serbia dinar 28-2007

5dinar 28 / 2007

sadràj

ANTI^KI NOVAC

6 PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE

JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA - III

Charles B. Smith, Jr.

10 EFEMERNI CAREVI

Slavoljub Petrovi

15 TRON RIMSKE IMPERIJE NA LICITACIJI

Rista Mileti

SREDNJOVEKOVNA NUMIZMATIKA

19 DATIRANJE BAKARNIH NOVÂNIH VRSTA

PRIMORSKIH GRADOVA -II

Sergije Dimitrijevi

22 SUSRETI - PUTOVANJA

I NOVAC U VIZANTIJSKOM SVETU

Vesna Radi

23 NOVAC KRSTA[KIH RATOVA - I

Stevan Vere

MODERNA NUMIZMATIKA:

27 NA[ KOVANI NOVAC 2006. GODINE

I NOVITETI IZ DR@AVA BIV[E JUGOSLAVIJE

Ranko Mandi

29 KRALJEVINA SRBIJA I BE^KA CARSKA KOVNICA - III

Aleksandar Brzi i Ingeborg Dangl

NOTAFILIJA

31 NOVÂNICA OD 100 DINARA 2006.

Iz Narodne banke Srbije

33 NOVÂNICA SA 346 DATUMA

Ranko Mandi

34 NEOBJAVLJENE NEMA^KE NOVÂNICE

SA @IGOM DESPOTOVCA

Dragan Stanisavljevi i Marko Mandi

36 PREDLOZI ZA NOVÂNICE

BOSNE I HERCEGOVINE.

Amer Sulejmanagi

40 NOVAC JEVREJSKOG GETA

U TEREZINU 1943-1945

Zbyek [ustek

MEDALJE I PLAKETE

46 MEDALJA MIHAJLA PROKE[A

Silvester Gerlovi~

48 MEDALJE OSVAJANJA BEOGRADA

NA AUKCIJAMA U LONDONU

Stevan Vere i Ranko Mandi

56 TITOVA MEDALJA DRUGOVIMA

IZ BRATSKOG SSSR-a

Lazar Geri

FALERISTIKA

50 MEDALJA ZA SPOMEN PROGLASA KRALJEVINE (2)

Ljubomir Stevovi

54 NOVI PRILOZI IZUÂVANJU

RUSKO-SRPSKE FALERISTIKE

Aleksandar Mihailovi~ Veli~ko

VOJNE I DRUGE OZNAKE

57 SLOBODNA PLOVIDBA DUNAVOM

Nenad Bjelo

NUMIZMATIKA I NUMIZMATIÂRI

58 KATALOZI I ALBUMI SVETISLAVA KOMNENOVA

@arko Pintari

NOVA NUMIZMATI^KA LITERATURA

60 BOJANA BORI] BRE[KOVI], NOVAC RIMSKE

REPUBLIKE

Ranko Mandi

61 \OR\E JAMU[AKOV,

RIMSKI CAREVI I NJIHOV NOVAC

Rista Mileti

61 OBOL God. XLIV, br. 58

62 VITOMIR ÔP, SLOVENSKI

KOVANCI IN BANKOVCI

Ranko Mandi

63 ANDREJ POTO^NIK I STANISLAV [TIBLAR,

DENAR NA SLOVENSKEM

Ranko Mandi

AUKCIJE

64 NUMIZMATI^KE AUKCIJE

U DRUGOJ POLOVINI 2006. GODINE

Stevan Vere

66 NOVÂNICE ZEMALJA BIV[E JUGOSLAVIJE

NA AUKCIJI FIRME FRÜHWALD

Darko Berger

INFORMACIJE SRPSKOG

NUMIZMATI^KOG DRU[TVA

4 DODELJENE MEDALJE I POVELJE SND

59 IX AUKCIJA SND

67 KNJI@ARA SRSPSKOG

NUMIZMATI^KOG DRU[TVA

67 SASTANCI NUMIZMATIÂRA U SRBIJI

68 KALENDAR ME\UNARODNIH

SUSRETA SND U 2007. GODINI

68 VENERANDA MEMORIA

69 KATALOG KALENDARA SND

6 dinar 28 / 2007

anti~ki novac

Rimska imperija

(nastavak)

LLiicciinniiuuss II ((330088--332244))

Siscia

-Bronzani folis kovan c.313; av:

IMP LIC LICINIUS PF AVG, glava s

lov. vencem i s platom d.; rv: IOVI

CONSERVATORI AVGG NN, Jupiter

stoji l, drì Viktoriju, orao dole kod

noge , u polju Γ, u ots. SIS; RIC 4

(R3) var: bista bez plata; 3.83g,

22mm, 1200 (sl. 42).

-Bronzani folis kovan 313-315; av:

IMP LIC LICINIUS PF AUG, glava s

lov.vencem d; rv: IOVI CONS-ERVATO-

RI, Jupiter stoji l, drì Viktoriju, u ots.

SIS, u polju A; RIC 8 (S); 3.0g, 20mm,

0600; VF (sl. 43)

--Kao sl. 43, samo rv: prekid u natpi-

su N-S, u polju B; RIC 8 (R1); 3.83g,

20-22mm, 0630; VF-XF (sl. 44)

--Kao sl. 43, samo rv: u polju ∆; RIC

8 (R1); 3.25g, 20mm, 0600; XF (sl.

45).

--Kao sl. 43, samo rv: u polju ε; RIC 8

(R1); 2.80g, 22mm, 1200; F-VF (sl. 46)

--Kao sl. 43, samo rv: prekid u natpi-

su N-S, u polju ε; RIC 8 (R1); 3.985g,

20-21mm, 1200; XF (sl. 47)

--Bronzani follis kovan 315-316; av:

IMP LIC LICINIUS PF AUG, glava s lov.

vencem r; rv: IOVI CON-SERVATORI,

Jupiter stoji l,drì Viktoriju, u ots. .SIS.,

u polju Γ; RIC 17 (R3); 3.33g, 21mm,

0100; VF (sl. 48).

London

--Bronzani AE2 kovan 316; av:

IMP LICINIUS PF AUG, lovorom

oven~. bista s oklopom d; rv: SOLI

INVICTO COMITII, Sol stoji l, podiè

d. ruku, glob u levoj ruci, l. S, d. P, u

ots. MLN; RIC 60 (R2); 3.05g,

20mm, 0600.

MMaaxxiimmiinnuuss IIII ((330099--331133))

Siscia

LLiicciinniiuuss IIII ((331177--332244))

Siscia

CCrriissppuuss ((CCaaeessaarr 331177--332266))

Siscia

-Bronzani AE2 kovan 321-4; av: IVL

CRISPVS NOB C, lov. oven~. glava d;

rv: CAESARVM NOSTRORVM, u vencu

VOT/./X, u ots. εSIS (zrakasta kruna);

C44, RIC 181; 3.025g, 19mm, 1100

(sl. 49)

Sirmium

CCoonnssttaannttiinnuuss IIII ((CCaaeessaarr 331177--333377;;

333377--334400))

Siscia

-Bronzani AE2 kovan 321-4; av:

CONSTANTINVS IVN NOB C, lov.

oven~. glava d; rv: CAESARVM NO-

STRORVM, u vencu VOT/./X, u ots.

ASIS (zrakasta kruna); RIC 182; 2.63g,

17-18mm (Sl. 50).

-Kao sl. 50, samo rv: u ots. εSIS (zra-

kasta kruna); 2.79g, 18-19mm, 1200

(sl. 51).

CCoonnssttaannttiiuuss IIII ((CCaaeessaarr 332244--333377;; 333377--

336611))

Siscia


CONSTANTIVS PF AVG, bista s oklo-

pom sa diademom i platom d; rv: VIC-

TORIAE DD AVGGQ NN, dve Viktorije

okr. jedna prema drugoj drè vence, u

ots. ΓSIS, u polju monogram HR;

C293, RIC 191 (1.67g); 1.40g, 16mm

(sl. 52)

Sirmium (kovn. operativna do 326. i

351-64)


DN CONSTANTIVS PF AVG, bista s

oklopom sa diademom i platom d; rv:

FEL TEMP REPARATIO, Vojnik bode

PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA

Anti~ka numizmatika III.

42

43

44

45

46

47

Charles B. SMITH, Jr.,

Montgomery Village, Md. (SAD)

[email protected]

ilustvano primercima iz kolekcije autora

7dinar 28 / 2007

anti~ki novac

kopljem palog konjanika; u ots.

ASIRM.; C45, RIC 52 (2.45g); 2.36g,

19mm, 0500 (sl. 53)

-Srebrna silikva kovana 355-361; av:

DN CONSTANTIVS PF AVG, bista s

oklopom sa perlastom diademom i pla-

tom d; rv: u vencu VO-

TIS/XXX/MVLTVS/XXXX, u ots. SIRM.;

C342, RIC 66; 3.10g, 21mm (sl. 54).

Ostalo

-Bronzani AE3; av: DN CONSTAN-

TIVS PF AVG, bista sa diad.; rv: FEL

TEMP REPARATIO, vojnik bode ko-

pljem palog konjanika, u ots. ?SI?; RIC

361/364?; 2.00g, 18mm, 0100; VG.

CCoonnssttaannss ((CCaaeessaarr 333333--333377;; 333377--335500))

Siscia

-Bronzani centenionalis/AE2 ko-

van 348-350; av: DN CONSTANS PF

AVG, bista sa perlastom diademom,

oklopom i platom l, drì glob u d.

ruci; rv: FEL.TEMP.REPARATIO, voj-

nik ide nadesno, vu~e mladog varva-

rina iz kolibe ispod drveta, u ots.

ASIS(oznaka-officina ∆?)R; C18,

RIC 218 (4.50g); 3.43g, 22mm,

0500 (sl. 55).

Trier


FL IVL CONSTANS NOB CAES, lov.

oven~. bista d; rv: GLORIA

EXERCITVS, dva vojnika drè jedan

standard, u ots. TRS; RIC 593?; 1.11g,

16mm, 1200; VG.

DDeellmmaattiiuuss ((CCaaeessaarr 333355--333377))

Siscia

Alexandria

-Bronzani AE3 kovan u Aleksandriji;

av: FL DELMATIVS NOB C, lovorom

oven~. bista s oklopom d; rev: GLORIA

EXERCITVS, dva vojnika s kopljima,

drè jedan standard, u ots. SMALB;

RIC 69 (R2) 1.32g, 15mm.

MMaaggnneennttiiuuss ((335500--335533))

Siscia

VVeettrraanniioo ((335500))

KKoommaannddaanntt IIlliirrsskkee vvoojjsskkee kkoojjaa ggaa jjee

pprrooggllaassiillaa ccaarreemm

Siscia

-Bronzani AE2; av: DN VETRANIO

PF AVG, bista s lov. ven. i plat. d., u l.

polju A, u d. polju *; rev: CONCORDIA

MILITVM, imperator stoji okr. spreda,

drì dva hristograma (monogram koji

se sastoji od gr~kih slova "X" - ksi i "P"

- ro), u ots. .εSIS*, u l. polju A; C1, RIC

290 (S, 4.65g); 4.93g, 23mm, 0500

(sl. 56).

CCoonnssttaannttiiuuss GGaalllluuss ((CCaaeessaarr 335511--335544))

UUhhaappeenn ppoo nnaalloogguu CCoonnssttaannttiiuussaa zzbboogg

nnjjeeggoovvee oottrree ii ttiirraannsskkee vvllaaddaavviinnee nnaa ppoo--

llooàajjuu gguuvveerrnneerraa IIssttoo~~nniihh pprroovviinncciijjaa..

OOssuu||eenn ii ppoogguubblljjeenn uu PPuullii,, uu IIssttrrii,, 335544..

ggooddiinnee..

Siscia

Sirmium

JJuulliiaann IIII ((CCaaeessaarr 333355--336600,, 336600--33))

Siscia

Sirmium (kovn. operativna 351-64)

-Bronzani AE2 kovan 361-3; av: DN

FL CL IVLI - ANVS PF AVG, bista s oklo-

pom sa lemom, l. koplje i tit; rev:

VOT/X/MVLT/XX unutar venca, u ots.

ASIRM; C151, RIC 108; 2.75g, 19mm,

0500 (sl. 57).

JJoovviiaann ((336633--44))

Siscia

Sirmium (kovn. operativna do 364)

-Bronzani AE2; av: DN IOVIANVS PF

AVG, bista s oklopom sa diademom i

platem d; rev: u vencu VOT V MVLT X,

u ots. BSIRM; C35, RIC 118 (2.95g);

3.31g, 20mm, 0130 (sl. 58).

VVaalleennttiinniiaann II ((336644--337755))

RRoo||eenn uu PPaannoonniijjii cc..3322,,.. uummrroo uu ssvvoojjoojj

rreezziiddeenncciijjii uu BBrreeggeettiiuu,, PPaannoonniijjaa,, 337755..

Siscia


DN VALENTINIANVS PF AVG, bista sa

diad. d; rev: SECVRITAS REPVBLICAE,

Viktorija ide na l, drì venac i palminu

granu, u ots. ΓSISCS, u l. polju P iznad

G ispod, u d. polju F; C37, RIC 15a, Se-

ar 4003; 2.69g, 17mm, 0700 (sl. 59).

Sirmium

VVaalleennss ((336644--337788))

MMllaa||ii bbrraatt VVaalleennttiinniiaannaa II,, rroo||eenn uu CCii--

bbaalliijjii ((CCiibbaallaaee,, ssaaddaa VViinnkkoovvccii)) uu PPaannoonnii--

jjii cc..332288.. UUbbiijjeenn uu bbiiccii kkoodd HHaaddrriiaannooppoollii--

ssaa ppookkuuaavvaajjuuii ddaa uugguuii ppoobbuunnuu GGoottaa

kkoojjii ssuu ttaaddaa ooppuussttooiillii MMeezziijjuu ii TTrraakkiijjuu..

Siscia

Sirmium

GGrraattiiaann ((336677--338833))

48

49

50

51

52

53

54

55

Siscia

-Bronzani AE3; av: DN GRATIANVS

PF AVG, bista sa diad. i platom d; rev:

GLORIA ROMANORVM, Gratian ide na

d. vukui zarobljenika, drì labarum

(hristogram), u ots. A? SISC VE, u l.

polju F u d. polju slovo R, ispod njega

A zaka~eno na VE (u ligaturi); C23,

RIC 21, upor. Sear 4042; 2.55g, 17mm

(sl. 60).

Sirmium (kovn. operativna 379)

VVaalleennttiinniiaann IIII ((337755--339922))

SSiinn VVaalleennttiinniiaannaa II,, rroo||eenn uu AAcciinnccuummuu

uu PPaannoonniijjii 337711.. ggooddiinnee

Siscia (kovn. zatvorena 387)

Sirmium (kovn. operativna 379)

TThheeooddoossiiuuss II ((337799--339955))

Siscia (zatvorena 387)


DN THEODO-SIVS PF AVG, bista s di-

ademom i platom d; rev: CONCOR-

DIA AVGGG, Roma stoji okr. spreda,

glava l, drì glob i naopako okrenuto

koplje, sa bosom l. nogom, u ots.

ASISC; RIC 27(d); 1.98g, 16-17mm,

0630 (sl. 61).

Sirmium (kovn. operativna 379 i 393-

395)

Constantinople


DN THEODOSIVS PF AVG, bista s oklo-

pom sa diademom i platom d; rev:

SALVVS REPUBLICAE, Viktorija ide na

l, u ots. CONSA; RIC 90a; 1.11g,

13mm.

AArrccaaddiiuuss ((338833--440088))

DDaattoo mmuu IIssttoo~~nnoo ccaarrssttvvoo ppoo ssmmrrttii TThhee--

ooddoossiiuussaa II 339955..

Siscia (zatvorena 387)

Sirmium (operativna 393-395)

HHoonnoorriiuuss ((339933--442233))

DDaattoo mmuu ZZaappaaddnnoo ccaarrssttvvoo 339955.. RRiimm

ooppsseeddaann ttrrii ppuuttaa oodd ssttrraannee GGoottaa ii nnaa kkrraa--

jjuu oopplljjaa~~kkaann 441100.. ggooddiinnee

Sirmium (kovn. operativna 393-395)

TThheeooddoossiiuuss IIII ((EEaasstt,, 440022--445500))

PPoosslleeddnnjjiihh ggooddiinnaa nnjjeeggoovvee vvllaaddaavviinnee,,

BBaallkkaannsskkoo ppoolluuoossttrrvvoo bbiilloo jjee vviiee ppuuttaa

rraazzrruueennoo oodd ssttrraannee HHuunnaa.. TThheeooddoossiiuuss jjee

bbiioo pprriimmoorraann ddaa zzaakklljjuu~~ii nneekkoolliikkoo ppoonnii--

àavvaajjuuiihh mmiirroovvnniihh ssppoorraazzuummaa ssaa AAttii--

lloomm..

JJoohhaannnneess ((ZZaappaaddnnoo ccaarrssttvvoo,, 442233--

442255))

VVaalleennttiinniiaann IIIIII ((ZZaappaaddnnoo ccaarr..,, 442255--

445555))

MMaarrcciiaann ((IIssttoo~~nnoo ccaarr..,, 445500--445577))

PPeettrroonniiuuss MMaaxxiimmuuss ((ZZaappaaddnnoo ccaarr..,,

445555))

AAvviittuuss ((ZZaappaaddnnoo ccaarr..,, 445555--445566))

MMaajjoorriiaann ((ZZaappaaddnnoo ccaarr..,, 445577--446611))

LLeeoo II ((IIssttoo~~nnoo ccaarr..,, 445577--447744))

SSeevveerruuss IIIIII ((ZZaappaaddnnoo ccaarr..,, 446611--446655))

AAnntthheemmiiuuss ((ZZaappaaddnnoo ccaarr..,, 446677--447722))

OOllyybbrriiuuss ((ZZaappaaddnnoo ccaarr..,, 447722))

GGllyycceerriiuuss ((ZZaappaaddnnoo ccaarr..,, 447733--447744))

SSmmeennjjeenn ppoo nnaalloogguu KKoonnssttaannttiinnooppoolljjaa ii

nnaassiillnnoo ppoossvveeeenn zzaa eeppiisskkooppaa SSaalloonnee..

JJuulliiuuss NNeeppooss ((ZZaappaaddnnoo ccaarr..,, 447744--

447755))

KKaaoo vvoojjnnii gguuvveerrnneerr DDaallmmaacciijjee ppoossllaatt

oodd ssttrraannee KKoonnssttaannttiinnooppoolljjaa ddaa ssmmeennii

GGllyycceerriiuussaa ii pprreeuuzzmmee ZZaappaaddnnoo ccaarrssttvvoo..

NNaakkoonn ppoobbuunnee vvaarrvvaarrsskkiihh ttrruuppaa uu IIttaalliijjii,,

ppoobbeeggaaoo uu aavvgguussttuu 447744.. ggooddiinnee uu DDaall--

mmaacciijjuu ggddee ssee zzaaddrràaoo kkaaoo ccaarr uu eeggzziilluu

ddoo ssvvoojjee ssmmrrttii 448800..

Ostrogotska

invazija Balkana

RRoommuulluuss AAuugguussttuuss ((ZZaappaaddnnoo cc,, 447755--

447766))

DDee~~aakk,, ssiinn ggeenneerraallaa OOrreesstteess.. OOttaacc ggaa jjee

pprrooggllaassiioo ccaarreemm aavvgguussttaa 4477.. OOrreesstteessoovvii

vvaarrvvaarrsskkii nnaajjaammnniiccii ssuu ssee ppoobbuunniillii ii pprroo--

ggllaassiillii OOddoovvaakkaarraa zzaa kkrraalljjaa.. KKrraajj ZZaappaadd--

nnoogg ccaarrssttvvaa..

AAnnaassttaassiiuuss II ((IIssttoo~~nnoo ccaarrssttvvoo,, 449911--

551188))

RRoo||eenn ii DDyyrrrrhhaacchhiiuummuu cc..443300..

AAuuttoonnoommnnaa iizzddaannjjaa

Stobi (autonomni novac, 2. vek)

REF: *GIC, br. 4819.

Markianopolis (autonomni novac, 2-

3. vek)

--Bronzani novac; av: MAPKIA[NO]

ΠOΛIC, bista gradske boginje s oklo-

8 dinar 28 / 2007

anti~ki novac

56

57

58

59

60

61

62

63

pom i platem; rev: MARKIANO ΠOΛE

ITΩN, boginja sedi, drì pateru; upore-

di GIC 4824; 4.00g, 19mm, 0700; F.

RRuuddnnii~~kkii nnoovvaacc

(c. 98-180 - pod Trajanom i Hadrijan

izdato je nekoliko serija bronzanih kva-

dransa u ime carskih rudnika u Noriku-

mi, Dalmaciji, Panoniji i Meziji (Darda-

niji). Jedan redak tip iskovan je za vla-

davine Marcusa Aureliusa. Ne zna se lo-

kacija kovnice i svrha kovanja. (Tako|e

v. Trajan ).

Dalmatinski rudnici

-AE kvadrans kovan c.98-138AD;

av: bista mlade ènske osobe (Dia-

na?) sa dijademom i platom d;

rev: METAL - I DELM, jelen stoji l;

RIC II 1015 var. (Hadrian), Cohen

1516, CNG 46 #1264; 2.06g, 13-

14mm, 0530; VF, tamnobraon pati-

na (sl. 62).

Dardanski rudnici (“Kopaonik i Priti-

na” po Mattingly-u, BMCRE, str.cix, bele-

ka 1)

-AE quadrans kovan c.98-138AD; av:

RO - MA, bista Rome d; rev: D - ARDA

- NICI, enska osoba stoji okr.l, drì kla-

sje ìta u d. ruci, levom pridràva suk-

nju; RIC II 1016 var. (Hadrian); Cohen

1514, CNG46 #1265; 3.15g, 15-

16mm, 0600; near EF, zelena patina

(sl. 63)

REF: Slobodan Duani, “Anonim-

ni kvadranci” NNuummiizzmmaattii~~aarr 1

(1978), str. 23-39; Slobodan Dua-

ni, “Kovanje novca u rudni~kim di-

striktima rimskog Ilirika”, RRaaddiioonniiccee

ii kkoovvnniiccee ssrreebbrraa. Belgrade, 1995,

str.131-144; Ante [kegro, “Rimski

rudi~ki novac”, OOppuussccuullaa aarrcchhaaeeoolloo--

ggiiccaa. (Zagreb) 18 (1994), str.173-

180; Bartol Zmaji, “Rudni~ki novac

Rimskog carstva”, NNuummiizzmmaattii~~kkee vvii--

jjeessttii. 21 (1964), str.1-11; RIC Vol. II;

BMCRE, ; CNG 46, str.133 i 135;

NMB Kovawa, p27.

REFERENCE:

DDiiee AAnnttiikkeenn MMüünnzzeenn NNoorrdd--GGrreeiicchheenn--

llaannddss.. (ed. by F. Imhoof-Blumer)

-- Behrendt Pick. Band I, Dacien und

Moesien. Berlin, 1898. reprint Bolog-

na, 1977. Dacia str.1-20 (1-69), Vimi-

nacium str.21-60 (70-195). (citiran kao

AMNG 1)

-- Hugo Gaebler, Band III, Makedonia

und Paeonia. Berlin, 1906. reprint Bo-

logna, 1977. Stobi str.111-114 (1-16)

(citiran kao AMNG 3)

Bojana Bori-Brekovi, Novac

kolonije Viminaciuma u zbirci

Svetozara St. Duania. Beo-

grad, 1976.

CCaattaalloogg ooff tthhee GGrreeeekk CCooiinnss iinn tthhee BBrrii--

ttiisshh MMuusseeuumm..

--Reginald Stuart Poole, The Tauric

Chersonese, Sarmatia, Dacia, Moesia,

Thrace, ic. Pretampan od izdanja

c.1877. Bologna, 1963. Dacia str 14 1-

7, Viminacium str. 15-20 1-48. (citiran

kao BMC Tauric)

Classic Numismatic Group, Inc., Auc-

tion 46 (Closing June 24, 1998) (citi-

ran kao CNG 46)

CCooiinnss ooff tthhee RRoommaann EEmmppiirree iinn tthhee BBrrii--

ttiisshh MMuusseeuumm.. London, 1923+

--Vol. 3: Nerva to Hadrian. (citiran

kao BMCRE)

Narodni muzej Beograd, Kovawa i

kovnice anti~kog i sredwove-

kovnog novca.. Beograd, 1975. (citi-

ran kao NMB Kovawa)

TThhee RRoommaann IImmppeerriiaall CCooiinnaaggee..

--Vol. II Vespatian to Hadrian. Lon-

don, 1926.

--Harold Mattingly i Edward A.

Sydenham, Vol. IV Part I Pertinax to Ge-

ta. London, 1936.

--Harold Mattingly, Edward A.

Sydenham, i C.H.V. Sutherland, Vol. IV

Part II Macrinus to Pupienus. London,

1938.

--Harold Mattingly, Edward A.

Sydenham, i C.H.V. Sutherland, Vol. IV

Part III Gordian III - Uranius Antoninus.

London, 1949.

--Percy H. Webb, Vol. V Part I: Vale-

rian to Florian. London, 1927.

--Percy H. Webb, Vol. V Part II: Probus

to Amius. London, 1933.

--C.H.V. Sutherland, Vol. VI From Di-

ocletian’s reform (A.D. 294) to the death

of Maximinus (A.D.313). London,

1967.

--Patrick M. Bruun, Vol. VII Constanti-

ne and Licenius A.D. 313-337. London,

1966.

--J.P.C. Kent, Vol. VIII The Family of

Constantine I A.D. 337-364. London,

1981.

--J.W.E. Pearce, Vol. IX Valentinian I -

Theodosius I. London, 1933.

H.A.Seaby, RRoommaann SSiillvveerr CCooiinnss..

--I. Republic to Augustus. London,

1978.

--II. Tiberius - Commodus, London,

1968.

--III. Pertinax - Balbinus i Pupienus,

London, 1969.

--IV. Gordian III - Postumus, London

1971.

--V. Carausius to Romulus Augustus,

London 1987.

David R. Sear, Greek Imperial Coins

and their values: the Local Coinages of

the Roman Empire. London, 1982. (ci-

tiran kao GIC)

David R. Sear, Roman Coins and their

values. London, 1981.

SSyyllllooggee NNuummmmoorruumm GGrraaeeccoorruumm..

-Deutschland. Staatliche Münzsam-

mlung München. 7. Heft. Taurische

Chersjedans-Sarmatien-Dacia-Moesia

Superior-Moesia Inferior. Berlin,

1985. Dacia 107-129, Viminacium

130-227.

((NNaassttaavvaakk uu sslleeddeeeemm bbrroojjuu))

9dinar 28 / 2007

anti~ki novac

41

Isto~ni Goti zvani i Ostrogo-

ti su bili varvarsko german-

sko pleme koje sa istoka do-

lo na teritorije Zapadnog

Rimskog Carstva i Isto~nog

rimskog carstva (Vizantije) i

bitno su uticali na politi~ke

prilike kasnog Rimskog Car-

stva. Najzna~ajniji kralj Ostro-

gota je bio Teodorik Veliki,

koji je svrgnuo prvog varvar-

skog kralja Italije Odoakara.

Goti su bili jedna nacija sve

do 3. veka,kad su se podelili

na Ostrogote i Vizigote. Oba

plemena imaju mnogo toga

zajedni~kog, posebno potova-

nje rimskog boga Marsa.Ta pri-

rodna podela je nastupila zbog

prenaseljenosti u podru~ju Cr-

nog mora, gde su Ostrogoti

osnovali kraljevstvo.

Ostrogotsko kraljevstvo

10 dinar 28 / 2007

anti~ki novac

PPosle smrti cara Septimija Se-

vera (193-211), pa sve do do-

laska Dioklecijana (284-305)

na vlast, za Rimsko carstvo

nastupio je period tekih iskuenja. To-

kom 74 godine, u Rimskom carstvu iz-

dignuto je i svrgnuto, po pravilu ubije-

no, 27 imperatora i veliki broj uzurpa-

tora i pretendenata na carski tron.

Kako je Senat jo za ìvota Severa iz-

gubio svaku vlast, imperatore su po~eli

da proglaavaju lokalni generali u po-

kuaju da zavladaju Carstvom. Progla-

enjem za cara u Majncu 235.godine

od strane vojske, koja se tamo nalazila

koncentrisana za pohod protiv Alema-

na, Gaj Julije Ver Maksimin, prozvan

Tra~anin (235-238) otpo~eo je period

takozvanih vojni~kih careva. To je bio

prvi rimski car koji je svoju vojni~ku ka-

rijeru zapo~eo kao obi~an vojnik i isto-

vremeno tipi~an predstavnik novog vi-

da rimskog vladara. Portreti ovog cara

na novcu prikazuju nam lik okrutnog i

bespotednog ~oveka, koji je bio u pot-

punoj suprotnosti od svog predhodnika

Aleksandra Severa.

Sredinom 260. godine dolo je do su-

koba izme|u Salonina, sina cara Galije-

na, koji je rukovodio odbranom granice

na Rajni, i gornjogermanskog namesni-

ka i generala Postuma. Namesnik je op-

kolio grad Keln koji se predao, carev sin

je ubijen, a Postum se proglasio carem

u zapadnim provincijama (Hispaniji,

Britaniji, Galiju i rimskoj Germaniji ) i

stvorio samostalnu dràvu na zapadu,

tzv. Galsko carstvo sa prestonicom u

Augusta Treverorumu (Trier). Za razli-

ku od mnogobrojnih lokalnih uzurpato-

ra, ovo carstvo tokom svog postojanja

preuzelo je na sebe odbrambenu ulogu,

to je dovelo da ga je podràvala ne sa-

mo vojska nego i lokalna aristokratrija,

bogati posednici i gra|anstvo. Ove otce-

pljene krajeve tek e car Aurelijan, sre-

dinom 274. godine, uspeti da povrati

pod centralnu vlast. Na istoku su Zeno-

bija i njen sin Vabalat, vladari Palmire u

Siriji, uspeli da osvoje Egipat i vei deo

Male Azije i proglase nezavisnost od Ri-

ma. Izme|u Galskog carstva i otceplje-

nih pokrajina na istoku nalazila se teri-

torija koja je bila pod kontrolom cara sa

prestonicom u Rimu i koji je pokuavao

da pobunjene pokrajine ponovo dovede

pod centralnu vlast.

Anarhija je nastala u najgore mogue

vreme, jer su najezde varvara ponovo

po~ele da zapljuskuju granice carevine.

Vreme vladavine „vojnih careva“ za

Rim je bilo jedno od najsloènijih i te-

kih vremena. Novi vladari su se poja-

vljivali i nestajali kao komete. U pojedi-

nim delovima, nekada jedinstvene Im-

perije, vladalo je istovremeno nekoliko

imperatora. O mnogim od nih nije sa-

~uvan nikakav istorijski podatak osim

spominjanja u SCRIPTORES HISTORI-

AE AVGVSTAE. Period vladavine vojnih

careva-uzurpatora naziva se jo i vre-

menom „Tridesetorice tirana“.

I same biografije nekih od navedenih

tirana i uzurpatora izazivaju kod dana-

njih istori~ara nedoumice kao i sum-

nje u postojanje takvih istorijskih li~no-

sti uopte.

Nije nepoznata ~injenica da su infor-

macije iz ove knjige posluìle svojevre-

meno za pravljenje brojnih falsifikata

koji su katalogizovani i opisani kao au-

tenti~ni. U dananje vreme podvrgnut

savremenim analizama za mnoga od

tih izdanja je utvr|eno da su falsifikati.

Posledica ovakvog haoti~nog stanja u

carevini negativno su se odrazile i na

novac i nov~ane prilike u carstvu.

Usled velike potrebe za novcem, kojim

se plaala vojska, kovnice su bile pre-

optereene, majstori neuki, to je dove-

lo do velikog kvarenja novca. Istovre-

meno mu opada i teìna. Tako je u dru-

goj polovini III veka sadràj srebra u

srebrnom novcu, antoninijanima, sma-

Efemerni careviSlavoljub PETROVI]

[email protected]; [email protected]

* Efemeran, od g~kog efemeros, koji traje jedan dan, kratkotrajan, privremen. Izraz za rimske careve, uglavnom uzurpatore, ~ija je vladavina trajala veoma

kratko, ponekad bukvalno i samo jedan dan.

Vreme vladavine efemernih* „vojnih careva“ za Rim je

bilo jedno od najsloènijih i tekih vremena. Novi vladari

su se pojavljivali i nestajali kao komete. U pojedinim

delovima, nekada jedinstvene Imperije, vladalo je

istovremeno nekoliko imperatora. O mnogim od nih

nije sa~uvan nikakav istorijski podatak osim

spominjanja u „ Srcriptores Historiae Avguastae“.

Period vladavine vojnih careva-uzurpatora naziva

se jo i vremenom „Tridesetorice tirana“...

Kod numizmati~ara ovaj period izaziva veliko interesovanje

jer, pronalazak svakog primerka npvca nekog od brojnih

uzurpatora, ne samo da nam materijalno potvr|uje

njegovo postojanje, nego nam iz dubine prolosti

donosi njegov lik, makar on bio u velikoj meri idealizovan

11dinar 28 / 2007

anti~ki novac

njen za 75, a u pojedinim slu~ajevima

za 98%. U stvarnosti to je bio bakarni

novac sa tankim slojen srebra. Usled

upotrebe ova tanka srebrna presvlaka

je nestala, tako da je danas teko pro-

nai primerke novca sa sa~uvanim sre-

brnim slojem. Sa duge strane, zlatni

novac je emitovan u malim koli~inama

i sve manjih dimenzija. Usled ovoga on

vie nije sluìo kao merilo vrednosti

ve je prodavan po teìni. Zlatni novac

je nestajao sa trìta, jer je tezaurisan,

sklanjan za sigurnija vremena. Dolazi

do velike inflacije i to je vrhunac krize

nekada mone carevine.

Kod numizmati~ara ovaj period izazi-

va veliko interesovanje jer pronalazak

svakog primerka novca nekog od broj-

nih uzurpatora ne samo da nam mate-

rijalno potvr|uje njegovo postojanje,

nego nam iz dubine davne prolosti do-

nosi njegov lik, makar on bio u velikoj

meri idealizovan.

Ne treba gubiti nadu da se tokom

vremena moè ipak pronai jo poneki

redak novac nekog od ovih vladara. Ta-

ko je u slu~ajnom nalazu u Engleskoj

2004. godine, na|en jo jedan antoni-

nijan imperatora Domicijana. Za sada

su to jedina dva primerka njegovog

novca koja zauzimaju po~asno mesto u

ogromnoj kolekciji Britanskog muzeja.

Sl. 1

PPaakkaacciijjaann (Tiberius Claudius Mari-

nus Pacatianus ili Marcius, PACATI-

ANVS). Ovaj uzurpator vladao je

248/249. godine Gornjom Mezijom.

Kovnica novca mu je bila u Viminaciju-

mu. Po~etak njegove uzurpacije moè

se datumski odrediti na osnovu njego-

vog novca sa legendom Romae Ae-

ter(nae) an(no) mill(esimo) et primo

(sl. 1), koji je emitovan aprila 248. go-

dine. Na aversu njegovog novca prika-

zan je lik uzurpatora sa njegovim ime-

nom i titulom IMP TI CL MAR PACATI-

ANVS PF AVG. Na reversu novca prika-

zivana je sloga vojske (Concordia Mili-

tum), vernost vojske, (Fides Militum),

napredak i ve~ni mir, (Felicitas Publica,

Pax Aeterna), ve~nost Rima, (Romae

Aeternae) anno millesimo et primo,

povratak imperatora (Fortuna Redux).

