sirenje uticaja-guarino guarini (1624-1683)

7/29/2019 Sirenje Uticaja-GUARINO GUARINI (1624-1683)

1/30

GUARINO GUARINI (1624-1683)


2/30

GUARINO GUARINI (1624 - 1683)

XVII STOLEE NA SEVERU ITALIJE - ZNAAJNEPOLITIKE PROMENE. NAGLO JE POELA DA SERAZVIJA DRAVA VOJVODSTVO PIJEMONT,

KOJA E KASNIJE IMATI ODLUUJUU ULOGU UUJEDINJENJU ITALIJE TOKOM XIX VEKA.

LINOST GVARINA GVARINIJA, KOJI JE IVEO U

GLAVNOM GRADU PIJEMONTA, TORINU, UINILAJE DA OVAJ GRAD STEKNE PRIMAT UARHITEKTURI NA KRAJU XVII VEKA.

PO SVOJOJ INDIVIDUALNOSTI GVARINO GVARINISTOJI NEGDE IZMEU BOROMINIJA I DAKORTONE, ALI JE PO ISKAZIVANJUINTERESOVANJA ZA NEKE DRUGE DISCIPLINESASVIM NEOBINA LINOST, VREDNA POSEBNEANALIZE


3/30


BOROMINISAN KARLO ALE

KVATRO FONTANE


4/30

BOROMINIORATORIJUM SVETOG

FILIPA NERIJA


5/30


PARIZ - PROJEKTOVAO I IZGRADIO CRKVU SVOGA

REDA (ST. ANNE LA ROYALE).

CRKVA JE POETKOM XX VEKA SRUENA, ALI JEOSTALA ZABELEENA U NJEGOVOJ KNJIZI"ARCHITETTURA CIVILE" KOJA JE POSTHUMNO BILA

IZDATA 1737. GODINE.

OSNOVA CRKVE JE BILA U OBLIKU GRKOG KRSTA SAZATALASANOM FASADOM, KAO KOD SAN KARLA.

NAJEKSTRAVAGANTNIJI DEO SVIH GVARINIJEVIH

GRADJEVINA BIO JE TAMBUR SA KUPOLOM. OVDE JE

KUPOLA BILA PATULJASTA I UKRAENA SISTEMOM

MEDJUSOBNO PREPLETENIH DVOJNIH REBARA.


6/30

U PARIZU JE NAPISAO I JEDNO IZUZETNO

NAUNO DELO, U KOME SE ZALAE ZAGEOCENTRINI SISTEM, IAKO SE TADA VE

UVELIKO ZNALO ZA STAVOVE KOPERNIKA IGALILEJA. TAKVO KONZERVATIVNO POIMANJE

UNIVERZUMA SASVIM JE U SUPROTNOSTI SA

SLOBODOM S KOJOM SE UPUTAO U

KONSTRUKCIJSKE BRAVURE PRI REAVANJUKUPOLA NA CRKVAMA.

PRE NEGO TO JE DOAO U TORINO VERUJE SEDA JE PROPUTOVAO PANIJU I PORTUGALIJU,GDE JE U LISABONU PROJEKTOVAO CRKVU

SANTA MARIA DELLA DIVINA PROVIDENZA,

KOJA JE NETO KASNIJE BILA UNITENA U

VEOMA SNANOM ZEMLJOTRESU.


7/30

TAKO JE GVARINI U TORINO STIGAO KAO ZREOSTVARALAC I ZA 17 GODINA, KOLIKO MU JE OSTALODO SMRTI, STVORIO JE SVOJE NAJSLAVNIJE

GRAEVINE.

PORED CRKVE SAN FILIPO NERI, KOJA SE KAONEDOVRENA SRUILA I BILA ZAMENJENA NOVOMKOJU JE IZGRADIO ARHITEKTA JUVARA, U TORINU

SU OSTALE TRI CRKVE CENTRALNOG PLANA,PALATA KARINJANO (PALAZZO CARIGNANO, 1679) ICOLLEGIO DEI NOBILI (1678).

OD SAKRALNIH GRADJEVINA KAPELA SVETOGPOKROVA (SANTISSIMA SINDONE) I CRKVA SV.LORENCA (SAN LORENZO) UBRAJAJU SE UNAJKVALITETNIJA DELA ITALIJANSKE BAROKNEARHITEKTURE, DOK JE SVETILITE LA CONSOLATA

MANJE INTERESANTNO.


8/30

VLADAJUA KUA PIJEMONTA, SAVOJA, DOLA JEU POSED JEDNE OD NAJSVETIJIH HRIANSKIHRELIKVIJA - SVETOG POKROVA, KOJIM JE HRISTBIO POKRIVEN NAKON SKIDANJA SA KRSTA.


9/30

ZA TAKVU SVETINJU KOD GVARINIJA SU NARUILI

PROJEKAT VELIKE KAPELE NA ISTONOM KRAJU

KATEDRALE I U VRSTOJ VEZI SA VOJVODSKOM

PALATOM.


