simeon kostov - izabrane drame, radio drame i komedije

Симеон Костов

На граници јаве и снаИзабране драме, радио драме и комедије

Симеон Костов - Изабране драме, радио драме и комедије

Београд 2012. године

Симеон КостовНа граници јаве и сна

Изабране драме, радио драме и комедије

РецезенДр Звонимир Костић

ЛекорВинка Бојковић

Ликовно-рафички уреник и изајн корицаМирослав Бојковић

ИзавачКЛАСА д.о.о. Виноградски венац 15, Београд

ШамаКЛАСА д.о.о. Виноградски венац 15, Београд

Тираж200 примерака


CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-2

КОСТОВ, Симеон, 1942-

На граници јаве и сна : изабране драме,

радио драме и комедије / Симеон Костов. -

Београд : Класа, 2012 (Београд : Класа). -

224 стр. : ауторова слика ; 21 cm

Тираж 200. - Стр. 4-8: Дијалог са светом и

временом / Звонимир Костић. - Белешка о

писцу: стр. 222.

ISBN 978-86-85627-11-8

COBISS.SR-ID 192029452

Мојој браћи, Душану и Владимиру


3

Дијалог са светом и временом(Драме и радио драме Симеона Костова)

Дело једног писца је увек дијалог са властитим временом,савременицима, основним питањима која се појављују предњим, ма колико он покушавао да заметне траг, да се покријекопреном алегорије, фантастике или каквим другим књижев-ним поступком. Ма о чему писао, о далекој прошлости, или онепојамној, антиутопијској будућности, или смештао радњесвојих дела у измишљене земље, он заправо разговара сасвојим временом, са својим савременицима и са онима који субили дужни да на најтежа, најгорча и најгора питања, дају овогапута не шифроване, него прецизне одговоре, одговоре које суизбегли - али сада, sub specie aeternitatis неће моћи и не могу.Тако је и овај избор радио драма и драма Симеона Костовасамо то - дијалог са властитом средином, светом и временом,уобличен у последњој деценији прошлог века и у првој деце-нији овог. У њима ћемо видети теме преиспитивања блискепрошлости, онога што се склонило у усмене приче и што нијечак ни забележено, тему тихе и незаустављиве смрти села, пре-власти и већ страховладе материјалистичког елемента у нашемјадном, убогом, видљивом свету, и кризе свих моралних, оби-чајних, традиционалних, елементарнољудских конституенатанашег живота. Једном речју, тему кризе у којој живимо данас икоја прети да обесмисли све што смо знали о животу какав јебио до јуче: село, породица, рођаци, пријатељство, поштовањемеђу људима, човекољубље, солидарност, благородност, каода је негде све то нестало, у неки мрачни, дубоки вир потонуло.

Драма Пооп солећа жанровски представља шпијунски,психолошки трилер с елементима античке трагедије. Непо-средно после рата, неки млади људи, незадовољни револу-цијом и оним што је она прокламовала у нашој земљи - а то је


4

месијанско поправљање живота и свега у животу, (авај, као даје то било могуће!) одлучују да оду из земље. И да из емиграције,из суседне земље, поведу рат са онима који су у овој земљиостали на власти. Млади Виктор се тако налази у емиграцији испрема са друговима, “револуционарима” да изврши диверзију,дигне у ваздух брану на језеру у пограничном пределу, што бидовело до погибије много хиљада људи тог краја. На несрећу,његови другови - и наредбодавци - у емигрантском комитету,дају му задатак да убије свог оца, који се, тамо, преко границе,замерио комитету. Млади Виктор има само две могућности: даубије оца или да ту наредбу не изврши. А то ће довести до ње-гове, Викторове ликвидације. Као у античкој драми, јунак којиније крив мора да трагично страда како би - можда - заједницадошла до просветљења. И јунак ће учинити оно што му моралниимператив налаже, он ће се жртвовати, како би се у расплетусви јунаци драме нашли на местима на којима и треба да буду,лишени папирнатих ореола “револуције”, револуционарногмучеништва или маске подлог макијавелистичког надметањаза власт и боље позиције у друштвеној групи. (Читалац неми-новно доводи у свест све оне фабуле, у последња два века, којесу на нашем несрећном балканском простору, условиле да братратује против брата, син против оца, стричеви против брата-наца, да брат мора да осуди на смрт брата из “идеолошких” раз-лога. У књигама Мите Петровића забележен је случај да јеофицир српске војске, која се разбијена, повлачила после по-раза у бици на Јавору, наредио да се стрељају неки дезертери.Тада се десило да је у војничком стрељачком воду био војник,чији је рођени брат био преко пута - у групи дезертера осуђенихна стрељање. Војник је одбио да изврши официрово нарађење.Прича је имала трагичан наставак и суморни свршетак.)

Радио драме Сарац и село и Мирис смри имају за темуодумирање српског села. Обе ове драме, међутим, улазе у жан-ровски простор фантастике. Смрт села, нестајање његових ста-новника, миграције младих у градове и лагано дотрајавањестараца, приказани су као фантазмагорични сан. Као нешто што


5

јесте и није стварно. У село, у коме постоје само двоје живихстановника, старац и баба, долази странац (Мирис смри).Двоје мештана мисли да је тај човек разбојник, који је замислиода их на спавању убије, опљачка и потом запали кућу. Они се,међутим, против странца не буне, не покушавају да га над-мудре нити отерају. Срећни су што је неко дошао да их убије -јер овакав живот, како они живе, нема више никаквог смислаи за њих је само мучење. Странац тражи некакав канап, да бипоправио своја кола. Двоје старих мисле да је то претварање;лежу срећни са помишљу да неће осванути, јер их је притис-кала помисао да ће умрети прво једно, а онда ће се оно друго,само, мучити на свету. Зато је најбоље да умру заједно, у истомтренутку. Сада су решили проблем. Путник ће их убити на спа-вању, обоје. Када, међутим, ујутру освану, више не знају да лису непознатог путника сањали, или је он стварно био гост у њи-ховој кући. У драми Сарац и село странац који долази у селоје нови Чичиков, који нe купује људске душе, него село, и све уњему, све њиве, цркву, куће, гробље. Странац је фантазмагоријаглавног јунака: неко ко је дошао да уништи његово постојање,и постојање свих бивших становника села. И тог незнанца ћестарац убити пушком, а да заправо не зна је ли се то стварнодесило или је све то била само игра опсена. И у првој и у другојдрами смрт села је реална, а наговестилац те смрти је авет, при-каза, “странац” и “путник” са којим се двоје старих јунака споре.Црнохуморна комедија Песникова оследња жеља такођеспада у оквирну тему смрти села. Тело преминулог песниканико у селу, чак ни његови рођаци, не жели да сахрани, како гато новчано, али и организационо, и на сваки други начин, oп -теретило. Тело се доноси и ставља испред цркве да преноћи.На несрећу житеља села, који одбијају своју дужност, ономе кобуде сахранио песника - овај је, у завештању оставио огромнусвоту новца. Житељи села ће сазнати тек пошто бујица, илинека натприродна сила, не однесе леш преминулога.

Али, будући да мртваца нико није видео, остаје и друга мо-гућност: да се песник поиграо са својим суграђанима знајући


6

да нису у стању да му, ни мртвом, изразе елементарно људскопоштовање и најмању могућу пажњу.

Радио драма Диоен има за тему животопис античког фило-зофа. Могао је Костов изабрати неког другог јунака античкемисли: Платона, Хераклита, Анаксимандера. Зашто је изабраочудака који је живео у бурету? Да би поводом тог животописа,речи и дела Диогена, повео полемику са нашим добом, огрез-лим у материјализам и убеђеним да се све, ама баш све насвету, може изразити новцем. Парадоксална мисао Диогенова,налик на коане и зен приче мудраца и учитеља са Далеког Ис-тока, изоштрава наш разум и нагони нас да сагледавамо неједну ситуацију у животу као парадоксалну, као позив да от-кријемо истину тамо где се она уобичајеним поступком неможе открити. Ја суросављам субини оважнос, закону- рироу а сраси - разум, говорио је Диоген. И још: Законису као аукова мрежа: у њу се хваају само мале мушице, а ве-лики бумбари слобоно ролазе. Зар то није свакидашња ситуа-ција од када је организованих људских заједница и појма“закон”? Како се то тиче и нас, овде и сада! Колико је Диогеновстав да треба бити скроман, не тражити ништа, учити свакога иучити од свакога, важан, драгоцен, живототворан? Он ће упа-љеном свећом, по дану, тражити човека, од великог Алексан-дра тражиће само да му се склони са сунца и наругаће сенајбогатијем Атињанину, Анихеју, који му показује раскош својевиле крцате најскупљим предметима.

Комедију Мечка доживљавамо као антибирократску сатиру:било да је реч о звери из шуме, са којом су Роми у прошлостизарађивали за живот, било да је реч о Мерцедесу, који се усленгу зове мечка, не може се против прописа, без формулара,пријављивања, објашњавања, општинских дозвола и сагласно-сти. Поступци, предвиђени у администрацији, неспоразуми инеразумевање између јунака с једне и службеника с другестране шалтера, носе нушићевску боју нашег света, а језичкикаламбур у коме службеник прати увек погрешну страну причео мечки налик је на јонесковски каламбур. Комедија Пице


7

духовито слика један сада већ историји предат модел про -извод но-друштвених односа у коме су могле да се виде свенаше кукавне нарави, све могуће људске слабости, и свака мо-гућа социјална деформација: нерад и забушавање уместо вред-ноће, лоповлук уместо штедљивости, итд. Радња се дешава наптичјој пијаци; да би сачувао своје предузеће у условима еко-номске стабилизације (како се у блиској прошлости називалаекономска криза) јунак купује птице. Свака од њих носи једнуљудску особину, односно, има једно обележје. И када је ко-начно купио птице продавац, који се у међувремену преорјен-тисао на животиње, открива му да је он у блиској прошлостирадио исти посао као и купац, покушавао да спасе своје преду -зеће у условима економске стабилизације.

И, коначно, последњи део ове књиге су драмске минијатуреи синопсиси малих радиофонских поема за које је Костов добионеколике награде на конкурсима Радио Београда. Кру, Трубаи Сирена су либрета: различити звукови, отонски и инструмен-тални, казују једну заокружену, целовиту, херметичку повест.Ове поеме делују убедљиво и успевају да кажу своју причу. Такода писац, који оперише реченицама, хемијском оловком ирачунаром, сада ставља прд слушаоца једну другу материјукоја такође има свој кодификовани, симболични говор. (На при-мер, пацијент је везан за апарате који му бележе рад срца, ди-сање, притисак. На екрану се појављују мале амплитуде иритмички зук. Одједном се појављује бела, водоравна линија имонотони, пиштећи звук. Сви знамо коју садржину казује овајпризор.)

Наравно, Костовљеве драме треба видети на позоришнојсцени, а радио драме и поеме треба слушати са радио апарата.

Др. Звонимир Костић


8

Потоп столећаДрама у дванаест сцена


9

ЛИЦА:

МанасијеВикторГаргоИвајлоВишеславМаркоМилош


10

Сцена прва

(Мало ланинско оранично село. Јесењи ан. Поне. Исрекуће окружене шљивиком, Манасије оравља некакву алаку.Неколико еце рчкара јурећи се око куће. Манасије их овре-мено уозорава а се смире и азе a се не оврее.

У јеном момену, оре на уу, који ролази оре Мана-сијеве куће и роужава рема ценру села, ојављује се овећаруа љуи. Манасије савља руку на челo а би се зашииоо сунца и боље осморио оворку која му се риближава. У омренуку, као а се улашио, брзо ера ецу у кућу оказујућиим рсом а ћуе, а заим и сам улази и завара враа засобом.

По зашиом завесе, Манасије римећује а је о оребнаоворка: на челу је млаић који носи крс окићен белим ешки-ром и са неколико цвеова, а омах за њим Саноје који воиволове. Иза зарежних кола, која у канаама возе мрвачкисанук, ие оворка о ваесеак сељака и неколико жена. По-ворка се заусавља исре Манасијеве куће. Саноје се окрећене би ли виео неко о укућана и каа у оме не усева, виче)СТАНОЈЕ: Манасије! О, Манасијеее! (Сви ћуе очекујући озив. Пошо озива нема, Саноје још не-колико уа озива, а заим олази о враа и куца. Нико неоовара, а враа су закључана. Крако размишља а заимкреће рема воришној зраи. У међувремену Манасије излазина сорена враа и, као случајно, излази из амбара, носећишеру са жиом)НЕКОЛИКО ЊИХ: Ево га! Ево Манасија!СТАНОЈЕ: А ја се забринуо да ниси код куће...МАНАСИЈЕ: Кога нема, без њега се може.СТАНОЈЕ: Богами, и не може.МАНАСИЈЕ: И може, и мора.СТАНОЈЕ: Манимо се тога Манасије, него да оправљамо посао.(Манасије рилази сануку, скиа кау и крси се)


11

МАНАСИЈЕ: Ко је?СТАНОЈЕ: Крштена душа.МАНАСИЈЕ: Ништа нисам чуо.СТАНОЈЕ: Мораш поћи, Манасије!МАНАСИЈЕ: Не морам. Ја нисам поп.СТАНОЈЕ: Увек си га замењивао.МАНАСИЈЕ: Зашто га нисте звали?СТАНОЈЕ: Побегао!МАНАСИЈЕ: Како? Где?!СТАНОЈЕ: То нико не зна. Можда су га и убили... МАНАСИЈЕ: Он је био, колико знам, лојалан новој власти.СТАНОЈЕ: Помрчина гута све и не пита ко је ко.МАНАСИЈЕ: Сви знају да ја то више не радим.СТАНОЈЕ: У име Бога... за покој душе...МАНАСИЈЕ: Имам децу...СТАНОЈЕ: Нико неће знати, стаћемо у шуми..МАНАСИЈЕ: Ипак...СТАНОЈЕ: Реци им да смо те силом натерали. (Поворка насавља у. Манасије неко време соји исре кућеосмарајући како олазе, а заим улази у кућу и након неко-лико ренуака излази с кожном орбом у руци и креће заоворком, али незаинересовано како би се сворио уисак каоа ие неким својим ослом. Поворка а чека у шуми. Манасијерисиже, орезно навлачи манију, из орбе ваи крс, књиуи канило, али амњан и очиње оело. Мушкарци скиајукае и крсе се, а жене очињу а наричу. Мушкарци их ућукујуи уозоравају а може неко а их чује.)МАНАСИЈЕ: (Обраћа се Станоју) Како се зове покојник?СТАНОЈЕ: Мијалко.МАНАСИЈЕ: Пева) Опрости грехове рабу твојему Мијалку..

(Нагло се тргне и пита) Који Мијалко?СТАНОЈЕ: Није из нашег села.МАНАСИЈЕ: Него?СТАНОЈЕ: Дошао у госте и умро... Шта ћеш, догађа се... Божја

воља...


12

АНАСИЈЕ: Побогу људи, шта то радите? Шта ми подмећете?Зашто га не сахране у његовом селу?

СТАНОЈЕ: Јадник, нема нигде никога. Све му побили, село спа-лили, а гробље преорали.

МАНАСИЈЕ: Код кога је био?СТАНОЈЕ: Код Стамболије. Нека стара фамилија. (Манасије сумњичаво ври лавом, мало се нећка, а заимнасавља оело)МАНАСИЈЕ: Отворите сандук!СТАНОЈЕ: Не! Никако!МАНАСИЈЕ: Божја служба то захтева.СТАНОЈЕ: Не може!МАНАСИЈЕ: Зашто?СТАНОЈЕ: Покојник је боловао од тешке заразне болести....

Уништићемо село.МАНАСИЈЕ: Ја одлазим! Нисам навикао овако да радим.СТАНОЈЕ: Не смеш прекидати Божју службу!МАНАСИЈЕ: Свеједно што је Божја служба, ја одлазим!СТАНОЈЕ: (Наредбодавно) Заврши то, Манасије!МАНАСИЈЕ: Проклети били!(Манасије завршава оело и креће наза. Поворка насављау рема робљу)Завеса


13

Сцена друга

(Вече. У кући Манасије, њеова жена и шесоро еце вечерају. Некокуца на враа. Манасије усаје и овара. Улазе ва милици онера.Деца улашено рекиају вечеру и олазе на креве смешен уулу оромне собе. Жена, акође, рекиа вечеру и усаје)ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Добро вече!ДРУГИ МИЛИЦИОНЕР: Добро вече и пријатно! Само наставите

с вечером...МАНАСИЈЕ: Добро вече! Хвала, изволите!(Манасије и њеова жена намешају солице за осе. Они семало нећкају али, иак, сеају за со)ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Извините, нисте требали да прекидате.МАНАСИЈЕ: Изволите, то се нашло.ДРУГИ МИЛИЦИОНЕР: Хвала. Нека деца вечерају. Нисмо гладни.МАНАСИЈЕ: Знам да нисте дошли да вас ми нахранимо, али,

послужите се.(Манасијева жена сервира осима рибор за јело)МАНАСИЈЕ: Жено, донеси ракије!(Док жена олази о ракију, еца јено за руим бојажљиво ри-лазе солу. Милиционери их ризивају к себи, иају за имена,школу. Деца се сие, ооварају ек о нешо. Жена оноси олалире ракије. Манасије налива осима и себи и назравља.)МАНАСИЈЕ: `Ајде, живели! Добро нам дошли!(Манасијева жена оноси мезе, а заим се овлачи ко еце,узима иле и леиво и сеа. Деца се окуљају и урају око ње. Засолом Манасије и војица милиционера ијуцкају, мезее иразоварају)МАНАСИЈЕ: Tаман што сам помислио да се рат завршио и да је

дошло време да мало предахнемо, а оно опет... Штахоће од нас? Зар нисмо дали довољно жртава?

ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Овом народу се не да да предахне.МАНАСИЈЕ: Шта сад хоће?ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Да живимо како они хоће...


14

МАНАСИЈЕ: Сјаши Курта да узјаши Мурта.ДРУГИ МИЛИЦИОНЕР: Човек више нема поверења ни у кога.МАНАСИЈЕ: Народ је поштен, нарочито овај овде. То се, брате,

од памтивека мучило и патило... Не зна за добро..ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Поштен? Па не бих тако рекао.МАНАСИЈЕ: Тврдим да је ово миран и поштен свет. Ништа ти се

он не меша у политику. А и како би га занимала поли-тика, када једва успева да преживи..

ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Хм, не меша! А пре неки дан, захваљујућиовом селу, утекла нам је велика “зверка” и киднулапреко границе.

МАНАСИЈЕ: (Изненађено) Из овог села!?ДРУГИ МИЛИЦИОНЕР: Да, да, Прогласили га мртвим, ставили га

у мртвачки сандук, однели у цркву, да би из цркве из-нели и сахранили празан сандук. Човек лепо у црквисачекао мрак, а затим киднуо...

ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: И тако, ратни злочинац, под лажним име-ном Мијалко, неколико месеци се скривао у овом селуи таман када смо му ушли у траг, он преко оног светаоде у иностранство.

(Манасије као а је роуао кнелу: леа их зареашћено инемо. Усева а се мало рибере, усаје на часак, узима боцу икре ће а онесе још ракије. Милиционери ћуе ок се Манасијене враи)ДРУГИ МИЛИЦИОНЕР: Тако ти је то, када народ помаже

непријатељу.МАНАСИЈЕ: Тврдим да то народ није знао. То лукавство је неко

други смислиоПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Ваљда у том народу има нешто памети.МАНАСИЈЕ: Лако је неуког преварити.ДРУГИ МИЛИЦИОНЕР: У цркву ушао као покојник, а изашао као поп.МАНАСИЈЕ: Када сте све то знали, зашто га одмах нисте зграбили?ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: У томе и јесте проблем. Случај је преузео

један старешина, наводно, хтео, поред њега, да упецајош неког, а он га, у ствари, намерно пустио.


15

МАНАСИЈЕ: Зар и у вашим редовима има таквих?ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Кажем, човек ни у кога не може имати

поверење.МАНАСИЈЕ: А шта је с попом?ДРУГИ МИЛИЦИОНЕР: Нађен мртав поред границе. Убијен.МАНАСИЈЕ: (Зареашћен) Поп!?ДРУГИ МИЛИЦИОНЕР: Да. У његовој мантији Мијалко је могао

слободно да шета док му се не укаже прилика да без-бедно пређе границу.

МАНАСИЈЕ: О, Боже, шта све нећу да чујем!ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Него, Манасије, је ли вам се јавља Виктор?МАНАСИЈЕ: Јавља се, редовно се јавља.ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Кад вам је последњи пут писао?МАНАСИЈЕ: Мислим пре два дана. Жено, где је писмо од Виктора?(Жена усаје, рилази креенцу, узима исмо и оноси а Манасију)МАНАСИЈЕ: Ево! (Даје исмо милиционеру)ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: (Залеа ошански жи на ковери) Јесте,

од пре неки дан. (Враћа исмо Манасију)МАНАСИЈЕ: Зашто питате за Виктора?ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Онако. Мислио сам да ли пише како је

тамо у главном граду?МАНАСИЈЕ: Он о томе никад није писао. Пише само о учењу,

здрављу. Ево прочитајте.ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Не, не, таман посла! Ја то онако...ДРУГИ МИЛИЦИОНЕР: Много студената је отишло преко…МАНАСИЈЕ: Мој син, Виктор, се не бави политиком.ДРУГИ МИЛИЦИОНЕР: Многи студенти, његови другови су по-

бегли. Једно време се чуло да је и он.МАНАСИЈЕ: Ма, не! Никада! Знам ја њега.ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Време је да кренемо. Хвала вам на ракији

и вечери!МАНАСИЈЕ: Могли сте и да преспавате.ПРВИ МИЛИЦИОНЕР: Не, не, хвала. Извините.(Милиционери усају и олазе. Манасије и њеова жена се нековреме ћуке леају, а заим асе еролејку) Завеса


16

Сцена трећа

(Велика свела канцеларија. За великим раним солом сеиГаро. Со је ун аира, новина, часоиса... На суроној с -рани о сола саклена вирина, акође, уна акаа, фас-цикли и реисраора. У канцеларији има још неколикосолица, онако без неко реа, намењене осеиоцима. НаГаровом солу елефон и сона лама. Гаро сеи уубљен уаирима: нешо чиа, овлачи, овремено нешо бележина осебном аиру. Неко куца на враа)ГАРГО: (Не ижући лаву) Слободно!(Улази Ивајло. Њеов корак је их и орезан као а жели а неробуи неко. У јеној руци носи неколико аира)ИВАЈЛО: Добар дан!ГАРГО: (И даље не диже главу) Добар дан!ИВАЈЛО: Извини што те узнемиравам... Могу ја и касније...ГАРГО: (Полако оиже лаву и каа римеи а је о Ивајло, као

а се обраова. Усаје и срачно му ружа руку.) Из-вини, ја се удубио... Баш се радујем што те видим! Седи!(Показује му најближу солицу о њеово сола. Обо -јица сеају)

ГАРГО: Какве ми вести доносиш, драги мој Ивајло?ИВАЈЛО: (Мало се накашље) Нажалост, Гарго, вести нису

најбоље...ГАРГО: Издаја! (Нервозно баца оловку на со) Издаја!ИВАЈЛО: Вероватно. Жути и Челик убијени у моменту преласка

границе, а Митар и Винко ухапшени...(Гаро усаје и нервозно шеа)ИВАЈЛО: Као да су знали?ГАРГО: (Повишеним оном) Шта него знали! То није случајно!

Неко нас откуцава! Кажем, то је издаја!ИВАЈЛО: И ја тако мислим.ГАРГО: (Нало се заусавља, окреће се рема Ивајлу, уноси му сеу лице и налашава) И ти тако мислиш!?


17

ИВАЈЛО: (Збуњено) Да, и ја тако мислим.ГАРГО: (Прекиа а) А да ли је то довољно?ИВАЈЛО: Чинимо све што можемо...ГАРГО: (Исравља се. И аље овишеним оном) И? Шта сад?

Умирујемо савест да предузимамо све што је у нашојмоћи, а они нас скидају као глинене голубове! Акоовако наставимо почеће да нас убијају и хапсе и овде.Зашто смо онда, ког врага, бежали преко границе?Зашто смо стварали емигрантску организацију за осло-бођење земље и народа? Зашто нам ова земља дајеуточиште и помоћ? Зашто?

ИВАЈЛО: Разумем...ГАРГО: У ствари, не убијају нас тамо него овде. Издајица је међу

нама! У нашој организацији ради кртица.ИВАЈЛО: Проверавамо и пратимо сваког.ГАРГО: Џаба, наши гину. Све испочетка! Сваког! Од А до Ш!ИВАЈЛО: Зато сам дошао.ГАРГО: (Смиреније) Но, добро. Извини Ивајло, али...ИВАЈЛО: И ја сам веома узнемирен и забринут.ГАРГО: (Сеа) Изгубили смо четири најбоља емигранта... Лош

знак! Ако тако наставимо... Изгубићемо и поверење, иморал, и подршку...

ИВАЈЛО: Што се тиче морала, не бринем. Наши момци кипте оджеље за осветом...

ГАРГО: Пусти ти то, то може да завара.ИВАЈЛО: (Смирено и разложно) Виктор и ја имамо идеју за једну

велику акцију.ГАРГО: Виктор и ти!? ИВАЈЛО: Да, онај момак...ГАРГО: Знам. То је онај што и сада пише родитељима из њихове

престионице, а већ шест месеци је у емиграцији.ИВАЈЛО: Паметан је то момак. Има добре идеје.ГАРГО: Да чујем?ИВАЈЛО: У питању је акција столећа.ГАРГО: Сви ми имамо акције столећа, сви имамо жеље да неком


18

акцијом постигнемо оно чиме би се поносила нашапоколења...

ИВАЈЛО: Ово је сасвим конкретно и изводљиво.ГАРГО: Онда, конкретно!ИВАЈЛО: У питању је језеро. Акција која може однети на десе-

тину хиљада живота, а о материјалној штети и да не го-воримо. Што је најважније, била би то катастрофа зањихову насилничку власт. (Као а се обраћа ресав-ницима е ненароне власи) Можете ли друговиили господо, да замислите шта ће народ рећи кад сето догоди? Каква сте ви власт када нисте способнида заштитите тако значајне објекте и спречите таквекатастрофе?)

ГАРГО: Иако те нисам сасвим разумео, зар не мислиш да битиме окренули свет против нас? Велике су то жртве! Незаборави да је народ увек спреман да промени власт,али не воли да се у њега дира. Народу није много сталодо власти, он зна да је свака власт иста и зато, кад дођестани-пани, он је спреман да се одрекне те власти, јерће одмах доћи друга.

ИВАЈЛО: И о томе смо размишљали. Ми ћемо бити организа-тори, а њихови људи извршиоци. За народ и свет, сабо-тажу или терор су извршили непријатељи у земљи.

ГАРГО: Прилично наивно размишљање.ИВАЈЛО: Људи од поверења.ГАРГО: Да чујем даље.ИВАЈЛО: Реч је о поплави.ГАРГО: О каквој поплави?ИВАЈЛО: О “Поплави столећа”. Сећаш ли се Гарго, како смо ства-

рали то језеро? Омладинске радне акције.. Добровољ -не. Прво вештачко језеро у региону. Нисмо знали ни задан ни за ноћ. Радовали смо се том језеру као најдра-жем бићу. Сваким даном смо посматрали како расте зе-ленкаста водена маса, а ми журили да што презавршимо брану... Да предухитримо прилив воде...


19

ГАРГО: Пусто сада то Ивајло...ИВАЈЛО: Ми га стварали, радовали се његовом расту, дивили

се његовој лепоти, е ми ћемо га и срушити! Као што јеТарас Буљба рекао свом сину:”Ја сам те родио, ја ћу теубити!”

ГАРГО: (Узахне) Ух, Ивајло, Ивајло... Мржња је слепило, а слепчовек не може далеко. Потребан му је неко са очима.

ИВАЈЛО: Од како ми је Виктор дао ту идеју не спавам.ГАРГО: Рат се не води срцем већ памећу. Срце је за љубав, а

памет за посао.ИВАЈЛО: Знам ја то, али мржња је јача од љубави.ГАРГО: Како сам назвао то језеро?ИВАЈЛО: “Балканска лепотица.”ГАРГО: Маштао сам да напишем роман под тим називом. Радња

и ликови романа били би језеро, омладинци који су гаградили и мештани... Али, све оде у материну...

ИВАЈЛО: Од превелике љубави до превелике мржње само јекорак.

ГАРГО: Тачно. Сада не знам да ли више волим или мрзим тојезеро.

ИВАЈЛО: Ја га мрзим. У ствари, сувише га волим да бих дозво-лио да други уживају у његовој лепоти. Зато хоћу да гауништим.

ГАРГО: Можда си у праву. Ево, за ово мало времена колико сими рекао, ја само о њему мислим. Само пази, нећу доз-волити никакве површности и брзоплете акције. Достасмо емиграната изгубили.

ИВАЈЛО: Виктор је све предвидео.ГАРГО: Сувише му верујеш...ИВАЈЛО: Више пута сам га проверавао, све је извршавао тачно

и без иједне грешке.ГАРГО: Ипак...ИВАЈЛО: Не брини, држим га на оку.ГАРГО: Онда, за овакву идеју, ваља попити нешто!ИВАЈЛО: Вреди!


20

(Гаро усаје, овара ормар, ваи флашу коњака и ве чаше исиа.)ГАРГО: (Поиже чашу) Живели!ИВАЈЛО: За “Балканску лепотицу!”ГАРГО: За “Потоп столећа!”ИВАЈЛО: За слободу!(Исијају и оново сеају)ГАРГО: Дакле, сутра ти и Виктор са планом код мене-(Ивајло усаје и олази. Гаро осаје а сеи и размишља)Заамњење


21

Сцена четврта

(Иса канцеларија у којој сее Гаро, Ивајло и Викор. На солуеорафска кара и скице језера са околином. Викор оварафасциклу са ехничком окуменацијом језера, оносно њеовебране. Ту су и ехнички рорачуни везани за изрању бране навешачком језеру.)ВИКТОР: Сви знамо да је језеро на десетак километара од гра-

нице и да се налази на око 1300 метара надморске ви-сине. Такође, знамо да масу од стотину милиона кубнихметара воде држи само једна брана и то доста осет-љива. Дужина бране је око тристотине метара, мислимна део који нема баш никакву заштиту: потпору некогприродног објекта, брда или камена . Може се само за-мислити колико је то терет за овако малену и крхкубрану која мора да држи толику водену масу. Положаји конфигурација терена је таква да је главни притисакводе усмерен управо на најосетљивији део бране. Низ-водно од бране, долином реке, на дужини од стопеде-сет километара налази се десетак великих насељенихместа- градови, а један од њих има преко сто хиљадастановника. Ту не рачунам мале варошице, села и за-сеоке, чији број није занемарљив. Наравно, знамо и тода су сва та места на веома важној међународној друм-ској магистрали и железничкој прузи са свим пратећимобјектима и инфраструктуром. У случају пуцање бране,огромна водена стихија би кренула, под великим при-тиском, клисуром, да не кажем кањоном, што значи даби вода добила огромно убрзање и стигла много даљеод очекиваног. То би била катастрофа каква се не памтиу историји тих крајева. Другим речима, пакао, пустош!...

ГАРГО: Ех, Викторе, Викторе!... Кад би то успело!? Заиста, то бибио најстравичнији призор какав до сада није виђен.

ИВАЈЛО: Живим за тај тренутак.


22

ГАРГО: Но, да видимо како изгледа замишљени план акције?ИВАЈЛО: Жао ми је тог јадног народа и толикох жртава. Али...ГАРГО: Жао ти је? А је ли жао њих тебе? Ово је рат и жртве

су неминовне! Зар је мало невиних погинуло одбомбардовања?

ИВАЈЛО: Хтео бих да видим те усијане главе!ВИКТОР: План није једноставан, а његово остварење је још

теже.ГАРГО: Одабрали сте најбољи могући објекат.ВИКТОР: Зато морамо бити крајње обазриви и стрпљиви.ГАРГО: Тражите све што сматрате да треба и добићете.ИВАЈЛО: Потребни су нам људи и средства.ВИКТОР: Морамо рачунати на изузетно јако обезбеђење бране.ИВАЈЛО: То је тачно, али и ми коња за трку имамо. Пре свега, ми

имамо своје људе убачене у њихове редове и то на ве -ома важним местима. Они ће нам бити главни ослонац.

ВИКТОР: Степен безбедности им је на високом нивоу. Свако усваког сумња... Уосталом, сведоци смо да је у последњевреме, неколико наших група разбијено и похапшено.

ГАРГО: Главни за безбедност тог региона је наш човек.ВИКТОР: Ако није под сумњом?ИВАЈЛО: Имамо више њих.ВИКТОР: Многи што су радили за нас су ухапшени, а у њихово

име се јављају њихови официри. Питање је колико однаших који су ухапшени није пропевало.

ГАРГО: То је саставни део наше активности. С тим се морарачунати.

ИВАЈЛО: Скоро смо послали још неколико група, надамо сенајбољем.

ГАРГО: Много добрих емиграната смо изгубили. Вас двојицаимате потпуно одрешене руке за ову акцију, али, и ве-лику одговорност. И сами знате, за неуспех се одговарапред емигрантским судом!

ИВАЈЛО: С обзиром на значај акције, мислим, да ти Гарго, будешруководилац и контролор ове акције.


23

ГАРГО: О томе одлучује Комитет. Ако и буде тако, вас двојица ћетебити најближи сарадници и, разуме се, најодговорнији.

ИВАЈЛО: Потребно је направити детаљан план са поделом за-датака и задужењима.

ГАРГО: Подразумева се. Ти ћеш водити акцију, а Виктор је одго-воран за организацију и технику.

ИВАЈЛО: Колико нам људи дајете?ГАРГО: Што мање одавде, а што више тамо на терену.ИВАЈЛО: Ја сам мислио, већину одавде...ГАРГО: Не. Постоји сумња да међу нама има убачених, те ако

више њих зна за акцију, постоји већа опасност издаје.Друго, треба ангажовати што већи број на терену, јернам њихова подршка много значи не само за успех овеакције већ и за касније, када будемо освојили власт.

ИВАЈЛО: Слажем се, али...ГАРГО: (Прекиа а) Ти знаш да није само та акција у питању и да

имамо посла преко главе. Да будем искрен, ми немамовелики број способних људи којима можемо поверитиважне задатке. Истина, сваког дана нам долазе нови,али ми не знамо ко су и какви су. Треба време да их проверимо...

ИВАЈЛО: Они тамо, преко, не бирају средства да нам дођу главе.Мислим да ће нам требати најмање двадесет доброобу чених и проверених момака. За почетак, треба подхитно почети с пребацивањем искусних и сналажљивихкоји би отпочели с припремама на терену.

ГАРГО: Ви их одаберите. А сада Викторе, хтео бих да чујем одтебе, како би изгледало конкретно извођење акције“Потоп столећа”

(Викор узима са сола велику еорафску кару, качи је на зи,а заим, малим шаом, оказује равце и објеке. Гаро иИвајло а слушају и овремено реаују ообравањем илинеоовањем)Завеса


24

Сцена пета

(Школска учионица у којој сеи ваесеак емиранаа. Наре,за каером, сее: Гаро, Ивајло и Викор. Иза њихових леђа,оре школске абле, виси неколико еорафских караа, цре -жи, шеме... У росорију улази Вишеслав. Сви усају као ђацикаа уђе насавник. Позрављају а алаузом. Вишеслав само-уверено климањем лавом оозравља рисуне. Прилазикаери и рукује се са Гаром, Ивајлом и Викором. Сви сеају.Гаро оново усаје и обраћа се рисунима)ГАРГО: Другови, браћо, пријатељи, господо, емигранти! Данас

смо се овде окупили ради договора о једном веомаважном задатку. Али, пре него што пређемо на конкре-тан договор, дозволите ми да поздравим нашег високоггоста, члана извршног револуционарног комитета,друга Вишеслава, који је и поред огромних обавеза,нашао време да се одазове нашем позиву и присуствујеовом изузетно важном састанку! Хвала Вам друже Ви-шеславе! (Снажан аалуз)

ВИШЕСЛАВ: (Усаје. Делује улађено и сроо) Другови емиг-ранти! Част ми је да присуствујем овако значајном са-станку на коме треба да се договоримо о једнојизу зетно важној акцији. Вама се указује прилика иуједно част, да извршите велико дело и помогнете свомнароду да сруши ненародни режим наметнут од странегрупе узурпатора и превараната. Другови емигранти!Ви сте одабрани да извршите још једно херојско делои задивите читав прогресивни и слободољубив свет! Визнате да сте, оног момента кад сте прешли границу, по-стали нико и ништа. Изгубили сте обележје човека играђанина. Ви сада немате ни домовину, ни породицу,ни пријатеља... Вас може свако убити или злостављати,а да ником не одговара, јер нема закона на овом светукоји вас може заштитити. Ви имате само идеале, а то


25

није довољно да бисте нормално живели. И ја сам деовас. Наша је велика срећа што смо у овој земљи при-хваћени као своји и која нам пружа све за удобан животи постизању праведне победе. Тамо, преко, у нашој до-мовини, за нас више нема места док се не сруши мрач -ни режим банде, због кога смо морали да бежимо одрођеног огњишта. Ми, који смо овде, сви смо се борилиза слободу, изгубили своје најближе током вишегодиш-њег рата, и све то је заборављено. Сада смо у ситуацијида се поново, испочетка, боримо и то против оних ко -јима смо веровали, против оних који су искористилинашу борбу и домогли се власти, а нас шаљу на вешала,у тамнице и емиграцију. Наше породице, родбина,пријатељи и другови су изложени невиђеним прого-нима, свакодневним малтретирањима, сумњичењу и тосамо зато што се не слажу с неправдом која им је на-нета. Они од нас очекују помоћ.Другови, браћо, када сте се одлучивали за овакав ко -рак, нисте могли ни помислити колико тешкоћа вас оче-кују! То су Танталове муке. Суров је емигрантски живот,а још суровији његови закони. За политичке емигрантенема редовног суда, нема жалбеног поступка, нема ад-воката, рочишта... Емигранти имају своје законе, којинигде нису записани, а редовно се примењују и ефи-касно спроводе. У емиграцији важи правило: наређење- извршење! За не извршење - преки суд!Док је трајао рат, многи међу вама, били су на супрот-ним странама, али сада то морате да заборавите. Садасви имамо заједнички интерес и циљ – да срушимо по-стојећи режим у нашој домовини. За остваривање тогциља не бирају се средства. Зато смо данас овде. Овајзадатак се мора извршити! Наш једини излаз је победа,јер назад немамо куд. Од данас ви припадате само овомциљу. Од данас ви немате ни родитеље, ни децу ни бра -ћу... Немате никог и не смете га имати све док се акција


26

не изврши! Ви морате бити спремни да палите и рушитесве пред собом, па чак и рођене куће, фабрике у којимасте радили, школе у којима сте учили. Милости не смебити ни према коме! Ви знате да свака револуција једесвоју децу, зато је свака жртва оправдана, ако водициљу! Не сме се размишљати да ли су жртве невинеили нису, јер за то нисте ви криви. То је неминовност изаконитост. Другови, пријатељи, емигранти! Будите истрајни и не-милосрдни према непријатељу, као што је он премавама! Желим вам пуно среће и успеха! Убеђен сам даћемо ускоро славити коначну победу!

(Дуорајни алауз. Вишеслав сеа, а Гаро усаје.)ГАРГО: Захваљујем нашем Вишеславу на лепим речима и несе-

бичној подршци! А сада, молим Ивајла и Виктора да из-несу и образложе план будуће акције. Још једном васупозоравам да је овај састанак веома конспиративан исвако изношење било каквог детаља или информацијебиће најстрожије кажњено.

Завеса


27

Сцена шеста

(Гаро сеи у својој канцеларији, а реко уа њеа Ивајло и јошва емирана. Сви су замишљени и нервозни. У канцеларијуулази Викор. Присуни а хлано, без речи олеају. Наро -ив, њеовим уласком лица рисуних осају мрачнија. Вик -ор је изненађен и збуњен оваквим очеком)ВИКТОР: Добар дан!ГАРГО: (Безвољно) Добар дан! ВИКТОР: Звали сте ме?ГАРГО: Седи!ВИКТОР: (Сеајући забринуо леа у рисуне) Нешто се

догодило?ГАРГО: (Узахне омахне руком) Пусти...ВИКТОР: Шта је било?ИВАЈЛО: Да сам на твом месту не бих питао.ВИКТОР: (Глеа час у Гара, час у Ивајла, окушавајући а схваи

о чему се раи) Шта сам урадио?ГАРГО: (Поново уздахне) Е, мој Викторе, Викторе!ВИКТОР: Ништа не разумем!?ГАРГО: Твоје име Виктор значи победа, јел` да?ВИКТОР: Ако се изведе од речи “Викторија”, богиња победе.ГАРГО: Победа, победа, Викторе, али чија?ИВАЈЛО: Ко ти је наденуо то име?ВИКТОР: Кум.ГАРГО: А не отац?ВИКТОР: Не знам, можда заједно, у договору...ГАРГО: Тако сам и мислио.ВИКТОР: Не разумен, зашто таква питања?ГАРГО: (Усаје и шеа) Шта зна Манасије, твој отац о акцији

“Потоп столећа”?ВИКТОР: Ништа. Шта би могао знати?ГАРГО: Јеси ли сигуран?ВИКТОР: Одакле би мој отац то знао?


28

ГАРГО: Викторе, твој отац Манасије нас је издао!ВИКТОР: (Зареашћен) Издао!?ГАРГО: Да, издао!ВИКТОР: (Замуцкује) Како, шта, коме...ГАРГО: Предао је Шиљу и Мирка!ВИКТОР: Откуда они код њега?ГАРГО: Ми смо их послали. Мислили смо да је он подобна лич-

ност. Ако ништа друго, оно због тебе.ВИКТОР: Какве то везе има самном?ГАРГО: Син си му.ВИКТОР: Нас двојица се никада нисмо слагали када је у питању

политика. Он је пре свега, веома побожан, а ја саматеиста.

ГАРГО: То није разлог да се не трпите, а још мање да те не воликао сина. Он је против тамошње власти, што је вишепута доказао. Многим нашим емигрантима је помагаода пређу границу... Ето, на пример, и Мијалку.

ВИКТОР: Да сте мене питали ја вам не би дозволио или савето-вао да шаљете наше код њега.

ГАРГО: То је најлакше, тако штитимо своје најближе...ВИКТОР: Да је тако, ја бих остао тамо.ИВАЈЛО: Шиља и Мирко су изузетно способни и поверљиви

момци. Код Манасија су требали да нађу уточиште ибезбедност за припрему акције, а оно...

ГАРГО: А оно, твој отац, лепо их примио, угостио, одвео у некустару и напуштену кућу у шуми, наслеђену од неке бабе,оставио их да спавају, закључао врата споља и право умилицију.

ИВАЈЛО: Као што видиш Викторе, ни мање ни више него умилицију.

ВИКТОР: (Сав уучен, као а оне, омахује лавом и овременослеже раменима) Ја о томе ништа нисам знао.

ГАРГО: Ми смо га обавестили да си ти овде и поручили му дашто год уради урадио је у корист или на штету свогасина.


29

ВИКТОР: (Изненађен. Скаче) Нисте му, ваљда, рекли да самовде!? Па ја сам за њих и даље у Београду...

ИВАЈЛО: Не само то, већ да си ти овде главни организатор мно-гих акција.

ВИКТОР: Зашто? Зашто када им моја писма и даље стижу из Бео-града (Поново сеа и савља лаву у шаке. Очајан је.)Зашто? Зашто ми то радите?

ГАРГО: (Смирено) Само недељу дана по твом доласку он је знаода си овде. Твоја писма су му служила само за милицију)

ВИКТОР: То није тачно!ГАРГО: Ипак, није све потонуло. Имамо и добрих вести од

“преко”.ИВАЈЛО: Нису сви као Манасије. Има њих који су нам одани,

који су на високим функцијама, имају шта да изгубе, аипак раде за нас.

ГАРГО: Пре неки дан убијен је њихов генерал. Првоборац,главни за државну безбедност читавог региона.

ИВАЈЛО: После редовне дужности човек отишао код сеоскеучитељице да се мало одмори и проведе. Рачунао, онје власт, народни херој, ко је та сеоска учитељица којаможе да га одбије? Али, јадац! Учитељица је наша. При-стаје на све само да би га намамила у клопку. Није низинуо док су га онако полуголог решетали.

ГАРГО: Као што видиш Викторе, народ је на нашој страни. Тамоје сада национална жалост за “Великог генерала.”

ВИКТОР: (Једва чујно) Зашто је Манасије то урадио?ГАРГО: Но, Викторе, и поред свега тога, морамо даље. Шта је ту

је. Имамо сувише посла и задатака да би се исцрпљи-вали на пролазним поразима. Брана се мора дићи у ваз-дух и то је тренутно наш највећи приоритет! Додуше,није нам пријатно што нас је издао наш пријатељ Ма-насије, али он није само нас већ себе, он је тиме осудосебе а не нас. Истина, Викторе, теби се нема шта заме-рити, зато немаш разлога за бригу и секирацију. Не-пријатно јесте, али ту се више ништа не може. Твој отац


30

је имао идеалну прилику, све му је ишло на руку да учи -ни велико дело за себе и свој народ, али он то није ис-користио, већ је урадио нешто сасвим супротнозд равом разуму. Одлучио се за савез са олошем, а тимесебе осудио на тешку казну, а породицу оставио на це-дилу. Ту дилеме не сме бити: ко не прихвати руку са-радње, тај је прихватио наш мач! Добро је што Шиља иМирко, сем површних података, ништа нису знали о ак-цији “потоп столећа”, јер у супротном морали би смо ме-њати комплетан план. Дакле, Викторе, твој отац Манасије, мора бити ликви-диран! За то су нам потребни вешти и непоколебљивиљуди. Да, да, јер он је сада тамо народни херој, онужива благодети и наклоност режима, њега сада чувају,он је наоружан... Е, баш зато га треба што пре ликвиди-рати! Нека схвате да су немоћни и неспособни! То семора учинити и због тамошњег становништва, због јав-ног мњења, морала, због нашег сутра...)