Ovaj poslednji novac verovatno je ko-

van kao aluzija na planirani pohod na

Rim. Za sada je poznato 7 tipova anto-

ninijana i 1 bronzani as kovan u Vimi-

nacijumu. Ubijen je od strane svojih

vojnika, ali istorijski izvori ne govore

nam kojim povodom.

Sl. 2

JJoottaappiijjaann (Marcus Iotapianus

MARCVS FLAVIVS RV(FVS?) IOTAPI-

ANVS) uzurpator izme|u 244 i 249.

godine. Represivna politika namesnika

Sirije Priska, brata imperatora Filipa,

dovela je do pobune koju je predvodio

Jotapijan. Zahvaljuju~i natpisima na

novcu znamo njegovo puno ime. Vei-

na istori~ara smatra da je u srodstvu sa

dinastijom Severa iz sirijske Emese,

dok je on sam tvrdio da je potomak

Aleksandra Makedonskog. Ustanak Jo-

tapijana datuje se ili na po~etak ili kraj

vladavine Filipa. Ubijen je od strane

svojih vojnika. Tokom svoje kratkotraj-

ne vladavine emitovao je 1 tip antoni-

nijana sa 4 razli~ita aversa. Ukupno je

poznato 18 primeraka njegovog novca.

Na aversu je prikazan lik uzurpatora sa

njegovim punim imenom IMP M F R

IOTAPIANVS. Na reversu jednog anto-

ninijana prikazana je Pobeda sa ven-

cem i palminom granom. Okolo je tekst

Victoria Avg(vsti). Mozda je ovaj novac

(sl. 2) kovan u znak neke pobede nad

vojskom Filipa ili je to samo propagan-

da koja je govorila da je mogue pobe-

diti imperatorsku vojsku. Njegova krat-

kotrajna uzurpacija okon~ana je ubi-

stvom od strane sopstvenih vojnika.

Sl. 3 Sl. 4

SSiillbbaannaakk (MARCVS SILBANNACVS).

Uzurpator izme|u 244 i 249. godine

Silbanak je poznat po jednom tipu an-

toninijana sa~uvanog u tri primerka.

Na osnovu stilske analize tog novca

njegova uzurpacija se datuje u vreme

vladavine Filipa I Arabljanina (244-

249). Na aversu je njegov lik i legenda

IMP MAR SILBANNACVS AVG. (sl. 3).

Na reversu je Merkur koji drì pobedu

i kaduce okolo je legenda Victoria Avg.

Silbanak, ~ije ime ukazuje na keltsko

poreklo. Pobunio se protiv Filipa Ara-

bljanina nedaleko od rajnske granice, u

Gornjoj Germaniji (Germania Superi-

or), koju su ugroàvala germanska ple-

mena. Mo`da je on komandovao po-

monim odredima drugih Germana,

koji su bili u rimskoj armiji. Ustanak je

uguen, po svoj prilici, za vreme Decija

(249-251).

SSppoonnzziijjaann (SPONSIANVS), uzurpa-

ror izme|u 244 i 249. godine. Ovaj

uzurpator je poznat na osnovu tajan-

stvenog aureusa na|enog u Transilva-

niji jo 1713. godine (sl.4). Na aversu

je poprsje uzurpatora sa zrakastom

krunom i tekst IMP SPONSIANI. Na

drugoj strani novca prikazane su dve fi-

gure u togama. Izme|u figura je stub.

Desna figura drì litius, a leva nepo-

znati predmet. Okolo je natpis C.AVG.

Kako se smatra, Sponzijan je progla-

en imperatorom ~etrdesetih godina III

veka. Glavni problem kod njegovog

novca je reversna predstava koja je

identi~na republikanskom novcu. Neki

nau~nici smatraju da je on mogao biti

lider senatske opozicije protiv Filipa,

pa je zbog toga takva reversna predsta-

va. Ovo je malo verovatno jer niko od

senatora nije razmiljao o povratku u

dane Republike. Veina starih senator-

skih rodova izumrla je jo u I veku. U

svakom slu~aju ovaj primerak izaziva

dosta sumnje. Dva njegova medaljona

~uvaju se u Be~kom muzeju.

Sl. 5 Sl. 6

UUrraanniiuuss AAnnttoonniinnuuss (Lucius Iulius Au-

relius Sulpicius Severus URANIVS AN-

TONINVS). Malo ta je poznato o

ovom uzurpatoru u Siriji osim da je

oko dve godine (253-254). vladao gra-

dom Emesom u Siriji. Tokom svoje vla-

davine emitovao je 9 tipova aureusa 1

tip tetradrahmi i 1 tip denara. Na aver-

su novca (sl. 5) je njegov lik i tekst L

IVL AVR SVLP VRA ANTONINVS u ne-

koliko varijanti.

IInnggeenniijj namesnik Panonije, uzurpa-

tor vrhovne vlasti 260. godine, posle

poraza i zarobljavanja imperatora Vale-

rijana (253-260) od strane Persijanaca.

Za cara se proglasio u Sirmijumu uz

podrku svojih mezijskih legija. Ingeni-

jeva uzurpacija je trajala vrlo kratko,

mo`da nekoliko nedelja na prelazu

258-259. godine, jer je Galienu (253-

268) polo za rukopm da ga, uz veliko

zauzimanje Aureolusa, zapovednika

konjice, pobedi kod Murse. Njegov no-

vac za sada nije prona|en.

RReeggaalliijjaann (Publius Caius REGALI-

ANVS). Rimski vojskovo|a u vreme im-

peratora Valerijana i Galijena u 260.

godini se proglasio imperatorom. U

vreme kada je izglasan za imperatora

izme|u kraja jula i 9. decembra

259.god. u Sirmijumu, komandovao je

legijama u Iliriku. Rodom je bio iz Da-

kije i kako se govorilo bio je u srodstvu

sa Decibelom. Ne raspolaèmo ni sa

kakvim podacima o predhodnoj karije-

ri Regalijana. Vrlo je verovatno da je on

u vreme Galijenovog boravka u Iliriku

bio prokurator zdruènih provincija.

Da bi mogao da izdràva trupe, Regali-

jan je otvorio kovnicu u Karnuntumu

gde je kovao novac za sebe i svoju è-

nu, Druantilu Sulpiciju. Za izradu svog

novca koristio je novac drugih careva

tako to ih je prekivao. Poznato je 9 ti-

pova antoninijana. Na aversu je nje-

gova drapirana bista i tekst IMP C P C

REGALIANVS AVG. (sl. 6). Regalijan je

poginuo najverovatnije na reci Tisi

260. godine, u borbi protiv Sarmata.

Sl. 7

MMaakkrriijjaann (Titus Fulvius Iunius MAC-

RIANVS) sin vojskovo|e Fulvia Makri-

jana. Tokom 260-261. godine zajedno

sa bratom Kvietom upravljao je isto~-

nim delom Carstva. Posle zaraobljava-

nja i smrti imperatora Valerijana od

strane Persijanaca 260. godine, Fulvie

Makrin i budui prefekt pretorijanaca

Balista, proglasili su za imperatore Ma-

krijana i Kvieta. Ovo se dogodilo 260.

godine i mnoge isto~ne provincije (Siri-

ja, Egipat i niz oblasti Male Azije) pri-

znali su njihovu vlast. U ostalom delu

carstva imperator je bio Galijen, sin i

naslednik Valerijana. Da kontroliu

vlast u Siriji su ostavljeni Kviet i Balista

dok su Makrijan i njegov otac poveli

pohod protiv Galijena. U 261. godini

doli su do Dunava i negde u Iliriji su se

sukobili sa trupama lojalnim Galijenu

koje je predvodio Aureol. I Makrijan i

njegov otac su tom prilikom poginuli.

Za sada je poznato 3 tipa aureusa i

10 tipova antoninijana Makrijana ko-

vanih u Antiohiji, kao i jedna tetradrah-

ma kovana u Aleksandriji. Na aversu je

pored njegovog lika natpis IMP C FVL

MACRIANVS PF AVG. (sl. 7). êsto se

Makrijan, koji je kovao novac, naziva u

literaturi Drugim. Ovo je neta~no jer

otac nikada nije bio proglaen impera-

torom zadovoljivi se tim to su njego-

vi sinovi uzvieni za avguste.

Sl. 8

KKvviieett (Titus Fulvius Iunius

QUIETVS), sin generala Fulvia Makri-

jana i mla|i brat uzurpatora Junija Ma-

krijana. U 260. godini, zajedno sa svo-

jim bratom, bio je proglaen za impera-

tora u isto~nim provincijama. Kada su

njegov brat i otac preduzeli pohod pro-

tiv Rima, da bi potvrdili svoje pravo na

presto, ostao je da upravlja u isto~nim

provincijama. Posle pogibije oca i bra-

ta, Kvieta, koji se nalazio u Emesi, na-

pao je Odeant, namesnik Palmije, koji

ga je 261.god. zarobio i ubio. Novac sa

njegovim likom kovan je u kovnicama

Antiohija i Aleksandrija. Na jednom ti-

pu aureusa i jedanaest tipova antonini-

jana na prednjoj strani novca je njego-

vo poprsje sa zrakastom krunom, dok

je okolo tekst IMP C FVL QVIETVS PF

AVG. (sl. 8). Na reversima su razli~ite

predstave.

TTrreebbeelliijjaann (TREBELLIANVS). Za vre-

me vladavine cara Galijena (260-268)

Trebelijan se proglasio carem u Isauriji

(Mala Azija). Prema „Istoriji Avgusta”

on je kontrolisao i Kilikiju, ali je bio po-

raèn i ubijen od strane Kamisola, voj-

skovo|e Galijene rodom iz Egipta. Sa-

vremena nauka smatra da je sve ovo iz-

miljeno od strane pisca „Istorije Avgu-

sta”.

CCeellzz (CELSVS). Ako je verovati „Isto-

riji Avgusta”, on je bio privatno lice, ne-

kada tribun, ìveo je u Africi na svom

imanju. Zbog svoje pravednosti i veli-

gog ugleda, on je od strane Vibia Pasi-

ja, prokonzula Afrike, i Fabia Pomponi-

ja, vojnog komandanta na libijskoj gra-

nici, proglaen carem. Posle samo se-

dam dana ubijen je od neke Galijenove

ro|ake. Njegovo telo je ba~eno psima.

Ustanak i ljudi koji se u njemu spomi-

nju o~igledno su izmiljeni.

SSaattuurrnniinn (Iulius SATURNINVS). Ovaj

uzurpator, koga ne treba brkati sa isto-

imenim uzurpatorom iz vremena Pro-

ba, spominje se u „Istoriji Avgusta” kao

„Dobar vojskovo|a iz vremena Galije-

na“. Prema Istoriji on je bio proglaen

imperatorom od strane legionara i od

njih je i ubijen poto je bio suvie strog.

O~igledno je i on izmiljen od strane pi-

sca Istorije kao i Trebelijan i Celz.

Sl. 9

LLaaeelliijjaann (Ulpius Cornelius LAELI-

ANVS). Laelijan, uzurpator, pobunio se

268. godine protiv Postuma, prvog im-

peratora tzv „Galskog carstva“. Njegov

datum ro|enja i poreklo su nepoznati.

Veliki broj pisanih izvora navodi neta~-

no njegovo ime, i samo jedan od njego-

vih nov~ia sadrì njegovo puno ime

Ulpius Cornelius Laelianus.Uobi~ajeni

natpis na reversu je IMP C LAELIANVS

PF AVG u nekoliko varijanti. Svoj novac

je kovao u zasada nepoznatoj galskoj

kovnici, mo`da u Moguntiacumu

(Majnc). Tokom svoje vladavine kovao

je 4 vrste zlatnih aureusa (sl. 9), 5 tipo-

12 dinar 28 / 2007

anti~ki novac

va antoninijana i 1 tip denara. Nema ni

jednog pisanog ili epigrafskog spome-

nika koji nam govori kakvu je funkciju

imao Laelijan pred ustanak protiv Po-

stuma. Mnoge varijante su razmatrane

na osnovu numizmati~kog materijala i

po svoj prilici je on bio ili legat XXII le-

gije ili namesnik Gornje Germanije.

Glavni argument u prilog ovome, je taj

to je centar pobune bio u Moguntiacu-

mu, glavni grad provincije Gornje Ger-

manije. Istorijski izvori ne ukazuju ta~-

no vreme po~etka i kraja uzurpacije La-

elijana, no najverovatnije je da se on

pobunio protiv Postuma u februaru ili

martu 269. godine. Sudei po broju

moneta, emitovanih sa njegovim ime-

nom, ustanak je trajao dva ili tri mese-

ca. Ako pretpostavimo da je ustanak

po~eo krajem marta 269. godine, kraj

njegove vladavine bi bio u maju ili junu

iste godine. Laelijan je bio pobe|en i

najverovatnije ubijen u Majncu od stra-

ne vojske Postuma. Ali samo to je Po-

stum zauzeo grad i sam je bio ubijen od

svojih vojnika, jer nije dozvolio da se

grad oplja~ka, i zamenjen je Marijem.

Sl. 10

MMaarriijjee (Marcus Aurelius MARIVS),

drugi imperator tzv. Galskog carstva.

Legije su ga izvikale za cara posle ubi-

stva Laelijana 269. godine. Godina ro-

|enja Marija nije poznata ali po svoj

prilici on je bio skromnog porekla. Pre-

ma nekim izvorima u mladosti je radio

kao kova~ ma~eva. Od samog dolaska

na vlast bio je u tekoj situaciji jer je

morao sa~uvati lojalnost legija Postu-

ma koje su priznavale njegovu vlast i

trebao ih je pomiriti sa ostacima legija

Laelijana. Zato je na njegovom zlatnom

i srebrnom novcu dat naglasak na slo-

gu (Concordia militum) i lojalnost voj-

ske (Fides militum). Usled nemogu-

nosti da spre~i vojsku da razori Mogun-

tiacum on je prestonicu preneo u Avgu-

stu Treverum (Trijer). U novoj presto-

nici je kovao svoj novac dok je kovnicu

iz Moguntiacuma preneo u Keln. Pre-

ma Historia Avgista - Istorija careva on

je vladao svega tri dana. [to nije vero-

vatno obzirom na broj od 4 tipa aureu-

sa i 15 tipova antoninijana. Na njego-

vom novcu (jedan tip ilustrovan na sl.

10), nalazimo tri vrste natpisa IMP C

MARIVS PF AVG

IMP C M AVR MARIVS AVG, IMP C

M AVR MARIVS PF AVG. Po svoj prilici,

posle kratkotrajne vladavine, ne duè

od dvanaest nedelja Marij je ubijen.

Sl. 11

AAuurreeooll (Marcus Aelius AUREOLVS).

Poreklom je iz Dakije. Tokom vojne slu-

`be proao je kroz sve vojne du`nosti

dostigavi do komandanta konjice cara

Galijena i u tom svojstvu je u~estvovao

u svrgavanju Ingenija. Tokom 268. go-

dine preao je na stranu Postuma, pa je

u Milanu kovao novac u njegovo ime.

Na svoj sopstveni novac stavljao je nat-

pis IMP AVREOLVS AVG. (sl. 11). Posle

poraza od Galijena, iste godine, pobe-

gao je u Milano, ali je bio ubijen od

strane svojih vojnika.

Sl. 12

DDoommiicciijjaann (DOMITIANVS) Impera-

tor-uzurpator oko 270/271. godine. Za

imperatora je bio proglaen na po~etku

vladavine Aurelijana (270-275), ali je

uskoro bio ubijen. Njegov ustanak je

doao kao rezultat varvarskih upada na

po~etku Aurelianove vladavine. On je

mo`da istovetan sa generalom Domici-

janom koji je pobedio Makrijana 26l.

godine. Prvi primerak novca sa njego-

vim imenom IMP C DOMITIANVS PF

AVG prona|en je 1900. godine (sl. 12).

Otkrie drugog primerka njegovog

novca, 2004.godine nesumnjiv je do-

kaz da je Domicijan bio proglaen za

cara.

Sl. 13

VVaabbaallaatt (Lucius Iulius Septimius VA-

BALLATVS APHENODORVS) Sin Ode-

nota i carice Zenobije. Vladao je u Pal-

miri posle smrti oca 266. godine. Vero-

vatno je nosio titulu Corrector orientis,

kojom se u Rimu ozna~avao velikodo-

stojnik koji se bavio problemima isto~-

nih provincija i spoljne politike na Isto-

ku. Stvarnu vlast u zemlji imala je njego-

va majka Zenobia, zahvaljujui kojoj je

Palmira doìvela vrhunac svoga uspona.

U 272. godini Vabalat je uzeo titulu Av-

gust, ali je uskoro bio zarobljen od impe-

ratora Aurelijana i zba~en sa prestola. O

daljoj negovoj sudbini nemamo podata-

ka, mo`da je ubijen posle zauzimanja

Palmire ili je ìveo sa majkom Zenobi-

jom u Rimu, gde ju je odveo Aurelijan.

Na novcu Vabalata, koji je kovao dok je

bio Dux Romanorum od 266-271. godi-

ne, oko njegovog lika nalazi se legenda

VABALATHVS V(ir) C(larissimus) R(ex)

I(mperator) D(ux) R(omanorum), dok

je na reversu lik imperatora Aurelijana .

Novac koji je emitovao, kao samostalni

vladar 271-271, nosi samo njegov lik i

titulu IMP C VHABALATVS AVG i veoma

je redak (sl. 13).

CCeennzzoorriinn (CENSORINVS). Imperator-

uzurpator za vreme vladavine Klaudia

II Gotskog (268-270). Prema „Istoriji

Avgusta“ Cenzorin je bio sjajan vojsko-

vo|a. Za imperatora je bio izvikan od

strane svojih legija. Kao ~ovek starih

shvatanja, budui da je bio oven~an im-

peratorskim vencem, po~eo je pokazi-

vati samostalnost i strogost, ovo je do-

velo do pobune njegovih legionara koji

su ga ubili. Cenzorin je sahranjen u

okolini Bolonje, a na podignutom spo-

meniku, izme|u ostalog, je pisalo da je

bio „Srean u svemu a nesrean kao im-

perator“. Vladao je samo sedam dana.

FFaauussttiinn ((FFaavvssttiinnvvss)).. Faustin je bio

uzurpator u vreme Tetrika I (270-273) i

on je poslednji od takozvanih „Galskih

imperatora“. Njegovo puno ime, mesto

i godina ro|enja su nam do danas osta-

li nepoznati. Hronologija uzurpacije Fa-

ustina je sporna. Neki nau~nici datuju

13dinar 28 / 2007

anti~ki novac

njegov ustanak 273. godine, ali vie je

verovatno da se on dogodio 274. godi-

ne. Istorijski izvori navode da je Tetrik I

poslednjih meseci svoje vladavine tra-

ìo od Aurelijana pomo za borbu pro-

tiv uzurpatora. Na osnovu ovoga najve-

rovatnije je da se po~etak uzurpacije Fa-

ustina odigrao u prolee ili po~etkom

leta 274. godine. Zonar navodi da je

Aurelijan posle pobede nad Tetrikom I,

morao da ugui novu pobunu u Galiji,

to je i uradio dosta brzo. Ovo navodi

na zaklju~ak da je ustanak Faustina tra-

jao jo neko vreme nakon to se Tetrik I

predao Aurelijanu, u leto 274. godine.

Mi danas nita vie ne znamo o dejstvi-

ma Faustina tokom njegove uzurpacije i

kakva je bila njegova kona~na sudbina.

FFeelliicciissiimm (FELICISSIMVS). Pobunio

se protiv imperatora Aurelijana oko

271. godine. Felicisim je bio na~elnik

(rationalis) fiska (blagajne) za Aureli-

jana. On je podsticao svoje slu`benike

na kvarenje novca. Kada je ovo bilo ot-

kriveno podigao je ustanak na Celij-

skom brdu. Imperatorska vojska je

uspela sa velikim trudom da ugui po-

bunu . U ovim borbama poginuo je i Fe-

licisim. Ni jedan od izvora ne govori o

tome da je Felicisim imao nameru da se

proglasi imperatorom, a nema ni jedne

monete sa njegovim imenom. Saglasno

pri~i Aurelija Viktora, ustanak je mogu-

e datovati u vreme od poraza Tetrika I

do utemeljenja hrama Sunca t.j. 274.

godine. No, verovatnije je da je ustanak

bio 271. godine, jer je 274. godine Au-

relijan ~vrsto drào vlast u Imperiji,

umirivi pobunjena plemena i vrativi

pod vlast Rima Galiju i Palmiru. Osim

ovoga, kovnica novca je obustavila rad

tokom nekog vremena, do monetne re-

forme 274. godine, to je moglo biti po-

sledica ustanka.

Sl. 14 Sl. 15

BBoonnooss (Marcus BONOSVS) se rodio

u Britaniji, a njegova majka je bila iz

Galije. Njegov otac je bio retorik ili u~i-

telj pisanja. U ranoj mladosti je ostao

bez oca i mo`da nikada nije stekao ne-

ko vie obrazovanje. Vojnu slu`bu za-

po~eo je kao mladi komandir postepe-

no se penjui po slu`benoj lestvici do

komandanta retijske granice. Posle po-

raza od strane Germana uplaivi se ca-

reva gneva, podigao je ustanak 280.

godine. Poto ga je Prob (276-282) po-

bedio, izvrio je samoubistvo. Njegovu

porodicu Prob je potedeo i dao joj iz-

dràvanje. Tokom svoje kratkotrajne

vladavine kovao je tri tipa antoninijana

koji imaju na aversu natpis M C BO-

NOSVS AVG. (sl. 14).

SSaattuurrnniinn (Iulius Saturninus SEXTVS

IVLIVS SATVRNINVS) bio je namesnik

Sirije. Prema pisanju autora Istorije Av-

gusta po poreklu je bio Gal. Zosim ga

naziva Mavrom. Proglasio se imperato-

rom u Aleksandriji u Egiptu, ali je ubr-

zo poginuo (280) u okolini Alameja u

borbi sa Probom. Prema Zosimu ubili su

ga sopstveni vojnici. U Aleksandrijskoj

kovnici kovan je aureus sa njegovim li-

kom i natpisom IMP C IVL SATVR-

NINVS AVG. (sl. 15). Poznata su dva

primerka ovog novca od kojih se jedan

~uva u Britanskom muzeju a drugi u

Dorkee collection u Njujorku.

AAmmaanndd (Gnaeus Silvius AMANDVS).

Vo|a Bagauda, selja~kog ustanka u Gali-

ji. Imperator-uzurpator 285 ili 286. godi-

ne. Ovaj ustanak Maksimijan je tekom

mukom uspeo da ugui. U literaturi se

pominje njegov antoninijan na kojem je

natpis IMP S AMANDVS P F AVG.

EElliiaann (Qvintus Valens AELIANVS).

Desna ruka Amanda i mo`da impera-

tor-uzurpator 285 ili 286 godine. U

285 ili 286. godini seljaci ustanici, po-

znati u istoriji kao Bagaudi pobunili su

se protiv rimske uprave u Galiji i Hispa-

niji. Amand, jedan od vo|a ustanika

obla~io se u purpur, njegov glavni po-

maga~ bio je neki Elijan. Verovatno u

286. godini Maksimijan Herkul, koga

je imperator Dioklecijan proglasio av-

gustom, zajedno sa Karauzijem uguio

je ustanak.

Sl. 16

JJuulliijjaann (Marcus Aurelius Iulianus

Sabinus MARCVS AVRELIVS IVLI-

ANVS), nazvan Julijan Panonski, izvi-

kan je za cara od strane legija krajem

284. godine u Veneciji. U pohodu

prema Rimu njegovu vojsku je Karin

(283-285) porazio u boju kod Vero-

ne, 285. godine. Svoj novac, jedan tip

aureusa (sl. 16) i ~etiri tipa antonini-

jana Julijan je kovao u kovnici Siscia

(Sisak). Na aversima ovog novca je

lik uzurpatora i tekst IMP C M AVR

IVLIANVS P F AVG ili IMP C IVLI-

ANVS PF AVG.

FFiirrmmuuiiss,, bogati trgovac uzurpator u

Aleksandriji 270-273. godine. Rodom

je bio iz Seleukije. Posle kratkotrajne

vladavine porazio ga je Aurelijan. Nje-

mu nije ostalo nita drugo nego da po-

sle toga izvri samoubistvo. Za sada ni-

je poznat ni jedan primerak njegovog

novca.

Sl. 17

DDoommiicciijjee DDoommiicciijjaann (Lucius Domi-

tius Domitianus LVICIVS DOMITIVS

DOMITIANVS). Mada papirusi i nu-

mizmati~ki izvori govore da je L.

Domicij Domicijan podigao ustanak

protiv Dioklecijana u junu ili julu

296 (297?), drugi izvori govore da

je ustanak podigao Aurelije Ahilej

(Aurelius Achilleus). U svakom slu-

~aju, Dioglecijan je organizovao

protiv akciju i ustanak je u martu

298. god. uguen. Ova neusaglae-

nost izme|u izvora nastala je svaka-

ko usled toga to je Domicije vero-

vatno umro u decembru 297. godi-

ne kada je Dioklecijan uspostavio

kontrolu nad Egiptom, dok je Ahilej,

do marta 298. godine pruào otpor

u Aleksandriji. Od ovog uzurpatora

za sada su poznata 4 tipa aureusa i

jedan tip folisa kovanih u Aleksan-

drijskoj kovnici. Na aversu novca

(sl. 17) je natpis DOMITIANVS AVG

na aureusima, ili IMP C LVCIVS DO-

MITIVS DOMITIANVS AVG ili IMP C

L DOMITIVS DOMITIANVS AVG na

folisima.

14 dinar 28 / 2007

anti~ki novac

15dinar 28 / 2007

anti~ki novac

AAko je rimski panteon bio

raspore|en po hramovi-

ma, isti su posle smrti im-

peratora Komodusa od-

zvanjali od smeha bogova koji su

svojim mermernim licima sa trono-

va, na koje su ih sami Rimljani po-

stavili, sada gledali na prljavtinu,

zlo i krvolo~nost svojih vernika.

Nekada neprikosnoveni Senat,

boja`ljivo je iz svojih redova prepo-

ru~io pretorijancima novog impera-

tora, uz punu podrku ubica impe-

ratora Komodusa i na tron je pre

doveden i postavljen, nego izabran:

PPVVBBLLIIVVSS HHEELLVVIIVVSS PPEERRTTIINNAAXX

(3. januar 193 - 28. mart 193)

Pertinaks je ro|en 126. godine, a

na tron Imperije je doao kao pre-

fekt grada Rima. Prethodno je

upravljao veinom provincija car-

stva, a ~injenica da se odlikovao

odlu~nou i razboritou, preporu-

~ila ga je jo imperatoru Marku Au-

reliju, te je trenutkom izbora bio

mo`da jedini ìvi prijatelj tog cara.

Otac mu je bio HELVIVS SVC-

CESSVS, ime majke je ostalo nepo-

znato i nigde se ne pominje, dok je

sam Pertinaks zapo~eo svoju voj-

ni~ku karijeru pod Antoninima. U

ratu u Siriji za vreme imperatora

Antoninusa Pijusa, bio je prefekt

kohorte, da bi protiv Parana rato-

vao kao tribun LEGIO VI VICTRIX.

Isto tako je i njegova karijera kao

konzula bila briliantna.Vojne ope-

racije u Germaniji, Galiji, Reciji i

Noriku, kao i zvanje LEGATVS LE-

GIO I (PRIMVS) ADIVTRIX dovele

su do toga da je 179. godine, po

povratku u Rim, prvi put zauzeo

svoje mesto u sali Senata.

Takav ~ovek je sada bio na tronu

Imperije, sa namerom da na njemu

i ostane, ali Rim vie nije bio kao

nekad. Pertinaksovi postupci bili su

pre primereni vremenu jednog Pi-

jusa ili Aurelija, pa su prvo izaziva-

li podsmeh kod pretorijanaca, a po-

tom i njihov gnev. Senat je pak bla-

gonaklono i sa odobravanjem gle-

dao na tronu svog predstavnika.

Pre svega, odbio je da svoju supru-

gu proglasi za avgustu, ali isto tako

i sina za cezara, a svoj li~ni imetak

je danom stupanja na du`nost pre-

neo na ènu i sina, kako ne bi pola-

gali pravo da traè pomo od drà-

ve.

Emisiono njegove aktivnosti su

trajale koliko i vladavina, od janua-

ra do marta meseca 193. godine, u

kom periodu su iz kovnice u Rimu

emitovani:

- aureus u zlatu (sl. 1)

- denar u srebru

- as, dupondijus i sestercijus u

bronzi, ukupno ~etrdeset modula i

apsolutno svi spadaju u numizma-

ti~ke raritete (R-R4). Isto vaì i za

veoma retka provinscijska kovanja

(TOMIS, danas Konstanca u Rumu-

niji).

Na bronzanom novcu pojavljuje

se jo i aversni natpis: IMP CAES P

HELV PERTINAX AVG. Na aukcija-

ma u svetu ~ee se pojavljuje no-

vac od plemenitih metala nego onaj

koji je bio u nadle`nosti Senata.

Kada su reversni natpisi u pita-

nju, imperator Pertinaks je zaista

originalan, jer ti natpisi odudaraju

od uobi~ajenih, koji su se javljali

kod prethodnih imperatora. Pome-

nimo samo neke: SAECVLO LAV-

DANDE, DIS GENITORIBVS, pred-

stava ène itd. Od personifikacija

se pojavljuju:AEQVITAS, FOR-

TVNA, LAETITIA, LIBERALITAS,

PROVIDENTIA...

@elei da sa~uva Imperiju od ra-

sipnosti imperatora Komodusa, uki-

nuo je sve teke poreze, propagira-

jui tedljivost i marljivost kao me-

ru za popunjavanje dràvne blagaj-

ne. U jednom carskom dekretu je

~ak izjavio: "Vie volim da upra-

vljam siromanom dràvom pomo-

u nevinosti, nego da steknem bo-

gatstvo tiranijom i be~aem". Uki-

nuo je ograni~enja trgovini, suzbio

rasko, primorao pekulante i mi-

ljenike prethodnika da ne~asno ste-

~eno bogatstvo vrate za dràvne

potrebe.Takvim potezima za kratko

vreme je stekao potovanje i ljubav

naroda. U svom sprovo|enju zako-

nitosti i reda zaboravio je samo jed-

no: pretorijance.

Podstaknuti pretorijanskim pre-

fektom Letom (LAETVS), istim

onim koji je bio u~esnik smaknua

imperatora Komodusa, pretorijanci

su pokuali da nametnu novog ime-

partora (senator SOSIVS FALCO),

ali je zavera osujeena, a dobro-

udni imperator je potedeo ìvot

nesu|enom caru. Razo~arani preto-

rijanci diù pobunu u logoru i kre-

u na carsku palatu. Pertinaks je

krenuo u suret svojim ubicama, ali

poziv na lojalnost ih je zadrào sa-

mo nekoliko trenutaka, dok mu je-

dan plaenik, varvarin iz Tongere-

na, nije zadao prvi udarac ma~em,

a njega su sledili i ostali. Glava mu

je odse~ena, pobodena na koplje i

odneta u pretorijanski logor. Konse-

kraciona kovanja novca za ovog im-

peratora, iste 193. godine, emito-

vao je imperator Septimije Sever.

Emitovani su: aureus u zlatu i de-

nar u srebru, sa natpisom na aver-

su: DIVVS PERT PIVS PATER i na

reversu: CONSECRATIO.

Kada je bronza u pitanju (as i se-

stercijus, sl.2), pojavljuje se pret-

hodni natpis na aversu ali i: DIVVS

PERTIN PIVS PATER.

Nije potrebno posebno naglaa-

Tron Rimske imperije na licitaciji

Rista MILETI], Beograd

[email protected]

16 dinar 28 / 2007

anti~ki novac

vati da su svi konsekracioni primer-

ci vrhunski numizmati~ki rariteti i

da samo sestercijus, sa slike 2, vre-

di koliko omanji vozni park neke

kompanije.

Imperija je bez carskog nasledni-

ka i ~ak i oni koji su sebe mogli vi-

deti na tronu oskrnavljenom krvlju

vrsnog vladara (LAETVS, SVLPITI-

ANVS - carev ro|ak) zaziru, kako

od gneva svetine, isto tako i od

gneva onih koji su bili zaduèni za

bezbednost cara. Neki pretorijanci

koji su videli mogunost "dodatnog

prihoda" oglasie da e tron biti

prodat najboljem ponu|a~u, odno-

sno onome ko ga najvie plati. Im-

perija na prodaju? Da li su se ~uli

krici predaka u hramovima, krici

patricija koji su vekovima ~uvali

dostojanstvo te Imperije?

Glas o prodaji doao je i do vre-

menog senatora Didija Julijana, i

podstaknut ambicijama svoje su-

pruge i erke (MANLIA SCANTIL-

LA; DIDIA CLARA), kao i svojim

oslobo|enicima i klijentima, poù-

rio je u logor pretorijanaca. Obe-

avi svakom vojniku 25 hiljada se-

stercijusa, znatno vie nego to je

ponudio Sulpicijan, tron imperije

kupio je:

MMAARRCCVVSS DDIIDDIIVVSS SSEEVVEERRVVSS IIVVLLII--

AANNVVSS (28 mart 193 - maj / juni ?

193.)

Didije Julijan je ro|en 137. godi-

ne sa zavidnim rodoslovom. Po

maj~inoj liniji vodi poreklo od po-

rodice LVCIVS OCTAVIVS CORNE-

LIVS SALVIVS IVLIANVS AEMILI-

ANVS, koji je bio pravni konsula-

tant i konzul 148. godine. Otac mu

je bio PETRONIVS DIDIVS SE-

VERVS, a deda QVINTVS PETRO-

NIVS SEVERVS iz patricijske poro-

dice u Hadrumetu (HADRVM-

METVM), dananji Tunis. U mlado-

sti je imao pokrovitelja u Domiciji

Lucili (DOMITIA LVCILLA), majci

imperatora Marka Aurelija.

Rimski Senat se, glumei zado-

voljstvo (posebno zbog Didijevog

pretorijanskog okruènja), obave-

zao na vernost, a novi imperator je

verovatno iste noi posle pijanke

proklinjao svoju brzopletost, ~ak

ludost preduzetog dela. Mo`da je u

svom bezumlju pomislio da osim

pretorijanaca van Rima postoji jo

neto: LEGIJE sa svojim vojskovo-

|ama. Bio je bez prijatelja, bez

sledbenika, ali u uzavrelom i pu-

nom gneva Rimu, novi imperator

ne zaboravlja da kroz nov~ane emi-

sije sebe u~ini besmrtnim. Prola-

skom kroz tu kapiju zakora~io je u

istoriju.

Kovnica Rim je u tom kratkom

carskom mandatu emitovala:

-aureus u zlatu

-denar u srebru (sl. 3)

-dupondijus u bronzi (mart/maj

193)

-sestercijs u bronzi (maj/juni

193, sl. 4)

Zanimljivo je napomenuti da se

ovaj reversni natpis pojavljuje na

svim modulima, jer je o~igledno da

je imperator i na ovaj na~in traìo

lojalnost pretorijanaca, ~iju je "oda-

nost" tako skupo platio.

