sindikalni puls 099

ISSN 145-98523

Година , број 9 , фебруар 2011.IX 9

ПУЛССИНДИКАЛНИ 1

Очекујемо ваше прилоге, сугестије и критике

Уредништво «Синдикалног пулса»

РЕЧ УРЕДНИКА

ПОШТОВАНИ

Још један број нашег гласила је пред Вама. Увек нам је задовољство да комуницирамо са Вама, иако нису увек пријатне теме и дешавања. Ово је месец штрајкова. У моменту штампања Синдикалног пулса штрајкују запослени у образовању, полицији, здравству, а најављују штрајк запослени у управи, култури . . . Материјални и социјални положај чланства је доведен до ивице сиромаштва.

Ово је време када морамо показати колико смо јаки, организовани и пре свега солидарни.

Пошто је едукација чланства стални задатак синдиката, на средишњој страни урадили смо прилог о појму и улози синдиката који можете лако издвојити из Синдикалног пулса и користити у едукацији.

И незаборавимо да је снага синдиката у сваком од нас. За свако се право морамо изборити. То можемо само заједно.

Оснивач: Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општинаПредседник Градског већа: Драго ЂокићРедакција: Нада Видовић, Зора Веселиновић, Драгиња БејатовићЛектор: Вера ВасилићАдреса: Булевар Михајла Пупина 24, Нови Сад, тел. 021/456-290, 55-77-77,url: www.sindikat-ns.org.rs e-mail: [email protected], [email protected]Издаје и штампа: Фељтон д.о.о. Графичко-издавачко предузеће са п.о. Нови Сад, Стражиловска 17, тел. 021/66-22-867, 424-527CIP - каталогизација у публикацији, Библиотека Матице српске, Нови СадCOBISS.SR.ID 181580807

ПУЛССИНДИКАЛНИ2

Нама је лако стати на муку, велика је површина.

ИЗ РАДА ГРАДСКИХ ОДБОРА

GRADSKI ODBOR SINDIKATA OBRAZOVAWA, NAUKE I FIZI^KE KULTURE NOVOG SADA

Градски од-бор Синдиката обра зо вања, науке и фи-зичке културе Новог Сада одржао је Конститутив-ну седницу

дана 22.11.2010. године, на којој је за председника Градског одбора за наредни петогодишњи мандатни пе-риод једногласно изабрана Софија Радојчин, председник Синдикалне организације ОШ «Жарко Зрењанин» из Новог Сада.Софија Радојчин истакла је да су највећи проблеми запослених у образовању, науци и физичкој кул-тури последњих неколико година непоштовање одредаба Посебних колективних уговора и основних радничких права од стране посло-даваца, углавном због недостатка финансијских средстава, као и из-узетно лош материјални положај про-светних радника. Као један од при-марних циљева у овом мандатном периоду Софија Радојчин истакла је да ће се као председник Град-ског одбора залагати пре свега за побољшање материјалног положаја запослених у образовању, науци и физичкој култури града Новог Сада и општина, као и за закључивање Ко-лективних уговора код послодаваца којим би се обезбедила већа права за запослене. Такође, истакла је и да је у наредном периоду неопход-но да се у рад синдиката укључе и млади просветни радници и едукују се за синдикални рад, као и потребу за организовањем различитих семи-нара који би били везани за област образовања и синдикално деловање, а са циљем едукације и јачања постојећег и будућег синдикалног кадра. Такође, Софија Радојчин је закључила да се запослени у образовању, науци и физичкој култу-ри никада нису налазили у горем еко-номском и социјалном положају и да се само удружени и синдикално орга-низовани могу изборити за већа пра-ва и заслужено место у друштву које им припада, а које је данас марги-нализовано, и истакла да ће то бити један од њених примарних циљева у наредном периоду.

ШТРАЈК У ОБРАЗОВАЊУРепублички одбор Синдиката образовања Србије је на седници одржаној 28. децембра 2010. године донео Одлуку о ступању у штрајк од 28. јануара 2011. године. Штрајк се организује у основним и средњим школама, предшколским установа-ма, вишим школама и факултетима, ученичком и студентском стандарду. У већини школа штрајк се спроводи скраћењем часова на 30 минута, док су поједине школе у потпуности обу-ставиле рад. Захтеви Синдиката образовања Србије су следећи:1) поред три повећања цене рада који су дефинисани у Закону о буџетском систему, Синдикат образовања Србије захтева две корекције коефицијената за све запослене у образовању:- од априлске плате 5% линеарно- од октобарске плате 5% линеарно2) захтева се исплата јубиларних на-града за 2009, 2010. и 2011. годину, и то на следећи начин:а) јубиларне награде за 2009. годину исплатити до краја јуна 2011. годинеб) јубиларне награде за 2010. годину исплатити до краја септембра 2011. годинец) јубиларне награде за 2011. годину исплатити до краја текуће године.Испуњени су захтеви синдиката да се до краја године исплате јубиларне

награде за 2009, 2010. и 2011. годи-ну запосленима, као и да се испла-те отпремнине које нису исплаћене просветним радницима који су оти-шли у пензију. Такође, Влада је по-нудила и да крајем априла 2011.године Влада и представници ре-презентативних синдиката отпочну преговоре о могућности побољшања материјалног положаја запослених у образовању, a у складу са економ-ским кретањима. Како није испуњен захтев у погледу увећања зарада запослених, штрајк је настављен. Тренутно су у току преговори пред Агенцијом за мирно решавање рад-них спорова, а Синдикат образовања Србије не одступа од постављених захтева и током преговора ће благо-времено информисати своје члан-ство о току преговора. Подршку штрајку просвете, поред многобројних градских одбора и синдикалних организација, пружили су и многи синдикати из Словеније, Хрватске, Македоније, Црне Горе, а подршка је сигла и од ETUCE – Европског Комитета синдиката образовања.

Софија Радојчин, рођена је 1964. године у Бачкој Паланци. Запослена је у ОШ „Жарко Зрењанин“ у Новом Саду као професор раз-редне наставе. Синдикалним радом је поче-ла да се активно бави од 2002. године, када је изабрана за председника СО ОШ „Срем-ски фронт“ у Шиду. Након тога, због изузетне синдикалне ангажованости и залагања у син-дикалном раду, изабрана је за председника Општинског одбора образовања, науке и кул-туре у Шиду. Данас је члан Покрајинског од-бора образовања, науке и културе Војводине (други мандат), члан је Републичког одбо-ра образовања Србије и Одбора делат-

ности основних школа (у Покрајини и Републици). Успешно је завршила обуку за синдикалног тренера, коју су 2003/2004. године организовали Синдикат образовања Србије и Синдикат образовања Холандије. Поред многобројних синдикалних активности, Софија Радојчин је и активан члан Секције жена, која је формирана у марту 2010. године у оквиру Синдиката образовања Србије.


GRADSKI ODBOR SINDIKATA KOMUNALNO-STAMBENE DELATNOSTI

ЈАВНО-ПРИВАТНО ПАРТНЕР-СТВОТоком 2010. године у јавности се све чешће спомињала могућност јавно-приватног партнерства у областима пружања комуналних услуга у предузећима чији су ос-нивачи градови и општине.Земље у транзицији на разли-чите начине покушавају да при-вуку стране инвеститоре. Јавно-приватно партнерство је један од модела инвестирања који општи-нама омогућава да добију раз-личите инфраструктурне објекте, без коришћења буџетског новца. Ово партнерство се може описа-ти као кооперација између јавног и приватног сектора на подручју планирања, производње, пру-жања, финансирања, пословања или наплате јавних послова. Јавни сектор се том приликом јавља као произвођач и понуђач такве сарадње – као партнер који уговором дефинише врсте и обим послова или услуга које намера-ва да пренесе на приватни сектор

и који обављање јавних послова нуди приватном сектору. Приват-ни сектор се јавља као партнер који потражује такву сарадњу, уколико може остварити послов-ни интерес (профит) и који је дужан да квалитетно извршава уговорно добијене и дефиниса-не послове. Јавно-приватно пар-тнерство је дугорочна уговорна сарадња између јавног и приват-ног сектора која најчешће траје 20 до 25 година. Главне предности оваквог облика заједничког улагања представља могућност изградње објеката средствима приватног капитала, за које буџетска сретства нису била довољна. Заговорници ЈПП тврде да се на овај начин дола-зи до побољшања стандарда и квалитета јавних услуга. Критича-ри пак тврде да се на овај начин држава (локална самоуправа) само задужује за будућност – и да је дугорочан трошак најма при-ватног сектора за покретање ових пројеката виши него да то напра-ви сам јавни сектор. Приватне компаније су често оптуживане за лош квалитет како би макси-мизирали добит, и често задати пројекти нису достизали догово-рене стандарде. Критичари су уверени да ће порески обвезници и грађани на крају платити рачуне

за ЈПП.Проблеми које доноси јавно-приватно партнерство у односу на синдикално деловање слич-ни су проблемима које је донела приватизација реалног сектора. У таквим условима долази до смањивања синдикализма, броја чланова, отпуштања радника, отказивања колективних уговора и других проблема којих смо све-доци последњих година. У односу на цене комуналних услуга, јавно-приватно партнерство доноси увођење економских цена, што угрожава ионако низак стандард грађана. Искуства из различитих земаља у Европи у погледу про-цеса приватизације су претеж-но негативна и зато синдикати и грађани морају бити веома опрез-ни код питања приватизације јавног сектора.Значајан предуслов за легал-но увођење ЈПП, а који у нашој земљи још није испуњен, је и доношење адекватног законског оквира за те поступке. То се пре свега односи на доношење За-кона о јавном-приватном пар-тнерству, Закона о јавној својини и Закона о управљању јавним добрима, као и измене Закона о комуналним делатностима и За-кона о јавним предузећима.