10/30

CILINDRINO TELO KAPELE BILO JE ARTIKULISANOU PRAVILNIM RAZMACIMA KOLOSALNIM PILASTRIMAI, IZMEDJU NJIH, MANJIM REDOVIMA, TO JE UARHITEKTURI POZNATO KAO PALADIJEVSKI MOTIV.LOGINO BI BILO OEKIVATI DA SE OVAKVOCILINDRINO JEZGRO ZAVRI POLUSFERNOMKUPOLOM. GVARINI JE, MEDJUTIM, POREMETIONORMALNI TOK I UVEO JE PRVO KONVEKSNEISPADE, TRI KRUNA VESTIBILA U CENTRALNI

PROSTOR.


11/30

POTPUNO JE PROMENIO

ZNAENJE PRAVILNEARTIKULACIJE - IZNAD

CILINDRA POSTAVIO JE ZONU

SA PANDANTIFIMA.DVA PO DVA DELA JE

PREMOSTIO VELIKIM LUKOM, A

TAKO PREMOENI DELOVISMENJUJU SE SA OTVORENIM

DELOVIMA. OVIM POSTUPKOMDOLAZI DO UDNIHKONTRADIKCIJA U SLAGANJU

ELEMENATA.


12/30

VELIKI PILASTRI POSTAVLJENI U

CENTRU LUKA NEMAJU NIKAKVU

FUNKCIJU.

IZNAD NJIH SE NALAZI SLOENIORNAMENTALNI MOTIV.U TRI PANDANTIFA NALAZE SE VELIKI

PROZORI KOJI ODGOVARAJU

PROZORIMA U LUCIMA


13/30

GVARINI JE SLOBODNO

INTERPRETIRAO PANDANTIFE IZARHITEKTURE SLOBODNOG GRKOGKRSTA,

PRILAGODIO IH TAKO DA IMA 3, A NE 4 IUPOTREBIO IH JE KAO PRELAZ

IZMEDJU KRUNOG TELA KAPELE I

KRUNOG TAMBURA,TO JE GRADJEVINSKI POTPUNOBESPREDMETNO I NELOGINO.


14/30

GVARINI SE ESTO POVEZUJE I UPOREDJUJE SA

BOROMINIJEM I MOGUE JE DA TRIANGULARNAGEOMETRIJA POTIE IZ TOG UTICAJA.

GVARINI GA JE, MEDJUTIM PREVAZIAO POIZNENAUJUIM DISONANTNIM ODNOSIMA, TOJEST NIJEDNA ZONA NIIM NE UKAZUJE TA ESE DOGODITI U SLEDEOJ ZONI.

TA KONFLIKTNA SITUACIJA SA ZONAMAPOVEZUJE GA I SA MANIERIZMOM, A JO VIE SETO UOAVA U OBLIKU UKRASA.


15/30

IZNAD PANDANTIFA JE VISOKI TAMBUR SA EST VELIKIHLUNO ZASVEDENIH PROZORA U ALTERNACIJI SA PILASTRIMAI TO UDVOJENIM. IZNAD TAKO JASNO DEFINISANOG TAMBURA

OEKIVALA BI SE I TAKVA KUPOLA, A USTVARI SE TU NALAZIJEDNA OD NAJNEOBINIJIH KONSTRUKCIJA.

OD CENTRA DO CENTRA LUKA TAMBURA RAZAPETI SU


16/30

OD CENTRA DO CENTRA LUKA TAMBURA RAZAPETI SUSEGMENTNI LUCI. U SLEDEEM REDU OPET OD CENTRADO CENTRA SEGMENTNIH LUKOVA SU RAZAPETI NOVILUCI I TAKO EST PUTA ZA REDOM. IZMEDJU LUKOVA SUOTVORI PODELJENI VERTIKALNIM REBROM TO SE SVE

OGLEDA I SA SPOLJNE STRANE, KAO KONSTRUKCIJSKISKELET KUPOLE.


17/30

OVA KONINA (KUPASTA) KONSTRUKCIJA NIJE NAROITOVELIKA, ALI SUBJEKTIVNO, OPTIKA ILUZIJA SE NALAZIUNUTRA KAO DA SE RADI O VELIKOJ VISINI. TO JE POSTIGNUTO

PERSPEKTIVNIM SMANJIVANJEM LUKOVA. IMPRESIJA JE

NAGLAENA SPECIFINOM PRIMENOM BOJE. KONTRASTCRNOG MERMERA I POZLATE U DONJIM ZONAMA I SIVOG

KAMENA U KUPOLI UBLAUJE TONSKE VREDNOSTI NA VEOJUDALJENOSTI. NA VRHU, KUPOLA SE ZAVRAVADVANAESTROSTRANOM ZVEZDOM, A U CENTRU LEBDI SVETI

GOLUB SNANO OSVETLJEN SA 12 OVALNIH PROZORALANTERNE.