Moè, ali ne mora, da iznenadi

da u tom emisionom opusu ne egzi-

stira as kao modul. Ve je napome-

nuto da su egzekuciju imperatora

"potpomogle" njegova ambiciozna

supruga i erka, tako da u prave

numizmati~ke "bisere" spada i no-

vac ove dve avguste, jer je, u tre-

nutku kada je proglaen za avgu-

sta, Didije Julijan obe na~inio avgu-

stama.

Za Manliju Skantilu (MANLIA

SCANTILLA) su emitovani:

-aureus u zlatu

-denar u srebru (sl. 5)

-sestercijus u bronzi

-dupondijus (ili as ?) u bronzi

Identi~ni moduli su emitovani i

za njegovu erku Didiju Klaru, ~iji

je sestercijus prikazan na sl. 6.

Zanimljivo je napomenuti da je

ovaj sestercijus prvi put publikovan

1891. godine.

Imperator Didije Julijan nije mo-

gao da kupi gnevni rimski puk, a

ako je imao miran san, to je trajalo

samo dve nedelje. Vrenje u presto-

nici, izazvano sramnom kupovinom

trona, kao plamen se proirio ka

granicama imperije. Ve 13. aprila

193. godine panonske legije (ILI-

RIC) su izvikale za imepatora Sep-

timija Severa (SEPTIMIVS SE-

VERVS). Kada su to mogli pretori-

janci, zato to ne bi mogli i legiona-

Sl. 1. Aureus Av.IMP CAES P HELV

PERT AVG; rv.PROVID DEOR COS II

Sl. 2. Sestercijus Av.DIVVS PERTIN

PIVS PATER; rv.CONSECRATIO / SC

Sl. 3. Denar. Av.IMP CAES M DID

IVLIAV AVG, rv.CONCORD MILIT

Sl. 4. Sestercijus Av.IMP CAES M DID

SEVER IVLIAN AVG; rv..PM TRP COS/SC

(sa predstavom Fortune)

Sl. 5. AR denar Av.MANL

SCANTILLA AVG; rv.IVNO REGINA

Sl. 6. Sestercijus Av.DIDIA

CLARA AVG; rv.HILAR TEMPOR/SC

17dinar 28 / 2007

anti~ki novac

ri koji su, ina~e, bili daleko slabije

plaeni.

U Britaniji je za imperatora izvi-

kan Klodije Albin (CLODIVS AL-

BINVS), a u Siriji Pescenije Niger

(PESCENNIVS NIGER). Svaki od

njih je raspolagao sa tri legije i, ma-

da su se nalazili na razli~itim kraje-

vima imperije, bili su iskusne voj-

skovo|e, sa kroz borbu uve`banim

legijama. Svakome pojedina~no je

vie bilo stalo do trona nego do od-

mazde za smrt imperatora Perti-

naksa, koju su uzimali kao razlog

za svoje delovanje.

Didije Julijan je èleo pregovore,

ali uplaen i smeten, nije mogao da

se organizuje. Molitve po hramovi-

ma, molbe za lojalnost upuene

pretorijancima, priprema atentata

na Septimija Severa, predlaganje

kompromisa nije u~vrstilo njegovu

poziciju.

U strahu za sopstvene ìvote, pla-

ei se Severovih dunavskih legija,

koje su bile na putu za Rim, Senat

je potpomognut "ubedljivou" pre-

torijanaca, istih onih koji su ga do-

veli na tron, proglasio prvo impera-

tora Pertinaksa za boànskog

(DIVVS) i odmah zatim osudio na

smrt imperatora Didija Julijana,.2,

juna 193, godine odveden je u

dvorsko kupatilo gde mu je kao zlo-

~incu odrubljena glava,posle samo

neto vie od dva meseca vladavi-

ne. Sudbina supruge i erke nije za-

beleèna, kao ni sudbina dva nje-

gova brata (DIDIVS PROCVLVS i

NVMMIVS ALBINVS)

Svaki komad novca imperatora

Didija Julijana i ~lanova carske po-

rodice, isto kao i kod imperatora

Pertinaksa, nosi oznaku R3 ili R4, a

dalji komentari nisu potrebni.

Relativno daleko od Rima, na is-

to~nom Mediteranu, u vreme kada

su pretorijanci izlicitirali tron u ko-

rist imperatora Didija Julijana, u

Antiohiji Sirijskoj legije su "izvika-

le", adekvatniji re~eno - proklamo-

vale, za svog imperatora ~oveka

skoro nepoznate vojni~ke karijere, i

isto tako nepoznatog rodoslova.

Bio je to:

CCAAIIVVSS PPEESSCCEENNNNIIVVSS NNIIGGEERR

(193-194)

Ro|en je u malom mestu Akvinu-

mu (AQVINVM) u Lacijumu (LA-

TIVM) negde izme|u 135. i 140.

godine. Otac mu je bio ANNIVS

FVSCVS, a majka se zvala LAMPRI-

DIA, mogue iz roda AELIVS LAM-

PRIDIVS. Nema igre re~i. Latinski

termin FVSCVS i NIGER su skoro

sinonimi i zna~e mra~an, crn, tam-

noput, a u nekim slu~ajevima i

opak, ali nema objanjenja za to ni

kod oca (FVSCVS) ni kod sina (NI-

GER) obzirom da nisu pripadali cr-

noj rasi.

Po Dionu Kasiju (DION CASSIVS)

njegovo puno ime bilo je CAIVS PA-

SCENNIVS NIGER IVSTVS, ali ni on

ne objanjava poreklo imena, po-

sebno IVSTVS (pravedni) koje se

pojavljuje i na novcu, ali je mogue

da je tek sa proklamacijom taj pri-

dev dodat njegovom imenu. Istorija

ne beleì na osnovu ~ega je to u~i-

njeno.

[to se ti~e njegove karijere, zna

se da je 183. godine, pod imperato-

rom Komodusom, ratovao protiv

Da~ana, zajedno sa Didijem Julija-

nom, a kada je proklamovan za im-

peratora bio je na du`nosti guver-

nera Sirije sa seditem u Antiohiji.

Mogue je i vrlo verovatno, da je

Niger tokom svog ìvota i vojni~ke

karijere boravio u prestonici, ali je

sada delovao iz Antiohije, pre sve-

ga jer je Septimije Sever sa svojim

legijama bio daleko bliì Rimu. Du-

go se tvrdilo (skoro sve do XIX ve-

ka) da je Antiohija bila i jedina kov-

nica iz koje je emitovan novac Pe-

scenija Nigera za plaanje pripad-

nika tri legije koje su bile pod nje-

govom neposrednom komandom i

~ijom zaslugom je i postao impera-

tor. Napominjemo da je tada, na

kratko vreme, Rimska imperija bila

tetrarhija.

Nije iznena|enje da u uslovima

gra|anskog rata vojska "priznaje"

samo plemenite metale kao novac,

pa je tako i Niger iz kovnice u Anti-

ohiji emitovao samo aureus u zlatu

i denar u srebru (sl. 7), to je i ka-

taloki evidentirano (RIC, Cohen).

Na veini od stotinak iskovanih

komada modula na aversu uz uobi-

~ajene titule IMP, CAES, AVG, egzi-

stira i natpis: IVSTI, IVST, IVS i IV,

kao skraenica od IVSTVS ili IVSTI-

Sl. 7. AR denar Av.IMP CAES C PESCEN

NIGER IVSTITIA; rv.SACVLI FELICITAS

Sl. 8. Av.IMP CAES C PESC NIGER

IVSTVS AVG; rv.VICTORIAE AVG PP

Sl. 9. Av.D CLOD SEPT ALBIN

CAES; rv.FELICITAS COS II SC

Sl. 10. AE sesterc Av.D CLOD SEPT

ALBIN CAES; rv.FELICITAS COS II SC

Sl. 11. AR denar Av.IMP CAES D CLO

SEP ALB AVG; rv.FIDES LEGION COS II

TIA (pravedan, pravednost), to je

o~igledno poruka, ali i obeanje

imperatora, koji u zamenu za to

traì podrku, koja mu je vie nego

sigurno bila neophodna.

Reversne predstave pripadaju

standardnoj ikonografiji gde su

predstavljene: FIDES, CERES,

CONCORDIA, FORTVNA, HILARI-

TAS, IOVA, MARS itd. Ve tokom

193. godine u okviru natpisa na re-

versu pojavljuje se samododeljeno

COS, a potom i COS II, dok na jed-

nom denaru ~ak egzistira i natpis

HILARITAS SC, mada je Senat imao

isklju~ivo pravo kovanja bronza-

nog, ali ne i srebrnog novca. Kao da

je Niger ovim natpisom èleo da

kaè da ima podrku Senata.

Kovnica u Antiohiji je emitovala

ukupno pet tipova aureusa od kojih

tri na reversu nose natpis IVSTITIA

AVGVSTI u skraenoj varijanti

(IVST AVG i IVST AV), jedan je sa

natpisom ROMAE ATERNA, a onaj

sa natpisom IOVI CONSERVATORI

predstavlja pravi raritet.

Nema sumnje da je imperator Ni-

ger predstavljao smetnju imperato-

ru Septimiju Severu koji je èleo ~i-

stu situaciju na Istoku. Da bi se osi-

gurao na Zapadu, Sever je samo-

proklamovanom imperatoru Klodi-

ju Albinu dao titulu cezara, istvre-

meno izvrivi adopciju, a zatim

svoj vojni potencijal okree protiv

Pescenija Nigera.

Posle dva-tri manja vojna uspeha

imperatora Nigera, 194. godine je

dolo do bitke na reci Is (ISVS), se-

verno od Antiohije, na istoj reci gde

je 333 godine pre nove ere Alek-

sandar III porazio Darija. U ovom

sukobu imperator Pescenije Niger

je poraèn i prinu|en da bekstvom

spaava glavu. Grad Antiohija je

svirepo ka`njen i sveden na nivo

sela, a negde na obalama Eufrata

tokom 194. godine imperator Pe-

scenije Niger je pogubljen zajedno

sa suprugom i sinom koji su za isto-

riju ostali nepoznati. I denari i au-

reusi imperatora Pescenija Nigera

spadaju u najvee raritete rimske

anti~ke numizmatike.

Pre desetak godina na jednoj

evropskoj aukciji prodat je aureus

(sl.8) za nepojmljivu cifru od oko

120.000 evra, ali ako kaèmo da je

potekao iz kovnice Aleksandrija

(Egipat), po oznaci "PP" (nije PA-

TER PATRIAE) i da je za sada uni-

kat, cifra i nije nepojmljiva. Rimska

anti~ka numizmatika jo uvek ~uva

svoje tajne, treba ih otkriti i ko

zna? Mo`da ba u ovom trenutku

neki raritet izlazi na svetlo dana.

Dok je Septimije Sever reavao

svoj status na Istoku u ratu sa im-

peratorom Pescenijem Nigerom, na

Zapadu njegov posinak i cezar o~i-

gledno nije bio zadovoljan svojim

statusom, jer je i on u godini vrenja

proklamovan za avgusta. ôvek ko-

ji je odbio da prihvati titulu cezara

i potencijalnog naslednika od im-

peratora Komodusa o~ekujui nje-

govu, a shodno tome i svoju pro-

past, istu je prihvatio od Septimija

Severa, bio je:

DDEECCIIMMVVSS CCLLOODDIIVVSS

SSEEPPTTIIMMIIVVSS AALLBBIINNVVSS

(193-197)

Poreklo Klodija Albina vu~e kore-

ne jo iz perioda Republike i o nje-

mu je teko rei neto konkretnije,

jer nedostaju pouzdani istorijski

podaci. Zna se da je bio prvoro|eno

dete ~iji je otac bio CAEONIVS

POSTVMVS, a majka AVRELIA

MESSALINA.

Tokom vie od dva veka patricij-

ska porodica je ekonomski slabila i

propadala zadràvajui svoj "pedi-

gre" (ili je tako tvrdio Albin), tako

da se u kriti~noj godini posle Ko-

modusove smrti u, za Rim dalekoj

provinciji, Britaniji, kao njen upra-

vitelj naao ba Klodije Albin. @ele-

i miran Zapad, Septimije Sever,

osim to Albinu daje titulu cezara

ovog i usvaja otuda u njegovom

imenu SEPTIMIVS. Iz tog perioda

po~inju i prve emisije novca na ko-

jima je Klodije Albin predstavljen

kao cezar.

Kod ovih nominala, kao i kod

onih koji nose natpis na reversu

COS II SC, FORT REDVCI COS II

SC, MIN PAC COS II SC, SAECVLO

FRVGIFERO COS II SC i CONCOR-

DIA SC, postoje dileme i nedefini-

sanosti po svetskim katalozima

(Cohen, RIC pa ~ak i onim aukcij-

skim) da li je to dupondijus ili as.

Mogue je da je to iz razloga to bi-

sta cezara nema na glavi zrakastu

krunu uobi~ajenu za dupondijus, a

sama kovanja su potekla iz rimske

kovnice u relativno velikom raspo-

nu od 193. do 195. godine.

Kovanja novca imperatora Klodija

Albina se stoga mogu podeliti na

emisije iz 193. godine (?) gde se na

aversu pojavljuje bista cara sa titu-

lom cezar u strukturi:

-aureus u zlatu

-denar u srebru

-sestercijus u bronzi

-dupondijus (ili as) u bronzi

-provincijska kovanja (AE. Vero-

vatno kovnica CILICIA sa predsta-

vom Artemide na reversu)

Dok je Septimije Sever reavao

svoje imperijalne probleme sa im-

peratorom Nigerom, a potom sa

njegovim sledbenicima, u Mesopo-

tamiji Albin se proglasio za impera-

tora u Rimu i sve do 197. godine

novac je kovan sa titulom avgusta

na aversu i emitovan iz kovnica Ro-

ma i Lvgdvnvm (Lion,Galija). Iko-

nografija kao i nominale su nepro-

menjeni uz zastupljenost na rever-

su: Felicitas, Roma, Minerva,

Aeqvitas, Clementia, Fortuna, Pax…

Relativno duga vladavina odno-

sno suvladavina nije rezultirala ve-

likim i raznovsrnim emisijama nov-

ca, tako da je za period od ~etiri go-

dine ukupno emtovano sedamdese-

tak razli~itih primeraka novca i svi

oni, u pogledu retkosti, nose ozna-

ku “R”.

“Drskost” Klodija Albina nije mo-

gla proi neka`njeno. Proglasivi

svoga sina Karakalu za cezara, Se-

ver alje legije pod njegovom ko-

mandom da kazne uzurpatora. Al-

bin naputa Rim i do odlu~ujue

bitke dolazi 19. februara 197. godi-

ne kod Liona u Galiji, gde su snage

imperatora Klodija Albina poraè-

ne. Sam imperator je ubijen zajed-

no sa svim ~lanovima porodice (?),

ali je istovremeno napravljen i po-

kolj nad preko 20.000 njegovih

sledbenika.

Barem privremeno, vreme gra-

|anskih ratova je pripalo prolosti,

ali je istovremeno otvorena era

“vojni~kih careva” koji e kroz ceo

III vek obeleìti Rimsku imperiju.

dinar 28 / 2007 18

anti~ki novac

19dinar 28 / 2007

srednjovekovna numizmatika

PPri kraju prve polovine XIV

veka javlja se prvi kotorski

novac sa poprsjem sveca,

nov~ana vrsta sa velikim

krstom kao centralnom predstavom

koji po svojoj teìni predstavlja po-

lovinu drugih kotorskih nov~anih

vrsta toga vremena.

Sredinom XIV veka bakarni novac

je imao srednju teìnu oko 1,70-

1,80 g. (Napominjemo da je prose~-

na teìna ulcinjskog bakarnog novca

kovanog pod Uroem kao mladim

kraljem znatno smanjena, poto su

u ra~un uli i o~evidno jako izlizani

i oteeni primerci od 1,10; 1,08 i

0,91 grama).

Izgleda da je \ur|e I Bali drào

Bar jo za ìvota najstarijeg brata

Stracimira – braa Balii pojavljuju

se od 1360. (Jire~ek I, 243.) Straci-

mir se pominje u pismima Urbana V

iz 1368. i 1370. (Theiner Mon Hung

II, str. 86, br. 164 i str. 103, br. 203 –

Jire~ek II, 342).

Oko 1370, za vreme ma|arskog

protektorata pojavljuju se kotorski

bakarni novci od 0,70-0,85 g koji su

po teìni odgovarali kotorskom ba-

karnom novcu sa poprsjem sveca iz

prethodnog perioda.

Pogledajmo ta predstavljaju sve

ove vrste bakarnog novca. Teì ba-

karni novac iz prve polovine XIV ve-

ka mogao bi da bude miliarenzija sa

teìnom umanjenom za 30%, to bi

pribli`no odgovaralo smanjenju te-

ìne srpskog dinara u vreme cara

Duana. (Srpski dinar koji je u sa-

mom po~etku imao oko 2,05 – sa

korekturom 2,17 grama, iznosio je u

vreme cara Duana 1,41 – sa korek-

turom oko 1,50 grama, tj. bio uma-

njen za oko 30%).

Bakarna vrsta sa krstom koja po

teìni predstavlja polovinu tada po-

stojeih bakarnih vrsta ima velike

sli~nosti sa venecijanskim bronza-

nim novcem zvanim „tornesello“, na

kome nalazimo isto takav krst sa nat-

pisom okolo. Ovaj se novac pojavlju-

je pod du`dom Andreom Dandolom

(1343-1354), dakle za vreme kralja

ili cara Duana i kuje se u neizme-

njenom obliku, zadràvajui i dalje

ravnostrani krst u krugu sa natpi-

som okolo, pod svim du`devima ko-

ji su vladali do kraja postojanja sred-

njovekovne srpske dràve pa i posle

njene propasti. (Prose~na teìna 39

primeraka venecijanskih tornesela

kovanih u XIV veku iznosi 0,64 gra-

ma. Upore|enje teìne primerka ko-

ji su kovani pod pojedinim du`devi-

ma pokazuje da je i kod ove veneci-

janske nov~ane vrste teìna ostala

ista).

Upore|ujui teìnu venecijanske

tornesele i kotorske bakarne vrste sa

krstom, vidimo da im je uprkos iste

predstave na licu prose~na teìna

potpuno razli~ita. Zato se u ovom

slu~aju moè govoriti samo o irenju

jedne odre|ene predstave, o njenom

imitiranju. Prose~na teìna kotor-

skog bakarnog novca sa krstom

(0,97 g) upore|ena sa prose~nom

teìnom drugih nov~anih vrsta toga

perioda pokazuje da prose~na teì-

na kotorske bakarne nov~ane vrste

sa krstom odgovara polovini prose~-

ne teìne jedne brojne podvrste ko-

torskog bakarnog novca sa tvr|a-

vom i celim likom sveca.

Poto takav odnos nov~anih vrsta

sa celim svecem i poprsjem sveca

postoji i u sledeem periodu jasno je

da je u pitanju polovina neke bakar-

ne nov~ane jedinice. U ~etvrtoj ~e-

tvrtini XIV veka pojavljuju se bakar-

ne nov~ane vrste sa celom figurom

sveca ~ija teìna odgovara nov~anim

vrstama sa poprsjem sveca iz tree

~etvrtine XIV veka. Uzmemo li da je

tadanja nov~ana jedinica bila folar

(koja se ~esto pominje u kotorskim

izvorima), sve kotorske bakarne

nov~ane vrste sa poprsjem sveca bi-

le bi polufolari.

Da su folari iz poslednje ~etvrti

XIV veka bili u cirkulaciji i u XV ve-

ku, vidimo po tome to je Venecija

kovala za vreme vlade du`da Fran-

cesca Foscari (1423-57) tzv. „quat-

trino per la terra ferma“. Ova nov~a-

na jedinica koja se pojavila i bila ko-

vana samo za vreme vlade pomenu-

tog du`da imala je prose~nu teìnu

(9 primeraka) od 0,80 g koja odgo-

vara kotorskim bakarnim vrstama

koje smo stavili u ~etvrtu ~etvrtinu

XIV veka ne samo na osnovu drugih

elemenata vezanih za ma|arske i

bosanske vladare.

Ova analiza teìne postavlja pita-

nje da li su kotorski novci kovani za

vreme venecijanske okupacije sa

predstavom celog sveca, ali bez

slovnih oznaka, zaista kovani u peri-

odu 1423-1443, kao to to [tokert

kaè.1

Dve ~injenice idu u prilog zaklju~-

ku da je u pitanju nov~ana vrsta ko-

vana 1369-70. Na jednoj strani, pro-

se~na teìna 12 primeraka te nov~a-

ne vrste, 1,36 g odgovara dvostru-

kom iznosu kotorskog polufolara

kovanog za vreme prve venecijanske

okupacije 1369-70, 0,69 g. Na dru-

goj strani, to to se ova teìna pot-

puno razlikuje i od „Quattrino per la

terra ferma“ (prose~na teìna 0,80

Datiranje bakarnih nov~anih

vrsta primorskih gradova 2.Sergije DIMITRIJEVI]

1[tokert, Die Prägungen von Cattaro unter venezianischen Protektorat - Num. Zeitschrift ............... 24.

20 dinar 28 / 2007


g) i od ostalih venecijanskih kotor-

skih folara, folara sa slovnim ozna-

kama kovanih 1442-5 ili 1465-1467

(prose~na teìna 15 primeraka 1,08

g).2

Pri tome treba uzeti u obzir da sa-

ma Venecija nije tada kovala druge

bakarne novce sli~ne teìne.

Naa hronoloka tabela pokazuje

da pobrojani primorski gradovi nisu

samo podraàvali bakarne novce su-

sednog Kotora, kako je to [tokert

smatrao,3to se je izgleda desilo kod

nov~anih vrsta sa tvr|avom gradova

Sva~a, Drivasta i Ulcinja, i kod ska-

darske vrste sa krstom u krugu, ve

je i sam Kotor prihvatao uzore suse-

da. Tako npr. novac Skadra i Driva-

sta sa svecem na obema stranama

(vrsta 3 i 5) nesumnjivo prethodi

sli~noj nov~anoj vrsti kovanoj u Ko-

toru (vrsta 11) koja je laka za oko

20%.

Kotorski bakarni novac obilno je

kovan. Usled susedstva Kotora i Du-

brovnika i nepostojanja zvani~nog

bakarnog dubrova~kog novca u XIII

i XIV veku, kotorski novac morao je

da se pojavljuje u veim koli~inama

i u samom Dubrovniku. Svaka nova

vrsta kotorskog bakarnog novca uti-

cala je na nov~anu cirkulaciju bakar-

nog novca u susednom Dubrovniku.

Ve smo videli da je u XIII veku folar

kao nov~ana jedinica u upotrebi u

Dubrovniku imao oko 0,90 grama,

poto je tada to bio venecijanski

Najstariji bakarni kotorski novac,

najstarija vrsta sa tvr|avom (vrsta

1) bila je preko tri puta teà. Zato

nije bilo nikakve smetnje da se ova

nov~ana vrsta obra~unava u Du-

brovniku kao trostruki folar, mila-

renzija. To objanjava zato se u po-

znatoj dubrova~koj zabrani upotre-

ba la`nih folara iz 1294. godine,

uopte ne pominje kotorski bakarni

novac, kao to se ne pominje ni ve-

necijanski.

Napominjemo da je [tokert na

osnovu otsustva toga pomena kao i

stilskih razlika – kod vrsta 1 i 4 – bio

doao do neobi~ne pretpostavke da

kotorski bakarni novac sa tvr|avom

koji je po njemu kovan u vreme Bo-

dina, krajem XI ili na po~etku XII ve-

ka prestao da se kuje duè vremena,

i da je tek kasnije, posle pomenute

zabrane, njegovo kovanje nastavlje-

no.4

Smanjenje teìne kotorskog ba-

karnog novca, tj. pojava nove podvr-

ste od 2,01 grama (vrsta 4, podvrsta

4) nije predstavljala neki vei pro-

blem, poto je ova kotorska nov~ana

vrsta bila neto bolja od venecijan-

skog „doppio quartarolo“ koji je

imao prose~nu teìnu od 1,87 gra-

ma. Sli~no se stvar postavlja i sa ko-

torskim bakarnim novcem sa krstom

(vrsta 6) ~ija je prose~na teìna

(0,97) bila neto bolja od venecijan-

skog kvartarola (0,90).

U Dubrovniku je 1343. godine ro-

ba bila obra~unavana i u polufolari-

ma.5

Te godine spominju se i „Gros-

sos 2 minus quarta de grosso“6

a ka-

snije, 1348. i grossos 38 „minus

quarta de grosso“.7

Ako uzmemo u

obzir da u to vreme nije postojala

1/4 dinara u srebru, ovu su ~etvrti-

nu morali da obra~unavaju u folari-

ma, kao 7,5 folara. Zato su posled-

nja dva dokumenta novi dokazi o

postojanju polufolara. Ovaj bi polu-

folar mogla da bude venecijanska

tornesela koja se javlja pod du`dem

Andreom Dandolom, koji dolazi na

vlast 1343. godine, ali bi mogao da

bude i venecijanski „bianco“ koji je

kovan jo od vremena imperatora

Enrica IV i V koji su bili kraljevi Ita-

lije (1056-1125). Prose~na teìna

31 takvih primeraka kovanih od po-

~etka pa do sredine XIV veka iznosi

0,41 gram.

Poto se polufolari pominju prvi

put 1343, mnogo je verovatnije da

su u pitanju venecijanske tornesele.

Dakle, sve tri vrste kotorskog nov-

ca koje su bile u cirkulaciji u Du-

brovniku u prvoj polovini XIV veka

Vrsta 12 – polufolar Kotora,

prva venecijanska okupacija, D 380, 40.

Vrsta 13 – novac Bara, D 366/2, 6.

Vrsta 14 – Kotor pod

Ludovikom I ugarskim, D 381, 42.

Vrsta 10

– Ulcinj pod Uroem V, D 395, 4.16

Vrsta 11 - folar Kotora, D 378, 34.17

2Postoji venecijanski kotorski folar sa slovnim oznakama kovan 1427-29 (individualna teìna 1 primerka 1,33/ 1449-51. (prose~na teìna 5

primeraka 1,43 g), 1451-53. (prose~na teìna 18 primeraka 1,11 g).3[tokert IV, 205.

4[tokert IV, 205.

5Div. Canc XIV, 14a.

6Div. Canc XV, 57a.

7Div. Canc XV, 96a.

Vrsta 15 – Kotor pod

Tvrtkom I bosanskim, D 382, 44.

21dinar 28 / 2007


(vrste 1; 4 podvrsta 4; i 6) mogle su

da cirkuliu kao miliarenzija, dupli

kvartarolo i kvartarolo. [ta vie oni

su bili bolji od odgovarajuih vene-

cijanskih jedinica.

(Vrsta 309 – miliarenzija – 2,88:

3 0,90 = 2,70;

vrsta 310 podvrsta 4 – 2,01 =

doppio quartarolo – 1,87;

vrsta 313 – 0,97: quartarolo –

0,90)

Zato su oni nu`no ulazili u dobre

vrste bakarnog novca. Zato se njima

moglo isplaivati „in bonis follaris“.8

Kada je nastalo novo opadanje te-

ìne kotorskog bakarnog novca (vr-

sta 11 ima prose~nu teìnu od 1,64

grama, a vrsta 4, podvrsta 5 ima

prose~nu teìnu od 1,48 grama),

dubrova~ka vlada je po~ela da osve-

àva postojee mere protiv upotrebe

i uvoza la`nih folara. Reformacija

od 23/I 1367. ponavlja zabranu

upotrebe la`nih folara i nare|uje da

se oni seku („Quod a modo antea

follari falsi non debeat expendi, sed

detur ordo ad omnes Doanas quod

incidantur“).9

29/V 1372. nare|eno je da svi ko-

ji imaju folare donesu ove na marki-

ranje u Doanu u roku od nedelje da-

na, a da se kasnije svi nemarkirani

folari oduzmu.10

Odluka malog vea od 13/XII

1386. obnavlja zabranu uvoza la-

`nih folara, donetu 1294. godine,11

ali je istovremeno proiruje na sve

strane folare12.

Proirenje pojma la`nih folara na

sve strane folare, prihvaeno u vre-

me kada su kotorski folari imali

0,72-0,84 grama, pokazuje da tada

nije kovana ni jedna strana bakarna

jedinica koja bi odgovarala starim

stranim folarima koji su bili u cirku-

laciji u Dubrovniku.

Da je stari kotorski novac od 2,88,

2,01 i 0,97 grama neto teì u odno-

su na venecijanske kvartarole i du-

ple kvartarole ostao u cirkulaciji u

Dubrovniku vidimo i po dubrova~-

kim mincama privatne emisije, koje

su po M. Reetaru kovane oko 1350.

godine a koje su imale prose~nu te-

ìnu od 1,07 grama.13

Izvesno pove-

anje teìne tih folara u odnosu na

venecijanski kvartarolo, dolo je ka-

ko usled upotrebe starog kotorskog

bakarnog novca, tako isto i usled

potrebe afirmacije ovih privatnih

emisija.14

Vezivanje svih vrsta bakarnog i

srebrnog novca primorskih gradova

za XIII i XIV vek, ostavlja otvoreno

pitanje zato nai neokupirani pri-

morski gradovi (Skadar je okupiran

1396) ne kuju vie svoj novac u XV

veku. Nije isklju~eno da je nekima

od njih jo u XIV veku bila ukinuta

gradska autonomija, ili samo pravo

kovanja novca od strane vladara ili

lokalnih feudalaca, ili su se oni sami

odrekli tih privilegija priklju~ivi se

susednim gradovima (zar se Drivast

i Sva~ nisu mogli povezati sa mnogo

ja~im Skadrom?).

Drugi su iz bilo kojih razloga mo-

gli da izgube svoj privredni zna~aj,

te je otpala potreba za posebnim

gradskim novcem, poto je novac

susednih gradova bio u upotrebi.

Bar je mogao i da produì sa kova-

njem lakih folara sa sv. \or|em

(vrsta 13) i u XV veku, sve do oku-

pacije od strane Venecije 1443.15

Mo`da je i Ulcinj kovao svoje nov-

ce sa bo`jim jagnjetom sve do oku-

pacije 1421. godine. S druge stra-

ne despot Stefan Lazarevi ili Bal-

a III mogli su da ukinu svako ko-

vanje gradskog novca. Najveu mi-

steriju predstavlja odsustvo kotor-

skih bakarnih emisija, koje su se u

toku ~itavog XIV veka redovno po-

javljivale. S jedne strane Kotor je

nesumnjivo zadrào svoju autono-

miju i u toku prve dve decenije XV

veka, s druge strane, pored tri re-

lativno precizno datirane vrste iz

~etvrte ~etvrtine XIV veka ne po-

stoji ni jedna druga po teìni sli~na

bakarna nov~ana vrsta toga grada.

Mo`da se objanjenje za ovu zago-

netku moè nai u detaljnijem izu-

~avanju odnosa izme|u Kotora,

Bale III, Sandalja i Venecije, i su-

koba koji su se odvijali na tom

podru~ju.

Sl. 18. Vrsta 17 – novac Ulcinja, D 394/1, 2.

Sl. 17. Vrsta 16 – Kotor pod

Ladislavom I ugarskim, D 383, 48.

8Vidi Paolo Reetar I, 136. Vidi 1378 Ref XXIV 15a 10/X - Ispisi Pet. 61.

9Paolo Reetar I, 138; sli~no 139.

10Div Canc XXXIII, 108a.

111294 - „Statutamus et firmamus, quod nulla persona debeat de aliquibus partibus ducere in Ragusium necejus Districtum follaros falsos sub

paena et banno ipprm Centum pro quolibet et qualibet vice, et amittendi follaros ipsos ...“ - Paolo Reetar I, 131.121386 - „Et quod nulla persona audeat nec presumat apportare nec aportari facere aliquam quantitatem Follarum de foris, sub paena in statu-

to contenta, quae est paena iippor Centum“. - Paolo Reetar I, 139.13Reetar II, 9.

14U rukopisu S. Dimitrijevia stoje sledee smernice za dalji rad na tekstu:

Pogledajmo kako se pitanje folara pojavljuje u kotorskim dokumentima.

-Primeri iz XIV veka

-Folar njihov novac i odnos prema mleta~kom.

-Odnos prema dinaru u Kotoru15u prilog toga govore i podaci o postojanju kovnice u Baru koja je kovala Baline dinare - vidi .Istorijski zapisi, god. VI, knj. IX, sv. 1, 195; S.

Dimitrijevi, Srpski srednjovekovni bakarni novac, Istoriski ~asopis, VIII, 1959, 42-43.16Avers i revers zamenili mesta u odnosu na D (Katalog...) poto avers kod S. Dimitrijevia odre|uje ko kuje novac, a ovde se po liku Bogorodice

prepoznaje da je to Ulcinj. Tako je Dimitrijevi predstavio ovaj novac u: Srpski srednjovekovni bakarni novac, 1959, sl. 4. - prim red.17(U D treba zameniti mesta aversa i reversa - prim. red.)

23dinar 28 / 2007


Istorijski pregled

krstakih ratova

Direktni povod za pokretanje krsta-

kih ratova je bila bitka kod Manzi-

kerta 1071. godine, u kojoj je Sel-

dù~ki sultan Alp Arslan (1063-1073)

porazio vizantijsku vojsku na ~elu sa

carem Romanusom IV Diogenom

(1068-1071). Taj poraz je uneo pani-

ku u Evropu, ~iji je jedan deo ve bio

pod muslimanskom vlau od 711.

godine (vei deo pirinejskog poluostr-

va). Novi prodor „nevernika” predsta-

vljao je potencijalnu opasnost za sav

hrianski svet i uneo je nemir u kru-

gove katoli~ke crkve. Pored toga i ra-

zne druge okolnosti (hroni~na glad,

epidemije, razni jereti~ki pokreti, de-

finitivni rascep hrianske crkve

1054. godine, èlja za svetovnom, a

ne samo duhovnom vlau, sve vei

problemi prilikom hodo~aa u Svetu

zemlju) su doprinele tome da se u

glavama crkvenih velikodostojnika i

pape oformi ideja o potrebi jednog

opteg krstakog rata koji bi ujedinio

sve hriane u borbi protiv „neverni-

ka“. Ve je 1074. god. papa Grgur VII

(1073-1085) isplanirao da na ~elu

vojske evropskih vitezova, kao dux et

pontifex, pohita u pomo isto~nim hri-

anima, protera Seldùke i oslobodi

Svetu zemlju.

Do ostvarenja njegove ideje dolo je

dvadesetak godina kasnije. Vizantijski

car Aleksej I Komnen (1092-1118) a-

lje 1095. godine poslanstvo na Crkve-

ni sabor u Pijaenzi i moli papu Urba-

na II (1088-1099) za pomo u borbi

protiv Seldùka, koji su na maloazij-

skim teritorijama, osvojenim od Vizan-

tije, osnovali svoj sultanat sa sreditem

u Ikoniumu (Konja), koji stalno proi-

ruju na tetu Vizantijskog carstva. Nje-

gova molba nailazi na plodno tle poto

je ideja o krstakom pohodu bila ve

oformljena i sazrela. Na Crkvenom sa-

Novac krstakih dràva (1)Stevan VERE[, Pali

[email protected]

O novcu krstaa i njihovih dràva

kod nas se malo pisalo, neovisno

od toga to se odre|eni primerci

~ee nalaze.Tu u prvom redu

mislim na novac Ahajske kneèvine,

koji kod nas nije redak, ali se nala-

ze primerci i drugih krstakih

dràva. Poto bi ~lanak bio

preobiman za jedan broj ~asopisa,

podeliu ga u vie delova. U

prvom delu u pokuati, uz kratak

istorijski osvrt, prikazati novac

krstakih dràva na Bliskom istoku,

u narednom nastavku novac kovan

na Sredozemlju, a na kraju u

pokuati da prezentujem detaljniji

katalog novca Ahajske kneèvine.