GRADSKI ODBOR SINDIKATA ZANATSTVA, USLUGA I SAMOSTALNOG PREDUZETNI{TVA

NOVOG SADA

Градски одбор занатства, услуга и предузетништва Новог Сада је током 2010. године одржао три седнице. На Конститутивној седници, одржаној 12. јануара 2010. годи-не, за председника ГОС-а иза-бран је Милорад Перишић. Током јуна 2010. године одржана

је заједничка седница Градског и Покрајинског одбора занатства, услуга и предузетништва, на којој је највише речи било о социјално-економском положају запосле-них у области занатства. Наиме, закључено је да су социјално-економски проблеми запослених у овој области све израженији, да

се њихов социјално-материјални положај погоршава и све је тежи, с обзиром на целокупну ситуацију у нашој земљи. Највећи про-блеми запослених огледају се у томе што зараде касне, а у већем броју предузећа се исплаћује само минимална зарада и про-сеци зарада су испод републич-

Оживела је трговина са светом. Јефтино смо се продали.


ког и покрајинског просека. Све су чешћи сива економија, недо-статак посла и кршење права за-послених. Због такве ситуације неопходно је, како је закључено, у наредном периоду побољшати информисаност чланства и запо-слених и предузети енергичније активности унутар синдиката у циљу побољшања положаја за-послених. Као један од пробле-ма наведено је и непостојање гранског колективног уговора па је у том смислу наведено да се од РОС-а занатства, услуга и предузетништва Србије захте-ва да предузме активности око потписивања гранског колектив-ног уговора и да се подржава иницијатива гранских синдиката

да Веће ССС Војводине покрене активности око доношења посеб-ног колективног уговора на нивоу АП Војводине.Како су у овом периоду донети неки од значајних закона за запо-слене, а у циљу боље информи-саности чланства, кратак приказ неколико најзначајнијих закона је подељен члановима одбора, како би благовремено информисали своје чланство.На заједничкој седници разма-трано је и питање измена Зако-на о пензијском и инвалидском осигурању. Сви чланови су иска-зали огромно незадовољство и осуду због начина доношења а по-себно због предвиђених решења. Подржали су ставове ССС Србије на предложене измене и захте-вали повлачење закона из скуп-штинске процедуре и његово усаглашавање кроз социјални дијалог социјалних партнера на Социјално-економском савету Србије.И у октобру 2010. године, на трећој седници ГОС-а, расправљало се управо о томе, односно о учешћу чланства на Протесту који је ССС

града Новог Сада организовао у сарадњи са још четири синди-калне централе, а против начина доношења и спровођења Пред-лога закона о изменама и допу-нама Закона о ПИО.Протести су максимално подржа-ни од стране чланова Синдиката занатства, услуга и предузет-ништва Новог Сада. Крајем септембра одржани су 17. сусрети занатлија на Златибору, који су били веома успешни.И у наредној години ГОС занат-ства, услуга и предузетништва Новог Сада ће, као и до сада, ра-дити на заштити својих чланова и побољшању њиховог социјално-материјалног положаја, мак-симално ће се залагати за закључење гранског колективног уговора, како би заживео систем колективног преговарања. Акце-нат ће бити стављен и на нова учлањења, промовисање синди-ката и синдикалног деловања, као и на побољшање начина ин-формисаности чланова, за шта се ГОС већ дуго залаже.

GRADSKI ODBOR SINDIKATA @ELEZNI^ARA NOVOG SADA

Анексом колективног угово-ра радницима на железници повећана је цена радног сата са 60 на 61,5 динара за децембар и јануар, а предвиђено је да у фе-

бруару и марту нето цена буде 62 дина-ра.Овај анекс потпи-сали су министар за инфраструк-туру Милутин Мркоњић, генерал-ни директор Желез-ница Србије Мило-ван Марковић и представници чети-ри железничка ре-презентативна син-диката.

Документ су потписали представ-ници Синдиката железничара Србије, Уније синдиката српских железница, Синдиката извршних служби српских железница и Син-

диката радника железничке ин-фраструктуре.Приликом потписивања анек-са колективног уговора било је речи и о будућој организацији и функционисању српских же-лезница, модернизацији тог саобраћајног система, као и о социјалним питањима у овом јавном предузећу.Представници синдиката су овом приликом изнели примедбе које су се односиле на активности и информације о припреми но-вог оснивачког акта за ово јавно предузеће, али и на сарадњу са појединим ресорним министар-ствима.

Весна Живковић

Купујемо само најнужније, тако да за хлеб није било довољно новца.


GRADSKI ODBOR SINDIKATA RADNIKA GRAFI^KE, INFORMATIVNE I IZDAVA^KE

DELATNOSTI

Градски одбор синдиката рад-ника графичке, информативне и издавачке делатности Новог Сада је на седници одржаној 12. јануара 2011. године, после подношења неопозиве оставке дотадашњег председника Син-диката Стеве Томина, за пред-седника овог гранског Синдиката једногласно изабрао Драгутина Ремецког, председника Синди-калне организације „Самостални синдикат РУВ РТВ Нови Сад“, Нови Сад. Иначе, за оне који не знају, Син-дикат радника графичке, инфор-мативне и издавачке делатности Новог Сада активирио се, по-сле вишемесечне пасивности, крајем јула прошле године, након конституисања за мандатни пе-риод 2010-2015. година. Већ почетком августа одржана је седница са циљем утврђивања Оријентационог програма актив-ности Одбора, у текућем мандату. Подржани су и захтеви запосле-них у „Дневник Холдинг“ ад, Нови Сад, и „Дневник Штампарија“ доо, Нови Сад, који су од почет-ка јула 2010. године штрајковали, а у последњих недељу дана штрајковали глађу. Захтеви за-послених у „Дневник Холдинг“ ад, Нови Сад, били су: исплата заосталих, неисплаћених зарада у последњих десет месеци (од којих најмање три у најкраћем могућем року), исплата путних трошкова и повезивање стажа за 2010. годину. Оцењено је да је ревитализовању АД „Днев-ник Холдинг“, Нови Сад, које се планира од стране Оснивача – Извршног већа Војводине, по-требно приступити на начин да се средства од продаје монтаж-ног објекта у дворишту „Дневник Холдинг“ АД, Нови Сад, правил-но искористе, односно, осим ис-плате заосталих зарада, да се средства искористе и за набавку опреме и репроматеријала, како

би ово привредно друштво мог-ло тржишно да послује. Упућен је апел чланству у Дневнику да се о договореном, током преговора са Оснивачем, сачини писана фор-ма, односно да се временски оро-чи реализација свих договорених ставки. Истовремено, разматране су и предложене измене и допуне За-кона о пензијском и инвалидском осигурању. Оцењено је да ће, уко-лико Предлог Закона буде усвојен у форми у којој је предложен, бити дерогиран положај садашњих ко-рисника права из пензијског и ин-валидског осигурања и садашњих осигураника из реда запослених када буду остваривали право на пензионисање. Градски одбор синдиката је позвао своје члан-ство да узме активно учешће у протесним активностима и оста-лим видовима синдикалне борбе, како би се спречило доношење предлога Закона у форми у којој је предложен. У завршној фази припреме Протеста у Новом Саду, ради сагледавања стања у синдикал-ним организацијама – чланица-ма, 11. октобра 2010. године одр-жана је друга седница Градског одбора синдиката. Размењене су идеје и утврђене обавезе свих чланова Одбора овог гранског синдиката, како би на Протесту против доношења измена и допу-на Закона о ПИО, у форми у којој је предложен, присуствовао што је могуће већи број учесника. Почетком новембра одржана је трећа седница Градског одбо-ра синдиката. Разматрани су актуелни проблеми у синдикал-ним организацијама – чланица-ма. У смислу наведеног, указа-но је и на, од стране оснивача, непоштовање Протокола о преки-ду штрајка запослених у „Дневник Холдинг“ АД, Нови Сад, потписа-ног почетком августа ове године. Наглашено је да је проблеме по-

требно решавати аргументова-ним дијалогом, на релацији пред-ставници репрезентативног синдиката – Влада АП Војводине (као оснивач листа „Дневник“). На седници одржаној 12. јануара 2011. године донет је закључак да се, у циљу што адекватније заштите права запослених у графичкој, информативној и издавачкој делатности Новог Сада, упути захтев Покрајинском већу ССС Војводине и Социјално-економском савету Војводине да убрзају активности на закључењу Посебног колективног угово-ра за запослене на територији Војводине, са захтевом да исти има проширено дејство, односно да је обавезујући за све посло-давце на територији Војводине.Истовремено, закључено је да се упути захтев Републичком одбору самосталног синдиката да упути иницијативу према социјалним партнерима да отпочну прего-вори ради закључења Посебног колективног уговора за запосле-не у графичкој, информативној и издавачкој делатности и кинематографији Србије. У наме-ри да се обезбеди остваривање права на здравствену заштиту запослених у „Дневник Холдинг“ АД Нови Сад, Градски одбор синдиката је закључио да је по-требно да новоизбрани председ-ник у сарадњи са председником синдикалне организације „Днев-ник Холдинг“ АД и председни-ком Групацијског синдиката у што скорије могуће време обаве разговор са пословодством ли-ста „Дневник“. Договорено је да се захтева спровођење Одлуке Владе АП Војводине, а у вези са реализацијом Социјалног програ-ма за запослене у „Дневник Хол-динг“ АД, Нови Сад.