(Гаро неко време шеа и ћуи. У канцеларији је ишина. Свиоонули. Чекају Гара а насави или нешо важно асаоши.)ГАРГО: (Засане, оине лаву и са осебним налашавањем

каже) Тај задатак може једино Виктор да изврши!(Викор се нало рне као а а је ром ооио. Усаје и широкооворених очију креће рема Гару.)ВИКТОР: Не! Не! Одмах ме убите! Сада, овде! Не! Ја вас молим,

не!...ГАРГО: То је одлука Комитета.ВИКТОР: (Обраћа се Ивајлу и осалима) Не, ја вас молим! Све

друго ћу урадити само то не! ГАРГО: Викторе, немој да се понашаш као нека баба! (Повише-

ним оном) Ти знаш да си емигрант?ВИКТОР: Али...ГАРГО: Шта али? То је задатак као и сваки друг! Друштво ће ти

правити Марко. (Показује на јено о рисуних.)


31

ВИКТОР: Ивајло, зашто? Зар нема ко други?ИВАЈЛО: (Хланокрвно) Викторе, ко боље од тебе познаје те -

рен? Ко ће посумњати у тебе када сви знају да си дошаоиз Београда? Ти једини можеш слободно да се крећеши да одеш кући без икаквих проблема. Твој отац је, накрају, заслужио да умре од руку свога сина.

(Викор сеа и све више се савија у клуче)ГАРГО: Има ли нечег нејасног?(Ивајло, Викор и осала војица усају и излазе. Гаро нековреме леа за њим, а заим обеоносно уахне вазух и сеаза рани со.)Завеса


32

Сцена седма

(Пролеће. Мај месец. Тек шо је олисала букова шума. Викори Марко сее заклоњени у шуми изна оока. Јуро је. Самеса е они сее ружа се величансвен оле на Викоровосело. Тамо, реко оока вие се ве - ри сеоске куће окруженероцвеалим воћњаком. Доле, исо, ролази сеоски у којересеца ланински оок, Викор и Марко су у милицијскимуниформама. Тамо, на суроној срани, изна хоризона из-лази сунце. Све је лео и бајковио.)ВИКТОР: Морамо овде преданити!МАРКО: Ти најбоље знаш.ВИКТОР: Само тише. Овим путем људи често пролазе.МАРКО: Чије су оне куће тамо?(Показује рсом реко оока)ВИКТОР: Наше. Мог оца и мојих стричева.МАРКО: Лепе су и на дивном су месту!ВИКТОР: Цело село је лепо! У ствари, цео овај крај је леп!МАРКО: Јесте. Твоја се кућа види као на длану.ВИКТОР: Зато сам изабрао ово место.МАРКО: Одавде, добар стрелац, може и зеца погодити испред

ваше куће.ВИКТОР: Мислим да би неко од нас могао отићи до продавнице

по цигарете.МАРКО: Не, нећемо се раздвајати! Где ти ту и ја! ВИКТОР: Значи, не верујеш ми.МАРКО: И твом оцу смо веровали...ВИКТОР: Онда, у реду.МАРКО: Знам како ти је. Сигурно би хтео да видиш своје.ВИКТОР: Ћути!МАРКО: Ти си као нека стрина. Као да ниси емигрант, револу-

ционар!? Гледам те, само што ниси зацмиздрио.ВИКТОР: Ћути, кад ти кажем!МАРКО: Добро, извини.ВИКТОР: Осећаш ли мирис ове природе? Чујеш ли птице?


33

Видиш, ту сам се родио и одрастао... Колико ли самноћи сањао ово место'

МАРКО: Имао си шта и сањати. Ја немам родно место.ВИКТОР: Због идеала?МАРКО: Не, ја сам нахоче.(Викор изненаа руком хваа Марка за руку)МАРКО: (Полуласно) Шта је?ВИКТОР: Ћути!МАРКО: Зашто?ВИКТОР: Вдиш ли ону жену? (Руком оказује у равцу куће)МАРКО: Видим. Чини ми се да помало храмље?ВИКТОР: То је моја мајка.МАРКО: Зашто храмље?ВИКТОР: Од детињства. Пала с коња.МАРКО: Колико вас деце има?ВИКТОР: Седморо. Два брата и пет сестара.МАРКО: Ја немам никога.ВИКТОР: Ја сам најстарији. Сестра после мене има деветнаест а

најмлађа четири године.МАРКО: А брат?ВИКТОР: Он има дванаест.МАРКО: Ја бих да запалим.ВИКТОР: То ти је добра идејаМАРКО: Мало ми је хладно, а теби?ВИКТОР: И мени. Овде је оштар ваздух.МАРКО: Знаш ли зашто сам с тобом?ВИКТОР: Да ме убијеш ако покушам да се предам.МАРКО: Да ти се нађем при руци.ВИКТОР: Јел` ти у задатку да ме и сахраниш?МАРКО: Е, за то већ не бих имао довољно времена.ВИКТОР: Оставио би ме тако, лешинарима?МАРКО: Нашао би се неко, Зашто причамо о томе? И ти имаш

оружје. Можеш и ти мене убити. Чак, теби је лакше, по-знајеш терен, људе, имаш где и код кога да се склониш...

ВИКТОР: И шта сам тиме постигао? Моја глава ће и даље бити


34

мета за одстрел. Наш положај је такав: хиљаду задатакаизвршиш, урадиш и немогуће, а само један кикс напра-виш свеједно из објективних или субјективних разлога,и оде ти глава. Све што си урадио поништава се.

МАРКО: То је судбина сваког емигранта.ВИКТОР: И ”ла комеди е финита.”МАРКО: Као да си се уплашио?ВИКТОР: Од кога и од чега?МАРКО: Нећеш рећи да је било боље да смо остали овде да ћу-

тимо и трпимо?ВИКТОР: Да ли је боље!? Ко то зна? Шта вреди о томе сада

размишљати?МАРКО: Четири године сам ратовао и шта сам добио? Ногу у

дупе. Да нисам киднуо преко границе добио бих метакне у чело већ у потиљак, а у најбољем случају Голи Оток.А власт? Припала је онима који су у најтежим трену-цима седели женама уз сукње. На крају када је билосвима јасно ко ће победити ето њих. Они су одједномпрвоборци, симпатизери, патриоте... Они су изнели ратна својим леђима, они су донели слободу... А ми штосмо крварили? Постали смо им сметња, почели су данас прогањају... Док смо ми ратовали они смишљаликако да нас се ослободе и преузму власт. Зар сам могаода се помирим с тим? Не, ратоваћу, ако треба, и до крајаживота!

ВИКТОР: Ја не желим никакву власт. Моје побуде су другачијеод твојих. Ја хоћу свима нама да буде боље.

МАРКО: И ја не бих волео власт под условом да је нико нема, илида је бар у рукама оних који су је стварно заслужили.

ВИКТОР: Нигде нема апсолутне правде.МАРКО: Пст! Неко иде!ВИКТОР: Ено их! Има их десетак.(Доле, исо њих, ролази есеак уника и ва наоваренакоња. Пуници о нечему жусро искуују. Неки кашљу. Јеанас се оваја о уника и снажно лајући улеће у шуму е су


35

Викор и Марко. Пас је уоран и насрљив. Марко ваи иш -ољ а би уцао у са. Викор а хваа за руку у оказује а оне чини. Пуници не обраћају ажњу на са већ насављају у.Пас се окреће и рчећи сусиже руу.)МАРКО: Умало да нас открије.ВИКТОР: Било би опасно да си пуцао.МАРКО: Докле ћемо овде остати?ВИКТОР: Ово место је веома погодно. Одавде можемо посмат-

рати ко долази код мог оца и ко одлази од њега.МАРКО: Хоћемо ли нешто предузимати или ћемо само чекати

и посматрати?ВИКТОР: Полако, има времена. Кад нам се укаже погодна

прилика.(Већ је увелико ан. Село је оживело. На ашњацима је све вишеасира и саа. Све већи број љуи ролази уем изна којесу Викор и Марко.)ВИКТОР: Видиш ли оног дечка, што тера стадо?МАРКО: Твој брат?ВИКТОР: Ти ћеш отићи до њега, да се распиташ где му је отац.

Имају ли хлеба, како су...МАРКО: А ти?ВИКТОР: Ја те чекам овде. Ја не смем, препознаће ме.МАРКО: Не, идемо заједно. Ти ћеш стајати на педесетак метара,

леђима окренут нама док ми разговарамо.ВИКТОР: Да ме држиш на видику и нишану?МАРКО: Схвати како хоћеш.(Викор и Марко, у милицијским униформама, као арола,олако и орезно усају и олазе рема ечаку. Викор осајео оовору на еесеак меара, а Марко рилази и разовара.После разовора оново су у шуми на саром месу.)ВИКТОР: Шта каже?МАРКО: Манасије се спрема да ујутру иде у воденицу. Носи

жито да самеље.ВИКТОР: Сутра?МАРКО: Тако мали каже.


36

ВИКТОР: То је добра прилика.МАРКО: Где вам је воденица?ВИКТОР: Доле, поред реке. (Показује руком)МАРКО: Хоћемо ли га у воденици сачекати?ВИКТОР: Не. Овде ћемо.МАРКО: Зашто, зар није боље..ВИКТОР: Он мора овде да прође. Другог пута нема.МАРКО: Значи, остајемо овде.ВИКТОР: Шта ти још рекао мали?МАРКО: Ништа посебно. Каже да су добро.ВИКТОР: Значи, тако...МАРКО: Јеси ли гладан?ВИКТОР: Нисам. Ти једи.(Марко ваи храну из орбе и јее. Викор са сеомосмара околину, а осебно своју кућу око које се ирају еца.Зна а су о њеове сесре.)МАРКО: Знам како ти је.ВИКТОР: Шта имам од тога?МАРКО: Сам си бирао.ВИКТОР: Ћути!МАРКО: Ако не идемо нигде, ја бих одспавао.ВИКТОР: Како хоћеш.(Марко росире суво лишће и леже. Викор осаје а ос -мара у равцу своје куће.)Завеса


37

Сцена осма

(Поноћ је авно рошла. Из аљине оире кукурикање елова.Викор и Марко леже у шуми. Марко се иже и сеа. Пали ци -ареу. Јева усева јер се шибица овлажила. Викор и аљележи. Повремено, из аљине акође, оире лавеж аса. Са ис -очно хоризона свелос најављује зору. У јеном моменуМарко ура Викора. Буи а.)ВИКТОР: (Буди се и седа) Шта је?МАРКО: У вашој кући гори светло. Устали су.ВИКТОР: Увек је тако кад се иде у воденицу.МАРКО: Колико је сати?ВИКТОР: (Ваи шибицу, риаљује циареу и леа на са) Че-

тири и петнаест.МАРКО: Као да свањава.ВИКТОР: За један сат биће дан.МАРКО: Кад треба да прође?ВИКТОР: Пре сванућа. Значи, за пола сата.МАРКО: Мислиш?ВИКТОР: У воденицу и на пазар увек се креће пре сванућа.МАРКО: Као да неко иде?(Чује се оо коњских коиа, а заим се назире неколикосилуеа како ролазе уем. Још увек не може а се разазна ко-лико их је.)МАРКО: Да није он?ВИКТОР: Мислим да није.МАРКО: Изгледа да их је више.ВИКТОР: Не знам, можда.МАРКО: Пролазе. Јеси ли сигуран да то није Манасије?ВИКТОР: Изгледа да је жена. Погледају, бели јој се јашмак на глави!МАРКО: Зар и жене иду ноћу у воденицу?ВИКТОР: Овде су жене храбрије од мушкараца. Оне раде све:

саме сређују воденицу, косе, жању, ору, секу дрва...МАРКО: А шта раде мушкарци?


38

ВИКТОР: Иду у печалбу. То су вечити дунђери. На женама је савтерет домаћинства.

МАРКО: Где ли је кренула ова жена?ВИКТОР: Вероватно на пазар или у воденицу.МАРКО: Зар сама ноћу у воденицу?ВИКТОР: Навикло је то од малена.МАРКО: Пст! Поново неко иде!(Ућуе, ослушкују. Чује се мушки кашаљ, а заим овор)ВИКТОР: (Узбуђен) Он је!МАРКО: Више их је, разговарају.ВИКТОР: Познајем га по кашљу.МАРКО: Није сам.ВИКТОР: У воденицу увек иде сам.МАРКО: С ким онда разговара?ВИКТОР: С коњем.МАРКО: С коњем!?ВИКТОР: Ниси чуо да људи разговарају са животињама?МАРКО: Нисам.ВИКТОР: Он је, познајем му глас. Спреми оружје!МАРКО: Ја сам увек спреман.(Викор рееира ушку, а заим заузима лежећи оложај – наоовс)МАРКО: (Полуласно) Зар му се нећеш претходно јавити?ВИКТОР: Нећу.МАРКО: Он би требало да зна од кога и зашто губи главу?ВИКТОР: Њему ће бити свеједно.МАРКО: Ипак, ово је кукавички.ВИКТОР: Није битно.МАРКО: У наредби стоји другачије.ВИКТОР: Важно је извршити наредбу.(На еесеак меара о меса е су Викор и Марко, на уу,ојављује се човек и ва наоварена коња. То је Манасије, Вик -оров оац. Коњи иу наре, а он за њима. Каа је ошао начисину засаје а риали циареу. Коњи се омичу. Ие алнарилика за осрел.)


39

МАРКО: (Шааом) Сад! Пуцај!(Викор ћуи и рхи, али осаје у рвобином саву.)МАРКО: Викторе, ово је идеална прилика, пуцај! Шта чекаш?ВИКТОР: (Јева изовара) Пуцај ти Марко!МАРКО: Јеси ли полудео? Пуцај!ВИКТОР: Не могу! Пуцај ти!МАРКО: Пожури, одлази!ВИКТОР: Не могу, отац ми је!МАРКО: Још није касно, пуцај!ВИКТОР: Зашто то не пуцаш?МАРКО: Мени није то у задатку. Речено је да га ти мораш убити.ВИКТОР: Али ја не могу!МАРКО: Знаш ли шта то значи?ВИКТОР: Ко ће знати ко је пуцао?МАРКО: Не могу преко наредбе.ВИКТОР: Марко, схвати ме, отац ми је...(Манасије се већ уаљио. Јева се назиру њихове силуее.)МАРКО: Сада је већ касно. Пропустио си идеалну прилику. Ко

зна да ли ће нам се икада указати таква шанса?ВИКТОР: Мени сигурно неће никада.МАРКО: Викторе, шта је теби Што дрхтиш? Ти ниси нормалан!ВИКТОР: Ћути!МАРКО: Да ли треба да те подсећам да емигрант не сме да има

срце. Ти само што ниси почео да цмиздриш.ВИКТОР: Рекох ти да ћутиш!(Марко ућуа и сеа, а Викор и аље лежи орбушке. Обо -јица ћуе. Тишину ремее ице и лавеж аса који оире изаљине.)МАРКО: Шта ћемо сада?ВИКТОР: (Сеа) Зашто ми ниси помогао?МАРКО: Разочарао си ме. Ја сам о теби имао сасвим другачије

мишљење.ВИКТОР: Рекао сам ти да нас има седморо деце. Ја сам најста-

рији. Зар сам могао њих шесторо да оставим без оца?МАРКО: Он је то заслужио.


40

ВИКТОР: Он, можда, а они? Јесу ли његова деца то заслужила?Ко да их храни и подиже? Зар њихов најстарији брат,уместо да им помогне, треба да им убије оца и оставиих без хране и будућности? Зар није довољно што самих оставио, него сада треба да постану сирочад захва-љујући мени?

МАРКО: О томе је требало он да размишља.ВИКТОР: Ја сам за све крив. Шта мислиш, да нисам емигрирао,

да ли би до свега овог дошло?МАРКО: То си учинио за опште добро.ВИКТОР: Које им то добро доносим, ако им убијем оца и оста-

вим их да пате?МАРКО: Сувише си емотиван. Ниси требао онда да се у све ово

петљаш. Ти си створен да трпиш и ћутиш.ВИКТОР: Шта би рекле моје сестре и брат ако преживе? Зар је

убијање једино средство револуције? Чак и да побе-димо, како да се вратим и да им погледам у очи?

МАРКО: Почињеш да сумњаш у све и све да преиспитујеш, а тоније добро. Колебљивци нису ни у ком послу ни добрини успешни. Ти знаш шта те чека кад се вратимо.

ВИКТОР: Знам. Али знам и то да ако им убијем оца они ћепомрети од глади. Мислиш да ће им неко помоћи? Не!Сигурно не!

МАРКО: Брзо ћемо се ми вратити.ВИКТОР: Питање је колико ће наша борба потрајати? А дотле?МАРКО: Не би ме изненадило ако одлучиш да се предаш њихо-

вим властима.ВИКТОР: Исто ми се хвата. Твоја цев ме прати на сваком кораку

и питање је још колико њих ме, поред тебе, прати устопу? Кад бих и успео да то избегнем, послаће другоги све тако док постојим. Кажеш да се предам? И штадаље? Суд и робија ми не гину, а можда и метак. Ако иизађем из затвора поново ће ме сачекати метак којегсу ми послали Вишеслав, Гарго или неко други.

МАРКО: И?


41

ВИКТОР: Враћамо се. То је најбоље. Све ћу им испричати па некаодлуче како хоће. Тиме бих хтео и тебе да оправдам.

МАРКО: А Манасије? Зар мислиш да ће од њега дићи руке?ВИКТОР: Знам да неће, али ја га нисам убио, а сигуран сам да

нећу доживети његову смрт.МАРКО: Кад си свестан тога, зар није боље један него обојица

да погинете?ВИКТОР: Бројчано да, суштински не.МАРКО: Жао ми те је... Ако могу да помогнем. Да сачекамо кад

се враћа из воденице.ВИКТОР: Хвала, не. Ово је моја коначна одлука.МАРКО: Зашто?ВИКТОР: Шта мислиш, ако убијем њега, нисам ли убио и себе?МАРКО: Зашто то ниси рекао пре доласка овамо?ВИКТОР: Коме?МАРКО: Ти сада можеш убити мене.ВИКТОР: Шта тиме добијам? Можеш и ти мене, а да ли тиме спа-

шавамо себе?МАРКО: Можеш и да побегнеш.ВИКТОР: Колико пута да поновим, где и докле да бежим? Зар

целог живота да бежим као прогоњена звер!? Бежи урату, бежи у миру, бежи од туђих, бежи од својих...Докле и куда? Зар се то може назвати животом?

МАРКО: Мислим да те неће убити. Потребан си им због бране.ВИКТОР: И то више није у мојим рукама. Идеја је била моја, а

све остало је у рукама Гарга и Ивајла.МАРКО: Ако си већ свестан свега, зашто нешто не покушаш? На

пример, да искористиш прилику док си овде да их оба-вестиш о акцији “Потоп столећа?”

ВИКТОР: Рекох ти да је све промењено у односу на претходниплан.

МАРКО: Зашто си предложио рушење бране? Зашто баш ти?ВИКТОР: Неко мора. Познајем терен, технику, слабости бране,

људе...МАРКО: Мислиш да без тебе може акција успети?


42

ВИКТОР: Ником ја више нисам потребан.МАРКО: Сигуран сам да они тако не мисле. Напротив, они оче-

кују да ћеш овај задатак извршити и тако доказати својуоданост. После тога, био би главни за “Потоп”.

ВИКТОР: Схватио сам да они ни себи не верују, а не неком дру-гом, поготову што су мог оца прогласили издајником.То ја никад и ничим не могу поправити.

МАРКО: Мало пре ниси могао да убијеш оца, било ти га жао, жаоти мајке, брата, сестара, шта то значи? Ти ниси за уби-ства, јел` да?

ВИКТОР: Има и других средстава и начина за борбу.МАРКО: Како да о томе ниси помислио када си предложио ру-

шење бране којом приликом би погинуло на десетинехиљада невиних? Зар ти људи, та деца, треба да изгинуза остваривање нечијих политичких циљева.

ВИКТОР: Да ли је то преслишавање моје савести?МАРКО: Ако је и то прорадило, зар сада није прилика да све раз-

откријеш и да ти буде лакше или евентуално на суду дати буде олакшавајућа околност... Најважније је да семоже спречити катастрофа.

ВИКТОР: Рекао сам да ми метак не гине. Зар ти мислиш да насовде неко не прати? Зар мислиш да су Вишеслав, Гаргои остали тако наивни и пусте нас саме без присмотре?Они знају да један другог можемо убити или у најбољемслучају побећи један од другог и одати тајне? Не би нисто метара прешли метак би нас стигао. Зар мислиш даплан “Потоп столећа”, није потпуно измењен, можда иодложен на неодређено време?

МАРКО: Ја тебе уопште не разумем! Ниси хтео да убијеш оца,нећеш да спречиш катастрофу, нећеш да спасавашсебе... Шта је то онда?

ВИКТОР: Ништа. Нека ствари иду својим током, Уосталом, заштобих спречавао било какве акције или катастрофе? Некато чини легална власт и њени органи. Они су дужни дачувају своју безбедност, своје објекте. Сада је у питању


43

брана, сутра ће бити неки мост, после тога нештодруго... Као што је мени дошла идеја за брану, другомће доћи идеја за воз, касарну... а неће бити ситуацијада неко мора убити оца и одати тајне планове да би спа-сио своју кожу. Нека свако ради свој посао. Ако државаи народ не знају да сачувају себе и своје објекте онданека страдају. Док се једном нешто не догоди људинеће схватити озбиљност од опасности нити вероватида је то могуће.

МАРКО: Могао би дићи руку на себе.ВИКТОР: Нећу, због тебе. Открили би те овде, ухапсили или

убили, а тамо, ако успеш да се вратиш, нико ти не би ве-ровао. Него, хајде да мало прошетамо. Па да одспа-вамо. Вечерас нас чека дугачак пут.

(Усају и крећу у шењу. Док шеају рже се ивице шуме.)Завеса


44

Сцена девета

(Поново канцеларија. Гаро шеа, нервозно маше рукама иовори. Ту су Ивајло, Марко и још војица емиранаа.)ГАРГО: Дакле, тако Викторе... И ти си нас издао... Као и твој отац

Манасије... Ивер не пада далеко од кладе... Какав отацтакав син. Од тебе то нико није очекивао, а најмање ја,који сам ти највише веровао и поверавао најповерљи-вије задатке. Али, свака даља прича на ту тему је су-вишна. Комитет је донео своју одлуку. У оваквимслучајевима можеш претпоставити каква то одлукаможе бити. Једино што сам успео је да тражим одла-гање извршења. Дотле нешто може и да се промени.Никада се не зна. То може потрајати неколико година,а дотле ко жив ко мртав...

ВИКТОР: (Хланокрвно, као а му је свејено) Значи психичкоисцрпљивање... Зашто? Зашто не извршите одлукуодмах?

ГАРГО: То не зависи од мене. До даљег, нећеш добијати никаквезадатке... Ослобођен си свих досадашњих обавеза. То јесве.

ВИКТОР: Хвала. Све сам разумео. Ево, донео сам и другу копијуплана за акцију “Потоп столећа.” (Ваи фасциклу изашне и реаје је Гару.)

ГАРГО: Није више актуелно. План је потпуно промењен. У сва-ком злу има нечег доброг – што би народ рекао. Ето, даМанасије није урадио оно што је урадио или да си тиурадио оно што ниси урадио, могао си да сачекаш тре-нутак и да нас издаш и потпуно уништиш. У току изво-ђење акције јер нико не би посумњао у тебе.

ВИКТОР: Ја никога нисам издао. Ја само нисам био у стању даизвршим један задатак.

ГАРГО: То је исто. Ако си помислио да ћеш се провући на сенти-менталност или због тога што си дао идеју о рушењу


45

бране, преварио си се. Ту акцију ћемо и без тебе и твогоца извршити. Имамо довољно снаге и умећа да то ијош много тога спроведемо до краја.

ВИКТОР: Ја ничију милост нити тражим нити очекујем. Што сетиче акције ”Потоп столећа”, ниједног тренутка нисампосумњао у њен коначни успех, самном или без мене.

ГАРГО: Комитет ми је дао одрешене руке да учиним све штотреба да би акција успела. Сигуран сам да ћу у томе ус-пети. То ће бити врхунац моје активности! Морам ус-пети! То ће бити моје животно дело! Круна! Учествоваосам у изградњи тог језера и дичио се њиме, а сада уњему уживају они који су ме прогнали. Неће! Не дам!Ја, који сам живео да га изградим, сада живим да гасрушим! Цена и жртве ме не интересују! Што више тобоље! Ни Виктор, ни Манасије, ни било ко на овомсвету ме не може спречити и тој намери! Цео свет,Исток и Запад, поздравља сваку нашу акцију! Истина,понекада ми буде жао језера, те моје “лепотице”, јерто је била моја највећа љубав, али шта могу када су медруги лишили те љубави. Зато морам убити ту љубавкако други не би уживали у њој. Ех, Викторе, Викторе...Био си ми драг, одушевљавао си ме твојим оригинал-ним идејама, али на крају, много си ме разочарао. То-лико сам маштао о заједничкој прослави после“Потопа”, ал` шта вреди, емигрантски закони су сурови.Све ово што ти говорим, мој Викторе, је једна врстамоје захвалности за најбољу идеју за коју сам икадачуо! То си могао само ти да смислиш. Дужан сам да ти то кажем и признам као човек човеку. Велико тихвала!

ВИКТОР: Оставите неку реч и за касније.ГАРГО: Ти се шегачиш.ВИКТОР: Само немојте ме дуго држати.ГАРГО: Покушаћу да се изборим да ипак учествујеш у акцији. А

после тога нека Комитет поново одлучује.


46

ВИКТОР: Не, нисам способан ни за какву акцију. Немојте, молимвас!

(Док је Гаро у заносу воио свој моноло, Викор мирно ихланокрвно сеи и слуша. Такав израз је ко Гара, овремено,изазивао бес, али сем неколико римаса, усевао је а сесавлаа. Осали рисуни, акође, омно слушају Гара, алии они изненађено осмарају Викорову мирноћу, чак и у ре-нуцима каа му се саошава ресуа.)Завеса


47

Сцена десета

(Поново школска учионица. За каером Гаро, Ивајло и Марко,који сеи на месу е је некаа сеео Викор. На зиу и школскојабли еорафске каре, црежи, скице... Исре каере, уђачким клуама сеи ваесеак слушалаца - емиранаа.)ГАРГО: (Усаје) Другови, браћо, пријатељи! Као што сте, веро-

ватно, чули, пре неки дан се догодила саобраћајна не-срећа у којој је настрадао наш велики саборац ипријатељ Виктор! За све нас и нашу организацију то јевелики и ненадокнадив губитак! Зато вас молим да ми-нутом ћутања одамо последњу пошту нашем Виктору!

(Сви усају и оају ошу )ГАРГО: Нека му је вечна слава!СВИ: Слава му! (Сеају)ГАРГО: (Обраћа се Ивајлу) Јесте ли послали телеграм саучешћа

породици покојног Виктора?ИВАЈЛО: Истог дана када је настрадао.ГАРГО: Био је изванредан у сваком погледу! Имао је генијалних

идеја! Али, ето, није имао среће. Сваки човек има својутачку топљења. Наивно је настрадао.

ИВАЈЛО: То ти је живот.МАРКО: Могао је да се спаси, чини ми се...ГАРГО: Не вреди о томе сада. Него, да се ми окренемо нашим

задацима. Кога нема без њега се може и мора.ИВАЈЛО: Хтели или не Виктора морамо спомињати све док траје

акција “Потоп столећа.”ГАРГО: Ускоро ће и то проћи.МАРКО: Много би лакше било да је и он с нама, али...ГАРГО: Мислим да смо доста причали о Виктору. (Обраћа се

рисунима у школским клуама) Другови, пријатељи,пре извесног времена на овом месту говорили смо овеома важној акцији коју смо назвали “Потоп столећа”.Том приликом смо вас упознали о неким детаљима, а


48

сада, дошао је тренутак, да се коначно договоримо оконкретним задацима за сваког појединца. Извесненове околности су наметнуле потребу да се првобитниплан у великој мери измени. Комитет је мене одредиоза руководиоца ове акције, а Ивајла за мог заменика.Зато, све што вам није јасно можете питати само насдвојицу. Мислим да нема потребе да понављам да занеизвршење задатака, грешака или било какве импро-визације неће бити опраштања. То што будете чулибиће вам довољно за оно што треба да урадите. О де-таљима, свако ће, по потреби, бити упућен, када за тобуде време.

ИВАЈЛО: (Усаје, узима мали ша за оказивање на кари) Засада све иде по плану. Контакти и сарадња с нашим са-радницима на терену, а нарочито са онима који су у ре-довима њихових државних органа безбедности изаштите су веома добри. То нам много значи. Експло-зивни и други потребни материјал је, такође обезбеђени ускладиштен на сигурним местима у непосреднојблизини бране. Поред нас у акцији учествују и одре-ђени број из редова њихове војске и полиције - офи-цири, политичари, радници, сељаци... Рад на терену ћесе одвијати по групама. Планирано је да одавде крененас двадесет. С обзиром да се граница мора прећи нанеколико места, као и да се језеру тј. брани мора при-лазити из неколико праваца, свака група има посебнезадатке и везе. О детаљним информацијама сазнаћетеод својих вођа групе. Сутра увече, између десет и дванаест часова, премаплану, сви треба да пређемо границу. Да вас још једномупозорим да је тајност наше активности изузетно важ -на, те је сваки разговор на ту тему строго забрањен! Занепридржавање овог зна се...

ГАРГО: Чули сте Ивајла, а ја вас још једном подсећам, да је ак-ција изузетно значајна и веома ризична за све нас, те је


49

свако од нас дужан да свим средствима обезбеди из-вршавање свог задатка. У случају хапшења, знате какотреба да се држите. Онај ко није сигуран и спреман даиздржи евентуалне тортуре и мучења, нека одмах упо-треби таблете које има код себе.

ИВАЈЛО: А сада ћу вам саопштити ко је у којој групи. Вође групанека остану да им објасним којим правцем ће ићи, гдетреба да пређу границу, с ким и где треба да успоставевезу, лозинке и слично...

(Осају њих еорица, а осали излазе. То су Гаро, Ивајло.Марко и још војица. Ивајло објашњава на еорафској кари,меса е реба релазии раницу, е их чека веза...)Завеса


50

Сцена једанаеста

(Ноћ. Чује се хук ланинске реке. Кроз буково ширажје, ускомсазом, у колони о јеан, рема военици, римиче се есеаксилуеа. Колона се заусавља на самој ивици шуме. Исре њихружа се зелена олина која на месечини излеа амније неообично, кроз коју жусро оскакује воа ланинске реке. На самојобали, јена о руе, налазе се ри военице, о којих само јенараи. Прва силуеа (Гаро) руком аје знак осалима а сану.Друа се оваја о руе и орезно рилази военицама. Обазривообилази сваку, а заим окушава а их овори. Две су заворене,а само јену усева а овори у коју улази и омах се враћа. Дајезнак осалима а риђу. Силуее брзим скоковима рирчавајувоеници и улазе у њу. Из сусене военице, чује се кречеало, уихој ноћи, њеов лас има осебан ојек. Гаро расоређује војицу,који олазе лево и есно о улаза а би сражарили.Након уласка у военицу Гаро ваи шибицу, риаљује циареу,а заим фењер које налази окачено о зи, а би о свеломслабашно ламена осмарао унурашњос военице. При -суни су ријано изненађени како је военица чиса и урена,уз чије зиове су намешене рвене клуе, а реко њих оњаве.Вии се а је военица сремана за очек осију.)ГАРГО: (Вино обраован) Ето, видите, моји пријатељи! Зар ово

није још један доказ да смо добродошли? Па како да сечовек не бори? Границу смо безбедно прешли, као дасмо ишли у сватове, а овде нам је све припремљено.

(Чује се лас сове. У военици насаје мук. Сова неколико уаонавља свој зов. Гаро рви, а заим и осали, скачу и хваајусе за оружје и брзо исрчавају наоље. Расоређују се око во е -ница. Пре оа Гаро аси фењер.Јеан о емиранаа имиира олуба. Сова ућуи. Не рођевише о мину-ва, каа на враима военице орча јеано сражара. Гаро а сачекује с уереним ишољем.)ГАРГО: Руке увис!


51

МАРКО: Ја сам, Марко.ГАРГО: А, нисам те препознао.МАРКО: Дошао је неки човек.ГАРГО: С лозинком?МАРКО: Да, с лозинком.ГАРГО: Доведи га.(Гаро улази у военицу и оново али фењер. Марко олази.Осали јеан за руим, акође улазе у военицу. Убрзо олазеМарко и Милош.)ГАРГО: (Раосно) Милоше!МИЛОШ: Гарго! (Гаро и Милош се бацају јеан руом у зарљај)ГАРГО: Од када се нисмо видели!? Нисам очекивао да ћеш баш

ти доћи!МИЛОШ: Оваква прилика се не указује тако често.(Милош се озравља са свима о реу, а заим сви сеају)ГАРГО: Па како иде? Шта има ново?МИЛОШ: Бринуо сам како ћете прећи границу.ГАРГО: Стари смо ми вукови.МИЛОШ: Овде је ситуација веома опасна.ГАРГО: Како то мислиш?МИЛОШ: Не зна се ко кога прати, пријављује, хапси...ГАРГО: Значи терор до даске и тотална несигурност грађана.МИЛОШ: Још горе.ГАРГО: Но, па то је добро.МИЛОШ: Јесте док не закачи неког од нас.ГАРГО: Не бојим се ја за тебе.МИЛОШ: Вама је лакше, не прате вас на сваком кораку.ГАРГО: Ниси, ваљда, и ти сумњив?МИЛОШ: Овде су сви сумњиви.ГАРГО: Чим намиришеш опасност ти бежи.МИЛОШ: Нису ни они наивни.ГАРГО: Ни ми.МИЛОШ: Данас ћете овде преданити, а вечерас крећемо. Овде

је безбедно.


52

ГАРГО: Да те није неко пратио?МИЛОШ: За сада ја сам тај који оцењује ко је сумњив, а ко није.

Ја одређујем кога треба пратити.ГАРГО: Извини, ја из опреза.МИЛОШ: Но, ми се запричали.. (Овара орбу ваи циарее.

Свакоме аје о неколико акли а осаак Гару.ГАРГО: Види, види ти ово!МИЛОШ: Знам да сте уморни и гладни. (Ваи флашу ракије,

оија уљај, а заим оаје Гару, којим ошооије, аје слеећем) Први сам отпио да не бисте по-мислили да је отров.

ГАРГО: `Ајде, сада и ти! Зар смо дотле дошли?МИЛОШ: Пустимо то, што је сигурно, сигурно. Где се човек нај -

мање нада, тамо пукне. Опрезност је мајка сигурности.ГАРГО: Да си хтео да нас ликвидираш, могао си и без отрова.МИЛОШ: (Ваи из орбе) Ево и вруће погаче! Мислим да паше

уз ракију и овчји сир. То се нашло.ГАРГО: Оооо! Па то је права ствар!МИЛОШ: Знам ја шта је права ствар, али прилике су такве.ГАРГО: (Поново оиже флашу и назравља Милошу) Живели!

За слободу! За победу! (Оија аје Милошу)МИЛОШ: (Поиже флашу) Живели! За успех! За нашу ствар! За

сутрашњу акцију!(Флаша оново кружи о руку о руку)ГАРГО: Како народ гледа на овдашњу ситуацију?МИЛОШ: Овде је много тешко. Народ нема слободу, нема

одеће... Ипак, глад је највећи проблем. Да не говоримо болестима како код људи тако и код стоке. И то штонарод успе да произведе држава узима. Откуп је оба-везан и бесплатан. Отмачина! Пљачка! Све узимају,храну, вуну, стоку, терају на присилан бесплатан рад иликулук. Кажу ни Турци нису тако радили с народом. Незна се ни докле ће то трајати ни како ће се преживети.Сваким даном је све горе. ..

ГАРГО: Тиме и наше шансе расту.


53

МИЛОШ: Ове године шап и слинавка су потпуно уништилесточни фонд.

ГАРГО: То је био наш несебичан поклон вашем режиму. Истина,пребацивањем заражене стоке преко границе казнилисмо и сељаке, али, они и овако немају много користиод стоке, јер им држава све узме.

МИЛОШ: Знам, незадовољство у народу је велико, а страх и не-извесност још већа. За најмању ситницу човека могуухапсити и отерати на робију или убити... Несигурност, по-дозривост, страх... На сваком кораку, код сваког човека.

ГАРГО: Значи, ми смо на потезу.МИЛОШ: Сад је прави тренутак за акцију. Народ је спреман на

све. Народу је доста малтретирања и гладовања. Ис-тина, ја и моји сарадници, нашим везама и организа-цијом, чинимо све и користимо сваку прилику да штовећи број њихових угледних личности искомпроми-тујемо, ухапсимо или ликвидирамо. Али, ипак, то ниједовољно. Потребна је масовна побуна. Наше акцијеимају велики одјек у народу. Можете ли замислити какоизгледа када, до јуче нека легенда, оде у затвор? Народје почео да сумња у све и свакога.

ГАРГО: (Дискрено) Јеси ли ти задовољан с нама?МИЛОШ: (Као а е не чује) Једите људи! Ми се запричали...(Марко узима оачу киа је на елове и осавља на имрови-зовани со. Такође, ножем сече сир на кришке. Сви се рихваајујела.)ГАРГО: (Преко залоаја, и аље искрено Милошу) Ти само реци!МИЛОШ: (Такође искрено) Искрено речено, овде човек не

сме да има много. Таква су времена. Боде очи. Човекпостаје сумњив. Мора се мислити на сутра. Наше главесу свакодневно у торби, али зато морамо мислити надецу, да бар њима оставимо нешто у случају да се наманешто догоди. Не кажем, ја сам о томе и до сада водиорачуна, а да ли је то довољно?...

ГАРГО: Ми смо спремни... Ти само реци...


54

МИЛОШ: (Усаје) Морам ићи. Ускоро ће сванути. Ви спокојноодмарајте и пазите да не направте нешто сумњиво!Вечерас се поново видимо. У ствари, по вас ће доћимоји људи, тако да ћете ићи у присуству власти, што бисе рекло легално. С њима никакве разговоре о томе гдеидете и шта радите. Само о неважним стварима гово-рити, али у принципу, што мање разговора то боље. Ах,да, замало да заборавим: ево вам личне исправе. Доброзапамтите своја имена и остале податке за случај рацијеили неке друге ванредне ситуације.

ГАРГО: (Усаје а а исраи) Дакле, све си предвидео! Свакачаст!

МИЛОШ: То ми је посао.(Гаро о Милош се озрављају. Гаро шаље војицу а заменесражаре. Почиње а свиће. Неки већ савају. Гаро и Марко ваенеке аире и нешо искуују. Дан очиње. Исре военицекоја меље ојављује се човек с наовареним коњем, Сражарисе заклањају иза военице и вае оружје. Военичар исоваракоња, уноси жио у военицу, осле краће заржавања олази.Поново ишина, у којој се чује хук ланинске реке и кречеаловоенице.)Завеса


55

Сцена дванаеста

(Вече. Село ек шо се смирило. Сеоским уем орађенимарабама ролази руа о есеак љуи. На челу руе Гаро,Марко и ва милиционера. Разоварају ласно. Сеоски сиусилно лају. Груа ие у равцу језера е је брана. То је ујенои лавни у рема рау е је сеише среза, ако ауници нису ником сумњиви. Каа руа ође о јене махале,Марко узима Гара за руку и оказује му, а заим олуласнокаже:)МАРКО: Ово је Викторова кућа!ГАРГО: (За ренуак засане као изненађен, обро омери кућу,

а заим омахује лавом) Значи, то је Манасијев рај!МАРКО: Погледај!ГАРГО: Шта?МАРКО: Иза куће, видиш?(Иза куће соји круан човек у црнини. Посмара ролазнике)ГАРГО: Манасије?МАРКО: Да.ГАРГО: Замисли какав је то човек, убио сина, а за њим носи

црнину!МАРКО: Био ми је на тридесетак метара.ГАРГО: Што га не убисте, мајку му јебем! Сада бих га смакао само

да ми је друга ситуација.МАРКО: И ја бих, али... (Уаљавају се о Манасијеве куће)ГАРГО: Како га није срамота да носи црнину?МАРКО: Вероватно он тако не мисли.ГАРГО: Зашто је морао да преда наше? Могао је да их не прими.

То ти је сељачка подмуклост. Што није убио себе негосина?

МАРКО: Није очекивао такву казну. Вероватно је мислио да мисамо претимо...

ГАРГО: Неће се извући! Кад-тад, платиће ми!


56

(Ноћ је вера и на месечини језеро излеа као амнолави-часи саниол. Леа анорама. Груа се риближава језеру.Гаро, каа улеа језеро, убоко узахне и зархи. Тамо, с руесране језера високо на небу ира свелос)ГАРГО: (Марку) Видиш ли оно светло тамо!? Ту је брана, а одмах

испод ње хидроцентрала.МАРКО: Значи, близу смо.ГАРГО: Приближава се место и време пресудног тренутка.(Груа насавља у. Каа су сили на соину меара обране уници засају. Пре њима је обро освељена брана.Гаро махне лавом рема језеру и брани. Јеан милиционербаеријском ламом уућује синале рема оближњој шуми.После неколико окушаја из шуме ооварају, акође, свелос-ним синалима. То су ри крака обична свела, јено кракоцрвено и на крају оуже зелено свело. То се онавља риуа. Груа креће рема месу оакле олазе синали. Гаро сесално окреће рема језеру и брани, као а је нешо заборавио. У шуми руу сачекује руа руа, на челу са Ивајлом. Гаро иИвајло се срачно рукују као а се оинама нису виели.)ИВАЈЛО: Ала сте тачни!ГАРГО: Зар си сумњао?ИВАЈЛО: Коначно, ту смо.ГАРГО: Код нас је све у реду, а код вас?ИВАЈЛО: Као што видиш сви на броју и сви спремни.ГАРГО: Све функционише?ИВАЈЛО: Све по плану: експлозив је тамо где треба, људи рас-

поређени, само чекамо сигнал... све ће бити како треба,само стрпљење и обазривост! Важно је да смо поредбране. За неколико часова моја “Балканска лепотица”,ће нестати за сва времена с овог света и са географскекарте, ако су стигли да је уцртају...

ИВАЈЛО: Само да се не деси нешто непредвиђено.ГАРГО: Не знам шта би то могло бити? До сада све је ишло као

по лоју. Према информацијама, мине су монтиране,експлозив смештен, људи приправни. Остаје само да


57

савладамо чуваре и активирамо мине. Мислим да је тоствар рутине и технике.

ИВАЈЛО: Штета, погледај како је лепо!ГАРГО: Ивајло, не позлеђуј ми ране! Зар мораш да ме подсећаш?

Сам знаш колико сам заљубљен у ово језеро! Немојда ме дираш у живу рану! И овако не знам како ћу гапрежалити!...

ИВАЈЛО: Ено сигнала!(С руе сране бране олази свелосни синал. Ивајло излазина ивицу шуме и оовара синалом на синал)ГАРГО: Коначно.ИВАЈЛО: Наш сигнал.ГАРГО: (Наредбодавно) Покрет! Акција!( У шуми насаје жусро ресројавање. Гаро оважно корачаамо-амо. Формирају се ри руе које зајено излазе из шумеа би се осле еесеак меара развојиле. Јену ревоиГаро, руу Ивајло, а рећу Марко. Ивајлова и Маркова руаолазе у ва сурона смера, а на сцени осаје руа на челу саГаром. Убрзо Гарову руу освељава јак свелосни сно некорефлекора. Гаро саје као укоан, али се убрзо рибира и на-ређује а сви лену. И он о чини. Јак свелосни сно замењујују свелосни синали Гаро је унеоумици, ша а раи. С руе сране бране синали сенерекино онављају. Гаро наређује а се крене рема брани.У ом ренуку с руе сране бране, е је оишла Марковаруа ојекује рафал ауомаске ушке, а заим неколико кри-кова рањених мушкараца. Насаје ушкарење. Гаро схваа асу изани и окривени.)ГАРГО: Лези доле!(Сви из њеове руе се бацају на земљу. С руе сране уцњаване јењава.)ГАРГО: Ко ли нас издаде, мајку му крвничку!?(Из равца е је оишао Ивајло са својом руом, акође,ојекну рафал. Чује се заомаање.)ГАРГО: Сви према шуми! Повлачи се, брзо!


58

(Њеова руа, на челу с њим, рчећим кораком беже ремашуми е су о мало ре били сви зајено)ГАРГО: (У шуми) Сада полако, привремено смо заклоњени. Без

панике. Држите се ивице шуме и пратите ме. Идемопрема граници.