Time u, nadam se, kolegama

numizmati~arima olakati

sakupljanje i ta~nije odre|ivanje

tih interesantnih primeraka

srednjovekovne numizmatike

iz naeg susedstvaSl. 1 - Mapa krstakih dràva u 12. veku

24 dinar 28 / 2007


boru u Klermonu, 26. novembra iste

godine papa drì vatreni i nadahnuti

govor koji diè na noge celu Evropu,

kako vladajui sloj plemia i vitezova,

tako i obi~ne ljude. Njegov govor je po-

praen uzvicima Deus lo volt (Bog tako

hoe). Razni razlozi su vodili ljude u

krstake redove: oslobo|enje Svetog

groba i zatita hodo~asni~kih puteva,

oprost grehova, èlja za avanturom i

bogaenjem, osvajanje novih poseda,

verski fanatizam...

Kao prete~u prvom krstakom poho-

du moèmo uzeti tzv. selja~ki krstaki

pohod koji je trajao od aprila do okto-

bra l096. godine, pod vodjstvom pro-

povednika Petra iz Amiensa (Petar Pu-

stinjak).On je sakupio oko 30.000 se-

ljaka i prosjaka i krenuo u rat. Bez voj-

nog iskustva, novca i ozbiljnih pripre-

ma, ovaj pohod je unapred bio osu|en

na propast. Poto su se snabdevali

plja~kajui sve redom, sukobljavali su

se sa lokalnim stanovnitvom. U Ze-

munu, Beogradu i Niu su u tim suko-

bima izgubili oko 10.000 ljudi. Nekako

su doli do Nikeje i tu su ih Seldùci

katastrofalano porazili. Preìvelo ih je

svega oko 3.000.

II KKRRSSTTAAKKII RRAATT je trajao od 1096-

1099. godine. Pohod su vodili francu-

ski i normanski velikai. Krstake voj-

ske su krenule iz tri pravca sa name-

rom da se na|u u Carigradu. Jedan

deo vojske pod komandom Gotfrida

Bujonskog, se kretao du` Dunava kroz

Ugarsku i Srbiju, pa se u nalazima iz

tog i kasnijeg razdoblja moè nai

srednjovekovni francuski feudalni no-

vac. U Carigradu ju krstaka vojska po-

loìla zakletvu vizanijskom caru i kre-

nula u pohod. Detaljima pohoda se ne-

u baviti, ali uglavnom su krstai na-

predovali. Posle duge opsade pada Ni-

keja, u bici kod Dorulaniona 1097. po-

be|uju vojsku Rumskih Seldùka i za-

po~nju sedmomese~nu opsadu Antio-

hije, koja je trajala do 3. juna 1098.

godine. Grad su osvojili ~etiri dana pre

dolaska nadmone Seldù~ke vojske.

Bili su umorni, izmu~eni i gladni, a na-

li su se u opsadi u gradu koji su par

dana pre toga osvojili. Kad je njihov

poloàj ve izgledao beznade`no jedan

monah je naao „sveto koplje” (legen-

da) to im je dalo ogromnu moralnu

snagu, te su silovitim prodorom nate-

rali vojsku Mosulskog atabega Kerbog-

hae u begstvo. Posle oporavka na redu

je bio Jerusalim - Sveti grad. Posle pe-

tonedeljne opsade, 15.jula 1099, grad

pada. Krstai vre strahovit pokolj sta-

novnitva ne tedei nikoga. Samo ma-

li broj je uspeo da preìvi ovu krvavu

proslavu pobede. Krstai osnivaju svo-

je dràve - Jerusalimsko kraljevstvo,

Kneèvinu Antiohiju i grofovije Edesu i

Tripoli. Posle ovih uspeha iz Evrope

kree puno doseljenika koji naseljava-

ju novoosnovane dràve.

IIII KKRRSSTTAAKKII RRAATT je zapo~eo 1147. godi-

ne, kao odgovor Evrope na osvajanje

Edese. Naime, mosulski atabeg Emir

Imad-ed-din Zengi (1127-1146), osva-

ja 1144. godine grad Edesu, kao i celu

grofoviju. Kako je to bila prva krstaka

dràva koja je ponovo pala u ruke mu-

slimana, to je u Evropi imalo veliki od-

jek. Papa Evgenije III (1145-1153) i

opat Bernat pozivaju velikae u novi

krstaki rat. Francuski kralj Luj VII

(1137-1180) i rimsko-nema~ki kralj

Konrad III (1138-1152) prihvataju po-

ziv i sa svojim vazalima kreu u pohod.

Nemci su krenuli prvi putem preko

Ugarske i Srbije, te kroz Malu Aziju. U

bici kod Dorulaniona bivaju poraèni i

povla~e se da bi se nali sa dolazeim

francuskim snagama. Veina nema~kih

ratnika, koja je preìvela bitku i pakao

povla~enja, odlu~uje da se vrati kui, i

tek manji broj se priklju~uje francu-

skim snagama. Kopneni put se poka-

zao opasnim te im vizantijski car obez-

be|uje prevoz brodovima, ali nedovo-

ljan, pa uspevaju da se ukrcaju samo

vitezovi. Ostatak vojske koji je nasta-

vio kopnenim putem je skoro sav izgi-

nuo u stalnim napadima Seldùka, te

od gladi i è|i. Brodovima preba~eni

krstai kreu u opsadu Damaska, ali

bez uspeha, tako da je II krstaki rat

doìveo totalni fijasko 1149. godine.

Bilo je stotine hiljada izgubljenih ìvo-

ta, a i muslimani su uvideli da hrian-

ske zemlje na istoku ne mogu tako br-

zo da dobiju pomo iz Evrope, to je i

zape~atilo nihovu sudbinu.

Krstake dràve su razjedinjene, sa

slabom vlau i u velikom strahu posle

propasti drugog krstakog pohoda.

Muslimani to koriste tako da su Zengi-

di ve 1149 god. zauzeli vei deo Anti-

ohijske kneèvine, kojoj je ostao samo

glavni grad i mali pojas uz more. Ali

najgore tek dolazi. Na vlast u Siriji i

Sl. 4. Denar,billon,Almarik I (1163-1174)

Sl. 5. Bakarni nov~i,

deo denara, Guido (1186-1192),

izuzetno redak, prodat za 500$

Sl. 6. Denar, billon, Dòn (1210-1225)

Sl. 7. Srebrni dirhem (imitacija ajubidskog

dirhema) kovan izme|u 1243-1260 u Akri

Sl. 2. Denar,bilon, Fulko (1131-1143)

Sl. 3. Denar,billon, Balduin III (1143-1163)

Sl. 8. Zlatni bezant (imitacija ajubidskog dina-

ra) kovan izme|u 1148-1187 godine u Akri

25dinar 28 / 2007


Egiptu dolazi nova dinastija Ajubida

na ~elu sa sultanom Al-Nasir Salah al-

Din-om (1169-1193), koga u Evropi

nazivamo Saladin. Visokoobrazovan i

iskusan vojskovo|a i mudar vladar,

uvideo je sve slabosti krstaa i samo je

~ekao pogodan trenutak i razlog za na-

pad. U julu 1187. sve se sloìlo te je

posle bitke kod sela Hatin, u kojoj je

do nogu potukao udruènu krstaku

vojsku, krenuo u silovito osvajanje Je-

rusalimskog kraljevstva, to je kruni-

sao osvajanjem Jerusalima 2. oktobra

1187. godine. Zaprepaenje i bol

Evrope je bilo bezgrani~no.Ve iste te

godine papa Klement III (1187-1191)

je pozvao ceo hrianski svet u novi kr-

staki rat.

IIIIII KKRRSSTTAAKKII RRAATT je trajao od 1189-

1192. godine. Vodili su ga rimsko-ne-

ma~ki car Fridrih Barbarosa (1152-

1190), engleski kralj Ri~ard I Lavljeg

srca (1189-1199) i francuski kralj Filip

II August (1180-1223). Krstai su sada

ve imali dovoljno iskustva pa su u

svoje redove primali samo dobro ospo-

sobljene, opremljene ratnike sa prat-

njom. Barbarosa je, sa oko 100.000

ljudi, krenuo kopnenim putem i posle

odre|enih problema sa vizantijskim

carem Isakom II Angelom (1185-

1195) preao u Malu Aziju.U junu

1190. god. pobe|uje Seldùke kod

Ikoniuma i osvaja grad. Posle par dana

odmora krstai kreu dalje. Naàlost,

prilikom prelaska reke Salef, stari car

nalazi smrt u njenim valovima. On je

bio moralna i ujedinjujua snaga ne-

ma~kih krstaa. Mnogi su se odmah

vratili kuama, a onaj deo koji je na-

stavio, zahvatila je epidemija kuge kad

su stigli u Antiohiju. Samo ih je mali

broj preìvo. Englezi i Francuzi su ili

morskim putem iz Mesine za Siriju.

Englezi su usput zauzeli Kipar. Francu-

zi su se kod grada Akre nali sa ostaci-

ma nema~ke vojske, te sa vojskom kr-

stakih dràva, i dràli su grad pod op-

sadom. Kad je engleska vojska stigla,

osvojili su grad i Saladin se povukao

da brani Jerusalim. Me|utim, ujedinje-

na krstaka vojska ne napada grad, jer

je nesloga izme|u francuskog i engle-

skog kralja bila sve ja~a, i Francuzi se

na kraju vraaju kui. Ri~ard ostaje i sa

Saladinom zaklju~uje ugovor po koje-

mu hodo~asnici mogu da poseuju

sveta meste, te da Jerusalimsko kra-

ljevstvo zadrì obalski deo izme|u Ti-

ra i Jaffe. Zbog loih politi~kih prilika

u Engleskoj, odlu~uje se na povratak.

Tako se i trei krstaki pohod zavrio

bez veih rezultata.

IIVV KKRRSSTTAAKKII RRAATT je trajao od 1202-

1204. godine i imao je za cilj osvajanje

Egipta. Me|utim, krstai do Egipta ni-

kad nisu stigli.Venecija, koja je trebala

da brodovima preveze krstaku vojsku,

traì od njih da za nju osvoje Zadar, to

oni i ~ine. Posle toga se za veliku nov-

~anu naknadu prihvataju da povrate

Vizantijski presto princu Aleksiju.To

uspevaju 1203. godine ali novi car od-

bija da ih isplati i proteruje ih iz grada.

Krstai se strahovito svete, osvajaju

Konstantinopolj, strahovito ga pla~ka-

ju i unitavaju.Vizantijsko carstvo se

raspada i krstai na tlu Vizantije osni-

vaju tzv. Latinsko carstvo u Konstanti-

nopolju, Solunsku kraljevinu, Ahajsku

kneèvinu i Atinsko vojvodstvo.Od de-

lova Vizantije koje nisu osvojili nastaju

Nikejsko i Trapezuntsko carstvo, te

Epirska despotovina.

VV KKRRSSTTAAKKII RRAATT je trajao od 1228-

1229. godine i vodio ga je Fridrih II

nema~ki kralj (od 1212) i Rimsko-ne-

ma~ki car (1220-1250) protiv Ajubida

u Egiptu. Poto je egipatski sultan el-

Kamil I Muhamed (1218-1238) bio u

sukobu sa svojim ro|acima oko kon-

trole Sirije i Mesopotamije, nije mu bi-

lo do ratovanja, pa je car ugovorom

uspeo da dobije Jerusalim, Vitlejem i

Nazaret u sastav Jerusalimskog kra-

ljevstva. Razdoblje ponovne hrian-

ske vladavine nije dugo trajalo jer mu-

slimani 1244. godine ponovo osvajaju

grad, ovaj put definitino.

VVII KKRRSSTTAAKKII RRAATT trajao je od 1248-

1254. godine i vodio ga je francuski

kralj Luj IX (1226-1270) protiv Egipta

,najja~e muslimanske zemlje tog vre-

mena. Nakon po~etnih uspeha u bici

kod Mansure, on biva zarobljen sa ce-

lom vojskom. Tek posle plaanja viso-

kog otkupa bivaju oslobo|eni, te se

vraaju u Francusku.

VVIIII KKRRSSTTAAKKII RRAATT vodi isto Luj IX, ali

ovoga puat u Tunisu, ne bi li na taj na-

~in pridobio Evropu za novi veliki kr-

staki pohod. Me|utim, oboleva od ku-

ge i umire. Poto i vei deo vojske obo-

leva, njegov naslednik, posle opsade

grada Tunisa, zaklju~uje mirovni ugo-

vor i vraa se u Francusku.

Sl.11. Guverner Ri~ard od Salerna

(1104-1108) AE folis 4,95 g, prekov.

Kvalitet ocenjen kao Fair, ali je ipak

procenjen na 500 $. I pored osrednjeg

kvaliteta prodat je za 1050 $

Sl.12.Baduin II, druga vladavina 1108-

1118, AE 19 mm 3,4g. Prodat za 395$

Sl.13.Joscelin I ili II period

1119-1144 AE folis 1,89 g, vrlo

redak, jedan od osam poznatih primeraka,

VF, procenjen na 700$, a prodat,

ra~unajui i aukcionu taksu, za 2.000 $

Sl.9. Srebrni apoen od ½ dirhema,

bez godine i kovnice. Hrianski

natpis arapskim pismom. Na aversu

u centru ljiljan, a na reversu u centru

krst u krugu i ljiljan levo.Vrlo interesantan

i prili~no redak komad, u septembru

2006. godine prodat je za 400£

Sl.10. Anonimni zlatni bezant, kovnica

(Akra) i godina ne~itki, hrianski tekst

arapskim pismom, na reversu veliki

krst u krugu, redak, prodat za 1350 £

1291 god. u memelu~ke ruke pada

Akra, poslednje uporite hriana u

Svetoj zemlji i time se zavrava period

krstakih ratova. Neke od krstakih dr-

àva u Sredozemlju su se odràle jo

dugo vremena, Rodos ~ak do 1523.go-

dine.

U raznim izvorima broj krstakih ra-

tova varira od 6 do 10. Razne manje

pohode, uglavnom promaene, razni

autori svrstavaju u krstake pohode,

pa se javljaju napred navedene razlike.

Izvor koji sam uzeo za osnov hronolo-

gije je relativno nov, poti~e iz 1992.

godine (Kinder, H.-Hilgema,W, Atlas

zur Weltgesihte, ma|arsko izdanje), pa

smatram da je zadovoljavajui, pogo-

tovo ako se uzme u obzir da je osnov-

na tema ~lanka numizmatika, a ovo je

samo istorijski okvir.

Novac krstakih

dràva –Bliski istok

Krstai su redom, kako su osvajali

deo po deo Bliskog istoka, osnivali i

svoje dràve:1098. godine grofoviju

Edesu i kneèvinu Antiohiju, 1099. Je-

rusalimsko kraljevstvo, a 1104.

god.grofoviju Tripoli..

Sve krstake dràve su kovale svoj

novac. U po~etku novac je kovan po

uzoru na francuski feudalni novac tog

vremena - srebrni denari, kasnije se ja-

vljaju srebrni groevi i razni bakarni

primerci koji za uzor imaju vizantijski

ili sicijilanski (normanski) novac.Veo-

ma je interesantno da su krstai kovali

i novac sa arapskim natpisima po

uzoru na ajubidske dirheme i zlatne di-

nare, kako bi mogli da trguju sa okol-

nim muslimanskim dràvama. No da

krenemo redom:

AA)) JJeerruuaalliimmsskkoo kkrraalljjeevvssttvvoo

Krstai su odmah po osvajanju Jeru-

salima oformili svoju dràvu - Kraljev-

stvo Jerusalim.

Hronologiju jerusalimskih kraljeva

dajem u nastavku, poto je jako bitna

za datiranje i ta~no odre|ivanje novca:

1. GODFRID (Gottfried, 1099-1100)

2. BALDUIN I (1100-1118)

3. BALDUIN II (1118-1131)

4. MELISENDA i FULKO (Melisende i

Fulco,1131-1143) kraljica i njen

suprug

5. MELISENDA i BALDUIN III (1143-

1160) majka i sin

6. BALDUIN III (1160-1163)

7. ALMARIK I (Almarich, 1163-1174)

8. BALDUIN IV (1174-1183)

9. VILIJEM (William, 1183-1185) re-

gent

10. BALDUIN V (1185-1186)

11. SIBILA (Sybilla, 1186) kraljica

12. SIBILA i GUIDO (Guy, 1186-1192)

kraljica i suprug

13. IZABELA i KONRAD (Isabella i

Conrad, 1192) kraljica i suprug

14. IZABELA i HENRIK II (Henry 1192-

1197) kraljica i suprug

15. IZABELA i ALMARIK II (1197-

1205)

16. MARIJA i JOVAN (Maria i John, Jo-

han, 1205-1212) kraljica i suprug

17. IZABELA II i JOVAN (1212-1228)

erka i otac

18. KONRAD, JOVAN I FREDERIK

(1228-1237) unuk,otac i deda

19. KONRAD i FREDERIK (1237-1250)

sin i otac

20. KONRAD (Conrad, 1250-1253)

21. KONRADIN (Conradin, 1254-

1268)

22. IGO I (Hugh, Hugo, 1268-1284)

23. JOVAN II (1284-1285)

24. HENRIK II (1285-1291)

Kao to sam prethodno naveo, novac

su kovali po ugledu na francuski feu-

dalni novac, pa ga nije uvek lako ni raz-

likovati. Prikazujem ovde nekoliko pri-

meraka koji predstavljaju ovu prvu

grupu krstakih moneta:

Postoje i oboli te razni sitni bakarni

nov~ii. Denari su prili~no sitni (oko 17

mm, teìne od 0,4-0,7 g) i od dosta lo-

eg materijala, tako da su veoma retki

u boljem kvalitetu. Prose~an kvalitet se

plaa 20-50$, dok vrlo lepi i odli~ni pri-

merci dostiù dosta visoke cene, 100-

500$, pa i vie. Pored kraljevskog nov-

ca, i poneki feudalci u gradovima (Si-

don, Tir itd.) kuju i svoj novac, ali se on

retko pronalazi, kod nas skoro nikad.

U drugu grupu spada novac koje su

krstai kovali po uzorku na musliman-

ske monete tog vremena.Ovaj novac

moèmo podeliti u dve grupe i to:

a) one imitacije koje verno kopiraju

muslimanske monete, bez ikakvih kr-

stakih oznaka (sl. 7 i.8)

b) novac sli~na muslimanskom po iz-

gledu i teìni, ali sa dosta razlika. Nat-

pis je hrianski ali pisan arapskim pi-

smom, na novcu se nalazi vei ili manji

krst, a postoje i primerci sa drugim sim-

bolima (npr. jagnje sa krstom - agnus

dei - poznata predstava na mnogim

srednjovekovnim monetama u Evropi).

Katkad je natpis koimbinovan, pa po-

stoje primerci sa arapskim i latini~nim

pismom. Evo par primeraka iz ove vrlo

interesantne grupe:

BB)) GGrrooffoovviijjaa EEddeessaa

Prva krstaka dràva, a koja je naj-

krae i trajala (1098-1150), i zato je

spisak njenih vladara relativno kratak:

1. BALDUIN I (1098-1100) od 1100.

god. kralj Jerusalima

2. BALDUIN II (1100-1104 i 1108-

1118) od 1118. god .kralj Jerusalima

- TANKRED, princ od Galileje, re-

gent i RIÂRD od Salerna, guver-

ner (1104-1108)

3. JOSCELIN I (1118-1131)

4. JOSCELIN II (1131-1149)

Sav novac grofovije je redak. Naao

sam samo bakarne primerke i to naj~e-

e loeg kvaliteta. Prekovavali su ba-

karne dirheme okolnih dràva (Alep-

po), a prekivali su i svoj stariji novac,

pa je to jo vie oteàva ta~no odre|i-

vanje i ~itanje istih. Navesu ovde ne-

koliko slika jako lepih primeraka, sa ce-

nama koje oslikavaju retkost ovih ko-

mada, ali i sve veu zaineresovanost

numizmati~kog sveta za novac krsta-

kih dràva.

(Nastavak u sledeem broju)

dinar 28 / 2007 26


Grb Jerusalima

27dinar 28 / 2007

moderna numizmatika

Krajem 2006. godinekompletirana je serija

kovanog novca RepublikeSrbije koja na aversu imagrb nae Dràve, a ~ije jeizdavanje zapo~elo 2005.godine. Poslednji apoen

koji je izdat u toj serijibila je nova dvodinarka,

o ~emu ovde objavljujemoSaoptenje naecentralne banke

NNarodna banka izdala je tako|e i

Kovni~ke setove (Mint sets), od-

nosno vakumirana pakovanja

kovanog novca, koji se termin kod nas

zvani~no upotreljava. Kovni~ki set "2005"

sadrì 3, a "2006" sadrì 5 apoena.

Kao to je navedeno u priloènom

Saoptenju NBS, sav papirni novac ne-

kadanje dràve Jugoslavije prestao je

biti zakonsko sredstvo plaanja 1. janu-

ara ove godine. U Srbiji je, me|utim, i

dalje u opticaju kovani novac SRJ, apo-

eni od 50 para, 1, 2 i 5 dinara izdati

2000. i 2002. godine.

Kovani novac Republike Srbijesa dràvnim grbom na aversu

Beograd, 27. decembar 2006. (Iz

Kabineta guvernera). Narodna banka

Srbije pustie danas, 27. decembra

2006, u opticaj kovani novac apoena

od 2 dinara sa izmenjenim obele`ji-

ma u odnosu na isti apoen izdanja

Narodne banke Srbije iz 2003. godi-

ne i izdanja Narodne banke Jugosla-

vije iz 2000. godine. Izmenjena kova-

nica od 2 dinara izra|ena je od ùte

legure i na njenom nali~ju, umesto

znaka Narodne banke Srbije, nalazi

se Veliki grb Republike Srbije. Novi

apoen kovanog novca od 2 dinara bi-

e u opticaju paralelno s ranijim izda-

njima tog apoena.

Narodna banka Srbije istovremeno

podsea gra|ane i pravna lica da

(kao to je ve najavila sredinom go-

dine) od 1. januara 2007. godine nov-

~anice apoena od 10, 20, 50, 100,

200 i 1000 dinara, kao i kovani novac

apoena od 1 novi dinar, izdanja Na-

rodne banke Jugoslavije prestaju da

budu zakonsko sredstvo plaanja.

U opticaju e ostati samo nov~ani-

ce apoena od 10, 20, 50, 100, 200,

500, 1000 i 5000 dinara sa oznakom

"Narodna banka Srbije", zatim kovani

novac apoena od 50 para, 1, 2 i 5 di-

nara sa oznakom "Narodna banka

Jugoslavije" i sa godinama kovanja

od 2000. do 2002. godine, kao i ko-

vani novac apoena od 1, 2, 5, 10 i 20

dinara sa oznakom "Narodna banka

Srbije", a godinama kovanja od 2003.

pa nadalje.

Fizi~ka i pravna lica koja do 31. de-

cembra 2006. godine nov~anice i ko-

vani novac koji se povla~e iz opticaja

nisu zamenila za druge apoene koji su

u opticaju moi e to da u~ine od 1. ja-

nuara do 31. decembra 2007. godine

u bankama i filijalama Narodne banke

Srbije - u neograni~enom iznosu i bez

naknade. Od 1. januara 2008. do 31.

decembra 2012. van opticajne nov~a-

nice i kovani novac moi e da se za-

mene samo u Direkciji za poslove tre-

zora Narodne banke Srbije.

Odluka o povla~enju iz opticaja

nov~anica apoena od 10, 20, 50,

100, 200 i 1000 dinara, te kovanog

novca apoena od 1 novi dinar, done-

ta je u skladu s programom postepe-

nog, ali definitivnog povla~enja iz op-

ticaja nov~anica i kovanog novca iz-

danja Narodne banke Jugoslavije.

Do sada su izdati sledeiapoeni sa grbom Srbije:

1 DINAR. Av: dràvni grb; rv: zgrada

Narodne banke. God. izdanja: 2005 i

2006. U opticaju od 2. VII 2005.

2 DINARA. Av: dràvni grb; rv: manastir

Gra~anica. God. izdanja: 2006.

U opticaju od 27. XII 2006.


Kruedol. God. izdanja: 2005. i 2006.

U opticaju od 2. VII 2005.


Studenica. God. izdanja: 2005. i 2006. U

opticaju od 2. VII 2005.

20 DINARA. Av: dràvni grb; rv:

Nikola Tesla. God. izdanja: 2006.

U opticaju od 30. VI 2006. RR.. MM..

U Srbiji u opticaju novi kovaninovac apoena od 2 dinara

28 dinar 28 / 2007

moderna numizmatika

Nikola Tesla na prigodnom

novcu Republike Hrvatske

Proslavljajui ju-

bilej 150-godinji-

ce ro|enja Nikole

Tesle, pored pri-

godnog novca Na-

rodne banke Srbi-

je, izdata je, tom

prilikom, i jedna

jubilarna moneta u Hrvatskoj, apoen od

150 kuna 2006. u srebru. Veli~ina emisi-

je je 5.000 komada, a autor dizajna je

akademski vajar Stjepan Divkovi.

Na aversu je, u sredinjem delu, pri-

kaz prvog Teslinog indukcijskog motora.

U gornjem polukrugu ispisan je tekst

“REPUBLIKA HRVATSKA”, prelomljen

grbom. U donjem polukrugu je godina

izdanja “2006.”, iznad koje je formula

za jedinicu koje se u fizici po Tesli ozna-

~ava slovom "T". U donjem delu je ozna-

ka nominalne vrednosti “150 KUNA”.

Na reversu je portret Nikole Tesle. Sa

njegove leve strane uz rub je ispisan

tekst “NIKOLA TESLA 1856. – 1943.”,

a sa desne signatura medaljera u liga-

turi. Obod je gladak i ima utisnute teh-

ni~ke podatke “Ag 925/1000 24 g 37

mm PP HNZ”. Ovde je, dakle, pored

tehni~kih karakteristika, ozna~eno da

je novac iskovan u tehnici polirana plo-

~a, i data signatura kovnice - skraeni-

ca za Hrvatski nov~arski zavod. Posto-

je dve varijante oboda - natpis ~itan s

aversa (ON/A) i sa reversa (ON/R).

Pored ove prigodne kovanice, Hrvat-

ska Narodna Banka izdala je u 2006. go-

dini seriju opticajnog novca sa latinskim

natpisima, kao i svake parne godine, kao

i sledea jubilarna izdanja od srebra:

- 150 kuna u srebru povodom Svetskog

fudbalskog prvenstva u Nema~koj (II serija),

- 150 kuna u srebru povodom Zimske

olimpijade u Italiji 2006. godine i

- 150 kuna u srebru povodom Olim-

pijskih igara u Kini 2008. godine.

Rasprodati kovni~ki

setovi i „za~etni seti“

slovena~kih evra

U rekordnom vremenu, ve u juanu-

aru ove godine, rasprodati su svi kov-

ni~ki setovi Banke Slovenije sa prvim

opticajnim evrima u toj zemlji, u otica-

ju od 1. januara 2007. godine. Istovre-

meno su rasprodati i svi po~etni seto-

vi (slov. za~etni seti, engl. starter kits).

Ovakve setove izdavale su i sve druge

dràve ~lanice EMU prilikom uvo|e-

nja evra, a prodavati su gra|anima ra-

di po~etnog snabdevanja novom mo-

netom. Pored te osnovne funkcije, ti

setovi su sada tako|e predmet numi-

zmati~kog kolekcionarstva.

Slovena~ki po~etni setovi pakovani

su, kao i takvi setovi drugih evro-ze-

malja, u prozirne plasti~ne kesice na

kojima se, u gornjem delu, nalazi nat-

pis "€ - REPUBLIKA SLOVENIJA / RE-

PUBLIC OF SLOVENIA", ispod ~ega je

specifikacija sadràja, tako|e na slo-

vena~kom i engleskom jeziku. Paketi

sadrì: 8 x 1cent, 7 x 2 centa, 6 x 5

centi, 6 x 10 centi, 7 x 20 centi, 4 x 5

centi, 4 x 1 € i 2 x 2 €. Ukupna nomi-

nalna vrednost paketia je 12,52 evra,

to odgovara iznosu od 3000 tolara,

jer vrednost 1 evra iznosi 239,64 SIT.

Ve sada ovi setovi, a naro~ito kovni~-

ki ili Mint set, na svetskom numizmati~-

kom trìtu (posebno na eBay) postiù

viestruko veu cenu od prvobitne.

Makedonski „hibrid“

Po~etkom 2006. godine pojavila se

vea koli~ina apoena od 1 denara

Republike Makedonije koji predstav-

ljaju tzv. hibride. Avers ove kovanice

je isti kao kod prigodnog denara

izdatog povodom 2000 godine

hrinastva, dok je revers identi~an

redovnom izdanju apoena od 1

denara. Na gornjoj slici prikazan je

avers i revers prigodnog denara

izdatog 2000. godine, a na donjoj

prikazan hibridni primerak koji

tako|e nosi datum "2000", premda je

izdat mnogo kasnije. RR..MM..

Noviteti iz republika bive Jugoslavije

29dinar 28 / 2007

moderna numizmatika

U III i poslednjem delu ovog

~lanka, koji je u celosti

objavljen u be~kom ~asopisu

"Numismatische Zeitschrift",

Vol.111-112, 2004, objavljuje-

mo nastavak sadràja akata,

od 1883. do 1897. godine.

I ovaj prevod sa nema~kog

jezika su pripremili autori

Godina 1883.

AAkktt bbrroojj 555544//8833.. 22..0033..11888833.. Posle zavre-

nog kovanja 9 Mio. dinara (ipak!) u zlatnici-

ma, Thorsch & Söhne povla~i kauciju od

7000.- guldena.

AAkktt bbrroojj 557711//8833.. 66..0033..11888833.. HMA alje jo

jedan atest o kvalitetu metala zlatnika i potvr-

|uje kraj kovanja. [to se tolerancija ti~e, utvr-

|eno je da je puno vie teìh nego lakih zlat-

nika kovano.

AAkktt bbrroojj 559988//8833.. 77..0033..11888833.. Thorsch &

Söhne potvr|uje prijem oru|a za kovanje,

preostalog posle zavretka celog posla.

AAkktt bbrroojj 666677//8833.. 99..0033..11888833.. Zavrni bilans

o kovanju zlatnika. Kovanje je trajalo od 1.

juna 1882. do kraja februara 1883. Potpuna

lista svih trani, atesta, proba i pakovanja.

HMA je zadovoljna zaradom iz ovog posla, ali

konstatuje da je povean broj «jeftine ènske

radne snage».

AAkktt bbrroojj 776688//8833.. 2200..0033..11888833.. KSFM alje

HMA kopiju srpskog Zakona o osnivanju Na-

rodne banke i Zakona o kovanju niklenog me-

talnog novca; ovo je prvi put da se ovo izda-

nje pominje u aktima.

AAkktt bbrroojj 885588//8833.. 1199..0033..11888833.. CMFB pie

HMA o ra~unu za kovanje 9 Mio. dinara u

zlatnicima.

AAkktt bbrroojj 993388//8833.. 77..0044..11888833.. CMFB alje

upit fabrike metalnih proizvoda Schöller &

Cie iz Berndorf-a o dozvoli da u~estvuje u iz-

radi 47 tona niklenog novca za Srbiju. Pita se

koliki bi bili.

AAkktt bbrroojj 11009966//8833.. 99..0044..11888833.. KSFM pie

HMA, daje se punomoje HMA, da se nikleni

novac na plo~icama firme Schöller iskuje.

AAkktt bbrroojj 11224433//8833.. 1155..0055..11888833.. Punomoje

jednom ~lanu KSPB, da preuzme preostala

oru|a za kovanje 10 i 20 dinara u zlatu. Po-

tvrda o primanju.


dopis HMA: KSPB je preko Ministarstva ino-

stranih poslova traìlo dozvolu za nacrt i ko-

vanje niklenog novca i to: 500000 dinara u po

20 para, 500000 dinara u po 10 para i

200000 dinara u po 5 para. Time se dobijaju

sledei tiraì: 20 para 2500000 komada, 10

para 5000000 komada i 5 para 4000000 ko-

mada. Dozvola se daje.

AAkktt bbrroojj 11338866//8833.. 2200..0055..11888833.. HMA pie

firmi Schöller, sve u vezi sa modalitetima izra-

de ove serije: 1.2 Mio. dinara u Cu-Ni nov~i-

ima. 500000 dinara u 20 Para, 500000 dina-

ra u 10 Para i 200000 dinara u 5 Para. Odre-

|uju se modaliteti i kaucija.

AAkktt bbrroojj 11443322//8833.. 2233..0055..11888833.. Schöller &

Cie prihvata sve postavljene uslove bez rezer-

ve. Menja se predvi|eni pre~nik niklenog

novca da se ne bi novac zamenjivao sa srebr-

njacima od pola i jednog dinara. Pre~nici se

sada ovako fiksiraju: 5 Para 17mm (bilo

18mm), 10 Para 20mm (kao i pre) i 20 Para

poveano na 22mm, to je u stvari odstupanje

od zakona o kovanju. Odmah se nadalje na-

vodi da je KSFMR ve sve ovo odobrila a i na-

crti su prihvaeni.

AAkktt bbrroojj 11553344//8833.. 66..0066..11888833.. CMFB daje

dozvolu na dogovor HMA sa firmom Schöller

& Cie. Kovanje e biti izvedeno na sedam ma-

ina i trajae od 25.06. do 25.10.

AAkktt bbrroojj 11556688//8833.. MMaajj –– AAvvgguusstt 11888833.. Veo-

ma obimna korespondencija Prof. J. Bademli-

a sa HMA oko ra~una i plaanja napravljenih

punci i materijala za njih. Osim toga nekoliko

upita o tehni~kim osobinama, veli~ini i sl.

AAkktt bbrroojj 11771122//8833.. 1166..0066..11888833.. „HMA alje

firmi Schöller & Cie 5 probnih komada kova-

nih po novim matricama od 20 Para u niklu,

na pregled i prihvatanje“. Nadalje: „Crte` za

revers je smislio i napravio graver Neudeck,

dvoglavi orao je on izradio po modelu iz Beo-

grada“

AAkktt bbrroojj 11774400//8833.. 1188..0066..11888833.. Schöller pi-

e HMA da su probe odmah poslate u Beo-

grad.


Cie pie HMA: KSFMR Mijatovi je u Beogra-

du nov~ie pregledao i veoma je zadovoljan.

Izjavio je da je nacrt veoma lep i da je on ta-

ko neto na visokom umetni~kom nivou zai-

sta i o~ekivao od Be~ke kovnice. Tako|e traì

da se odmah pristupi kovanju. Potpisi Scharff,

Neudeck i Leisek, 21.06.1883.


probne primerke u kolekciju kovnice. Ova ko-

lekcija je kasnije prela u KHM ali danas nije

vie tamo. Gde su ovi primerci na kraju zavr-

ili, ne zna se.

AAkktt bbrroojj 22887799//8833.. 2222..1100..11888833.. HMA pie

Schöller & Cie: tehni~ki zahtevi, pakovanje,

dogovor o ostacima materijala i sl.