Зора Веселиновић

Упомоћ! Мој животни позив.


GRADSKI ODBOR SINDIKATA UGOSTITEQSTVA I TURIZMA NOVOG SADA

Година 2010. је за Одбор угоститељства и туризма била у пра-вом смислу кризна година. Осим еко-номске кризе која се итекако одра-зила на грану било је и много других проблема. У већини предузећа присутно је тешко стање посебно по питањима положаја запослених.Одбор угоститељства и туризма је константно и у континуитету пратио и прати проблематику и резултате про-цеса приватизације у угоститељско- туристичким предузећима. Кључни део својинске трансформације, као битне компоненте укупне транзиције, је приватизација. Она је „срце“ трансформације и подразумева про-мену облика власништва државне и друштвене својине у приватну.30.06.2010. године је одржана Скуп-штина «Војводине» а.д. и «Путни-ка» а.д. којој је присуствовала и Валерија Ембер, председница Град-ког одбора угоститељства и туризма, на захтев запослених и Синдикал-не оранизације, са представником Агенције за одузету имовину, разго-варало се о ситуацији и даљим ко-рацима око ситуације настале у тим предузећима.У хотелима “Путник” и “Војводина” је након годину дана од приватизације дошло до раскида уговора. По-кренут је судски поступак против власника и биће покренута поновна приватизација тих објеката. Након двa састанка са Дирекцијом за одузе-ту имовину одржана у јуну и јулу у тим хотелима је постављен нов управни одбор, а у хотелу “Путник“ и закон-

ски заступник капитала. У хо-телу “Војводина” се очекује постављање за-конског заступни-ка.Дирекција за управљање оду-зетом имовином у новембру је до-била решење По-себног одељења Вишег суда у Београду, којим је конзорцијуму правних лица „Маестралтурс” из Будве и акци-

онарског друштва за хотелијерство и угоститељство „Палић” из Суботице привремено одузет већински пакет акција новосадских хотела „Путник” и „Војводина”, као и три ресторана у овом граду. Одбор и синдикати предузећа нису у потпуности задовољни радом и постојањем контроле функције Агенције за приватизацију и сматрају да у грани угоститељства и туриз-ма није оправдала своје постојање. Дозвољава прећутно, или на други начин неприхватљива понашања но-вих купаца, који уместо да унапређују ефикасност друштва, а кроз ову ефи-касност и бољитак запослених, инди-ректно иду на руку несавесним влас-ницима који урушавају предузећа, извлаче једностране сопствене инте-ресе на штету запослених. Петоспратни хотел „Путник”, који је изгорео у подметнутом пожару у де-цембру 2007. године, када је страда-ло троје људи, почео је да ради пре месец дана. После реновирања има пет апартмана, 83 собе, ресторан за 150 гостију, конгресну салу са при-ближно исто толико места, прес салу са педесетак столица, аперитив бар и остале пратеће просторије. По зи-довима су непотписане уметничке слике са мотивима мртве природе. Иако је намештај потпуно нов, није претерано луксузан, тек колико зах-тева категоризација од три звездице.Хотел „Војводина”, који се налази такође у строгом центру, преко пута Градске куће, најстарији је хотел у Новом Саду, изграђен давне 1854. го-дине. После приватизације није рено-

виран и изгледа прилично суморно.Стари власник хотела „Путник” била је породица Танурџић, чија је палата у центру Новог Сада национализова-на 1945. године. Исто се догодило и са хотелом „Војводина”, који је одузет од породице Дунђерски.У априлу су у хотелу «Војводина», због неисплаћених зарада, запосле-ни организовали штрајк упозорења.Представници ГОС-а угоститељства и туризма Новог Сада су у 2010. го-дини присуствовали су многим се-минарима и радионицама, где су обрађене теме од чисто синдикал-них до уско струковних. Причало се о «функционисању синдиката са по-себним освртом на период после приватизације» до «реформе синди-калних структура и даљи развој син-дикалних организација». Радило се и на «Едукацији кадрова у туризму», где су такође учествовали представ-ници синдиката. Едукација је била организована у више турнуса, еду-ковани су кадрови кувара, рестора-тера, пекара и посластичара, затим бармена, бариста, сомалијера, ку-вара и ресторатера, а до краја 2010. године биће обрађене и теме у вези са едукацијом радника пријемних одељења хотела: рецепција, портири и др. и полазника из области хотелско домаћинство: домаћице хотела, над-зорнице, собарице. Покровитељ овог пројекта је Министарство економије и регионалног развоја Србије - Сек-тор туризма, а у организацији РОС-а угоститељства и туризма. Драган Цветковић, председник синдикалне организације Хотела «Парк» Нови Сад, изабран је за председника Са-мосталног синдиката угоститељства и туризма Војводине на Изборној скупштни овог Синдиката, 23. фебру-ара 2010. године.

Стандард нам свакодневно скаче. Потрошачке корпе прерасле у контејнере.

Млади су онај сег-мент популације који представља нужан ресурс за

опстанак и развој сваког друшт-ва. Они су изнимно хетерогена друштвена целина обележена унутрашњом раслојеношћу али и многобројним заједничким ка-рактеристикама попут процеса образовања, уласка у свет рада и осамостаљења.

Кад је о Србији реч, анализе су показале да је социолошки оправдано као младе посматра-ти популацију од 15. до 30. годи-не живота. У круговима актера који делују у подручју јачања по-литике за младе, често се воде расправе о статусу младих: јесу ли они друштвени ресурс или друштвени проблем. Сасвим сигурно, обоје.

Млади су витално друшт-вено богатство и због тога им се морају осигурати оптимал-ни друштвени развојни усло-ви. Друштвена важност мла-дих произлази из њихових потенцијала који треба да буду активирани док су млади, без одлагања за будућа времена. Они су популација у осетљивом стадијуму развоја коју је нуж-но заштитити од поремећаја у понашању.

Улога политике за мла-де управо је друштве-на интеграција младих у преузимању друштвених уло-га, али уз стварање слободе избора креативних приступа и оснаживања активне уло-ге младих. Када се о млади-ма престане говорити као о будућности и нашој будућој

САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА ГРАДА НОВОГ САДА И ОПШТИНА

снази, а почне наглашавати њихова улога у садашњости јер су они сада и овде снага за промену, тада ће политика за младе имати врло значајан ефект у целокупном друштве-ном систему.

Млади у Србији суочени су са недоступношћу висо-ког образовања, неизвесним могућностима запошљавања, споријим економским осамоста љивањем, каснијим заснива њем породице, ниском поли-тичком и уопште друштвеном партиципацијом... Млади су суо-чени са многобројним ризицима продужене младости и касног одрастања и осамостаљивања, али и транзицијским бољкама неједнаких шанси и неквалитет-ним процесима интеграције.


Млади су онај сег-мент популације који представља нужан ресурс за

опстанак и развој сваког друшт-ва. Они су изнимно хетерогена друштвена целина обележена унутрашњом раслојеношћу али и многобројним заједничким ка-рактеристикама попут процеса образовања, уласка у свет рада и осамостаљења.

Кад је о Србији реч, анализе су показале да је социолошки оправдано као младе посматра-ти популацију од 15. до 30. годи-не живота. У круговима актера који делују у подручју јачања по-литике за младе, често се воде расправе о статусу младих: јесу ли они друштвени ресурс или друштвени проблем. Сасвим сигурно, обоје.

Млади су витално друшт-вено богатство и због тога им се морају осигурати оптимал-ни друштвени развојни усло-ви. Друштвена важност мла-дих произлази из њихових потенцијала који треба да буду активирани док су млади, без одлагања за будућа времена. Они су популација у осетљивом стадијуму развоја коју је нуж-но заштитити од поремећаја у понашању.

Улога политике за мла-де управо је друштве-на интеграција младих у преузимању друштвених уло-га, али уз стварање слободе избора креативних приступа и оснаживања активне уло-ге младих. Када се о млади-ма престане говорити као о будућности и нашој будућој


снази, а почне наглашавати њихова улога у садашњости јер су они сада и овде снага за промену, тада ће политика за младе имати врло значајан ефект у целокупном друштве-ном систему.

Млади у Србији суочени су са недоступношћу висо-ког образовања, неизвесним могућностима запошљавања, споријим економским осамоста љивањем, каснијим заснива њем породице, ниском поли-тичком и уопште друштвеном партиципацијом... Млади су суо-чени са многобројним ризицима продужене младости и касног одрастања и осамостаљивања, али и транзицијским бољкама неједнаких шанси и неквалитет-ним процесима интеграције.