(Гаро ие наре са ауомаском ушком на оовс. Сав је из-безумљен о сраха и беса. За њим ужурбано иу њеови слебе-ници. Таман шо су изашли из шуме и кренули рема раницисачекује их ушчана вара. Неколико њих аа, а осалианично беже не леајући куа. Гаро и још неколицина се бацајуна земљу узећи окушавају а се омону шуме. Чиава око-лина ојекује о уцњаве. Из шуме, е се ууио Гаро, олазељуски ласови и лавеж аса. Гаро се окреће и онако лежећиовара вару рема шуми.Керови све усилније урлају и киишу.Из шуме олазе рафали. Гаро и још ројица краким скоковимарерчавају чисину. Праи их ушчана вара. Гаро овре-мено оовара на вару. Иак, усевају а се уаље о шуме.Јеан вучјак свом снаом киише на Гара. Гаро а рафаломзаусавља.Насаје оша омења у којој се не зна ко у коа и оаклеуца. Гаро је осао још са војицом раоца. У јеном мо -мену с бра, изна Гара, ојекује, реко меафона, снажанмушки лас)ГЛАС: Гарго и остали! Овде Милош! Предајте се! Опкољени сте!

План вам је пропао! Предајте се! Сваки отпор је узалудан!ГАРГО: Лажу! Лажу, мајку им њихову! То није Милошев глас. Си-

гурно су га ухватили и убили! Лажу! Хоће да ме насан -кају. Ево вам га на! Брзо према граници!

(Гаро и војица раиоца свом снаом рче рема раници. Пуц-њава не ресаје. Ојеном, Гаро јаукне и аа. Јеан о њеовихраилаца се и не обазире на њеа већ насавља а бежи, оксе руи заусавља а би му омоао.)ГАРГО: (Болно с узахом) Мајку вам крвничку! Јој, Викторе, Вик-

торе, мајку ти мртву јебем! Ти си све ово замесио! Заштоте раније не убих?! Викторе, идиоте! Сада ми се и мртав


59

светиш! Лако је теби! Ти си своје пребринуо! Јој, штоболи! Метак ми пробио раме!...

(Док о овори њеов раилац му везује рану и окушава аму омоне а усане. Гаро усаје ржећи се за раиоца иокушава а насави у. Али, и са бра које се налази науу за раницу олази уцњава. Јеини слобоан росор изко се не чује уцњава је рема језеру. Језеро је на еесеакмеара о меса е је Гаро. Пуцњава је све јача и ближа, а сисве силније лају и киишу. Јеан меак оађа и ослењеГарово раоца. Емиран аа као окошен, Гаро римећујеа му је меак робио лаву. Гара хваа аника)ГАРГО: (Панично) Искрварићу! Нема ко да ми помогне! Зар сам за-

служио да овако завршим?! (Лавеж аса је сасвим близу.)(За себе, изнемоло) Немам више снаге... Да ми је бар даубијем једног! Сада ни пушку не могу подићи!... Јој,мајку вам покварену! (Покушава а рчи али не може.Паа. Покушава а узи, али ни о му не усева.) Вучјациће ме живог растргнути... Само што ме нису стигли.Језеро, језеро, мајку ти подмуклу! Јебем те БалканскеЛепотице! Ја сам те стварао, волео највише на свету, јасам хтео да те убијем! (Виче) Ивајлооооо! Ивајлоооо! Гдеси сада да те питам како си све предвидео?

ИВАЈЛО: (Из неосрене близине. Смиреним оном) Ту самГарго. Ту сам. Ти знаш да се ја од тебе не одвајам.

ГАРГО: (Зареашћен и ујено обраован) То си стварно ти! Гле,Ивајло, стварно си ти!?

ИВАЈЛО: (И аље смирено) Као што видиш Гарго, ту сам.ГАРГО: (Прекорно) Шта је ово, Ивајло?ИВАЈЛО: Видиш и сам.ГАРГО: Зар су то твоји идеални планови?ИВАЈЛО: Идеалнији нико не би смислио! Све се одиграло, до

најмање ситнице, по мом и Викторовом плану.ГАРГО: (Зареашћен) Ивајло!? Ти си нас издао!? Ти и Виктор!ИВАЈЛО: Не знам, Гарго ко је издајица: ја или ти? О томе ће други

судити. Ја сам радио по савести.


60

(Гаро само шо не јаукне. Ивајло му рилази и леа а ркоснои изазовно. Гаро зравом руком охваа ауома и окушаваа а окрене рема Ивајлу, али зархи и аа. Рафал ојекује увазуху. Ивајло се олако окреће осављајући Гара а узи. Пуц-њава јењава. Чује се само о који усамљени уцањ или рафал.Неколико аса киишу рема Гари)ГАРГО: Ево их, стигоше ме! Ту су! Сада ће ме живог растрзати!

(Виче) Ивајлоооо! Зашто ме бар не уби? (Пошо оо -вора нема, очиње а се смеје на сав лас) Ха, ха, ха...“Потоп столећа”! Ха, ха, ха... На стотину хиљада мртвих!Ха, ха, ха... “Балканска лепотица!” Ха, ха, ха... (Нало сеуозбиљи и виче) Језеро, мајку ти јебем! Ево ме, ту сам!Узми ме! Прогутај ме! Засити своју проклету утробу!Убиј и мене, каа нисам ја ебе! Ша чекаш? Узми ме!

(У ом ренуку римећује неколико вучјака који само шонису скочила на њеа. Гаро сакуља и ослењи аом снае,усаје и орчи рема језеру. Пре нео а а си сину усеваа се баци у воу. Пси сају оре језера и као а осмарајувоене круове исо којих је несао Гаро.)Завеса

НАПОМЕНА: Драма “Потоп столећа” је добила награду “Дра-гојло Дудић” за 2000. годину.

“...Реч је о изузетно интересантној драми, писана по свим за-конима најбоље драматургије...”, из образложења жирија.


61


62

МечкаКомедија у четири чина


63

ЛИЦА :

СужбеникПрва странкаДруга странкаТрећа странкаЧетврта странкаПета странкаНачелникСтранке и посматрачиМечка


64

Чин први

(Зраа скушине ошине. У оромном олукружном холу наесеине шалера, а исре свако реови о о есеаксранака. Међу сранкама је римена нервоза. Исрешалера број 5, изна које соји наис “ПРИЈАВЕ И ПОД-НЕСЦИ”, само ве сранке, које нешо иају и брзо олазе.Иза шалера, с унурашње сране сеи чиновник. То је ро -се, роћелав и рилично расејан службеник... Шалеру ри-лази ПРВА СТРАНКА. То је чересеооишњи мушкарац црнекосе, црних бркова, необријан и рилично лоше оевен. Касранке исре њеа оу он рилази шалеру, скиа шешир,мало сачека, а она окуца у сакло. Службеник олако, мрзо-вољно овлачи сакло. Сранка се снисхољиво, скоро бојаж-љиво, с каракери сичним наласком, какав имају Роми,обраћа службенику.)ПРВА СТРАНКА: (Снисхољиво, срачно) Добар дан!СЛУЖБЕНИК: (Хлано, званично) Добар дан! Изволите!ПРВА СТРАНКА: Сам дошао да пријавим мечку. Шта ми је све

потребно? СЛУЖБЕНИК: Да пријавиш мечку!?ПРВА СТРАНКА: Аха, мечку.СЛУЖБЕНИК: Од када је код тебе? (Преура о аирима као а

нешо ражи)ПРВА СТРАНКА: А?СЛУЖБЕНИК: Питам, од када је код тебе?ПРВА СТРАНКА: А, од пре десетину дана... Може бити и две

недеље...СЛУЖБЕНИК: Аха, јел` вожена?ПРВА СТРАНКА: Како мислиш?СЛУЖБЕНИК: Да ли си дуго путовао с њом, колико километара

је прешла? Је ли вожена?ПРВА СТРАНКА: Вожена, вожена... и путовала...СЛУЖБЕНИК: Јел` много?


65

ПРВА СТРАНКА: (Гесикулира, као а се рерачунава) Па незнам, богаму његовог... Ко може то да израчуна... Можданеколико стотине километара...

СЛУЖБЕНИК: Значи, није нова.ПРВА СТРАНКА: Па, може се и тако рећи.СЛУЖБЕНИК: Каква је?ПРВА СТРАНКА: Како да ти кажем, лепа, црна, велика!СЛУЖБЕНИК: Како изгледа, јел` добро очувана?ПРВА СТРАНКА: Јес`, јес`, добра је... Само тражи мало више неге

и биће боље.СЛУЖБЕНИК: Јел` пуно треба уложити у њу?ПРВА СТРАНКА: Па, за моје прилике, прилично много... Ја сам,

знате, сиромах човек.СЛУЖБЕНИК: Шта хоћеш да радиш с њом?ПРВА СТРАНКА: Па, да зарађујем хлеба, да храним децу.СЛУЖБЕНИК: Значи да путујеш и тргујеш?ПРВА СТРАНКА: Па, може и тако да се каже.СЛУЖБЕНИК: Да пружаш услуге другима?ПРВА СТРАНКА: Боље да се каже да пружам задовољство на

друге.СЛУЖБЕНИК: Ехе, полако, нешто ми се много хвалиш. Чекај,

нека то муштерије кажу.ПРВА СТРАНКА: Кад ти кажем...СЛУЖБЕНИК: Ево ти формулар, попуни га и донеси.(Службеник му ружа обрасце)ПРВА СТРАНКА: (Збуњен) Шта ће ми?СЛУЖБЕНИК: Да их попуниш и потпишеш.ПРВА СТРАНКА: (Не зна ша ће са аирима) Али, ја сам неписмен.СЛУЖБЕНИК: (Изненађен) Неписмен!? Како онда можеш водити

посао?ПРВА СТРАНКА: Ех, па за то ми не треба никаква школа. То сам

навикао од детињства, наследио од оца...(Службеник узима аире наза, оиже оловку)СЛУЖБЕНИК: `Ајде, говори, ја ћу попуњавати!ПРВА СТРАНКА: Шта?


66

СЛУЖБЕНИК: Порекло?ПРВА СТРАНКА: Циганско.СЛУЖБЕНИК: Ма, не питам те то...ПРВА СТРАНКА: Него шта ме питаш?СЛУЖБЕНИК: Порекло мечке?ПРВА СТРАНКА: Па, зна се...СЛУЖБЕНИК: Добро, из Немачке. (Уписује у образац)ПРВА СТРАНКА: Нисам баш сигуран.СЛУЖБЕНИК: Шта ниси сигуран?ПРВА СТРАНКА: Па то за Немачку.СЛУЖБЕНИК: Добро, зна се, `ајдемо даље. Колико си је платио?ПРВА СТРАНКА: Два милиона.СЛУЖБЕНИК: (Изненађен) Два милиона!? И ти кажеш да си

сиромах?ПРВА СТРАНКА: Велика сиротиња, мајке ми, деце ми... Кучка вар

лиже, што се каже.СЛУЖБЕНИК: Ма немој, а одакле ти два милиона?ПРВА СТРАНКА: Ех, за толико сам могао да се снађем.СЛУЖБЕНИК: Добро, од кога си је купио? Име бившег власника?ПРВА СТРАНКА: Од Пере Митровића из Доње Ливаде.СЛУЖБЕНИК: (Пише мрмљајући) Пера Митровић из Доње Ли-

ваде. Где ти је уговор?ПРВА СТРАНКА: Шта?СЛУЖБЕНИК: (Налашава) Дај ми купопродајни уговор! Овде

треба да се упише број уговора.ПРВА СТРАНКА: Немам, сунце му његово... Немам никакав уговор...СЛУЖБЕНИК: Како немаш?ПРВА СТРАНКА; Па, зар и за то треба уговор?СЛУЖБЕНИК: Треба, него шта. Ко може гарантовати да си је

купио? Можда си је украо?ПРВА СТРАНКА: (Узбуђено. Проесује. Маше рукама) Нисам

бре, нисам, деце ми, нисам! Купио сам је! Питај ПеруМитровића, он ће ти потврдити да сам је купио! Дао самму паре на руке, мајке ми, очију ми!

СЛУЖБЕНИК: Дај ми остала документа!


67

ПРВА СТРАНКА: Ево ти.СЛУЖБЕНИК: Шта је то?ПРВА СТРАНКА: Па, лична карта, дукумент.СЛУЖБЕНИК: Ма не твоја лична документа.ПРВА СТРАНКА: Него, чија?СЛУЖБЕНИК: Бивши власник ти није дао никакве папире?ПРВА СТРАНКА: А шта ће ми? Ми се познајемо, заједно смо од-

расли. Толико тога смо један другоме продали и никаданам није био потребан уговор или некакви дукументи.

СЛУЖБЕНИК: Добро (Налашава) Ти си њему дао на руке два ми-лиона динара. Еј, два милиона нових динара или двестамилиона старих динара није мало, а немаш за то ни-каква документа.

ПРВА СТРАНКА: Која двеста милиона?СЛУЖБЕНИК: Јеси ли рекао да си мечку платио два милиона? То

је двеста млиона старих динара.ПРВА СТРАНКА: Два милиона старе паре а не нове. Стари динари.СЛУЖБЕНИК: Како старе паре?ПРВА СТРАНКА: Тако бре, два милиона старе паре, Откуда ми

два милиона нове паре?СЛУЖБЕНИК: Стани човече! Стани! Шта си ти купио? Бицикл?ПРВА СТРАНКА: Ма, не бре човече, мечку, мечку!СЛУЖБЕНИК: (Нае) Какву мечку?ПРВА СТРАНКА: Црну, велику мечку.СЛУЖБЕНИК: Произведена у Немачкој?ПРВА СТРАНКА: Ма откуда знам где је произведена и шта ће

ми то?СЛУЖБЕНИК: Па како мислиш да је региструјеш и возиш?ПРВА СТРАНКА: Па, овај, регистроваћу је овде, зато сам и дошао.

А за вожњу, ако идем на далеко, платићу неком, као исви остали.

СЛУЖБЕНИК: Човече, је ли имаш положени возачки испит?Знаш ли да возиш кола?

ПРВА СТРАНКА: Никад нисам пробао, а можда би и знао.СЛУЖБЕНИК: Па како ћеш возити мечку?


68

ПРВА СТРАНКА: Оном коме платим.СЛУЖБЕНИК: А, значи ти намераваш да ангажујеш и туђу радну

снагу – да запослиш неког возача. Зар ти се то исплати?ПРВА СТРАНКА: Ма не, ма не, таман посла!СЛУЖБЕНИК: Не разумем, ко ће ти возити мечку?ПРВА СТРАНКА: Шофер неког камиона.СЛУЖБЕНИК: Знам, али он мора да прима плату. (На раници је

срљења)ПРВА СТРАНКА: Па он прима плату.СЛУЖБЕНИК: Од кога?ПРВА СТРАНКА: Од предузећа где ради.СЛУЖБЕНИК: А кад пређе код тебе?ПРВА СТРАНКА: Зашто би прелазио код мене?СЛУЖБЕНИК: Па да вози мечку.ПРВА СТРАНКА: Ама не, не да вози него да превезе.СЛУЖБЕНИК: И?ПРВА СТРАНКА: И ништа. Он мени превезе мечку, ја њему пла-

тим. То они раде успут, успут када негде путују камио-ном. Онако на фуш.

СЛУЖБЕНИК: Мислиш док одмара.ПРВА СТРАНКА: Ма не бре, о какав си ти човек, док путује.СЛУЖБЕНИК: Како?ПРВА СТРАНКА: Па тако, он негде путује својим послом, ја га за-

молим да натовари мечку и мене у камион, и ако се до-говоримо, он превезе мене и мечку, ја му платим и квит.То је све.

СЛУЖБЕНИК: А у месту, тамо, кад истовари мечку, како мислишда радиш?

ПРВА СТРАНКА: А, ту сам већ навикао, обилазим народ, кафане,вашаре и увек се нађе нека муштерија.

СЛУЖБЕНИК: А ко вози мечку?ПРВА СТРАНКА: Нико.СЛУЖБЕНИК: Како нико?ПРВА СТРАНКА: Тако, нико.СЛУЖБЕНИК: Како онда радиш?


69

ПРВА СТРАНКА: Лако, забављам народ.СЛУЖБЕНИК: Чиме?ПРВА СТРАНКА: Песмом и игром.СЛУЖБЕНИК: А мечка?ПРВА СТРАНКА: Игра.СЛУЖБЕНИК: Како то игра?ПРВА СТРАНКА: Како јој свирам.СЛУЖБЕНИК: (Повишеним оном) Слушај ти Мико, јел` ти мене

зезаш?ПРВА СТРАНКА: Ма не, откуда ти то? Таман посла! Зар ја обичан

грађанин, сиромах човек, смем да се играм с државом?Ти си господин човек, државни чиновник, власт, закон...

СЛУЖБЕНИК: (Нервозно налашава сваку реч) Доста! Човече,кажи јасно ко си, шта радиш, чиме се бавиш и штахоћеш?

ПРВА СТРАНКА: Ја сам Мика Јовановић из Доње Ливаде.СЛУЖБЕНИК: То сам већ чуо. Даље!ПРВА СТРАНКА: Ром, неписмен, отац петоро деце... Све једно

другом до увета...СЛУЖБЕНИК: То сада није битно.ПРВА СТРАНКА: Како бре деца нису битна? Ту децу морам да на-

храним, одгајим, школујем...СЛУЖБЕНИК: (Смиреније) У реду, у реду, то је на крају твој

проблем.ПРВА СТРАНКА: Није само мој, већ и државни, а ви сте држава.СЛУЖБЕНИК: Добро Мико, немој да ми филозофираш. Настави!

Ко си, шта си?ПРВА СТРАНКА: Ром, циганин, како ти више одговара.СЛУЖБЕНИК: То не питам, а није ни важно.ПРВА СТРАНКА: Него, шта питаш?СЛУЖБЕНИК: Чиме се бавиш, шта си по занимању?ПРВА СТРАНКА: Забављач, естрадни уметник.СЛУЖБЕНИК: Конкретно шта?ПРВА СТРАНКА: Ударам у деф и певам.СЛУЖБЕНИК: И шта сада хоћеш?


70

ПРВА СТРАНКА: Да пријавим мечку.СЛУЖБЕНИК: Зашто?ПРВА СТРАНКА: (Налашава) Зато што хоћу с њом да радим, да

зарађујем за живот, али нећу да ме милиција јури и каж-њава. Бију бре! Хоћу мирно и поштено да радим, да пла-ћам порез. Хоћу и држава да има неку вајду од мене.Хоћу дозволу!

СЛУЖБЕНИК: И?ПРВА СТРАНКА: И, ништа. Хоћу да пријавим мечку.СЛУЖБЕНИК: (Виче) какву мечку, човече?ПРВА СТРАНКА: Црну, велику, дресирану...СЛУЖБЕНИК: Сада и дресирану! Како? Не разумем!ПРВА СТРАНКА: Да игра.СЛУЖБЕНИК: Како да игра?ПРВА СТРАНКА: Како јој свирам, тако игра.СЛУЖБЕНК: Чекај мало, Мико! Ти с купио, колико сам те разу-

мео, мечку или, `ајде да се званично изразим, купио симерцедес. Кола, ауто мерцедес, јел` тако?

ПРВА СТРАНКА: (Збуњено) Каква кола, какав ауто?СЛУЖБЕНИК: Мерцедес.ПРВА СТРАНКА: Ко купио мерцедес?СЛУЖБЕНИК: Ти!ПРВА СТРАНКА: Ја!?СЛУЖБЕНИК: Ти!ПРВА СТРАНКА: Када?СЛУЖБЕНИК: Пре десет дана, две недеље, за двеста милиона

старих или два милиона нових динара.ПРВА СТРАНКА: Од кога?СЛУЖБЕНИК: Откуда ја знам? Ваљда од тог твог Пере Митровића.ПРВА СТРАНКА; (Усилно се смеје) Хо, хо, хо... Од Пере Митровића!

Од Пере Митровића! Хо, хо, хо... Па откуда њему мерце-дес?! На, ха, ха... Пера Митровић и Мерцедес!

СЛУЖБЕНИК: Шта се смејеш? Откуда ја знам одакле му мерце-дес? Питам ја тебе?

ПРВА СТРАНКА: И ја купио?


71

СЛУЖБЕНИК: И дошао си да га пријавиш.ПРВА СТРАНКА: КадаСЛУЖБЕНИК: Ево сада! Видиш да ти попуњавам образац!ПРВА СТРАНКА: Ја купио мерцедес?СЛУЖБЕНИК: Мерцедес или како се у жаргону каже мечка.ПРВА СТРАНКА: Мечку јесам, али мерцедес нисам.СЛУЖБЕНИК: Како то?ПРВА СТРАНКА: Тако. Моја мечка је жива и игра.СЛУЖБЕНИК: (Чуи се) Жива и игра!ПРВА СТРАНКА: Да, дресирана, научена да игра и глумиСЛУЖБЕНИК: Како глуми?ПРВА СТРАНКА: Имитира пијане, опонаша старце... Засмејава

народ...СЛУЖБЕНИК: Па шта ће ти?ПРВА СТРАНКА: Да радим с њом.СЛУЖБЕНИК: Да путујеш?ПРВА СТРАНКА: Да, морам, шта ћу...СЛУЖБЕНИК: По вашарима?ПРВА СТРАНКА: По вашарима, пијацама, трговима...СЛУЖБЕНИК: (Нервозно) О, човече, па зашто ми то одмах ниси

рекао?ПРВА СТРАНКА: Па, рекао сам.СЛУЖБЕНИК: Шта си рекао?ПРВА СТРАНКА: Па то за мечку. И дошао сам да је пријавим.СЛУЖБЕНИК: (Бесно) Бежи ми с очију! Губи се са шалтера!

(Разражљиво) Убићу те!ПРВА СТРАНКА: (Чуи се) Зашто! Шта сам ти урадио?СЛУЖБЕНИК: Зезаш ме!ПРВА СТРАНКА: Како те зезам?СЛУЖБЕНИК: С мечком!ПРВА СТРАНКА: Али, мечка није овде.СЛУЖБЕНИК: (И аље виче) Бежи одавде! Убићу те!ПРВА СТРАНКА: Шта је теби човече? Ти немаш право да ме тако

тераш!СЛУЖБЕНИК: Губи се кад ти кажем!


72

ПРВА СТРАНКА: Зашто бре, зашто бре, шта сам урадио?СЛУЖБЕНИК: Да пријавиш мечку? Да је водиш на ланцу! Да пла-

тиш порез! Да буде све легално и по закону!ПРВА СТРАНКА: Да, шта ту не ваља?СЛУЖБЕНИК: Да издам дозволу да би се ти иживљавао над

животињама!ПРВА СТРАНКА: Ма не бре, не.. Хоћу да радим!СЛУЖБЕНИК: (Ван себе) Бежи кад ти кажем! Гађаћу те овом пикс-

лом! (Нервозно ужва аире и баца их рема сранки.Псује. Усаје, узима саклену икслу са сола и кренеа изаће иза шалера)

ПРВА СТРАНКА: (Улашена. Убрзано се оваја о шалера)Боже, шта је овом човеку!? Шта сам му учинио?

(Велики број љуи се окуља исре шалера 5. Прва сранка,осврћући се бежи рема излазу.)СЛУЖБЕНИК: (Виевши окуљену масу исре сво шалера,

очиње а виче) Шта је? Шта сте се окупили? Шта гле-дате? Шта зевате, као да игра мечка? (Ка изоворимечка, нало се рне као а а је ујела змија) Показаћуја свима вама шта је то мечка! Да, да, показаћу ја вамаправу мечку, само ви сачекајте!

(Маса исре шалера 5 се олако разилази. Неки обацују, некисе смеју, неки слежу раменима, неки роесују роив аквоонашања. Службеник се окреће нервозно олази иза шалера.Таман шо је сео, шалеру рилази ДРУГА СТРАНКА. (То је мушка-рац са својих еесеак оина. Елеанан и живахан. Делујенамено и својим онашањем жели а буе римећен. Окреће сеа би виео а ли а руи вие и како реаују на њеову ојаву. Го-вори овишеним оном и намерно налашава ојеине речи, изо-креће изовор или кориси сране изразе како би саоворницимаи оним који а слушају скренуо ажњу а је он свески човек, којије ео силом рилика, ошао у заосалу среину. Службеник изашалера, о уицајем рехоне сранке рилично је нерво-зан, насоји а буе смирен и љубазан, али у оме ешко усева)ДРУГА СТРАНКА: Добар дан!


73

СЛУЖБЕНИК: Добар дан! Изволите!ДРУГА СТРАНКА: Дошао сам да пријавим мечку.СЛУЖБЕНИК: (Наео, али узржано) Молим! Какву мечку?ДРУГА СТРАНКА: Црну, велику.СЛУЖБЕНИК: Црну, велику!?ДРУГА СТРАНКА: Да. Мислим да у овом крају нема веће.СЛУЖБЕНИК: (Све наеије) Купио си је за два милиона?ДРУГА СТРАНКА: Јес.СЛУЖБЕНИК: Треба вам ради посла?ДРУГА СТРАНКА: Да.СЛУЖБЕНИК: Да пружате услуге другим?ДРУГА СТРАНКА: Јес.СЛУЖБЕНИК: И наравно, да путујете?ДРУГА СТРАНКА: Тачно.СЛУЖБЕНИК: Дошли сте све то да пријавите, платите порез и

добијете дозволу за рад?ДРУГА СТРАНКА: Сасвим. То је океј, зар не?СЛУЖБЕНИК: (На ренуак осмара сранку, а заим бесно)

Јесте ли ви нормални?ДРУГА СТРАНКА: (Изненађена оваквим обром) Вот? Пардон,

шта ви то мени? Офкорс, ја сам нормалан. А ти? СЛУЖБЕНИК: (Смиреније) Па добро господине, откада ми овде

издајемо дозволе за мучење животиња?ДРУГА СТРАНКА: Анималс! Животиње! Ко је овде споменуо

животиње?СЛУЖБЕНИК: Ви.ДРУГА СТРАНКА: Ја! Када?СЛУЖБЕНИК: Сад, овог момента сте рекли.ДРУГА СТРАНКА: Шта сам споменуо? Коју животињу?СЛУЖБЕНИК: Мечку!ДРУГА СТРАНКА: А, то! Не, нисам мислио на праву мечку, мис-

лим животињу...СЛУЖБЕНИК: Него? На шта сте мислили? На мајмуна?ДРУГА СТРАНКА: На ауто мерцедес којег, иначе, овде у жаргону

сви зову мечка.


74

СЛУЖБЕНИК: Ауто мерцедес?ДРУГА СТРАНКА: Да, мерцедес, краљ друмова.СЛУЖБЕНИК: Којег сте платили два милиона динара?ДРУГА СТРАНКА: Да, приближно..СЛУЖБЕНИК: Два милиона старих динара?ДРУГА СТРАНКА: Не старих, него нових. Ко још помиње старе

паре.СЛУЖБЕНИК: Да путујете, играте и певате?ДРУГА СТРАНКА: Да.СЛУЖБЕНИК: Како?ДРУГА СТРАНКА: Тако, ја сам естрадни уметник.СЛУЖБЕНИК: (Ван себе) Губите се! Ударићу вас овом пикслом по

глави!ДРУГА СТРАНКА: Ви то мени!?СЛУЖБЕНИК: Вама, него коме!ДРУГА СТРАНКА: Зашто? Шта сам учинио?СЛУЖБЕНИК: Губите се кад вам кажем!ДРУГА СТРАНКА: Откуда вама право да се тако понашате?СЛУЖБЕНИК: Мечка! Мерцедес! Губите се док вас нисам распалио!ДРУГА СТРАНКА: Какав примитивац! Барбарин!СЛУЖБЕНИК: Сад ћу ја теби показати ко је примитивац! Сад ћеш

видети како бије барбарин! (Узима икслу и креће ремасранки)

(Друа сранка, вино узбуђена, окушава раозналим ос -марачима а објасни о чему се раи и а не зна зашо се служ-беник ако онаша.)ДРУГА СТРАНКА: (Посмарачима) Шта је овоме? Он, изгледа

није нормалан. Он је крејзи. Ја ћу морати ићи шефу, жа-лити се, не. Њега треба макнути с тог места, послати гау шуму! Ово је недопустиво!)

(Службеник оусаје о јурњаве за сранком. Враћа се изашалера, али и аље реи)(Шалеру број 5 рилази ТРЕЋА СТРАНКА. Среовечни мушкарац,обучен у шумаијско оело, са шајкачом на лави. Говори сељач-ким наласком. Делује смирено, а ка овори осећа се иронија)


75

ТРЕЋА СТРАНКА: Добар дан!СЛУЖБЕНИК: Добар дан! Изволите!ТРЕЋА СТРАНКА: `Оћу да пријавим мечку.СЛУЖБЕНИК: (Нервозно) Шта да пријавиш?ТРЕЋА СТРАНКА: Мечку.СЛУЖБЕНИК: (Повишеним оном) Какву мечку?ТРЕЋА СТРАНКА: Црну, велику.СЛУЖБЕНИК: Дошао си по дозволу?ТРЕЋА СТРАНКА: Да.СЛУЖБЕНИК: Да све буде по закону, легално?ТРЕЋА СТРАНКА: Да. Ми сељаци једини поштујемо закон и

државу.СЛУЖБЕНИК: Да платите порез.ТРЕЋА СТРАНКА: Ако треба, платићу.СЛУЖБЕНИК: У питању је посао?ТРЕЋА СТРАНКА: Све је данас посао.СЛУЖБЕНИК: У питању су два милиона динара?ТРЕЋА СТРАНКА: Отприлике.СЛУЖБЕНИК: Два милиона нових или двеста милиона старих

динара?ТРЕЋА СТРАНКА: Два милиона старе паре.СЛУЖБЕНИК: Старе? Хм, старе паре!ТРЕЋА СТРАНКА: Ми сељаци још држимо старе паре. Навикли

смо...СЛУЖБЕНИК: Добро, дајте ми уговор!ТРЕЋА СТРАНКА: Какав уговор?СЛУЖБЕНИК: Уговор о куповини. Уговор између тебе и бившег

власника од кога си је купио.ТРЕЋА СТРАНКА: Шта сам купио?СЛУЖБЕНИК: Мечку. Дошао си да пријавиш мечку.ТРЕЋА СТРАНКА: Кад сам рекао да сам купио мечку?СЛУЖБЕНИК: Па шта онда, продао си?ТРЕЋА СТРАНКА: Ма јок, човече! Шта ти је?СЛУЖБЕНИК: (Несрљиво) Шта радиш, забога? Шта хоћеш?ТРЕЋА СТРАНКА: Да пријавим мечку.


76

СЛУЖБЕНИК: Зашто?ТРЕЋА СТРАНКА: Због дозволе.СЛУЖБЕНИК: Какве дозволе? Зашта дозвола?ТРЕЋА СТРАНКА: Да је убијем.СЛУЖБЕНИК: Шта? Кога да убијеш?ТРЕЋА СТРАНКА: (Налашава) Да убијем мечку или ако хоћете

да је одстрелим!СЛУЖБЕНИК: (Чуи се) Како то мислиш. Да убијеш мечку!?ТРЕЋА СТРАНКА: Пушком.СЛУЖБЕНИК: Зашто да је убијеш?ТРЕЋА СТРАНКА: Зато што је заслужила.СЛУЖБЕНИК: Заслужила!ТРЕЋА СТРАНКА: Да. Убила ми је теле које вреди два милиона.СЛУЖБЕНИК: И?ТРЕЋА СТРАНКА: И сада хоћу да убијем ја њу.СЛУЖБЕНИК: Чија је то мечка?ТРЕЋА СТРАНКА: Ничија или свачија.СЛУЖБЕНИК: Како ничија или свачија?ТРЕЋА СТРАНКА: Тако, наша, а можда је и ваша.СЛУЖБЕНИК: Чија, наша, ваша?ТРЕЋА СТРАНКА: Ваша, општинска, државна... Откуда ја знам

чија је...СЛУЖБЕНИК: Шта ће ти дозвола? Ако је ничија, зашто је ниси убио?ТРЕЋА СТРАНКА: Законом је забрањено убијање мечке и зато

ми је потребна дозвола. Мечке имају више права у овојдржави од нас сељака.

СЛУЖБЕНИК: Ако је законом забрањено убијање ко може да тиизда дозволу?

ТРЕЋА СТРАНКА: Законом је забрањено убијање и телади, а онага је убила.

СЛУЖБЕНИК: Јеси ли пријавио ловачком удружењу?ТРЕЋА СТРАНКА: Рекли су да се обратим држави.СЛУЖБЕНИК: Зашто држави?ТРЕЋА СТРАНКА: Ваљда зато што је држава забранила убијање

мечке.


77

СЛУЖБЕНИК: И шта ја ту могу?ТРЕЋА СТРАНКА: Општина је држава.СЛУЖБЕНИК: Ја те ништа не разумем. Шта заправо хоћеш?ТРЕЋА СТРАНКА: Дозволу.СЛУЖБЕНИК: Какву дозволу?ТРЕЋА СТРАНКА: За мечку.СЛУЖБЕНИК: (Виче) Ма какву мечку!ТРЕЋА СТРАНКА: Црну, велику.СЛУЖБЕНИК: (Ван себе) Губи се! Убићу те!ТРЕЋА СТРАНКА: Кога бре ти да убијеш?СЛУЖБЕНИК: Тебе и све остале који ме гњавите с разним

мечкама!ТРЕЋА СТРАНКА: Е, видећемо да ли се може тако с народом!СЛУЖБЕНИК: Губи се кад ти кажем! Видиш ли ову пикслу! Сад

ћу ти разбити главу!(Трећа сранка олази о шалера и креће рема осмарачима)ТРЕЋА СТРАНКА: Боже ме сачувај, овај је гори од оне животиње

што хоћу да убијем. Ја ово нисам до сада доживео. Е,нећеш, брајко мој! Нећеш се ти мени наседети иза шал-тера! Запамтићеш кога ти тераш из општине као псето!Има закона и за такве. Тужићу те до последњег динара,па макар продао и последње теле.

(Трећа сранка рилази о јено о руо осмарача којисоје у реовима исре руих шалера и иа а ли су чули ивиели како се ржавни службеник онео рема њему и а ли бихели а му буу свеоци на суу. Неки се смеју, неки чуе, некиокрећу лаву, а неки вае личне каре и ају оаке.У међувремену, службеник иза шалера 5, сав бесан, реи исује и само шо не очне а ломи свари око себе. Таман шосе мало смири, шалеру рилази ЧЕТВРТА СТРАНКА. То је црна,круна, скоро ебела жена, веома лео оерана и обучена)ЧЕТВРТА СТРАНКА: Добар дан!СЛУЖБЕНИК: Добар дан!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Молим вас, хоћу да пријавим...СЛУЖБЕНИК: (Прекиа је) Опет мечка! Доста ми је мечки!


78

ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Збуњено) Какве мечке?СЛУЖБЕНИК: (Омерава је) Црна, велика, добро очувана, а нека

и дресирана.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Коме ви то говорите?СЛУЖБЕНИК: Вама госпођо!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ви мени мечка?СЛУЖБЕНИК: Црна, велика, добро очувана.ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Јако увређена) Откуда вама право да вре-

ђате, пацове ћелави! Погледај се у огледало, па онданеком кажи да је мечка! Прави ћелави пацов!

СЛУЖБЕНИК: (Такође, овишеним оном) Коме ви ћелавипацов?

ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Зајаурена, само шо не искочи из сос -вене коже) Ја мечка!

СЛУЖБЕНИК: Ја пацов!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Е, нећеш, вала, тако! Видећеш ко је мечка!

Црна, велика, добро очувана!СЛУЖБЕНИК: Губи се!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Сад ћу ти ја показати!(Чевра сранка, нервозно и нало се окреће о шалера иубрзаним корацима креће рема сееницама. Сва рхи о уз-буђења. Ка сине о враа на којима ише: НАЧЕЛНИК, зас -ане, убоко узахне, а заим окуца. Не чекајући оовор,хваа кваку и нало овара враа.)Завеса


79

Чин други

(Канцеларија Начелника. На среини арниура: сочић и вефоеље. О враа, раво, велики рани со ренаран а -ирима, фасцклама, шамом и руим сварима. На солу сури елефонска аараа и јена велика крисална иксла. Најеном зиу велика кара раа. За солом сеи Начелник. То јевисок, лео оевен мушкарац својих риесе е оина. Уренуку каа у канцеларију улази или боље речено уааЧевра сранка, Начелник рекиа ишчиавање неких сисаи нало оиже лаву. Виевши а је сранка јако узнемирена,усаје и реусрељиво јој ружа руку.Чевра сранка само шо не залаче. Неко време ћуи иузише а заим усева а се рибере)ЧЕТВРТА СТРАНКА: Добар дан!НАЧЕЛНИК: (Покушава а је смири. Говори јекавским црноор-

ским наласком) Добар дан! Изволите госпођо! Само севи смирите. Сједите! (Показује јој фоељу у среини)

ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Сеајући) Хвала. (Сеа рекоуа ње, ако -ђе у фоељу) Е, тако.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Молим вас ко вам је онај... (Почиње а лаче)НАЧЕЛНИК: Покушајте да се смирите како бисмо могли да

разговарамо.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Покушавам, али ви не знате...НАЧЕЛНИК: Е, сад реците!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ко вам је онај...? (Ое се зарцне)НАЧЕЛНИК: Који, онај?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Онај нитков! Онај ћелави пацов?НАЧЕЛНИК: Госпођо, смирите се. Опустите се. Приберите се па

ми реците о чему се ради. (Чевра сранка ваи ма-рамицу из ашне и брише сузе) Он мени- мечка! Замис-лите, мечка!

НАЧЕЛНИК: Каква мечка?ЧЕТВРТА СТРАНКА:(Кроз лач) Црна, велика и добро очувана...


80

НАЧЕЛНИК: Ко?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ја!НАЧЕЛНИК: Шта ви?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Мечка! (Налашава) Мечка!НАЧЕЛНИК: (Збуњен) Госпођо, о каквој мечки говорите?ЧЕТВРТА СТРАНКА: О црној, великој, добро очуваној..НАЧЕЛНИК: Ја вас, заиста, ништа не разумјем! Кажите ми, молим

вас, шта вам се догодило на шалтеру?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Он мени, мечка! Разумете ли? Рекао ми је да

сам мечка, црна, велика, добро очувана.НАЧЕЛНИК: Ко вам је то рекао?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Онај пацов?НАЧЕЛНИК: Какав пацов?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ћелави. Што седи иза шалтера 5.НАЧЕЛНИК: А зашто вам је то рекао?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Откуда знам, питајте њега! Ја сам дошла

службено, а он мени мечка! Црна, велика! А на шта онличи, нека се погледа у огледало.

НАЧЕЛНИК: Увриједио вас је.ЧЕТВРТА СТРАНКА: А кога не би? Зато сам и дошла код вас. Хоћу

да предузмете нешто. Хоћу да ме заштитите! Замислитекако сам се осећала када ме је пред оноликим народомназвао – мечка!

НАЧЕЛНИК: Добро, сад ћемо провјерити. (Усаје рилази свомсолу и окреће елефон) Милутине, дођи код мене!Одмах! (Враћа се наза и оново сеа у фоељу) Садћемо виђети шта се догодило.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Поново бризне у лач) Он мени мечка! Ве-лика, добро очувана!

НАЧЕЛНИК: Само се ви смирите, све ћемо рјешити.(Куцање на враима)НАЧЕЛНИК: Слободно!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ју! Само да га моје очи не гледају.(Улази службеник. Нервозан је и збуњен)СЛУЖБЕНИК: Звали сте ме шефе!


81

НАЧЕЛНИК: Шта се догодило с овом госпођом?СЛУЖБЕНИК: (Сојећи) Ништа.НАЧЕЛНИК: Како ништа?СЛУЖБЕНИК: Стварно ништа.НАЧЕЛНИК: Је ли била код тебе на шалтеру?СЛУЖБЕНИК: Јесте, дошла је да пријави мечку.НАЧЕЛНИК: Да пријави мечку!? Какву мечку?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ју! (Плаче)СЛУЖБЕНИК: Црну, велику и добро очувану.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ето видите! Опет он, исто!НАЧЕЛНИК: (Сранки) Молим вас, пустите нас да разјаснимо

ствари!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Како да вас пустим, када ме он и пред вама

назива мечка! Чули сте, црна, велика.НАЧЕЛНИК: Госпођо, је ли тачно да сте дошли да пријавите

мечку?ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Крси се) Боже ме сачувај! Је ли он луд или

мене прави лудом? Каква мечка? Нисам ни споменуламечку.

СЛУЖБЕНИК: Данас све саме мечке.ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Не може а изржи) Идиоте!НАЧЕЛНИК: (Сранки) Смирите се! Будите стрпљиви. Пустите

га нека говори. (Службенику) Испричај, дедер, шта седогодило!

СЛУЖБЕНИК: Госпођа је дошла да пријави мечку. Црну, великуи добро очувану. У ствари, дошла је да тражи дозволуза мечку, да је користи, да путује с њом, да је вози илипревози, да пева и игра с њом или, можда, да је убије.Не знам шта госпођа ради, да ли је естрадни уметник,да ли забавља народ по вашарима и трговима, да лигаји телад... Свеједно да ли је то жива и дресирана илидивља мечка или је у питању мерцедес, кога иначе ужаргону сви зову мечка. То је, уосталом, њена ствар,мене се то не тиче. Хтела је све то да буде по закону,легално; да добије дозволу, како би зарађивала да би


82

прехранила децу и плаћала порез, а да је милиција непрогања и бије, и ко зна шта још све... А мени је данасдоста мечки. Цео дан само: мечка, мечка, мечка... Сму-чио ми се живот.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Је ли га чујете?НАЧЕЛНИК: Чујем, али, ништа га нијесам разумео. О чему то

причаш Милутине?СЛУЖБЕНИК: О мечкама.НАЧЕЛНИК: О каквим мечкама?СЛУЖБЕНИК: О црним, великим..НАЧЕЛНИК: Знаш ли ти шта причаш?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Он није нормалан, њега треба у лудницу.НАЧЕЛНИК: (Службенику) Да ти нијеси болестан? Можда имаш

температуру или да нијеси нешто попио? Можда појеобунику?

СЛУЖБЕНИК: Зашто ми то кажете шефе? Ја сам веома јасан. Кадсе појавила госпођа пред шалтеру, одмах сам знао да јеопет у питању мечка.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ја ово не могу више поднети! Ја ћу вас ту-жити! Ово је недопустиво! (Усаје а крене)

НАЧЕЛНИК: (Сранци) Молим вас сједите. Смирите се. Видитеда је сав конфузан.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Како да се смирим? Зар не видите шта миради?

СЛУЖБЕНИК: Шта вам радим?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ћути, пацове један!СЛУЖБЕНИК: Коме ви то пацове?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Теби! Ако сам ја мечка, шта си онда ти?НАЧЕЛНИК: Тишина! Дајмо да разговарамо ко људи. Није ово

пијаца па да се надвикујемо и вријеђамо! Милутине,зашто си госпођу вријеђао називајући је мечком?

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Е, е, е...СЛУЖБЕНИК: (Чуи се) Ја госпођу назвао мечка! Таман посла! Та

ја госпођу и не познајем. Тако нешто никада не бихрекао једној жени.


83

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Како ниси? Колико пута си поновио - мечка?Мечка, црна велика, добро очувана...

НАЧЕЛНИК: Пре неколико тренутака си то рекао.СЛУЖБЕНИК: Шта сам рекао?НАЧЕЛНИК: Рекао си госпођи да је мечка.СЛУЖБЕНИК: Ја то рекао?НАЧЕЛНИК: Не баш тако... него кад је госпођа наилазила рекао

си да си знао да је опет у питању мечка.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Баш тако.НАЧЕЛНИК: То си и поновио.СЛУЖБЕНИК: Не, ни случајно! Ја сам рекао кад сам видео гос-

пођу како прилази шалтеру, да ће то бити опет мечка.Просто, предосећао сам и као што видите нисам сепреварио.

ЧЕТВТРА СТРАНКА: Ух, ја ћу га убити!НАЧЕЛНИК: Аман, човече, шта је теби данас? Јеси ли пијан, дро-

гиран, шта ли? Шта то трабуњаш?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Он то намерно, да би ме што више увредио.НАЧЕЛНИК: С тобом, Милутине, нешто није у реду.СЛУЖБЕНИК: Зашто ви тако мени, шефе?НАЧЕЛНИК: Него како?СЛУЖБЕНИК. Мислим да није у реду. Уосталом, иако сте ми шеф,

ви немате право да ме вређате.НАЧЕЛНИК: (Мало смиреније) О каквим се мечкама ради? Хајде,

објасни нам!СЛУЖБЕНИК: О црним, великим...(Сранка бризне у лач)НАЧЕЛНИК: Чије су то мечке?СЛУЖБЕНИК: Е, ту смо. Ја сам то хтео да сазнам.НАЧЕЛНИК: Од кога?СЛУЖБЕНИК: Од оних што су их пријављивали и тражили

дозволе.НАЧЕЛНИК: И шта су рекли?СЛУЖБЕНИК: Да не знају.НАЧЕЛНИК: Шта не знају?


84

СЛУЖБЕНИК: Ни одакле су, ни чије су... Један каже да није ње-гова мечка из Немачке; други да је мечка његова, јер јекупио; трећи, да је је наша, односно ваша; четврти...