18/30


19/30

CELA ZGRADA PODREDJENA JE SVOJOM

GEOMETRIJOM DOGMI SV. TROJSTVA. GLAVNE KARAKTERISTIKE GVARINIJEVE

SAKRALNE ARHITEKTURE PREUZIMANE SU ITRANSFORMISANE IROM EVROPE.

KUPOLE I NJIHOVA ORGANIZACIJA SU NAPRVOM MESTU. GVARINI U SVOJOJ KNJIZI"ARCHITETTURA CIVILE" PIE:

"SVODOVI SU GLAVNI DELOVI ARHITEKTURE"

I UDI SE KAKO JE O TOME TAKO MALO PISANO.


20/30

U BLIZINI KAPELE PRESVETOG

POKROVA - CRKVA SV.LORENCA

OSNOVA JE OKTOGON KOJI

SVOJIM KRIVINAMA ZALAZI UGLAVNI PROSTOR.

FANTASTINA INTERAKCIJAKONKAVNIH I KONVEKSNIH

PROSTORNIH JEDINICA.

IZA KONSTRUKCIJE OD 16

CRVENIH STUBOVA NALAZE SE

NIE SA STATUAMA.


21/30

STATUE SU BELE, NA CRNOJ POZADINI,

UOKVIRENE BELIM PILASTRIMA.

MOTIVI SE SMENJUJU POD UDNIMUGLOVIMA, ALI SU SVI OBJEDINJENI SNANIMNEPREKINUTIM VENCEM KOJI JASNO

NAGLAAVA OKTOGON.U SLEDEOJ ZONI SLEDI IZNENADJENJE.

PANDANTIFI SU SMETENI PO


22/30

PANDANTIFI SU SMETENI PODIJAGONALNIM OSAMA I NA TOM

NIVOU OKTOGON JE TRANSFORMISAN

U GRKI KRST SA VRLO KRATKIM

KRACIMA. PANDANTIFI I LUCI OVOGKRSTA FUNKCIONALNO SU POTPUNO

ODVOJENI OD NOSAA U DONJOJZONI, TO JE NEUOBIAJENO. OVAREVOLUCIONARNA IDEJA GVARINIJA

MOE SE SHVATITI TEK KADA SEUPOREDI SA CRKVOM SV. AGNEZE NA

TRGU NAVONA U RIMU ARHITEKTE

BOROMINIJA.

IZNAD PANDANTIFA NALAZI SE GALERIJA SA OVALNIM


23/30

IZNAD PANDANTIFA NALAZI SE GALERIJA SA OVALNIM

PROZORIMA IZMEDJU KOJIH JE 8 STUBACA KOJI NOSE

REBRA ZA SVOD. REBRA FORMIRAJU OSMOKRAKU

ZVEZDU ZAVRENU U VRHU PRAVILNIM OKTOGONOM.

IZNAD SVEGA JE LANTERNA SA VISOKIM TAMBUROMVISINE KAO CELA GLAVNA KUPOLA.


24/30

SPOLJA JE TO OBLIK TAMBURA U KOJEM SE USTVARI


25/30

SPOLJA JE TO OBLIK TAMBURA U KOJEM SE USTVARI

NALAZI GLAVNA KUPOLA, A IZNAD JE MANJI TAMBUR I

KUPOLA. U PODUNOJ OSI NALAZI SE KAPELA SANTA MARIMAGGIORE.


26/30

SLINOST KUPOLE SV. LORENCA SAPANSKO-MAVARSKIM STRUKTURAMA IZ VIIIVEKA (KAO U DAMIJI U KORDOBI) UVEK SEMORA ISTICATI. POSTOJE, MEDJUTIM,

ZNAAJNE RAZLIKE. U PANIJI KUPOLE NISUPROZRANE, POTO NJIHOV SVOD LEI NA

KONSTRUKCIJSKOM SKELETU OD REBARA.GVARINI JE ELIMINISAO ZIDNU MASU IZMEDJU

REBARA. TA JE PRITOM IMAO NA UMU MOESE PROTUMAITI ITANJEM DELA NJEGOVE

KNJIGE U KOJEM RASPRAVLJA O RAZLIKAMAKOJE POSTOJE U ROMANSKOJ I GOTSKOJ

ARHITEKTURI, PRI EMU SE MOE NASLUTITIDIVLJENJE ZA GOTSKE GRADJEVINE.


27/30

U PROFANOJ ARHITEKTURI NJEGOVO

OSTVARENJE PALATE KARINJANO

(CARIGNANO) OSTAJE ZABELEENOKAO PRVA CIVILNA GRADJEVINA SA

ZATALASANIM ZIDOM FASADE. ONO

TO JE BERNINI ELEO DA PREDLOIZA FASADU LUVRA, OVDE JE SADA

REALIZOVANO I TO U OPECI.

POSEBNO JE INTERESANTAN SLOG IORNAMENT U OPECI KOJI SU PO

KARAKTERU SKORO ARAPSKI.


28/30

KONKAVNO-KONVEKSNA-KONKAVNA LINIJA KRIVINE

CENTRALNOG DELA


29/30


30/30

sirenje uticaja-guarino guarini (1624-1683)

Documents