Овим путем ћемо по-казати на који начин се у земљама ЕУ креира поли-тика за младе и колика је улога државе.

ПОЛИТИКА ЗА МЛА-ДЕ ВЕЋА ЕВРОПЕ

Многи аутори, млади акти-висти и стручњаци за рад са мла-дима сматрају да је Веће Европе тело које се најпреданије бави

ПОЛИТИКА ЗА МЛА-ДЕ НА СРПСКИ НА-ЧИН

Проблеми, потребе и положај младих питања су јавног проблема који захтева квалитетну анализу постојећег стања и неопходних мера. Оно што је битно огледа се у: по-литици информирања мла-дих, подстицају на квалитетно коришћење слободног време-на, уважавање интереса мла-дих, социоекономско и правно изједначење младих грађана у смислу обезбеђења једнакости између младих који живе у другачијим условима. Ово се односи на једнакост прилика и шанси у подручју образовања или запошљавања, право на уважавање и недискримина-торно понашање, подстицање солидарности и међусобног поштовања различитости. Да би се наведено постигло по-требни су: јак консензус између владе, невладиних организација и грађана, јак интерес друшт-вене заједнице у јачању капа-цитета сопствених грађана, схватање потребе за учењем из примера добрих пракси на-сталих у земљама у окружењу и чланицама ЕУ, јак и квалите-тан социјални дијалог између социјалних партнера, свеукупна професионализација на свим нивоима...

ДА БИ ПОЛИТИКА ЗА МЛА-ДЕ У СРБИЈИ БИЛА УСПЕШНА НЕОПХОДНО ЈЕ: ДЕФИНИСА-ТИ ПРОБЛЕМЕ, ПРЕЗЕНТО-ВАТИ ПРИЈЕДЛОГЕ РЕШЕЊА, УТВРДИТИ СТРАТЕГИЈУ, ОБЕЗБЕДИТИ КВАЛИТЕТ-НУ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ И ЕВАЛУАЦИЈУ.

младима на европском нивоу. Не само да је унутар Већа Евро-пе политици за младе дат прво-разредан политички значај, него је и представницима младих дата прилика да равноправно са изабраним политичким пред-ставницима одлучују о полити-ци за младе Већа Европе (кроз методу co-managementa) Тело директно задужено за политику за младе у Већу Европе је Упра-ва за младе и спорт. Оно што је специфично за ово тело је то да, за разлику од осталих слич-


Овим путем ћемо по-казати на који начин се у земљама ЕУ креира поли-тика за младе и колика је улога државе.

ПОЛИТИКА ЗА МЛА-ДЕ ВЕЋА ЕВРОПЕ

Многи аутори, млади акти-висти и стручњаци за рад са мла-дима сматрају да је Веће Европе тело које се најпреданије бави

ПОЛИТИКА ЗА МЛА-ДЕ НА СРПСКИ НА-ЧИН

Проблеми, потребе и положај младих питања су јавног проблема који захтева квалитетну анализу постојећег стања и неопходних мера. Оно што је битно огледа се у: по-литици информирања мла-дих, подстицају на квалитетно коришћење слободног време-на, уважавање интереса мла-дих, социоекономско и правно изједначење младих грађана у смислу обезбеђења једнакости између младих који живе у другачијим условима. Ово се односи на једнакост прилика и шанси у подручју образовања или запошљавања, право на уважавање и недискримина-торно понашање, подстицање солидарности и међусобног поштовања различитости. Да би се наведено постигло по-требни су: јак консензус између владе, невладиних организација и грађана, јак интерес друшт-вене заједнице у јачању капа-цитета сопствених грађана, схватање потребе за учењем из примера добрих пракси на-сталих у земљама у окружењу и чланицама ЕУ, јак и квалите-тан социјални дијалог између социјалних партнера, свеукупна професионализација на свим нивоима...

ДА БИ ПОЛИТИКА ЗА МЛА-ДЕ У СРБИЈИ БИЛА УСПЕШНА НЕОПХОДНО ЈЕ: ДЕФИНИСА-ТИ ПРОБЛЕМЕ, ПРЕЗЕНТО-ВАТИ ПРИЈЕДЛОГЕ РЕШЕЊА, УТВРДИТИ СТРАТЕГИЈУ, ОБЕЗБЕДИТИ КВАЛИТЕТ-НУ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ И ЕВАЛУАЦИЈУ.

младима на европском нивоу. Не само да је унутар Већа Евро-пе политици за младе дат прво-разредан политички значај, него је и представницима младих дата прилика да равноправно са изабраним политичким пред-ставницима одлучују о полити-ци за младе Већа Европе (кроз методу co-managementa) Тело директно задужено за политику за младе у Већу Европе је Упра-ва за младе и спорт. Оно што је специфично за ово тело је то да, за разлику од осталих слич-


ЕДУКА

ЦИЈА

ПОЈАМ И ЗНАЧАЈП О С Т О Ј А Њ АС И Н Д И К А Т А

ШТА ЈЕ СИНДИКАТ И ЗАШТО ПОСТОЈИ ?

Средином деветнаестог века у капиталистичким земљама западнеЕвропе најамни радници почињу да оснивају синдикате са основнимциљем заштите и побољшања услова рада и повећања надница. Код нас почетак синдикализма наступа у другој половинидеветнаестог века, прво организовањем струковних синдиката, апотом и Радничког савеза у мају 1903. године, као претече ССССрбије.До оснивања синдиката у 19. веку дошло је када је код радникасазрела свест о томе да сами, као појединци, не могу да се заштитенити да се супротставе самовољи послодаваца којима је једини циљшто већи профит, са што мањим трошковима, па и трошковима раднеснаге. Са друге стране имамо интерес радника, који је потпуно супротанинтересу послодаваца. Они су заинтересовани за веће плате, штобоље услове рада, сигурност радног места.

ПОСЛЕДИЦЕ НЕОРГАНИЗОВАЊА У СИНДИКАТ ИНЕПОЗНАВАЊА ПРАВА

1. РАД НА ЦРНО2. НЕПОШТОВАЊЕ ОСМОЧАСОВНОГ РАДНОГ ВРЕМЕНА ,3. НЕПЛАЋАЊЕ ПРЕКОВРЕМЕНОГ РАДА,4. УСКРАЋИВАЊЕ ПРАВА НА ГОДИШЊИ ОДМОР5. УСЛОВЉАВАЊЕ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА ,6. НЕИСПЛАЋИВАЊЕ ЗАРАДА ,7. НЕУПЛАЋИВАЊЕ ДОПРИНОСА,8. НЕЗАКОНИТА ОТПУШТАЊА ,9. РАЗЛИЧИТИ ВИДОВИ ЗЛОСТАВЉАЊА . . .

Конвенција МОР-а бр. 87Конвенција бр. 87 о Слободи удруживања и заштити права на организовање ступила је наснагу 1948. године те ју је досад ратификовала 141 држава чланица МОР-а.У њој се наводи да радници могу оснивати и учлањивати се у синдикате према свомизбору без претходног пристанка државе. Држава синдикате не може распустити илиукинути. Они су слободни да стварају федерације и конфедерације, које се пак могуудруживати на међународном нивоу.

КОЈА СУ ТО СИНДИКАЛНА ПРАВА ГАРАНТОВАНА КОНВЕНЦИЈОМ ?1. Право свих радника да оснивају и учлањују се у организације према свом избору и безпретходне дозволе2. Право синдиката да, без уплива власти, израде властите статуте и правилнике, сапуном слободом изаберу властите представнике, и обликују своје програме3. Потпуно слободно право на избор представника4. Право организација да организују своје управљање/пословање5. Право организација да слободно организују своје активности и обликују своје програме6. Право синдиката да оснују и удруже се у федерације и конфедерације и право свакетакве организације да се удружује у међународне синдикалне организације. 7. Заштита синдиката од распуштања или укидања управним поступком.8. Право на “светост”синдикалних простора , кореспонденције или телефонскихразговора.9. Заштита радника од дела антисиндикалне дискриминације у погледу њиховогзапослењаЗаштита од антисиндикалне дискриминације10. Заштита синдиката од сваког мешања послодаваца у њихово оснивањ,еделовање или управљање.11. Право на заштиту синдикалних средстава и имовине од интервенције власти.



ЕДУКА

ЦИЈА

Конвенција бр. 98 Конвенција о праву на организовањеи колективно преговарање, 1949.Општа конференција Међународнеорганизације рада која је усвојена уЖеневи 1949, која се односи напримену права на организовање иколективно преговарање .Ову Конвенцију су досад потписале 152 државе чланице МОР-а. Она проширујезаштиту радника од антисиндикалнедискриминације те подстиче и штитипроцес добровољних преговора измеђурадничких и послодавачкихорганизација са циљем регулисањауслова запошљавања кроз колективне

уговоре. Ова Конвенција се не бави

директно јавним службеницима, поштоњих покрива Конвенција бр. 151 (1978.).