Cie pie HMA. Zahvaljuju se na dobroj i kon-

struktivnoj saradnji oko izvrenog kovanja.

Kaucija se povla~i i dogovara se o zavretku

posla.

AAkktt bbrroojj 22996633//8833.. 2288..1100..11888833.. HMA: zavr-

ni izvetaj oko kovanja. Navodi o tranama,

pakovanju, isporuci i sl.


Cie javlja HMA, da je KSPB od strane KSV

ovlaena da preuzme sve preostale materija-

le i oru|a od kovanja. Sve treba da ostane u

ambasadi ako bi se sledee godine kovalo

opet. Kao to znamo, do toga nije dolo: kova-

nje 1884. je vreno u Birmingemu.

AAkktt bbrroojj 33448899//8833.. 2288..1122..11888833.. Potvrda o

primanju, potpis srpskog ambasadora Riste

Dania.

Kraljevina Srbija i Be~ka carska

kovnica (K. K. Hauptmunzamt1)

- saradnja i odnosi III

Aleksandar N. BRZI], Amsterdam i

Ingeborg DANGL, Be~

30 dinar 28 / 2007

moderna numizmatika

Godina 1888.

AAkktt bbrroojj 44005599//8888.. 1155..1122..11888888.. HMA raz-

milja o tome da, zbog vrlo uspele ètve na

Balkanu, izda dukate sa godinom 1889. rani-

je, a da preostale sa goditem 1888. pretopi.

Godina 1890.

AAkktt bbrroojj 770044//9900.. 2288..0022..11889900.. Ponovna

porud`bina punci za dragocene metale. Ta-

ko|e narud`bina za izradu nove punce za

zlatne predmete izra|ene u inostranstvu.

Ovom puncom e se kasnije puncirati i au-

strijski dukati, posle 1895 godine.

AAbbbb.. 11 SSeerrbbiisscchhee PPuunnzzee ffüürr ddiiee EErrzzeeuugg--

nniissssee aauuss ddeemm AAuussllaanndd,, EEnnttwwuurrff AA.. SScchhaarrffff

AAkktt bbrroojj 996655//9900.. 1199..0033..11889900.. Ra~un i li-

sta za pre|anju narud`binu. Potpis Scharff

i Leisek.

Godina 1891.


porud`bina 10 komada punci za inostrane

proizvode.

AAkktt bbrroojj 33004433//9911.. 33..0099..11889911. Ra~un za

ovu porud`binu.

AAkktt bbrroojj 33772200//9911.. 3300..1100..11889911.. Banka J. Al-

lard & Cie iz Pariza pita pod kojim uslovima

bi bilo mogue iskovati 6 miliona dinara u

srebrnjacima od 1 i 2 dinara, ako bi banka sa-

ma organizovala nabavku srebra. HMA pred-

laè iste uslove kao u slu~aju Thorsch &

Söhne ugovora za Bugarskih 8 Mio. franaka u

bugarskim srebrnjacima. CMFB ovo odobra-

va. Kovanje bi eventualno trajalo oko 4 mese-

ca. Verovatno je banka J. Allard & Cie htela da

u~estvuje na konkursu za izradu ovog novca.

(Vidi sledei akt!)


HMA pismo Austrijskog ambasadora u Beo-

gradu u kome se opisuju modaliteti konkursa

srpske Vlade o kovanju novog srebrnog nov-

ca, 6 Mio. dinara, poto bi stari bakarni no-

vac, oko 1 mio. dinara, trebao da se povu~e iz

cirkulacije. „Izvod: Na konkurs srpske vlade

stigle su 4 prijave za liferovanje 4 miliona di-

nara u apoenima od 1 dinara i 1 miliona di-

nara u apoenima od 2 dinara. Prvo se prija-

vljuje L.T.(sic!) Lauer iz Nirnberga, ali poto

nisu priloìli kauciju, njihova prijava izgleda

nije uzeta u razmatranje. Kao druga stranka

se prijavila Budapester Commercialbank za-

jedno sa M. Thorsch & Söhne iz Be~a, nudei

plaanje od 145.34 franaka u zlatu za jedan

kg gotovog srebrnog novca. Ako bi kurs sre-

bra na trìtu rastao, oni bi plaali vie. Kao

trea stranka se prijavila srpska Narodna ban-

ka zajedno sa ma|arskom Bank für Industrie

und Handel, nudei 145.30 franaka po kg.

Tako|e su spremni i da preuzmu bakarni no-

vac. Kao ~etvrta stranka se prijavila srpska fir-

ma O. Markovi & Sinovi sa 143 franka po kg.

Oni bi tako|e kupili maine za kovanje, kova-

li u Srbiji, i na kraju bi predali maine Vladi ili

besplatno ili za malu nadoknadu. Vlada je,

me|utim, odlu~ila da se trenutni privremeni

ministar finansija Tasi bolje ne mea u ovo,

za njega strano, podru~je, i da ceo konkurs ne

ide dalje. Banka Allard & Cie je na kraju vero-

vatno ili odustala ili nije u~estvovala pod sop-

stvenim imenom...“

Godina 1893.

AAkktt bbrroojj 33559955//9933.. 99..0088..11889933.. [arfova

ekspertiza oko jedne veoma uspele la`ne

punce za inostrano zlato.

Godina 1894.

AAkktt bbrroojj 33446633//9944.. 1100..0088..11889944.. CMFB a-

lje pismo HMA o sledeem: U Srbiji se do-

sta trguje austrijskim srebrnim novcem.

KSV pita da li je ovaj novac jo zakonsko

sredstvo plaanja ili ne. Odgovor, preko srp-

skog ambasadora, da samo Marija-Terezija-

taliri jesu za trgovinu, ostalo je novac.

Godina 1897.

AAkktt bbrroojj 22888822//9977.. JJuunnii –– AAvvgguusstt 11889977.. Ve-

oma obiman akt: kovanje 4 Mio. od po 1 di-

nara i 1 Mio. od 2 dinara. Ponovo sve po

standardima Latinske Monetarne Unije.

KSV e sama srediti nabavku srebra.

AAkktt bbrroojj 33008855//9977.. 2277..0066..11889977.. HMA javlja

da ovoga puta, KSV kauciju moè da poloì i

u dràvnim obligacijama ili drugim vredno-

snim papirima ili bankovnim garancijama.

AAkktt bbrroojj 44334422//9977.. AAvvgguusstt –– SSeepptteemmbbaarr

11889977.. Odobrenje za cedulje za pakovanje

novca. Dva tabaka ovih cedulja su u ovom

aktu sa~uvana.

AAkktt bbrroojj 44442211//9977.. 66..0099..11889977.. Tehni~ki i

drugi modaliteti. Na primer, da se ne bi tre-

balo slati manje od 5 tona novca u jednoj

poiljki.

AAkktt bbrroojj 44442299//9977.. 77..0099..11889977.. Be~ko mini-

starstvo finansija upozorava HMA da ne ku-

puje previe srebra poto srpska Vlada ne

plaa redovno.

AAkktt bbrroojj 44775588//9977.. 2266..0099..11889977.. KSPB ja-

vlja da su probni primerci kovanja primljeni

u Beogradu (po 100 komada od 1 i 2 dina-

ra). Okvir nov~ia bi trebao da bude ja~e iz-

raèn i portret Kralja bi trebao da bude rav-

niji na primercima od jednog dinara, isto

kao i na dvodinarcima. [arf to prihvata i po-

pravlja. Gde su ovi primerci danas? Koliko je

nama poznato, nema nikakvih varijanti kod

kovanja 1897. godine. Sa druge strane malo

je verovatno da su ovi primerci svi vraeni Mi-

nistarstvu ili kovnici. Da li su neprimeeno ne-

stali u cirkulaciji?

AAkktt bbrroojj 55117766//9977.. 2200..1100..11889977.. HMA ja-

vlja KSFM da je prvih 1 Mio. dinara u apoe-

nima od jednog dinara iskovano i moli da se

poalje predstavnik da preuzme ovih 5 tona

novca.

Akt broj 5192/97. 22.10.1897. Pregovori

o ceni srebra.

AAkktt bbrroojj 55223366//9977.. 2233..1100..11889977.. Dalji pre-

govori o ceni srebra i modalitetima.

AAkktt bbrroojj 55224488//9977.. 2244..1100..11889977.. Predaja

prvog miliona dinara u srebru.

AAkktt bbrroojj 55226611//9977.. 2233..1100..11889977.. Punomo-

je za predstavnika za primopredaju novca.

AAkktt bbrroojj 55228833//9977.. 2266..1100..11889977.. Najava za

drugi termin za primopredaju, verovatno u

novembru. Finoa novca je analizirana u Be-

~u i na|eno je da je sve u redu.

AAkktt bbrroojj 55229911//9977.. 2277..1100..11889977.. Iako je

muterija iz Beograda ovog puta redovno

platila (drugi deo isporuke), HMA se, ipak,

brine, da je Srbija previe platila na trìtu,

oni bi to puno bolje i jeftinije regulisali da su

mogli.

AAkktt bbrroojj 55336611//9977.. SSrreeddiinnaa ookkttoobbrraa -- nnoo--

vveemmbbrraa 11889977.. Finansijski modaliteti izme|u

Ministarstva u Be~u i HMA.

AAkktt bbrroojj 55554411//9977.. 1111..1111..11889977.. Drugi deo

isporuke, opet 5 tona, je spreman za primo-

predaju.

AAkktt bbrroojj 55557700//9977.. 1133..1111..11889977.. Sve je

uredno i na vreme plaeno.

AAkktt bbrroojj 55662222//9977.. 1166..1111..11889977.. Primopre-

daja je uredno izvrena.

Akt broj 5623/97. 16.11.1897. Potvrda

banke o tome.


potvrda o primopredaji. (Bez navo|enja

razloga).

AAkktt bbrroojj 55772288//9977.. 2222..1111..11889977.. KSFM pi-

e HMA da je K.K. Privilegierte Österreic-

hische Länderbank u Be~u, opunomoena

da preuzme ostatak od 4 Mio. dinara srebr-

nog iskovanog novca.

AAkktt bbrroojj 55881155//9977.. 2266..1111..11889977.. Trei mi-

lion dinara i 5 tona srebrnog novca su goto-

vi.

AAkktt bbrroojj 55886677//9977.. 2299..1111..11889977.. Kupovina

srebra i cene srebra.


31dinar 28 / 2007

notafilija

daja tree isporuke od 5 tona novca.

Akt broj 5927/97. 2.12.1897. Potvrda o

primopredaji.

AAkktt bbrroojj 55993300//9977.. 33..1122.. 11889977.. Sertifikat o

finoi novca, koja je potpuno u redu.

AAkktt bbrroojj 66113311//9977.. 1144..1122..11889977.. Preuzima-

nje preostalih matrica i kalupa od HMA.

AAkktt bbrroojj 66114455//9977.. 1155..1122..11889977.. êtvrti

deo kovanja je gotov; opet se 5 tona srebr-

nog novca predaje na transport za Beograd.


daja poslednjeg dela od 0.5 Mio. komada

dvodinaraca.

AAkktt bbrroojj 66223355//9977.. 1188..1122..11889977.. Sertifikat

o finoi i zavrni bilans.

Literatura

Aleksandar N. Brzi. 2001. Yugoslav Co-

untermarks on Austro-Hungarian Coins.

American Journal of Numismatics, Second

Series, 13 (2001): 109-132.

A. Brzic and H. Emmerig. 2000. Possibly

New and Unpublished Lauer Pattern for the

Unrealized 1890 Coinage of the Kingdom of

Serbia. Spink Numismatic Circular, Vol. CVI-

II, Nr. 2: 55-56.

Brzic, Aleksandar and Hahn, Wolfgang.

2002. Eine bisher unbestimmte Punze auf Du-

katen der Österreichisch-Ungarischen-Monar-

chie. money trend 2/2002: 126-128.

Hubertus Czernin. 1998. Die Auslöschung.

Der Fall Thorsch.. Wien: Czernin Verlag.

Darnis, Jean-Marie. 1996. Catalogue des

fonds d’archives de la Monnaie de Paris, tome

I. Paris: Direction des Monnaies et Médailles.

(Eduard Fiala): Katalog der Münzen- und

Medaillen-Stempel-Sammlung des k. k. Ha-

uptmünzamtes in Wien, vol. 3, Wien 1904,

p. 1135-1137.

Hadì-Pei, Jovan. 1995. Novac Srbije

1868 – 1918. Beograd: Zavod za izradu

nov~anica i kovanog novca.

Hahn, Wolfgang. 2001. Die Österreic-

hischen Dukaten als Handelsgoldmünzen –

Alt- und Neuprägungen („1915“). money

trend 9/2001: 56–59.

Mandi, Ranko. 1995. Katalog Metalnog

Novca 1700–1994, III izdanje. Beograd: Srp-

sko numizmati~ko drutvo.

Pealjevi Mile, Dankovi Gordana, Spiri-

donovi Sr|an. 1998. Savezni zavod za mere

i dragocene metale 1873 – 1998. Beograd:

Savezni zavod za mere i dragocene metale.

Prokisch, B. et al. 1999. Repertorium zur

neuzeitlichen Münzprägung Europas, Band

XVIII: Südosteuropa. Veröffentlichungen des

Institutes für Numismatik Wien, Band 5. In-

stitut für Numismatik Wien.

AAPPOOEENN:: 110000 DDIINNAARRAA

GGooddiinnaa iizzddaannjjaa:: 22000066

UU ooppttiiccaajjuu:: 2200.. ookkttoobbrraa 22000066.. ggooddiinnee

((„„SSlluu`bbeennii ggllaassnniikk RRSS““,, bbrr.. 9911//22000066))

Na osnovu ~lana 55. stav 1. Zakona o

Narodnoj banci Srbije ("Slu`beni gla-

snik RS", br. 72/2003 i 55/2004), gu-

verner Narodne banke Srbije donosi

OODDLLUUKKUU O IZDAVANJU

I OSNOVNIM OBELE@JIMA

NOVÂNICE OD 100 DINARA

1. Narodna banka Srbije izdae nov~a-

nicu od 100 dinara.

2. Nov~anica od 100 dinara tampae

se na toniranoj zatienoj hartiji s

multitonskim vodenim znakom u vi-

du portreta Nikole Tesle i ugra|e-

nom isprekidanom zatitnom niti

srebrne boje, koja sadrì mikrotekst

u negativu "DINAR DINAR", sa zna-

kom "~". Mikrotekst se kontinuirano

ponavlja i ~ita i s lica i s nali~ja nov-

~anice (zatitna nit i mikrotekst su s

lica jasno vidljivi, a s nali~ja pod sve-

tlou koja nov~anicu ~ini transpa-

rentnom). U papir su ugra|ena i vi-

dljiva zatitna vlakanca u ùtoj, pla-

voj i crvenoj boji, od kojih ùta i cr-

vena pod svetlou lampe sa ultra-

ljubi~astim zracima fluoresciraju ù-

to i crveno.

Nov~anica e se tampati u kombino-

vanoj tehnici – lice u dubokoj i vieboj-

noj ofset tampi, a nali~je u viebojnoj

ofset tampi i tehnici visoke tampe za

numeraciju.

Numeracija sadrì dve slovne oznake

i sedam numeri~kih i tampana je dva

puta na nali~ju nov~anice – jednom u

crnoj, drugi put u crvenoj boji. Nume-

racija tampana u crnoj boji smetena

je u gornjem delu izme|u grba Repu-

blike Srbije i oznake vrednosti apoena

"100" date u pozitivu, i pod ultraljubi-

~astim zracima fluorescira ùtozeleno.

Numeracija tampana u crvenoj boji

smetena je uz desnu ivicu punog

tampanog dela, iznad oznake vredno-

sti apoena "100", i pod ultraljubi~astim

zracima fluorescira narandàstocrve-

no.

3. Nov~anica od 100 dinara imae di-

menzije 68 x 143 mm.

Lice nov~anice

4. Dispozicija je horizontalna.

Na levoj strani je portret Nikole Te-

sle, izveden tehnikom duboke tampe.

U donjem levom uglu, u pozitivu, irili-

com i latinicom ispisane su re~i "Nikola

Tesla", a ispod njih godine njegovog ro-

|enja i smrti "1856–1943".

U gornjem delu nov~anice, desno

od portreta, ispisana je formula

T =Wb, kojom se izraàva jedinica

za magnetnu indukciju i koja nosi na-

ziv "tesla". Iznad nje je dat prikaz elek-

tri~nog pra`njenja m2

(munje), a u do-

njem delu kompozicije, u pozadini, sti-

lizovano je prikazan (nazire se) deo

jednog Teslinog postrojenja.

Oznaka vrednosti apoena "100" data

u negativu smetena je u gornjem de-

snom uglu punog tampanog dela, a

ona data u pozitivu – u donjem delu

bele povrine.

Tekst "Narodna banka Srbije", izve-

den u tehnici duboke tampe i ispisan

latinicom u dva reda, smeten je na be-

loj povrini u desnom delu, a isti tekst,

tako|e u tehnici duboke tampe i ispi-

san irilicom u dva reda, smeten je u

blizini leve margine nov~anice – i to re-

~i " Narodna banka" u pozitivu, a re~

"Srbije" u negativu.

Iznad re~i "Srbije" ispisane irilicom

u negativu, tehnikom duboke tampe

izvedena je oznaka za slepe (mali crni

krug u veem belom krugu upisanom u

crni kvadrat). Levo od te re~i, istom

Iz Narodne banke Srbije

Nova nov~anicaNarodna banka Srbije, Beograd

http://www.nbs.yu/serbian/index.htm

tehnikom, irilicom i latinicom izveden

je mikrotekst "NBS", u est redova.

U gornjem delu bele povrine nov~a-

nice, tehnikom duboke tampe izveden

je tzv. kip efekat elipsoidnog oblika, ko-

ji prikazuje znak Narodne banke Srbije.

Ova slika se pretvara u tekst "NBS" ko-

ji se uo~ava samo pri posmatranju nov-

~anice pod odre|enim uglovima (pra-

vac gledanja mora biti to bliì ravni

nov~anice okrenut za 45 stepeni u oba

smera rotacije), dajui pri tom njegovu

sliku i u negativu i u pozitivu. Uz gor-

nju i donju ivicu tog elementa nalazi se

mikrotekst "NBS", koji se ponavlja – go-

re dat u irilici, a dole u latinici.

U donjem desnom delu bele povrine

nov~anice, iznad oznake vrednosti apo-

ena "100", tehnikom duboke tampe iz-

veden je jo jedan kip efekat, pravou-

gaonog oblika, koji sadrì irilicom is-

pisan tekst "NBS", a iznad i ispod njega

mikrotekst "NBS" – gore dat u irilici, a

dole u latinici. Ovaj kip efekat sagleda-

va se na isti na~in kao i onaj u gornjem

delu bele povrine.

U donjem desnom uglu punog tam-

panog dela nov~anice, levo od oznake

apoena "100" u pozitivu, izveden je

prozirni registar koji predstavlja polovi-

nu ukupne slike ~ija se celina moè sa-

gledati tek zajedno sa odgovarajuim

delom slike na nali~ju nov~anice (~etiri

dela namotaja vidljiva s lica zajedno s

~etiri dela namotaja vidljiva s nali~ja

formiraju stilizovani kalem s namotaji-

ma).

Desno od cifre "100" u negativu lati-

nicom je ispisan tekst "sto dinara", dok

je irilicom ispisani isti tekst smeten u

donjem delu nov~anice, desno od por-

treta.

Uz desnu ivicu nov~anice, na svetlo-

plavoj podlozi, najpre irilicom a zatim

latinicom, ispisan je tekst "falsifikova-

nje se ka`njava po zakonu", a u nastav-

ku diskretno je nazna~ena oznaka

vrednosti apoena "100".

Nali~je nov~anice

5. Dispozicija je vertikalna.

Primarni motiv je figura Nikole Tesle

sa sijalicom u ruci (motiv preuzet sa

originalne fotografije iz Muzeja Nikole

Tesle u Beogradu).

U centralnom delu dat je linijski pri-

kaz Teslinog elektromagnetnog moto-

ra, iznad koga je Teslina golubica, a le-

vo od nje stilizovano je dat Teslin elek-

tromagnetni motor.

Oznaka vrednosti apoena "100" data u

pozitivu smetena je u gornjem desnom

delu nov~anice na svetloplavoj podlozi,

a ona data u negativu – u donjem levom

uglu punog tampanog dela.

U gornjem desnom uglu punog tam-

panog dela ispisan je tekst "sto dinara",

i to u pozitivu irilicom, a ispod toga u

negativu latinicom. U donjem desnom

delu bele povrine irilicom i latinicom

ispisane su u tri reda, odozgo nadole,

re~i "Beograd", "godina" i "guverner", sa

oznakom godine "2006" u negativu. Is-

pod njih je faksimil potpisa guvernera

Radovana Jelaia. Uz gornju i donju

ivicu punog tampanog dela ispisan je

tekst "Narodna banka Srbije – Zavod za

izradu nov~anica i kovanog novca –

Top~ider" (u gornjem delu irilicom, a

u donjem latinicom). U donjem de-

snom uglu punog tampanog dela ispi-

san je u pozitivu, naizmeni~no irili-

com i latinicom, u est redova, mikro-

tekst "100 dinara". Iznad mikroteksta je

oznaka vrednosti apoena "100".

U gornjem levom uglu nov~anice, na

svetloplavoj podlozi, nalazi se grb Re-

publike Srbije. Tu podlogu ispod grba

~ini multiplikovana cifra "100" – i to u

negativu sa senkom, a u donjem delu u

mikrotekstu.

U gornjem levom delu nov~anice, na

granici bele povrine i punog tampa-

nog dela, nalazi se drugi deo prozirnog

registra iz ta~ke 4. stav 9. ove odluke.

6. Na licu i nali~ju nov~anice preovla-

|uju tonovi plave boje, uz dodatak

okerùtih i zelenih tonova. Okerùta

boja na licu i nali~ju nov~anice pod

svetlou lampe sa ultraljubi~astim

zracima fluorescira ùto.

7. Ova odluka stupa na snagu danom

objavljivanja u "Slu`benom glasni-

ku RS".

O. br. 110 G u v e r n e r

18. oktobra 2006. godine NBS

B e o g r a d

Radovan Jelai, s.r.

(„Slu`beni glasnik RS“, br. 91/2006)

Na osnovu ~lana 55. stav 3. Zakona o

Narodnoj banci Srbije ("Slu`beni gla-

snik RS", br. 72/2003 i 55/2004), gu-

verner Narodne banke Srbije donosi

OODDLLUUKKUU O PU[TANJU

U OPTICAJ NOVÂNICE

OD 100 DINARA I KOVANOG

NOVCA APOENA OD 1 DINARA

1. Narodna banka Srbije pustie u

opticaj 20. oktobra 2006. godine nov-

~anicu od 100 dinara sa obele`jima

utvr|enim Odlukom o izdavanju i

osnovnim obele`jima nov~anice od

100 dinara ("Slu`beni glasnik RS", br.

91/2006) i kovani novac apoena od 1

dinara sa oznakom godine kovanja

''2006'' i obele`jima utvr|enim Odlu-

kom o izdavanju i osnovnim obele`ji-

ma kovanog novca apoena od 1, 5 i 10

dinara ("Slu`beni glasnik RS", br.

56/2005).

2. Ova odluka stupa na snagu danom

objavljivanja u "Slu`benom glasniku

RS".

O. br. 109 G u v e r n e r

18. oktobra 2006. godine NBS

B e o g r a d

Radovan Jelai, s.r.

32 dinar 28 / 2007

notafilija

33dinar 28 / 2007

notafilija

Veliki izazov srpske notafilije:

Nov~anica sa 436 datuma

Ponuda bugarskih i

nema~kih nov~anica

sa srpskim pe~atima

B10411 - 1 LEV SREBRO 1910, ìgosana

1919. Crni pe~at na rv. NAÊLNIK OKR.

NI[KOG - NI[. € 3.-

B10450 - 2 LEVA SREBRO 1910, ìgosana

1919. Crni pe~at NAÊLNIK OKR. NI[KOG -

NI[. € 4.50

B10511 - 5 LEVA SREBRNI 1910, ìgosana

1919. NAÊLNIK SREZA NI[KOG - PIROT. €

7.50

B10551 - 1 MARK 13.8.1914, ìgosana

1919. Plavi pe~at NAÊLNIK SREZA

BELA^KOG - JAGODINA. € 20.-

B10555 - 1 MARK 12.8.1914, ìgosana

1919. Zelenkasta, ljubi~asti pe~at na av.

NAÊL. SREZA DESPOTOVA^KOG. € 20.-

B10557 - 1 MARK 12.8.1914, ìgosana

1919. Zelenkasta, ljubi~asti pe~at na rv.

NAÊL. SREZA DESPOTOVA^KOG. € 20.-

B10558 - 1 MARK 12.8.1914, ìgosana

1919. Bela, ljubi~asti pe~at NAÊLNIK

SREZA DESPOTOVA^KOG. € 20.-

B10561 - 2 MARK 12.8.1914, ìgosana

1919. Crvenkasta, ljubi~asti pe~at

NAÊLNIK SREZA DESPOTOVA^KOG. € 25.-

B10563 - 2 MARK 12.8.1914, ìgosana

1919. Crvenkasta, ljubi~asti pe~at NAÊLNIK


B10566 - 2 MARK 12.8.1914, ìgosana

1919. Bela, ljubi~asti pe~at NAÊLNIK


B10575 - 5 MARK 5.8.1914, ìgosana

1919. Plavi pe~at na av. NAÊLNIK SREZA


B10576 - 5 MARK 5.8.1914, ìgosana

1919. Plavi pe~at na rv. NAÊLNIK SREZA


B10585- 20 MARK 21.4.1910, ìgosana

1919. Ljubi~asti pe~at na av. NAÊLNIK

SREZA DESPOTOVA^KOG. RRR! € 100.-

B10588 - 50 MARK 5.8.1914, ìgosana

1919. Lubi~asti pe~at na rv. NAÊLNIK

SREZA BELA^KOG - JAGODINA. Pe~at je

slabog kvaliteta. RRR! € 130.-

Tako|e nudimo

hrvatski srebrni prigodni novac NIKOLA

TESLA i druge novitete, kao i najnoviju

mumizmati~ku literaturu iz Srbije, Slovenije

i svih drugih dràva bive Jugoslavije.

Naa ponuda sadrì veliki izbor metalnog

i papirnog novca, odlikovanja, militarije...

SRPSKI NUMIZMATI^KI STUDIO

www.singidunum-online.com

Tel (063) 6666 91

PPoslednja nov~anica Kraljevi-

ne Srbije, apoen od 55 ddiinnaarraa

sa likom Miloa Obilia na le-

voj strani aversa, predstavlja

najvei izazov za kolekcionare naih

banknota. Zato to postoji 436 raznih

datuma te nov~anice. Prvi poznati da-

tum na ovoj nov~anici je 1.9.1916, a

poslednji 10.11.1917. Broj raznih da-

tuma izra~unat je na osnovu podatka

da je u navedenom vremenskom peri-

odu tampana ova nov~anica sa razli-

~itim datumom izdanja svakog dana.

Broj na levoj strani ozna~ava redni

broj dana izdanja. Tako broj 1 ozna~a-

va prvi dan izdanja (1.9.1916), br. 2 -

drugi dan (2.9.1916), a broj 41, na

nov~anici ~iju sliku ovde objavljuje-

mo, zna~i da je ta nov~anica tampa-

na sa datumon 41. dana izdanja, to

odgovara na njoj navedenom datumu

- 11.10.1916. PPoosslleeddnnjjii ppoozznnaattii ddaann

iizzddaannjjaa (a u kontinuitetu datuma

uklju~ene su i nedelje) oozznnaa~~eenn jjee

bbrroojjeemm 443366, to odgovara datumu

1100..1111..11991177. Zato su neta~ni podaci

nekih autora koji navode da je posled-

nji datum izdanja bio 31.12.1917

(Stojanovi) ili ~ak 18. 9. 1918. (Ha-

dì-Pei).

Nov~anica od 5 dinara Kraljevine

Srbije prestala je biti zakonsko sred-

stvo plaanja 18. jula 1935. godine.

Koautor ~lanka o ovoj nov~anici, ko-

ji je objavljen u Numizmati~aru br.

18/19 (1996), gosp. Lazar Geri, za-

molio nas je da objavimo ispravku po-

datka u kojem su navedeni, citiramo:

"redni brojevi svakog datuma izrade

od broja 1 do 487". Naknadnom pro-

verom ustanovljeno je da brojevi 437-

487 ne postoje.

Barac u svom katalogu ispravno na-

vodi poslednji datum izdanja, ali grei

kada kaè da je od tih 436 poznato "sa-

mo" 318 datuma.

Svaka od ovih 436 nov~anica posto-

ji sa 25 raznih slovnih oznaka ispred

„rednog broja dana izdanja“. To su 25

prvih slova srpske azbuke bez slova

„]“, to zna~i da svaki od tih 436 da-

tuma ima po 25 varijanti, zavisno od

slovnog prefiksa.

Tabelu sa rednim brojevima datu-

ma izdanja, i njima odogovarajuim

datumima na nov~anicama, objavili

su V. Sokolovi i L. Geri u pomenu-

tom izdanju Numizmati~ara, na str.

147-148. Objanjenje o slovnim

oznakama, i numeri~kom sistemu

zatite na nov~anicama Srbije i Kra-

ljevine Jugoslavije, objavio je M.

\urii u ~asopisu dinar br 4 (1997)

na str. 19. RR.. MM..

34 dinar 28 / 2007

notafilija

Neobjavljeni primerci nema~kih

nov~anica sa ìgom DespotovcaDragan STANISAVLJEVI] i Marko MANDI], Beograd

[email protected]; [email protected]

UUnema~kom ~asopisu Münzen

& Papiergeld (Ausgabe April

2006) i u naem ~asopisu di-

nar (br. 27/2006) Jürgen

Klotz i Darko Berger objavili su ~lanke o

svim njima poznatim primercima, ne-

ma~kih nov~anica ìgosanih u Srbiji na-

kon I svetskog rata. Autorima nije bila

poznata ni jedna novcanica ìgosana u

Despotovcu, jer je jedna manja koli~ina

tih nov~anica tek nedavno otkrivena. S

druge strane vrlo je logi~no to to su u

Srezu despotova~kom cirkulisale ne-

ma~ke nov~anice u I svetskom ratu.

Ovo zato to se u tom srezu nalazi neko-

liko zna~ajnih rudnika koje su za vreme

okupacije Srbije eksploatisali Nemci. To

su: Senjski rudnik, rudnik Resava i rud-

nici Sisevac i Ravna Reka.

U monografiji izdatoj povodom 100-

godinjice Senjskog rudnika (1953. go-

dine), navodi se: Za vreme Prvog svet-

skog rata Senjski Rudnik je bio pod bu-

garskom okupacijom, ali je upravljanje

rudnikom i njegovom proizvodnjom bi-

lo u rukama Nemaca.... Za vreme bu-

garsko-nema~ke okupacije bilo je izvr-

eno produbljivanje ventilacionog okna

u Ravnoj Reci, otud mu je i ostao sada-

nji naziv "Germansko okno" (str. 80), i

[Rudnik Sisevac za vreme I svetskog ra-

ta] deli sudbinu svoje sabrae Senjskog

Rudnika, Ravne Reke i Resave, to jest

biva bezobzirno iskoriavan i pri povla-

~enju okupatora, najzad, i poruen (str.

87).

Nema~ke nov~anice, koje su bile pla-

te`no sredstvo u okupiranim rudarskim

oblastima u Srbiji, nakon rata bile su ì-

gosane i u Srezu despotova~kom. Svi

poznati ìgovi su vieredni, a stavljani

su ponekad na avers, a ponekad na re-

vers nov~anice*. Njihov tekst glasi:

KRAQ (GRB) SRP.

NAÊLNIK SREZA DESPO-

TOVA^KOG

BR_____________________

DESPOTOVAC

U manjoj ostavi do koje smo doli na-

lazili su se sledei apoeni nema~kih nov-

~anica ìgosanih u Despotovcu 1919.

godine: Slike 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9).

Pored do sada nepoznatih nov~anica

sa igom Despotovca, doli smo i do jo

jednog neobjavljenog unikata nema~ke

nov~anice ìgosane u Jagodini, i to:

50 MARK 5.8.1914, ljubi~asti pe~at u

~etiri reda, KRAQ. (GRB) SRP. /

NAÊLNIK SREZA BELA^KOG

/ BR. _____ / JAGODINA. Pe~at je vr-

lo slabog kvaliteta, jedva ~itljiv, a nala-

zi se na reversu nov~anice (sl. 10).

Sa ovih 10 primeraka, ukupan zbir

svih do sada poznatih nema~kih nov~a-

nica sa srpskim ìgovima iz 1919. godi-

ne jo uvek je vrlo skroman, iznosi sa-

mo 26 raznih primeraka. To su:

1) 1 MARK - vieredni pe~at JAGODI-

NA na reversu, beli papir


NA na reversu, zelenkasti ornament

papir

3) 1 MARK - vieredni pe~at PO@ARE-

VAC na reversu

4) 1 MARK - okrugli pe~at @AGUBICA

na reversu, beli papir


na reversu, zelenkati ornament papir


na aversu

7) 1 MARK - vieredni pe~at DESPO-

TOVAC na aversu, beli papir


TOVAC na aversu, zelenkasti ornament

papir


TOVAC, na reversu, beli papir


TOVAC na reversu, zelenkasti orna-

ment papir


NA na reversu

12) 2 MARK - okrugli pe~at JAGODINA

na reversu

13) 2 MARK - vieredni pe~at @AGUBI-

CA na reversu


TOVAC na aversu, beli papir


TOVAC na aversu, crvenkasti ornament

papir


TOVAC na reversu


NA na aversu


NA na reversu

19) 5 MARK - vieredni pe~at @AGUBI-

CA na aversu


na aversu


na reversu


TOVAC na reversu

23) 10 MARK - vieredni pe~at JAGO-

DINA na reversu

24) 20 MARK - okrugli i vieredni pe-

~at @AGUBICA na reversu


TOVAC na aversu

26) 50 MARK - vieredni pe~at JAGO-

DINA na reversu

Redakcija naeg ~asopisa sa velikim

bi zadovoljstvom objavila podatke o

eventualnim novo-otkrivenim nov~ani-

cama iz ove serije, a koji nisu sadràni

u prethodno navedenom pregledu.

36 dinar 28 / 2007

notafilija

Predlozi za nov~anice BiH u

periodu od 1994. do 1998. godineAmer SULEJMANAGI], Sarajevo

[email protected]

JJo u vreme tampanja i putanja

u opticaj serije nov~anica BH di-

nara sa datumom 15.VIII 1994.

godine, koje su ozna~ene kao

„izraz kontinuiteta monetarne suvere-

nosti me|unarodno priznate Republike

Bosne i Hercegovine“,1u Narodnoj ban-

ci BiH su bili svesni da se radi o prela-

znom novcu, pa su se pripremali za traj-

no reenje:

„U pripremi izdavanja novih nov~anica

Republike Bosne i Hercegovine polo se

od toga da je to jo uvek prelazni novac i

verovatno e trajati do postizanja mirov-

nog reenja i stvaranja drugih uslova i

pretpostavki za trajan i stabilan novac. Za

takav novac, Narodna banka Bosne i

Hercegovine je pripremila odgovarajui

program i ima ve prva reenja vizualiza-

cije gotovog novca, koja e moi da budu

realizovana kada za to do|e vreme.“2

Autor dizajna navedene serije nov~a-

nica, akademik Dèvad Hozo kaè u

osvrtu na svoje delo: „Nove nov~anice

Republike Bosne i Hercegovine kao jo

uvek prelazni novac, u pogledu vizuali-

zacije i likovnog reenja ostale su iste

kao gotov novac koji se nalazi u optica-

ju na slobodnim delovima teritorije nae

dràve.

