SISTEMATIKA I EKOLOGIJA

LEKOVITIH BILJAKA

SISTEMATSKA BOTANIKA

• Sistematika biljaka je naučna disciplina koja se bavi svrstavanjem poznatih biljaka u određene sisteme.

• Kriterijumi na osnovu kojih se biljke svrstavaju u sisteme mogu biti različiti, pa se na osnovu toga razlikuju dati sistemi.

• Sistemi koji se baziraju na međusobnim srodničkim odnosima između pojedinih živih bića, nazivaju se prirodni ili filogenetski sistemi.

• Naučna disciplina koja se bavi proučavanjem međusobnih srodničkih ili filogenetskih odnosa izmešu živih bića naziva se filogenija, sistematika koja se zasniva na filogeniji je filogenetska sistematika.

• Najvažnije metode filogenetske sistematike su: paleobotanička, komparativno-morfološka, ontogenetska, geografska, citogenetska, serološka, molekularno-biološka i biohemijska.

Pr. Familije Papaveraceae (alkaloide) i Brassicaceae (glikozide).

Red Papaverales Red Capparidales

Nučnici Tahtadžjan (SSSR), Cronquist (Kanada) i Zimmerman (SR

Nemačka), 1966. godine ustanovili su univerzalnu nomenklaturu koja

se danas koristi.

HIJERARHIJSKI SISTEMI (logički uređeni sistemi)

Carstvo (Regnum)

Razdeo (Divisio) -phyta

Klasa (Klassis) class. -psida

Red (Ordo) -ales

Porodica (Familia) fam. -aceae

Rod (Genus) gen.

Vrsta (Species) sp.

Klasična klasifikacija • Danas su sva živa bića podeljena u šest carstva:

Carstvo Poznato Pretpostavljena

gornja granica

Pretpostavljena

donja granica

Virusi 4000 1000000 50000

Monera 4000 3000000 50000

Protista 80000 1200000 210000

Fungi 72000 2700000 200000

Plantae 270000 500000 300000

Animalia 1300000 10320000 2725000

Ukupno 1730000 18720000 3535000

Prema savremenom sistemu klasifikacije biljak, zasnovanom na njihovom

filogenetskom poreklu, carstvo biljaka (Plantae) se uslovno deli na dva

podcarstva: niže biljke (Thallophyta) i više biljke (Cormophyta,

Embriophyta).

U flori naše zemlje zvanično je registrovano oko 400 vrsta sa lekovitim

svojstvima, što je u proseku oko 10% u odnosu na ukupnu floru Jugoslavije od

oko 4280 vrsta.

Nadrazdeo Bryophyta (mahovine) • Višegodišnje zeljaste biljke.

• Ne razlikuju se tipična tkiva i organi (parenhimatičnu građu).

• Funkciju korena-rizoidi.

• Vegetativno telo-taloidno ili diferencirano na kauloid i listiće filoide.

• Nadrazdeo Bryophyta obuhvata tri razdela embriofita

(Anthocerotophyta, Marchantiophyta i Bryophyta).

Klasifikacija razdela Marchantiophyta

(Goffinet, Shaw, 2008)

Haplomitriopsida

Treubiales

Haplomitriales

Marchantiopsida

Blasiales

Sphaerocarpales

Marchantiales

Jungermaniopsida

Pelliales

Fossombrionales

Metzgeriales

Pleuroziales

Porellales

Jungermaniales

Klasifikacija razdela

Anthocerotophyta (Duff et

al., 2007)

Leiosporocerotopsida

Leiosporocerotales

Anthocerotopsida

Anthocerotales

Notophyladales

Phymatocerales

Dendrocerotales

Klasifikacija razdela

Bryophyta (Goffinet, Shaw,

ed., 2008)

Takakiopsida

Sphagnopsida

Andraeopsida

Andraeobryopsida

Oedipodiopsida

Polytrichopsida

Tetraphidopsida

Bryopsida

Marchantia polymorpha

• Raste na vlažnom

zemljištu ili vlažnim

stenama.

• Ranije su je upotrebljavali

prilikom oboljenja jetre

(jetrenjača), kao i za lečenje

organa za disanje.

• Izaziva mokrenje.