КОЈА СУ СИНДИКАЛНА ПРАВА ДЕФИНИСАНА ОВОМ КОНВЕНЦИЈОМ? -�Власти не могу забранити, а послодавци оспорити право на колективно преговарање-�Начело преговарања представља темељ овог права-�Очекује се признање репрезентативних организација- Послодавац мора поштовати и спровести начело слободних и добровољних пргоевора-�Временска ограничења колективног преговарања не могу бити превелика и тиме чинити закључивањеколективног уговора немогућим-�Очекује се да трајање колективних уговора важи до закључивања новог уговора-�У случају промене власника предузећа, колективни уговор важи у току периода за који је потписан

ОСТАЛА СИНДИКАЛНА ПРАВА

1. Консултације са радничким и послодавачким организацијама2. Право синдиката да спроводе своје активности у предузећу и на радномместу.3. Заштита синдикалних представника од притвора и хапшења због активностивезаних уз остваривање синдикалних права.4. Право радника и њихових синдиката на штрајк као основно средстводеловања и одбране њихових економских и социјалних интереса.5. Право на штрајк



ЕДУКА

ЦИЈАЉУДСКА, РАДНИЧКА И СИНДИКАЛНА ПРАВА

1. ЉУДСКА ПРАВА

• Међународна повеља о правим,а • Универзална декларација о људским

правима, • Међународни уговор о грађанским и

политичким правима и• Међународни уговор о економским,

социјалним и културним правима

Треба нагласити да је читав низ људских права од изузетневажности за синдикални покрет.

Људска права су она права којаприпадају сваком појединцу.Људска су права универзална: она суправа која се стичу по рођењу. Нико не мора зарадити или заслужитиљудска права.Људска права су неотуђива, не могу сеизгубити или нестати.

2. РАДНИЧКА ПРАВАРадничка права: права која радници уживају наоснову свог рада, на раду или у вези са својимправом на рад.Радничка права се дефинишу, штите и спроводе намного начина. На националном нивоу то се постиже:• Уставом , • националним законодавством, • колективним уговором. На међународном нивоу МОР – Међународнаорганизација рада - настоји да заштити радникепутем конвенција и декларација које се ратификујуод стране влада. ШТА УТИЧЕ НА СМАЊЕЊЕ РАДНИЧКИХ ПРАВА• приватизација имовине , • смањење јавне потрошње, • дерегулација тржишта рада, • укидање заштитног законодавства, •либерализација трговине• присиљавање земаља да отворе своја тржиштастраној конкуренцији и појефтине радну снагуТакве тенденције стално условљавају Светскабанка и Међународни монетарни фонд. Једини начин на који се може одговорити натакве притиске јесте учинити радничка праваглобалним питањима, учинити их глобалнимправима.


for Youth - CDEJ). Следећа веома важна

организација је YFJ. То је кров-на паневропска организација младих која окупља 98 чланица из целе Европе те представља интересе десетака милиона младих Европе. YFJ почива на два основна стуба: нацио-налним већима младих као представницима организова-ног сектора младих појединих држава и међународних организација младих као пред-ставника интереса младих који трансцендирају националне границе. Мисија YFJa је: јачање и оспособљавање младих да се активно укључе у обликовање Европе и друштава у којима живе; побољашање животних услова младих као европских грађана у данашњем свету.

М Е Х А Н И З М И УТИЦАЈА

Своју снагу YFJ црпи из своје бројности и репрезента-тивности и као такав је признат партнер осталих горе описаних европских актера у подручју по-литике за младе. Он се залаже за: положај и квалитет нефор-малног образовања; законо-давство које се тиче младих; политику информисања младих (multilevel policy) наглашавајући начело супсидијарности; истраживања о младима; партиципација младих (на на-ционалном нивоу првенствено кроз национална већа младих); међуресорна сарадња; инова-тивност; саветодавна тела за младе.

Однос између државе, тачније њених институција и националних већа омогућује

них административноизвршних тела, у делу политике за младе, сами млади, на равноправној основи одлучују о начинима на које ће се управљати сред-ствима додељеним за младе. При Управи за младе и спорт постоји тзв. Савет за младе (Advisory Council for Youth), састављен од 30 представни-ка међународних организација младих. Од тих представника њих 20 су изабрани на пред-лог Европског форума младих, а осталих 10 именује директно

Управа. Оно што је посебно бит-но јесте да ти млади не само да саветују доноситеље одлука, него они јесу доносиоци одлука на равноправној основи. Свих 30 представника улази у ново тело које се зове Заједничко веће (Joint Council - JC), у којем седе и представници ре-сорних министарстава за младе 49 држава потписница Европ-ске културне повеље, иначе окупљених у тело које се зове Европски одбор за младе (The European Steering Committee


ЕДУКА

ЦИЈА

Глобализација врши притисак навладе да смањују радничка правакако би се трошкови радне снагесвели на најмању меру и како би сепривукла страна улагања.Мултинационалне компаније такођемогу једноставно да одлуче дапромене земљу, или барем да претеда ће то учинити, када се суоче санезадовољством радне снаге илиако виде шансу за проналазакјефтинијег тржишта рада.

3. СИНДИКАЛНА ПРАВАСиндикална права: права која чланови синдиката уживају на основу свог чланства усиндикату.Синдикална права радницима нису доделиле или поклониле владе или послодавци. Она сууниверзална људска права, садржана у Универзалној декларацији о људским правима и двеконвенције:• Права радника да оснивају и учлањују се у синдикате• Права синдиката да слободно делују основни су елементи међународних људских права

Конвенције МОР-а бр. 87 и 98 (у Додатку) дају кључнудефиницију синдикалних права, но за синдикални покрет јеважан читав низ међународних људских права. Треба нагласити да синдикати морају настојати да постанупотпуно независни и демократски представници свог чланс.т ваНе смеју чекати да то за њих остваре владе, јер би моглизаувек чекати или би им се чак могло забранити да делују.Од изузетне је важности утврдити права синдиката и њиховихчланова, поред других људских права, у раздобљу транзиције.

Демократска владавина и привредни развој нису могући тамо где сеслобода удруживања не поштује, где радници немају право гласа уизградњи властите будућности.

Наставак у следећем броју


for Youth - CDEJ). Следећа веома важна

организација је YFJ. То је кров-на паневропска организација младих која окупља 98 чланица из целе Европе те представља интересе десетака милиона младих Европе. YFJ почива на два основна стуба: нацио-налним већима младих као представницима организова-ног сектора младих појединих држава и међународних организација младих као пред-ставника интереса младих који трансцендирају националне границе. Мисија YFJa је: јачање и оспособљавање младих да се активно укључе у обликовање Европе и друштава у којима живе; побољашање животних услова младих као европских грађана у данашњем свету.

М Е Х А Н И З М И УТИЦАЈА

Своју снагу YFJ црпи из своје бројности и репрезента-тивности и као такав је признат партнер осталих горе описаних европских актера у подручју по-литике за младе. Он се залаже за: положај и квалитет нефор-малног образовања; законо-давство које се тиче младих; политику информисања младих (multilevel policy) наглашавајући начело супсидијарности; истраживања о младима; партиципација младих (на на-ционалном нивоу првенствено кроз национална већа младих); међуресорна сарадња; инова-тивност; саветодавна тела за младе.

Однос између државе, тачније њених институција и националних већа омогућује

них административноизвршних тела, у делу политике за младе, сами млади, на равноправној основи одлучују о начинима на које ће се управљати сред-ствима додељеним за младе. При Управи за младе и спорт постоји тзв. Савет за младе (Advisory Council for Youth), састављен од 30 представни-ка међународних организација младих. Од тих представника њих 20 су изабрани на пред-лог Европског форума младих, а осталих 10 именује директно

Управа. Оно што је посебно бит-но јесте да ти млади не само да саветују доноситеље одлука, него они јесу доносиоци одлука на равноправној основи. Свих 30 представника улази у ново тело које се зове Заједничко веће (Joint Council - JC), у којем седе и представници ре-сорних министарстава за младе 49 држава потписница Европ-ске културне повеље, иначе окупљених у тело које се зове Европски одбор за младе (The European Steering Committee


дубље разумевање те отвара могућност за стварање анали-тичких модела који могу про-дубити наше знање о политици за младе. Ипак, поставља се логично питање: шта је суштина синтгаме „однос државе и секто-ра младих“?

УЛОГА ДРЖАВЕ У ОСНИВАЊУ НА-ЦИОНАЛНИХ ВЕЋА МЛАДИХ

Јака улога државе у оснивању националних већа младих није честа, али постоје занимљиви примери у Великој Британији или Малти гдје је национално веће основано на иницијативу једног чла-на парламента, а утемељено је на традицији Федерације организација младих (Federation of Youth Organizations) која је де-ловала 80их. Јаке везе између националних већа и државних структура постоје и у Русији, Арменији те скандинавским земљама и Немачкој.

ШПАНИЈАШпанија је позната као

држава са врло јаким цивил-ним сектором, а унутар секто-ра младих посебно се истиче традиција утицајних и члан-ством богатих студентских и ученичких удржења. Специфич-ност Шпаније је у томе да је само национално веће основано за-конским актом државе те да је потом интегрисано у државну администрацију као својеврсна аутономна Агенција која је за-дужена пре свега за креирање, а до неког нивоа и спровођење

националне политике за мла-де. Ова Агенција на пример помаже младима у решавању стамбеног питања, пружа пода-тке о превенцији ризичног сек-суалног понашања, даје упут-става како водити квалитетније књиговодство кроз јасна упут-ства на који начин управљати организацијом младих и слично. Најзначајнији посао Агенције је Observatorio Joven de Empleo en España (анализа запослености младих у Шпанији) којим се ак-тивно прате промене у трендо-вима радне снаге младих а са-мим тим се развија и систем ра-ног упозорења и брзе реакције на потенцијалне забрињавајуће трендове.