НАЧЕЛНИК: (Прекиа а) Чекај, чекај! Шта наша, ваша?СЛУЖБЕНИК: Прво каже да је та мечка ничија, а затим да је наша

или ваша, општинска, државна...НАЧЕЛНИК: Шта наша, ваша, ничија, општинска, државна... Буди

јаснији.СЛУЖБЕНИК: Па мечка.НАЧЕЛНИК: Ма каква наша, општинска мечка, побогу човјече?СЛУЖБЕНИК: Црна, велика...НАЧЕЛНИК: Ко су ти и шта су тражили на шалтеру?СЛУЖБЕНИК: Не знам ни ко су, ни одакле су, само знам да су

дошли да пријаве мечку.НАЧЕЛНИК: Зашто да пријаве мечку?СЛУЖБЕНИК: Да добију дозволу и легализују.НАЧЕЛНИК: Шта да легализују?СЛУЖБЕНИК: Мечку.НАЧЕЛНИК: Шта ће им дозвола?СЛУБЕНИК: Не знам, неком да је вози, другом да је превезе, тре-

ћем да је убије, четвртом да је јаше, петом да забављанарод, шестом да пружа услуге другима...

НАЧЕЛНИК: Стани човече, о чему причаш?СЛУЖБЕНИК: О мечкама.НАЧЕЛНИК: (Усаје и виче) Напоље! Показаћу ја теби мечку!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Тако, тако! Ма, њега треба...СЛУЖБЕНИК: (У неријаној сиуације, креће рема враима)

Добро шефе, али на овоме неће остати. Жалићу се ...НАЧЕЛНИК: Напоље! (Прсом оказује службенику враа)

Напоље! (Службеник науша канцеларију и емонсраивно залуивраа.У канцеларији осају Чевра сранка и Начелник. Неко времећуе. Начелник марамицом брише чело. Обоје сее у фоеље.Сранка брише сузе)


85

НАЧЕЛНИК: Извините госпођо, али ја не могу да вјерујем да јеистина ово што сам чуо!

ЧЕТВРТА СТРАНКА: А како је тек мени!НАЧЕЛНИК: Потпуно вас разумјем.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Шта сам му урадила да би ме толико извређао?НАЧЕЛНИК: Ја и даље не могу да се приберем! Не знам шта да

мислим. Нијесам разумјео о чему се ради?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ја још мање. (Поново плаче)НАЧЕЛНИК: Доста је било плакања, смирите се. Биће све у реду.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Молим вас, хоћете ли ми дати чашу воде?НАЧЕЛНИК: Како да не. (Усаје, олази о лакара, узима флашу

минералне вое и чашу, сиа и аје сранци) Изволите!Сипа и себи. Флашу оставља на сто)

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Хвала! (Руке јој рхе и само шо не росевоу. Јева усева а ринесе чашу усима. Дубоко уз -ахне и као а се мало смирује)

НАЧЕЛНИК: Просто, човјек да не повјерује!ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Јева овори) Извините, много сам се

узнемирила.НАЧЕЛНИК: Хоћете ли, можда, кафу?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Баш вам хвала! Пријала би ми.НАЧЕЛНИК: Сад, када попијемо по кафицу, све ће бити у реду.

(Окреће елефон)ЧЕТВРТА СТРАНКА: Горчу, ако може.НАЧЕЛНИК: (У елефон) Молим вас, двије кафе, горче!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ово ми се никада није десило.НАЧЕЛНИК: Ни мени.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Да ли је он, уопште, нормалан?НАЧЕЛНИК: Не знам шта да вам кажем. Иначе, он је, знате,

веома добар службеник. До сада никаквих проблеманити притужби није било на његов рад. Напротив, свису га хвалили. Просто човјек да не повјерује. Као да сенајео бунике, шта ли..

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ја га, заиста, ничим нисам увредила илиизазвала.


86

НАЧЕЛНИК: Знам, видим. Њему се, нешто необично данас дого-дило. Мора да има неки разлог, те се тако понио...

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Нисам стигла ни до шалтера, кад ме је угле-дао, почео је да виче: “Ево, још једна мечка! Замислитемолим вас, ја мечка!? Црна, велика, добро очувана. Пато нигде нема.

НАЧЕЛНИК: Покушавам да повежем ствари и схватим о чему серади, али...

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Дођеш у општину да завршиш неки посао, атамо уместо да ти кажу добар дан, изволите, шта мо-жемо учинити за вас, они те назову - мечка. Само штоне бију.

НАЧЕЛНИК: Вјерујем да он тако није мислио.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Шта има да мисли када га уопште ништа ни -

сам питала?НАЧЕЛНИК: Не знам зашто, али имам утисак да је схватио да сте

ви дошли на шалтер да пријавите некакву мечку.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Побогу човече, о чему ви причате!? Какву

мечку да пријавим?НАЧЕЛНИК; Откуда знам! Једноставно тражим одговор за ње-

гово понашање.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Добро очувана. Па шта ако сам дебела? Не

храни ме, ваљда, он! Ако то не смета мом мужу, шта имада смета једном општинском пацову?

НАЧЕЛНИК: Немојте тако, госпођо, овде су људи, општинскислужбеници, а не пацови.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: А шта смо ми, странке, за вас? Животиње,мечке, мајмуни?

(У канцеларију улази кафе куварица и оноси ве кафе. Разоворсранке и начелника се на крако рекиа)НАЧЕЛНИК: (Узима шољу с кафом и савља је исре Чевре

сранка, а заим и своју) Ево кафице! Изволите!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Хвала!(Пију кафу. Начелник ваи аклу циарее и уаљач)НАЧЕЛНИК: Пушите?


87

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Не, али, после свега што ме данас снашло,могла би запалити једну (Узима онуђену циареу. На-челник рво риаљује њој а себи.)

НАЧЕЛНИК: (Оија кафу, овуче им и очне смирено) Знате,сви смо ми понекада нервозни, љути, нерасположени,узнемирени... деси се...

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Све ја то разумем, али он мени, без икаквихразлога, да каже – мечка! Црна, велика, добро очувана!Еј, знате ли каква је то увреда за једну жену?

НАЧЕЛНИК: Знам, знам, зато сам га и позвао да видим о чему серади. Ипак, убијеђен сам да се то на вас није односило.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Како није, када смо само ја и још једна женаиза мене биле испред шалтера!

НАЧЕЛНИК: Можда је мислио на ту, другу жену?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Како на другу жену? То је мала, плава и мр -

шава женица. Како је могао њој, таквој, да каже црна ве-лика и добро очувана мечка? Знам тачно да је на менемислио, гледао ме је како прилазим и говорио: “Опетмечка! Црна, велика и добро очувана! Он ме очувао! Он!

НАЧЕЛНИК: Због чега сте дошли у општину?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Да се пријавим.НАЧЕЛНИК Да пријавите адресу стана?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Разуме се, а не мечји брлог.НАЧЕЛНИК: Добро, добро, немојмо опет... Само ви сједите, сад

ћу позвати службеника све ће бити готово док попијемокафу.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Само њега немојте, молим вас! Не желим дага видим!

(Начелник окреће елефон и зове службеника)НАЧЕЛНИК: Е, тако... Сад ће бити све како треба...ЧЕТВРТА СТРАНКА: Надам се да на овом неће остати. Морате га

казнити!НАЧЕЛНИК: Не брините, то ће још данас ући у процједуру...(Друи службеник олази, узима оаке о Чевре сранкеи олази)


88

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Хвала вам, ја бих да кренем... Да вам вишене сметам. (Покушава а усане)

НАЧЕЛНИК: Сједите госпођо, брзо ће он. Донијеће овђе.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Нисам очекивала овакав непријатан дан.

Нисам имала намере да вас узнемиравам, али...НАЧЕЛНИК: Ништа ви мени не сметате. Жао ми је што смо се на

овакав начин упознали. Види се, ви сте фина и честитагоспођа. Надам се да нам нећете много замјерити.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Мислите ли да се оваква увреда може забо-равити! Нико ме никада у животу није тако увредио!Нико! Мечка! Црна, велика, добро очувана!

НАЧЕЛНИК: У питању је, ипак, неспоразум.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Ма какав неспоразум! То је нечувени безоб-

разлук! То је превршило сваку меру! О, Боже, шта самдоживела!

НАЧЕЛНИК: Нека, нека, нећемо поново... Како дошло, тако про-шло. Немојте мислити о томе. Једноставно, као да сеније десило. Заборавите!

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Никад! Док сам жива ту увреду нећузаборавити!

НАЧЕЛНИК: Немојте сада и ви претјеривати! Заборављају се имного теже ствари. На крају, људски је опраштати.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Да се то догодило из неког сукоба, свађе,прељубе, поделе имовине, па некако. А ово, из чистамира. И то од државе која треба да те штити....

(Чевра сранка оново лаче и брише марамицом сузе. На-челник је умирује, есикулира...)Завеса


89

Чин трећи

(Поново ошински хол. Десеине шалера, реови сранака.Исре шалера број 5 ве сранке, које брзо олазе. Иза шал -ера и аље сеи службеник Милуин, који нешо нервознореура о аирима. Шалеру рилази Друа сранка)ДРУГА СТРАНКА: Добар дан!СЛУЖБЕНИК: Добар дан!ДРУГА СТРАНКА: Јутрос сам био код вас.СЛУЖБЕНИК: (Званично) Изволите!ДРУГА СТРАНКА: Морао сам поново доћи. Надам се да неће бити

неспоразума као јутрос.СЛУЖБЕНИК: (Јеко) Изволите!ДРУГА СТРАНКА: Дошао сам да пријавим ауто.СЛУЖБЕНИК: (Званично) Изволите! (Даје му формуларе)ДРУГА СТРАНКА: Шта је то?СЛУЖБЕНИК: Формулари. Попуните их, налепите таксене марке

и донесите.ДРУГА СТРАНКА: Добро.океј. (Узима обрасце и крене, али се нало

враи) Извините, нисте ми рекли колико такси дакупим?

СЛУЖБЕНИК: Зависи који је ауто у питању.ДРУГА СТРАНКА: Мечка.СЛУЖБЕНИК: (Као оарен) Мечка!ДРУГА СТРАНКА: Да мечка или мерцедес.СЛУЖБЕНИК: (Сроо) Каква мечка! Где то има? Молим вас, не-

мојте се измотавате самном! Каква мечка! То ви, тамо ушуми зовите мечка, а не овде у општини. Ово је др -жавна установа, а не зоолошки врт! Овде се говори пра-вилно и званично, а не шатровачки! Или је ауто или јеживотиња?

ДРУГА СТРАНКА: Сори, извините, биће како ви кажете. У питањује ауто мерцедес 230. Јел` то сада ОК?

СЛУЖБЕНИК: Рекао сам попуните формулар и донесите!


90

ДРУГА СТРАНКА: Дужни сте да ми кажете колико такси да купим.СЛУЖБЕНИК: Пише вам на полеђини обрасца.ДРУГА СТРАНКА: Могао си ми одмах рећи, не...(Друа сранка олази. Службеник нервозно млаара рукама,окреће се ублици као а ражи разумевање и оршку)СЛУЖБЕНИК: Мечка! Јел` видите ви ово? Дошао даса (Имиира

Друу сранку): “Хоћу да пријавим мечку, јел` океј?” Аутомечка! Ауто који хода по шуми и пентра се по дрвећу!Где сте то видели? Иди у зоолошки врт па тамо пријав-љуј мечку, а не овде у општини. Иди у ловачко друштвопа њима пријави ту твоју мечку! Цео дан ме малтрети-рају с некаквим мечкама. Како ко дође: “Добар дан!Дошао сам да пријавим мечку!” Као да у овој државивише нема људи већ саме мечке. Као да друга реч непостоји сем - мечка. Е, нећете тако! Ја вам то обећавам!Показаћу ја вама шта је то мечка! Имам и ја зубе, а несамо ваше мечке! Због ваших мечки треба да идем надисциплински суд, да изгубим посао, да оставим поро-дицу без хлеба! Од сада, само званично, са сваким... Ни-каква љубазност, никакве присности! Ништа! Ништамимо званичног! Само по прописима, строго! Јесте лиме разумели? Немојте ми се обраћати разноразнимшатровачким изразима!

(Таман шо је завршио свој моноло и сеа, шалеру рилазиПеа сранка. То је риесеооишњи мушкарац са амнимнаочарима, у црном оелу, ошишан о лаве. Носи малу кожнуашну. Како би рекли: “ Моеран бизнисмен.”)ПЕТА СТРАНКА: Добар дан!СЛУЖБЕНИК: И даље нервозан) Добар дан!ПЕТА СТРАНКА: (Виевши нервозно службеника, мало размиш -

ља како а му риђе) Ако треба, могу и касније, за поласата.

СЛУЖБЕНИК: (Мало рибрано) Изволите!ПЕТА СТРАНКА: Хтео бих у вези једне мечке...СЛУЖБЕНИК:(Плане) Мечке!


91

ПЕТА СТРАНКА: Да, недостаје ми за регистрацију.СЛУЖБЕНИК: Каква мечка!ПЕТА СТРАНКА: Редак примерак. Можда је и капиталац'СЛУЖБЕНИК: (Наео) Питам вас каква мечка?ПЕТА СТРАНКА: Црна, велика! СЛУЖБЕНИК: И добро очувана?ПЕТА СТРАНКА: Веома лепо изгледа.СЛУЖБЕНИК: Хоћете да је пријавите?ПЕТА СТРАНКА: Да.СЛУЖБЕНИК: Да је убијете?ПЕТА СТРАНКА: Не, грехота је убити такву животињу.СЛУЖБЕНИК: Шта хоћете, да је региструјете?ПЕТА СТРАНКА. Да.СЛУЖБЕНИК: Да добијете дозволу?ПЕТА СТРАНКА: Да.СЛУЖБЕНИК: Да буде све по закону?ПЕТА СТРАНКА: Ја радим искључиво по закону.СЛУЖБЕНИК: Хоћете с њом да остварујете приходе?ПЕТА СТРАНКА: Да. Требало би.СЛУЖБЕНИК: Да путујете са њом?ПЕТА СТРАНКА: Не.СЛУЖБЕНИК: Да забављате народ?ПЕТА СТРАНКА: Да, нарочито децу.СЛУЖБЕНИК: (Нервозно) Марш одавде! Марш!ПЕТА СТРАНКА: (Веома смирено) Господине, немојте тако. Шта

је вама?СЛУЖБЕНИК. Шта је самном? А шта је са вама?ПЕТА СТРАНКА: Самном је све у реду.СЛУЖБЕНИК: Тражите дозволу да бисте се изживљавали над

животињама. ПЕТА СТРАНКА: Не, грешите.СЛУЖБЕНИК: Него, зашто сте дошли?ПЕТА СТРАНКА: Дошао сам да тражим дозволу.СЛУЖБЕНИК: Какву дозволу?ПЕТА СТРАНКА: За мечку.


92

СЛУЖБЕНИК: Какву мечку?ПЕТА СТРАНКА: Рекао сам, црна, велика, леп примерак.СЛУЖБЕНИК: Да је купите?ПЕТА СТРАНКА: Не.СЛУЖБЕНИК: Да је продате?ПЕТА СТРАНКА: Не.СЛУЖБЕНИК: Нећете да је убијете, нећете путовати са њом, не-

ћете је купити, нећете је продати, нећете је возити, штаког ђавола хоћете?

ПЕТА СТРАНКА: Хоћу да је ухватим.СЛУЖБЕНИК: Да је ухватите!ПЕТА СТРАНКА: Да.СЛУЖБЕНИК: Па ухватите је ако можете.ПЕТА СТРАНКА: Не смем, немам дозволу.СЛУЖБЕНИК: Чија је то мечка?ПЕТА СТРАНКА: Не знам. Свачија и ничија.СЛУЖБЕНИК: Како ничија и свачија?ПЕТА СТРАНКА: Тако, можда је ваша, наша, државна...СЛУЖБЕНИК: Како наша?ПЕТА СТРАНКА: Ако нешто у држави нема власника онда је то

државно.СЛУЖБЕНИК: Где се налази?ПЕТА СТРАНКА: У шуми.СЛУЖБЕНИК: У шуми!?ПЕТА СТРАНКА: Неколико пута сам је видео, много је лепа!СЛУЖБЕНИК: Да нећете, ваљда, да вам је општина ухвати?ПЕТА СТРАНКА: Не, само да ми издате дозволу, а остало је моја

брига. Ако буде требало потражићу помоћ од удруже -ње ловаца.

СЛУЖБЕНИК: Нека ти дозволу изда удружење ловаца.ПЕТА СТРАНКА: Кажу ми да нису надлежни.СЛУЖБЕНИК: Ако они нису, ко је онда? Они издају дозволе за

лов, а не општина.ПЕТА СТРАНКА: Ја немам намеру да је ловим.СЛУЖБЕНИК: Него?


93

ПЕТА СТРАНКА: Да је уловим или ухватим.СЛУЖБЕНИК: Свеједно, удружење ловаца издаје дозволе.ПЕТА СТРАНКА: Кажу да у закону није предвиђено ко издаје доз-

воле за хватање. За лов да, али за хватање...СЛУЖБЕНИК: Ако није законом предвиђено, ко може издати

дозволу?ПЕТА СТРАНКА: Али није ни забрањено. Да ли и у овом случају

важи правило: све што није забрањено – дозвољено је?СЛУЖБЕНИК: Шта ће ти мечка?ПЕТА СТРАНКА: Да бих регистровао фирму.СЛУЖБЕНИК: С мечком да региструјете фирму!ПЕТА СТРАНКА: Имам двадесет и девет, разних, а треба ми три-

десет за регистрацију.СЛУЖБЕНИК: Чега тридесет?ПЕТА СТРАНКА: Дивљих животиња.СЛУЖБЕНИК: Човече, о чему ви то говорите?ПЕТА СТРАНКА: О дивљим животињама.СЛУЖБЕНИК: Запошљавате дивље животиње у фирми, шта ли?ПЕТА СТРАНКА: Па, може и тако да се каже.СЛУЖБЕНИК: И шта оне треба да раде?ПЕТА СТРАНКА: Ништа.СЛУЖБЕНИК: Ништа?ПЕТА СТРАНКА: Да буду на броју и да уживају.СЛУЖБЕНИК: Ко ће стварати доходак?ПЕТА СТРАНКА: Па, животиње.СЛУЖБЕНИК: Рекли сте да неће ништа радити?ПЕТА СТРАНКА: И неће.СЛУЖБЕНИК: Одакле онда приход?ПЕТА СТРАНКА: Од публике.СЛУЖБЕНИК: Каква па сада публика?ПЕТА СТРАНКА: Фина је то публика.СЛУЖБЕНИК: Ја вас ништа не разумем! Шта хоћете?ПЕТА СТРАНКА: Колико пута треба да поновим? Хоћу дозволу!СЛУЖБЕНИК: Ма, какву дозволу?ПЕТА СТРАНКА: За мечку!


94

СЛУЖБЕНИК: Какву мечку?ПЕТА СТРАНКА: О Боже! За дивљу мечку.СЛУЖБЕНИК: Да је убијеш?ПЕТА СТРАНКА: Ма, не бре. Да је ухватимСЛУЖБЕНИК: Чекај! Чиме се ти бавиш? Дресер дивљих животиња?ПЕТА СТРАНКА: Не, не.СЛУЖБЕНИК: Шта ће ти онда дивља мечка?ПЕТА СТРАНКА: Да региструјем фирму.СЛУЖБЕНИК: Нећеш, ваљда, да је поставиш за директора фирме?ПЕТА СТРАНКА: Не, биће обичан члан колектива.СЛУЖБЕНИК: (Повишеним оном) Ја ћу данас заиста полудети!

Шта је овом народу? Све саме мечке...ПЕТА СТРАНКА: (Сроо) Не можете ви самном тако!СЛУЖБЕНИК: Него како? На шта вам ја личим? Како вас није

срамота да ме оволико мрцварите с којекаквимживотињама?

ПЕТА СТРАНКА: Покушајте да ме разумете.СЛУЖБЕНИК: Шта да разумем?ПЕТА СТРАНКА: Па, око те дозволе.СЛУЖБЕНИК: `Ајде! Кажите!ПЕТА СТРАНКА. Треба ми дозвола.СЛУЖБЕНИК: За мечку?ПЕТА СТРАНКА: Да.СЛУЖБЕНИК: То је услов да бисте регистровали фирму?ПЕТА СТРАНКА: Само ми она недостаје.СЛУЖБЕНИК: Чиме ће се бавити та ваша будућа фирма?ПЕТА СТРАНКА: Па, како да вам кажем, да забавља народ.СЛУЖБЕНИК: С мечком?ПЕТА СТРАНКА: С мечком и другим животињама. Признајем ме -

чка је веома лепа и интересантна.СЛУЖБЕНИК: Хоћете да формирате циркус?ПЕТА СТРАНКА: Не.СЛУЖБЕНИК: Да обилазите по вашарима, ударате у деф, а мечка

да игра.ПЕТА СТРАНКА: Рекох да сам велики противник тога.


95

СЛУЖБЕНИК: У реду, чиме ће те забављати народ и оствариватиприход?

ПЕТА СТРАНКА: Хоћу да отворим зоолошки врт.СЛУЖБЕНИК: Молим!?ПЕТА СТРАНКА: (Налашава) Хоћу да региструјем зоолошки врт.

За то ми је потребно најмање тридесет дивљих живо-тиља. Имам двадесет и девет... Фали ми још једна. Амечка је веома интересантна.

СЛУЖБЕНИК: Марш са шалтера! Губи се! Дошао си да ме зезаш.Губи се!

ПЕТА СТРАНКА: Слушај ти матори! Немој да те ухватим и прову-чем кроз овај шалтер, а затим да те у комаде вратимназад! Ко си ти да ме маршираш и тераш са шалтера?Имам ја своје достојанство.

СЛУЖБЕНИК: (Улашен и нервозан) Достојанство! Хвата мечкепо шуми и то му је достојанство. Друго, немој да пре-тиш, јер сад ћу позвати обезбеђење.

ПЕТА СТРАНКА: Показаћу ти ја, видећеш с ким имаш посла. Акоси општинско пискарало, мислиш да си заштићен и даможеш да вређаш како ти се прохте. Ако си луд, лечи се.

(Пеа сранка нервозно окушава а кроз шалер ухваиСлужбеника, али не усева, јер он се измиче и елефоном озиваобезбеђење. Пеа сранка, окушава а уђе иза шалера аливраа су закључана. Мноо сранки се окуља и осмара шасе оађа. У ом, олазе ва момка и окушавају а уаље Пеусранку. Она се оима, реи, али олази) (Службеник насавља а реи и виче. Још није усео а сесмири а на сакло шалера куца Прва сранка. После неколикокуцања, службеник овара шалер)ПРВА СТРАНКА: Ево мене, опет.СЛУЖБЕНИК: (Сроо званично) Изволите!ПРВА СТРАНКА: Зар ме се не сећате?СЛУЖБЕНИК: (Још званичније) Изволи те! Шта хоћете?ПРВА СТРАНКА: Ја сам, знате, онај исти Мика Јовановић из Доње

Ливаде.


96

СЛУЖБЕНИК: Шта хоћете?ПРВА СТРАНКА: Јутрос сам био код вас.СЛУЖБЕНИК: Молим вас, реците шта сада хоћете?ПРВА СТРАНКА: Па, оно што и јутрос.СЛУЖБЕНИК: Не знам шта сте хтели јутрос. Питам шта сад хоћете?ПРВА СТРАНКА: (Мало се снебива) Па, оно, да пријавим мечку.СЛУЖБЕНИК: Какву мечку?ПРВА СТРАНКА: Црну, велику и добро очувану.СЛУЖБЕНИК: (Нервозно) Молим вас, немојте ми говорити ни-

каквим шатровачким и уличарским језиком! Ово је оп-штина, државна установа и сви смо дужни да сепра вилно и званично изражавамо. Јел` вам јасно?

ПРВА СТРАНКА: Јасно, јасно, шефе.СЛУЖБЕНИК: Кажи!ПРВА СТРАНКА: Па, рекао сам...СЛУЖБЕНИК: Шта си рекао?ПРВА СТРАНКА: Па то за мечкуСЛУЖБЕНИК: (Већ уби срљење) Какву мечку!? Рекао сам да

се правилно изражавате! ПРВА СТРАНКА: Ја не знам како се мечка другачије зове, мис-

лим правилно и званично! Мечка је мечка. Нисам досада чуо да је мечка нешто друго осим мечка.

СЛУЖБЕНИК: Каква бре, мечка?ПРВА СТРАНКА: Па рекао сам, црна, велика, дресирана...СЛУЖБЕНИК: (Повишеним оном) Дресирана!?ПРВА СТРАНКА: Да, дресирана...СЛУЖБЕНИК: (Узахне, роуа кнелу и окушава а насави

разовор) Добро, даље.ПРВА СТРАНКА: Треба ми дозвола за рад.СЛУЖБЕНИК: У реду. (Скоро а му баца формулар) Изволите!ПРВА СТРАНКА: Шта је то?СЛУЖБЕНИК: Формулар.ПРВА СТРАНКА: Шта ће ми?СЛУЖБЕНИК: Попуните га, прекопута на шалтеру 11 купите так-

сене марке, приложите потребна документа и донесите.


97

ПРВА СТРАНКА: Али ја немам никаква дукумента.СЛУЖБЕНИК: То се мене не тиче. Ја радим строго по прописима

и правилима службе. ПРВА СТРАНКА: Али, господине, друже, брате мили, кад те мо -

лим! Ја знам да си љут на мене због оног јутрос. Немојсада тако, људи смо, мајку му. Буди човек, схвати ме, по-могни ми! Имам петоро деце, једно другом до ува, свигладни, голи, боси...

СЛУЖБЕНИК: Е, баш зато! Имам и ја децу, ено их троје кући, женане ради...

ПРВА СТРАНКА: Е нека су ти жива и здрава и даће бог да женанађе посао. Онда ме морате разумети..

СЛУЖБЕНИК: А мене? Ко мене да разуме?ПРВА СТРАНКА: Ја те разумем, мајке ми. Није лако са децом.СЛУЖБЕНИК:(Мало оусљивије) Да, да, разумеш ме, а ја јутрос

за мало да изгубим посао због тебе и теби сличних...ПРВА СТРАНКА: Због мене!СЛУЖБЕНИК: Да, због вас неколико.ПРВА СТРАНКА: Шта сам урадио?СЛУЖБЕНИК: Ништа. Само цели дан ме гњавите с разним меч-

кама, мерцедесима, теладима и којекаквим животи-њама све док нисам полудео.

ПРВА СТРАНКА: Добро, добро, извините. Ево, обећавам, вишенеће бити забуна. Све сам обезбедио.

СЛУЖБЕНИК: Шта си обезбедио?ПРВА СТРАНКА: Па то да ја говорим за мечку а ти да мислиш на

мерцедес или обратно. Све је ту, очевидно, на лицуместа. И нема забуне. О свему сам се побринуо. Ево,само часак и сами ћете видети, уверићете се.

СЛУЖБЕНИК: Добро, `ајде да видим и то чудо.ПРВА СТРАНКА: Сачекајте мало, само минут! Само минут! Ту је,

одмах испред општине, ту на улици.(Прва сранка убрзано ие рема излазу. Службеник се чуи еи зашо ие. Али, осле неколико ренуака ево Прве сранкеназа. Улази и вои мечку. Црну, велику. Дебелим шаом и


98

ланцем је вои и ржи на осојању. Мечка ие аралелно сњим, оима се, реве, а он је моли а се не лаши.Сранка, с руих шалера се раознало окрећу и забезекнуоосмарају како мечка улази у хол. Неке жене улашено вриш -е, неке сранке се склањају у срану, неке алауирају и оба-цују као: “осави је иза шалера, биће љубазнија о ових шоамо сее”; “биће боља и брже ће решаваи наше захеве”;“биће осођа у црном”; ”јел` онај шо је вои лу?”; ” Куа је кре-нуо с ом живоињом?”; “Повреиће некоа! Зовие олицију!”)ПРВА СТРАНКА: (Мечки) `Ајде, Божана, `ајде... Не бој се, то је

наша општина, то је државна установа, нико ти ништане сме лоше учинити, само ти `ајде. `Ајде, ти ниси опш -тински службеник да би плашио народ. Поштен је идобар то народ. У држави постоји закон који штити свепа и тебе... Не бој се.

СЛУЖБЕНИК: (Улашено) Јеси ли полудео?! Напоље с томживотињом!

(Поново обацивања о сране рисуних у холу: “љуи бежи -е! Склањаје се!”, “Ша ће мечка у ошини?”, “Пазие ецу!”,“Полако, немоје а је узнемирии, може бии оасна!”, “Шачекае, зовие олицију!”, “Пусие је нека научи ове изашалера како се раи”, “Браво мецо! Само наре! Крајње је време за ромене”, “Посавие је за шефа шалерских службеника”.Прва сранка овои мечку о шалера 5)ПРВА СТРАНКА: Ево, господине, ево доказа и дукумента која си

ми тражио. Ја друго немама. Погледај, јел` то мечка илимерцедес. Јел` ја лажем?

СЛУЖБЕНИК: Ти си луд! Напоље с том животињом! Напоље!ПРВА СТРАНКА: Полако, не вичи, уземирићеш је. Немој тако, она

је веома паметна, интелегентна, али и осетљива. Знабрзо да плане. Није навикла да се на њу виче... зна онада је у општини и да мора да се понаша по закону. Самоне трпи да јој неко виче или не дај боже да је увреди,тада зна да буде веома непријатна и опасна. Зато полако,


99

као што се понашате према свакој странци. (Обраћа семечки) Буди добра Божана, не обраћај пажњу на њиховеповике и псовке, нису они тако лоши, само су понекадуморни и нерасположени. Нико теби ништа неће лошеучинити, закон и тебе штити. Не бој се, навикла си на ва-шаре и пијаце, на људе, колико си их до сада разоно-дила, насмејала, развеселила, а они те чашћавали. Нијеопштина ништа гора од вашара. Паметна си си ти и вре -ме је да видиш коме ћемо плаћати порез да би мирнорадили и слободно путовали. Морамо плаћати порез,нисмо ми богаташи па да га не плаћамо, а држава да намопрашта. Ови у општини морају примати плате, морајуод нечега живети, а ми нисмо толико себични па да мис-лимо само на себе. Само тако, мирно и стрпљиво. Овајгосподин ће нам ускоро дати дозволу па да идемо.

СЛУЖБЕНИК: (Ван себе) Човече, знаш ли шта радиш?! Напоље!Одмах да си извео ту животињу! Зваћу полицију! (Хваасе за елефон а би озвао олицију)

ПРВА СТРАНКА: Не вичите господине, уплашићете је, узнеми-риће се, после не могу да је смирим. Пустите је да семало привикне на општинску атмосферу, да осети ам-бијенат, па ће вам показати како нас двоје зарађујемохлеба. Видећеш колико је паметна и забавна, видећешкако игра и глуми. Кад ти кажем. Немој звати полицију,она не зна шта је то полиција. Њој је свеједно ко каквууниформу носи и шта ради.

СЛУЖБЕНИК: Да не вичем!? Зар не видиш шта си урадио?ПРВА СТРАНКА: Ништа се не секирај... Сад ћеш видети шта све

ми знамо. Јел` тако Божана? Али пре тога да се мало по-частимо, да се засладимо. (Из џеа ваи неколико коц-кица шећера и аје мечки. Мечка халаљиво јее шећери ври лаву у знак захвалноси)

СЛУЖБЕНИК: Изађите напоље, па тамо показујте ваше знање!ПРВА СТРАНКА: (Мечки) Он не зна шта ти знаш и можеш. Од

много папира ништа друго не види.


100

СЛУЖБЕНИК: (Излази у хол) Чујеш ли шта сам ти рекао? Напоље!Напоље! Одмах!

(Сранка оваја мечку о шалера 5 и овои је о среинехола, а заим узима еф срема се а уара и ева. Около њихје велики кру љуи)ПРВА СТРАНКА: `Ајде, Божана! `Ајде, покажи овом народу како

си паметна! `Ајде, унеси мало ведрине у општини. Кадси већ ту да им покажеш да живот нису само шалтери,дозволе, папири и таксе. `Ајде, нека се догоди нештолепо и весело у нашој општини. Видиш ли како су свисмркнутих лица. Развесели овај напаћени народ, олак-шај овим мученицима што од ране зоре чекају испредшалтера. Помози им да забораве на нељубазност и нер-возе службеника, помози им да се опусте. И овим, служ-беницима иза шалтера, и њима треба помоћ. И њиматреба тренутак разоноде. И они су људи...

СЛУЖБЕНИК: (Окуљенима) Људи, шта чекате! Избаците их на-поље, док неко није настрадао!

ПРВА СТРАНКА: (Уара у еф и ева, мечка очиње а ира имумла. У холу насаје оше расоложење. Сранкенаушају реове исре шалере и окуљају се окомечке. И не само сранке већ и службеници наушајушалере и риружују се осмарачима. Како мечкаоира неку нумеру ако насаје алауз уз узвикивања.“Браво!” “Такви нам ребају!” Газа, осле сваке извеенеачке, нарађује мечку коцком шећера) На, узми, засла -ди се, заслужила си.

(У холу је оша ужва. И аље обацивања, смех, овикивања,алаузи)ПРВА СТРАНКА: `Ајде, Божана, покажи како деда пијан иде!

(Мечка очиње а хоа заносећи се час на јену, час наруу срану, аа, корља се, јева се иже а заимое заносећи се аа. У ублици оше оушевљење)

СЛУЖБЕНИК: (Иза шалера) Ало, полиција! Ало, полиција!(Баца слушалицу) Нон стоп заузето!


101

ПРВА СТРАНКА: (Мечки) Покажи Божана како жена воду гази!(Мечка се усрави на зање ное, а рењим као аоиже сукњу и олако раширеним ноама хоа као аази о вои. Публика алауира.)

ПРВА СТРАНКА: (Уара у еф и ева)Хајде стари бекрије,Да зовемо комшије,Да пијемо ракије,Да мезимо туршије..

(Мечка оинуим рењим шаама ира и мумла)(Прва сранка насавља)

Хајде млади бећари, Да бројимо шприцери, Да ловимо препелице,Да љубимо девојчице...

(Мечка ира и мумла, а ублика алауира)Играј, играј Божана,Ово није кафана,Нека види држава,Каква нам је судбина...`Ајде, покажи овом народу како Мика пије ракију!

(Мечка као оине чашу, нало исија ракију, а заим се сресеи очне а кашље)(У ом ошем меежу, алами и урнебесу, неко баца еару.О силно уцња, мечка се улаши, нало скаче и мумла. Усеваа се исрне из руку азе и ојури холом, мумљајући на сав лас.Насаје оша аника. Врисак, заомаање, бежање уз се е -ница и рема излазу. Оши хаос. Неки окушавају а је ухвае,неки оижу солице а би се бранили, неки узимају флаше...Коме ша се нађе ри руци... Прва сранка, усева а ухваимечку и убрзано с њом излази наоље.)Завеса


102

Чин четврти

(У канцеларији Начелника су Чевра сранка и Начелник.Сранка је у фоељи а Начелник за својим раним солом)НАЧЕЛНИК: Сад ће он. Брзо ће вам донијети пријаву и онда сте

слободни.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Баш вам хвала. Пуно сам се задржала, а

имам толико још тога да посвршавам.НАЧЕЛНИК: Овђе, у општини?ЧЕТВРТА СТРАНКА: Не.НАЧЕЛНИК: Ако је овђе, немојте се устручавати. Све ћу вам ја

организовати.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Не, не, хвала вам.(Соља оиру необични ласови, алама, еф, есма, мумлање,алаузи)ЧЕТВРТА СТРАНКА: Шта се то чује?НАЧЕЛНИК: (Ослушкује) нека галама.ЧЕТВРТА СТРАНКА: Некаква музика, чини ми се.НАЧЕЛНИК: Сигурно је неко ушао с некаквим транзистором.

Знате, данашњи људи су веома чудни да не кажем не-пристојни. Немају осјећај да се овде ради, да је људимапотребан мир да би се сконцентрисали на посао. Никоне би требало да ремети општински ред, али... Уносеразне инструменте, а музика је да те бог сачува. Штогласнија то су они важнији. То је њихов престиж, штали... Забрањивали смо, опомињали, избацивали, ал` невриједи... Чим искористе прилику, ето њих опет.)

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Да вам кажем искрено, боље је да слушајумузику, макар и гласну, него да вређају странке.

НАЧЕЛНИК: Немојте опет о томе. Лијепо смо се договорили. За-боравимо то што је било.

ЧЕТВРТА СТРАНКА: Да, али, тешка је то увреда за једну жену.(Галама, еф, и есма се све јаче чује)НАЧЕЛНИК: Мораћу, ипак, да погледам шта се дешава доле.


103

(Усаје и овара враа. У ом момену у канцеларију рореснажна алама и музика, а исовремено и врисак, рев живоиње,заомаање. У ом момену ојекне снажан расак еаре) ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Улашено) Ју, шта је то!?(Исо момена Начелник улашено урчава и за собом зава -ра враа и закључава их. Сранка а осмара забезекнуо)ЧЕТВРТА СТРАНКА: Шта то радите? Зашто закључавате врата?

Шта намеравате? Молим вас, откључајте врата! Почећуда вриштим!

(Начелник је не слуша већ рилази раном солу, хваа еле-фон и окреће бројеве. Чевра сранка а и аље леа и никакоа схваи о чему се раи)НАЧЕЛНИК: Ало, полиција! Ало, јел` то полиција! Ма нијесам

тражио ватрогасце него полицију. Ало...ЧАТВРТА СТРАНКА: (Панично) Шта се догађа?НАЧЕЛНИК: (Глеа сранку) Мечка! Мечка!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Штааа? Мени кажете?НАЧЕЛНИК: (Виче) Мечка! Мечка!ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Ван себе) Идиоте! Зар и ти!? (Бризне у лач)НАЧЕЛНИК: (У елефону) Ало, полиција! Хвала богу! Полиција,

дођите одмах у општину! Врло је хитно! Опасно је! Какошта се догодило? Откуда знам шта се догодили? Заштода дођете? Па ко ће ако ви нећете? Мора неко да је са-влада или убије! Како кога? Па, мечку, мечку човече!Мечку, јел` ме разумете?

(На ове речи Чевра сранка оално луи. Почиње а риаи а чуа косу)НАЧЕЛНИК: (И аље у елефону) Каква мечка? Црна, велика и

добро очувана! Ето каква! Како не бих знао када сам јевидео? Шта ће мечка у општини? Откуда знам, ваљданеким послом. Ма шта ме ког ђавола испитујете? Поша-љите одмах кола и више полицајаца! Како зашто? Затошто је мечка велика и веома опасна, треба да се са-влада... А сада је јако узнемирена! Сваког часа моженеког напасти и повредити! Молим вас. Хитно!


104

ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Тоално је ван себе, јер сав разовор Начелника с олицијом, мисли а се оноси на њу. Сх ва -а а је она а мечка, узнемирена и оасна. Виче)Достаааа!

НАЧЕЛНИК : (Овара фијоку у свом солу и нешо ражи ) Гдели сам га затурио?

ЧЕТВРТА СТРАНКА: (У бесу) Шта то тражите?НАЧЕЛНИК: ( И аље реура о фијокама) Пиштољ!ЧЕТВРТА СТРАНКА: Пиштољ! Шта ће вам?НАЧЕЛНИК: Да се браним од мечке! Да је убијем ако треба! ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Исо момена, онако избезумљено, скаче

са солице, охваа велику крисалну икслу и свомснаом уара Начелника о лави. Он само јаукне и аа.Сранка је олико изубљена и бесна, онов узимаису икслу и још неколико уа а уара о лави. Дока уара виче) Ево ти на! На! На! Да ти ја покажем ко јемечка! Пиштољ! Да убијеш мечку! Црну, велику и доброочувану! Ево ти на! На! На!... (Пошо мало оахне, ри-лази елефону, окреће бројеве, мало сачека и очиње)Ало, хитна помоћ! Молим вас, хитно пошаљите кола уопштину! Да, баш у општину! На првом спрату, у кан-целарију начелника службе за рад са странкама! Комеје позлило? Начелнику! Колико година има? Откудазнам? Можда тридесет, тридесет пет... Откуда знам одчега је боловао! Ма није срце, него глава! Откуда знам?Па видим, како не бих знала! У несвести је, у несвестии много крвари! Не, није пао, није се тукао! Шта му седесило? Па, како да вам кажем... Ударила га мечкапикс лом по глави! Мечка, мечка, човече, мечка! Каквамечка? Црна, велика и добро очувана! Да, дресирана,дресирана, али је много узнемирена!

(Таман шо суси елефонску слушалицу у росорију улазируи службеник који носи аир у руци. Ка римеи онесвеш-ћено начелника укочи се о сраха. Чевра сранка, виећикако зури, усаје, узима икслу и креће рема њему)


105

ЧАТВРТА СТРАНКА: Шта гледаш? Шта си зинуо као да си видеомечку!?

(Друи службеник бежи осављајући за собом оворена враа)ЧЕТВРТА СТРАНКА: (Усаје, олази о среине бине и обраћа се

ублици) Шта је? Шта гледате? Мечку, а? Као да нисте досада видели мечку?! Хајде, нека ми неко каже нешто!Хајде, да му покажем шта је то мечка! Мечка! Мечка!Црна! Велика! Добро очувана! Али и дресирана да до -бро удара пикслом по глави!

(Показује икслу)Завеса

НАПОМЕНА: Комедија “Мечка”, добила је награду Радио Бео-града за 1984. годину. Премијера изведена 15. марта 1985.


106

ПтицеРадио комедија


107

ЛИЦА:

Продавац птицаСтранка (купац)Продавачица јаја


108

(Пијачна алама. Цврку разних ица)ПРОДАВАЦ: (Виче) Ево птице! Све врсте птица нуди чика Доб-

рица! Само ви изволите! Покажите прстом и носите!Плаћање може у готову, на кредит, на поверење, по ку-рира, по голуба... свеједно. На вама је да одаберете оношто желите, а остало је моја брига. Јевтине птице! Свеврста птица код чика Добрице... Бирајте, што год поже-лите добијете: са кавезом или без кавеза, у пару илипојединачно, живе или препариране, са крилима илипоткресане, са перјем или очерупане... све може, свеима, а јевтино! Примам динаре и све врсте девиза, при-мам личне и бариране чекове са и без покрића, примамсве врсте меница: соло и авалиране, есконтоване и ино-стране, са и без жираната... Примам сва платежна сред-ства овог света, сва инструмента и договоре! Примамдинар, свеједно чврст или мекан, свеједно да ли имапливајући или потапајући курс! За оне који немају пара,а желе да имају добру птичицу у рукама, одобравам ду-горочни кредит уз минималну камату, репрограмирамотплате дугова, претваран камате у основни дуг уз по-себне услове! Молим, молим! Само за добру птичицусве може! Птице код чика Добрице! Птице код чикаДобрице!

СТРАНКА: Добар дан!ПРОДАВАЦ: Изволи народе, изволи: птичурине, птице, птичице!

Велике и мале, по жељи и укусу! Бирај народе: леши-нари или камењари, соколови или кукавице, ноћне идневне грабљивице... Све врсте орлова: бели, сиви,сури, белоглави, црноглави и бандоглави... птичари, ми-шари, лешинари... Све врсте птица певачица: славуј,сојка, грмуша, шева... Изволите госпођо, код чика Доб-рице има и шева! Јевтина, само што није џаба, а добрашева, квалитетна шева, од најбоље врсте! Видећете гос-пођо, каква је то шева, имаћете с чиме да се похвалите!...

(Чује се цврку ица, а највише шеве)


109

СТРАНКА: Добар дан!ПРОДАВАЦ: Добар дан! Извол`те погледајте каква је то шева, а

госпођа се нећка, не верује!... Има времена вратиће сеона...

СТРАНКА: Извините, ја бих хтео да погледам какве све голубовеимате?

ПРОДАВАЦ: Само ви изволите! Све врсте голубова имамо. По-гледајте и одаберите. Све имамо: гаћане, гушане, див-љаке, летаче, превртаче, кокошкаре, крунаше... Свеима, само ви кажите колико ће те, које ће те и узмите...

(Чује се ууање олубова)СТРАНКА: Нисте ми рекли да ли имате писмоноше?ПРОДАВАЦ: Како да не, таман посла! Имамо и писмоноше и аб-

роноше; достављаче и шаптаће! Све имамо.СТРАНКА: Чекајте мало, молим вас! За голуба писмоношу сам

чуо, а за ове остале што сте набрајали, никад! Не знамни шта је то?

ПРОДАВАЦ: Писмоноша преноси писма, аброноша – абровеили поруке, како хоћете, достављачи имају посебне за-датке, шаптачи или цинкароши - цинкаре... Све зависико се где налази и какву улогу или задатак добија.

СТРАНКА: Одлично! Ја до сада то нисам знао. Баш вам хвала!ПРОДАВАЦ: Нема проблема буразеру, само ви питајте, ја сам ту,

а времена имам.СТРАНКА: (Виче) Изволи народе! Највећи избор птица! Птице из

целог света, птице за све муштерије! Ево папагаја! Свеврсте папагаја из свих крајева света, говоре све језикесвета, а то им не смета! Само да чујете, код њих немајезичких баријера, нема наречја, нема чистоће језика,а сви се међусобно разумеју, без преводиоца. Погле-дајте само, сви су различити: има црних, црвених,жутих , белих, шарених... малих , средњих и великих...Сви се трпе, слажу се... И вере су им различите а не сме-тају им! Изволи народе! Аре за мале паре! Аре за јев-тине паре!