• Svi pretstavnici roda

Sphagnum žive na vlažnim

mestima i formiraju treset.

• Koristi se pri lečenju gnojnih

rana.

• U biljci se nalazi materija-

sfagnol, koja ima antiseptičko

dejstvo.

Marchantia polymorpha

Sphagnum sp.

Nadrazdeo Pteridophyta

(papratnice) • Obuhvata četri razdela: prečice (Lycopodiophyta), koje čine zasebnu granu

filogenetskog drveta, rastavići (Equisetophyta), primitivne papratnice

(Psilotophyta) i prave paprati (Polypodiophyta).

Lycopodium clavatum

Equisetum

arvense

Dryopteris filix-mas

Razdeo Lycopodiophyta (prečice) • Višegodišnje zeljaste (u paleozoiku su živeli i drvenasti oblici), često zimzelene

biljke. Korenovi su prisutni, dihotomo granati, adventivni, sa endarhnim

protoksilemom. Stabla najčešće kratka, retko, kod visećih epifitskih formi, dostižu

1 m. Kod većine vrsta stabla uspravna i polaze sa puzećih stolona ili podzemnog

izdanka, koji podseća na rizom. Stabla su sa egzarhnim protoksilemom. Listovi

(likofili) su jednostavni, uglavnom mali (mikrofili), sa središnjim negranatim (retko

slabo granatim) nervom. Raspored listova na stablu je spiralan, ređe pršljenast ili

naspraman. Sporangije su unilokularne, pojedinačne u pazusima listova

(sporofili), uglavnom grupisane u strobiluse. Među prečicama ima izospornih i

heterospornih oblika. Gametofit je mikorizičan. Prečice mogu biti terestrične,

akvatične ili epifitske.

Sistematski pregled prečica

Classis Lycopodiopsida

Ordo Lycopodiales

Familia Lycopodiaceae Classis Isoetopsida

Classis Selaginellopsida

Ordo Selaginellales

Familia Selaginellaceae

Selaginella

Lycopodium clavatum

• Dodatak dečijem puderu i za

posipanje zguljene ili raspucale

kože.

• U narodnoj medicini se koristi

nadzemni deo biljke kao diuretik i

kod oboljenja bubrega.

• U nekim zemljama kao lek protiv

alkoholizma.

Razdeo Equisetophyta (restavići) • Rastavići su zeljaste, višegodišnje biljke, ponekad visoke i do 1 m. Rizom je

člankovit, veoma razgranat, sa adventivnim korenovima. Stablo je člankovito, sa

tankim, člankovitim granama raspoređenim u pršljenove. Na čvorovima stabla su

pršljenasto raspoređeni listovi, koji grade rukavac. Sporangije rastavića nalaze se

na posebnim tvorevinama – sporangioforima, koji su sakupljeni na vrhu stabla,

gde formiraju sporofilni klas.

Classis Equisetopsida

Ordo Equisetales

Familia Equisetaceae

Rod Equisetum

Equisetum arvense L.

• Koristi se nadzemni de biljke.

• Deluje kao diuretik, protiv

upale mokraćne bešike.

• Arterioskleroze i hipertonije.

• Za bolje varenje.

Equisetum palustre sadrži toksične alkaloide

(palustrin i druge), pa se ne koristi kao lekovita.

Ostale vrste su nedovoljno proučene.

Equisetum arvense

Razdeo Polypodiophytae (paprati) • Mogu se naći kako patuljaste, tako i drvenaste forme. Korenovi su adventivni na

podzemnom izdanku rizomu. Stablo uglavnom monopodijalno. Laminarni oblik

listova. Najčešće perasto deljen, kod nekih predstavnika i višestruko, ali može biti i

ravan, režnjevit, dihotom. Kod sporotrofofila, na naličju lista se nalaze sorusi.

Divisio Polypodiophyta

Subdiv. Eusporangiatae

Classis Marattiopsida

Subcl. Marattiidae

Subdiv. Leptosporangiatae Classis Polypodiopsida

Subcl. Marsileidae

Subcl. Salviniidae

Subcl. Polypodiidae

Adiantum capillus-veneris L.

• Koristi se zeljasti deo biljke.