... Kao osnovna obele`ja novih nov~a-

nica zadràni su uz savremeni likovni iz-

raz ,Grb kao simbol kontinuiteta i dràv-

nosti Republike Bosne i Hercegovine i

Stari most u Mostaru kao medievalna i

anacionalna tema graditeljstva i duhov-

ni produkt i ve~no nadahnue Bosne i

Hercegovine.“3

Razlozi za privremenost ovog novca

leè u ratom razorenoj ekonomiji i dru-

tvenim odnosima, te u politi~koj sferi.

Zaklju~enjem Vaingtonskog sporazuma

koji je zaustavio rat izme|u Armije RBiH

i hrvatskih snaga i po~etkom usposta-

vljanja Federacije BiH, od aprila 1994.

godine, po~ele su se nazirati konture mi-

rovnog reenja za BiH. Dok je bosanska

vlada u Sarajevu smatrala da je usposta-

va federacije kantona uzor po kojem tre-

ba urediti ~itavu BiH, to kasnijim Dej-

tonskim sporazumom, krajem 1995. go-

dine, nije postignuto, hrvatska strana je

smatrala da je federacija zaokruèna ce-

lina. I pored ovako bitnih razlika, samo

stvaranje Federacije BiH, na samo jed-

nom delu teritorija dràve, nametnulo je

pitanje reavanja monetarnog sistema

koji je trebao objediniti podru~ja na ko-

jima cirkulie BH dinar izdanja 1992. i

1993. godine i ona gde je u upotrebi hr-

vatska kuna. "U ovoj fazi izgradnje Fede-

racije BiH hitno je potrebno preduzeti

sledee mere: a) povui iz opticaja dosa-

danji novac i zameniti ga jedinstvenim

sredstvom plaanja; b) odrediti jedin-

stveni devizni kurs",4

Hrvatska strana je

insistirala na federalnom novcu i fede-

ralnoj centralnoj banci nalazei uporite

u Ustavu Federacije BiH, ~iji je prvi ~lan

upravo o tome govorio.5

Kako o ovom

pitanju nije mogao biti postignut dogo-

vor Vlada u Sarajevu je privremeno re-

enje nala u legalizaciji svugde rado

prihvaene nema~ke marke kao drugog

zvani~nog novca. Uredba sa zakonskom

snagom o uslovima pod kojima se prava

i obaveze i poslovi u zemlji mogu izvra-

vati i izraàvati u stranim sredstvima

plaanja je objavljena u Slu`benom listu

RBiH broj 16 od 1.VII 1994. godine i po-

~ela se primenjivati po~etkom jula 1994.

godine. Ovu uredbu o kojoj se u Vladi

razmiljalo jo od januara 1994. godine,

a koliko je ovom autoru poznato, prvi je

predloìo dr Izudin Keetovi jo u fe-

bruaru 1993,6poznata i kao Zakon o bi-

valutarnom sistemu, je obuzdala inflaci-

ju i usmerila svaku buduu monetarnu

politiku ka ~vrstom vezivanju domae

valute za DM, odnosno kasnije evro.

Ovaj potez je zahtevao i uvo|enje novog

stabilnog i za DM vezanog BH dinara,

to je i ura|eno u oktobru i novembru

1994. godine kada su putene u opticaj

nov~anice BHD sa datumom 15.VIII

1994. godine. Iako se u ovom periodu

puno pregovaralo o izgradnji finansij-

skog sistema Federacije BiH i preduzi-

mali se odre|eni koraci7, Centralna ban-

1Pismo zahvale Guvernera NBBiH, gosp. Kasima Omievia povodom izdavanja serije nov~anica BH dinara 1994. godine; dato prema radnoj verziji knjige

Novac Bosne – hrestomatski izbor gra|e; priredio prof dr Hakija \ozi; Sarajevo, 15. mart 1997. godine; str 2352

Nav. delo; str 2353

Nav. delo; str 2364

Tuzla, 1994 god; preuzeto iz knjige: dr Izudin Keetovi; Ekonomska stvarnost Bosne i Hercegovine 1992. – 1998; Tuzla, decembar 1998. god. Izdava~:

GRIN, Gra~anica; str. 285

dr Sead Kreso; Novac Bosne i Hercegovine – od BHD do novog novca BiH; Je`; Sarajevo; 1997. godine; str 1276

...Reenje se mora traìti u pravcu proirenja definicije novca i to uklju~ivanjem deviznih depozita kod poslovnih banaka. A to zahteva: 1) Prihvatanje u

nov~anom sistemu dve valute i to BH dinar i DEM, ...; ~asopis Zmaj - februar 1993; preuzeto iz knjige: dr Izudin Keetovi; Ekonomska stvarnost Bosne i

Hercegovine 1992. – 1998; Tuzla, decembar 1998. god. Izdava~: GRIN, Gra~anica; str. 117

"... Tree, pripremljeni su zakoni o Centralnoj banci i novcu (bez naziva novca).

... Naziv novca je stvar dogovora, to je manje bitno, ali, tako|e, va`no radi zaokruìvanja celokupnog finansijskog sistema" Oslobo|enje, 10. XI 1995; pre-

uzeto iz knjige: dr Izudin Keetovi; Ekonomska stvarnost ... str. 33

ka FBiH nije ustanovljena, a nakon godi-

nu dana je Dejtonskim sporazumom na-

|eno reenje u osnivanju Centralne ban-

ke BiH koja je Ustavom BiH postala „je-

dina ovlatena institucija za emisiju nov-

ca i monetarnu politiku na celom pod-

ru~ju Bosne i Hercegovine“. Uvaàvaju-

i rezultate postignute Zakonom o biva-

lutarnom sistemu, Centralna banka BiH

posluje u stvari kao Currency Board, a

kasnija domaa valuta, konvertibilna

marka8 9

ima potpuno pokrie u stranim

konvertibilnim sredstvima plaanja.

Iako od oktobra – novembra 1994. go-

dine (putanje u opticaj zadnje serije

BHD) do 22.VI 1998. godine (putanje

u opticaj nov~anica KM u apoenima od

50 F; 1; 5 i 10 KM), odnosno 27. VII

1998. godine (putanje u opticaj nov~a-

nica od 20; 50 i 100 KM) nije bilo izda-

vanja novog novca, u tom periodu su se

vodile ìve monetarno – numizmati~ke

aktivnosti na definiranju trajnog novca

Bosne i Hercegovine. Tako|er je u ovom

periodu dolo do transformacije Narod-

ne banke BiH u Centralnu banku BiH

koja je zapo~ela svoje delovanje 11. av-

gusta 1997. godine. Petnaestog jula

1997. godine je u Slu`benom listu BiH

objavljen Zakon o Centralnoj banci BiH

~iji 72. ~lan, stav 1 glasi: "Nakon 45 da-

na po stupanju ovog zakona na snagu

Narodna banka BiH i Narodna banka

Republike Srpske prestaju da rade kao

centralne banke." Obzirom da je NBRS

celo vreme svoga postojanja, a naro~ito

posle 12. V 1994. godine poslovala kao

filijala Narodne banke Jugoslavije u Be-

ogradu10

i nikada nije radila kao central-

na banka, ovaj ~lan Zakona o Centralnoj

banci BiH se odnosio isklju~ivo na Na-

rodnu banku BiH koja je sve do 29. VIII

1997 formalno postojala, dakle 18 dana

paralelno sa Centralnom bankom BiH.

Ispraajui BH dinar i Narodnu banku u

istoriju dr Izudin Keetovi je napisao:

"... Iako, taj period od 2,5 godine mno-

gima izgleda dug, treba rei da su, u

tom periodu, BiH dinar i Narodna ban-

ka bile institucije kontinuiteta dràvno-

sti. Stoga, konvertibilna marka i Cen-

tralna banka predstavljaju kontinuitet

BH dinara i Narodne banke, svakako, u

kvalitativno novim uslovima."11

U prateem pismu uz primerke radne

verzije knjige Novac Bosne – hrestomat-

ski izbor gra|e autor, prof dr Hakija \o-

zi, 16. marta 1997. godine pie Aliji

Izetbegoviu, predsedniku Predsedni-

tva BiH i dr Harisu Silajdìu, kopred-

sedavajuem Vijea ministara BiH: „Re-

cimo, u vezi sa ostvarivanjem kontinui-

teta dràvnosti Bosne, Vi dobro znate da

je jako bitno, uz ostalo, da se ostvari i

kontinuitet monetarne povijesti. To bi se

u praksi i ostvarilo, kako pokazuje gra|a

ove knjige, samo ako za naziv nov~ane

jedinice budemo i dalje koristili povije-

sno ime „dinar“ ili „gro„.

No, kad se pravi komparacija izme|u

mogua dva naziva naeg novca, imaju-

i u vidu znanstvene razloge (nae eko-

nomske odnose sa svetom), postoje naj-

manje dva bitna razloga da naziv naeg

novca bude „gro„. Prva se prednost sa-

stoji u ~injenici to bi Bosna tad bila me-

|u 60-tak zemalja sveta sa mononazi-

vom svoje valute. Druga prednost, to je

tako|e nije zanemarivo, se nalazi u ~i-

njenici to je „dinar“ balkanskih zema-

lja, zbog galopirajue inflacije, sinonim

za nestabilan novac. Sve drugo to iz to-

ga moè dalje da proizlazi, naravno, ni-

je teko naslutiti.“

Ovo pismo je sve to postoji od doku-

metacije vezano za ovaj predlog. Nita

zvani~no nije razmatrano niti odlu~eno,

ali je nema~ka Bundesdruckerei u leto

1997. godine izradila nacrte - crteè (po

njihovom objanjenju: draft sketches)

predloga za bosanskohercegova~ke nov-

~anice, od kojih je samo predlog za nov-

~anicu od 1000 jedinica do sada dospeo

u javnost. Za nov~anu jedinicu prve va-

rijante ovog predloga se koristi naziv

NOVAC. Kada je neko, verojatno iz

NBBiH, obavestio ovu tampariju o

predlogu imena za novi novac koji je

dao prof dr Hakija \ozi, oni su preko

imena NOVAC na prednjoj strani stavili

traku sa nazivom GRO[. Tako je varijan-

ta predloga za gro jednostrana (samo

prednja strana) dok je varijanta predlo-

ga za NOVAC dvostrana. Oba crteà

predloga (i za GRO[ i za NOVAC) posto-

je u svetloplavoj i u svetlobraon verziji.

Tako|e je javnosti do sada poznat samo

crte` predloga od 1000 groa

Zahvaljujui italijanskom numizmati-

~aru Christianu Costamagni, koji je stu-

pio u kontakt sa zvani~nom osobom ove

tamparije, znamo da se radi samo o cr-

teìma koje je izradio dizajner ove firme

„zajedno sa lokalnim kontaktima iz Sa-

rajeva“. Gospodin Thomas Kleindienst,

zvani~nik tamparije, je bez odobrenja

Centralne banke BiH odbio dati podake

o broju apoena za koje su izra|eni nacr-

ti, motivima na njima, kao i njihove sli-

ke. Potvrdio je da ove nov~anice nisu

tampane ni u najmanjoj koli~ini te da

se uistinu radi samo o nacrtima.

Osim ovih predloga izra|enih u Ne-

ma~koj postoje jo i jako loi dvostrani

predlozi, bolje rei fotomontaè, za apo-

ene od 5; 10; 20; 50; 100 i 500 groa

koji umesto datuma imaju oznaku

xx.xx.xxxx i aru u obliku potpisa. Ovi

predlozi su verovatno ra|eni od strane

nestru~ne osobe iz NBBiH, nisu u tam-

panoj formi i poti~u sa jednog kompakt

diska iz NBBiH na kojem su se nalazile i

slike nekih od stvarno tampanih redov-

nih nov~anica, neki od stvarno tampa-

nih predloga, neki od nacrta - predloga,

kao i neke fotomontaè.

Kada je ve postalo jasno da e se no-

vac BiH zvati konvertibilna marka usle-

dili su predlozi novca sa tim nazivom.

Kako je Zakonom o Centralnoj banci

BiH bilo predvi|eno da i ovaj novac (ko-

ji je trebao biti uveden u roku od tri me-

seca nakon donoenja zakona) bude pri-

vremeno - prelazno reenje dok se ne

37dinar 28 / 2007

notafilija

8"Moneta, nov~ana jedinica dràve, je istorijska kategorija. Me|utim, poto su se, na naim prostorima, deavali burni istorijski procesi, najbolje je iznai

opte prihvatljiv naziv monete koja nee asocirati na bliù istoriju, a koja e biti integrativni faktor na prostoru dràve Bosne i Hercegovine."

"Sa stanovita savremene teorije novca, naziv novca ima samo toliki zna~aj ako asocira na dobro vo|enu monetranu politiku."; ~asopis Poslovni uspjeh, II

1995; preuzeto iz knjige: dr Izudin Keetovi; Ekonomska stvarnost ... str. 90 - 919

" Bosanskohercegova~ka valuta je realnost, jer se moè ustanoviti kao zakonsko sredstvo plaanja. Naziv te nov~ane jedinice, sa imenom marka, je pri-

hvatljiv, jer je on toliko pristupa~an i psiholoki podoban da, od istog, dobijaju svi gra|ani jedan blagi oseaj ugodnosti." Dnevni avaz, 22.IV 1997; preu-

zeto iz knjige: dr Izudin Keetovi; Ekonomska stvarnost ... str. 11110

Slu`bena beleka sa sastanka guvernera Narodne banke Jugoslavije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine odrànog dana 12. 05. 1994. godine u

prostorijama Narodne banke Jugoslavije u Beogradu, zaklju~ak br. 2 i dalje, dato prema: Nikica Bari i Vladimir Geiger; Prilog poznavanju monetarnog su-

stava Republike Srpske Krajine, 1992. – 1995.; Numizmati~ke vijesti br. 58, str. 237 - 239; Zagreb 2005. godine11

Tuzla, 20.7.1998; preuzeto iz knjige: dr Izudin Keetovi; Ekonomska stvarnost ... str. 129

moneta ne bude prelazno reenje – ku-

pon, nego trajni novac, dodue izra|en

u dve verzije, to je bilo predvi|eno sa-

mo za prelazni kupon.13

Nakon uvo|enja u opticaj nov~anica

konvertibilne marke usledilo je i kova-

nje prvih kovanica u izdanju CBBiH. Di-

zajn za nominale od 10; 20 i 50 feninga

je izradio Kenan Zeki, a kovane su u

britanskoj kovnici Royal Mint 1998. go-

dine. Iako je Zakonom o Centralnoj ban-

ci BiH monetarna jedinica definisana

kao konvertibilna marka (KM) koja se

deli na 100 feninga (F), u ovom krat-

kom periodu u kojem su izra|eni pred-

lozi kupona, redovne nov~anice i kova-

nice dolo je do prave zbrke sa nazivom

stotog dela bosanske valute. Stota jedi-

nica se na kuponima naziva konvertibil-

ni pfening, na nov~anicama konvertibil-

ni pfenig, a na kovanom novcu isprav-

no, samo, fening.

Tako je BiH dobila novi novac, a

2001. godine su usledili novi predlo-

zi za nov~anice od 200 i 500 KM opet

od francuske firme Francois Charles

Oberthur. Novi apoen od 200 KM i

vea koli~ina nov~anica od 50 i 100

KM su bili potrebni CBBiH da bi

spremno do~ekala dolazak evra i za-

menu nema~kih maraka u sledeoj

2002. godini. Ovi francuski predlozi

su u stvari bile prera|ene redovne

nov~anice od 1 i 5 KM verzije za Re-

publiku Srpsku. Portret nobelovca Ive

Andria je ranije odre|en za apoen

od 200 KM, jer redovni apoen od 1

KM verzije za RS sa istim portretom

nije bio puten u opticaj zbog ranije

pomenute greke. Iako u Centralnoj

banci nisu razmiljali o nov~anici od

500 KM, francuska firma je izradila i

ovaj predlog preradom nov~anice od

5 KM. Ovaj put Francuzi nisu dobili

posao, nego Austrijska tamparija

nov~anica i sigurnosnica, ~iji je dizaj-

ner Robert Kalina napravio puno bo-

lji predlog prve nov~anice CBBiH ko-

ja je tampana u samo jednoj verziji.

Upravo ova jedinstvena verzija je bila

presudna da Austrijanci dobiju ovaj

posao, a ne treba isklju~iti i kompen-

zaciju za ranije izgubljeni posao sa

prvim KM nov~anicama.

39dinar 28 / 2007

notafilija

13Konvertibilna marka trajno reenje; Oslobo|e-

nje; 6. V 1998. god; str. 5

Slika 3. Predlozi za kupon KM austrijske privatne firme, maj 1997. godine

Slika 4. Predog za kupon KM francuske tamparije

Francois Charles Oberthur, drugi deo 1997. godine

Slika 5. Predlozi za nov~anice od 200 i 500 KM francuske

tamparije Francois Charles Oberthur, 2001. godina

40 dinar 28 / 2007

notafilija

Novac Jevrejskog geta

u Terezinu 1943-1945Zbyek [USTEK, Bratislava (Slova~ka)

[email protected]

UU18. broju ~asopisa dinar ob-

javljen je ~lanak o novcu je-

vrejskog geta u gradu Tere-

zin (Theresienstadt), u pro-

tektoratu êka i Moravska u toku II

svetskog rata. U ovom ~lanku, naà-

lost, ima vie faktografiskih greaka.

Tako|e autor toga ~lanka u nekim svo-

jim kontstatacijama i datim ilustracija-

ma nije pravio razliku izme|u dve na-

cisti~ke kaznionice u Terezinu - geta u

velikoj tvr|avi (gradu) Terezin i u ma-

loj tvr|avi nedaleko grada Terezina,

koja je sluìla kao kaznionica prakog

odeljenja gestapa. U njoj nisu bili za-

tvoreni Jevreji nego - u mnogo loijim

uslovima nego u getu - nejevrejski gra-

|ani protektorata, êsi ili Moravci.

Namera je ovog ~lanka da ~itaonica-

ma dinara pruì informacije koje odgo-

varaju stvarnom stanju prou~avanja

ove zanimljive i do sada nepotpuno ob-

ra|ene teme u nov~anoj istoriji na pod-

ru~ju êhoslova~ke.

Osnivanje geta u Terezinu

Progon Jevreja u protektoratu zapo-

~eo je na samom po~etku nema~ke

okupacije êke i Moravske. Najteè

razdoblje za Jevreje, koji nisu mogli le-

galno ili ilegalno emigrirati iz ~eko-

moravskog protektorata u po~etku

okupacije, po~elo je posle konferencije

na Vanskom jezeru (Wansee) 20. janu-

ara 1942, na kojoj su nema~ki nacisti

formulisali koncepciju takozvanog ko-

na~nog reenja jevrejskog pitanja

(Endlösung).

Prvobitno su nacisti imali nameru da

na podru~ju protektorata izgrade dva

privremena sabirna geta za Jevreje pre

njihovog transporta u likvidacione kon-

centracione logore. Jedan je trebao biti

na jugoistoku Moravske, verovatno u

okolini grada Kyjov, a drugi u êkoj.

Nakon duèg traènje pogodnog me-

sta, na sastanku Reichsprotektora R.

Heydricha i dràvnog ministra za pro-

tektorat K. H. Franka, 10. oktobra

1941. godine, odlu~ili su da u geto pre-

tvore samo stari garnizonski grad i tvr-

|avu Terezin izgra|enu krajem XVIII

veka. Grad se nalazio 60 kilometara se-

verno od Praga, imao je mnogo kasar-

ni oko kojih su bile gradske zidine sa

katakombama. Zbog toga se mogao la-

ko ~uvati i izolovati od spoljnog sveta.

Osim toga bio je samo 2,5 km udaljen

od èlezni~ke stanice Bohuovice.

Ve 24. novembra 1941. godine de-

portovano je u Terezin 1000 Jevreja sa

starim Jakobom Edelsteinom na ~elu,

kao pripadnici Gra|evinske komande

(Aufbaukomando), a ve 4. decembra i

druga grupa od 1000 Jevreja. Njihov

zadatak bila je priprema uslova za na-

stambu oko 50.000 stanovnika u gradu

u kojim je do tada, u normalnim uslo-

vima, ìvelo samo 3.142 stanovnika.

Prema odluci Reichsprotektora R.

Heydricha od 16. februara 1941. godi-

ne, optina grada Terezin (Stadtgeme-

inde Theresienstadt) bila je likvidira-

na. Do 15. juna 1942. godine svi civil-

ni stanovnici morali su da napuste svo-

je kue. Zbog toga su prvi deportovani

Jevreji u prvoj polovini 1942. godine,

ìveli isklju~ivo u zatvorenim kasarna-

ma, ali posle odlaska poslednjih civil-

nih stanovnika bili su nastanjeni u

svim kuama u gradu, a od 6. jula

1942. mogli su se slobodno kretati po

celom gradu.

Slika 1. Prvobitni i definitivni oblik portreta Mojsija na terezinskim nov~anicama

înjenica da se geto nalazio u vie ili

manje normalnom gradu, motivisala je

naciste da koriste ovaj geto za svoje

propagandisti~ke svrhe. Planirali su da

geto u Terezinu bude jedini koncentra-

cioni logor kojeg e pokazivati komisi-

jama Me|unarodnog crvenog krsta.

Zbog toga je postojala potreba da se

stvori u getu iluzija normalnog ìvota.

Uslovi ìvota u getu

Za razliku od drugih logora, geto u

Terezinu nisu ~uvali pripadnici SS, ne-

go je ulaze u geto ~uvala protektorat-

ska (~eka) policija. Sam zapovednik

geta bio je, me|utim, pripadnik SS.

Unutranji poredak odràvala je, i ivo-

tom u getu upravljala, komplikovano

organizovana Jevrejska samouprava

(Jüdische Selbstverwaltung) sa "najsta-

rijim Jevrejem" (Der älteste der Juden)

na ~elu. Ova samouprava je radila na

osnovu usmenih naredbi zapovednika

geta. Imali su i svoju policiju

(Gettowache), kao i vatrogasno dru-

tvo. Odràvali su privredne kontakte

geta sa okolinom i koristili sve mogu-

nosti da poboljaju ìvotne uslove za-

tvorenika. ^lanovi Uprve imali su razli-

~ite privilegije - zasebne sobe za svoje

porodice i male vrtove prored gradskih

zidina. Stoga moramo istai da u getu

Terezinu ni izdaleka nije bio sadisti~ki

reìm onakvog tipa koji je postojao u

drugim koncentracionim logorima. Sa-

mo u tekim prekrajima zatvorenici su

podvrgavani drasti~nim disciplinskim

merama, od kojih je najstroà bila od-

vo|enje u Malu tvr|avu, gde su ih stre-

ljali. Neki zatvorenici su mogli da izla-

ze iz geta i da rade na poljima u okoli-

ni.

No, bez obzira na nacisti~ke propa-

gandisti~ke ciljeve, stvarni uslovi ivota

u getu bili su u po~etku prili~no teki.

Jevreji nisu samo stanovali u normal-

nim stanovima, a i tu bez osnovnih hi-

gijenskih uslova, nego tako|e u podru-

mima i potkrovljima, koji su se poseb-

no za vreme velikih vruina u leto

1942. godine, pokazali fatalnim za sta-

re i bolesne osobe, koji su tada umirali

u ogromnom broju, svakodnevno pre-

ko stotinu osoba. Dnevna vrednost ne-

redovno izdavane hrane bila je 1500-

1800 kalorija. Dnevni trokovi za jednu

osobu iznosili su samo 0,32 RM.

To to su nacisti hteli da pretvore ge-

to u nekakav uzorni logor prinudila ih

je da uslove ìvota u getu poboljaju.

Zato su preduzeli izgradnju nove kana-

lizacije i vodovoda, kuhinje, ambulante

i "bolnice", a 13. septembra 1942. saop-

tili su da e u getu biti otvorene i pro-

davnice sa odeom i obuom, galante-

rijom, parfimerijom, papirom... Otvo-

rena je i "kafana" (8. decembra 1942) u

kojoj su zatvorenici mogli za poseban

bon dobiti olju surogata kafe sa dve

kockice eera. U prve dve godine po-

stojanja geta, zatvorenici su dobijali

svu potrebnu robu i hranu za posebne

bonove u formi potroa~kih karata. Po-

sedovanje novca nije bilo dozvoljeno.

Uvo|enje nov~anog

opticaja u geto

U septembru 1942. godine zapoved-

nik geta saopto je Samoupravi zami-

41dinar 28 / 2007

notafilija

Slika 3. Nov~anica od 100 geto-kruna (od prolea 1944. "terezinskih kruna")

Slika 2. Graver Jindra Schmidt,

autor crteà terezinskih nov~anica

Slika 4. Jakob Edelstein, stareina Jevreja u Te-

rezinu, ~iji se potpis nalazi se na licu nov~anice

sao da se u geto uvede nov~ani opticaj.

Nije isklju~eno da je ova zamisao pote-

kla od Jevrejskere verske optine u Pra-

gu, koja je, prema nacisti~kim naredba-

ma, organizovala deportacije Jevreja i

konfiskacije njihove imovine. Sli~na

praksa postojala je ve u getu u Lodù

(Lodz, Litzmanstadt) gde su geto nov-

~anice bile poznate po nazivu "potvrde"

(Quittungen). Zbog toga je Samoupra-

va ovlastila dva svoja ~lana, slikara Pe-

tra Kiena i izvesnog Heilbronna, da pri-

preme grafi~ke crteè za ovaj logorski

novac. Na njima su bili naslikani jevrej-

ski simboli i motivi, i bili su sli~ni nov-

~anicima iz geto u Lodù. No ti crteì

nisu bili prihvaeni nego su izmenjeni,

ili u Berlinu ili u Jevrejskoj optini u

Pragu.

Autor crteà potvrda, tampanih u

Pragu, je poznati grafi~ar i graver u

tampariji Narodne banke za protekto-

rat êka i Moravska u Pragu Jindra

Schmidt Sa crteìma je bilo probleme,

jer je slika Mojsija na prvobitnom crte-

ù bila, prema miljenju predstavnika

Reichsbanke, "suvie plemenita". Zbog

toga je J. Schmidt morao da je prome-

ni tako da on na slici bude "ruàn". Ali

ni sa promenjenom slikom predstavnik

Banke nije bio zadovoljan, ali je istu

odobrio samo zbog nedostatka vreme-

na. Pre toga je Univerzitetska bibliote-

ka u Pragu morala da potvrdi da plo~e

sa jevrejskim tekstom Desetih bo`jih

zapovesti nisu sadràvale neke antine-

ma~ke kriptograme.

Planirani datum uvo|enja nov~anog

opticaja u getu bio je 1. januar 1943.

Taj datum nalazimo ne samo na potvr-

dama, nego i na razli~itim blanketima

pripremanim u vezi s nov~anim optica-

jem u getu. Me|utim, datumi na nov-

~anim trakama pokazuju da su potvrde

bile tampane tek u martu 1943. godi-

ne.

U vezi s uvo|enjem nov~anog optica-

ja u geto, Jevrejska samouprava orga-

nizovala je od septembra 1942. godine,

pod rukovodstvom dr Ludwiga Hilfa,

biveg ~inovnika Srednjoevropske ban-

ke u Be~u, svoju banku - Bank der

Jüdischen Sebstverwaltung in Theresi-

enstadt - kao emisioni institut ovog

novca. U upravi banke radile su promi-

nentne osobe: predsednik dr Desider

Friedmann, predsednik Jevrejske ver-

ske optine u Be~u; predsednik trgo-

42 dinar 28 / 2007

notafilija

Slika 5. Zgrada terezinske venice u kojoj se do 28. augusta

1944. nalazila banka Jevrejske samouprave u Terezinu

Slika 6. Naredba Jevrejske samouprave od 10. maja 1943. o uvo|enju

nov~anog opticaja u geto - jedini "pravni" dokument o putanju nov~anica u opticaj

va~kog odeljenja dr Stephan Popper,

bivi ~lan êke eskontne banke i Kre-

ditnog instituta u Pragu; Karel Wagner

bivi upravnik Legiobanke u Pragu i dr

Ludwig Waller, bivi slu`benik Nema~-

ke banke u Berlinu. Banka je dobile

zgradu bive venice u Terezinu i u njoj

je radilo 50-60 slu`benika. Formalno

novac u getu bio je pokriven novcem

koji su nacisti konfiskovali Jevrejima u

toku deportacije, ili koji su dobili za

prodatu imovinu deportovanih. Ovaj

novac bio je deponovan u Jevrejski ise-

ljeni~ki fond (Jüdisches Aussiedlun-

gsfond) kod nema~ke Union banke u

Pragu.

Banka je 21. aprila 1943. godine do-

bila nov~anice u nominalnoj vrednosti

od 53 miliona geto-kruna u apoenima

1 krune (2.242.000 komada), 2 krune

(1.019.000 komada), 5 kruna

(530.000 komada), 10 kruna (450.000

komada), 20 kruna (319.000 koma-

da), 50 kruna (159.000 komada) i 100

kruna (279.000 komada). Ova apoen-

ska struktura bila je o~igledno u nekoj

meri prilago|ena strukturi novca u

Protektoratu gde su, na kontrolisanom

trìtu, bile sa~uvane cene iz predrat-

nog vremena.

Organizacija nov~anog

opticaja u getu

Uvo|enje novca u geto sa po~etkom

12. maja 1943. godine, bilo je objavlje-

no u dnevnom nare|enju Samouprave

10. maja 1943. godine.

Prema nema~koj naredbi svi zatvore-

nici od 15 do 60 godina bili su obave-

za-

43dinar 28 / 2007

notafilija

Slika 7. Naredba Jevrejske samouprave od 24. juna 1943. sa slu`benim cenama nekih roba

Slika 8. Prva i ~etvrta strana tedne knjiìce

(karte) Banke Jevrejske samouprave u Terezinu

Slika 9. Druga i trea strana tedne knjiìce

(karte) Banke Jevrejske samouprave u Terezinu

ni da rade prose~no 69 sati u nedjelji u

pet proizvodnih kategorija. Za ovaj rad

mukarci su dobijali mese~nu platu od

105-295 kruna, a ène 95-205 kruna.

Drugi zatvorenici dobijali su "potporu"

105 (mukarci) ili 95 kruna (ène),

"prominenti" pojedinci i ratni invalidi

70, 80, 105 ili 145 kruna.

Mali deo ovog novca dobijali su u go-

tovini, vei deo se upisivao na tednu

knjiìcu (kartu) kao oro~eni ulog. Iz

ovog uloga bilo je mogue podii novac

samo u izuzetno retkim prilikama.

Zbog toga je oro~eni ulog bio samo fik-

tivna suma, koju je banka svaki mesec

rutinski pripisivala na tednu knjiìcu.

Tako|e se i novac isplaen u gotovini

mogao uloìti na tednu knjiìcu. Za-

tvorenici su morali da nose svoju ted-

nu knjiìcu sa sobom i imali su nared-

bu da svakome ko poseti geto moraju

da pokaù kakav konto imaju...

Istovremeno sa uvo|enjem novca bi-

le su istaknute cene nekih roba u tri ka-

tegorije kvaliteta. Ustvari, mnoge od

ovih roba bile su predmeti zaplenjeni u

toku kontrole zatvorenika pri njihovom

dolasku u geto. Na taj na~in neki zatvo-

renici mogli su da kupe svoj sopstven

kofer ili neku drugu stvar koja je ve bi-

la njihova.

Zadatak banke bio je da se brine o

nov~anom opticaju. Ali zbog nedostat-

ka robe u duanima, od mese~ne emi-

sije oko 5 miliona kruna, bilo je potreb-

no samo oko 2 miliona kruna. Zbog to-

ga je Samouprava uvodila razne takse.

Za organizovanje slobodnog vremena

(u getu je bilo mnogo kulturnih akcija i

javna biblioteka) taksa je iznosila me-

se~no 50 kruna, za kupanje 2 krune itd,

a plaala se i "carina" za pakete, koje su

zatvorenici dobijali od svojih poznani-

ka i ro|aka, koji jo nisu bili deportova-

ni. Sem toga suma isplaena u gotovini

bila je smanjena na 65-160 kruna za

mukarce, 60-120 kruna za ène,a pot-

pora za prominente na 40, 50, 60 i 65

kruna. Tako|e su uvodene i nov~ane

kazne do 50 kruna. Na taj na~in bio je

nov~ani opticaj u getu balansiran.

Oni zatvorenici koji su transportova-

ni u likvidacione logore morali su pre

tog transporta da vrate svu svoju goto-

vinu i tedne knjiìce. U praksi su mno-

gi svoju gotovinu poklanjali svojim pri-

jateljima ili ro|acima koji su jo mogli

da ostanu u getu.

Mada je u getu bio uveden sopstveni

novac, vei deo svih potrebnih roba i

hranu zatvorenici su i dalje dobijali za

bonove (potroa~ke karte). Ovo potvr-

|uje fiktivan karakter novca u getu o

kojem govore svi autori istorije geta u

Terezinu i neki ~lanci u de~ijom ~asopi-

su Vedem, koji su deca izdavala u getu.

Svi ovi izvori saglasni su u tome da je

ovaj novac bio bez vrednosti i da je bio

samo instrument nacisti~ke propagan-

de. Tvrdi se da su ga zatvorenici kori-

stili samo za igranje karata. Neki zatvo-

renici su ~uvali ove nov~anice samo za

slu~aj da bi se nekada za njih moglo

neto dobiti.

Moramo u sutini da se sloìmo sa

ovim miljenjem. Ova konstatacija,

ipak, ne odgovara u potpunosti kompli-

kovanoj realnosti svakodnevnog ìvota

u getu. Zato to nailazimo na neto

druga~ije podatke u spomenarima ne-

kih zatvorenika koji su sa~uvani u arhi-

vu Memorijalnog centra geta u Terezi-

nu. Novac u getu pominje se u dva spo-

menara. Jedan je pisao zatvorenik Willi

Mahler, ~eki Jevrejin, koji je imao sra-

zmerno dobru poziciju u samoupravi

pa se mogao baviti trgovinom margari-

na na crno. On je ìveo u getu do sep-

tembra 1944. godine relativno dostoj-

nim ìvotom. (Nakon toga je deporto-

44 dinar 28 / 2007

notafilija

TAB. 1 - CENE NEKIH ROBA PO SPOMENARU WILLI MAHLERA

(ARHIV NARODNOG SPOMENIKA GETA TEREZIN)

Roba Cena u krunama

Jaje - 1 komad 45

Hleb - 1 kg 150 - 350

Brano - 1 kg 900 - 1200

[eer - 1 kg 500 - 1000

Margarin - 1 kg 800 - 1600

Gerla - 1 kg 800

Mladi krompir - 1 kg 140

Obua 2000

Jabuka 100

Saharin - 100 tableta 100

Sardine - 1 konzerva 200 - 300

Cigarete - 1 komad 40

TAB. 2 - CENE NEKIH ROBA PO ADLERU

Roba Cena u krunama

Cigareta - 1 komad 4-8 na po~etku, 15-25 kasnije, 70- 150 na kraju

Kocka eera 15

Hleb - 1 kg 80 - 100 na po~etku, do 800 na kraju

Margarin - 1 kg 2000

Brano - 1 kg 1000 - 1500

Limun - 1 komad 180

Jabuka - 1 komad 200

Pomorandà - 1 komad 250

Slika 10. Detalj nov~anice od 20 kruna sa neautenti~nim

ìgom Banke Jevrejske samouprave u Terezinu

van). Drugi spomenar je pisala Eva Ro-

ubí~ková, mlada Jevrejka koja se nala-

zila na najnièm nivou u drutvenoj hi-

jerarhiji geta. U oba spomenara nalazi-

mo mnogo informacija o kupovini ra-

znih roba, pre svega namirnica (hleba,

krompira i drugog povra) i o njihovim

cenama. Ove cene su bile vie u vreme-

nu neposredno pre transportovanja,

kada su se zatvorenici trudili da se

snabdeju za "put", a niè u vremenima

izme|u dva transportovanja, kada se

poloàj u getu stabilizovao. Spomenari

pokazuju da su bile velike razlike me|u

"onima, koji su u getu imali sve i onima

koji nisu imale nita". Nalazimo u nji-

ma i beleke o plaanju uzajamnih

usluga me|u zatvorenicima, delimi~no

u hrani, delimi~no u novcu, kao i raz-

miljanja o vrednosti nekih stvari pre

rata i u getu - "Pre rata, kada su sardi-

ne kotale tri krune, nismo ih kupovali,

a sada ih jedemo iako kotaju 300 kru-

na...".