110

ПРОДАВАЧИЦА: Изволите, изволите! Свежа јаја! Погледајте ко-лико су крупна! Само изволите!

(Чују се аааји на разним језицима. Јеан сално онавља:лаже аза, лаже аза...)СТРАНКА: Шта мислите, који голуб је најбољи?ПРОДАВАЦ: Сви су добри, свако од њих има своју улогу. Кажите

за шта вам треба?СТРАНКА: Ја сам, знате, председник одбора за спровођење ду-

горочног програма економске стабилизације.ПРОДАВАЦ: Шта сте ви? То је знате, одбор који је дужан да саг-

леда све врсте трошкова, да изврши анализу посло-вања и да предложи мере за излазак из кризе.

ПРОДАВАЦ: И?СТРАНКА: И, дошао сам код вас.ПРОДАВАЦ: Зашто?СТРАНКА: Да купим голубове.ПРОДАВАЦ: За предузеће!?СТРАНКА: Да, јер ме одбор својим закључцима на то обавезао.ПРОДАВАЦ: Ви сте, како рекосте, претходно извршили анализу

трошкова пословања и после тога одлучили да купитеголубове?

СТРАНКА: Управо тако. Констатовали смо да су нам појединитрошкови: за службена путовања у земљи и иностран-ству изузетно високи, затим, трошкови ПТТ-а, трошковирепрезентације...

ПРОДАВАЦ: Одлично, само наставите!СТРАНКА: На основу те констатације, донели смо закључке

којима се, између осталог, предвиђа обавеза смањењатих трошкова. Мене су задужили да предложим нај бо -ља решења. Зато сам дошао...

ПРОДАВАЦ: (Виче) Изволи народе! Све врсте канаринаца овдеможете купити! Имамо свих величина и боја... Почујтекакве све песме знају! Све песме овог света: слободнеи забрањене, староградске и новокомпоноване, рок иџез, класичне и шунд... Не морате слушати ни радио


111

нити гледати телевизију, не морате куповати плоче никасете. Купите само канаринца и све имате. С канарин-цем сте као у рају: пева вам и дан и ноћ, а не повећавапретплату...

(Песма канаринаца)СТРАНКА: Ја мислим да нисам погрешио што сам право код вас

дошао?ПРОДАВАЦ: Таман посла! Само ви изволите! Ја се извињавам,

али повремено морам викати јер то ми је посао, од тогаживим.

СТРАНКА: Разумем, то је ваша реклама.ПРОДАВАЦ: Да ли у вашој фирми имате трошкове реклама и

пропаганде?СТРАНКА: Имамо, и то не баш тако мале.ПРОДАВАЦ: Ето, видиш, а ја их уопште немам, али зато морам

да вичем.СТРАНКА: О томе ћемо касније, а сада, могу ли да наставим?ПРОДАВАЦ: Да, да, само ви изволите.СТРАНКА: Прво, константовали смо, као што рекох, трошкови

ПТТ су нам изузетно велики, те сам донео закључак дапотпуно укинемо телефоне у фирми и писма, а уместоњих, да уведемо голубове писмоноше.

ПРОДАВАЦ: Богами, то сте се добро сетили!СТРАНКА: А знају ли ваши голубови да читају и пишу? Јесу ли

писмени?ПРОДАВАЦ: (Виче) Ево свих врста голубова, који знају сва писма

овог света! Њима не смета ни Вук, нит` Доситеј, ниЋирло, ни Климент, њима не смета ни ћирилица нит`латиница, њима је свеједно готика или хијероглифи,њима не смета азбука или абеседа! Не постављају пи-тања које је чије писмо, они све раде без поговора ибеспрекорно!

(Гууање олубова)СТРАНКА: Значи ваши голубови су писмени?ПРОДАВАЦ: Не, нису.


112

СТРАНКА: Па сад сте викали да знају сва писма света?ПРОДАВАЦ: То нема везе, то је реклама.СТРАНКА: Знам, али реклама мора бити истинита, а не лажна.ПРОДАВАЦ: Ма немој ми рећи! Реклама је реклама и она нема

везе с истином, она служи само да привуче муштерије.ПРОДАВАЦ: А после?СТРАНКА: Ништа. Ко се превари – преварио се...СТРАНКА: Значи, ваши голубови нису писмени?ПРОДАВАЦ: Нису и боље што нису.СТРАНКА: Али како ће преносити пошту?ПРОДАВАЦ: Ништа ви не брините, само ви њима дајте писмо и

адресу и посао је завршен.СТРАНКА: Зашто кажете да је боље што су голубови неписмени?ПРОДАВАЦ: Из два разлога: први, неће моћи да читају туђу

пошту и одају пословне тајне; и други, што ће брзо на-предовати у служби, јер су неписмени.

СТРАНКА: Како то!?ПРОДАВАЦ: То је бар просто. Јел` ви имате неког неписменог у

предузећу?СТРАНКА: Охо, имамо их доста! Али какве то везе има са

голубовима?ПРОДАВАЦ: Има, има, само полако. Јел ̀се неко од њих описменио?СТРАНКА: Их, пуно њих.ПРОДАВАЦ: Како?СТРАНКА: Па, овај, уписују неке вечерње, неке скраћене или до-

писне школе и описмене се.ПРОДАВАЦ: Значи, постану полуписмени? А шта после бива с њима?СТРАНКА: Ништа. Чим постану полуписмени постану шефови.ПРОДАВАЦ: Одлично! Онда настаје борба око куповине дип-

ломе с неке више школе, јел` да?СТРАНКА: Како то мислите куповине дипломе?ПРОДАВАЦ: Чим неко полуписмен постане шеф, он настоји да по-

стане и директор, али смета му што нема диплому вишеили високе школске спреме. Онда он упише студије нанекој високој школи и почиње да фаћка професоре и


113

предаваче. Неком поклони телевизор, неком замрзи-вач, неком јагње, неком намести добру цицу, неком за-посли жену, неком швалерку, неком да лову... Све узависности кога шта жуља или чему је склон. И такопосле неколико месеци – диплома.

СТРАНКА: Интересантно!ПРОДАВАЦ: Кад дође до дипломе, онда настаје борба за дирек-

торско место. Е, ту се не бирају средства да се срушистари директор. Пљуште анонимне пријава полиције,разним инспекцијама, пишу се, у име радника петицијеи шаљу синдикатима и министарствима. Породицу по-стојећег директора зову телефоном и прете, супрузипријављују његове швалерке, шаље се муниција каознак опомене... И све то док не смене старог директораили док му се на смучи и сам оде.

СТРАНКА: Заиста невероватно!ПРОДАВАЦ: Сада на сцену ступа онај са купљеном дипломом.

До тада је био у сенци, формално бранио свог дирек-тора, а сада се појављује као прави кандидат, јер имасве потребне услове и посебну предност, јер је почеокао неписмен и са најнижег радног места. Сада је он тајкоји ће разумети сваког, јер је изузетно паметан кад једотле догурао.

СТРАНКА: Чекајте мало, молим вас! У чему је онда предностнеписмених?

ПРОДАВАЦ: У томе што они најбрже и најлакше догурају дашефа и директора.

СТРАНКА: Овде је реч и голубовима и о преносу поште.ПРОДАВАЦ: Свеједно, то важи за све.СТРАНКА: Ако је тако како ви кажете ако неписмени брзо по-

стају руководиоци, ко ће онда носити писма?ПРОДАВАЦ: То је бар лако.СТРАНКА: Мислите запослиће друге неписмене голубове?ПРОДАВАЦ: Да. Голупчићи или деца голубова који су на овај

начин постали руководиоци, обично имају све, па неће


114

да уче. Кад одрасту, пошто су остали неписмени као ињихови родитељи, запосле се као аброноше и полакогурају до директора.

СТРАНКА: Шта значи “аброноше”?ПРОДАВАЦ: Ви знате да се код нас кратка порука зове абер, то

је остало од Турака.СТРАНКА: То знам, али...ПРОДАВАЦ: Ето, зашто. Уместо писма голупчићи преносе аб-

рове шефовима и директорима, док не постану полу-писмени, а затим, зна се, све се понавља.

СТРАНКА: Савим сте у праву, ми смо и до сада имали аброношеу колективу, само што ћемо их сада легализовати.

ПРОДАВАЦ: И плаћати.СТРАНКА: Па и до сада смо их плаћали.ПРОДАВАЦ: Знам, али за друго радно место, а сада ће те имати

и званично радно место - аброноша.СТРАНКА: То ће бити голубови, самим тим нећемо их плаћати,ПРОДАВАЦ: А до чега ће живети?СТРАНКА: Добро, то за храну...ПРОДАВАЦ: Храна, вода, одмор, хигијена...СТРАНКА: Каква хигијена?ПРОДАВАЦ: Ви знате да голубови много серу? Зато морате во-

дити рачуна где их држите, чиме их храните и томеслично. У супротном све ће вам засрати, нарочито кадпрестану да преносе аброве.

СТРАНКА: Мислите кад постану шефови или директори.ПРОДАВАЦ: Да, управо тако.СТРАНКА: Дајте ми једног писмоношу!ПРОДАВАЦ: (Виче) Навали народе, најлепше, најчистије птице

на свету! Која од које лепша и чистија! Погледајте паонда купите! Све могуће фризуре овде можете наћи, би-рајте: Кратку или дугу, ладну или врућу, суву или водену,минивал или максивал, рок или пинк!... Уз фризуру идеперје, све боје, све димензије и све по мери, по најно-вијој моди или класично.


115

(Јеан ааај онавља: лее фризуре, лее фризуре...)ПРОДАВАЧИЦА: Шта ти мени фризура! Види ти своју фризуру!

Ја немам времена ни да се умијем, а он фризура!...СТРАНКА: Лепо упоређујете!ПРОДАВАЦ: Морам, посао је посао.СТРАНКА: Одлучио сам да купим једног писмоношу.ПРОДАВАЦ: Чуо сам вас, али морам да вас упозорим да гре-

шите. Требало би узети пар: голуба и голубицу.СТРАНКА: Шта ће ми пар?ПРОДАВАЦ: Како ви хоћете, али ја вам кажем да ништа нећете

урадити. Ако узмете само једног голуба, туговаће засвојом партнерком и стално ће користити прилику дакидне до своје голубице, а посао ће трпети.

СТРАНКА: Мислите да купим голуба и голубицу?ПРОДАВАЦ: Сасвим.СТРАНКА: Добро, Зар неће једно другом сметати на послу?ПРОДАВАЦ: Неће, зашто би сметали?СТРАНКА: Водиће љубав на радном месту нико им ништа не

може, а то није у реду. Друго, није добро да супружницираде у истом предузећу, ствара се фамилијарност.

ПРОДАВАЦ: Ако голуб не води љубав са својом голубицом упредузећу, наћиће другу у том предузећу па ће бити јошгоре. Тек онда посао трпи, јер се мора трудити да угодии својој голубици код куће и оној у предузећу. Зато кадму дозволиш да доведе своју голубицу у предузеће он јемиран и печен, јер ће га голубица стално држати на оку.

СТРАНКА: А шта ће бити кад дође време да се легу јаја?ПРОДАВАЧИЦА: Ма какви, лупетало једно... Ово су свежа јаја,

домаћа.ПРОДАВАЦ: Биће све нормално. Голуб ће отворити боловање.СТРАНКА: Ваљда голубица, а не голуб?ПРОДАВАЦ: Не, него голуб. Прошла су времена кад је голубица

морала да леже јаја.ПРОДАВАЧИЦА: Погледај народе, зар су то јаја од голуба, видите

као песница, а они голуб, па голуб...


116

СТРАНКА: Мислите?ПРОДАВАЦ: Не само да мислим него знам, уз то голубови данас

и младунце чувају.СТРАНКА: Да ли то значи да голубови морају и јаја сносити?ПРОДАВАЦ: Они носе, а голубице сносе, то је разлика.ПРОДАВАЧИЦА: Он је потпуно луд човек, оваква јаја нема нигде.СТРАНКА: Зар то није у супротности са законима природе?ПРОДАВАЦ: Ко те пита за законе. Много тога није по закону па

се толерише. У осталом ко данас поштује закон?ПРОДАВАЧИЦА: Има закона, има. Платила сам тезгу! Закон...СТРАНКА: Имате ли и друге врсте голубова које би могли кори-

стити у предузећу?ПРОДАВАЦ: Рекао сам да имамо све: кокошаре, арапе, дивљаке,

гаћане, гушане, високолетаче, прелетаче, превртаче,крунаше...

СТРАНКА: И ви мислите да за сваког има места у предузећу?ПРОДАВАЦ: Како да не? Ево на пример, свуда има гаћана, то ти

је најниже радно место. Међутим, гаћани врло брзо по-стају аброноше, а затим превртачи, да би убрзо посталивисоколетачи и на крају крунаши.

СТРАНКА: А шта је са кокошарима, дивљацима, гушанима?ПРОДАВАЦ: Кокошари постају превртачи или како се у народу

каже “сеоске јајаре”. Дивљаци остају дивљаци, а гушанису најчешће он који су прошли све фазе.

ПРОДАВАЧИЦА: Узмите господине, погледајте каква су то јаја!СТРАНКА: Чини ми се да сте споменули и арапе?ПРОДАВАЦ: Да, неко мора бити крив за све у фирми, Е, то су

арапи. Они су црни и они су криви за све.ПРОДАВАЧИЦА: Како црна, црни ти петак судио! Зар су ово црна јаја!?СТРАНКА: Рекли сте да имате тридесетак врста голубова?ПРОДАВАЦ: Имам. Ако хоћете могу вам их показати.СТРАНКА: Шта мислите, ако бих куповао, да ли морам купити

од сваке врсте по пар?ПРОДАВАЦ: Не кажем да морате, али ако хоћете успешно да

обавите посао за који сте задужени, требало би.


117

СТРАНКА: А како да објасним Управном одбору и Скуштинипредлог такве одлуке?

ПРОДАВАЦ: То је бар лако: предложите да се од вашег пред-узећа направе два и то: предузеће голубова и пред-узеће голубица. Међусобним уговором, предузећеголубица сносе јаја, а предузеће голубова их излежу.Тако ће те остварити чврсту везу између оба предузећајер једно без другог не могу.

СТРАНКА: Е ту сте се мало преварили! Нема споразума којиможе чврсто повезати два предузећа, нити пак уговоракоји ће се поштовати.

СТРАНКА: Овде је природна веза: прво по основу љубави, адруго једно без другог не могу сносити јаја.

СТРАНКА: Зашто голубице не могу сносити јаја без голубова?ПРОДАВАЦ: Могу. Само та јаја се не могу излећи, биће мућкови.ПРОДАВАЧИЦА: Моја јаја мућкови! Ти си мућак! Ти си најгори мућак!СТРАНКА: Нису ни голубице тако наивне, знају оне да ће им го-

лубови увек пружити љубав, јер тиме доказују своју су-периорност, па макар после тога остали и без хлеба.

ПРОДАВАЦ: Овде није реч о појединцима, у питању су два ко-лектива, два привредна субјекта, и голубице не могукако хоће. Имају и оне одговорности.

СТРАНКА: Значи, ви сматрате да друштва голубице и голубоваморају сарађивати због мућкова.

ПРОДАВАЦ: Тачно. Ако колектив жели да има добра јаја, двапредузећа морају сарађивати.

СТРАНКА: А шта ће бити ако се преграде жицом и прекину са-радњу, како то обично бива?

ПРОДАВАЦ: Ништа. Голубови ће облетати туђа јата, а голубицеће сносити мућкове и продавати их.

ПРОДАВАЧИЦА: Ко продаје мућкове? Ко!?Погледајте да ли суово мућкови? То су свежа јаја, од јуче! Хоћете да вам ихразбијем о глави да би вас уверила да нису мућкови?

ПРОДАВАЦ: На њима не пише да су мућкови и онај ко их купујесматраће да је купио исправну робу.


118

СТРАНКА: А касније, кад се ствар открије?ПРОДАВАЦ: Онда је касно. Прво продавац ће свим средствима

доказивати да је продао исправну робу и да је кривицадо купца.

ПРОДАВАЧИЦА: Слободно вратите ако само једно није ваљано,Све паре враћам...

СТРАНКА: И?ПРОДАВАЦ: И ништа. Ствар ће отићи на суд.СТРАНКА: А на суду?ПРОДАВАЦ: То се не зна? Пре свега, судски спорови, нарочито

привредни, трају по десетак година, а дотле се можемного што - шта променити. Друго, кад узму то адво-кати и судски вештаци да возају, кад почну надмудри-вања и разне експертизе и анализе, никад краја...

ПРОДАВАЧИЦА: Ја ћу тебе на суд, па ћеш видети!СТРАНКА: Знам, знам, на крају ће доћи до поравнања.ПРОДАВАЦ: Или, што се најчешће дешава, друштво које је про-

извело и продало мућкове у међувремену промениназив, заврши спајање, промени адресу... Док његовпартнер то сазна и пронађе правног следбеника, вред-ност јаја је пала на нулу.

СТРАНКА: Како то мислите?ПРОДАВАЦ: Због инфлације.СТРАНКА: Ваљда цена је порасла, а не пала?ПРОДАВАЦ: Пустите ви цену, она није битна. Вредност, а не цена.СТРАНКА: Не схватам.ПРОДАВАЦ: Тачно је да у инфлацији цене много брзо расту, ме-

ђутим, ако суд донесе пресуду и обавеже продавцамућкова да врати паре купцу, он их неће вратити по це-нама које су у моменту доношења пресуде, већ по це-нама које су биле у моменту куповине.

СТРАНКА: Али зато ће платити камату.ПРОДАВАЦ: Платиће, али коју камату?СТРАНКА: Знам.ПРОДАВАЦ: (Виче) Ево птице! Навали народе! Све врсте сојки!


119

Не морате јурити сојке по белом свету! Овде их иматена тањиру, на дохват руке, а још и да бирате! Јевтинесојке и сојкице за свачију душу!

(Чује се есма сојке)(Јеан ааај онавља: Добре сојке! Добре сојке!...)СТРАНКЕ: Ви сматрате да је у интересу дужника да плати

камату?ПРОДАВАЦ: Сигурно. Ако спор потраје, јасно је да скоро за го-

дину дана износ камате буде у висини основног дуга, асве преко тога иде у корист дужника.

СТРАНКА: Дакле, туђим парама, захваљујући мућковима, можеда се оствари добар профит?

ПРОДАВАЦ: Молим вас, ја овде нисам споменуо никакав про-фит. Овде је реч о мућковима и дужничко-поверилач-ким односима између два привредна субјекта.

СТРАНКА: Ала се ви стручно изражавате!ПРОДАВАЦ: Без ироније, молим.СТРАНКА: А шта ће бити ако се мућкови извезу? Ту нема циле- миле!ПРОДАВАЦ: Па и нема. Инострани партнер по кратком поступку

врати назад и прекине пословну сарадњу.СТРАНКА: А ко плати цех?ПРОДАВАЦ: Наше друштво, наша привреда, јер ино-партнери

прекидају сарадњу са свим фирмама у земљи.СТРАНКА: Обично до тога не дође.ПРОДАВАЦ: Не дође због тога што се на свим нивоима органи-

зују разне посете и састанци. Ино-партнеру се надо-кнади изгубљена добит уз обећање да се то више нећедогодити.

СТРАНКА: А мућкови?ПРОДАВАЦ: Мућкови се продају на домаћем тржишту по да-

леко већим ценама.СТРАНКА: Како? Ем, мућкови, ем, по високим ценама? Ко ће то

купити?ПРОДАВАЧИЦА: Опет он “мућкови”! Море показаћу ја теби ко

продаје мућкове! Нећеш ти мени упропастити пазар!


120

ПРОДАВАЦ: Ја, ти, сви ми.СТРАНКА: Зашто?ПРОДАВАЦ: Зато што морамо, јер исправне робе нема. Про-

извођачи мућкова су успели да добију сагласност однадлежних органа о забрани увоза, наводно да би за-штитили домаћу производњу. Затим добију сагласносто слободном формирању цена и хоћеш - нећеш морашкуповати код њих по ценама које они одреде па макари за мућкове.

СТРАНКА: А инспекција и други органи?ПРОДАВАЦ: А, то је нешто друго, над попом има поп, а за њих

се увек нађу исправна јаја тако да они и не примећујумућкове. (Виче) Изволи народе! Свакојаке птице кодчика Добрице! Изволи народе! Фазани, јаребице, пре-пелице, ластавице... Извол`те, извол`те! Ћурке, гуске,патке! Све врсте патака: питома патка, дивља патка, до-маћа патка, кинеска патка!... По жељи и по избору! Засве прохтеве, за све укусе!

(Јеан ааај онавља) Добра ака! Добра ака...)СТРАНКА: Куда то води?ПРОДАВАЦ: Шта куда води?СТРАНКА: Па, то са мућковима?ПРОДАВАЦ: А, то? То је дугачка прича. Уосталом што сте се

ви ухватили за јаја? Шта ви мислите да су само јајамућкови?

ПРОДАВАЧИЦА: Ти си се ухватио за моја јаја! Али брзо ћеш сеухватити за своја!

СТРАНКА: Па... мислим...ПРОДАВАЦ: Шта ту има да се мисли, од чега год кренете исто

вам дође...СТРАНКА: Говорили смо о голубовима.ПРОДАВАЦ: Исто је то, да ли је реч о голубовима, о ћуркама, о

гускама, о паткама... Купиш голуба-мућак, налетиш наћурку - мућак, уловиш гуску - мућак, ухватиш патку -мућак... Све мућак до мућка.


121

СТРАНКА: Али како натерати предузећа да не производе мућкове?ПРОДАВАЦ: Везао би их за јаја и то озаконио.СТРАНКА: Шта ако се не поштује?ПРОДАВАЦ: Сасекао би им крила и очерупао перје, да не лете,

да се не шепуре... спустио их на земљу и тако би ихдржао док им на порасту крила...

СТРАНКА: Знам, али то није по закону.ПРОДАВАЦ: (Љуи се и оиже лас) Ма немојте ми рећи! Није

по закону! А питам ја вас, да ли је по закону да се про-изводе и продају мућкови? Да ли је по закону да збогмућкова немамо извоз? Да ли је по закону да дуплоскупље плаћамо мућкове од исправне робе? Где је ондамоје законско право?

СТРАНКА: Нисам мислио...ПРОДАВАЦ: (И аље овишеним оном) Шта ту има да се

мисли? Због тога што се не могу договорити два од-важна голуба, две птичице, свеједно да ли су гаћани илигушани, високолетачи или превртачи, писмоноше иликрунаши, ја морам да плаћам мућкове!

ПРОДАВАЦ: Молим вас, немојте се нервирати.ПРОДАВАЦ: (Смиреније) Како да се не нервирам када на сваком

ћошку мућак! А ви сви се правите наивни и ништа невидите! Ћутите! Бојите се да у свом колективу било штакажете својим високолетачима и крунашима! Бојите седа вам којекакви гаћани и аброноше не поткрешу кри -ла, да вас не очерупају и спусте на земљу! Јел` да?

СТРАНКА: Шта вам је човече?ПРОДАВАЦ: `Ајде кажите колико код вас има почупаног перја

и сасечених крила онима који су хтели да се супрот-ставе превртачима и крунашима? На колико различи-тих јаја мора лећи једна голубица пре него што јепримите у ваше јато? `Ајде, кажите!?

СТРАНКА: Нисам дошао да ме преслишавате и вређате!ПРОДАВАЦ: (Виче) Изволи народе, код чика Добрице има и

кукавице!


122

СТРАНКА: То ви мислите на мене?ПРОДАВАЦ: (Насавља а виче) Изволите, изволите! Ако вам је

тежак живот, ако немате пара, ако вас партнер вара, не-мојте се жалити пријатељу, немојте се поверавати ком-шији- купите птицу она ће вас заменити, она ће за вассве урадити! Тако ће вам бити лакше; сачуваћете своједостојанство док други кука у ваше име! За јевтине паредруги кука уместо вас! Изволите, изволите!

(Чује се кукавица)СТРАНКА: Питао сам да ли то мислите на мене?ПРОДАВАЦ: Ко сте ви да мислим на вас?СТРАНКА: Ја сам муштерија, купац, дошао сам пословно у име

фирме.ПРОДАВАЦ: Молим, молим, само ви изволите! Муштерија је

увек у праву! Само кажите шта желите и све ће бити уреду.

СТРАНКА: Колико кошта пар голубова?ПРОДАВАЦ: (Виче) Јевтине птице код чика Добрице! За мале

паре можете купити цара и лешинара! Можете купитисупа и коса! Хоћете ли лабуда или ноја? Купите савре-меног ноја, школованог, дресираног. Свуда ће вас заме-нити! Купите ноја и свуда можете ићи, на свим скуповимаприсуствовати, а ником се не замерити! Ној ће уместовас набити главу у песак! То је једини начин да све штовидите - не видите; што чујете - не чујете; све што ви-дите и чујете - ћутите, а главу горе држите. Ној ће вамрешити проблем јавног изјашњавања!

СТРАНКА: Ово вам стварно вреди!ПРОДАВАЦ: Вреди него шта?СТРАНКА: Шта мислите, вреди ли купити ноја?ПРОДАВАЦ: За себе да, за фирму не.СТРАНКА: Зашто?ПРОДАВАЦ: За фирму вам требају више, бар да у свакој коми-

сији чине већину.СТРАНКА: Нисам схватио.


123

ПРОДАВАЦ: Просто, тако ће предлози руководиоца гаранто-вано пролазити.

СТРАНКА: А, да у праву сте. Него, мало пре сте споменули супаи коса, на шта сте мислили?

ПРОДАВАЦ: Суп је врста орла, кос је птица певачица.СТРАНКА: Ја сам помислио на нешто друго.ПРОДАВАЦ: (Виче) Купите птице код чика Добрице! Ако желите

да одморите своју душу, да задовољите страсти, да ис-пуните своје жеље, да остварите своје снове, купитесеби птицу! Ако сте маштали да будете цар јунак, певач,летач, превртач, крунаш, писмоноша, селица, ако стежелели да се шепурите као паун, да заријете главу упесак, да подметнете неком јаја, ако сте маштали дапловите океанима, небесима, ако сте желели да будетеноћна птица, ако сте маштали да постанете било какваптичица у животу а нисте успели, јер су вас друге пти -чи це предухитриле, превариле, онемогућиле... не оча -јавајте! Дођите код Чика Добрице и све ће бити какотреба! Купите птичицу, по жељи, према страстима и ис-пунићете свој животни сан! Оно што ви нисте могли,моћи ће ваша птичица! Само дођите погледајте и ку-пите! Просто, једноставно, а јевтино!

СТРАНКА: Шта ће бити ако неко купи себи птичицу и опет неоствари свој сан?

ПРОДАВАЦ: Са птицама је много лакше него са људима. Ако вамсе не свиђа или вам не испуни очекивања можете јеочерупати, поткресати јој крила, или јој заврнути шију,и ником ништа. За птице се на суд не иде.

(Јеан ааај онавља: Злочин! Злочин!...)СТРАНКА: Ја сам се одлучио.ПРОДАВАЦ: Само ви изволите!СТРАНКА: Одлучио сам да купим све ваше птице за потребе

моје фирме. Да ли бисте примили један барирани чек?ПРОДАВАЦ: У реду је, само ви попуните и потпишите.(Јеан ааај онавља: Браво! Браво!..)


124

СТРАНКА Довиђења и хвала!ПРОДАВАЦ: Довиђења! (Цврку разних ица, музика)(Пауза)

(Галама на ијаци, рика разних живоиња)ПРОДАВАЦ: (Виче) Ево животиња! Све врсте животиња нуди

чика Добрица! Само ви изволите! Примам сва платежнасредства овог света, све инструменте плаћања... За до -бру муштерију све може! Изволите, изволите!

СТРАНКА: Добар дан! ПРОДАВАЧИЦА: Јевтина, крупна и свежа јаја! Изволите,

изволите!ПРОДАВАЦ: (Насавља а виче) Купите овчице код чика Доб-

рице! Све овце овог света исто блеје и све се споразу-мевају, за њих нема језичких баријера! Купите овце даимате кога да музете и шишате!

(Блејање овце)СТРАНКА: Добар дан! Зар ме се не сећате? Ја сам Јовица, онај

који је пре неки дан купио од вас птице?ПРОДАВАЦ: Добар дан! Изволите! Ја морам да вичем, то је моја

реклама.СТРАНКА: (Виче) Чуо сам ваш глас па сам дошао.ПРОДАВАЦ: (Виче) Изволи народе! Све врсте животиња код

чика Добрице! Дивље и питоме, биљождери и месож-дери, преживари и папкари, мирољубиве и крво-лочне... За све потребе, за све укусе! Дођите, погледајте,купите!

СТРАНКА: Хтео сам да вас питам нешто?ПРОДАВАЦ: Само ви изволите! Питајте без устручавања, ја сам

ту да објасним, помогне и продам...СТРАНКА: Ово је онако необавезно, приватно...ПРОДАВАЦ: (Виче) Изволи народе! Ако желите да забадате нос

у туђе ствари - купите слона, ако желите да научитекако се носе рогови, никад се не зна, можда, затреба –


125

купите јелена, ако желите да се решите туђе кокошке –купите лисицу! Научићете како се диже нос, ако купитеносорога! За све потребе и послове има животња.

СТРАНКА: А за фирму?ПРОДАВАЦ: (Виче) Ако желите да вам добро функционише ор-

ганизација у фирми- купите животиње! Са животињамасте решили све организационе проблеме. Идеална по-дела рада: зна се коме јарам, коме самар; ко вуче, ко сејаши; ко блеји, ко лаје... Само ви изволите! Свако обављасвој посао, нико се не буни, нико не дискутује, нико нетражи повишицу! Све функционише, све је идеално!

СТРАНКА: Шта сте радили пре него што сте постали продавацптица и животиња?

ПРОДАВАЦ: Шта ће вам то?СТРАНКА: Онако, питам...ПРОДАВАЦ: (Виче) Изволи народе! Купите камелеона да би по-

стали сналажљивији, купите корњачу да би решилистамбени проблем, купите жирафу да би били у току..!Све што нисте научили у школи, у породици, у друш т -ву... научићете од ваших љубимаца! Све не испуњенежеље, не остварене снове, не задовољене страсти, мо-жете надокнадити преко ваших љубимаца! Размислите,одлучите се, купите!

СТРАНКА: Зашто ме тако гледате?ПРОДАВАЦ: Где су вам птице?СТРАНКА: У предузећу.ПРОДАВАЦ: И?СТРАНКА: И ништа, видећемо...ПРОДАВАЦ: Шта сада требате?СТРАНКА: Ништа, слушам вас.ПРОДАВАЦ: Изволите!СТРАНКА:Питао сам вас, шта се радили пре?ПРОДАВАЦ: Био сам председник одбора за спровођење дуго-

рочног програма економске стабилизације у фирмиСТРАНКА: (Зареашћено) Молим?!


126

ПРОДАВАЦ: (Виче) Ево животиње! Све врсте животиња! Изво-лите, изволите! Ако желите увид у подземље - купитекртицу, ако желите оданост – купите пса, ако желитеспавање – купите мечку... Код чика Добрице све има исве може!

(Галама, рика живоиња, цврку ица)СТРАНКА: Бојим се да вас нисам разумео?ПРОДАВАЦ: (Повишеним оном налашава) Био сам председ-

ник комисије за спровођење програма економске ста-билизације у предузећу у коме сам радио! Био сам оношто сте сада ви! Јесте ли ме разумели?

(Пауза)(Галама, рика, цврку)ПРОДАВАЦ: (Виче) Све врсте животиња код чика Добрице!...ПРОДАВАЧИЦА: (Виче) Добра домаћа јаја, свежа јаја!...СТРАНКА: (Виче) Ево птице код вашег Јовице! Све врсте птице...(Музика)


127

НАПОМЕНА: Премијера комедије “Птице”, изведена је на Дру-гом програму Радио Београда, 21. априла 2000. године.

“Свет птица и људи”

Радио игра Симеона Костова “Птице” сатирична је пара-бола која тежи да истражи истоветне особине птичјег светаи света људи. У жижи збивања су менталитетске заврзламе,финансијске малверзације, непотизам и пратеће негативнепојаве, али их писац, за разлику од Аристофана, приказујељупко, духовито и не одвећ строго. Радња драме се дешава наптичјој пијаци, али се у редитељском поступку амбијенттржнице смењује са циркуском и варијететским, што овојигри даје посебну живост и ритам....

З. Ђуричић, “Радио ТВ ревија”, 8-14. априла 2000. године.


128

Старац и селоРадио драма


129

ЛИЦА:

СтарацСтранацБаба


130

(Цврку ица, зујање чела, жубор оока )СТАРАЦ: (Чује се љусак вое – умива се) (За себе) Ох, ал` је добра!

Мало сам се одмарао... Баба још дрема. Нека, нека је..СТРАНАЦ: Ох, ох, ала ти је лоше!СТАРАЦ: (Улашен) Ах, шта! Ко ? Баба, спаваш ли или нешто

кажеш?СТРАНАЦ: Ниси се, ваљда, уплашио? Кажем да си “лоше” место

изабрао за одмор. Хладовина, вода...СТАРАЦ: Аааа... Сањам ли ја то!?СТРАНАЦ: Добар дан!СТАРАЦ: Добар дан!СТРАНАЦ: Одмараш?СТАРАЦ: Да, задремао сам...СТРАНАЦ: Лице ти је све у зноју?СТАРАЦ: Ха, лице! Ово није лице, ово је сенка. Може ли старац

од осамдесет и кусур година имати лице?СТРАНАЦ: Да се и ја мало освежим. (Умива се и ије воу) Ала је

хладна! Зуби ми утрнуше!СТАРАЦ: Седи, одмори се мало.СТРАНАЦ: Хоћу. (Сеајући) Два дана путујем... Нисам имао с ким

ни реч да проговорим. Уста ми занемеше.БАБА : (Чује се како се мешкољи) Ти то мени нешто причаш? Ти

ко да ниси сам?СТАРАЦ: Ништа, ништа – само ти спавај, имамо времена на

претек.СТРАНАЦ: Кажем ти, прођох четири села. Пространа, велика

села.СТАРАЦ: Четири села!СТРАНАЦ: Да, а ово је пето.СТАРАЦ: Пето!? СТРАНАЦ: Пето село и први човек кога срећем за два дана и у

пет села.СТАРАЦ: Зашто?БАБА: (Кроз сан) Причаш ли ти с киме или ти врућина ударила

у главу?


131

СТАРАЦ: Лези, лези, нема никога...СТРАНАЦ: Чак ни стоке нема... на далеко је нема!СТАРАЦ: Нема, нема.СТРАНАЦ: Куће празне, њиве пусте, путеви зарасли...СТАРАЦ: У праву си!СТРАНАЦ: Ни дивљих животиња нема. Не приметих ни вука ни

лисицу...СТАРАЦ: Хм, кад нема питомих, нема ни дивљих.СТРАНАЦ: Разуме се, једно без другог не иде. Толико кућа, такве

лепоте, а нигде човека!...БАБА: Човече, с ким причаш? Умиј се мало! Охлади се!СТАРАЦ: (са узахом) Напустише, одоше...СТРАНАЦ: Где, зашто?СТАРАЦ: Ех, где, зашто!? Не знам. Како ко. Ал` то није важно...

Важно је да одоше...СТРАНАЦ: Има ли још неког у селу?СТАРАЦ: Моја баба, али и она је болесна, једва крсти земљу...

Притисле године. Ено је где лежи у хладу!СТРАНАЦ: И никог више?СТАРАЦ: Нема. Старци помреше, а млади одоше.СТРАНАЦ: И у другим селима исто?СТАРАЦ: Исто. Једно-двоје, једно двоје...СТРАНАЦ: Старци?СТАРАЦ: Старци.СТРАНАЦ: Знао сам. Значи, тако је.СТАРАЦ: Што причаш, шта то тебе брине?СТРАНАЦ: Питам.СТАРАЦ: Ти ко си?СТРАНАЦ: Путник, трговац.СТАРАЦ: А, трговац. С чим тргујеш?БАБА; Ко тргује? Мало ти је трговине данас, продадосмо оне

једине краве, а ниси ме слушао, сад те савест прогања.Не видим с ким причаш?

СТАРАЦ: Бабо, пусти ме на миру, ћути! Шта ми ти оно рече, овабаба ми не да ни да причам.


132

СТРАНАЦ: Купујем све: Куће, имања, путеве, реке, села...СТАРАЦ: Села!?СТРАНАЦ: Да, читава села. Комплет, са црквом, школом, гробљем.СТАРАЦ: Са црквом, са гробљем!!!?СТРАНАЦ: Као што рекох: Комплетно село, са свим што га чини.СТАРАЦ: Хм, то до сада нисам чуо!СТРАНАЦ: Зато сам се и обрадовао кад сам те видео.СТАРАЦ: Зашто?СТРАНАЦ: Како зашто!? Јесам ли рекао да сам прошао четири

села и ни у једном не сретох жива човека?СТАРАЦ: То сам разумео.СТРАНАЦ: Ни једно од њих нисам могао купити. Зашто? Зато

што нисам имао с ким да се погађам. Ја то радим закон-ски. Колико се погодимо – плаћам. На погодби нисамтврд.

СТАРАЦ: Тако и треба, то је људски.СТРАНАЦ: Добро је што сам бар тебе срео, те да одмах заврши -

мо посао.БАБА: Шта продајеш и коме? С ким то јадник прича, а мени каже

да сам излапела.СТАРАЦ: Какав посао!?СТРАНАЦ: Па, овој око продаје села. Хоћу да ми продаш село!СТАРАЦ: Које село!?СТРАНАЦ: Ово, твоје.СТАРАЦ: Да ти продам моје село!?СТРАНАЦ: Разуме се. Не тражим да ми продаш туђе, већ твоје

село.СТАРАЦ: Али како!?СТРАНАЦ: Лако. Јеси ли нешто продавао у животу: имање,

стоку?СТАРАЦ: Нормално, продавао сам. И јутрос сам продао краве,

ево седам милиона. Мени не треба, али деца, знашкаква су. Деци увек треба...

СТРАНАЦ: Онда знаш како се то ради.СТАРАЦ: То знам, али село!?


133

СТРАНАЦ: Исто ти је то. Ја купујем ти продајеш. Кад се погодимо,ја теби паре, ти мени село. И готово...

СТАРАЦ: Село! Са црквом и школом!!! Хм!...СТРАНАЦ: И? Шта си одлучио? Кажи цену!СТАРАЦ: Не знам. Од тога нема ништа.СТРАНАЦ: Зашто?СТАРАЦ: Село није моје. Ни куће, ни црква, ни школа... Ништа

од свега тога није моје.БАБА: Шта то није твоје? Где ли сам ја после шездесет година?СТРАНАЦ: Јеси ли ти из овог села?СТАРАЦ: Јесам. Ту сам рођен.СТРАНАЦ: Е, онда је то твоје село.СТАРАЦ: Моја је само кућа у којој живимо баба и ја и мало

имања што имамо, али то, бога ми, не продајем док самжив.

СТРАНАЦ: Ове куће, што се виде, чије су?СТАРАЦ: Припадају сељацима.СТРАНАЦ: Колико сам те разумео, у селу нема, сем тебе и твоје

бабе, никог?СТАРАЦ: Нема, нема никог.БАБА: Јадник мој, и ја видим да нема никог – а он само нешто

прича!СТРАНАЦ: Онда си ти једини с ким могу да се погађам. Да има

још неког у селу, онда би то била друга ствар, а поштонема...

СТАРАЦ: Да, нема.СТРАНАЦ: Школа је за ђаке, а ниједног детета нема у селу.СТАРАЦ: Одавно нема.СТРАНАЦ: Црква је за вернике, а њих нема.СТАРАЦ: Нема, а и ја ретко стигнем да одем.СТРАНАЦ: Ето, видиш! А шта ти и твоја баба представљате за -

једно село?СТАРАЦ: Ту смо, живимо, животаримо...СТРАНАЦ: Знам, али после вас шта ће бити са селом?СТАРАЦ: Не знам. Дођи онда па га узми.


134

СТРАНАЦ: Ни говора! Ја то радим по закону, хоћу документ.СТАРАЦ: Од мене га нећеш добити!СТРАНАЦ: Шта ће теби оволико село?СТАРАЦ: Шта ће ми!? Село је, као свако друго...СТРАНАЦ: Никакве користи од тога немаш.СТАРАЦ: Нека.СТРАНАЦ: Имам пара. Имам довољно пара да исплатим све од -

једном. За цену не питам.СТАРАЦ: Ти се шалиш?СТРАНАЦ: Не, не шалим се. Кућу ти нећу дирати, живи у њој са

бабом. Али и она улази у погодбу.СТАРАЦ: Како то да разумем?СТРАНАЦ: Како хоћеш, то је твоја ствар.СТАРАЦ: Нећу! Иди одавде, мани ме се!СТРАНАЦ: Ево ти паре, мислим да је то довољно. Преброј!СТАРАЦ: Нећу ти паре!СТРАНАЦ: Ја нисам трговац од јуче, паре треба да се броје. Ту

има седам милиона. Држ! Тако!СТАРАЦ: Рекао сам да нећу!БАБА: Шта ли неће? Ударила га врућина у главу.СТРАНАЦ: Мислим да ти нисам дао малу цену, ако се има у виду

да је село доста запуштено...СТАРАЦ: Стани! Где ћеш? Узми своје паре па иди!(Музика, кораци)(Пауза)

(Чује се уцкеање варе, кључање вое)СТАРАЦ: Бабо, јеси ли ти?СТРАНАЦ: Није баба, него ја.СТАРАЦ: Ја мислио да је...СТРАНАЦ: Знао сам да си ту.СТАРАЦ: Да, ту сам.СТРАНАЦ: Усред лета, по оваквој врућини, ти крај ватре!СТАРАЦ: Сунце не може све. А и стар сам брате, прија ми ватра.СТРАНАЦ: Аааа, куваш нешто?


135

СТАРАЦ: Да, кувам. Јаворово дрво.СТРАНАЦ: Хм, шта ће ти?СТАРАЦ: Хоћу нешто да мајсторишем.СТРАНАЦ: Јаворово дрво!?СТАРАЦ: Да.СТРАНАЦ: За шта ти служи?СТАРАЦ: За гусле.СТРАНАЦ: Зашто га куваш?СТАРАЦ: Зашто су гусле од куваног јавора су најбоље.СТРАНАЦ: То нисам знао!СТАРАЦ: Да, да. Велика је разлика. Знаш, кувано дрво се много

боље обрађује, постаје гипко и даје посебан звук, каода добије душу.

СТРАНАЦ: Шта ће ти гусле?СТАРАЦ: Како да ти објасним!? Да, разумем те, знам и ја да је то

заборављени инструмент. Данас се користе модерниинструменти, али они...

СТРАНАЦ: Шта они?СТАРАЦ: Ако баш хоћеш да знаш, ови нови музички инстру-

менти не могу никада оно што могу гусле, немајутоплину...

СТРАНАЦ: Где си нашао јаворово дрво?СТАРАЦ: У шуми, случајно. И то само ово парче.СТРАНАЦ: Кад мислиш да их направиш?СТАРАЦ: За дан – два. А зашто?СТРАНАЦ: Хтео бих да слушам мало ту музику.СТАРАЦ: Не знам да ли ћеш је разумети?СТРАНАЦ: Зашто мислиш?СТАРАЦ: То је само наша музика, и моја, моје душе. Понекад кад

је човек слуша може и да заплаче...СТРАНАЦ: Зашто би човек плакао док слуша музику!?СТАРАЦ: Откуд знам! Ако жели да дочара прошлост... то су само

гусле...СТРАНАЦ: А ти, јел` знаш да свираш?СТАРАЦ: У младости сам свирао... Ех, како је то некада било!


136

СТРАНАЦ: Онда, за неколико дана долазим поново.СТАРАЦ: Зашто?СТРАНАЦ: Да те слушам. Волим гусле.СТАРАЦ: То што ја знам није као преко радија.СТРАНАЦ. Због тога ћу доћи. Ја то волим. Донећу магнетофон

да снимим.СТАРАЦ: Шта ће ми?СТРАНАЦ: Ја хоћу. Платићу ти. Још ако лепо певаш и то оне ста -

ре јуначке, народне песме.СТАРАЦ: Уз гусле се мора певати.СТРАНАЦ: Онда, добро, Долазим, сигурно.СТАРАЦ: Не разумем! Ко си ти и шта хоћеш од мене?СТРАНАЦ: Рекао сам ти пре неки дан да сам трговац. Оног дана,

када сам купио твоје село.СТАРАЦ: То није истина! Никакво село ја нисам продао!СТРАНАЦ: Како, а зар ти не дадох седам милиона?СТАРАЦ: Ено ти паре па их узми и носи.СТРАНАЦ. Е, не може тако! То је завршено.СТАРАЦ: Мислиш?СТРАНАЦ: Па ваљда сам био јасан.СТАРАЦ: Купујеш села, добро, шта ћеш са њима?СТРАНАЦ: Рекох то стари, прођох десетак села и нигде живе

душе. Шта је то? Толико богатство а не користи се! Свепусто: имања, куће, школе, цркве, путеви... све, баш све.А је ли то у реду? У десетак села само по неколико ста-раца са по једном или две краве и по неколико коко-шака, и то је све. А шта је то? За неколико година и тоће нестати. Ето зашто купујем села.