• Upotrebljava se kao slab ekspektorans,

diuretuk, adstrigens.

• U narodu je poznat u lečenju organa za

disanje, mokraćnih puteva i uređivanje

menstruacije.

Dryopteris filix-mas (L.) Schott

• Koristi se rizom (Filicis maris rhizoma).

• Upotreba: antihelmintik (protiv pantljičare).

Polypodium vulgare L.

• Koristi se rizom (Polypodii rhizoma).

• Upotreba: ekspektorans, antiasmatik

i diuretik.

• Narodni lek protiv kašlja i astme.

Ceterach officinarum DC.

(Asplenium ceterach L.)

• Koristi se list (Ceterach folium).

• Upotreba: narodni lek protiv

proliva, katara pluća i bešike.

Scolopendrium vulgare Sm.

(Asplenium scolopendrium L.)

• Koristi se: list (Scolopendrii folium).

• Upotreba: narodni lek, diuretik,

adstrigens.

Polypodium vulgare

Asplenium ceterach

Asplenium scolopendrium

Nadrazdeo Spermatophyta

(semenice) • Za semenice je karakteristična heterosporna smena generacije. Dobro su

razvijeni svi delovi biljke (koren, stablo i listovi). Glavni koren je nastao od korenka

klice. Poseduju bočno grananje. Prisutna je eustela. Sekundarno rastu u debljinu.

Poseduju cvet, plod i seme.

Razdeo (Divisio) Klasa (Classis)

Cycadophytina

Pinophyta

(Gymnospermae)

golosemenice

Coniferophytina

Magnoliophyta

(Angiospermae)

skrivenosemenice

Liginopteridopsida

Cycadopsida

Bennetitopsida

Gnetopsida

Ginkgopsida

Pinopsida

Magnoliopsida

Liliopsida

Razdeo Pinophyta (golosemnice) • Dominira sporofit, gametofit nesamostalan, redukovan. Mikrosporofili su sa

polenovim kesicama – mikrosporangijama, u kojima se nalaze polenova zrna.

Megasporofili su sa semenim zamecima, koji predstavljaju megasporangije

obavijene integumentom.

Gnetum gnemon

Welwitschia myrabilis

Cycas revoluta

• Rod Ephedra obuhvata više

manje kserofilne i

polukserofilne biljke koje rastu

u pustinjama, polupustinjama,

stepama, kamenjarima…

• Obuhvata veći broj vrsta koje

sadrže alkaloid EFEDRIN. Ovaj

alkaloid se danas veštački

sintetiše. Efedrin se koristi za

regulaciju krvnog pritiska,

reumatizam i dizenteriju.

• Rod Ginkgo je nekada bio široko

rasprostranjen, a danas se u prirodi

može naći samo u Kini.

• Lekovi od ginka zaustavljaju

arteriosklerotične promene na

sudovima, trombozu dubinskih vena,

Alchajmerove bolesti, astme,

odstranjuje nesanicu, dobar je

antioksidans itd.

Ephedra

Ginkgo

Klasa Pinopsida (četinari)

• Cordaitales

• Pinales

Pinaceae

Cupressaceae

• Taxales

Taxaceae

• Većinom drveće, ređe žbunje sa monopodijalnim grananjem. Listovi igličasti ili

ljuspičasti, spiralno, naspramno, a vrlo retko pršljenasto raspoređeni. Na poprečnom

preseku se razlikuju kora i masivno drvo u kojem je srž. Mikro i makrosporofili su

grupisani u šišarke, jednopolne i jednodome, ređe dvodome. Razlikuju se muška i

ženska šišarka. Oplođenje se obavlja pomoću vetra. Razviće semenog zametka je

sporo (traje čak i godinu dana). Javlja se poliembrionija.

Cordaites

Taxus

baccata

Abies alba Mill.

• Koristi se etarsko ulje četina (Abietis

albae aetheroleum) i etarsko ulje

šišarica (Abietis fructum aetheroleum).

Ulja se dobijaju destilacijom pomoću

vodene pare.

• Upotreba: etarsko ulje je sastojak

mirisnih esencija, sredstava za

inhaliranje kod oboljenja organa za

disanje, lekova za utrljavanje kod

reumatizma, išijasa, nekih kožnih

bolesti, sastojak nekih kozmetičkih

preparata. Pinus silvestris L.