Premda je vrednost ovog novca bila

ograni~ena nenormalnim uslovima i

premda je sve u getu zavisilo isklju~ivo

od dobre i loe volje nacista, iz oba spo-

menara se vidi da je u mnogim situaci-

jama vlasnitvo novca moglo zatvore-

nicima olakati, ili u~initi prijatnijim,

njihov svakodnevni ìvot. Ovaj aspekt

bio je posebno izrazit u leto 1944. go-

dine, kad se u getu pripremalo snima-

nje propagandnog filma. U to vreme bi-

lo je mogue kupiti u getu i sladoled i

limunadu. Bez obzira to to moè da

zvu~i cini~no, nekim zatvorenicima to

je pruìlo priliku da jo nekoliko puta u

svom ìvotu okuse ove delikatese.

U toku snimanja propagandnog filma

o getu, terezinske nov~anice su odigra-

le svoju ulogu i kao rekvizit. U jednoj

sceni "kia" nov~anica zasipa "tipi~nog"

Jevrejina koji, saglasno sa koncepcijom

primitivnih nacisti~kih antisemistskih

predstava, igra od radosti zbog velike

koli~ine novca.

Posle snimanja ovog filma po~ela je,

28. septembra 1944. godine, serija

transporta iz Terezina u likvidacione

logore. Na kraju godine ostalo je u ge-

tu samo oko 11.000 zatvorenika. Sa-

glasno tome, nov~ani opticaj pao je na

oko 7 miliona kruna, t.j. oko 700 kruna

na zatvorenika. Nacisti su 31. decem-

bra 1944. godine naredili banci da li-

kvidira konta i tedne knjiìce svih za-

tvorenika koji su bili transportovani, ili

su umrli u Terezinu. Na ovaj na~in su-

ma zatvorenih konta je pala sa oko 100

miliona na oko 20 miliona kruna. Ban-

ka je, me|utim, nastavila svoju delat-

nost do kraja postojanja ovog geta.

Za razliku od novca u drugim naci-

sti~kim logorima, novac u Terezinu do-

bijali su svi zatvorenici i kupovina jed-

ne stvari nije bila vezana za kupovinu

druge, nepotrebne.

Likvidacija nov~anog

opticaja u Terezinu

Skoro svi zatvorenici, koji su ostali u

getu posle serija transporta u jesen

1944. godine, spaeni su po~etkom

maja 1945. godine, kad je upravu geta

od SS preuzeo Paul Dunant, predstav-

nik Me|unarodnog crvenog krsta. Nji-

hov poloàj, me|utim, iskomplikovala-

lo je to to su do kraja aprila 1945. go-

dine Nemci dopremili u Terezin oko

2.000 zatvorenika iz koncentracionih

logora na Istoku, a koji su bili u vrlo lo-

em zdravstvenom stanju. Zbog toga je

po~etkom maja u Terezinu izbila epide-

mija tifusa, pa je u getu bio zaveden ka-

rantin. Za njegovog trajanja iz higijen-

skih razloga spalijene su skore sve nov-

~anice u getu.

Zbog epidemije je po~ela repatrijaci-

ja zatvorenika tek 28. maja 1945. godi-

ne, u toku koje je Jevrejska samoupra-

va pregovarala sa ~ehoslova~kim orga-

nima, pa je na osnovu ~injenice da je

emisiju novca u getu formalno pokri-

vao Jevrejski iseljeni~ki fond

(Jüdisches Aussiedlungsfond) odlu~e-

no da se ovaj fond podeli na dva dela:

75% sredstava fonda za isplatu zatvo-

renicima koji su se nalazili u Terezinu,

a 25% onim zatvorenicima koji su vra-

eni iz Auvica (Auschwitz,

Oswienim). Na ovaj na~in je oko

10.000 zatvorenika dobilo po 1000-

5000 kruna Protektorata êke i Mo-

ravske, kao malu pomo na po~etku

slobodnog ìvota.

Neki numizmati~ki

aspekti terezinskog novca

Veliki deo primeraka terezinskih

nov~anica koje se nalaze u zbirkama

nikada nisu bile u opticaju u Terezinu.

One poti~u iz rezervi tamparije Na-

rodne banke u Pragu. U toku 1950-ih

i 1960-ih godina sindikalna organiza-

cija êhoslova~ke dràvne banke pro-

davala je vrlo jeftino (samo za 40 he-

lera, t. j. za manje od ¼ ‰ prose~ne

plate toga vremena!) cele komplete

ovih nov~anica. Krajem 1980-tih godi-

na jo ih je bilo mogue kupiti bez bi-

lo kakvih problema za 100-120 kruna

(oko 1/30 prose~ne plate). Posle

1989. po~eo je intenzivni izvoz ovih

nov~anica iz êhoslova~ke i njihova

cena neprestano je rasla, a raspoloìva

koli~ina opadala.

Autenti~nih nov~anica iz opticaja sa-

~uvalo se vrlo malo zbog toga to su bi-

le spaljene u toku epidemije u maju

1945. godine. One se retko pojavljuju

na trìtu i me|u njima su posebno ret-

ki visoke apoeni. Zbog njihovog loeg

kvaliteta, veina sakuplja~a ih ignorie.

U poslednje vreme, od pre 5-6 godi-

na, ove autenti~ne opticajne nov~anice

pojavljuju se na trìtu sa ìgom Banke

jevrejske samouprave kao "velika ret-

kost". Sve ove ìgosane nov~anice, na-

àlost, prestavljaju falsifikate, jer poti-

~u od jednog trgovca koji kupuje i ìgo-

e autenti~ne nov~anice. I autenti~nost

ìga je vrlo sporna. Premda nije isklju-

~eno da je neko nabavio autenti~ni ìg

banke i potom ga zloupotrebio, ipak je

to malo verovatno. Pre svega zato to

bi bilo skoro mogue koristi gumeni ig

starosti 60 godina.

Upadljivo je to da su se igosane nov-

~anice pojavile tek nakon publikovanja

prvog detaljnog ~lanka o terezinskom

novcu u kojom su date i reprodukcije

nekih blanketa sa tampanim ìgom

banke Jevrejske samouprave. Zbog to-

ga je vrlo verovatno da ni ovaj ìg nije

autenti~an, nego da je izra|en prema

reprodukcijama u tom ~lanku.

LLiitteerraattuurraa

Adler, H. G. Die verheimlichte

Warheit - Theresienstädter Dokumen-

te, Tübingen, 1958.

Bartunek, V. Jak jsem byl nucen

vylepovat Moj`íe, Bankovka, 1: 5-7,

1973.

Hilf, L. Theresienstadt, Wien 1960.

[ustek, Z. Die Quittungen der Bank

der Jüdischen Selbstverwaltung im

Ghetto in Theresienstadt 1943-1945,

Slovenská numizmatika, 13: 93-124,

1994.

45dinar 28 / 2007

notafilija

46 dinar 28 / 2007

medalje i plakete

Nai numizmati~ari na medaljama i plaketama

Plaketa dr Mihajla ProkeaU SPOMEN LEGENDARNOG NUMIZMATIÂRA SUBOTICESilvester GERLOVI^, Subotica

sylvester@pannonnet. net

PProla je ve 21 godina od smrti

najpoznatijeg numizmati~ara

Subotice, ddrr MMiihhaajjllaa PPrrookkeeaa

(Prokes Mihály), a unato~ toj

~injenici njegovo ime i dan danas se toli-

ko ~esto spominje u krugovima kolekci-

onara kao da jo uvek ìvi me|u nama.

Razlozi za njegovu popularnost su mno-

gobrojni: kao ~ovek bio je poznat i ugle-

dan gra|anin Subotice, kao numizmati-

~ar bio je poznat i priznat stru~njak i-

rom Jugoslavije, a i Srednje Evrope.

Doìvevi duboku starost - preminuo je u

99-oj godini - i bavei se preko 60 godi-

na numizmatikom, preìveo je ~ak dve

generacije numizmati~ara: one koji su

tokom prolog veka zajedno sa njim bili

utemeljiva~i kolekcionarskog ugleda ju-

goslovenskih numizmati~ara. @ivei ta-

korei tokom celog prolog veka, stvori-

la se slika o njemu kao da je besmrtan,

kao da njegov isuen, stara~ki lik sa sta-

rom, izgu`vanom aktentanom u ruci, i

dalje leluja suboti~kim korzom. Jo za i-

vota se postarao da ne padne u zaborav,

da u svetu numizmatike postane "besmr-

tan" u materijalnom smislu, dajui da se

1971. godine sa njegovim likom odlije

plaketa u vajarskoj radionici suboti~kog

akademskog vajara Gabora Almaija.

Svedok burnog stolea

Dr Mihajlo Proke je ro|en 14. novem-

bra 1887. godine u Subotici. Maturirao

je u segedinskoj gimnaziji, diplomirao je

na Pravnom fakultetu u Kluù gde je

1916. godine stekao doktorsku titulu iz

pravnih nauka, a da bi mogao uspeno

voditi porodi~no imanje, zavrio je i Fa-

kultet agrarnih nauka u Moonma|aro-

varu. Unato~ dvema diplomama nikad

nije "radio": Ja nikada nisam radio, ja

sam ro|en za gospodina - znao je svojim

piskavim, stara~kim glasom odgovoriti

znatièljnicima koji su ga zapitkivali ~i-

me se bavi. A pri~a je sledea: Bio je ra-

njen kao vojnik Monarhije u Prvom svet-

skom ratu, te je bio oslobo|en dalje slu-

`be. Otac mu je bio imuan, posedovao

je 150 hektara zemlje, sala sa talama,

ciglanu, veliku dvospratnu palatu na tri

ulice, na oku glavne ulice Subotice -

koja se i danas naziva Prokeovom pala-

tom - tuce drugih kua i zalagaonicu.

Ova zalagaonica je bila najunosniji po-

sao porodice za vreme i posle Prvog svet-

skog rata, a ujedno i odredila sudbinu dr

Mihajla Prokea kao numizmati~ara. Na-

ime, kada mu je sredinom dvadesetih

godina otac preminuo, nasledio je prili~-

nu koli~inu zlatnog i srebrnog novca iz

zalagaonice. Ovi novci su pobudili nje-

govo interesovanje za numizmatiku i za

nekoliko godina postao je strastven ko-

lekcionar.

Putovao je irom Jugoslavije i Evrope,

poseivao je numizmati~ke radnje i auk-

cijske kue Budimpete, Be~a i Minhena,

odràvao je kontakte sa mnogim kolek-

cionarima. Bio je imuan, mogao je fi-

nansirati svoju strast od prihoda imanja.

Nije mogao ni sanjati da e mu numi-

zmatika uskoro postati glavni i skoro je-

dini izvor prihoda. Posle Drugog svet-

skog rata izvrena je nacionalizacija, od-

uzete su mu kue, ciglana, od palate su

mu ostavili jedan povei stan, a od ze-

mlje svega dvadeset hektara sa salaom,

talom i mehanizacijom. Uskoro su mu

oduzeli jo deset hektara i primorali ga

da se svojevoljno udruì u zemljoradni~-

ku zadrugu koja je bacila oko na njegov

sala i kvalitetan mainski park. Za ne-

koliko godina se zadruga raspala, sala

je o~erupan, mehanizacija razvu~ena.

Razo~aran postupkom novog poretka,

nije se nikad vie bavio poljoprivredom,

nije imao snage da se svakodnevno suo-

~ava sa bednim ostacima svog nekada

uzorno vo|enog poseda. Zemlju je iz-

dao u zakup i okrenuo se u potpunosti

numizmatici. Sa svojim diplomama i

doktorskom titulom imao je status po-

ljoprivrednika. Postao je najobrazovaniji

seljak-numizmati~ar u zemlji.

@ivei u trosobnom stanu (nekada)

svoje palate, sa suprugom i troje dece, ni-

je o~ajavao. Dva puta nedeljno je obila-

zio suboti~ke zlatare i dodajui 10-20%

preko teìne, trampio sa njima za intere-

santnije primerke zlatnog i srebrnog nov-

ca. Obilazio je klubove i kolekcionare i-

rom zemlje, od Ljubljane do Pritine.

Naro~ito je voleo poseivati zlatarske i

filigranske radnje u Sarajevu i na Kosovu.

Sa tih svojih putovanja se vraao i sa ne-

koliko desetina kilograma novca. Zamo-

lio bi nekoga od mla|ih suboti~kih numi-

zmati~ara da ga do~eka na èlezni~koj

stanici, koji bi zatim na kolicama vukao

bogat pazar do njegovog stana. Plaao je

prijatelja od poverenja, kao ofera sa ko-

lima, da ga vozi na nabavlja~ke izlete i-

rom Vojvodine. Poznavali su ga, donosili

Fotografija dr Mihajla Prokea,

snimljena u ateljeu, posluìla je vajaru

za izradu njegovog portreta na plaketi

su mu u stan pojedina~ne primerke i ~ita-

ve ostave novca od vie hiljada primera-

ka. Dolazili su mu kupci iz cele zemlje, a

i iz inostranstva. Razvio je pravi biznis.

Bez plaanja poreza. Valjda je, tako, ne-

to vratio od oduzetog. Od numizmatike

je izdràvao celu porodicu. Umro je, "ne

radei" do kraja ìvota, 13. februara

1986. godine u 99-oj godini, i sahranjen

je u Subotici. Njegov dugogodinji prija-

telj, doajen numizmati~ara Slovenije, Al-

bin Poga~nik oprostio se od njega u kra-

em ~lanku objavljenom 1986. godine u

broju 14. Numizmati~nog vestnika.

Pre nego to bilo ko na osnovu njego-

ve ìvotne sudbine stekne sliku o dr. Mi-

hajlu Prokeu kao o jednom duboko raz-

o~aranom i frustriranom trgovcu-numi-

zmati~aru, treba istai da je on bio i ostao

do kraja ìvota istinski KOLEKCIONAR.

Njegova zbirka je brojila oko 28.000

primeraka precizno evidentiranog novca!

Na osnovu njegove klasi~ne naobrazbe

nije teko zaklju~iti da je u njegovoj zbir-

ci najvie bio zastupljen anti~ki novac.

Naro~ito mu je bio drag monetarni opus

cara Proba. Imam preko1760 razli~itih

primeraka novca cara Proba, ali ni sa tom

koli~inom nisam prvi, jer jedan Nemac je

bolji od mene, poseduje preko 2300 razli~i-

tih komada. - znao je govoriti sa neskrive-

nom kolekcionarskom zavisu u glasu.

Druga ljubav su mu bili zlatni florini

ma|arskog kralja Matije Korvina. Njih je

imao u svojoj zbirci preko 360 primera-

ka, razli~itih po kovni~kim oznakama i

kalupima. Imao je posebnu knjiìcu u ko-

joj je svaki primerak bio na pola stranice

skiciran i opisan. Posedovao je izuzetno

bogatu zbirku medalja na temu oslobodi-

la~kih ratova od Turaka iz 17. i 18. veka.

Sredinom tridesetih godina prolog

veka posetio ga je a|utant generala

Vrangela i ponudio mu kolekciju ruskih

medalja i plaketa XVI -XVIII veka koje

su belogardejci poneli sa sobom u Beo-

grad kad su napustili Rusiju. Me|u nji-

ma je bilo krupnih primeraka i od pre-

ko kilograma srebra. Ja nisam imao to-

liko gotovine u kui, prodao sam nekoli-

ko hektara zemlje i otkupio kolekciju -

pri~ao je jednom prilikom. Deo te ko-

lekcije je bio izloèn u Beogradu 60-ih

godina kada su Sovjeti prikazali umet-

nost ruskog medaljerstva kroz vekove.

Bio je jedan od osniva~a Drutva ko-

lekcionara Subotica 1970. godine, ~lan

Numizmati~kog drutva Ma|arske i

Slovenije. Prilikom osnivanja Gradskog

muzeja Subotice, 1948. godine, poklo-

nio je Muzeju kolekciju od 160 prime-

raka ma|arskog srednjovekovnog i

drugog novca, a i tokom narednih go-

dina je tesno sara|ivao sa Muzejem.

Danas, dve decenije posle njegove smr-

ti, u posedu porodice ne postoji vie nita

od te bogate zbirke. Pred kraj ìvota je

sam vlasnik prodao dobar deo zbirke i od

toga kupio jednom od sinova kuu; dru-

gi deo anti~kog novca je nasledila njego-

va erka koja ìvi u Londonu, a trei deo,

uglavnom zbirku srednjovekovnog novca

Ma|arske i novac Austrougarske, kao i

bogatu numizmati~ku biblioteku, nasle-

dio je najstariji sin, sa kojim je od smrti

svoje supruge Borbale (1961. godine),

ìveo sam u stanu, i koji je za nekoliko

godina mesnim nakupcima i agilnim ko-

lekcionarima i trgovcima iz inostranstva

za sitne pare sve rasprodao. I stari novci

imaju svoju sudbinu...

Plaketa u spomen

numizmati~ara

Svoju plaketu je dr Mihajlo Proke dao

izraditi poput nekih svojih uglednih

predhodnika, na sopstvenu inicijativu.

Hteo je time da daruje sebe, svoje najbli-

è kao i svoje prijatelje numizmati~are sa

kojima je decenijama sara|ivao. Obratio

se poznatom suboti~kom vajaru Gaboru

Almaiju, i ideja je ostvarena 1971. godi-

ne u delo u obliku ove plakete.

Plaketa je veli~ine 48x72x0,5 mm,

predstavlja portret dr. Mihajla Prokea;

ispod portreta stoji njegovo ime: MIC-

HAEL Dr PROKES, a desno od portreta,

vertikalno, signatura autora: Almási

71. Ispod portreta natpis u tri reda:

QVINQVE LUSTRIS PRO SCIENTIA /

NUMISMATICA FELICITER PERACTIS

/ MTHERESIOPELIS ANNO MCMLXXI

(Za dvadesetpetogodinju plodonosnu

saradnju na polju numizmati~ke nau-

ke. Subotica, 1971. godine).

Ne zna se ta~an broj odlivenih primera-

ka, ali procenjuje se da je izra|eno svega

nekoliko primeraka u srebru i oko dvade-

setak primeraka u bronzi. Poznat je i je-

dan primerak odliven u olovu, ali sudei

po nedostatku natpisa, radi se o kasnijoj

kopiji. Srebrni primerci su teki 190, a

bronzani 160 grama. Samo na srebrnim

primercima, na levom obodu plakete, sto-

ji ugravirano i ime gravera teksta: KAL-

MAR. Srebrne primerke su dobili na po-

klon ~lanovi njegove uè porodice, a bron-

zane njemu bliske kolege i ustanove. Sa-

mo se naga|ati moè razlog zbog ~ega

natpis plakete slavi ba dvadesetpetogodi-

nju saradnju. Ili je èleo da obeleì samo

svoj posleratni sta` na polju numizmatike

ili je, to je jo verovatnije, sebe smatrao

doslovce profesionalnim numizmati~arem

od 1946. godine, od kada je, ostavi bez

svoje imovine, numizmatika postala nje-

gov najzna~ajniji izvor prihoda.

47dinar 28 / 2007

medalje i plakete

Plaketa dr Mihajla Prokea u srebru

Gabor Almai (1911-1994)

Gabor Almai (Almási Gábor), kao

talentovani samouki umetnik, bio je

izvrstan umetni~ki stolar. Bio je zapa-

èn sredinom tridesetih godina izla-

ùi vrlo impesivno modelirane por-

trete i svoj autoportret. On je 1952.

godine diplomirao na beogradskoj Li-

kovnoj akademiji u grupi u~enika

Lojze Dolinara, i od tada njegova va-

jarska dela, naro~ito portreti, prisu-

stvovali su i pobudili interesovanje na

stotinjak izlo`bi u zemlji i inostran-

stvu. Portrete volim jer me je ljudsko

bie uvek zanimalo - formulisao je sa-

èto svoju naklonost portretima. O

tome svedo~i i galerija muzi~kih stva-

ralaca u zgradi Muzi~ke kole u Su-

botici i - na nae zadovoljstvo - ovaj

portret na plaketi dr Mihajla Prokea.

48 dinar 28 / 2007

medalje i plakete

Medalje osvajanja Beograda

u XVII i XVIII vekuNA AUKCIJAMA LONDONSKE FIRME BALDWIN'S 2005. I 2006. GODINE

Stevan VERE[, Pali i

Ranko MANDI], Beograd

[email protected] - [email protected]

NNa nekoliko aukcija ~uvene lodonske firme BALD-

WIN'S AUCTIONS (11 Adelphi Terrace, London

WC2N 6BJ; http://www.baldwin.sh/), koje su

odràne 2005.1

i 2006.2

godine, ponu|en je vei

broj austrijskih i drugih medalja koje komemoriu ratove s

Turcima u XVI, XVII i XVIII veku. Me|u ovima, mi smo po-

sebno obratili pa`nju na medalje izdate povodom osvajanja

Beograda od Turaka 1688, 1717. i 1789. godine. Tim meda-

ljama na je ~asopis i ranije poklanjao du`nu pa`nju, obja-

vljujui kataloge zbirki Muzeja grada Beograda3i Narodnog

Muzeja Beograd.4U ovom kratkom prilogu, me|utim, po pr-

vi put emo se dotai i valuacija nekih od tih medalja, navo-

dei procene njihovih vrednosti i postignute cene na pome-

nutim aukcijama. Ocena kvaliteta navedena je engleskom

terminologijom, dok su opisi skraeni.

Auction 43, 11& 12 October 2005 -- Lot 3387. MMeeddaalljjaa oossvvaajjaa--

nnjjaa BBeeooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11668888.. ggooddiinnee od strane Maximiliana

II Emanuela, elektora Bavarske (1662-1726); medaljer Philipp

Heinrich Müller. Na jednoj strani panorama Beograda, natpis

GRIEGSCH WEISSENBURG IST IN TURKISCHE GEWALT …,

na drugoj pas na mostu posmatra kost koja mu je ispala u po-

tok, gore nema~ki natpis u tri reda, na obodu latinski BELGRA-

DI EXSVPERAT … Srebro, 49 mm (Mont 1066; Julius 349;

Forster 647; Witt 1503; Popelka 35; BDM IV, 198). Very fine

with pleasant tone. Procena £1000-1200, nije prodata.

Auction 46, 4 May 2006 - Lot.2334. MMeeddaalljjaa oossvvaajjaannjjaa BBeeoo--

ggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11668888.. ggooddiinnee od strane Maximiliana II

Emanuel, electora Bavarske (1662-1726); medaljer Georg

Hautsch. Bista Maximiliana na desno, na rv. plan grada Be-

ograda na uu Save i Dunava, gore sunce, natpis IN VIA

VIRTVTE …, PLUS ULTRA, a u kartui ALBA GRÆCA RE-

CEPTA; na obodu BELGRADVM SVBITO BAVARVS… Sre-

bro, 43 mm (Mont 1075; Witt 1499). Almost extremely fine

and extremely rare. Procena: £1400-1800, prodata za 1500.-

Auction 43, 11 - 12 October 2005 -- Lot 3393. MMeeddaalljjaa oossvvaajjaa--

nnjjaa BBeeooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11771177.. ggooddiinnee, od strane princa Euge-

na Savojskog, u ime austrijskog cara Karla VI (1685-1711-

1740); medaljer Daniel Warou (avers) i Benedikt Richter (re-

vers). Bista cara, na desno, nosi Orden Zlatnog runa; na rv. dve

figure (Vera i Mir) drè tit, natpis REP CHRIST PACE BELLOQ

STABILITA, Srebro, 43 mm (Mont 1505; Julius 1276; Erlanger

II, 2875). Extremely fine. Procena £1400-1800, nije prodata.

1Auction 41, 4 May 2005 i Auction 43, 11 - 12 October 2005

2Auction 46, 4 May 2006 i Auction 49, 25 & 26 September 2006

3Nikola Crnobrnja, Spomen medalje izdate povodom austrijskog osvajanja Beograda 1688, 1717. i 1789. godine i Poàreva~kog mira 1718. godine iz zbir-

ke Muzeja grada Beograda, dinar br. 23, 2004, 61-64.4Ranko Mandi, Medalje izdate povodom osvajanja Beogrda 1688, 1717. i 1789. godine iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, dinar br. 26, 2006, 60-64.

Auction 43, 11 & 12 October 2005 -- Lot 3394. MMeeddaalljjaa oossvvaa--

jjaannjjaa BBeeooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11771177.. ggooddiinnee, od strane princa Eu-

gena Savojskog, medaljer: Georg Vestner. Bista austrijskog cara

Karla VI na desno, rv. panorama Beograda iznad koje leti Vik-

torija (boginja pobede), natpis GLADIVS DEI CAROLI ET GIDE-

ONIS EVGENII, obod gladak. Beli metal, 49 mm (Mont 1506;

Julius 1278). With usual small copper plug, choice, virtually as

struck and extremely rare. Procena: £1000-1200 Nije prodata.

Auction 46, 4 May 2006 - Lot.2343. MMeeddaalljjaa oossvvaajjaannjjaa BBee--

ooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11771177.. ggooddiinnee, od strane princa Eugena

Savojskog, medaljer: Georg Vestner. Kao prethodna ali kova-

na od bakra, 49 mm (Mont 1506; Julius 1276; Bernheimer

104; Erlanger II, 2875). Good very fine with little actual wear.

Procena £400-500, prodata za 700.-

Auction 46, 4 May 2006 - Lot.2344. MMeeddaalljjaa oossvvaajjaannjjaa BBeeooggrraa--

ddaa oodd TTuurraakkaa 11771177.. ggooddiinnee, kao prethodna, ali od belog metala,

49 mm (Mont 1506; Julius 1276; Bernheimer 104; Erlanger II,

2875). Good very fine. Procena: £250-350, prodata za 320.-

Auction 43, 11 & 12 October 2005 -- Lot 3396. MMeeddaalljjaa

oossvvaajjaannjjaa BBeeooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11771177.. ggooddiinnee. Carski orao i

munje napadaju tvr|avu na ~ijem je vrhu turski polumesec;

rv. panorama grada na mese~ini ispod zvezdanog neba, nat-

pis DER TÜRCKEN HEER ZERSTIEBT..., Srebro, 32 mm

(Mont 1515; Julius 1297; Popelka 228). Extremely fine and

rare. Procena: £700-900, prodata za 700.-

Auction 43, 11 - 12 October 2005 -- Lot 3395. MMeeddaalljjaa

oossvvaajjaannjjaa BBeeooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11771177.. ggooddiinnee, medaljer Ge-

org Vestner (avers) i Philipp Heinrich Müller (revers). Bista

austrijskog cara na desno; rv. panoramski plan grada Beo-

grada, natpis CAROLO SVBIGITVR BELGRADVM / DECIMA

OCTAVA AVGVSTI... Srebro, 43 mm (Mont -; Julius 1293;

Forster 804). Good extremely fine, very rare. Procena: £1200-

1500, prodata za 1300.-

Auction 41, 4 May 2005 -- Lot 1842. MMeeddaalljjaa oossvvaajjaannjjaa BBee--

ooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11778899.. ggooddiinnee od strane feldmarala Gide-

ona Ernst von Laudona,, u ime austrijskog cara Jozefa II

(1765-1790); medaljer: Ignaz Donner. Lovorom oven~ana

bista cara, na desno; rv. Fama sedi ispred spomenika na ko-

jem pie BELGRAD.Srebro, 40 mm (Mont 2180). Very fine.

Procena; £400-500, nije prodata. IIssttaa mmeeddaalljjaa ponu|ena je

na Balwin's aukciji 49, 25 & 26 September 2006 -- Lot. 1479;

uz manju procenu: £ 200-250, prodata za 260.-

Auction 43, 11& 12 October 2005 -- Lot 3410. MMeeddaalljjaa oossvvaa--

jjaannjjaa BBeeooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11778899.. ggooddiinnee;; medaljer: Ignaz Don-

ner (nesignirana). Bista austrijskog cara na desno; rv. panora-

ma Beograda. Bakar, 47 mm (Mont 2181 - signed; BDM I,

607; Baldwin’s Auction 39, lot 1987 - silver, signed). Nearly

extremely fine and very rare. Procena: £700-900, nije prodata.

49dinar 28 / 2007

medalje i plakete


ooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11778899.. ggooddiinnee;; medaljer: I. Donner (avers)

i J. P. Holzhäuser (revers). Bista cara sa lovorovim vencem

na glavi, na desno; rv: dva ponizna Tur~ina predaju Heraklu

klju~eve grada (Beograda), natpis; VIVAT LAUDON … Sre-

bro, 44.5mm (Mont -; Horsley 3177; BDM I, 607). Extremely

fine. Procena; £1500-1800, nije prodata.

Auction 41, 4 May 2005 - Lot 1843. MMeeddaalljjaa oossvvaajjaannjjaa BBee--

ooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11778899.. ggooddiinnee;; medaljer: J. P. Werner. Po-

prsje austrijskog cara na desno; rv. Laudon i dva njegova ge-

nerala na konjima pokazuju na Beograd ispred njih levo. Be-

li metal, 45 mm. (Mont -). The surface lightly spotted, very fi-

ne. Procena; £200-250, prodata za 160.-


ooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11778899.. ggooddiinnee;; medaljer: J. C. Reich.. Po-

prsje cara u uniformi, na levo; rv. Laudon na konju, iza nje-

ga panorama Beograda. Beli metal, 45 mm. (Wurzbach

4879; BDM V, 71). Extremely fine. Prcena £150-200, proda-

ta za 160.-

Auction 46, 4 May 2006 - Lot. 2346. MMeeddaalljjaa oossvvaajjaannjjaa

BBeeooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11778899.. ggooddiinnee, kao prethodna, tako|e

beli metal ali neto vea, 46mm. (Wurzbach 4879; BDM V,

71). Extremely fine. Procena £150-200, prodata za 160.-

Auction 49, 25 & 26 September 2006 -- Lot. 1480. MMee--

ddaalljjaa oossvvaajjaannjjaa BBeeooggrraaddaa oodd TTuurraakkaa 11778899.. ggooddiinnee, kao

prethodna. Beli metal, 46 mm, sa bakarnim tihtom

(Würz 4879; BDM V, 71),. Very fine. Procena £80-120,

prodata za 75.

50 dinar 28 / 2007

medalje i plakete

Medalja za spomen

proglasa Kraljevine

Srbije 22. februara

1882. godine (2)Ljubomir S. STEVOVI], Beograd

[email protected]

UUpredprolom dinaru smo objavili ~lanak o Meda-

lji Obnoviocima Srpske Kraljevine,1u kome je po-

red analize medalje, dat i pregled istorijskih prili-

ka u doba proglasa Srpske Kraljevine. No, za ko-

lekcionare je najinteresantnije da saznaju broj podeljenih

primeraka ove retke medalje, da bi mogli da raspravljaju o

njenoj retkosti i vrednosti, bilo u novcu, bilo u trampi, pa

smo odlu~ili da reimo i tu misteriju. Sada, u nastavku, ob-

javljujemo ta~an broj i spisak svih odlikovanih Medaljom

Obnoviocima Srpske Kraljevine.

Prema ~lanu 4. Zakona o ordenima i medaljama Kraljevi-

ne Srbije2

iz 1883. godine pravo na Medalju obnoviocima

Srpske Kraljevine su imali samo „Kralj, ~lanovi Narodne

Skuptine i ministri od 22. februara 1882.“. Dakle, pored Kra-

lja Milana, odlikovani su samo aktuelni ministri i poslanici

na dan proglasa Kraljevine (22. februara po starom kalenda-

ru, po novom kalendaru 7. marta).

Njegovo Veli~anstvo Milan Obrenovi, Prvi Kralj Srbije

Predsednik ministarskog saveta, ministar inostranih dela,

Milan Piroanac

Ministar prosvete i crkvenih dela, Stojan Novakovi

Ministar pravde, Dimitrije Radovi

Ministar vojni, Po~asni a|utant Nj.V., \eneral Tihhomilj

Nikoli

Ministar unutranjih dela, Milutin Garaanin

Ministar gra|evina, Jefrem P. Gudovi

Ministar finansija, ^edomilj Mijatovi

Lako smo doli do imena 7 odlikovanih ministara, ali je bi-

lo problema da se do|e do ta~nog spiska ~lanova Narodne

skuptine na dan 22. februara 1882.

Prema Ustavu iz 1869. godine, Narodna skuptina je ima-

la trogodinji mandat, t.j. poslanici su se birali svake tree

godine. Svaki srez i okru`na varo su na 3000 poreskih gla-

va birali po jednog poslanika, a varo Beograd 2 poslanika.

Ako su koji srez ili varo imali preko 4500 poreskih glava, bi-

1 Ljubomir S. Stevovi: Medalja za spomen proglasa Kraljevine Srbije, dinar

br. 26, 2006, str. 69-71

2 Zakon o ordenima i medaljama, Beograd, 23. Januar 1883 godine; Zbor-

nik zakona i uredaba, XXXVIII, Beograd 1883, str. 440

g. Ljubomir Molerovi iz Vra~evia, za

srez kolubarski.

g. Vasilije Pavi iz Stublina, za srez po-

savski.

g. Ivan Proti iz Kamenice, za srez pod-

gorski.

g. Avram Sandi iz Uba, za srez tam-

navski.

V. U okrugu vranjskom

g. Paja Vukovi iz Kragujevca, za varo

Vranju.

g. Aran|eo Cvetanovi iz Oraovice,

srez poljani~ki

g. Dina Ljoti iz Kamenice, za srez ma-

suri~ki.

g. Mita Stankovi iz Buljesevca, za srez

p~inski

g. Mita Stanojevi iz Duge Luke, za srez

p~inski.

VVII.. UU ookkrruugguu jjaaggooddiinnsskkoomm

g. Todor Aran|elovi iz Jagodine, za

varo Jagodinu.

g. Vujica Milovanovi iz Ribara, za srez

beli~ki.

g. Todosije Stevanovi iz Rajinca, za

srez leva~ki

g. Sava Bradi iz Medve|e, za srez le-

va~ki.

g. Milija Milovanovi iz Ba~ine, za srez

temniski.

g. Filip Milojevi iz Velike Drenove, za

srez temniski.

