Šinski saobraćajŠinski saobraćaj

Tehnička škola Pirot

Železnički saobraćajŽeleznički saobraćaj danas zauzima drugo mesto

po obimu prevoza tereta (posle morskog) i putnika (posle automobilskog)

ukupna dužina mreže puteva oko 1,2 mil. km Njegova glavna funkcija jeste prevoz masovnih

industrijskih i poljoprivrednih tereta na velika

rastojanja

IstorijatIstorijatpreteče šina su poznate još iz doba Egipćana (”šine”-žljebovi u kamenu)

• najstarije šinsko vozilo- drvena kolica koja se kreću po drvenim šinama-početak 16. v.-rudnik u Nemačkoj

• konjska vuča

•od 1763. šine od livenog gvožđa

•posle ind.revolucije u Engleskoj raste količina proizvoda koje je potrebno transportovati→razvoj železnice

za početak železničkog saobraćaja može se uzeti pojava prve parne lokomotive Džordža Stivensona (1825. g.), koja je prevozila putnike na relaciji Stokton – Darlington (Engleska), brzinom 15 km/h

druga parna lokomotiva od strane istog pronalazača, 1829. godine, pod nazivom Rocket, koja postiže

brzinu od 56 km/h

IstorijatIstorijat

IstorijatIstorijatnajveći porast u izgradnji železničkih pruga

kraj XIX, početak XX-Eng.,SAD,Franc.prva gradska tramvajska pruga 1832. (Njujork)parni tramvaj 1872.električni tramvaj 1881. (Berlin)

Istorijat (kod nas)Istorijat (kod nas)Prvi tramvaj na električni pogon u Beogradu 1894.g

pruga Beograd-Niš završena1884.g

1888.g. završen i ogranci do Sofije i Skoplja

Posle II Svetskog rata pruga Beograd- Bar

IstorijatIstorijat

posle Drugog svetskog rata stagnacija:- naglo se razvija drumski i vazdušni

saobraćaj- železnica dolazi u podređen i težak

ekonomski položaj

danasdanasVremenom se veoma modernizovala, tako da se danas Vremenom se veoma modernizovala, tako da se danas

razvijaju nove vrste železničkog transporta – razvijaju nove vrste železničkog transporta – lokomotive na vazdušnom ili magnetnom jastuku, lokomotive na vazdušnom ili magnetnom jastuku, monošinske pruge, železničke linije s automatskim monošinske pruge, železničke linije s automatskim obrtanjem pravca, superbrzi vozovi. obrtanjem pravca, superbrzi vozovi.

Elektronsko praćenje i sigurnosni uređaji su povećali Elektronsko praćenje i sigurnosni uređaji su povećali tačnost i bezbednost železničkog saobraćajatačnost i bezbednost železničkog saobraćaja

danasdanasPo dužini mreže železničkih prugaPo dužini mreže železničkih pruga vodeću poziciju u vodeću poziciju u

svetu zauzimaju najveće po površini zemlje: svetu zauzimaju najveće po površini zemlje: SADSAD, , RusijaRusija, , KanadaKanada, , IndijaIndija, , KinaKina, pa slede , pa slede Nemačka, Nemačka, Argentina, Francuska, MeksikoArgentina, Francuska, Meksiko..

Najduža železnička pruga u svetu je pruga u Evropi koja povezuje veliki broj evropskih i ruskih gradova: Lisabon – Madrid – Pariz – Minhen – Berlin – Varšava – Moskva – Novosibirsk – Vladivostok (povezana je u jednu liniju 1903. godine). Ona povezuje Atlantsku i Pacifičku obalu

Orijent ekspres

Zanimljivosti

ZanimljivostiTrans-sibirska pruga(Moskva-Vladivostok) 9259 km

TŽVŠinkansenMaglev

Zanimljivosti

Zanimljivostioko 6% ukupne dužine pruga u svetu je u tunelima Godine 1882. otvoren je tunel Sen Gotard dug 14,6

km, a kasnije Simoplon I (18,8 km) i Simplon II (19,8 km), koji povezuju Švajcarsku i Italiju

najduži tunel na svetu (54 km) „Seikan“, koji spaja ostrva Honšu i Hokaido

Tunel ispod Lamanša („Eurtotunel“)dug je 50,45 km; ima dvojni kolosek kojim saobraćaju brzi vozovi (tzv. „šatl vozovi“). Pušten je u promet 1994. godine.

Prokopan je na dubini 25-40 m ispod morskog dna.

Organizacija-Železnički saobraćaj je organizovan po kontinentima

preko organizacija

-UIC-Međunarodna železnička unija

(sve učlanjenje zemlje imaju slovni standardizovani kod-JŽ)

-železnice su u vlasništvu države

Šinska saobraćajna Šinska saobraćajna sredstvasredstva

Vučno vozilo i vagoniželeznička saobraćajna sredstva za prevoz

putnika i robe na duža rastojanja (sredstva javnog saobraćaja)-vozovi

železnička saobraćajna sredstva za prevoz putnika i robe na kraća rastojanja (sredstva mesnog saobraćaja) )-tramvaj,metro

šinska vozila u unutrašnjem procesnom transportu tkz. neprekidni transport

Sredstva vučeSredstva vučeIli lokomotiva parna vuča sa SUS motorom-dizel sa elektromotorima sa magnetnim podupiranjem

Sredstva vučeSredstva vuče-- sa magnetnim podupiranjem

Šinska vozila ili vagoniŠinska vozila ili vagoni1. Putnički vagoni: - za mesni saobraćaj, prigradski- metro

- za međumesni saobraćaj-specijalne namene(prevoz bolesnika,vojni)

Šinska vozila ili vagoniŠinska vozila ili vagoni2. Vagoni za prevoz robe- prilagođeni su vrsti robe

pr.ugalj,automobili,paletizovana roba, cisterne, žitarice,lakokvarljiva roba,drvo,...

- Standardizovani po serijama

Šinski saobraćajŠinski saobraćajŠinski saobraćaj se odvija po naročito izgrađenom putu

2 paralelne čelične šine sa pragovimakolosekkolosekuu

Širina:1435 mm - normalan760 mm -uski1524 mm - široki

Železnički putŽeleznički putili pruga

može biti: - jednokolosečna- dvokolosečna- višekolosečna

Železnički putŽeleznički put

Na našim prugama saobraćaj na dvokolosečnim prugama obavlja se po desnom koloseku u smeru kretanja voza-desnostrani saobraćaj

Pružna postrojenjaObjekti i oprema za regulisanje kretanjaSignalizacija,branici na putnim

prelazima,skretnice,kilometarski i hektometarski stubovi,...

Karakteristike žel. Karakteristike žel. transporta:transporta:Prednosti:

-mali otpori trenja puta(glatki točkovi,glatke šine): →velike brzine transportnog

sredstva-kretanje u kompoziciji:

→mogućnost masovnog prevoza→velika produktivnost→mogućnost prevoza velike količine tereta(putnika)

-ne zagađuje životnu sredinu-velika sigurnost prevoza-mogućnost primene automatizacije-rasterećuje saobraćaj u gradskim područjima-metro

NISKA CENA

PREVOZA

Karakteristike žel. Karakteristike žel. transporta:transporta:

Nedostaci:-neelastičnost(krutost)-nemogućnost direktnog prevoženja „od vrata do vrata“

-mala dostavna brzina

-mala mobilnost(polazak u određeno vreme) → međuzavisnost kretanja vozova

Šinski saobraćajŠinski saobraćaj

►POGODAN ZA PREVOZ VELIKE KOLIČINE TERETA(PUTNIKA)