ДАНСКАДански систем нам се чини

занимљивијим зато што је, упр кос одсуства јасне правне регулације односа сектора мла-

дих и државе, изграђен систем заснован на јакој и квалитетној сарадњи Данског већа младих (DUF) и јавног сектора, који нема министарство које је задужено искључиво за младе. Заступ-ником интереса младих (али и деце) у Данској се са правом може сматрати DUF, моћна и утицајна национална мрежа која окупља 70 организација. Оно што је посебно занимљиво јесте да држава DUFу препуш-та управљање средствима која се лоцирају за пројекте деце и младих, а она се прикупљају од дела прихода државе од игара на срећу, опорезивања коцке, а једним мањим делом и од стране Министарства спољних послова и структурних фондова ЕУ. Ради се о неких 100 милиона круна годишње (преко 13 и по милиона евра). Однос између државе и организацијског сектора младих, који је представљен углавном путем DUFa, јесте однос пар-тнера заснован на поверењу.


Скупштина је усвојила нови закон о пензијама. Сада ће пензионери поново морати да лове голубове.

ЕДУКАЦИЈА

OBAVEZA POSLODAVCA DA SINDIKALNOJ ORGANIZACIJI IZRADI ZAVR{NI RA^UN

У складу са чл. 54 став 1. тачка 3. Општег колективног уговора:„Послодавац је дужан да синдикалној организацији код по-слодавца, без накнаде, посред-ством служби послодавца:• одбије износ синдикалне чла-нарине од зараде запосленог и уплати га на одговарајући рачун синдиката, у складу са статутом;• врши уплату на рачун фондова које синдикат оснива;• изради завршни рачун;• врши обраду података о уплати чланарине и даје на увид синди-

калном руководству.“Одлуком о примени Општег ко-лективног уговора на све по-слодавце на територији Ре-публике Србије коју је донео министар рада и социјалне по-литике, утврђено је да се Општи колективни уговор («Службени гласник РС» бр. 50/08 и 104/08) примењује на све послодавце на територији Републике Србије, по-чев од 1. јануара 2009. године.Дакле, из напред наведеног може се закључити следеће:Обавеза свих послодаваца на територији Републике Србије је да, између осталог, посредством службе рачуноводства без на-кнаде синдикалној организацији изради завршни рачун. Ова оба-веза је утврђена Законом о раду и одредбама Општег колективног уговора (одредбама које су на снази и које обавезују све посло-давце с обзиром на проширено

дејство ОКУ).Финансијски извештај правних лица доставља се у складу са За-коном о рачуноводству и ревизији (нови Закон је донет 25.05.2006.год у Сл. гл. 46/2006). Рок за до-ставу документације за завршни рачун за 2010. годину која се доставља Агенцији за привредне регистре Београд је 28.02.2011.године. Свим синдикалним органи за ци-јама благовремено ће бити по-слато обавештење о ближим условима и роковима предаје завршних рачуна за 2010. годи-ну. Такође, чланови синдиката ће моћи да се информишу и на сајту Савеза самосталних синди-ката града Новог Сада и општина (www.sindikat-ns.org.rs).

Драгиња Бејатовић

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURAWU PO^ELE DA SE

PRIMEWUJU OD 1. JANUARA 2011. GODINE

О изменама пензионог Закона у Републици Србији и пооштравању услова за пензионисање, као и начину будућег усклађивања пензија, говорило се доста до сада. За оне који не знају, септем-бар и октобар 2010. године обе-лежили су протести по градовима широм синдикалне Србије (Кру-шевац, Бор, Нови Сад) против доношења Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, у форми у којој је првобитно утврђен од стране Владе РС. На дан Протеста у Новом Саду, 22. октобра 2010. године, Влада РС је повукла Предлог Закона

о изменама и допунама Зако-на о пензијском и инвалидском осигурању из скупштинске про-цедуре. Уследили су прегово-ри премијера и представника удружених синдиката, а у циљу побољшања првобитног Пред-лога Закона. Као резултат муко-трпних, вишедневних преговора, 5. новембра 2010. године потпи-сан је Споразум.Влада РС утврдила је 16. децем-бра 2010. године „нови“ Предлог Закона о изменама и допуна-ма Закона о ПИО и упутила га у скупштинску процедуру, ради доношења, по хитном поступку. Закон о изменама и допунама

Закона о пензијском и инвалид-ском осигурању ступио је на сна-гу 30. децембра 2010. године, а примењује се од 1. јануара 2011. године (изузев одредаба које се односе на професионална војна лица, које се примењују од 1. јануара 2012. године).ИЗМЕЊЕНИ СУ УСЛОВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПРАВА НА СТАРО-СНУ ПЕНЗИЈУИзменама и допунама Зако-на регулисано је постепено повећање старосне границе за остваривање права на старо-сну пензију за осигуранике оба пола, са 53 на 58 година живо-та, при чему се осигураницима

дубље разумевање те отвара могућност за стварање анали-тичких модела који могу про-дубити наше знање о политици за младе. Ипак, поставља се логично питање: шта је суштина синтгаме „однос државе и секто-ра младих“?

УЛОГА ДРЖАВЕ У ОСНИВАЊУ НА-ЦИОНАЛНИХ ВЕЋА МЛАДИХ

Јака улога државе у оснивању националних већа младих није честа, али постоје занимљиви примери у Великој Британији или Малти гдје је национално веће основано на иницијативу једног чла-на парламента, а утемељено је на традицији Федерације организација младих (Federation of Youth Organizations) која је де-ловала 80их. Јаке везе између националних већа и државних структура постоје и у Русији, Арменији те скандинавским земљама и Немачкој.

ШПАНИЈАШпанија је позната као

држава са врло јаким цивил-ним сектором, а унутар секто-ра младих посебно се истиче традиција утицајних и члан-ством богатих студентских и ученичких удржења. Специфич-ност Шпаније је у томе да је само национално веће основано за-конским актом државе те да је потом интегрисано у државну администрацију као својеврсна аутономна Агенција која је за-дужена пре свега за креирање, а до неког нивоа и спровођење

националне политике за мла-де. Ова Агенција на пример помаже младима у решавању стамбеног питања, пружа пода-тке о превенцији ризичног сек-суалног понашања, даје упут-става како водити квалитетније књиговодство кроз јасна упут-ства на који начин управљати организацијом младих и слично. Најзначајнији посао Агенције је Observatorio Joven de Empleo en España (анализа запослености младих у Шпанији) којим се ак-тивно прате промене у трендо-вима радне снаге младих а са-мим тим се развија и систем ра-ног упозорења и брзе реакције на потенцијалне забрињавајуће трендове.

ДАНСКАДански систем нам се чини

занимљивијим зато што је, упр кос одсуства јасне правне регулације односа сектора мла-

дих и државе, изграђен систем заснован на јакој и квалитетној сарадњи Данског већа младих (DUF) и јавног сектора, који нема министарство које је задужено искључиво за младе. Заступ-ником интереса младих (али и деце) у Данској се са правом може сматрати DUF, моћна и утицајна национална мрежа која окупља 70 организација. Оно што је посебно занимљиво јесте да држава DUFу препуш-та управљање средствима која се лоцирају за пројекте деце и младих, а она се прикупљају од дела прихода државе од игара на срећу, опорезивања коцке, а једним мањим делом и од стране Министарства спољних послова и структурних фондова ЕУ. Ради се о неких 100 милиона круна годишње (преко 13 и по милиона евра). Однос између државе и организацијског сектора младих, који је представљен углавном путем DUFa, јесте однос пар-тнера заснован на поверењу.


Ово је демократско друштво. Нема лекова, али зато је легализована еутаназија.

мушкарцима старосна граница као услов за остваривање пра-ва на старосну пензију, почиње повећавати почев од 2011. године закључно са 2022. годином, док је подизање старосне границе, као услова за остваривање права на старосну пензију осигураницима женама привремено одложено до краја 2012. године и са истим се, у складу са изменама Зако-на, почиње почев од 1. јануара 2013. године закључно са 2022. годином. Поред година живота, као критеријума за остваривање права на старосну пензију, осигу-раницима женама ће се почев од јануара 2013. године закључно са 2021. годином постепено увећавати и тзв. захтевани пуни стаж, са 35 на 38 година стажа осигурања.