СТАРАЦ. А за кога их купујеш?СТРАНАЦ: За мене, за моју децу, за фамилију... Ја имам пуно

десе, велику фамилију, желим да им обезбедим имањеда обрађују, желим да их доведем овде, да населе ованапуштена села, али ја то нећу мимо закона, нећу бездокуменат, без погодбе...

СТАРАЦ: А наша деца?


137

СТРАНАЦ: Где су отишла, оставила те.СТАРАЦ: Могу да се врате.СТРАНАЦ: Никад. У осталом, ја плаћам и то веома скупо. С тим

парама можеш себи купити свуда кућу и имање.СТАРАЦ: Зашто бих то радио? Зашто ти не купиш на другом

месту?СТРАНАЦ: То је нешто друго. Мени одговарају ова села. Волим

ширине, пространство. Свиђа ми се жубор оног потока,волим мирис ових ливада, мирис свежег сена...

СТАРАЦ: А шта ако ја нећу и наша деца неће?СТРАНАЦ: Држава вас неће заштитити, јер нема користи од на-

пуштених села и од земље која се не обрађује.СТАРАЦ: То нема везе, порез се редовно плаћа.СТРАНАЦ: Није све у порезу. Земљу треба обрађивати.СТАРАЦ: Узеће је задруга.СТРАНАЦ: Шта ти имаш од тога?СТАРАЦ: Више ништа, а некада сам имао, ех некад...СТРАНАЦ: Ја могу и сутра да дотерам своја стада у ова села, ко

ће ме спречити?СТАРАЦ: Закон. Не може то тако! Одлази већ једном човече, не

могу више да те слушам!СТРАНАЦ: Чуј, мислим да је овако најбоље: да се погодимо, на-

правимо уговор и све је легално. Као људи, хајде, дајруку!

СТАРАЦ: Значи морамо се погодити и ако ја нећу.СТРАНАЦ: Ја то нисам рекао. Ја само кажем како је најбоље, да

се договоримо као пријатељи, као људи и да обојицаимамо користи.

СТАРАЦ: Мени паре нису потребне. А ти, `ајде, одлази, доста јебило!

СТРАНАЦ: Зашто плачеш?СТАРАЦ: Не плачем... остарело се па очи саме сузе.СТРАНАЦ: Нисам те, ваљда, увредио?СТАРАЦ: Ма не, ниси. Иди само!СТРАНАЦ: Ето, у толико села нема ко ни добар дан да ти каже.


138

СТАРАЦ: Нема. Али иди, то је моја судбина.СТРАНАЦ: Хајде, кажи, ко ће ове старце сутра сахранити? Птице

и животиње треба да их разносе.СТАРАЦ: У праву си, нема ко. Ако се разумемо, иди! Иди! Можда

ће моја баба опет помислити да сам излапео.СТРАНАЦ: Али ја хоћу ово село, а ви идите код своје деце. Хоћу

да повратим живот овом селу.СТАРАЦ: Ти одакле си?СТРАНАЦ: Зашто је то важно? Човек сам, зар то није довољно?СТАРАЦ: Ти си моје зло, моја коб. Одакле си се створио? Остави

ме!СТРАНАЦ: Стари, земљи је свеједно ко је обрађује. Она је као

млада жена - тражи младост и снагу.СТАРАЦ: То је истина, али село има прошлост.СТРАНАЦ: После тебе ко ће чувати његову прошлост? Нестаће

и она.СТАРАЦ: Историја се не продаје за паре.СТРАНАЦ: Од историје се не живи.СТАРАЦ: Ту су гробови мојих предака, ту су векови...СТРАНАЦ: А ти мислиш да ја немам прошлост, да ја немам

предака? Али, ето, кренуо сам у свет, треба од нечегаживети.

СТАРАЦ: Хоћеш и моје гусле, моју душу, и то хоћеш! Недам!СТРАНАЦ: Хтео бих да сачувам све што има ово село. Са селом

купујем и обичаје, и ношњу, и музику, и историју... свешто чини једно село.

СТАРАЦ: Ама ти, које доводиш, хоће ли они разумети све то?СТРАНАЦ: Зашто не би?СТАРАЦ: А зар ви немате своју музику, обичаје?СТРАНАЦ: Имамо. Не брини чуваћемо и вашу.СТАРАЦ: На шта ли ће то изаћи, јадан ли сам ја!СТРАНАЦ: Хајде и мени једне гусле да направиш.СТАРАЦ: Гусле правим само за себе, а не за продају. Ако некада

будем имао прилике да нешто отпевам и задовољимдушу...


139

СТРАНАЦ: Добро, добро, разумем те...СТАРАЦ: Нећу да тргујем с њима. То је само за мене.СТРАНАЦ: Ја бих хтео мало да те слушам и да то снимим на тра -

ку, разумеш? Нормално, био бих веома срећан ако не -кад нађеш још једно јаворово дрво и направиш гусле иза мене. Наравно, све то плаћам.

СТАРАЦ: Као да је све у парама. Цео живот сам натезао крај скрајем.

СТРАНАЦ: Знам да није, али без њих се не може.СТАРАЦ: У овим крајевима јавор се тешко налази, а ове ти не

могу дати, можда су ми задње.СТРАНАЦ: Онда ништа, за неколико дана ћу доћи. Чим буду го-

тове гусле, ето мене. Разуме се ти ћеш ми рећи коликосве то кошта, ја ћу платити.

СТАРАЦ: Шта ћеш платити? Опет ти, по старом. Иди већ једном!СТРАНАЦ: Као да је то нешто.СТАРАЦ: Зар ти нисам рекао да то чиним за себе?СТРАНАЦ: Да, али ти имаш трошкове, радиш, губиш време, пе -

ваш, свираш, а све то без пара не иде.СТАРАЦ: Полако, ово је још дрво, далеко је од гусала и песме.СТРАНАЦ: А, то су готове гусле, ја их видим и чујем њихове

струне.СТАРАЦ: Ко зна шта ће све бити.СТРАНАЦ: Знам ја такве, што науме то и остваре.СТАРАЦ: Ти ниси наш човек и не верујем да ће ти се допасти.СТРАНАЦ: Хоће.СТАРАЦ: Ти мене никако да разумеш да ја нити могу, нити хоћу,

нити смем да продам село!СТРАНАЦ: Погодили смо се. Ти кажи, ако мислиш да сам мало

пара дао, ја имам још. Знам да је твој живот прошаоовде, тешко ти је, ја то ценим...

СТАРАЦ: Мислим да је најбоље да више не долазиш овамо!СТРАНАЦ:Е, то већ није у реду. Зашто да не долазим?СТАРАЦ: Твоје намере нису добре. Иди, доћи ће баба!СТРАНАЦ: Грешиш. Ја само поштено и по закону радим.


140

СТАРАЦ: Поштено! Хоће да ми узме село и то је поштено! Да миузме и то мало живота што ми је остало!

СТРАНАЦ: Не да узмем, него да купим.СТАРАЦ: То је исто, јер ја не желим да продајем.СТРАНАЦ: Да ли могу без икаквих сметњи да се населим? Само

сте ти и баба овде, а ни ви нећете дуго.СТАРАЦ: Можеш док неко не сазна.СТРАНАЦ: Ко?СТАРАЦ: Неко од потомака из овог села, власник куће или

имања.СТРАНАЦ: И?СТАРАЦ: Иселиће те.СТРАНАЦ: Мислиш? Тешко. Па никога више није брига, видео си

врата у корову, стазе зарасле...СТАРАЦ: Па усели се, брига ме.СТРАНАЦ; Нећу. Хоћу поштено да купим.СТАРАЦ: Од мене нећеш!СТРАНАЦ: Идем. За данас је доста, видимо се за неколико дана.

Онда ће мо причати и певати уз гусле. Довиђења!БАБА. Деда мој, ево мене. Дуго си био сам, а знам да није лако.(Музика, кораци)(Пауза)

(Чују се усле и есма уз усле. Сарчев лас је ромукао и о -рхава)

“Разболе се Арсен ПатриареУ честитом Бечу немачкомеКод њега се нико не десио,До владике мудри Исаије

И два ђака, два писара млада...(Док есма усле ојекују из куће, наољу лавеж аса; а заимлуање на враа)СТРАНАЦ: (Виче) Домаћинееее! О, домаћинееее!(Гусле и есма се и аље чују)


141

Немој мене овде оставити,Кости моје у земљи немачкој,Већ ме носи низ тио Дунаво...

СТРАНАЦ: (Као за себе) Не чује! Домаћинеее! Домаћинеее!(Чује се све јаче луњава и озивање)(Из куће и аље ојекују усле и есма)

Патриаре и отац и мајко,А где тебе суђен данак нађе

У овом Бечу немачкоме,Те те немам с ким ожалити,

Нит те имам с ким испратитиБез нашије` српски` свештеника...

(Песма и усле ресају, а из куће оире лас)СТАРАЦ: Ко је? Ко лупа?СТРАНАЦ: Пријатељ, отвори!(Чује се оварање враа)СТРАНАЦ: Добар дан!СТАРАЦ: Добар дан!СТРАНАЦ: Ала си се распевао!СТАРАЦ: Опет ти?СТРАНАЦ: Рекао сам да ћу доћи за неколико дана.СТАРАЦ: Добро, кад си већ ту, уђи!(Улазе у кућу)СТАРАЦ: Седи!СТРАНАЦ: Хвала. И данас сам доста пешачио...СТАРАЦ: Што?СТРАНАЦ: Да бих дошао. Рекао сам.СТАРАЦ. Хоћеш цигарету?СТРАНАЦ: Хоћу, хвала.СТАРАЦ: Сад ће и баба доћи, па да нам скува по кафу.СТРАНАЦ: А где је она?СТАРАЦ: У башти, плеви.СТРАНАЦ: Брзо ће она, само што није почела киша.СТАРАЦ: Изгледа биће провала облака... тако ми се чини...(Чује се рмљавина)


142

СТАРАЦ: Нека и време му је. Одавно је није било...СТРАНАЦ: Поља су доста пожутела.СТАРАЦ: Жита и овако нема.СТРАНАЦ: Ипак, због стоке.СТАРАЦ: То јесте.СТРАНАЦ: Како су деца? Јел` се јављају?СТАРАЦ: Ретко, пуно су заузети.СТРАНАЦ: Колико деце имаш?СТАРАЦ: Три сина, две ћерке и осморо унучад.СТРАНАЦ: Лепо, лепо, нек` су ти живи и здрави.СТАРАЦ: Старија ћерка нема деце.СТРАНАЦ: Штета.СТАРАЦ: Најстарији син пише да ће ускоро у пензију. Хоће да се

врати овде, у село.СТРАНАЦ: Греши. То му није много паметно.СТАРАЦ: Зашто?СТРАНАЦ: Човек док је млад може свуда. А кад остари не може.

Старом човеку је потребнији град него млађем, јер мутреба близу и лекар и продавница...

СТАРАЦ: Тако ми пише...(Грмљавина је све ближа и све јача: Чује се и веар)СТАРАЦ: Што та баба не долази!? Чека да је ухвати олуја!СТРАНАЦ: Доћи ће.СТАРАЦ: Што не бежи!?СТРАНАЦ: Иди, зови је!СТАРАЦ: Нека, ваљда ће доћи.(Ојеном се ролама срашан ром, а заим снажна киша ивеар)СТАРАЦ: (Забрину) О, Боже, луде жене! Шта чека сада!?СТРАНАЦ: Можда се негде склонила, под неко дрво или тако

нешто.СТАРАЦ: Ма није њој први пут, него да не озебе. И овако је стал -

но болесна.СТРАНАЦ: Сигурно се негде склонила. Него, чуо сам како лепо

свираш гусле и певаш уз њих.


143

СТАРАЦ: Ех, лепо... Остарело се, издао глас.СТРАНАЦ: Јесу ли то те гусле што си их пре неки дан правио?СТАРАЦ: Јесу.СТРАНАЦ: Баш су лепе и леп звук имају!СТАРАЦ: Ја то онако, из досаде.СТРАНАЦ: Чуо сам те и богами, допало ми се!СТАРАЦ: Ах, није то ништа... Да си ме чуо пре тридесет и више

година... Кад сам имао и снагу и грло...СТРАНАЦ: Хајде певај нешто!СТАРАЦ: Нека, касније кад се баба врати.СТРАНАЦ: Не брини, доћи ће. Певај нешто, а ја ћу укључити

магнетофон.СТАРАЦ: Зашто?СТРАНАЦ: Да снимам. Хоћу да сачувам твоју песму.СТАРАЦ: Рекао сам ти да то радим само за себе а не за друге.СТРАНАЦ: Свеједно, ја бих да снимим.(Гром, веар и киша су све јачи. Њих војица све више ижу онкако би се чули)СТАРАЦ: Хоћеш ли ракију?СТРАНАЦ: Хвала, не пијем.СТАРАЦ: Јел` то због здравља?СТРАНАЦ: Не, никад нисам пио.СТАРАЦ: А, ја попијем по неку хвала богу добро се осећам. `Аде,

живели!СТРАНАЦ: Живели!СТАРАЦ: Ох, баш ме раздрма.СТРАНАЦ: И кажеш да ти се син враћа и хоће кућу да гради у

селу?СТАРАЦ: Тако пише. Каже: тата, чим добијем прву пензију ето мене

у селу. То ће бити за годину дана, две, а дотле ми се чувај -те. Саградићу и кућу да се под старости лепо одмарам.”

СТРАНАЦ: Јави му да то не чини!СТАРАЦ: Не разумем?!СТРАНАЦ: Како не разумеш!? Ти знаш да је село моје!СТАРАЦ: Од кад!?


144

СТРАНАЦ: Ми смо озбиљни људи и кад се једном договоримо...СТАРАЦ: Ма остави ме на миру већ једном!СТРАНАЦ: Јави твом сину да то не чини! Село је моје, а ја не доз-

вољавам да се на мом имању гради кућа!СТАРАЦ: Где то пише, да је твоје имање и твоје село?СТРАНАЦ: Ево, сад ћу ти показати. (Чује се шушкање аира)СТАРАЦ: Шта је то?СТРАНАЦ: Уговор, документ.СТАРАЦ: Какав уговор?СТРАНАЦ: Уговор да сам купио село.СТАРАЦ: Ко је потписао тај уговор?СТРАНАЦ: За сада нико, а сада ћеш га ти потписати!СТАРАЦ: Ни луд! Ни мртав!СТРАНАЦ: Мораш! Паре сам дао!СТАРАЦ: Чекај човече, шта ти хоћеш од мене?СТРАНАЦ: Само оно што смо се договорили.СТАРАЦ: (Улашено и нервозно) Ти хоћеш да кажеш да мој син

не сме да дође у своје село? Не сме да направи себикућу на очевом имању!? Ти си луд!

СТРАНАЦ: Село је моје.СТАРАЦ: (Збуњено) Твоје село!? Ти си безобразан!СТРАНАЦ: То већ није лепо да ми тако говориш.СТАРАЦ: (Више за себе) Боже, шта сам доживео! Дође нека бе-

лосветска протува, пустиш га у кућу, а он ти узме и кућу,и цркву, и гробље, и прошлост и...

СТРАНАЦ: Ја нисам дошао да се свађамо, већ да завршимо по -сао и да се разиђемо као људи. Иначе, неће ваљати акоовако наставимо...

СТАРАЦ: Ја те нисам звао.СТРАНАЦ: Паре си узео.СТАРАЦ: Нисам! Ти си их оставио и сад их узми.СТРАНАЦ: Послушај ме!СТАРАЦ: Како?СТРАНАЦ: Потпиши ове папире, а онда узми гусле и отпевај

нешто уз њих.


145

СТАРАЦ: Е, то нећеш доживети! Одлази!СТРАНАЦ: Требало би да мислиш и на своју децу, не само на

себе.СТРАНАЦ: Управо зато. Хоћу да и моја деца наследе нешто од

оца, као што сам ја наследио.СТРАНАЦ: Са парама које си добио од мене можеш им купити

много веће и боље мање.СТАРАЦ: Зашто? Ово је њихово родно место. Ово је њихово

имање.СТРАНАЦ: Ти си већ своје одживео и не би било добро да сада

пред крај доживиш да ти деца страдају!СТАРАЦ: Ти претиш! Ти претиш мојој деци!СТРАНАЦ: Ма не, таман посла! Али, живом човеку се може сва -

шта догодити.СТАРАЦ: Знаш шта пријатељу, најбоље је да лепо одеш одакле

си и дошао!СТРАНАЦ: Моја су деца одгладовала те паре,СТАРАЦ: Ја ти их нисам узео, оне су твоје.СТРАНАЦ: Хоћеш ли ти потписати ове папире, лепо те питам?СТАРАЦ: Нећу!(Грмљавина, веар и киша)СТРАНАЦ: Ја ћу те натерати ако треба, нећу да се надмудрујем

с тобом!СТАРАЦ: Хоћеш да ме присилиш?СТРАНАЦ: Довољно си паметан да то нећеш дозволити.СТАРАЦ: Значи тако...СТРАНАЦ: Ако имаш друго решење...СТАРАЦ: И ти то зовеш поштеном и честитом работом?СТРАНАЦ: Ништа џаба не узимам. Добру цену сам дао.СТАРАЦ: Не ради се о цени. Ради се о мени, то је цео мој живот,

а ти ми га узимаш!СТРАНАЦ: Ипак, паре су најбитније.СТАРАЦ: Можда за тебе, али не и за мене. Мене само у гроб

одав де могу однети, чујеш ли!?СТРАНАЦ: Не пренемажи се него потпиши!


146

СТАРАЦ: За ово се иде на суд.СТРАНАЦ: Потпиши, па тужи...СТАРАЦ: Где треба да потпишем?СТРАНАЦ: Ево, овде.СТАРАЦ: Не видим.СТРАНАЦ: Показаћу ти.СТАРАЦ: Морам по наочаре. Сачекај.СТРАНАЦ: Хајде да обавимо и то па да се провеселимо.СТАРАЦ: Хоћеш и то на силу?СТРАНАЦ: Рекао сам да хоћу да платим, а ти изиграваш поштење.СТАРАЦ: Мора да имаш много пара?СТРАНАЦ: Целог живота сам радио и штедео.СТАРАЦ: И ја сам, а ипак немам пара. Моје богатство су моја

деца, ова лепота и мој мир...СТРАНАЦ: Где су ти наочаре?СТАРАЦ: Сачекај, тамо су у другој соби.(Чује се оварање враа. Чује се рмљавина која се уаљава)СТРАНАЦ: Шта ће ти та пушка!?СТАРАЦ: То је оловка с којом хоћу да потпишем уговор о продаји

села.СТРАНАЦ: (Улашено) Ти ниси нормалан!СТАРАЦ: (Сроо) Да се ниси макао с места!СТРАНАЦ: Нећеш ваљда да пуцаш!?СТАРАЦ: Ја немам шта да изгубим. Зашто бих живео када ми

узимаш мање, кућу и село? И што је још горе, забра-њујеш мојој деци повратак.

СТРАНАЦ: (Пресрављено) Што си се тако избечио!?СТАРАЦ: Ћут`! Нећеш то мој потпис видети на твом папиру!СТРАНАЦ: Знаш ли шта те после чека од моје деце?СТАРАЦ: Рекао сам ти да имам преко осамдесет година и да сам

своје одживео. Баба и ја смо већ у гробу, али тебе, тебеми је већ доста! Хоћеш и ово мало да ми узмеш!

СТРАНАЦ: Човече, пази шта радиш!(Чује се оварање враа, а заим ломљава и на крају уцањ.Сарац јаукне, а њеова баба врисне)


147

БАБА: Деда, деда, шта је с тобом!? Како си ме уплашио! Писаћудеци да дођу по нас. Шта се с тобом дешава у последњевреме?

СТАРАЦ: Убио сам идиота!БАБА: Никог ти ниси убио! Сањао си лош сан! Смири се, никог

ти ниси убио. Лези, одмори се, много се мучиш...(Чују се усле и есма уз њих)

НАПОМЕНА: Драма је добила другу награду Радио Београда за2000. годину. Премијера је изведена 3. јануара. 2001. године.

“ Село умире усправно”

“Ни сан, ни јава, а ипак – стварност. Тако би се, укратко,могла дефинисати тема награђене радио драме Симеона Ко-стова Старац и село, премијерно изведене у режији ВладимираПутника. Наше село тихо умире и аутор, у оквиру једног црно-хуморног сижеа, разрађује једну од сасвим могућих ситуацијау бесперспективном погледу на будућност руралних средина.Костов је приказао на уверљив начин сукоб оних који, ловећи умутном, желе да освоје сеоска имања, и то легално, купујућиих за добар новац. Дијалог се води неусиљено и као на јави, а у суштини то јепројекција старчевог страха пред општим умирањем села. Урежији Владимира Путника, који се потрудио да нагласи се-љакову приврженост дому и земљи, баш као и грабљивост онихкоји од свега тога хоће да га отуђе...” Рашко Јовановић, Политика, 15.јануар, 2001.године.


148

Мирис смртиРадио драма


149

ЛИЦА:

ОНОНАПУТНИК


150

(Тиха музика, лавеж аса, зов сове)ОН: (Тихо као за себе) Оде и Петар... Пре њега Стеван, па Марија...

Сада смо на реду нас двоје... Прво ја, па ти... Пролеће текшто је замирисало, а њих троје, једно за дру гим... Заштобаш у пролеће, када се све буди и буја? Прошлог пролећау селу нас је било деветоро, а сада само двоје. Истина,све старци, али деветоро је деветоро. Четворо одведошедеца у градове, а троје одоше Богу на истину. Да нијебило нас двоје Петра не би имао ко да сахрани... Трунуоби у оној страћари ко зна докле!? А сећам се како је некадбило! Пролеће нам је доносило радост, срећу, рађањеновог живота, мирис љубави, а сада...

ОНА: Пролеће? Више од четрдесет година нисам осетила мириспролећа.

ОН: Сваке године пролеће је долазило и одлазило. Истина, су-више брзо, али ја сам га примећивао. Ти си била окупи-рана другим стварима.

ОНА: То нису била моја пролећа. То су била пролећа која мениништа нису значила.

ОН: Пролеће је пролеће и не знам шта би друго могло бити?ОНА: Ти никад ниси знао шта је то пролеће!ОН: Зар и то треба знати? Први пут чујем да пролеће није пролеће!ОНА: Моја пролећа су се одувек разликовала. Мислила сам да

си то много раније схватио...ОН: Жене нико и никада није схватио. Толике године прове-

досмо заједно, а неке ствари први пут чујем од тебе!ОНА: (Више за себе) Моје пролеће је када га ја осетим и дожи-

вим свим својим бићем, када ми се душа и тело буде,када у мени сазревају клице које желе процват...

ОН: Ништа ново, ништа посебно.ОНА: Мушкарци ништа не знају. Они су сувише једноставни.

Њима природа није подарила таква осећања...ОН: Да, да, ми смо без осећања.ОНА: Мушкарци су као сунчеви зраци, они помажу да се у жени

пробуди пролеће а да нису ни свесни шта је то.


151

ОН: А шта би без њих?ОНА: За пролеће у жени није важно годишње доба: оно може

бити и у јесен, и у зиму... важно је да она осети зов свогтрептаја.

(Чује се лас сове)ОН: Ево је опет! Мислио сам да је свој злослутни зов завршила

Петровим одласком!?ОНА: (Као а а не чује) Зна ли Сунчев зрак шта све Земља крије

у својој утроби?ОН: У селу смо још само ти и ја... Та проклета птица, изгледа,

неће стати док и нас не одведе?ОНА: (И аље насавља своју ричу) Семе које падне на камен,

никад не доживи пролеће, врло брзо постане прах.ОН: Кажеш да више од четрдесет година ниси доживела про-

леће? Кад год сам споменуо твог Гавру, на твом лицуприметио бих руменило и осмех пролећа.

ОНА: То су биле само озарене сенке моје младости. Ех, каква јето љубав била! Све што ми је вредело у животу, ти си миузео или упропастио!

ОН: Не знам, можда си у праву, ал` понекад се питам ко је мениупропастио идеале младости.

(Совин лас је, чини се све ближи)ОНА: Птице су ти као жене – њихов зов нико не разуме.ОН: Ово је птица злослутница.ОНА: Осетила мирис пролећа и љубави.ОН: Зар то није зов смрти?ОНА: Тамо где нема сова, људи не умиру?ОН: Ускоро ће се огласити и кукавица.ОНА: Једино сам сигурна да ни ове године нема мириса про-

лећа. Природа је заражена мртвилом сна.ОН: Човеку је лакше кад нађе разлог у нечему што га чини

ништавним.ОНА: Све на овом свету ништавно је, сем љубави. Једино због

љубави вреди родити се и живети. Богатство, лепота,власт, сила... не вреде ни пет пара ако нема љубави.


152

ОН: С годинама човек заборави шта је то љубав.ОНА: Жао ми је мушког света, не зна колико је сиромашан и

празан јер не може да спозна суштину љубави.ОН: У дугим ноћима човек научи да осећа све промене у ваздуху.ОНА: Овај ваздух мирише на смрт. Мирис долази одоздо, из

земље.ОН: Синоћ се догодило нешто чудно. Ти си спавала.ОНА: Већ годинама ја не спавам.ОН: Осетио се јак потрес, цела кућа се тресла, а нисам чуо да су

рекли да је негде био земљотрес.ОНА: Спавао си и она те је посетила у кревету. Осетила сам је

како улази кроз затворен прозор и увлачи се код тебеу постељу. Чак сам и ја помислила да је земљотрес, докнисам схватила.

ОН: Мислиш да је то била смрт?ОНА: А, ко би други тако дрско упадао у туђу постељу поред

живе жене?ОН: Ако је, заиста, то била Она, значи да је дошла по мене.ОНА: Не, дошла је по мене. Дошла је да мене замени у твојој по-

стељи, иако је та постеља одавно њена.ОН: Како знаш да је Она?ОНА: По мирису. Зар не осећаш њен мирис на сваком кораку.

Ако нешто кувам, уместо мириса хране – мирис мемлеи босиљка; ако нешто перем, уместо мирис сапуна –мирис мемле и босиљка, ако уберем цвет – исти мирис...

ОН: Ти рече да је ушла кроз затворен прозор?ОНА: Зар постоје прозори, врата и браве које могу спречити до-

лазак смрти?(Лавеж аса осаје усиљен и аничан, као а завијају)ОНА: (После краке аузе) То су курјаци. Приближавају се.ОН: Донећу пушку.ОНА: Шта ти вреди.ОН: Нек се нађе, за сваки случај.ОНА: Неће они унутра, плаше се ватре.ОН: Ако затреба, да заштитим псе.


153

ОНА: Изгледа да су и они осетили мирис смрти.ОН: Морам да их отерам!ОНА: Од смрти се још нико одбранио није.ОН: Знаш, јутрос, кад смо се враћали с гробља, посматрао сам те.ОНА: (Прекиа а и насавља њеову мисао) Приметио си да су

ми очи још увек младалачке...ОН: Откуд знаш шта сам хтео да кажем?ОНА: После седамдесет година проведених с неким, није тешко

прочитати му мисли.ОН: Изгледаш ми лепше и здравије него пре неки дан.ОНА. Сваки човек се пред смрт пролепша.ОН: То је доказ да ти се враћа младост.ОНА: Брине ме само...ОН: Зар може још нешто да нас брине?ОНА: Остадосмо само нас двоје...ОН: Знам, нема ко да нас сахрани.ОНА: Ето, видиш, и ти настављаш моје мисли.ОН: О томе и ја стално размишљам.ОНА: Морамо нешто да предузмемо, док још можемо.ОН: Ако је Она стварно била код мене у постељи, онда ћеш ти...ОНА: Не, не, ја идем прва! Онај ко осећа мирис мемле, босиљка

и тамњана.(Пси се нало и анично, завијајући, риближавају враима куће)ОН: Охо, ово постаје озбиљно! Готови су! Поклаће нам псе!ОНА: Дошли по своје. Смрт и курјаци увек иду заједно.ОН: Сад ћу им показати!ОНА: Ништа ти не вреди.Осетили су мирис смрти и зато су

кренули.(Чује се шкљоцање ушке, заим, оварање розора и налироор очајно авежа аса и вукова)ОНА: Пази да не ускоче кроз прозор! Хтела бих да умрем при-

родном смрћу, не желим да ме курјаци черече! (Заимсмирено) Мада, можда је и боље... Отворимо им вратаи тако решимо и највећи проблем – сахране.

ОН: Кроз прозор ћу, само да их отерам.


154

(Два уцња, јеан за руим, ојекују у ноћној ишини. На краконасаје ајац, а заим усилни лавеж аса, као а јуре за неким)ОНА. Само си одложио неминовност.ОН: Ако ћемо тако, и живот на овом свету није ништа друго до

свакодневно очекивање и одлагање смрти.ОНА: Пошто си привремено отерао смрт и курјаке, хтела бих...ОН: ... Да ти пустим неку стару плочу.ОНА: Најстарију.ОН: Нових и нема.ОНА: Да оживим успомене.ОН: Тешко је наћи толико стару песму која би оживела наше

успомене.ОНА: (Смирено, као за себе, уз сару сену музику) После једног

од многобројних ратова, кроз наше село пролазила јевојска. Не знам да ли је била наша или непријатељска.Један официр, млад, леп, висок... не зна се да ли је нањему била лепша шапка или чизме, сабља... У његовимплавим очима огледале су се дубине свих мора и небеса!Сусрела сам се с његовим погледом. Осетих огромнунемоћ. Тај поглед ме обнажи и ја не осетих ни нелагод-ност ни срам што нага стојим пред целим светом. Јединонисам успела да сакријем снажан ритам срца, који је пра-тио одлазећи ритам војничких корака. Била је познајесен, а његове очи донеле су ми мирис пролећа. Никадасе више није вратио у наше место, али никад ни отишао...Ево и ноћас га видим, као некада, само што његов погледне мирише на пролеће већ на смрт.

ОН: Никада ми ниси причала о том официру!ОНА: А шта сам могла да ти причам о њему? Све си ти знао и

без казивања. Читавог живота, причали смо ћутећи имислим да смо се разумели. Разумео си ме као што самја тебе разумела док си тражио нечији мирис у мојојкоси, а никад ми ниси рекао чији... Понекад ми се чинида он није постојао... Можда сам ја то само сањала... Санизбледео, остао само мирис...


155

ОН: Ко зна колико је невиних живота нестало пред таквим ми-ришљавим погледом?

ОНА: Касно је за љубомору. Такав поглед оплемењује, доносинов живот. Све жене које су га виделе осетиле су мириспролећа... Причале су ми о томе много касније. Кад јеотишао, село је поново замирисало на устајалост, којасе временом претворила у мирис смрти...

ОН: Ти опет о том мирису. Ја ништа не осећам.ОНА: Рекох ти да се увукао у све: у постељу, у храну, у воду, у

одећу, у цвећe... баш у све! Задах мемле, помешан с ми-рисом босиљка и тамњана... Можда ми се то он јавља соног света? Ко зна?

(Пси нало и усилно очињу а лају, а заим се чује куцање навраима)ОНА: (Као у оверењу) Коначно долази.ОН: (Такође ише) Мислиш.ОНА: Кад ти кажем. Осећам њен мирис! Зар ти не осећаш мемлу

и босиљак?(Куцање се онавља, а си насављају с лајањем)ОН: То је човек, залутали путник.ОНА: Она никада не иде сама: њу доноси човек, вук, змија, гром,

вода... Она има на хиљаде различитих ликова и путева...(Куцање осаје јаче, а заим се чује мушки лас)ПУТНИК: Домаћине, домаћине! Еј, има ли кога?! Отворите!ОН: Ето, видиш! Путник!ОНА: Дошао по своје! У прави час.ОН. Рекао бих да је млад човек?!ОНА: Сазнао је да смо сами и дошао да нас опљачка и убије.

Само да нас не мучи!ОН: Морам да му отворим!ОНА: Сачекај још мало, да се договоримо!ОН: Шта има да се договарамо? Биће оно што мора бити. Ко-

начно то је прилика да решимо наш проблем.ОНА: Немој да се плашиш! Понашај се природно, то ће га изнер-

вирати да што пре изврши свој наум. Буди мало и дрзак.


156

ОН: Не брини, нисмо му ми први, зна он свој посао.(Куцање рераса у луање. Пси све јаче лају)ПУТНИК: Ееееј, чујете ли!? Има ли кога? Отворите!ОНА: Кад би хтео, пошто нас опљачка и убије, да нас спали и да

заједно с кућим изгоримо.ОН: Више пута ми је падало напамет да ја то учиним, али..ОНА: Ти не смеш то да урадиш! Не смеш због деце, треба да им

оставиш проклетство убице и самоубице!ОН: Да му поставимо услов?ОНА: Реци му: господине убицо, захтевам од тебе, пошто нас

опљачкаш и убијеш, да нас спалиш заједно са кућом! Тоје наш услов за даље преговоре и молим! Ако приста-неш, све ћемо ти рећи: где се налази накит, где су пареи све остало што те интересује.

ОН: Да, да, нећемо му дозволити да заврши свој део посла а данас остави тако.

ОНА: Кажи му да имамо и девиза!(Луање је све снажније)ОН: Морам да му отворим, разбиће врата! Ево, ево! Идем!(Чује се окључавање браве и оварање враа)ПУТНИК: Хвала богу, ја помислио да нема никога замало да се

вратим. Видим светло гори, пси бране прилаз кући анико не отвара.

ОН: Одавно нам нико није закуцао на врата.ОНА: Ни дању, а камоли ноћу.ПУТНИК: Извините, можда сам вас уплашио, али...ОН: Онај кога ви посећујете нема чега да се плаши, њему је свеједно.ОНА: Седи, раскомоти се.ПУТНИК: Хвала, баш сам уморан. Дуго сам пешачио.ОН: Како си сазнао за нас?ПУТНИК: Када сам ушао у село, тражио сам мало очуванију кућу,

рачунам, ту живи неко... Два пуцња из пушке и пси мипомогоше да вас нађем. Јесте ли ви то пуцали?

ОН. Јесам. Због курјака. Напали су псе, морао сам да их отерам.Нисте их видели?


157

ПУТНИК: Нисам. Ишао сам путем, али нисам ништа приметио.ОН: Како си знао да пут води према нама?ПУТНИК: По трагу. Неко је пролазио колима.ОН: Да, јесте наше комшије су се јуче одселили у град.ОНА: Били су овде.ПУТНИК: Ко?ОНА: Курјаци. Хтели су да уђу у кућу, да вас предухитре. Пушком

смо их отерали, али само привремено. Вратиће се, си-гурно. Ти их се не бојиш?

ПУТНИК: Навикао сам на опасности.ОН: Нисам их видео, али чини ми се да их је било више.ОНА: Сигурно имаш оружје?ПУТНИК: Да, да. Без револвера и ножа никуд не идем.ОН: То ти дође као основни алат.ПУТНИК: У различитим непријатностима човек упадне, на раз-

лишите људе наиђе, никад се не зна...ОНА: Ми се запричали, ничим да те понудимо. Хоћеш кафу?ОН: Имам и добру домаћу ракију.ПУТНИК: Кафа може, а ракија не!ОН: Домаћа, чиста препеченица!ПУТНИК: Верујем, али волим да будем трезан док радим. А и не

пијем кад возим, нећу да имам посла с полицијом.ОНА: То су прави професионалци. Тако и треба. Од полиције

треба што даље.ПУТНИК: Вас двоје сами живите овде?ОН: Сами јесмо, а да ли живимо, то нисмо сигурни?ПУТНИК: Немојте тако. Видим лепо се држите.ОНА: Ево кафе.ПУТНИК: Хвала, госпођо!ОНА: Ти, изгледа, сам путујеш и све сам радиш?ПУТНИК: Најбоље ми је кад сам сам, али некад човек не може

све сам, мора с неким да се удружи, колико год му нијепо вољи.

ОНА: Све што човек може сам да уради најбоље је. Тајну самоједан човек може да сачува, мислим на тајну његовог


158

рада, а још ако успе да свој посао уради брзо и чисто,да не оставља трагове, то је права ствар.

ПУТНИК: До сада нисам има никаквих проблема у послу, мадаево сад ми се покварио ауто и нисам могао даље. Првосам помислио да сачекам јутро у ауту, али ипак одлучихда кренем, можда ћу успети у току ноћи да урадим нешто.

ОНА: За многе послове ноћ је сигурнија.ПУТНИК: Требало би ми једно парче подебљег канапа, или

ужета, можда и јачи каиш... Отприлике, метар, метар ипо дужине... У питању је клинасти каиш.

ОН. Канап, уже, каиш! Нисам очекивао да ћеш ми то тражити?Не знам да ли имам?

ОНА: Види се да човек зна шта ради. Зашто би користио ножили пиштољ.

ПУТНИК: Зашто нож или пиштољ!?ОНА: И ја то кажем, зашто? То се користи у опасним ситуацијама.ПУТНИК: Разуме се, али сад ми једно обично парче канапа може

послужити да завршим посао.ОН: Не верујем да сад могу да га нађем... Зашто не одморите,

па сутра ујутру полако..ПУТНИК: Не, не. Не смета мени ноћ, навикао сам.ОНА: Пусти човека, он зна шта ради.ОН: После употребе тог, рецимо, канапа, хоће ли избити пожар?ПУТНИК: Може да се деси. Понекада дође до јаког загревања,

као последица трења, и за час букне пламен.ОН: Зашто, ипак, не останеш до ујутру?ПУТНИК: Добро, кад баш инсистирате. Него, извините, где вам

је тоалет?ОН: Напољу у дворишту. Показаћу ти!(Чује се шкриа враа)ОНА: Видиш ли, човече, какву смо срећу имали! Неће нас клати,

нити пиштољем убијати! Хоће канап, а то значи да ће насу сну задавити! Зар то није најбоље решење. Морамо дапопијемо дуплу дозу таблета за спавање, како не бисмоосетили ништа док он ради свој посао.


159

ОН: Рекао је да ће и пожара бити.ОНА. Све је јасно, немој ништа више да запиткујеш! Него, иди у

шупу и пронађи то проклето парче канапа! Како знаш!ОН: Види се, искусан момак, а тако наивно...ОНА: Прави убица треба да има такво дечје лице.ОН: Видиш ли како је смирен, хладнокрван? О свему прича нор-

мално и природно, као да то није ништа!ОНА: Навик`о, а код нас и нема чега да се боји.ОН: Видећеш да неће у кревет да легне. Натераће нас да лег-

немо, а он ће остати на столици. То је опрезност.ОНА: Ево га, враћа се. Иди по уже!ПУТНИК: Бога ми, кућа вам је доста очувана и лепа је!ОНА: Стара је као и ми.ПУТНИК: Није важно, важно је да је одржавана.ОНА: Није да се нема пара за нову кућу, али шта ће нам? Деца

отишла, село помрло...ПУТНИК: Види се да сте добри домаћини.ОНА: Имамо пензије, нису велике али за нас двоје довољно. И

деца понекад шаљу, мада нема потребе. Немамо где датрошимо. Имамо ми и уштеђевину, девиза, и накита,али шта нам то вреди?

ОН: (Долази и оноси кана) Ево, нашао сам ово, ваљда ће битидобро.

ПУТНИК: Сасвим добро, одлично! Хвала! А рекосте да имате децу?ОНА: То нису више деца. И син и ћерка имају своју децу, унуке...

и сви су у Аустралији.ПУТНИК: Зар неће неко од њих да се врати?ОНА: Таман посла! После четрдесет година! Где да се врате и

због чега?ПУТНИК; Чуди ме да и вас нису одвели!?ОНА: Звали су више пута, али ми нисмо хтели. Нама је било

добро и овде. До сада. Једино што сада остадосмо пот -пуно сами.

ПУТНИК: Није баш згодно, Шта да се једно од вас двоје разболиили, не дај боже умре? Шта ће оно друго?


160

ОНА: То нас и највише мучи. Молимо се Богу да нас заједно узме.OН: А после тога да се запали кућа и да заједно изгоримо, јер

неће имати ко да нас сахрани.ОНА: Заслужили смо то.ОН: Добро је да си ти наишао.ПУТНИК: Увек неко наиђе.ОНА: `Ајде, прилегни мало, одмори се!ПУТНИК: Не, не, ви само лезите. Ја ћу овде на столици. Навикао сам.ОНА: Зашто, има места. Што да се мучиш кад можеш лепо да

легнеш?ПУТНИК: Нека, нека, ја ћу овде.ОНА: Јесам ли ти рекла?ОН. Знао сам. ПУТНИК: Нешто није у реду?ОНА: Ма не, не, кажем да младима и не теба посебан комфор.(Чује се исрекиано хркање, веар и овремени лавеж аса)ОНА: Јеси ли будан?ОН: Ух, каква ноћ! Никако не могу да се приберем!ОНА: Шта се десило?ОН: Опет смо будни, значи живи смо.ОНА: Где је он?ОН: Изгледа да је отишао!ОНА: Нема ни канапа?ОН: Однео га. ОНА: (Наорно усаје) Све је ту! Ништа није узео! Све сам му по-

казала: и паре, и накит, и девизе и све, а он отишао безичега...

ОН: Није нас ни убио! Зашто је онда долазио?ОНА: Можда се сажалио, можда ће се вратити, не знам...ОН: Не верује,.ОНА: Никоме човек више не може веровати.ОН: Ја више нисам сигуран да је неко и био. Не сећам се ни како

је изгледао. Јеси ли ти сигурна да је неко синоћ био овде?ОНА: Чини ми се да је имао очи попут оног официра... Али, лика

се не сећам...


161

ОН: Нема никаквих трагова! Све је на свом месту... Интере-сантно, ја се и не сећам његовог лика, а убеђен сам даје био... или...

ОНА: Једино у шта сам сасвим сигурна јесте да је кућа била пунамириса смрти.

ОН: Како мислиш?ОНА: Тако. Помешани мирис мемле и босиљка, завијање ву-

кова, човек без лика, то не може бити ништа друго негодолазак смрти. Она је то била. Дошла по неког од насили по обоје, али изгледа да је одложила свој наум...Осећам да ће се убрзо вратити...

ОН: Ко зна? Можда смо нас двоје поново сањали исти сан?...(Тиха музика, лавеж аса, зов сове)

НАПОМЕНА: Премијера радио драме “Мирис смрти” изведенаје на Другом програму Радио Београда, 5. децембра, 2005.године.

“У очекивању смрти”

“Двоје остарелих проводи у усамљености време очекујућисмрт. Сами станују у сеоској кући, будући да им пород живи удалекој Аустралији. Не без меланхолије сећају се свега што судоживели у прошлости. “Читавог живота причали смо ћутећии мислим да смо се разумели”- рећи ће стара истину о њиховомзаједништву. Повремено размишљају какав ће им бити крај, јер,како ће једно од њих двоје рећи: “Живот на овом свету нијеништа друго до свакодневно одлагање смрти” ... Дело, које се од-ликује поетичним приступом и лепо писаним дијалозима ...

Суморна драма о људима пред лицем смрти прозвучала је не-осетно, покренувши више исконских питања о смислу људске ег-зистенције. Драма Мирис смрти Симеона Костова за кратковреме од неких двадесет и пет минута суочила је слушаоце самногим животним истинама и неминовностима...”

Рашко Јовановић, Политика, 2. децембра, 2005. г0дине.


162

ДиогенРадио драма


163

ЛИЦА:

НараторАнтистанДиогенГласникГлас IГлас IIГлас IIIГлас IVПтоломејАлександарАнихејАристидПлатонСтражарПредседавајућиКупац IКсенијадРазни гласови


164

НАРАТОР: Диоен је јеан о најознаијих сарорчких мурацакоји је живео у време Алексанра Макеонско, Сокраа,Плаона, Арисоела, Еуклиа и руих великана онашњесвеа.

Рођен је у рау Синои, али највећи ео живоа ровео је уАини, ценру аашње кулуре и цивилизације, а ослењеане живоа ровео на Корину.

Збо необично начина живоа и онашања, као и сеци-фично оноса рема својим сурађанима, као и збо изузенеошроумноси и брико језика, осао је леена још заживоа.

Већи ео сво уовечно живоа Доен је ровео у сиромаш -ву, резирући боасво и раскош, не обазирући се риомна осале рађане и њихов начин живоа.

О имовине осеовао је наушено буре, које му је служилокао кућа и малу орбу, с неохоним сварима, коју је носиосвуа. Заусављао се е је хео и каа је желео а реахне,јее, сава или разовара с рађанима.

Своје зравље је челичио ако шо се леи ваљао о уси -јаном еску, а зими хоао бос о снеу.

Учио је о свако и оучавао свако.Јеном је виео малишана како ије воу са лана и закључио

а нема оребе а носи чашу за воу оворећи: “Ово ее ме јеобеило својим малим рохевима.” Ко руо ееа је ри -меио како изубљеном кором хлеба јее асуљ и закључио аму ни чинија ни кашика нису оребне.

Док је наобуни филозоф Анаксимен ржао реавање најеном о аинских рова, Диоен је ришао и руком увис о -иао малу рибу и им есом скренуо ажњу рисуних слуша-лаца. На иање зашо о чини ооворио је: “Анаксименовмури овор је рекинула јена рибица незнане вреноси.”