• Upotreba: Mladi izdanci se

koriste kao lek kod plućnog

katara, protivu gihta i

reumatizma i protivu nekih

kožnih bolesti. Ulje iz iglica

služi za trljanje. Prilikom

kuvanja izdanka, para što

se tada razvija služi za

inhalacija grla i pluća.

Abies alba

Pinus silvestris

Pinus mugo Turr.

• Iz iglica i mladih izdanaka dobija

se etarsko ulje, koje služi za

inhalaciju, a upotrebljava se i kod

oboljenja bubrega i gihta.

Juniperus communis L.

• Koristi se plod (Juniperi fructus ili J.

baccae), drvo (J. lignum) i etarsko ulje

iz plodova (J. aetheroleum).

• Upotreba: plod je diuretik i

uroantiseptik. Etarsko ulje se

upotrebljava spolja kao rubefacijens.

Taxus baccata L.

• Koristi se drvo, kora, listovi i

semenke.

• Sadrži alkaloid taksin, koji je jako

otrovan.

Pinus mugo

Juniperus communis

Taxus baccata

Razdeo Magnoliophyta

(skrivenosemenice) • Najznačajnija grupa biljaka, koja čini 98% biljnog pokrivača na Zemlji. Obuhvata

oko 226000 do sad pozmatih vrsta, razvrstanih u oko 13000 rodova i 400 familija.

Razred, klasa (Classis) Podrazred, podklasa (Subclassis)

Magnoliopsida

dikotiledone

Liliopsida

monokotiledone

Magnoliidae

Hamamelidae

Caryophyllidae

Dillenidae

Rosidae

Asteridae

Alismatidae

Arecidae

Commelinidae

Zingiberidae

Liliidae

Podklasa Magnoliidae • U okviru podklase Magnoliidae, opisano je šest familija sa lekovitim

predstavnicima:

Myristicaceae

Lauraceae

Aristolochiaceae

Ranunculaceae

Berberidaceae

Papaveraceae

*P(3) A(2-5)G1 ili *P(3) A(6-12)G1

↑P(3) [A4-40G(4-6) ]

*Ca5Co5A∞G∞

*Ca3+3Co6 A6G1

Ca2Co4A∞G∞

♂*P(4)A8-12 ♀*P(4) AstamG(3)

Asarum europaeum L.

• Koristi se: cela biljka sa korenjem (Asari

herba cum radicibus).

• Upotreba: ekspektorans, emetik,

vermifug.

Adonis vernalis L.

• Koristi se: zeljasti nadzemni deo biljke u

cvetu (Adonidis vernalis herba).

• Upotreba: kardiotonik i diuretik.

Papaver rhoeas L.

• Koristi se: cvet (Rhoeados flos).

• Upotreba: blag antitusik i sedativ,

uglavnom narodni lek.

Asarum europaeum

Adonis vernalis

Papaver rhoeas

Podklasa Hamamelidae • U okviru podklase Hamamelidae, opisano je sedam familija sa lekovitim

predstavnicima:

Ulmaceae

Moraceae

Cannabaceae

Urticaceae

Fagaceae

Betulaceae

Juglandaceae

*P (4-6) A(3-4)G(2)

*Ca4Co- A4G0

*Ca4Co- A0G(2)

*P4A4

*P(4)G1

*P4A6-20

*P4G(2)

*P(4-6)A8-12

*P3+3 G(3)

*P(4-6)A8-12

*P3+3 G(3)

*P5A5

*P5G2

Cannabis sativa L.

• Koristi se: seme (Cannabis semen) ređe lišće

(C. folium).

• Upotreba: protiv kožnih osipa, upala bešike i

prostate.

Urtica dioica L.

(Urtica major Kan.)

• Koristi se: list (Urtica folium) i koren

(U. radix).

• Upotreba: za jelo, diuretik, metabolik,

antidijaroik.

Betula pendula Roth.

(B. verrucosa Ehrh., B. alba L.)

• Koristi se: list (Betulae folium) i lisni pupoljak (B.

gemma).