Осигураници оба пола ће право на старосну пензију остварива-ти кад наврше 65 година живота (мушкарци), односно 60 година живота (жене) и најмање 15 годи-

на стажа осигурања. И даље ста-росну пензију осигураник – муш-карац остварује са навршених 45 година стажа осигурања. ИЗМЕЊЕНИ СУ И УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ПЕНЗИЈУ ЛИЦА КОЈИМА СЕ СТАж ОСИГУРАЊА РАчУНА СА УВЕћАНИМ ТРАЈАЊЕМИзменом одредаба члана 20. За-кона, која се односи на осигура-нике којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, утврђени су услови у погледу потребних година које осигура-ник треба да проведе на радном месту, односно послу на којем се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, као и посте-пено повећање старосне границе са 53 на 55 година живота. Старосна граница као услов за остваривање права на старосну пензију снижава се за по једну го-дину уколико осигураник проведе радећи на пословима на којима се ефективно проведено радно време рачуна као стаж осигурања са увећаним трајањем, и то:- уколико ради на послу на којем

се ефективних 12 месеци рачуна као 14 месеци стажа осигурања – пет година (уместо досадашње три године),- уколико ради на послу на којем

се ефективних 12 рачуна као 15 месеци стажа осигурања – чети-ри године (уместо досадашњих две године и шест месеци),- уколико ради на послу на којем се ефективних 12 рачуна као 16 месеци стажа осигурања – три године (уместо досадашње две године),- за осигуранике који раде на најтежим пословима, где је сте-пен увећања стажа 12/18 (на пр. рудари, балерине) услови се не мењају (услов је једна година и шест месеци), а задржана је и по-годност да се старосна граница може снижавати највише до 50 година живота. Постепено подизање старосне границе, са 53 на 55 година жи-вота, као услова за остваривање права на старосну пензију за оси-гуранике који раде на послови-ма на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, врши се у прелазном периоду по-чев од 2011. године, за по четири месеца годишње. СМАЊИВАЊЕ ПРОЦЕНТА ДО-ДАТОГ СТАжА ЗА ОСИГУРАНИ-КЕ жЕНЕИзменама Закона предвиђено је поступно смањивање процента додатног стажа са осигуранике жене, у периоду од 2013. до 2021. године, са садашњих 15% на 6%, за по један проценат годишње. ВАНРЕДНО УСКЛАђИВАЊЕ НАЈНИжЕГ ИЗНОСА ПЕНЗИЈАНајнижи износ пензије у осигу-рању запослених и осигурању самосталних делатности се, по-чев од 1. јануара 2011. године, ванредно ускладио за проценат којим се обезбеђује да учешће најнижег износа пензије за јануар 2011. године, у просечној заради без пореза и доприноса, која је исплаћена у 2010. години, буде веће за један процентни поен. Поред тога, изменама Закона предвиђено је да уколико најнижи износ пензије у осигурању за-послених и осигурању само-сталних делатности исплаћен у претходној години буде нижи од 27% просечне зараде без пореза и доприноса у Србији у претходној години, најнижи износ пензије у

Услови за остваривање права на старосну пензију

ГодинаОсигураници мушкарци Осигураници жене

Захтева-ни стаж Године живота Захтевани

стаж Године живота

2011 40 год. 53 год. и 4 мес. 35 год. 53 год.2012 40 год. 53 год. и 8 мес. 35 год. 53 год.2013 40 год. 54 год. 35 год. и 4 мес. 53 год. и 4 мес. 2014 40 год. 54 год. и 4 мес. 35 год. и 8 мес. 53 год. и 8 мес.2015 40 год. 54 год. и 8 мес. 36 год. 54 год.2016 40 год. 55 год. 36 год. и 4 мес. 54 год. и 6 мес.2017 40 год. 55 год. и 4 мес. 36 год. и 8 мес. 55 год.2018 40 год. 55 год. и 8 мес. 37 год. 55 год. и 6 мес.2019 40 год. 56 год. 37 год. и 4 мес. 56 год.2020 40 год. 56 год. и 6 мес. 37 год. и 8 мес. 56 год. и 6 мес.2021 40 год. 57 год. 38 год. 57 год.2022 40 год. 57 год. и 6 мес. 38 год. 57 год. и 6 мес.2023 40 год. 58 год. 38 год. 58 год.


осигурању запослених ће се 1. јануара текуће године ванредно ускладити за проценат којим се обезбеђује да се најнижи износ пензије за претходну годину до-веде на ниво од 27% просечне зараде без пореза и доприноса у претходној години. УСКЛАђИВАЊЕ ПЕНЗИЈА И НОВчАНИх НАКНАДАИзменама Закона регулисано је смањивање личног коефицијента са 4 на 3,8 приликом утврђивања највишег износа пензије, а ради смањивања диспропорције изнеђу износа највише и износа других пензија. Измењеним чланом 80. Зако-на регулисано је да се пензије усклађују два пута годишње, 1. априла и 1. октобра, и то са кретањем потрошачких цена на територији Републике Србије у претходних шест месеци. Поред тога, ако бруто домаћи производ у претходној календарској годи-ни порасте изнад 4%, пензија се усклађује од 1. априла текуће го-

дине у проценту који представља збир процента раста, одно-сно пада потрошачких цена на територији Републике Србије у претходних шест месеци и про-цента који представља разлику између реалне стопе раста бруго домаћег производа, у претходној

календарској години и стопе од 4%.Међутим, прелазним одредба-ма Закона регулисано је да ће се пензије од 1. децембра 2010. године ускладити тако што ће се повећати за 2%. Истовремено,

регулисано је да ће се пензије од 1. априла 2011. године ускладити са кретањем потрошачких цена на територији Републике Србије у претходна три месеца. Пензије ће се од 1. октобра 2011. и од 1. априла 2012. године ускладити у проценту који представља збир процента раста односно пада потрошачких цена у претходних шест месеци и процента који представља половину реалне стопе раста бруто домаћег про-извода у претходној календарској години, уколико је тај раст пози-тиван. У којој мери ће нови начин усклађивања пензија, протеком времена, утицати на урушавање социјалног положаја пензио-нера и будућих корисника пра-ва из пензијског и инвалидског осигурања, време ће показати.

Зора Веселиновић

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

EDUKACIJA EDUKATORA

Дугогодишња сарадња Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина и Синди-ката АЦВ Лувен из Белгије се, по ко зна који пут, показала веома успешном: реализована је друга фаза пројекта «Имплементирање социјалног дијалога у Србији», под називом «Едукација Едукато-ра - Како реализовати тренинг са максималним ефектом учења». С обзиром да је ова фаза пројекта подразумевала представнике из

три различита града Србије, Са-везу самосталних синдиката гра-да Новог Сада и општина су се придружили Савез самосталних синдиката Ниша и Савез само-сталних синдиката Крагујевца. Едукација се одржала у Луве-ну, Белгија, у периоду од 13.12. до 17.12.2010. године. Члано-ви делегације били су: мр Ерна Шумец, председник СО радни-ка покрајинских органа управе и служби АПВ и члан Већа ССС Србије, Наташа Брњашевић, члан Надзорног одбора СО ЈП «Национални парк Фрушка гора», Марина Аксентијевић, члан СО «Застава оружје» АД, Крагујевац, Јелена Бојовић, члан СО Град-ске управе града Крагујевца и члан Статутарног одбора ССС Крагујевца, Драгана Цмрекар, стручни сарадник за правна питања ССС Ниша, и Бранкица

Бановић, председник Секције младих ССС Ниша.Петодневна едукација обухва-тила је следеће теме: Стицање знања и вештина са циљем организовања, припреме и реализације синдикалних тре-нинга, Информисање о начинима и методама синдикалних тре-нинга у Синдикату АЦВ, Лувен, Усвајање различитих начина и стилова учења, као и практичну вежбу припреме тренинга на ос-нову стеченог знања. «Едукација Едукатора» пружа изузетну прилику да се стечена знања лакше и ефикасније пре-несу синдикалним активистима, како са сврхом едукације едука-тора тако и са циљем постизања жељених промена у свету синди-ката.

Александра Ђокић

Треба нам оно што не можемо знати.


Nastavak realizacije Novosadskog foruma

Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина био је домаћин делегацији из Швед-ске, која је боравила у Новом Саду, од 17. до 20. јануара 2011. године.

Током посете је одржано неколико радних саста-нака којима су прису-ствовали: Драго ђокић, председник Савеза само-сталних синдиката града Новог Сада и општина, Нада Видовић, секре-тар Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина, и Алек-сандра ђокић, сарадник за међународну сарадњу Савеза самосталних син-диката града Новог Сада и општина. Делегација из Шведске у следећем са-ставу: Arne Nilsson, ITA Utveckling AB, Mikael Stenqvist, IF Metall Norra Ostergotland, омбудсмани Зоран Станић, IF Metall Norra Ostergotland, Eric Rynesrad и Сања живковић, координатор Пројекта IF Metall за Босну и Хер-цеговину и Србију. Циљ посете је детаљна разрада даљих активности и обавеза пре-узетих на „Новосадском форуму“ и потписаном Протоколу, а све у правцу формирања и опремања "Европског едукативног центра" у Новом Саду. У току боравка делегације одржа-ни су радни састанци у:Социјално-економском савету града Новог Сада, где су домаћини били Славко Новаковић, председавајући СЕС-а и пред-седник Уније послодаваца Србије

- послодавци Новог Сада, Срђан Кружевић, представник локалне власти. Током састанка истак-нута је неопходност едукације у правцу доквалификације и преквалификације запослених, незапослених, чланова синдика-та али и побољшања социјалног дијалога са циљем јачања одно-са између социјалних партнера.Фонду за Европске послове, где је домаћин био директор Предраг Новиков, Влади АП Војводине, где је домаћин је био Мирослав Васин, покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова, и Вла-димир Пандуров, заменик

покрајинског секретара за међународну и регионал-ну сарадњу. На састанку је истакнута спремност оба секретаријата, као потписника Протокола, за учешће у активностима усмереним на отварање и рад "Европског еду-кативног центра" који ће имати активну улогу у раду Едукативног тренинг центра АП Војводине, у Савету запослених, где је домаћин била заме-ница председника Иванка чубрило која је истакла

да је Савет запослених, као пот-

писник Протокола, кроз „Европ-ски едукативни центар" у Новом Саду препознао могућност Са-вета да утиче на смањење неза-послености или га бар задржи на постојећем нивоу.