Није се женио. На иања зашо се не жени, ок је био млаооварао би “Рано је”, касније је на исо иање ооварао би:“Касно је.”(Тиха музика)


165

АНТИСТЕН: Слушај Диогене! Упркос мом начину живота, примиосам те, водио са собом и подучавао. Од мене је доста, пате молим да ме оставиш и кренеш својим путем.

ДИОГЕН: Али ја волим да те слушам.АНТИСТЕН: Доста си ме слушао, сада хоћу да будем сам.ДИОГЕН: Ти си Антистене, највећи филозоф кога сам упознао и

зато не желим да се лишим задовољства да те и даљеслушам.

АНТИСТЕН: Целог живота сам био сам. Направио сам изузетаккада сам те примио, а сада те молим да одеш.

ДИОГЕН: Али ја сам одушевљен твојим погледом на свет, твојимначином размишљања и твојом филозофијом.

АНТИСТЕН: Немам намеру да због тебе мењам начин свог живота.ДИОГЕН: Хоћу да учим.АНТИСТЕН: (Изнервиран) Престани! Видиш ли овај штап?! Њиме

ћу те отерати, ако треба!ДИОГЕН: (Саиње лаву и смирено) Ево, сагнуо сам главу и удри

само ако желиш! Али, нећеш наћи ниједно тако тврдодрво да ме отераш све док будем желео да те слушам.

АНТИСТЕН (Разочаран) Проклет био...(Жаор, музика)(Пауза)

(Жаор, алама, мееж)(Добош)ГЛАСНИК: (Виче) Пердика, господар Атине, обавештава све гра-

ђане Атине да су дужни да се припреме за рат! Свакоодбијање наредбе кажњава се смрћу! Пердика, госпо-дар Атине, обавештава...

(Чује се корљање буреа)ГЛАСНИК: Шта то радиш Диогене?ДИОГЕН: Котрљам празно буре.ГЛАСНИК: Зашто?ДИОГЕН: Видим сви нешто ужурбано раде, па не могу ја једини

да седим и да ништа не радим.


166

ГЛАСНИК: Склони се, зар не видиш да стојиш баш на мети у којувежба гађање онај војник?

ДИОГЕН: Посматрао сам га како гађа.ГЛАСНИК: И?ДИОГЕН: Закључио сам да сам ту најсигурнији.ГЛАСНИК: Шта ће ти то буре?ДИОГЕН: То је моја кућа. Ту живим.ГЛАСНИК: Зар један Диоген живи у бурету?ДИОГЕН: За двојицу нема места.ГЛАСНИК: То је недопустиво.ДИОГЕН: Не жалим се.ГЛАСНИК: Донео сам ти поруку од Пердика. ДИОГЕН: Не очекујем ништа добро.ГЛАСНИК: Позива те у рат.ДИОГЕН: Шта ако одбијем?ГЛАСНИК: Убиће те.ДИОГЕН: Чудна ми чуда претити ми смрћу. То није никакво јунач -

ко дело јер би то исто могли да ми учине и пауци и буве.ГЛАСНИК: Видиш како људи раде, носе камење, греде...(Оша бука, жаор)ДИОГЕН: Јој, разби ми главу с том гредом!ГЛАСНИК: И ја сам је једва избегао.ГЛАС I: Извини Диогене!ДИОГЕН; Од твог “извини” ништа мање не боли.ГЛАС I: Зато се други пут чувај.ДИОГЕН: Зашто? Да нећеш поново да ме удариш?(Гласник насавља а уара у обош и озива рађане. Глас Iоомиње рађане а се склањају)(Пауза)

(Оша алама. Разни ласови. Из аламе изваја се Диоеновлас)ДИОГЕН: Грађани Атине! Окупите се на тргу да вас подучим како

треба живети без страха и великих прохтева!(Галама се сишава)


167

НЕКОЛИКО ЊИХ: Окуили смо се. Да чујемо ша ћеш нам рећи!Хаје Диоене ша чекаш! Почни већ јеном...)ДИОГЕН: Страх и прохтеви сметају животу. Треба живети сасвим

природно.ГЛАС II: Од чега?ДИОГЕН: Од оног што нам је природа дала.ГЛАС II: Али то није довољно, треба радити...ГЛАС III: Зар сви ми треба да живимо у бурету и да по цео дан

ленчаримо и филозофирамо?(Оше ообравање)ГЛАС II: Зар не мислиш Диогене, да би људи требало да живе

боље, богатије?ДИОГЕН: Богови су људима дали лак живот, али они су, због трке

за богатством, слаткишима, миришљавим и сличнимстварима то заборавили.

ГЛАС II: Ти си Диогене, у младости, фалсификовао новац, био сиковач лажног новца, а сада нас учиш како треба битипоштен и скроман.

ДИОГЕН: Било је некада време када сам био као ти сада, а ова-кав какав сам ја сада ти никада нећеш бити.

ГЛАС II: Због тога су те твоји суграђани Синопљани осудили напрогонство.

ДИОГЕН: Па шта, ја сам њих осудио на остајање.ГЛАС IV: Да чујемо још неку паметну мисао?ДИОГЕН: Људи треба да науче да мислеГЛАС II: Ти презиреш људе?ДИОГЕН: Не све. Кад сретнем крманоше, лекаре, филозофе,

човек ми изгледа као најразумније од свих створења,али када видим тумаче снова, пророке или људе над-мене због свог порекла или богатства, онда ми се чинида нема ништа бедније од људи.

(Помешано незаовољсво и ообравање)ГЛАС IV: Шта чинити?ДИОГЕН: Ја судбини супротстављам - одважност, закону - при-

роду, а страсти - разум.


168

ГЛАС III: Закони су донети да се поштују и спроводе.ДИОГЕН: Ако су закони лоши, друштвеном човеку је горе и он

је несрећнији од човека у природи.ГЛАС III: Али законе доносе паметни људи.ДИОГЕН: Закони су као паукова мрежа: у њу се хватају само

мале мушице, а велики бумбари слободно пролазе.ГЛАС II: Говориш о законима и пристојности, а сам се не при-

државаш тога. Зар не видиш како ти се многи смеју?ДИОГЕН: Тако је, а њима се можда подсмевају магарци. Али, ко-

лико они воде рачуна о магарцима, толико и ја о њима.ГЛАС II: Многима смета и то што стално једеш на градском тргу.ДИОГЕН: Па ја сам и гладовао на том тргу, а ником то није

сметало.ГЛАС II: (Изнервиран): Ти си неразуман.ДИОГЕН: Не, ја нисам неразуман. Ја само, боговима хвала, не -

мам твој разум.ГЛАС II: Види се колико си разуман, усред дана идеш градом с

упаљеном свећом.ДИОГЕН: Тражим човека.ГЛАС II: Погледај колико света има на улицама!ДИОГЕН: Врло много света, али мало је људи.(Галама, кораци)

(Галама, викање звеке оружја)ДИОГЕН: Шта се то догађа испред храма?ГЛАС IV: Чувари храма спроводе роба.ДИОГЕН: Шта је урадио?ГЛАС IV: Ухватили га у крађи, у светилишту.ДИОГЕН: Велики лопови воде малог лопова.(Чује се музика, али не баш ријана)ГЛАС III: Ућуткајте ту будалу! Зар нема ко да му каже како нема

појма са свирањем?ДИОГЕН: Он се, ето, упркос оскудици и даље прехрањује сви-

рајући уместо да пљачка.ГЛАС IV: Зашто се Диогене бавиш филозофијом?


169

ДИОГЕН: Да будем спреман на сваки удар судбине.ГЛАС II: Тебе су и из Миндоса истерали.ДИОГЕН: Јесу. Када сам видео како мали град Миндос има ог-

ромна врата рекао сам Минчанима: затворите врата давам град не побегне.

ГЛАС II: А у Мегри?ДИОГЕН: У Мегри сам видео да су овце прекривене прекри-

вачима за разлику од деце која су ишла гола и смрза-вала се.

ГЛАС II: Вероватно си их посаветовао...ДИОГЕН: Не, само сам рекао да је у Мегри боље бити ован него

син.ГЛАС II: Пре неки дан, кад си ишао из градског купатила, чуо сам

како кажеш: “Где се купају они који су се овде купали?”ДИОГЕН: Купатило је било толико прљаво да сам морао поново

да се купам.ГЛАС IV: Сократа су оптужили да је кварио омладину, шта ако и

тебе оптуже?ДИОГЕН: Темељи сваке државе су у одгоју младих. Владари се

боје паметне омладине. Ја највише личим на Сократакоји није при чистој памети.

ГЛАС II: Људи, он признаје да није при чистој свести!ДИОГЕН: Код већине људи од једног прста зависи да ли је луд

или не. Ако иду с испруженим средњим прстом, смат-рају га лудим, а ако испружи кажипрст, онда не.

ГЛАС II: Зар од овог човека можемо нешто паметно чути?ДИОГЕН: Доста је било, губите се!ГЛАС II: Зашто си нас звао, кад нас сада вређаш?ДИОГЕН: Ја сам звао људе, а не олош.(Галама, роеси)Пауза

(Чују се фанфаре, звеке оружја, бубњеви, оо коња, кораци)ПТОЛОМЕЈ: (Снажним ласом) Стоооој!(Бука се сишава)


170

ПТОЛОМЕЈ: (Исим оном) Александар, син Филипов, краљсвих краљева, поздравља Атињане!

(Громоласно сканирање војске уз рању бубњева и руихинсруменаа)АЛЕКСАНДАР! АЛЕКСАНДАР! АЛЕКСАНДАР!(Ошем сканирању се риружују и рађани. Насаје уо -рајно оушевљење)ПТОЛОМЕЈ: Да чујемо Александара Великог!МАСА: (Громоласно) Хоћемо, хоћемо! Да чујемо Александра!АЛЕКСАНДАР: Атињани, поздравља вас Александар!(Оше оушевљење)АЛЕКСАНДАР: Истина је да је наша војска непобедива! Побе-

дили смо многе војске, освојили много земаља и дошлисмо до краја света, али ни једна војничка победа нијеоставила толике трагове у покореним земљама као штоје учинила култура и мудрост Атињана коју је пренеланаша војска! (Прекиа а оше оушевљење и сканирање) Атињани, богови су хтели да се ваше име проноси почитавом свету. Поносим се вама! (Ое а рекиа оушевљено сканирање)Атина је одувек имала највеће филозофе и најмудријељуди на свету чија се имена и чије се мудре изреке сва-кодневно цитирају.(Ое рекиа сканирање)Данас сам у Атини да бих се срео с једним од тих вели-кана. Хоћу да видим Диогена!

ПТОЛОМЕЈ: Покажите нам где је Диоген!ВИШЕ ЊИХ: Ено га! У бурету! У бурету!(Покре. Бука, бубњеви. Фанфаре.)(Бука уихне)ПТОЛОМЕЈ: Погледајте људи где живи чувени Диоген!ДИОГЕН: (Сањиво и мрзовољно) Ако је неко чувен није важно

где живи.ПТОЛОМЕЈ: Зар у бурету?


171

ДИОГЕН:Не жалим се.АЛЕКСАНДАР: Ја сам Александар, велики краљ!ПТОЛОМЕЈ: Ја сам Птоломеј, владар Мисира!ДИОГЕН: Ја сам Диоген, пас!(Насаје комешање, неоовање, смех)АЛЕКСАНДАР: Како пас?ДИОГЕН: Онима који ми нешто дају - машем репом, који ми ништа

не дају - на њих лајем, а уједам оне који не ваљају.(Ое неоовање и смех)ВИШЕ ЊИХ: Он је безобразан! Покажите му ко сте и како се са

вама разговара!АЛЕКСАНДАР: Да ли се ти плашиш мене?ДИОГЕН: Па шта си ти: добро или зло?(Тајац, а заим неоовање и роес ублике)ПТОЛОМЕЈ: Пази како разговараш с краљем!АЛЕКСАНДАР: Добро разуме се.ДИОГЕН: Ко се још боји нечег што је добро!АЛЕКСАНДАР: Чуо сам да си много мудар.ДИОГЕН: У много мудросто много и лудости.АЛЕКСАНДАР: Човече, па ти си гладан!ДИОГЕН: Није страшно краљу то што сам ја гладан.АЛЕКСАНДАР: (Изненађен) Шта је онда страшно?ДИОГЕН: То што ти још ниси сит.( Снажно неоовање, роес, овике, рење..)(Из ублике): Убиј а! Зар он ако Алексанру!? Зна ли он ко јеАлексанар Велики!?...АЛЕКСАНДАР: Нисам дошао да убијем Диогена него да разго-

варам с њим.ПТОЛОМЕЈ: Бар га казни, да схвати ко је ко?ДИОГЕН: Казни мудра још мудрији ће бити.АЛЕКСАНДАР: Видиш ли Диогене, ово је мој коњ Букефало! По-

гледај шта све он зна! (Чује се нареба коњу): На лево, надесно, лева нога, десна нога, вришти, рзај!... (Коњ свеизвршава, а маса одушевљено аплаудира и скандира)Најпаметнији живи створ којег су богови створили!


172

ДИОГЕН: Значи и од краља?(Ое неоовање и рење)АЛЕКСАНДАР: Од краља не, али од многих људи, да. Њега је

дресирао чувени трговац Теодоракис, а мој учитељ јебио Аристотел! Шта кажеш на то?

ДИОГЕН: Признајем краљу, твој коњ је имао великог учитеља.(Још већи роес и неоовања)АЛЕКСАНДАР: Ја и мој коњ се никога и ничега не бојимо.ДИОГЕН: Сем сопствене сенке.АЛЕКСАНДАР: Јашући на њему, на челу војске, све сам непри -

јатеље победио.ДИОГЕН: Највећег још ниси.АЛЕКСАНДАР: Кога?ДИОГЕН: Себе.АЛЕКСАНДАР: Шта могу да ти дам?ДИОГЕН: Немој ми узети то што имам.АЛЕКСАНДАР: Мислиш на буре?ДИОГЕН: Мислим на живот.АЛЕКСАНДАР: Шта ће ми твој живот?ДИОГЕН: Ако си узео на хиљаде других који ти нису требали што

не би и мој?(Велико неоовање у ублици)АЛЕКСАНДАР: Шта могу да учиним за тебе?ДИОГЕН: Склони се са сунца.(Поново неоовање у ублици и рење)АЛЕКСАНДАР: Хладно ти је?ДИОГЕН: Сметаш.АЛЕКСАНДАР: Коме?ДИОГЕН: Оном коме треба сунце.АЛЕКСАНДАР: Морам да идем, али надам се да ћемо се ускоро

поново срести.ДИОГЕН: Биће то сусрет без сунца.(Покре војске уз звуке фанфаре, бубњева, руба и снажних корака)ПТОЛОМЕЈ: Чуди ме краљу, да си дозволио да тако разговара с

тобом!


173

АЛЕКСАНДАР: Заиста, кад не бих био Александар, био бихДиоген.

(Бука осеено несаје)Пауза.

АНИХЕЈ: Позивам те Диогене да будеш гост у једној од најбога-тијих и најлуксузнијих кућа у Атини.

ДИОГЕН: Чиме сам то заслужио?АНИХЕЈ: Лепоту и раскош треба да види и неки мудар човек.ДИОГЕН: Не бих знао да се понашам у таквом луксузу.АНИХЕЈ: Ја ћу те свуда провести. Само те упозоравам да ништа

не додирујеш, јер сем моје, ничије руке ту лепоту досада нису дотакле.

ДИОГЕН: Смем ли да газим по таквом раскошу?АНИХЕЈ: Тамо где газим ја, газићеш и ти.(Чује се оварање враа)АНИХЕЈ: Ово је трпезарија. Да ли хоћеш прво да погледаш све у

кући па да ручамо или прво да ручамо па да разгледамо?ДИОГЕН: Прво да ручамоАНИХЕЈ: Изгледа да си прилично гладан.ДИОГЕН: Богат и сиромах се Анихеју разликују по томе што

богат може да једе кад хоће, а сиромах кад има.(Уз ручак)АНИХЕЈ: Какво вино волиш?ДИОГЕН: Најбоље.АНИХЕЈ: Које је за тебе најбоље?ДИОГЕН: Туђе.(Пију вино)АНИХЕЈ: (Мало оахне) Сада да разгледамо моје богатство.ДИОГЕН: Сада можемо.(Анихеј вои оса о оаје о оаје и објашњава му ша је иоакле је све о набављено и разуме се, колико је лаћено. За свео време Диоен ћуи. Не оказује никакав инерес)АНИХЕЈ: Видиш Диогене, овај намештај је из Вавилона, а ова

вазна из Мисира...ћилими су из Персије... ово је из... ја


174

сам један од најбогатијих људи не само у Атини, већ имного шире..

ДИОГЕН: (Пљује у лице омаћину) Пту!АНИХЕЈ:Човече. Шта то радиш!? Зашто ме пљуну по сред лица?

Ја те угостих, а ти ме пљујеш!ДИОГЕН: (Уз осмех) Ништа, ништа... Не брини, ево обрисаћу те

мојим огртачем. Тааако... Сад је све у реду.АНИХЕЈ: Али зашто си то учинио?ДИОГЕН: (Као а се извињава) Морао сам то да урадим јер у чи-

тавој згради нисам могао наћи тако ружно место гдебих то урадио, а опет нисам желео да поступим про-тивно добијеном упозорењу.

(Музика)(Пауза)

АРИСТИД: Знаш ли Диогене зашто сам дошао код тебе?ДИОГЕН: Да ми даш паре.АРИСТИД: Зашто бих ти дао паре?ДИОГЕН: Зато што ти имаш а ја немам.АРИСТИД: Паре се не дају тек тако.ДИОГЕН: Ако си до сада некоме дао дај и мени, а ако ниси онда

дај прво мени.АРИСТИД: Дошао сам да ти предложим посао да би зарадио

паре.ДИОГЕН: Али ја сам гладан. Морам прво јести да бих те могао

саслушатиАРИСТИД: Идемо онда, код мене кући. Тамо ћемо да причамо

и ручамо.ДИОГЕН: Прво ћемо да ручамо па да причамо.(Док ручају)АРСТИД: Више не живиш у бурету. Видим имаш кућу.ДИОГЕН: Добио сам је од градске власти.АРИСТИД: Чујем да ти је Манес, твој роб, побегао.ДИОГЕН: То није био мој роб, то је човек који није имао чиме да

откупи своју слободу.


175

АРИСТИД: Од кога? Ти си му био власник.ДИОГЕН: Не, ја нисам био његов власник. Добио сам га од

градске власти заједно са кућом. Они су били његовивласници.

АРИСТИД: Зашто не набавиш другог роба?ДИОГЕН: Шта ће ми?АРИСТД: Зашто онда не потражиш Манеса?ДИОГЕН; Зашто? Ако може Манес без Диогена зашто Диоген не

би могао без Манеса?АРИСТИД: Ко ће те изнети из куће када будеш умро?ДИОГЕН: Онај коме треба кућа.АРИСТИД: Видиш ли овај натпис изнад спољних врата оне куће!ДИОГЕН: Шта пише?АРИСТИД: “Нека не уђе никакво зло.”ДИОГЕН; Чија је то кућа?АРИСТИД: Зар не знаш? То је кућа најнепоштенијег трговца у

Атини.ДИОГЕН: Зар је он једини?АРИСТИД: Он је најгори.ДИОГЕН: Па како ће онда ући сам власник?(И аље ричају уз ручак)АРИСТИД: У чему је тајна твог увек доброг расположења?ДИОГЕН: У жељи да завидницима створим муке.АРИСТИД: Многи су неправедни према теби.ДИОГЕН: Две ствари човек треба да научи да носи: лоше време

и неправду.АРИСТИД: Али људима не смета да ти ласкају.ДИОГЕН: Најопаснија од свих животиња је ласкавац.АРИСТИД: А сада, да ти кажем зашто сам те позвао.ДИОГЕН: Оправдао си то ручком.АРИСТИД: Хтео бих да подучаваш мог сина.ДИОГЕН: Хоће ли да слуша.АРИСТИД: Препаметан је за свој узраст, уз то вредан је и

послушан.ДИОГЕН: Хоће ли да учи?


176

АРИСТИД: Хоће. Он и овако много зна, речит је и многонаобразован.

ДИОГЕН: Када је већ такав за шта сам му ја потребан?АРИСТИД: Хоћу да буде мудар, филозоф попут тебе.ДИОГЕН: Жеља родитеља није довољна да му син буде мудрац.АРИСТИД: Платићу ти. Постаћеш богат.ДИОГЕН: Хвала не треба, данас сам ручао.АРИСТИД: Зар не видиш како Аристотел лепо живи на двору

краља Александра?ДИОГЕН: Јадан је човек који доручкује и руча када је то по вољи

владара.(Музика)(Пауза)

(Чује се цврку ица и жубор чесме)ПЛАТОН: Добар дан Диогене!ДИОГЕН: Добар дан Платоне!ПЛАТОН: Шта то радиш?ДИОГЕН: Перем и једем смокве. Слободно можеш да учествујеш.ПЛАТОН: Хвала, хоћу.(Док јеу)ДИОГЕН: Рекох да учествујеш, а не све да поједеш.ПЛАТОН: Да сам и само једну појео исто ћеш причати како си

ме хранио смоквама.ДИОГЕН: То би ти сигурно много сметало.ПЛАТОН: Шта ће ти тај купус?ДИОГЕН: Хоћу да га оперем за салату.ПЛАТОН: Да си поштовао господара Дионизија не би морао

сада да переш купус?ДИОГЕН: А ти да си прао купус не би сада морао да се улагујеш

Дионизију.ПЛАТОН: Није само купус, видим, спремаш богат ручак.ДИОГЕН: Данас једем само купус.ПЛАТОН: Шта ће ти онда овај очерупани петао?ДИОГЕН: То није очерупан петао.


177

ПЛАТОН: Него шта је? Као да ја не видим.ДИОГЕН: То је Платонов човек. Носим га у Академију да га по-

кажем филозофима као Платоновог човека.ПЛАТОН: Причаш глупости.ДИОГЕН: Ако су и глупости Платонове су.ПЛАТОН: Ти ме исмејаваш.ДИОГЕН: Зар ниси дефинисао човека као двоножно створење

само без перја и крзна?ПЛАТОН: Али не као очерупаног петла.ДИОГЕН: Разлика је само у томе што ће петао завршити у лонцу.(Музика)Пауза

(Морска бура, заљускивања обале, веслачи, овикивања)СТРАЖАР: Брод на обали! (Виче) Насукао се брод!(Оша збрка. Галама. Преирке.)ДИОГЕН: Где смо сада?СТРАЖАР: На Егини. Ко сте ви и одакле сте?ДИОГЕН: Бродоломци! Из Атине.СТРАЖАР: (Раосно, ликујући) Из Атине! Наши највећи

непријатељи!ДИОГЕН: Али, ми смо бродоломници.СТРАЖАР: Свеједно, сваки Атињанин који крочи на Егину биће

продат као роб.(Сражар озива руе сражаре у омоћ. Уз рењу оружјем,реживеле брооломце, зајено са Диоеном, овое на р ро-бова е их јавно роају)(Оша алама каракерисична за ијацу. Чује се разовор ирасрава буућих власника робова као: ко су робови, оакле су,какви су. Она разлеање и коменари: овај је слаб, овај јеобар, овај ресар...)(Три уарца чекићем означавају а је лициација очела)ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Робови на продају! Свежа роба из Атине! Из-

волите, робови из Атине!(Чиа имена, сарос и очену цену за свако роба)


178

КУПАЦ I: Како се зове онај тамо?ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Диоген.КУПАЦ I: Пошто је?ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Девет драхми.КУПАЦ I: Много. Сувише је стар за те паре.ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хоће ли неко да купи Диогена? Почетна

цена девет драхми.ДИОГЕН: Лоше то радиш. Објави да ли неко хоће да купи себи

господара.ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Ћути! Ти си роб и немаш никавих права, чак

ни да говориш без дозволе!ДИОГЕН: Ја сам слободан грађанин Атине.ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: По нашем закону сваки Атињанин који се

нађе на Егини постаје роб и као такав се продаје.ДИОГЕН: Ја се нисам добровољно искрцао, мој брод се насукао

због ветра.ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: То нас не занима, ми поштујемо наш закон.ДИОГЕН:Чему такав закон?ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Више од педесет година Атињани су нас

држали у ропству. Тешко је то ропство било. После нашепобеде на Егосовој реци, донет је закон којим се свакиАтињанин који крочи на Егину има продати као роб.

ДИОГЕН: Продај ме оном тамо.ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Зашто баш њему?ДИОГЕН: Њему је потребан господар.КСЕНИЈАД: Дајем десет драхми за Диогена.ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Ксенијад даје десет драхми за Диогена, ко

даје више? Први пут, десет драхми за Диогена. Другипут, десет драхми за Диогена. Трећи пут, десет драхмиза Диогена. Продато!

(Бука се сишава)(Разовор између Ксенијаа и Диоена)КСЕНИЈАД: Добар си посао направио.ДИОГЕН: Ти си још бољи.КСЕНИЈАД: Много сам те платио.


179

ДИОГЕН: Сувише мало у односу колико вредим.КСЕНИЈАД: Не заборави да си роб и да не смеш сувише да брб -

љаш и да се хвалишеш.ДИОГЕН: Имаћеш прилику да се увериш у оно што причамКСЕНИЈАД: Шта знаш да радиш?ДИОГЕН: Да управљам људима.КСЕНИЈАД: Јеси ли до сада нешто радио, конкретно?ДИОГЕН: Учио друге.КСЕНИЈАД: Како ћу те, у овим годинама, научити да нешто

радиш?ДИОГЕН: Нема потребе, ја ћу тебе научити.КСЕНИЈАД: Ти, мене? Шта ћеш ме то научити?ДИОГЕН: Да мислиш. Филозофију.КСЕНИЈАД: Колико видим ниси богат.ДИОГЕН: Довољно за живот.КСЕНИЈАД: Од чега си до сада живео?ДИОГЕН: Од филозофије и милостиње.КСЕНИЈАД: Уложио сам велике паре у тебе и зато мораш забо-

равити твоју филозофију и почети нешто да радиш,иначе, мораћу да те продам макар и изгубио.

ДИОГЕН: Објави на све стране да имаш Диогена за роба ивидећеш да ће ти се паре брзо вратити а и зарадићешвишеструко.

КСЕНИЈАД: Како то мислиш?ДИОГЕН: Кад сазнају, многи ће доћи да слушају моја предавања,

а ти ћеш им то наплаћивати.КСЕНИЈАД: Ниси ти крив што сам ја направио глупост и купио

филозофа.ДИОГЕН: То ти је најпаметније што си икада направио.КСЕНИЈАД: Ако до сада ништа ниси радио, тешко ћеш и у

будуће.ДИОГЕН: Имаш ли децу?КСЕНИЈАД: Имам два сина.ДИОГЕН: Они ће потврдити оно што ја говорим.КСЕНИЈАД: Хоћеш и децу да ми поквариш.


180

ДИОГЕН: Научићу их да мисле.(Музика)Пауза

КСЕНИЈАД: Диогене, дошли су неки људи, хоће да те воде.ДИОГЕН: Ко су и одакле долазе?КСЕНИЈАД: Кажу да су твоји ученици из Атине.ДИОГЕН: Шта хоће?КСЕНИЈАД: Да те откупе.ДИОГЕН: Зашто, ја нисам роб,КСЕНИЈАД: Кажу да је срамота за цео свет да један Диоген живи

као роб.ДИОГЕН: Ни лавови нису робови својих хранитеља већ обрнуто.КСЕНИЈАД: Ако хоћеш можеш да идеш. Никакав откуп не тражим.ДИОГЕН: Мислиш да ништа не вредим?КСЕНИЈАД: Не. Твојим доласком у моју кућу је ушао добар дух.

Све добро радиш: кућом и имањем добро управљаш,синове си ми васпитао...

ДИОГЕН: Немам намеру да те оставим.КСЕНИЈАД: Шта ћемо с посетиоцима?ДИОГЕН: Пусти их да уђу. Хоћу да им захвалим на жељи да ми

помогну и да поразговарам с њима о филозофији.(Музика)Пауза

НАРАТОР: Диоен је умро у Корину у евеесеој оиниживоа. Њеово ело умоано у орач, окривено лица, ро-нађено је јено јура у некој имназији, е је иначе чесосавао.

Колика је била слава ово филозофа свеочи и чињеница асу му сурађани, осле сахране, на робу оили велики соме-ник и на њему, ошујући размишљања окојника, исклесалислеећи еиаф: “Твоја слава Диоене, осаће за вечиа вре-мена, јер си нам и оказао у ка живоу без великих рох -ева, најлакши у...”


181

Исо ана, каа је умро Диоен у Корину, умро је и Алек-санар Макеонски у Вавилону.

Излеа, обисинио се оовор Диоенов Алексанру а ће сеоново среси: “Биће о сусре без сунца.”

(Музика)

НАПОМЕНА: Премијера радио драме “Диоген” изведена је наДругом програму Радио Београда, 14. септембра, 2006. године.


182

Песникова последња жељаРадио драма


183

ЛИЦА:

Дамњан ДобрићДана ДобрићФилип ДобрићМитар ДобрићВелизар ДобрићПрви пратилацДруги пратилацИнспекторСпикер на радију


184

(Чује се зујање моора, усилан лавеж аса, луање у враа)ПРВИ ПРАТИЛАЦ: (Виче) Домаћине! О, домаћине! (Моор рес -

аје а зуји.(Чује се оварање враа, шкриа, си још јаче лају)ДАМЊАН: Ко то виче? Кога тражите?ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Добар дан!ДАМЊАН: Добар дан!ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Јесте ли ви Дамњан Добрић?ДАМЊАН: Јесам. Којим добром?ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: И није баш добро, ал` шта ћеш... Све је то

људски...ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Ми смо из Београда... дошли смо...ДАМЊАН: Де, де, ако сте намерници за код мене, `ајте у кућу!ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Хвала, журимо назад, а мрак само што није.ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Ви сте председник месне заједнице овог села?ДАМЊАН: Јесам.ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Добро је што смо вас одмах пронашли.ДАМЊАН: Све што треба ви реците.ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Ваш блиски рођак, пријатељ мештанин Доб-

рица Добрић, иначе познати песник...ДАМЊАН: (Прекиа а): Знам, знам, уметничка душа, од њега ми

долазите, е лепо, богами лепо! `Ајде унутра!ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Од њега и с њим.ДАМЊАН: А значи и он је ту. Баш лепо, једва чекам да га видим!ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Ми то према последњој жељи, знате он је

оставио... Он нема...ДАМЊАН: (Прекиа а): Стани човече, ништа те не разумем! По-

следња жеља, он нема... Чија жеља? Ко шта нема!? (Из-ненађено): Каква вам је то црна лимузина!? Као да стеми пред кућу дотерали каквог мртваца!?

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: И јесте мртвац. Примите наше искрено саучешће.Не знам како да вам саопштим, али био је диван човек...

ДАМЊАН: Не разумем! Какво саучешће!? Ко је био диван човек?ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Па, он, Добрица. Ваш рођак и познати поета...ДАМЊАН: О, кукавни Добрица! Па кад је умро?


185

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Пре неки дан.ПРВИ ПРАТИЛАЦ: На нама двојици је запало да му испунимо по-

следњу жељу.ДАМЊАН: Е, мој јадни Добрице! Нека му је лака земља. Ако, ако,

последња жеља је светиња и мора се испоштовати.ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Рекао сам мом другу, док смо долазили, да

ћемо наићи на разумевање и да неће бити проблема.ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Добро је. Знате покојни Добрица је оставио

писмену опоруку у којој је изразио своју последњужељу.

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: (Чиа)“Драги моји Добричани! Знам да нисамдостојан доброте коју носите у својим срцима, и знам данисам заслужио оно што тражим од вас, али исто такознам да ми се кости неће сјединити с вечитим прахомако не буду положене поред костију мојих родитеља,свих мојих предака и пријатеља родног Добрића. Зато утренутку када осећам да се суочавам с вечним миром немогу одолети жељи да вас још једном и последњи пут незамолим да ме примите међу своје и положите тамо гдеми је једино и место. Кратак излет моје вечности је за-вршен. Није ми жао живота којег сам посветио опевајућиродну груду и најбоље људе на њој. Никакво богатствонисам створио те сам се решио проблема да ми пос -ледњи дани живота не прођу у мучењу коме ћу га оста-вити или могућности да се око тога браћа по крви иблиски пријатељи посваде.Како породицу нисам имао, једино ми је преостало дазамолим моје драге рођаке почев од Дамњана, Фи-липа, Митра и осталих у селу Добрић, да ме сахране ииспрате у вечити покој у свему према нашој вери и сео-ским обичајима: бдење, опело, даће... Оном ко то учи -ни Бог ће платити и наградити његово дело.Одлазим с миром и срећан што ће моје кости почиватиу родном завичају, где сам се родио, одрастао, живео иостао за вечита времена.”


186

ДАМЊАН: Шта он то, сада да га сахраним и све по вери иобичајима?

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: То је његова последња жеља.ДАМЊАН: Последња жеља! То је најлакше. Целог живота се

проводио по белом свету, пијанчио, нит` куће нит` ог -њишта и на крају последња жеља код Дамњана. Као даје Дамњан Бог па све може и мора.

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Последња жеља је светиња.ДАМЊАН: Светиња, али за кога? За скитнице и нехранимај -

ковце није. (Мало смиреније) Ја са покојним Добрицоми нисам неки блиски род, а и задњих десет и више го-динама га нисам ни видео.

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Он је био песник, имао је свој свет.ДАМЊАН: Песник! Велика ствар! Шта је написао? Где су му

паре? Најлакше је тако, целог живота по кафанама, нио чему не бринути, ништа не радити и на крају да гадруги сахрањује. Још извољева, “по вери и обичајима”.Да неће и споменик да му подигнемо!?

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Нисам прочитао до краја, али тамо каже даби био захвалан ако би му село подигло споменик.

ДАМЊАН: Види, види ти њега! А јел` оставио коју пару?ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Одакле? Целог живота се потуцао по подру-

мима као последњи клошар. Задњих неколико годинаје живео у старачком дому.

ДАМЊАН: Сада Дамњан да га сахрани! А пита ли ко мене да лија имам одакле и чиме?

ДАНА: Шта је то црни Дамњане?ДАМЊАН: Умро Добрица, па га дотерали нама пред кућу. Да је

само пред кућу, него хоће у кућу!ДАНА: (Нариче) Куку мени драги Боже! Зар Добрицу, тако доб-

рог, прерано у црну земљу!ДАМЊАН: Ћути жено, не стај ми на јадове!ДАНА: Ју, куку мене, шта сад! Од Бога грехота!ДАМЊАН: Чујеш ли ти жено! Људи дошли и дотерали мртвог

Добрицу! Хоће да га унесемо у кућу, да му приредимо


187

бдење, да га сахраним и све остало по вери и обичајима.

ДАНА: Како туђег мртваца у нашу кућу!? Бојим се да не унесемопроклетство за нашу децу и нашу кућу.

ДАМЊАН: Слушајте ви, ја мртваца не смем и не могу примити умоју кућу. А и нисам у могућности да га сахрањујем и од-ређујем. Покојник има ближе родбине у селу од мене.Истина је, да сам ја председник месне заједнице и да мије покојни Добрица био далеки рођак, али није ред,поред толике његове блиске фамилије да га ја примам укућу и да му ја у мојој кући приређујем бдење. Замерићеми сви и ко зна шта ће све помислити о мени. Народ јечудо. Помислиће да то чиним да бих наследио силнепаре или ко зна шта, а неки, да то чиним из ината да бихпотценио његову фамилију да им оцрним образ. Не, не,ја то нити могу нити смем да учиним. Ја ћу подр жати свеоко његове сахране, ал` не и да то чиним из моје куће.

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: А шта ми да радимо с њим?ДАМЊАН: Идите код Филипа. Он је много ближи рођак покој -

ном Добрици. Ред је да он преузме организацију, а ја ћупомоћи колико могу.

(Ра моора, женско нарицање, црквена звона)ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Добар дан!ФИЛИП: Добар дан!ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Ви сте Филип Добрић?ФИЛИП: Ја сам. Каква су вам то црна кола? Као да сте мртваца

довезли!?ПРВИ ПРАТИЛАЦ: То је његова последња жеља, да буде сахра -

њен у родном селу, поред својих родитеља.ФИЛИП: Чија жеља, чији родитељи? О чему то причаш?ПРВИ ПРАТИЛАЦ: О њему, о Добрици, вашем рођаку.ФИЛИП: Умро Добрица!? Е, јадна му мајка! Бог да му душу про-

сти! А што на моја врата?ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Ви сте му најближи рођак. Покојни Добрица

је оставио писану последњу жељу.


188

ФИЛИП: Ја! То вас је неко погрешно обавестио.ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Покојник је у својој жељи затражио да буде сах-

рањен у свом селу Добрић, јер како је написао, у том селусу му сви ближи и даљи рођаци, и сви добри људи, комегод да се обратимо прихватиће његову последњу жељу.

ФИЛИП: А што баш код мене?ПРВИ ПРАТИЛАЦ: У писму стоји и ваше име.ФИЛИП: Што га нисте одвезли пред Дамњанову кућу? Он је

председник села, без њега се ништа у селу не може...ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Били смо.ФИЛИП: Били сте и он вас одбио!?ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Рекао је да ће учинити све и помоћи око сах-

ране, али да не може преузети обавезу да покојникасмести до сахране у својој кући и да му организује бде -ње и остале обреде, јер покојник има много ближих ро-ђака у селу од њега, те не би да се замера и преузимана себе љутњу својих рођака и суседа.

ФИЛИП: Значи он вас је послао код мене. Знао сам да само онтако нешто може да смисли. Чуј ти њега – да се не за-мери комшијама! Није него! Да ће помоћи око сахране!Значи да други све уради, да други плати, а да он себиприпише заслуге. Одувек је био такав. Е, нећеш валаДамњане, како ти замишљаш.

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Ми вас молимо да прихватите покојника даби могли да кренемо назад. Мрак је, а чека нас далекипут. Ви се у селу договорите.

ФИЛИП: И ја ћу помоћи све око сахране али не могу мртвог чо-века примити у мојој кући, нити дозволити бдење.

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Шта да радимо с њим?ФИЛИП: Не знам. Ја нисам једини у селу, нити сам му најбли -

жи рођак. То је Дамњан измислио. Сигурно покојниДоб рица, каквог га знам и какав је живот живео, нијеоставио ни пребијену пару за собом.

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Живео је као социјални случај, у старачкомдому.


189

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Зар сте могли очекивати да један песник унашем друштву може пристојно живети и још да иманекакву уштеду?

ФИЛИП: А што се млатио целог живота којекаквим небулозама?Уместо да је нешто корисно радио и живео као сав нор-мални свет, он је живео по кафанама, замлаћивао сепесништвом и сада дошао да га Филип сахрањује. Каода Филип има чиме, као да Филип нема преча посла.

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Немојте тако, покојни Добрица је признатипесник, његове песме су ушле у читанке, у обавезнушколску лектиру..

ФИЛИП: Што га онда као заслужног грађанина држава не сах-рани о свом трошку? Него, и држава ти је као Дамњан,пребаци бригу на другога, а славу задржи за себе.

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Можда би га држава и сахранила да није ње-говог писма са последњом жељом.

ФИЛИП: Знао је он добро да од тога нема ништа, зато је и оста-вио да га дотерате овамо.

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: У писму стоји да ће село бити поносно штосе њихов рођак и песник вратио и да ће од свег срцаприхватити његову последњу жељу, јер је то заслужио.

ФИЛИП: Заслужио! Чиме? Где су му паре од тих песама? Каквекористи село има од његове писаније?

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Ех, мој господине, какво питање! Зар ви незнате да су код нас уметници: песници, сликари, вајарии други уметници, најсиромашнији део друштва? От-куда њима паре?

ФИЛИП: Што се онда баве тиме, кад не могу да зараде за живот?ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: То је нешто посебно, што само они разумеју.

То је надахнуће, то је потреба за стварање нечег изнадсвакодневног и материјалног...

ФИЛИП: Ја ти се у то не разумем, али ја немам чиме да пре-узмем ту обавезу, а помоћи ћу колико могу.

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Коме?ФИЛИП: Вратите се код Дамњана или идите даље.


190

(Пауза, музика, звона)ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Нема сврхе да обилазимо друге куће. Њих де-

сетак смо обишли и свуда исти одговор. Сви хоће да по-могну колико могу, а нико да прихвати конкретнопреузимање мошти покојног Добрице и организује ње-гову сахрану. Ноћ долази, а ми ништа нисмо урадили.

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Нисам се томе надао. Добрица је толико лепоговорио о свом селу, о добрим људима свог села...

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Такви су људи, сви су лажно добри, пријатељи,а кад дође нешто конкретно... Да је којим случајем Доб-рица био богат и да је оставио богато наследство, какоби све другачије било.

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Да је био богат до овога не би ни дошло.ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Добро народ каже, сиротиња је и народу и

Богу тешка.ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: А највише самој себи.ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Добрица је био богат духом, људском шири-

ном, памећу, али ко то цени.ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Има једна изрека: “Сиромаху нико не верује

да је паметан, јер да је “паметан” не би био сиромах”.Паре су изгледа једино мерило човекове памети.

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Шта ћемо сад?ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Оставићемо сандук с покојником испред

цркве. Нека то буде брука и грех оних који нису прихва-тили испуњење последње жеље свог сабрата.

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Да није затворена црква, ја бих радије у цркву.ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: То би било најбоље, али не смемо да обијемо

цркву.ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Чуди ме да је црква затворена! Колико знам,

цркве се никада не затварају, мислим закључавају.ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Као што видиш све је другачије од очекиваног.ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Да није ноћ, нас двојица бисмо могли да га

сахранимо...ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Слажем се али...ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Грехота је оставити не сахрањеног човека.


191

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: А ко смо ми да га сахрањујемо, кад помис-лим. Ми смо задужени само да га довеземо. Покојникнам није ни рођак, нити колико знам какав пријатељ. Аипак, грехота је, јер се бојим да ће га у овим данима по-сматрати како се распада на сред села...

ПРВИ ПРАТИЛАЦ: Оставићемо га до сутра до подне. Ми ћемо сенегде сакрити. Вратићемо се и ако га они нису сахра-нили то ћемо ми урадити.

ДРУГИ ПРАТИЛАЦ: Нека мисле да смо отпутовали. А после ћемоим приредити изненађење.

(Пауза, музика, црквена звона)ДАМЊАН: Они нису нормални! Оставили сандук са мртвацем

на сред села! Каква је то лудост и безобразлук!?ДАНА: Ју, црни Дамњане, од Бога грехота! Учини нешто црни

човече, шта ће свет рећи!? Навућићемо проклетство иу селу и у породици. Предузми нешто кад те молим!

ДАМЊАН: Шта да предузмем по овој тами?ДАНА: Зови Филипа, Митра, зови село и учините нешто! Куку

мени шта ће све бити!? Шта ће свет рећи?ДАМЊАН: Да су хтели примили би га у кућу. Што да их зовем,

када знам да неће нико ни прстом да мрдне. Зар не ви -диш да су се сви позатварали у куће, погасили светла? Каода је село наједном постало пусто и мртво!

ДАНА; Јој, господе Боже, шта нас снађе!?ДАМЊАН: Нема шта да се уради по овом мрклом мраку. Сутра,

ако здравља Боже, сам ћу га сахранити, да скинембруку и грех са себе и села.

(Чује се јак, веар, рмљавина и јака киша)ДАМЊАН: Ето ти сада и олује. Као да се Бог устремио на нас!ДАНА: Несрећа, Дамњане, несрећа! Знала сам да ће нас снаћи

зло! Остависмо мртвог човека на сред села, да га пре-скачу пси и мачке. Ко зна шта ће нас још снаћи?

ДАМЊАН: `Ајде ћути молим те! Какве то везе има са кишом игромовима? Као да први пут чујеш громове и јаку кишус ветром!


192

ДАНА: Бојим се Дамњане да ће на нас пасти проклетство! Коднас су га прво донели, рођак нам је, а ти си председниксела...

ДАМЊАН: Има он много ближу и имућнију родбину од нас, акога они неће како ја могу... Ја се не осећам ни мало кри-вим поред једног Филипа, Митра, Велизара и других.Сви су му они ближи по крви него ја, сви су се они многовише дружили и посећивали с Добрицом него ја. Данису они ту ја бих прихватио, а овако нити сам могаонити смео, а није ни ред да се петљам у нешто што мине припада. Ако је нечија брука то је њихова, а пре свегаФилипова, ако је нечији грех опет је пре њихов него мој.

ДАНА: Покојник треба да се чува док се не сахрани, а он је ос -тављен на сред села. Грех од Бога, срамота од народапоред толике родбине.

ДАМЊАН: Зар не бих унео проклетство у кућу када би мртвогчовека унео и приредио му бдење?

ДАНА: Грех и проклетство нам овако не гину, то нас чека какогод урадили. Боље је било да смо га прихватили бар сене би срамотили пред светом.

ДАМЊАН: Доста жено о томе! `Ајде гаси светло и лези! Сутра јенови дан, нова памет, видећемо шта ћемо и како ћемо.Рекох ти да ћу га ја лично сахранити. А шта да је којимслучајем погинуо или умро негде у планини? Ко зна ко-лико дана би тако лежао без чувања и бдења? Ништа сенеће десити за једну ноћ, а сутра - урадићемо све какотреба.

(Чује се снажан веар који осећа на јаук болесника. Повременоојекује снажна рмљавина. С времена на време као а се чује за-вијање вукова.)ДАНА: (За себе улашено) Дамњан је заспао. Боже, помилуј нас

и опрости нам наше грехове (Чиа моливу)(Чује се озивање: Дамњане, о, Дамњане! Филие, о Филие!Мире, о Мире! Помозие! Оворие! Пусие ме унура!Браћо Добрићи, омозие!