• Upotreba: diuretik, uroantiseptik, blag dijaforetik i

holagog.

Cannabis sativa

Urtica dioica

Betula pendula

Podklasa Caryophyllidae • U okviru podklase Caryophyllidae, opisane su četri familije sa lekovitim

predstavnicima:

Portulaceae

Caryophyllaceae

Chenopodiaceae

Polygonaceae

Dianthus *Ca5Co5A5+5G(2)

Polygonum *P5A3+3G(2-3)

*P4-5A4-5G(2-8)

*P3-5A3-5G(2)

Herniaria glabra L.

• Koristi se: nadzemni deo biljke u cvetu

(Herniariae herba).

• Upotreba: diuretik.

Saponaria officinalis L.

• Koristi se: koren (Saponariae rubrae

radix), ređe nadzemni deo biljke u cvetu.

• Upotreba: ekspektorans.

Polygonum bistorta L.

• Koristi se: rizom (Bistortae rhizoma).

• Upotreba: adstrigens.

Herniaria glabra

Saponaria officinalis

Polygonum bistorta

Podklasa Dillenidae • U okviru podklase Dillenidae, opisano je deset familija sa lekovitim

predstavnicima:

Hypericaceae

Violaceae

Cucurbitaceae

Brassicaceae

Salicaceae

Ericaceae

↑Ca5 Co5A5G(3)

Ca0Co0A2-∞G0

Ca0Co0A0G(2-4)

*Ca4Co4A4+2G(2)

* Ca5 Co(5)A5G(3)

* Ca(5) Co(5)A5G(5)

* Ca5 Co5A∞G5-3

Podklasa Dillenidae

Primulaceae

Tiliaceae

Malvaceae

Euphorbiaceae

*Ca(5)(Co5A(∞))G(5-∞)

*Ca(5)(Co(5)A(5))G(5)

*Ca4-5 Co4-5A∞G(2-∞)

* G(3)

* A1

Primula veris Euphorbia amygdaloides Althaea officinalis

Hypericum perforatum L.

(H. plasoni Form.)

• Koristi se: zeljasti nadzemni deo biljke u cvetu

(Hyperici herba).

• Upotreba: blag sedativ i poznat narodni lek za

raznovrsnu unutrašnju i spoljnu upotrebu.

Tilia cordata Miller

• Koristi se: cvet (Tiliae flos).

• Upotreba: dijaforetik i mucilaginozum,

čaj za znojenje, za ublažavanje kašlja,

kod prehlada...

Malva silvestris L.

•Koristi se: cvet (Malvae flos) i list (M. folium).

•Upotreba: mucilaginozum.

Hypericum perforatum

Tillia cordata

Malva silvestris

Podklasa Rosidae • U okviru podklase Rosidae, opisano je osamnest familija sa lekovitim

predstavnicima:

Crassulaceae

Saxifragaceae

Droseraceae

Rosaceae

Fabaceae

Myrtaceae

Sedum *Ca5Co5A5+5G5

*Ca5Co5A5+5G(2)

Rosa *Ca5Co5A∞G∞

Faboideae K(5)C5A(9)+1G1

K(5)C5A(10)G1

*Ca(4-5)Co4-5A10-20G(3-5)

*Ca4-5Co4-5A∞G(2-3)

Hippocastanaceae

Linaceae

Geraniaceae

Apiaceae

Podklasa Rosidae

↑Ca(5) Co4-5A5-8G(3)

*Ca5Co5A5G(2-5)

↑Ca5 Co5A10G3-5

*Ca5Co5A5G(2)

• Familije sa manje zastupljenim lekovitim vrstama su: Punicaceae, Rutaceae,

Oxalidaceae, Cornaceae, Araliaceae, Aquifoliaceae, Rhamnaceae, Vitaceae.

Sempervivum tectorum L.

•Koristi se: svež list (Sempervivi

folium recens) ili sok (S. succus).

•Upotreba: narodni lek protiv upala.

Rosa canina L.

•Koristi se: Cynosbati fructus ili Rosa

caninae fructus).

•Upotreba: tonik, holagog.

Anthyllis vulneraria L. (Vulneraria

heterophylla Moench)

•Koristi se: cvet (Anthyllidis flos) i

nadzemni deo biljke u cvetu (A. herba).