Природа нам није дала знање, дала нам је његово семе.


NAJNOVIJE VESTI IZ RADA FONDA SoLIDARNOSTI ZA PREVENCIJU RADNE

INVALIDNOSTI I REKREATIVNI ODMOR RADNIKA NOVOG SADA

У петак, 21. јануара ове године, 25 корисника Фонда кренуло је на осмодневни рекреативно-превен-тивни одмор на Златибор.Вила “Жунић” угостиће запосле-не из 12 предузећа-установа, чланица Фонда. Домаћини, код којих Фонд упућује своје корис-нике, већ трећу годину заредом, у периоду након новогодишњих празника, познати су као изузет-но гостољубиви, а објекат са ква-литетним смештајем и домаћом

трпезом, којом су сви наши чла-нови до сада били изузетно задовољни.Осим рекреативног боравка, Златибор као ваздушна бања пружиће могућност пријатног бо-равка свакако и за све оне који имају проблема са срцем, респи-раторним органима и сл.Крајем месеца марта, односно почетком априла ове године, Фонд ће својим корисницима омогућити боравак у једној од

многобројних бања Србије.Традиционална презентација бања и РХ-центара Србије пла-нирана је да се одржи 11. марта 2011.г., којом приликом ће наши чланови имати могућност да се упознају са најновијим понудама, које бање нуде својим корисници-ма.

Бранка Поповић

Пошто је стандард грађана кренуо низбрдо, прикочићемо мало са демо-кратским променама.


СЛУЖБА ПРАВНЕ ПОМОЋИ

PROMENA LICA OVLA{}ENOG ZA ZASTUPAWE I PREDSTAVQAWE SINDIKATA

Дана 10.03.2010. године ступио је на снагу Правилник о упису син-диката у регистар (‘’Сл.гл.РС.’’, бр.50/2005 и 10/2010), којим је утврђено да се у Регистар уписују само подаци који се односе на упис, промену (назива, седишта и адресе синдиката) и брисање синдиката, односно да се да-ном ступања на снагу наведеног Правилника Министарству више неће пријављивати промена лица овлашћеног за заступање и представљање синдиката нити ће се о томе, као што је пре ступања на снагу Правилника било, доно-сити решење. Захтев за промену података који се уписују у Реги-

стар у складу са чланом 3. овог Правилника подноси се у року од 15 дана од дана настанка проме-не.У складу са Статутом и другим општим актима синдиката града Новог Сада и општина, Савез са-мосталних синдиката града Но-вог Сада и општина је надлежан за верификацију, оцену статутар-ности и правилности у погледу спроведених избора и свих дру-гих питања која су од значаја за синдикат. Како се на основу новог Правил-ника о упису синдиката у реги-стар (‘’Сл.гл.РС.’’, бр.50/2005 и 10/2010) више не доносе решења

о промени лица овлашћеног за заступање и представљање – председника синдикалне организације, а у складу са на-пред наведеним, Синдикалној организацији (на основу донете Одлуке о именовању овлашћеног или овлашћених лица) Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина издаје потврду ради омогућавања на-веденом или наведеним лицима да депонују потпис (изврше про-мену претходног потписника) у пословној банци, код које синди-кална организација има отворен рачун.

Владица Вуковић

ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ

ZLOUPOTREBA PRAVA NA ODSUSTVO ZBOG PRIVREMENE SPRE^ENOSTI ZA RAD(члан 179. тачка 6. Закона о раду „Службени гласник РС“ бр. 24/05 и 61/05)

„Отказни разлог из члана 179. тачка 6. ЗОР-а ако запослени злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад за који отказни разлог је ре-левантан стварни разлог изостан-ка са посла у који спада комплет-на здравствена (не)способност запосленог за рад и комплетно понашање запосленог у таквој ситуацији.“ (Пресуда Окружног суда Нови Сад Гж.6552/08 од 23.09. 2009.г.)

И з О б р а з л о ж е њ а

Наиме, другостепени суд је становишта да се запослени упућује на боловање када из одређених здравствених раз-лога није способан за рад, а на такво боловање се упућује ради лечења, рехабилитације, одно-сно оспособљавања за рад, уз обавезу да се придржава упут-ства и терапије које му је препи-

сао лекар. Право боловања се може злоупотребити тако што се исто одобрава или користи без постојања оправданих медицин-ских разлога или, пак, када се оправдано одобрено боловање користи супротно разлозима и циљевима због којих је и одобре-но. Радња која није подобна да погорша здравствено стање запо-сленог, односно да спречи његово оздрављење, не може имати за последицу злоупотре-бу права коришћења боловања па и онда када је извршена у време у којем је за-послени био привре-мено спречен за рад због болести. Такође, радња која образује злоупотребу права коришћења боловања може постојати и када се запослени понаша као да није неспосо-

бан за рад, па за време боловања ради код другог послодавца у ком случају се постојање те злоупо-требе не оцењује према оправ-даности отварања боловања (постојање болести), него према начину коришћења одобреног боловања.

(Пресуда Гж.6552708 Окружног суда Нови Сад

од 23.09.2009.)

Стигли смо до дна. Најзад имамо чврсто тло под ногама.

СТАТИСТИКА

PROSEK ZARADA U SRBIJI

PROSEK ZARADA U VOJVODINI

PROSEK ZARADA U NOVOM SADU

POTRO[A^KA KORPA

U PREMAPODACIMA MINISTARSTVATRGOVINE I USLUGA

REPUBLICI SRBIJI

POTRO[A^KA KORPA

U PREMAPODACIMA MINISTARSTVA

TRGOVINE I USLUGA

NOVOM SADU

indeks cena na malo 2010.- srbija -

indeks tro[kova @ivota 2010.- srbija -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РС

укупно привреда укупно привреда укупно привреда

X 2010. 47.822,00 45.448,00 99,6 99,7 34.422,00 32.829,00 89/10

XI 2010. 47.877,00 45.440,00 100,1 100,0 34.444,00 32.806,00 99/10

XII 2010. 54.948,00 51.165,00 114,8 112,6 39.580,00 37.020,00 -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РСукупно привреда укупно привреда укупно привреда

X 2010. 46.636,00 44.926,00 99,0 98,9 33.515,00 32.367,00 89/10

XI 2010. 46.683,00 44.906,00 100,1 99,9 33.575,00 32.394,00 99/10

XII 2010. 54.637,00 51.835,00 117,0 115,4 39.293,00 37.389,00 -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РС

укупно привреда укупно привреда укупно привреда

X 2010. 55.495,00 55.828,00 99,2 99,3 39.904,00 40.276,00 89/10

XI 2010. 55.138,00 54.979,00 99,4 98,5 39.631,00 39.653,00 99/10

XII 2010. 64.842,00 61.838,00 117,6 112,5 46.643,00 44.687,00 -

MесецПросечнакорпа

Минималнакорпа

Просечнането зарадау Н.Саду

% покривеностипросечне корпе

1 2 3 4 5

X 20 0.1 38.391,00 24.517,00 39.904,00 103,9

XI 20 0.1 39.466,00 25.205,00 39.631,00 100,3

MесецПросечнакорпа

Минималнакорпа

Просечнането зарадау Н.Саду

% покривеностипросечне корпе

1 2 3 4 5

X 20 0.1 38.671,00 24.237,00 39.904,00 103,2

XI 20 0.1 39.873,00 25.118,00 39.631,00 99,4

МЕСЕЦтекући месец 2010.

просек 2009.------------------------------------------------------------------------

текући месец 2010.

претходни месец------------------------------------------------------------------------


исти месец 2009.------------------------------------------------------------------------


децембар 2009.------------------------------------------------------------------------

Службенигласник РС

X 2010. 111,6 101,0 109,9 108,8 80/10

XI 2010. 113,6 101,8 110,8 110,8 91/10

XII 2010. 114,4 100,7 111,5 111,5 102/10

МЕСЕЦтекући месец 2010.

просек 2009.------------------------------------------------------------------------


претходни месец------------------------------------------------------------------------


исти месец 2009.------------------------------------------------------------------------


децембар 2009.------------------------------------------------------------------------

Службенигласник РС

X 2010. 109,9 101,1 108,6 107,8 80/10

XI 2010. 111,8 101,7 109,5 109,6 91/10

XII 2010. 112,6 100,7 110,4 110,4 102/10

10.12.2010.

СТЕВА ТОМИНпредседник СО Дневник Холдинг

24.12.2010.

ДУШКО ВУКОВИЋ

ВЛАДИМИР ГВОЗДЕНОВИЋ

председник Синдиката радникаграђевинарства и ИГМ Србије

председник ГО синдиката радникаграђевинарства и ИГМ Новог Сада

гости:

датум:

sindikalni puls 099

News & Politics