193

ДАМЊАН: (У сну) Ко је, ко зове? Ко...је... Не видим ништа... гдеси... ко си ти? Не видим те... шта хоћеш?

ДАНА: (Буи Дамњана који виче у сну) Дамњане! Дамњане! Про-буди се! С ким то разговораш? Коме се одазиваш?

ДАМЊАН: (Буи се) Ух! Где је?ДАНА: Ко?ДАМЊАН: Добрица! Зар га ниси чула колико виче и запомаже? Сад

ћу ја. Дај ми батеријску лампу или фењер, морам да изађем!ДАНА: Како да изађеш, зар не видиш какво је невреме? Сањао

си, смири се.ДАМЊАН: Ко зна да ли је умро? Можда је био привидно мртав

па се повратио и зато зове у помоћ! Дешавало се томногима за које су мислили да су умрли. А они се послеповрате. Сигурно је то случај и са Добрицом. Чуо сам галепо како дозива. Идем да да му помогнем!

ДАНА: Спавао си Дамњане, а ја сам била сво време будна и ни-какво дозивање нисам чула. Оптерећен си, па си сањаода те неко дозива.

ДАМЊАН: Морам да изађем макар на тренутак!(Чује се оварање враа, а заим снажан звук олује и рома)ДАМЊАН: (Брзо завара враа): Боже, напољу је таква про-

вала облака и такав мрак као да је дошао последњи час!ДАНА: Кажем ти да нема шта да урадиш по оваквом невремену.ДАМЊАН: Требао сам да испуним Добричину последњу жељу.ДАНА: Хм, требао си. Није касно ни сутра.ДАМЊАН: Треба дочекати то сутра.ДАНА: Поноћ је прошла, сада рано свиће, још мало и ето зоре.ДАМЊАН: Е, кад се човеку не да, па то ти је. Зар ми није доста то

што сваким даном ратујем са живима у селу, са лоповимаи лажовима, са завидними незаситим, а сада дошли имртви? До мене мора све и свашта да дође! И Добрица –целог живота живео сам, ништа корисно није урадио, по-родицу није имао, ни о коме нити о чему размишљао икад је умро оставио другом да брине о његовој сахрани.Заносио се некаквим песмама које ни сам није разумевао


194

и умислио да је постао неко, да би га после свега доте-рали мртвог код Дамњана, да му Дамњан организује, освом трошку, бдење, опело и сахрану по свим верскимправима и обичајима села.

ДАНА: Престани молим те, не хули на Бога! Свако од нас живикако му је писано и како је Бог рекао.

ДАМЊАН: Ћути! Учини ми се да неко зове!?(Умесо ишине снажан веар уара и завија, чији звук осећана јаук болесника, овремено вучје завијање, а обовање јакекише и леа као бубњеви некакво осмрно марша. Из есилне олује као јева чујно се разабире ромукли, рхав, скороизнемоли лас мушкарца: Дамњанеее, о, Дамњанеее! Филиеее,о, Филиеее! Браћо Добрићи, омозие)!ДАНА: Ја ништа не чујем.ДАМЊАН: Како не чујеш? Слушај! Лепо се чује! Зове човек, си-

гурно је у невољи! То је сигурно Добрица.ДАНА: То ветар и грмљавина одјекују, а теби се причињава.ДАМЊАН: Ветар и киша, код да ја не знам шта је човечији глас,

а шта су ветар и грмљавина! Него, како да изађем кадасе ништа не види и када толико усилно пада киша иград. Чини ми се да је земља потпуно бела од града.Уништи нам сву летину.

ДАНА: То нас Бог кажњава. (Моли се)ДАМЊАН: Да ли ће икада престати овај пакао!? Да ми је само

да престане ова провала облака. Да ли ћу икада дожи-вети свануће!?

ДАНА: Скоро ће, ево већ се беле прозори.ДАМЊАН: Молим те Боже!(Ојеном све се уиша.)ДАНА: Престала је олуја, а ено и свануло је.ДАМЊАН: Погледај као да је зима – све је бели! Убио лед! Чујеш

ли то? Шта то хучи?ДАНА: Бујице воде. Надошли потоци од силних падавина. По-

гледај све живо носи пред собом мутна вода! Бојим сеоднеће нам кућу и стоку!


195

ДАМЊАН: Нека носи, само да је свануло!ДАНА: Овакву ноћ и овакву бујицу још нисам видела у животу!ДАМЊАН: Тај што је ноћас звао, можда се борио с бујицом воде,

можда га је однела вода, а да нико није могао да мупомогне?

(Чује се луање на враима и озивање: Дамњане, о, Дамњане!)ДАНА: (Улашено) Јух, Боже ко ли је сада?ДАМЊАН: Рекао сам ти да ме целе ноћи неко зове.(Луање и озивање се онавља: Дамњане, овори ми смо:Фили, Миар и Велизар! Овори!(Чује се шкриа враа и разовор.)ДАМЊАН: Откуд сада ви! Шта се догодило?ФИЛИП: (Узбуђено) Нема га!ДАМЊАН: Кога нема?ФИЛИП: Њега! Добрице!ДАМЊАН: Шта нема, како нема!?ФЛИП: Нема ни сандука, нити Добрице. После ове проклете

ноћи, чим је свануло, позовем Митра и Велизара даоде мо и погледамо сандук, а после да дођемо до тебеда се договоримо шта ваља чинити. Ред је да га сахра-нимо, наш је. Кад тамо ни трага од сандука!

ДАМЊАН: Јесу ли га сигурно она двојица оставила?ФИЛИП: Јесу. Видео сам рођеним очима.МИТАР: И ја сам видео кад су га истоварили, упалили кола и

отишли.ВЕЛИЗАР: Пред саму олују ја сам прошао поред цркве и видео

сам мртвачки сандук постављен на неке балване.ДАМЊАН: Јесу ли балвани ту? Да га бујица није однела?ФИЛИП: Балвани су ту, а сандука нема!МИТАР: Црква је на брдашцу и вода није могла допрети до

места где је сандук.ДАМЊАН: Да се нису вратила она двојица и покупила га?МИТАР: По највећем кијамету ја сам прошао ту и сандук је био

ту. Не верујем да су могли да се врате по онаквом не -времену! Касније сигурно нису јер је у међувремену


196

вода однела мост и нико више ни колима није могао усело.

ДАМЊАН: О, Боже, каква несрећа! Да га није неко унео у црквуили у неку кућу, шталу, амбар...?

ВЕЛИЗАР: Све смо испроверавали и питали, ништа. Као да је по-којник устао, нарамио сандук на леђа и отишао исподземље!

ДАМЊАН: Да га није неко ноћас потајно сахранио?ВЕЛИЗАР: Били смо на гробљу, никаквих трагова нема.ДАМЊАН: Неко га је сакрио па неће да каже. Сигурно је то да

би нам напакостио и да би нам створио проблеме ибруку.

ФИЛИП: И ја сам то помислио, али зар има и таквих који би се итиме могли шалити?

ДАМЊАН: Има нас свакаквих. Али мене чуди како су она дво -јица могла да га оставе онако на сред села и да оду!? Тоје тотална неодговорност.

ДАНА: А шта би они друго могли?ДАМЊАН: Шта би могли? Њихово је било да га довезу и могли

су и да сачекају док се ми не организујемо. Они су билидужни то да учине или у најгорем случају да га самисахране.

ДАНА: Они су га дотерали по његовој последњој жељи.ФИЛИП: И бацили на сред пољане.ДАНА: А шта су друго могли.МИТАР: Неодговорно и неозбиљно.ВЕЛИЗАР: Немамо ништа од тога што они јесу или нису урадили

посао до краја, него, шта ћемо сада?ДАНА: Ју, куку мени какве несреће! То нас Бог кажњава што

му нисмо испунили последњу жељу. Ето, целе ноћигромови и олуја, град уби летину, а вода однесе свепред собом.

ДАМЊАН: Ћути жено, немој да ми наричеш! Доста ми је и овошто ме снашло, а још и ти.

ФИЛИП: Нешто морамо учинити!


197

ДАМЊАН: Жено дај по ракију, да попијемо за покој душе нашемДобрици да смирено поразговарамо шта треба радити.Нека је лака земља нашем драгом Добрици! Бог да мудушу прости, Слава му!

СВИ: Слава му!ДАМЊАН: Морамо обавестити полицију! Нема нам друге. Тај ко

је покушао да се поигра с мртвим човеком неће лакопроћи.

ДАНА: Ју, Боже, зар и полицију!?ФИЛИП: Није баш згодно, али морамо. С тим се није играти.(Музика, звона, Пауза.)ИНСПЕКТОР: Пријавили сте нестанак мртваца. Кажите ми како

се звао покојник и кад се то десило?ДАМЊАН: Покојник се звао Добрица Добрић, рођен у овом селу,

ту је завршио основну школу, а даље се школовао и жи -вео у Београду. Нестанак његовог тела заједно са ковче-гом се догодио прексиноћ, за време оне страшне олује.

ИНСПЕКТОР: Шта је по занимању био покојник?ДАМЊАН: Не знам које је школе завршио, али знам да је целог

живота писао песме.ИНСПЕКТОР: Кад је умро и ко га је довезао?ДАМЊАН: Не знам кад је тачно умро, а довезла су га два човека

прекјуче, уочи олује.ИНСПЕКТОР: Зашто су га довезла ту?ДАМЊАН: Да га сахране у родном селу.ИНСПЕКТОР: Зашто га нису сахранили?ДАМЊАН: Хтели су да га унесу у моју кућу и да га ја сахраним,

јер је то била последња жеља покојника. У ствари, по-којни Добрица је оставио писмо у коме је изразио својупоследњу жељу да буде сахрањен у овом селу по про-писима вере и нашим обичајима. Пошто сам ја председ-ник месне заједнице, донели су га код мене.

ИНСПЕКТОР: Зашто га нисте примили?ДАМАН: Бојао сам се да мртвим човеком не унесем у кућу не-

срећу и смрт у својој породици. Ја и покојник нисмо


198

били у тако блиским родбинским односима, мислио самда у селу има и ближе родбине, знате да се не заме-римо. А друго, нисам имао довољно пара да преузмемтакву обавезу.

ИНСПЕКТОР; И?ДАМЊАН: Ништа, рекао сам да сачекају до јутра. Да се догово-

римо у селу. А они га стоварили испред цркве и отишли.ИНСПЕКТОР: Јесу ли питали још неког у селу?ДАМЊАН: Мислим да јесу. Ту су Филип, Митар, Велизар, па нека

они кажу.ФИЛИП: Истина је што је рекао Дамњан, нико од нас није био

спреман да му се мртвац унесе у кућу. Чекали смо јутрода би се договорили како да организујемо сахрану.

ИНСПЕКТОР: Чиме су га довезли?ДАМЊАН: Погребнм колима.ИНСПЕКТОР: Јесте ли записали или запамтили регистарски број

кола?ДАМЊАН. Ја нисам.МИТАР: Нико на то није обратио пажњу.ИНСПЕКТОР: Како се зову та двојица која су га довезла?ДАМЊАН: Не знам, нити су ми рекли, нити сам их ја питао.ИНСПЕКТОР: Значи нико не зна?ФИЛИП: Нико о томе није мислио. Знате, они су тако изненада

дошли и почели да обилазе куће по селу да смо се свиизненадили и нико се није снашао да о таквим ствари -ма мисли. Прво, сама вест да је Добрица умро све насје потресла, а затим његова последња жеља да му орга-низујемо сахрану. Сахрана и није тако страшна, некакоби се снашли, али ко да мртвог човека унесе у своју кућу.

ИНСПЕКТОР: Како су изгледала та двојица?ДАМЊАН: Па, тако око тридесетак година... један је плав и ви -

сок, а други црн и нешто нижи, онако здепаст.ФИЛИП: Не, грешиш Дамњане. Црни је висок, а плави нижи.МИТАР: Шта вам је људи! Обојица су били црни и високи, скоро

подједнаки.


199

ИНСПЕКТОР: Јесте ли ви њих уопште видели?СВИ: Јесмо и разговарали.ИНСПЕКТОР: Па како свако говори другачије, на свој начин даје

њихов опис. Добро, кад су отишли?ДАМЊАН: Већ је био пао мрак.ИНСПЕКТОР: У ком правцу?ДАМЊАН: Према граду.ИНСПЕКТОР: Је ли неко видео да је у ковчегу заиста Добрица?ДАМЊАН: Ја нисам. Није ми пало напамет да отварам сандук и

да проверавам оно што су они изјавили.ИНСПЕКТОР: Нико га није видео?СВИ: Нико.ИНСПЕКТОР: Како знате да је у питању Добрица?ДАМЊАН: Рекли су, зашто би лагали?ИНСПЕКТОР: Како сте сазнали за последњу жељу покојника?ДАМЊАН: Прочитали су писмо.ИНСПЕКТОР: Где је то писмо?ДАМЊАН: Па, однели га назад.ИНСПЕКТОР: Људи, шта је то са вама? Пријавили сте нестанак

леша, а не знате ни ко га је довезао, ни којим колима,ни да ли је заиста у том сандуку био леш за кога кажетеда је Добрица Добрић, ни када је последњи пут сандуквиђен, ни да ли та двојица нису вратила и однела леш!?Шта ви, у ствари, пријављујете?

ДАМЊАН: Ма била су двојица довезла сандук и рекли су да јето Добрица.

ИНСПЕКТОР: Јесу ли отворили сандук пред вама и показалилеш?

ДАМЊАН: Нису.ИНСПЕКТОР: Јесте ли сигурни да су њих двојица уопште долазила?ДАМЊАН: Како нисмо?ИСПЕКТОР: Да се неко није нашалио са вама?ДАМЊАН: Зар се неко може и са тим шалити?ИНСПЕКТОР: Ја то не знам и не тврдим, али овде су многе ства -

ри невероватне!


200

ФИЛИП: Мени се чини да су стварно били. ИНСПЕКТОР: Слушај ти њега! Њему се чини! Значи можда и нису

били и можда Добрица и није умро!?МИТАР: Они су сигурно били, а да ли је Добрица умро то нико

не зна.ИНСПЕКТОР: Имате ли адресу где је живео Добрица?ДАМЊАН: Ја немам. Колико се сећам један од двојице рече да је

задњих неколико година живео у неком старачком дому.ИНСПЕКТОР: Проверићемо да ли је умро и ако јесте ко га је

довезао.ДАМЊАН: Ви одлазите, а сандук?ИНСПЕКТОР: Какав сандук човече? Ко зна да ли то нисте сања -

ли? Довиђења!СВИ: Довиђења!ДАМЊАН: Људи, можда стварно Добрица није умро!ФИЛИП: И мени је нешто сумњиво, све ми је нешто у магли!МИТАР: Никако не могу да се сетим ликова оне двојице. Чак не

знам ни каква је била боја кола, ако су уопште билакола?

ВЕЛИЗАР: Шта вам је људи!? Како нису били када су ишли одкуће до куће и читали Добричино писмо.

(Музика, црквена звона, жаор)(Пауза)

ДАМЊАН: Стално размишљам шта се то догоди с нашим Доб-рицом? Прошло је читавих месец дана, а никакав траго њему. Полиција није успела да уђе у траг и проверида ли је жив или мртав, у старачком дому тврде да јепре неколико месеци самовољно напустио дом, у ст -вари побегао, не зна се где и како, полиција није успелада пронађе возача и кола којим је наводно довезен унаше село... Баш чудно!

ДАНА: Плашим се да је он ипак умро и да смо ми навукли ве-лико зло и проклетство што га одмах нисмо прихватилии сахранили како то доликује и какав је ред.


201

ДАМЊАН: Ех, што нисмо? Питање је да ли је уопште умро и нијели то била нечија неслана шала?

СПИКЕР: Радио Београд. Портрет песника. Добрице Добрића.(Музика) Песма посвећена родном месту песника Доб-рице Добрића!

ДАМЊАН: Дано, Дано, брзо!ДАНА: Шта је?ДАМЊАН: Наш Добрица, слушај!СПИКЕР: “ЗА СПОКОЈНИ САНАК”

Да се винем још једном до небаЛепоту дома погледом да попијем,Да затражим благослов ако требаОд суза што их срећан лијем.

Да пијем ваздух прозрачнога дана,Да бројим звезде међ борова густих,Да шаљем мирис с провидног длана,Да љубим росу међ` потока расутих.

Да поздравим стадо Пановом фруломИ удахнем живот усахлој звезди,Да дочекам трептај невиђеним чуломШто ћутке к мени на ветру језди.

Да се винем поново желим до небаДобрић осмехом да осветлим срећним,Добрићима да подарим љубави и хлебаПа спокојно да усним санак вечни.

Драги слушаоци, управо сте чули песму посвећену род-ном селу и његовим житељима од нашег недавно пре-минулог великана песништва Добрице Добрића. Упра вои са разлогом ову емисију посвећујемо овом песнику ихуманисти. Добрица Добрић је био истински поклоник


202

чарима поезије. Живео је скромно, боље рећи сиромаш -но, далеко од света у којем влада похлепа за материјал-ним богатством, али срећан у свом песничком заносу иљубави према човеку и природи. Материјално сирома-шан, а духовно богат Добрић је са подсмехом гледао нанезајажљиву глад за богатством и раскошним животом,због чега све већи број људи постају робови сами себикидајући и последњу нит животне радости.Поред песама Добрић је написао и неколико збирки при-поведака. Као и у својим песмама Добрић је и у припо-веткама остао доследан свом огромно таленту казивањаи лиризма. ‚‚Као и већина великана и Добрица Добрићза свог живота није доживео нека велика признања, већпосле смрти. Наиме, међународни жири је, пре неколикодана ,,по расписаном конкурсу за необјављени роман,једногласном одлуком, прву награду доделио рукописучији је аутор Добрица Добрић. Овом наградом ДобрицаДобрић постаје један од великана светске књижевнебаштине. Према информацијама којим располаже нашаредакција, за рукопис Добрице Добрића је заинтересо-вано неколико водећих светских издавачких кућа, те сеочекује да ће у наредној години његов роман бити пре-веден на више страних језика. На крају, да напоменемои то да је рукопис Добрице Добрића, поред признања идипломе, добио и позамашну новчану награду која једруга по величини у свету, одмах иза Нобелове.Нажалост, Добрица Добрић није доживео да колико-то-лико осети благодети богатства које му је донео његоврад, а можда је тако и боље имајући у виду његово ду-ховно богатство.Добрица Добрић се родио у свом селу Добрић, живео засвоје село Добрић и вратио се у своје село Добрић.Зар то није богатство!Колика је величина била Добрице Добрића, може севидети и из његовог писма које је пронађено уз копију


203

рукописа награђеног романа, а које гласи: “Ако којимслучајем овај рукопис добије некакву новчану награду,исту са задовољством остављам оном ко је преузеообавезу да ме сахрани у мом вољеном Добрићу.”

ДАНА: Дамњан! Дамњане, шта ти је?ДАМЊАН: (Једва чујно): Ништа, размишљам како то да нема ни-

каквог трага од Добрице?! Ноћно дозивање и вапај запомоћ – сигуран сам да није био сан. То се Добрица по-вратио и кад је видео где се налази, почео је да дозива...Нико му није притекао у помоћ... У очајању, гурнуо сан-дук у бујицу воде, сео у сандук и отпловио... Као Ноје усвојој барци. Разочаран у свет о коме је толико маштаои певао...

ДАНА: Боже, Дамњане!ДАМЊАН: Да, да,то је мистерија која се никада неће открити...ДАНА: Пусти сада то, немој да се мучиш..ДАМЊАН: Пустио сам... Али Добричина “барка, никад неће от-

пловити даље од Добрића...(Музика)

НАПОМЕНА: Премијера драме “Песникова последња жеља”, из-ведена је на таласима Другог програма Радио Београда 4.4.2007.

“Како сахранити песника”

“Премијера духовите радио-игре Симеона Костова “Песни-кова последња жеља” суочила је слушаоце са једном ситуацијому којој су пројектовани многи аспекти савремености прожетитрадицијом и сујеверјем, али и слика нараторског односа обич-них људи према поезији, песницима и, уопште, према умет-ничким ствараоцима, као и приказ лажне солидарности исаосећања појединаца, па и рођака, у деликатној ситуацији...Рашко Јовановић, Политика, 12.април 2007.гoдине.


204

Хајка на вуковеДрамска минијатура


205

ЛИЦА:

Спикер Радио БеоградаМомчиловићТренчаБанеНовинар


206

(Чују се мушки ласови. Галама, лавеж аса, уцњеви из ушака)СПИКЕР: Драги слушаоци, слушате програм Радио Београда.

Јављамо се са подручја Власинске висоравни, где сеодржава јубиларна, десета, хајка на вукове. Овде јевреме право зимско: снег дебљине тридесетак санти-метара, температура ваздуха око минус пет степеницелзијусових, услови идеални за лов на вукове. Поредмене је господин Момчиловић, председник ловачкогдруштва “Власина” и један од организатора ове вели-чанствене манифестације. Господине Момчиловићу,добар дан! Колико ловаца учествује у овој акцији?

МОМЧИЛОВИЋ: Добар дан! Ово је једна од највећих хајки којасе одржава на просторима наше земље. Ове године сепријавило више од седамстотина ловаца из скоро свихкрајева наше земље.

СПИКЕР: Седамсто! Свака част! Како сте успели да се органи-зујете за толики број људи?

МОМЧИЛОВИЋ: Сами сте рекли да је ово десета, јубиларна,хајка, што значи да имамо солидно искуство.

СПИКЕР: Сем лова на вукове, шта још пружате вашим гостима?МОМЧИЛОВИЋ: Лепо дружење уз врућу ракију, топао гулаш и

добру музику трубача.СПИКЕР: Сјајно! Господине Момчиловићу, знамо да ловци и ри-

боловци не воле да их питају шта очекују, али, за нашеслушаоце, реците нам шта очекујете?

МОМЧИЛОВИЋ: Најмање два вука. То је традиција, која нас, си-гуран сам, ни овог пута неће изневерити.

СПИКЕР: Шта ако не успете?МОМЧИЛОВИЋ: О томе нећу ни да размишљам, јер имам осе-

ћај, који ме до сада никад није изневерио.СПИКЕР: Оптимистички, нема шта. Тако и треба.МОМЧИЛОВИЋ: Дођите у пола три код Лисинског језера, тамо

је зборно место, тамо се служи врућа ракија, гулаш,кромпир, кукуруз... Тамо ћемо се сликати са убијенимвуковима и разговарати са новинарима.


207

СПИКЕР: Хвала вам господине Момчиловићу! Срећно!МОМЧИЛОВИЋ: Хвала! Видимо се у пола три!СПИКЕР: Драги слушаоци, чули сте шта каже господин Момчи-

ловић. Желимо да да се његова очекивања испуне, и дасе настави успешна традиција. О току хајке са Власинеобавештаваћемо вас редовно...

(Музика из суија)(Пауза)

(Чују се учесали уцњи из ловачких ушака и карабина, лавежкерова, луање у меалним ремеима, бубњевима... Дови-кивања. Шкриа снеа. Уморно ахање аса и убрзано исањеловаца)МОМЧИЛОВИЋ: (Мобилним елефоном) Ало, Тренчо, јел` ме

чујеш? Добро сам... Како иде?ТРЕНЧА: (Такође, мобилним. Заихан.) Једна лисица и два зеца.МОМЧИЛОВИЋ: Не питам за лисице и зечеве, него за вукове?ТРЕНЧА: Још ништа. Шта је на другим теренима?МОМЧИЛОВИЋ: Ништа, а време полако истиче. (Забринуо)

Нешто нам лоше иде.ТРЕНЧА: Не секирај се, биће. Нама су два побегла. Мислим да

смо једног ранили, али...МОМЧИЛОВИЋ: Шта вреди кад га нисте убили! Не знам шта да

радимо, да ли да сачекамо још мало, или... Новинари сунестрпљиви.

ТРЕНЧА: Ако је тако, активирај план “Б”! За сваки случај... Да сене обрукамо.. Ако у међувремено нешто упуцамо јошбоље. Од вишка глава не боли..

МОМЧИЛОВИЋ: И ја тако мислим...(И аље вика, алама, лавеж, уцњи)МОМЧИЛОВИЋ: (Мобилним) Ало, Бане, Момчило овде... Јел` ме

чујеш?БАНЕ: (Мобилним) Слабо те чујем. Кажи? Јсте ли нешто упуцали?МОМЧИЛОВИЋ: Ништа. Брука! Него, Бане, морамо активирати

план “Б”!


208

БАНЕ: Шта каже Тренча? Он је командант параде.МОМЧИЛОВИЋ: Слаже се.БАНЕ: У колико сати треба да их донесемо?МОМЧИЛОВИЋ: Најкасније у два, треба добро да се припреме...БАНЕ: Биће све како треба.МОМЧИЛОВИЋ: Бане, мораш лично ти да пођеш с момцима! Ра-

зумеш? Ништа се не сме препустити случају.БАНЕ: Не брини шефе, није нам први пут.МОМЧИЛОВИЋ: Бане, да те подсетим, слушај ме добро! Прво,

пажљиво их извадите из замрзивача и водите рачунада не оштетите кожу, јер је смрзунута и лако пуца. Дру -го, на ранама спајте свежу кокошију крв, али то тек кадкренете- да буде убедљиво. Треће, очи им обавезно на-мажите машћу коју сам вам оставио, како би се цаклиле,као да су тек убијени. Четврто, кад нам се приближите,посипајте их псећим бувама које сам вам оставио у ку-тији. Пето...

БАНЕ: Океј, шефе, видимо се у два.(Ошо жаор је све већи и ласнији. Пуцњеви су ређи, а лавежкерова сораичан. Све јаче оире музика рубача)ТРЕНЧА: (Забринуо) Што их нема!?МОМЧИЛОВИЋ: Зима је... никад се не зна шта све може искрс-

нути на путу по оваквом времену... Доћи ће.НОВИНАР: Господо, рекли сте да су убијена два вука, где су?МОМЧИЛОВИЋ: На путу, само што нису стигли. Слободно јавите

вашим редакцијама. Обавестите јавност да је хајка ус-пела. Убијена су два вука...

НОВИНАР: Нешто много споро путују. Хтели би смо да поша-љемо и фотографије убијених вукова.

ТРЕНЧА: Зима, снег велики, тешко и споро се путује...НОВИНАР: Можда су гладни или поломили ноге...(Оши смех, алама, уцњи)(Звони мобилни елефон. Њеов звук осећа на завијање вукова)МОМЧИЛОВИЋ: Ало! Бане, где сте?БАНЕ: Ало, шефе, догодило се нешто страшно!


209

МОМЧИЛОВИЋ: (Узнемирено, али искрено) Шта се догодило!?Говори брзо!

БАНЕ: Брука! Све је пропало! Брука, шефе!МОМЧИЛОВИЋ: Молим!? Ништа те не разумем!БАНЕ: Она будала, пре два месеца...МОМЧИЛОВИЋ: (Прекиа а) Каква будала, каква два месеца!?

Говори, шта је било!БАНЕ: Замрзивач није био укључен у струју...МОМЧИЛОВИЋ: ( Изубљено) И?БАНЕ: Вукови се потпуно распали! Од смрада не можеш ући у

просторију.МОМЧИЛОВИЋ: Јој! Ох! (Пада)ТРЕНЧА: (Улашено) Момчило! Момчило! Шта ти је?.. Људи, брзо

воде! Има ли ту лекара?(Насаје оша омења. Сирена хине омоћи, која се уби...)СПИКЕР: Драги слушаоци, поново вам се јављамо с Власинскевисоравни... Налазимо се поред Лисинског језера. Све већиброј ловаца пристиже на зборно место. Промрзлим ловцимадобро дође по који гутљај вруће ракије и по који залогај укус-ног гулаша. Иначе, овде је веома весело. За добро располо-жење побринуо се и познати оркестар трубача. (Чују се рубе)Да вас подсетимо, у јубиларној десетој хајци на вукове на Вла-сини убијена су два вука... Очекујемо да их сваког момента до-несу на зборно место.(Трубе, алама, о који уцањ.)СПИКЕР: Драги слушаоци, нажалост, како нам јављају са терена,догодила се непријатна ситуација! Џип са убијеним вуковимасе сурвао у неку провалију... Не зна се да ли има настрадалих..Због овог случаја господину Момчиловићу је позлило, те је хит -но пребачен у болницу.(Глас сикера се уби и умесо њеа ојекују звуци руба)

Драмска минјатура “Хајка на вукове” добила је другу наградуРадио Београда за 2009. годину.


210

Не дирај ми месоДрамска минијатура


211

ЛИЦА:

Славко ЈанићСлавка Јанић, његова женаМарко ВасићБорко СокићСудијаРазни гласови, сирене..


212

(У суници жаор и алама)СУДИЈА: Молим за тишину! (Галама не сишава. Суија овише-

ним оном) Тишина! (Жаор олако уихне) Да ли су свиприсутни по овом предмету? (Прозива): Тужитељ, Марко Васић!

ВАСИЋ: Присутан.СУДИЈА: Тужитељ, Борко Сокић!СОКИЋ: Ту сам.СУДИЈА: Тужени, Славко Јанић!ЈАНИЋ: Ја сам.СУДИЈА: Констатујем да су сви присутни и да расправа може да

почне. Питам тужитеље Васића и Сокића, да ли остајупри наводима из тужбе или, можда, повлаче тужбе?

ВАСИЋ И СОКИЋ: (Зајено) Остајемо у свему према наводимаиз тужбе.

СУДИЈА: Тужени Јанићу, ви сте добили тужбу у којој вас комшијаМарко Васић и полицајац Борко Сокић терете за тешкеповреде с предумишљајем, а локална полиција вас те-рети за изазивање опште опасности по околину и узне-миравање јавног реда. Васић и Сокић су приложилилекарска уверења тј. отпусне листе из болница, којимсе потврђују њихови наводи о тешким телесним повре-дама опасним по живот. Обојица предлажу адекватнуказну и материјалну и нематеријалну надокнаду за пре-трпљене физичке повреде и нанети душевни бол. Обја -сните нам шта се то догодило тог дана?

ЈАНИЋ: Господине судија, господо поротници, присутни! Истинаје да су њих двојица, Васић и Сокић, претрпели тешкетелесне повреде у мојој дворишној згради, али они сусами за то криви. Сами су криви за оно што им се дого-дило, те одбијам било какву кривицу у вези с тим.

(Неоовање у суници)СУДИЈА: Изволи Васићу!ВАСИЋ: Господине судија, зар је могуће да се неко тако понаша

према неком ко је покушао да му спаси живот!? Ја сам


213

жртвовао свој живот да бих га спасио, а сада испада дасам самог себе бацио с тавана. Зар то није сулудо? Онје крив за све што се догодило тог дана.

СУДИЈА: Шта ви на то кажете Сокићу?СОКИЋ: Просто не могу да верујем! Иако нисам био на дужно-

сти, ја као савестан полицајац, који се нашао на лицуместа, покушао сам да помогнем. И уместо речи за-хвале, добијам тешке телесне повреде и изругивање,да сам се сам повредио.

СУДИЈА: Оптужени Јанићу, објасните како су се то Васић и Сокићсами повредили!

ЈАНИЋ: Како да вам кажем, жао ми је обојице, али они су, заистанастрадали својом кривицом. Комшија Васић због по-кушаја крађе, а полицајац Сокић због радозналости.

ВАСИЋ: То је нечувено! Ја га спашавам, а он мене проглашавалоповом!

СОКИЋ: Ако је моја радозналост спасавање угроженог онданека буде...

СУДИЈА: Јанићу, појасните то мало.ЈАНИЋ: Васић је покушао да краде, а Сокић се питао шта ради

Васић?СУДИЈА: А шта сте ви радили у том моменту?ЈАНИЋ: Висио сам обешен о таванској греди дворишне зграде.(Смех у суници)СУДИЈА: Тишина! Како то мислите “висио обешен?”ЈАНИЋ: Тог дана ми се, заиста, све смучило. Нисам могао да из-

држим женино торокање, звоцање, гунђање и малтре-тирање које траје месецима уназад.

СУДИЈА: И решили сте да се осветите комшији?ЈАНИЋ: Не, таман посла! Ја сам с комшијом Марком Васићем у

најбољим односима. Ја то због жене, хтео сам да видимшта ће рећи и како ће реаговати када ме види обеше-ног, а не да бих реметио ред и мир околине, како стојиу полицијској пријави.

СУДИЈА: И шта сте урадили?


214

ЈАНИЋ: То је био мој оригиналан начин решавања породичнихпроблема. Никог нисам позивао у помоћ нити имао на-меру да неког повредим. Исценирао сам самоубиствовешањем о таванској греди дворишне зграде. Никоније могао посумњати да се заиста нисам обесио. Хтеосам тиме да проверим код жене да ли јој је заиста сталодо мене или сам јој дојадио па једва чека да ме се реши.

СУДИЈА: Необичан начин провере. Наставите.ЈАНИЋ: После једно три-четири часа, чујем је како ме дозива.

Ћутим. Упорна је. Обилази око куће. Шуња се по дво-ришту, дозива, али ништа. По гласу бих рекао да је за-бринута и уплашена.

ЖЕНА: Славко! О, Славко! Где ли се сада завукао? Сигурно је уподруму... Вероватно се опет напио. (Чује се оварањеи шкриа орумских враа) Нема га. Боже, цео дан ганема...

ЈАНИЋ: Вероватно се присетила мојих речи када сам јој неко-лико пута рекао да ћу се обесити због њеног малтрети-рања. И ето је у дворишној згради. Кад ме видела!... Штада вам причам! Врисак до неба.

ЖЕНА: Ју, Славко, проклети Славко, шта учини!? (Чује се кукњаваи заомаање) Куку мени, јадна ја!... Јао, црни Славкошта учини!?...

ЈАНИЋ: Затим настаде општа гунгула, галама: долетеше ком-шије, жене наричу, мушкарци се довикују ко шта дауради; ко да иде у полицију, ко да зове хитну помоћ?..Општа лудница! Међу њима најприсебнији је био ком-шија Марко Васић.

ВАСИЋ: Људи, можда је жив? Дајте ми мердевине да проверим!(Заихано хоање и усон уз меревине) Жив је! Људи,жив је! Топле су му ноге! Дајте ми нож да пресечемуже!...

(насаје оше комешање)ЈАНИЋ: У том хаосу чујем како неки вичу како не сме ништа да

се дира док не дође полиција, други да је касно, трећи


215

да се сачека хитна помоћ... Васић их није слушао, већсе с ножем у зубима убрзано пео уз мердевине.

ВАСИЋ: Славко! Славко!ЈАНИЋ Позива ме и дрма левом руком а у десној држи нож. Био

је јако уплашен.СУДИЈА: И ви сте га гурнули.ЈАНИЋ: Ма не, не, не! Знате у дворишној згради, горе испод

самог крова, ја редовно држим суво месо. Онако обе-шено, на моткама.

(У суници смех)СУДИЈА: Тишина! Какве везе сада има месо?ЈАНИЋ: Како да вам кажем, оно је изазвало његов пад с

мердевина.СУДИЈА: Како?ЈАНИЋ: А да само знате какве су то вешалице и шунке! Вода да

ти крене на уста кад их видиш. (Смех у суници) пре негода пресече уже о ком сам висио, Марко, премести ножиз десне у леву руку, да ли из страха или сујеверја, по-гледа горе и поче да се крсти што је било кобно по њега.

СУДИЈА: Аман човече, о чему причате!ЈАНИЋ: Тако је било. Боље је да није, али кад је приметио месо,

одједном заборави на Бога и мене и рече:ВАСИЋ: “Какво месо! Колико меса! Какве вешалице и шунке!”ЈАНИЋ: Мало поћута, погледа доле, да ли има неко да га по-

сматра, па кад се увери да га нико не види рече:ВАСИЋ: Јадан Славко, обесио се, а толико меса оставио. Опро-

сти ми Боже, опрости ми и ти Славко, али ја се не могууздржати, морам узети неколико вешалица! Теби Слав -ко и овако неће више требати..

ЈАНИЋ: Када скину једну вешалицу и гурну је испод пазухе, поно -во погледа у мене, као да је хтео да ми се још једном из-вини, а ја нисам могао да се уздржим и да посматрам какоми, пред очима, краде месо: “Не дирај ми месо!” рекох ја.Тог момента, он врисну и стропошта се са мердевина.

(Смех у суници)


216

ВАСИЋ: Аааа! (Чује се у звук, а)ЈАНИЋ: Видео сам га како непомично лежи и помислих да је

погинуо. (Смех)СУДИЈА: (Јева се узржава о смеха) Тишина! Добро, није ваљда

и полицајац Сокић, покушао да краде месо?ЈАНИЋ; Не, он није ни видео месо.СУДИЈА: Њега сте гурнули?ЈАНИЋ: Нисам. Сам је пао.СУДИЈА: Објасните!ЈАНИЋ: Кад се попе горе и хтеде да пресече конопац, примети

комшију Васић како непомичан лежи, прекрсти се и рече:СОКИЋ: Овом јаднику, изгледа, дојадио живот па се обесио, то не-

како могу да разумем, али шта се десило оном што лежидоле? Да га није овај, обешени, убио па се после обесио?

ЈАНИЋ: Не, него ми дирао месо рекох. Истог момента и онврисну и паде:

(Оши смех у суници)СОКИЋ: Аааа! (Ту звук. Па)ЈАНИЋ: У том дојурише полицијска кола и хитна помоћ.(Чују се сирене и оши мееж)СУДИЈА: Рекли сте да сте се добро обезбедили а, ипак, у задњем

моменту су вас скоро мртвог скинули с вешала?ЈАНИЋ: Кад видех да је ђаво однео шалу, уплаших се и покушах

да се ослободим вашала, али... У тој паници, ножем,којег сам имао при себи, уместо да пресечем конопацоко врата ја пресечем конопац који ми је држао тело...

СУДИЈА: И?ЈАНИЋ: Ничег се више не сећам. Пробудио сам се у болници.(Смех, алама, свађа, рење између ужиеља и ужено. Суијаокушава а смири сиуацију, али не усева. Галама је све већа.Звуци сирене олицијских кола и кола хине омоћи су свеближе)

НАПОМЕНА: Драмска минијатура “Не дирај ми месо” добилаје прву награду Радио Београда за 2010. годину.


217

Синопсис

Круг

Чују се откуцаји срца. Пулс је смирен и ритмично правилан.Из другог плана, постепено, откуцајима срца приближавају сеоткуцаји звечке. Два звука се сједињују и настаје један-снажанпулс живота.

Звук звечке слаби, а уместо њега, јављуја се звук даира, којисе сједињује с откуцајима срца, само што је сада пулс животанешто веселији и живахнији.

Звук даира замењује одјек бубњева, Откуцаји срца и звукбубњева се појачавају, као да се међусобно такмиче. У једноммоменту та два звука и ритма се изједначавају и настаје самоједан и то снажан одјек дамара.

Пулс срца малаксава, али у том моменту надолази одјекаплауза. Откуцаји срца се појачавају, као да су добили снагу.Аплаузи такође. Они од умерених постају све јачи, усиљени,френетични, скандирајући... Откуцаји срца их прате. Постајујединствени откуцаји и то у ритму срца. Као да пулсира читававасиона.

Срце наставља свој ритам а бубњеви малаксавају. Уместоњих продире звук добоша. Звук добоша и одјек пулса никакосе не могу сјединити. Откуцава свако за себе свој ритам.

Дивергентни одјек срца и добоша надјачава одјек топова.Канонада која подражава ритам срца али без надахнућа и мелодичност.

Канонаду топова замењује одјек стројевог корака. Корацису снажни и у ритму срчаног откуцаја. Један ударац ногом је на-глашенији и подсећа на ударце ногом индијских свештеникакојим су наговештавали скору смрт Александра Великог.

Одјек корака и откуцаји срца покушавају да се сједине алиу томе их надјачава одјек црквених звона, који постаједоминантан.


218

Снажан прасак попут атомске експлозије прекида звона.Неразговетни и неартикулисани гласови некаквих живих бића.Тихи, једва чујни откуцаји срца али као да нису људски...

НАПОМЕНА: Синопсис “Круг” добио је другу награду РадиоБеограда за 2007.годину, за апстрактни облик радиофоније(звучни експеримент).


219

Синопсис

Сирене

Чују се снажни морски таласи, веслање и дахтање уморнихвеслача.

Паралелно с тим, у почетку једва чујно, а затим све јаче, до-пиру гласови морских сирена. То су музикални, неодољиви,привлачни и изазовни, очаравајући позиви којима не могу одо-лети ни најјачи карактери а да не крену према сиренама.

Чују се одушевљени узвици неколико морнара и скокови у моруда би за само неколико тренутака одјекнули крици и запомагања.

Одисеј се, такође, одушевљава, а затим моли, преклиње,прети и на крају хистерично вришти да га пусте, јер не може даодоли омамљујућем зову сирена.

Изненада, сиренине гласове потискује предивна, очарава -јућа музика Орфејеве лире. Настаје опште опуштање.

Орфејева лира стишава. Уместо звука лире чује се снажан про-дор бродске сирене која полако ишчезава на пучини. Издалека до-пиру крици морнара, запомагање, јауци као код сваког бродолома.

Затим надолази звук сирене локомотиве, која уз тропот ва-гона и шина постепено ишчезава, да би се поново чуо страхо-вити прасак и запомагање настрадалих путника.

Масовно одјекују различити тонови сирена аутомобила, којеповремено прекидају сирене кола хитне помоћи, полицијскихи ватрогасних кола.

Изненада све надјачава сирена ваздушне опасности, а затимодјек топова, експлозија бомби, хитна помоћ, ватрогасна кола...

Страховити прасак – атомске експлозије.Поново изазовни гласови морских сирена.

НАПОМЕНА: Синопсис “Сирене” добио је Прву награду РадиоБеограда за 2008. годину, за апстрактни облик радиофоније(звучни експеримент).


220

Синопсис

Труба

Чује се весели звук трубе који се постепено утапа у мелодијудувачког оркестра. Ипак, труба доминира. Мелодију трубе по-времено прате соло или групни гласови песме. Мелодија орке-стра и трубе прелази у народно коло. Поред трубе чују секораци и ритам игре, узвикивања и весели жагор. Домаћинслави рођење сина.

Труба свира џез и другу музику за игру. Весела и жива атмос -фера омладинске забаве.

Свадбарска мелодија где труба доминира. То је претежноетно музика праћена општим весељем и игром. (Свекрвиноколо, Изгубљено јагње...)

Војничка труба свира (командује) устајање, збор, ручак, по-вечерје... Ужурбани војнички кораци.

Труба најављује општу опасностТруба свира војнички марш. Одјек корака.Трубом се командује напад. Рафали, плутони, експлозије, до-

викивања, запомагања...Звук трубе наређује повлачење. Затим, поново напад, јуриш.

Уз пуцњаве и снажно: Ураааа!Тријумфални, победнички звук трубе.Такмичарске мелодије дувачких оркестара где труба доми-

нира. Опште весеље.Лагана, сетна, успављујућа мелодија трубе.Труба свира посмртни марш.Мелодија: “Тишина” из филма “Одавде до вечности.”

НАПОМЕНА: Синопсис “Труба” добио је прву награду РадиоБеограда за 2010. годину, за апстрактни облик радиофоније(звучни експеримент).


221

Белешка о писцу

Симеон Костов рођен је 1942.године у Топлом долу, општинаСурдулица. Дипломирао је на Еко-номском факултету у Београду.Радни век провео је у Београдукао привредник.

Пише приче, песме, драме,радио драме. Објављивао је у следећим листовима и часопи-сима: “Братство”, “Градина”, “Јединство”, “Јеж”, “Политика”. Пише иза програме Радио Београда.

Објављене књиге:Мојим печалбарима, приче, Братство, Ниш 1979;Озбиљан осмех, хумористично-сатиричне приче, Братство,Ниш 1985;Чаробна Феја, приче, Братство, Ниш 1989;Ветрови сна, песме, Младост, Београд 1993;Маска са лицем, сатиричне приче, Младост, Београд 1996;Гости из прошлости I, приче, Народна књига, Београд 2003;Зидови царице Теодоре, приче, Братство, Ниш 2005;Гости из прошлости II, приче, РТС, Београд 2007;Панталоне на чивилуку, приче, Сипа, Београд 2011.Добитник је награде “Радоје Домановић 1979” за сатиру,

“Драгојло Дудић 2000” за драму. На конкурсима Радио Београдаосвојио је више награда за радио драму, комедију, кратку фор -му (драмску минијатуру), апстрактни облик радиофоније...

Заступљен је у неколико антологија и школских лектира.Пише на бугарском и српском језику.Више прича преведено му је на енглески, руски, италијански

и македонски језик.


222

Садржај

Страна

Дијалог са светом и временом

(Драме и радио драме Симеона Костова) 4.

Потоп столећа 9.

Мечка 63.

Птице 107.

Старац и село 129.

Мирис смрти 149.

Диоген 163.

Песникова последња жеља 183.

Хајка на вукове 205.

Не дирај ми месо 211.

Круг 218.

Сирене 220.

Труба 221.

Белешка о писцу 222.


223

Велико хвала фирми Many Agrovetна несебичној помоћи у остваривању ове књиге


224

simeon kostov - izabrane drame, radio drame i komedije

Documents