•Upotreba: dermatik, diuretik, depurativ.

Sempervivum tectorum

Rosa canina

Anthyllis vulneraria

Podklasa Asteridae • U okviru podklase Asteridae, opisano je šesnest familija sa lekovitim

predstavnicima:

Caprifoliaceae

Valerianaceae

Rubiaceae

Convolvulaceae

Boraginaceae

Solanaceae *Ca(5)[Co(5)A(5)]G(2)

* Ca(5)[Co(5)A5]G(2)

* Ca5[Co(5)A5]G(2-8)

Ca5[Co(5)A1-4]G(3)

* Ca5[Co5A5]G(2)

*Ca5[Co(5)A5]G(2)

Scrophulariaceae

Verbenaceae

Lamiaceae

Asteraceae

Podklasa Asteridae

• Familije sa manje zastupljenim lekovitim vrstama su: Dipsacaceae,

Loganiaceae, Apocynaceae, Asclepiadaceae, Menyanthaceae, Plantaginaceae.

Ca(5)[Co(5)A(4)]G(2)

Ca(4)[Co(4)A2-5]G(2)

* Ca∞[Co(5)A5]G(2)

Ca5[Co(5)A4]G(2)

Lamium purpureum L.

• Koristi se: nadzemni deo biljke u cvetu

(Lamii purpuri herba), ili samo cvetovi

(Lamii purpuri flos).

• Upotreba: mucilaginozum, blag

adstrigens i antihemoragik.

Achillea millefolium L.

• Koristi se: zeljasti nadzemni deo biljke

u cvetu (Millefolii herba), ređe samo

cvasti (M. flos) ili samo list (M. folium).

• Upotreba: gorko-aromatična droga,

stomahik, karminativ, holagog,

antiflogistik, spazmolitik, hemostatik.

Atropa belladonna L.

• Koristi se: list (Belladonnae folium) i

koren (B. radix).

• Upotreba: parasimpatolitik, spazmolitik i

midrijatik. Atropa belladonna

Lamium purpureum

Achillea millefolium

Podklasa Liliidae • U okviru podklase Liliidae, opisano je pet familija sa lekovitim predstavnicima:

Liliaceae

Amaryllidaceae

Iridaceae

Zingiberaceae

Orchidaceae

*P3+3A3+3G(3)

*P3+3A3+3G(3)

*P3+3A3G(3)

[ Ca3Co3 ] A1G(3)

P3+3A2+1G(3)

Allium cepa L.

• Koristi se: sveža lukovica (Allii cepae

bulbus recens).

• Upotreba: hrana, začin i lek.

Colchicum autumnale L.

(Colchicum bulgaricum Vel.)

• Koristi se: seme (Colchici semen) i krtola

(C. tuber).

•Upotreba: antiurik, citostatik, antimitotik.

Convallaria majalis L.

• Koristi se: ceo nadzemni deo biljke u

cvetu (Convollariae herba), ređe samo list

(C. folium), ili cvet (C. flos).

• Upotreba: kardiotonik, diuretik.

Allium cepa

Colchicum autumnale

Convallaria majalis

1. Droge koje deluju na kardiovaskularne sisteme

2. Droge koje deluju na organe za varenje

3. Droge koje deluju na organe za disanje

4. Droge za lečenje centralnog i perifernog nervnog sistema

5. Droge koje deluju na autonomnio nervni sistem

6. Droge za lečenje urogenitalnih organa

7. Droge za lečenje kožnih bolesti

8. Droge za regulisanje prometa materija

9. Antidijabetici

10. Antihistaminici

11. Fitoncidno bilje

12. Galaktagozi

13. Tonici

14. Droge za popravku ukusa i mirisa raznih lekova

Klasifikacija lekovitog bilja-

farmakodinamska svojstva

Klasifikacija lekovitog bilja-

komponente koje sadrži 1. Alkaloidi

2. Glikozidi ili heterozidi

3. Saponini ili saponizidi

4. Tanini

5. Etarska ulja

6. Masna ulja

7. Sluzi

8. Pektini i srodne materije

9. Vitamini

10. Antimikrobne materije

11. Insekticidi