VVIIII.. UU ookkrruugguu kknnjjaaèevvaa~~kkoomm

g. Aleksa Stanojovi iz Knjaèvca, za

varo Knjaèvac.

g. Marinko Markovi iz Vrbice, za srez

timo~ki.

g. Rista \usi iz Merdèlata, za srez

svrlji~ki.

g. Stanojlo Dini iz Mu~ibabe, za srez

zaglavski.

g. Dimitrije Risti iz Gornje Kamenice,

za srez zaglavski.

VVIIIIII.. UU ookkrruugguu kkrraagguujjeevvaa~~kkoomm

g. Todor Tucakovi iz Kragujevca, za

varo Kragujevac.

g. Vladislav Pavlovi iz Brzana, za srez

kragujeva~ki.

g. Savko \usi iz Gledia, za srez gru-

ànski.

g. \ur|e \orovi iz êstina, za srez

gruànski.

g. Janko Badàkovi iz Jagnjila, za srez

jaseni~ki

g. Svetozar Mateji iz Topole, za srez

jaseni~ki.

g. Blagoje Boì iz Badnjevca, za srez

lepeni~ki

g. Jovan Raji~i iz umia. za srez lepe-

ni~ki.

IIXX.. UU ookkrruugguu kkrraajjiinnsskkoomm

g. Milo Simi iz Negotina, za varo Ne-

gotin.

g. Anta Raja~i iz Salaa, za srez krajin-

ski

g. Milan Gligorijevi iz Sikola, za srez

krajinski.

g. Milija S. Todorovi iz [tubika, za

srez brzopalana~ki

g. Novak Paunovi iz Plavlja, za srez br-

zopalana~ki.

g. Dimitrije Tomi iz Kladova, za srez

klju~ki.

g. Mijailo Jeremi iz Donjeg Milanovca,

za srez pore~ko-re~ki.

XX.. UU ookkrruugguu kkrruueevvaa~~kkoomm

g. Arsa Drenovac iz Kruevca, za varo

Kruevac.

g Gavrilo Stepanovi, za srez joani~ki

g. Marko Bogdanovi iz varoice Koè-

tina, za srez kozni~ki.

g. Tasa Miloevi iz Trstenika, za srez

trsteni~ki.

g. Vujica Todosijevi iz Globodera, za

srez krueva~ki

g. Smiljko ]iri iz Bivolja, za srez kru-

eva~ki.

XXII.. UU ookkrruugguu nniikkoomm

g. Cvetan - Ceka - \or|evi iz Nia, za

varo Ni.

g. Avram Stanimirovi iz Maloita, za

srez niki

g. Ilija Stojilkovi iz Pase-poljane, za

srez niki.

g. Atanasije Srndakovi iz Gornjeg Du-

nika, za srez zaplanjski.

g. Vasiljko Cvetanovi iz Leskovca, za

srez leskova~ki

g. Trajko @ivkovi iz Pe~enjevca, za srez

leskova~ki.

g. Kosta Stojanovi iz Vlasotinaca, za

srez vlasotina~ki

g. Aran|el Marinkovi iz Dedine Bare,

za srez vlasotina~ki.

XXIIII.. UU ookkrruugguu ppiirroottsskkoomm

g. Raa Miloevi iz Pirota, za varo Pi-

rot

g. Aleksa Popovi iz Rosoma~a, za srez

viso~ki.

g. Nedeljko ]iri iz Baltaberilovca, za

srez niavski

g. Mita Petrovi iz Cerovika, za srez ni-

avski.

g. Jovan Nikoli iz [paja, za srez belo-

palana~ki.

g. Gligorije Popovi iz Strelca, za srez

lu`ni~ki.

XXIIIIII.. UU ookkrruugguu ppooddrriinnsskkoomm

g. Velizar Kundovi, iz Loznice, za va-

ro Loznicu.

g. Cvaja Osatovi iz Jarebice, za srez ja-

dranski

g. Mian Risti iz Krupnja, za srez ra-

|evski.

g. Petar Vasi iz Gornje Bukovice, za

srez azbukova~ki.

XXIIVV.. UU ookkrruugguu ppooàarreevvaa~~kkoomm

g. Stojan Pavlovi iz Poàrevca, za va-

ro Poàrevac.

g. Sima Nestorovi iz Velikog Crnia, za

srez poàreva~ki

g. Dimitrije Obrenovi iz Dubravice, za

srez poàreva~ki.

g. Stanimir Markovi iz Oreovice, za

srez moravski

g. Milosav Stepanovi iz Kuiljeva, za

srez moravski.

g. Sava Obradovi iz Velikog Gradita,

za srez ramski

g. Ivan Milanovi iz Kli~evca, za srez

ramski.

g. Rista S. Popovi iz Golupca, za srez

goluba~ki.

g. Radenko Dragojevi iz Gornje Krue-

vice, za srez zvi`dski.

g. Raka Kuki iz Zlatova, za srez mlav-

ski

g. Jevrem Stanisavljev iz Zabr|a, za

srez mlavski

g. Ilija Stoi iz @agubice, za srez omoljski.

XXVV.. UU ookkrruugguu rruuddnnii~~kkoomm

g. Jovan [alavardi iz Gornjeg Mila-

novca, za varo Gornji Milanovac.

g. Veljko Jakovljevi iz Beria, za srez

crnogorski.

g. Maksim Milutinovi iz Mr~ajevca, za

srez moravski.

g. Jovan Radojevi iz Rudnika, za srez

ka~erski.

XXVVII.. UU ookkrruugguu ssmmeeddeerreevvsskkoomm

g. Gavrilo upi iz Smedereva, za varo

Smederevo.

g. Petar Lazi-\uri iz Skobalja, za srez

podunavski

g. Milo Ili iz Mijailovca, za srez podu-

navski

g. Bogdan Milanovi iz Saraoraca, za

srez oraki

g. Marjan Dragi iz Markovca, za srez

oraki.

g. Nikola Krupeèvi iz Velike Krsne, za

srez jaseni~ki

52 dinar 28 / 2007

faleristika

g. Stevo Grn~arevi iz Palanke, za srez

jaseni~ki.

XXVVIIII.. UU ookkrruugguu ttooppllii~~kkoomm

g. Tasa Kosti iz Prokuplja, za varo

Prokuplje.

g. Trifun Jeremi iz Prokuplja, za srez

dobri~ki.

g. Aleksa Nikoli iz Donje Re~ice, za

srez prokupa~ki.

g. Novica Kova~evi iz Blaèva, za srez

kosani~ki.

g. \or|e Aran|elovi, za srez jablani~ki.

XXVVIIIIII.. UU ookkrruugguu uuìi~~kkoomm

g. Milan \uri iz Uìca, za varo Uìce.

g. Aleksa \. Popovi iz Uìca, za srez

ariljski.

g. Mijailo Smiljani iz Ravni, za srez

zlatiborski.

g. Petar Stevanovi iz [uma, za srez

moravi~ki.

g. Milan @unji iz Zdrav~ia, za srez po-

èki.

g. Sima Miloevi iz Roga~ice, za srez

ra~anski.

g. Novak Miloevi iz Sje~e-Reke, za

srez crnogorski.

XXIIXX.. UU ookkrruugguu ccrrnnoorree~~kkoomm

g. Nikola Pai iz Poàrevca, za varo

Zaje~ar.

g. Stojan Stankovi iz Bele reke, za srez

zaje~arski

g. Lilo Nikoli iz Velikog Izvora, za srez

zaje~arski.

g. Marinko Ivkovi iz Boljevca, za srez

boljeva~ki

g. @ivko M. Denovi iz Podgorice, za

srez boljeva~ki.

XXXX.. UU ookkrruugguu ~~aa~~aannsskkoomm

g. Stojan Risti iz â~ka, za varo â-

~ak.

g. Andrija Peruni~i iz Slatine, za srez

trnavski.

g. Ranko Tajsi iz Puhova, za srez dra-

ga~evski.

g. Uro Kneèvi iz Beograda, za srez

karanova~ki.

g. Gligorije Petronijevi iz Studenice,

za srez studeni~ki.

XXXXII.. UU ookkrruugguu aabbaa~~kkoomm

g. \or|e M. Topuzovi iz [apca, za va-

ro [abac.

g. Ilija Panteli iz Naku~ana, za srez po-

cerski.

g. Milan Kuzmanovi iz Vukoia, za

srez posavo-tamnavski.

g. Milan Leki, trgovac iz Mitrovice, za

srez ma~vanski.

g. \or|e Ugljei, trgovac iz Savljaka,

za srez ma~vanski.

XXXXIIII.. UU ookkrruugguu uupprriijjsskkoomm

g. Dimitrije Cvetkovi iz ]uprije, za va-

ro ]upriju.

g. Dimitrije Kati iz Crkvenca, za srez

resavski.

g. Dimitrije Damitrijevi iz Paraina, za

srez parainski.

g. Radisav Simi iz Sikirice, za srez pa-

rainski.

g. Vule Popovi iz Vojnika, za srez de-

spotova~ki.

SPISAK KNE@EVIH

POSLANIKA NA DAN

PROGLASA KRALJEVINE

g. Obrad @. Antoni, trgovac iz Likodre

u okrugu podrinskom,

g. Jovan Bademli, profesor zemljodel-

sko-umarske kole,

g. Milan M. Bogievi, ministar na ras-

poloènju,

g. Kosta Borisavljevi, predsednik suda

okruga uì~kog,

g. Jovan Bosi, ~lan suda okruga pirot-

skog,

g. Mihailo Valtrovi, profesor Velike

kole,

g. Franja Vete~ki iz Beograda,

g. Dr \or|e Dimitrijevi, lekar okruga

aleksina~kog,

g. Dr Lazar Doki, profesor Velike ko-

le,

g. Marko \urkovia, inìnjer okruga

beogradskog,

g. Aleksa Ili, svetenik iz Beograda,

g. Kosta Jovanovi, pomonik ministra

unutranjih dela,

g. Stevan Jovanovi, sekretar ministar-

stva unutranjih dela,

g. Dimitrije Joksi, Knjaèv sekretar,

g. Milan Kujundì, profesor Velike kole,

g. Kosta Magazinovi, ~lan Dràvnog

saveta,

g. Dimitrije Marinkovi, ~lan kasacio-

nog suda,

g. Spira D. Markovi, trgovac iz Nia,

g. Milan \. Milievi, na~elnik mini-

starstva unutranjih dela,

g. Jakub Mustafi, trgovac iz Nia,

g. Jovan Nestorovi, ~lan suda okruga

krajinskog,

g. Svetomir Nikolajevi, profesor Velike

kole,

g. Aron Nin~i, javni pravozastupnik za

okrug jagodinski,

g. Avram M. Ozerovi, trgovac iz Beo-

grada,

g. \or|e Pavlovi, ~lan kasacionog suda,

g. Antonije Pelivanovi, ~lan suda okru-

ga uprijskog,

g. Mihailo Petkovi, profesor Velike

kole,

g. Lazar Petrovi, ~lan suda okruga ja-

godinskog,

g. Gavrilo Popovi, protojerej uì~ki,

g. Sima ^. Popovi, sekretar ministar-

stva financije,

g. Stevan D. Popovi, sekretar ministar-

stva prosvete i crkvenih dela,

g. Dragomir Rajovi, predsednik suda

okruga beogradskog,

g. Toma Staji, trgovac iz Vranje,

g. Svetozar Stevanovi, upravnik fon-

dova,

g. Vu~ko Stojanovi, sekretar ministar-

stva finansije,

g. Aleksa Stojkovi, na~elnik okruga

rudni~kog,

g. Kosta S. Tauanovi, iz Beograda,

g. Trpezia Miloa predsednika suda

okruga krueva~kog.

g. Krsta M. Petrovi, kontrolor metar-

skih mera u Ministarstvu finansija

g. Ko~a J. Radovanovi, knjigovo|a

Glavne kontrole

g. Petar ]eli, ra~unoispita~ Glavne

kontrole

g. Vasa Boì, sekretar rudarskog ode-

ljenja ministartsva financije

g. Jovan Milanovi, ~lan Glavne kontrole

g. Aleksa Jovanovi, predsednik suda

varoi beogradske

g. Jovan Milovanovi, predsednik suda

beogradsko-trgova~kog

g. Pavle Samurovi, trgovac iz Prnjavo-

ra okruga aba~kog

g. Vu~ko D. Stojanovi, |umrukdìja

beogradski

Dakle, Medalju Obnoviocima Srpske

Kraljevine su dobili Kralj Milan, 7 mini-

stara, 175 poslanika (128 izbornih po-

slanika i 47 kneèvih), to ukupno ~ini

183 odlikovanih. Poto se medalje obi~-

no kuju u neto veem broju nego to je

neophodno, moè da se pretpostavi da

tira` Medalje nije bio vei od 200 pri-

meraka.

53dinar 28 / 2007

faleristika

54 dinar 28 / 2007

faleristika

Dva nova priloga izu~avanjurusko-srpske faleristikeAleksandar Mihailovi~ VELI^KO, Minsk (Belorusija)

[email protected]

1. Medalja u~esniku

brzohodnog maraBBOOSSNNAA -- KKOOSSOOVVOO 1122.. JJUUNNAA 11999999.. GGOODD..

U junu 1999. godine vojno delovanje

mirovnih snaga UN je bilo prekinuto. Na

zajedni~kom savetovanju ministara odbra-

ne i komandanata zemalja u~esnica ree-

nja kosovskog konflikta, odre|ene su zone

lociranja nacionalnih kontingenata, izuzev

ruske zone.

13. juna planiralo se uvo|enje u admini-

strativni centar Kosova, grad Pritinu, ame-

ri~kih snaga, koje bi zatim obezbe|ivale

prihvat aviona sa mirovnjacima drugih dr-

àva. No, uprkos tom planu, Rusija je do-

nela neo~ekivanu, pa ~ak donekle i drsku

odluku, vojno spornu, ali veoma zna~ajan

politi~ki potez, u znak protesta za na~in re-

avanja kosovskog konflikta.

U patriotskim ruskim novinama pojavila

se verzija da su, saznavi o podzemnom

delu aerodroma, Amerikanci planirali da

tamo izgrade svoju avio-bazu, sli~nu Avia-

nu. Da bi spre~ili taj plan, ruski generali su

planirali da preduzmu sli~an manevar. Ni-

je se, me|utim, moglo ra~unati na mno-

tvo prepreka. Pre svega da stvaranje baze

na stranoj teritoriji ne dolazi iz obi~nog za-

hvata, nego iz procesa dugih pregovora.

Sastav ruske armije bio je poprili~no jadan

da bi pretstavljao protivteù silama NATO.

U noi 12. juna ruski mirovni bataljon,

izvrsio je brzohodni mar ("mars –brosku")

iz Tuzle u Pritinu i ujutru zauzeo aero-

drom sa okolinom. Prethodnice ameri~kih

snaga za brza reagovanja, umesto planira-

nog opkoljavanja aerodroma, bile su pri-

nu|ene da u potpunoj nedoumici zapo~nu

pregovore pod nianom puaka ruskih

oklopnih transportera. Planovi dislokacije

bili su zaista narueni i Amerikancima je

ostalo da ih samo privremeno koriguju, pa

da se kasnije dogovaraju sa Rusima. Ceo

svet je u tom trenutku bio zadivljen ruskim

vojnikom. Me|unarodni odjek bio je jak. U

tom trenutku Rusija, koja je bila o~igledno

slaba, kako u finansijskom poloàju (posle

krize 1998), tako u vojnom (posle niza ne-

promiljenih reorganizacija uskraivanja i

nefinansiranja armije), postala je jednak

mirovni partner u kosovskom konfliktu.

Kasnije prijem savezni~kih aviona odvijao

se pri obezbe|enju sigurnosti od strane ru-

skog kontingenta. Dislocirani ruski kontin-

gent na Pritinskom aerodromu Slatina bio

je u zoni odgovornosti Danske. Na svakih

12 meseci, deavala se promena jedinica.

Obezbe|enje aerodrome bilo je sada pre-

neeno na ruske mirovne snage na Koso-

vu.

Za izvo|enje ovog brzohodnog mara

Ministarstvo odbrane Rusije ukazom broj

75 od 11. II 2000. ustanovilo je medalju.

Autor medalje je V. K. Ro`kov. Postoje dve

varijante, idanti~ne po dizajnu, koje se raz-

likuju po boji metala. Ljudstvo koje je u~e-

stvovalo u maru nagra|ivano je meda-

Sl. 1. Medalja

„Mar-broska“

Osnovne podatke o medaljama o kojima je ovde re~ objavili su

R. Mandi i L. Geri u IV nastavku svoje rubrike "Rusko-srpska

faleristika", u „dinaru“ br. 22. U ovom dodatku dajemo znatno opir-

nije podatke vezane za popularnu, i ve sada retku, Medalju br-

zog mara ruskih trupa od Bosne do Kosova, kao i opis Ordenske

knjiìce za medalju izdatu ruskim graditeljima Pan~eva~kog mosta

ljom bele boje (od novog srebra), a grupa

koja je u~estvovala u organizaciji i obezbe-

|enju mara, nagra|ena je medaljom ùte

boje. U sastavu jedinica odre|enih za mar

ulo je 200-250 ljudi. Toliko je, otprilike, iz-

dato medalja od belog metala

Broj ljudi nagra|enih medaljom od ù-

tog metala je odprilike 400-450. Medalja je

kru`nog oblika, pre~nika 34 mm, oka~ena

o lentu petougaonog oblika. Lenta ima cr-

ne, narandàste i plave pruge prilago|ene

u razmeri 2+10+13 mm. Avers medalje

ima centralnu kompoziciju sa amblema

vazduno desantnih jedinica (padobranac

s 2 aviona na bokovima), koji izlazi iz

oklopnog transportera. Kupola padobrana

ukraena je belim emajlom. Iznad kupole

predstavljena je razvijeva zastava Rusije.

Ispod oklopnog transportera na plavoj len-

ti ispod ruba otkovan je natpis u jednom

redu. Na reversu je, u centralnom delu, ho-

rizontalni natpis u 2 reda, oko kojeg je, uz

rub medalje, polukru`ni natpis. U donjem

delu polja stavljen je broj medalje. Postoje

varijante sa 3 i sa ~etiri to~ka na oklopnom

transporteru. Medalja sa 4 to~ka sree je

re|a.

Kasnije se dolo se do zaklu~ka da je broj

onih koji su uzeli u~ee u razradi, pripre-

mi i obezbe|enju mara bio vei od broja

iskovanih medalja. Pored toga, pravo na

dobijanje ove medalje imali su i neki poli-

ti~ari koji su u~estvovali u organizaciji br-

zohodnog mara. Tako|e je izvestan broj

medalja dodeljen vojnicima danskog kon-

tigenta. Zbog svega toga doneta je odluka

o dodatnom kovanju ove medalje. Drugo

kovanje razlikovalo se samo po veli~ini,

njen pre~nik je 32 mm, dok su sve ostale

osnovne karakteristike iste, sem sitnih de-

talja. Tako je na ovim dodatno iskovanim

medaljama kupola padobrana bez emajla;

slova na reversnom natpisu su neto dru-

ga~ija.

Posedujemo podatak da je iskovano po

400 primeraka obe vrste medalja ovog II ti-

pa. Iskovane su od tombaka, i imaju dru-

ga~iju traku. Ona je skoro sasvim plava, sa

5-milimetarskom narandàstom linijom

po sredini.

((PPrreevvoodd ssaa rruusskkoogg:: DD.. SSttaanniissaavvlljjeevvii))

2. Medalje za gra|enje

mosta preko Dunava

Premda je Spomen Medalja za gra|enje

mosta preko Dunava ustanovljena kao znak

zahvalnosti nove vlasti Jugoslavije sovjet-

skim gra|evinarima, ona je ubrzo postala

simbol politi~kog sukoba Staljina i Tita. Po-

sle Balkanske konferencije 1948. godine,

postalo je jasno da Staljin nee dozvoliti ne-

zavisni politi~ki kurs dràva isto~ne evrope

koje su se nalazile pod uticajem Sovjetskog

Saveza. Jugoslavija je bila proglaena revi-

zionisti~kom zemljom i otpadnikom od so-

cijalisti~kog kursa. Po celom Sovjetskom Sa-

vezu u preduzeima su odràvani partijski i

opti sastanci radnih kolektiva s jedinstve-

nim ciljem da se izruga otpadnik Tito. I sve

je to bilo redovno objavljivano u sredstvima

javnog informisanja. U takvoj atmosferi,

neobi~no su izgledale na grudima ratnika

sovjetska Medalja za oslobo|enje Beograda

i jugoslovenska Medalja za gra|enje mosta

preko Dunava. U specijalnom odelenju

NKVD bila je stvorena grupa saradnika ko-

jima je bio dat zadatak da prona|u sve na-

gra|ene jugoslovenskim medaljama. Sasta-

vljeni su kompletni spiskovi sovjetskih voj-

nika koji su dve godine ranije dobili tu me-

dalju. Nakon toga je dolo do oduzimanju

svih medalja i ukaza od nagra|enih. Ukoli-

ko je medalja bila izgubljena, onaj koji je

istu izgubio, svojeru~no je pisao izjavu, a na

ukazu je slu`benik NKVD stavio primedbu

kao to se vidi na priloènoj slici ordenske

knji ice za ovu medalju.

Broj oduzetih knjiìca po tom spisku od-

govarao je broju nagra|enih. Broj oduzetih

medalja bio je znatno manji. O tome sve-

do~e karakteristi~ne rupe na jednom broju

knjiìca, nastale prilikom pri~vrivanja

medalje na knjiìcu, dok na ostalim takvih

rupa nema.

Sve oduzete medalje i knji ice ~uvale su

se u Nagradnom odelenju Ministarstva ino-

stranih poslova, sve do raspada SSSR. Posle

raspada SSSR-a, dolo je do smanjenja ka-

drova u Ministarstvu inostranih poslova i

medalje koje su se tu ~uvale bile su poslate

na pretapanje, a knji ice su bile spaljivane.

Moè se ra~unati da je sa~uvano samo oko

sto knji ica, ne ra~unajui one koje su dode-

ljene Jugoslovenima. Knji ice je potpisao

Todor Vujasinovi koji je od marta 1945.

godine zauzimao poloàj ministra eleznice

i transporta Jugoslavije. Svojeru~ni potpis

ministra je overen pe~atom Ministarstva.

Interesantan je detalj da je deo knjiìce

bio potpisan ljubi~astim, a deo crvenim

mastilom. Prezimena nagra|enih vojnika

ispisana su raznim rukopisima i raznim

mastilima: ljubi~astim, plavim, crnim i ze-

lenim. Ovo govori da su pojedinim jedini-

cama bile predate neispunjene ordenske

knjiìce i da su ih zatim ispunjavali pisari u

tabovima jedinica.

Moè se doneti jo jedan interesantan

zaklju~ak pri upore|ivanju veeg broja

ovih dokumenata: veinski broj nagra|e-

nih ima ~in obi~nog vojnika ili desetara. To

pokazuje mentalitet ruskih oficira koji su

u~estvovali u nagra|ivanju vojnika, poto

je to bila i medalja, pa ~ak i druge dràve,

sebe su stavljali u spisak odlikovanja vieg

ranga (ordena).

Sli~an anegdotski slu~aj desio se otprili-

ke u isto vreme kada je dolo do uzajamne

razmene odlikovanja izme|u Vlada SAD i

SSSR-a. U grupi predatih ameri~kih odliko-

vanja, pored ordena, bilo je i nekoliko Kon-

55dinar 28 / 2007

faleristika

Sl. 2 - Ordenska knjiìca za medalju "mar-broska"

gresnih medalja SAD, koja je i pored tog

naziva najvie odlikovanje Sjedinjenih

Ameri~kih Dràva. Bile su predate posilnim

i oferima najviih sovjetskih vojskovo|a,

koji su se vie interesovali za odlikovanja

pod nazivom orden. Pri dobijanju spiskova

nagra|enih, zvani~nici ameri~ke Kancelari-

je ordena, bili su krajnje iznena|eni zato

to ~in nagra|enih Kongresnom medaljom

nije bio vii od ~ina narednika.

((PPrreevvoodd ssaa rruusskkoogg:: LL.. GGeerrii))

56 dinar 28 / 2007

faleristika

Sl. 4. Medalja

izgradnje

mosta

Sl. 3. Most na Dunavu kod Beograda, 1945.

Sl. 5. Ordenska knjiìca

TITOVA MEDALJA DRUGOVIMA IZ BRATSKOG SSSR

Na zagreba~koj aukciji "Barac i Pervan"

odràne aprila prole godine kao i na

tekuoj ponudi trgova~ke firme "eMedals"

iz Kanade pojavila se se stona medalja

koja po svojim atributima pripada temi

"Rusko-srpska (jugoslovenska ) faleristika

koju smo ve ranije obra|ivali na stranica-

ma ovog casopisa.

Medalja je izra|ena radi uru~enja

~lanovima zvani~ne delegacije iz SSSR-a

koja je posetila fabriku IKOM. Izra|ena je

od patinirane posrebrene bronze kru`nog

oblika pre~nika 50 mm sa primenom

crvenog, plavog i belog emajla. Na aversu

je predstavljen nadgrudni portret Tita u

maralskoj uniformi i u poluprofilu

okrenut u levo. Oko portreta nalazi se lati-

ni~ni natpis: NARODNI HEROJ

MAR[AL JUGOSLAVIJE JOSIP BROZ

TITO . Pod portretom je signature auto-

ra "KRIVAK"(Teodor Krivak-Klauzer,

medaljer iz Zagreba)

Na reversu u centru, na plavo ema-

jlirovanoj izvijenoj traci latinicnim belo

emajlirovanim slovima horizontalno je izve-

den natpis IKOM. Nad trakom je postavlje-

na crveno emajlirovana zvezda petokraka.

Centralnu kompoziciju okruùje crveno

emajlirani prsten sa natpisom na ruskom

jeziku TOVARI[AM IZ BRATSKA-

GO SSSR NA PAM T ulivenim u

emajl metalnim slovima.

Nepoznat je datum posete i sastav sov-

jetske delegacije ali po podacima auk-

cionera medalja je datirana

1946-47. godine. Po naem miljenju

medalja je kovana neto kasnije 1954.-60.

u vreme ili posle posete Hru~ova

Jugoslaviji i periodu otopljenja odnosa

izmedju SSSR-a i FNRJ-a kada su ponovo

u~estale obostrane posete politi~kih, kul-

turnih i tehni~kih delegacija. Na ovo nas

navodi sli~nost maralskog portreta na

ovoj medalji sa portretom na medalji

"Titov put u Indiju i Burmu" 1954-55.

godine i sli~nosti u tehnici izrade sa

pomenutom medaljom i medaljom 20

godina JNA iz 1961. godine. LL.. GGeerrii

R

57dinar 28 / 2007

vojne i druge oznake

57

Slobodna plovidba DunavomZNA^KA DUNAVSKE KONFERENCIJE U BEOGRADU 1948. GODINENenad BJELO[, Pan~evo

[email protected]

DDunav je po svojoj velicini druga

reka u Evropi, i oduvek je bio

velika re~na saobraajnica za

deset zemalja kroz koje proti~e

i to: Nema~ku, Austriju, Slova~ku, Ma|ar-

sku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugar-

sku, Moldaviju i Ukrajinu. Kao takav, Du-

nav se uvrstio u red najzna~ajnijih saobra-

ajnica koje povezuju zemlje zapadne,

centralne i jugoisto~ne Evrope sa podru~-

jem Crnog mora, Bliskog istoka i Sredoze-

mlja.

Rimljani prvi organizovano i u osvaja~-

ke ciljeve savladavaju Dunav, izgra|uju

put koji ide od Beograda du` desne obale

i dalje preko Vidina u Bugaraskoj. Inteziv-

no korienje Dunava trajalo je sve do

propasti Rimske imperije i najezde varvar-

skih plemena sa Istoka. Krajem XI veka

Dunavom ponovo zapo~inje oìvljavanje

trgovine i saobraaja i on postaje spona Is-

toka i Zapada. Za vreme Otomanskog car-

stva i prodora Turaka na Balkan, Dunav

dobija zna~aj kao reka za osvaja~ke cilje-

ve, ali i za transport la|ama dobara, hra-

ne, ratnog materijala i ljudstva.

Krajem srednjeg veka mnoge carinske

barijere feudalnih vladara, dad`bine, na-

met i prodor Turaka kao i ratovi, oteàva-

li su razvoj plovidbe, koji se obavljao plo-

vilima na vesla i nizvodno, ili pak uzvod-

no pomou zaprege ili ljudske snage.

Kroz burnu istoriju doga|aja i plovidbe

Dunavom ra|ala se uporedo i potreba,

kao i èlja naroda, vladara i osvaja~a, da

se sa korienjem ove reke u razne ciljeve,

regulie slobodna plovidba i upravljanje

nad njom. Sve vie budila se svest da se

aktima me|unarodnih tela, kongresa i

konferencija utvrde principi po kojima e

se odvijati slobodna plovidba bez i~ijih

pretenzija i uplitanja u unutranje stvari

naroda kroz ~ije zemlje Dunav proti~e.

Dug je bio put od prvih ideja, odluka i

pisanih akata do stvaranja ~vrstih odluka i

pravih principa da se Dunavom odvija slo-

bodna plovidba. Jedan od najstarijih pisa-

nih dokumenata iz XVII

veka govori o trgovini

Turske i Austrije, posle

zavretka rata 1665. go-

dine. Dunav se tada kori-

stio za slobodnu plovidbu

preko Beograda i dalje ka

Carigradu. Drugi jedan prav-

ni akt iz 1739. godine govori, ta-

ko|e, o slobodnoj plovidbi Dunavom. Na-

ime, Beogradskim mirovnim ugovorom

odobrava se plovidba Dunavom la|ama,

ali "bez uznemiravanja".

Pojavom parne maine i davanjem kon-

cesije jednoj engleskoj kompaniji za plo-

vidbu parnim brodovima u Austriju, do-

prinose unapre|enju plovidbe i osnivanju

prvog dràvnog parobrodnog drutva.

Ugovorom o miru zaklju~enim 1814. go-

dine, u Parizu kao prethodnica Be~kog

kongresa, odnosie se na reku Rajnu, ali

su principi slobodne plovidbe ovom re-

kom i zajedni~ka uprava nad njom bili u

korist Francuske, Gr~ke, Holandije, Italije,

Engleske i Belgije, to je uticalo na dono-

enje Zavrnog akta i odredaba Be~kog

kongresa 1815. godine a koji se odnosio

na reìm me|unarodnih reka, pa i na Du-

nav. Pariskim ugovorom 1865. dolazi do

primene principa slobodne plovidbe na

Dunavu u skladu sa optim propisima o

me|unarodnim rekama.

U toku 1862. godine, na Dunavu se po-

javljuje prvi srpski parobrod pod imenom

"Deligrad". Sa sve veim brojem parobro-

da i intezivnim razvojem saobraaja na

Dunavu, uporedo po~inje i regulacija

plovnog puta, posebno u \erdapu, koji je

zbog svog poloàja predstavljao klju~ bez-

bedne plovidbe.

Kada je zavren Prvi svetski rat, savezni-

ci ugovorom o miru potpisanim 1919-

1920. godine (Versajski sa Nema~kom,

Sanremski sa Austrijom, Trijanonski sa

Ma|arskom, Nejski sa Bugarskom i Sever-

ski sa Turskom) dali su osnovu za ure|e-

nje plovidbe me|unarodnim plovidbenim

putevima, a samim tim i

Dunavom.

Definitivan status Du-

nava donet je na konfe-

renciji 1921. godine u

Parizu i u njemu je utvr-

|eno da je plovidba Duna-

vom od Ulma do uca u Crno

more slobodna i otvorena svim

dràvama i svim zastavama pod istim

uslovima. Ovakvu plovidbu obezbe|ivae

Me|unarodna dràvna komisija i Evrop-

ska komisija.

Beogradska konferencija

1948. godine

Odmah po zavretku Drugog svetdskog

rata velike sile su pokrenule pored ostalog,

i pitanje plovidbe Dunavom. Vojna ko-

manda formirala je prelazni reìm saobra-

aja Dunavom, a u Jugoslaviji se plovidba

odvijala pod nadzorom re~ne plovidbe Ju-

goslavije. Kako su neke podunavske ze-

mlje doprinele krenje Dunavskog statuta

i odredaba o slobodi plovidbe ovom me-

|unarodnom rekom, bilo je neophodno

pronai nov pravni odnos prema internali-

zaciji reke Dunava i njenih pritoka.Usledi-

la je odluka Saveta ministara o sazivanju

konferencije radi reavanja pitanja plovid-

be Dunavom i doneta odluka i jedinstven

stav da se konferencija odrì u Beogradu,

u periodu od 30. jula do 18. augusta 1948.

godine. Tom prilikom odre|en je i sastav

dràva u~esnica ove konferencije: SSSR i

Ukrajina, Bugarska, ehoslova~ka, Ma|ar-

ska, Rumunija i Jugoslavija, kao priobal-

ske dràve, te SAD, Velika Britanija i Fran-

cuska, kao ~lanice Saveta ministarstva ino-

stranih poslova velikih sila. Tom prilikom

postignut je dogovor da konferenciji prisu-

stvuje i Austrija, kao posmatra~.

Na Beogradskoj konferenciji potpisana

je Konvencija o reìmu plovidbe na Duna-

vu i formirana Dunavska komisija, ~ime je

prestala sa radom Evropska dunavska ko-

Zna~ka Beogradske konferencije.

(Iz zbirke autora)

58 dinar 28 / 2007

numizmatika i numizmati~ari

misija. U konvenciji Dunavske komisije

1948. godine u Beogradu zapisano je:

"Plovidba Dunavom e biti slobodna i

otvorena za pojedince, trgova~ke brodove

i robu svih zemalja na bazi jednakosti, u

pogledu li~nih i plovidbenih taksi i uslova

trgova~ke plovidbe". Ovoj konferenciji dat

je veliki publicitet u javnosti, naro~ito Ju-

goslaviji kao zemlji i gradu Beogradu kao

domainu. Povodom ove konferencije iz-

dat je serijal potanskih maraka i prigod-

na zna~ka koja je dodeljena svim u~esnici-

ma konferencije

ZZNNAA^KKAA DDUUNNAAVVSSKKEE KKOONNFFEERREENNCCIIJJEE

-- BBEEOOGGRRAADD 11994488. Izra|ena je tehnikom

kovanja, od srebrene legure, okruglog je

oblika i pre~nika 32 mm. Na prednjoj stra-

ni uz sam rub ispisano je tampanim slo-

vima "DUNAVSKA KONFERENCIJA", a u

donjem delu godina "1948". Od natpisa u

nadvienju ka centru znaka su tri konce-

tri~na kruga. Ovaj deo zna~ke je pozlaen.

Na krugovima u sebru je kocka u kojoj je

stiliziovan deo beogradske srednjovekov-

ne tvr|ave Kalemegdan sa spoljnim od-

branbenim zidinama i spomenikom "Po-

bednik", ispisan je naziv grada u desnom

uglu "BEOGRAD". Ispod zidina tvr|ave

predstavljeni su stilizovano talasi mone

reke Dunava. Na pole|ini, koja je ravna i

glatka, nalazi se vijak sa maticom, na vij-

ku su signature "ZIN" i "KOVNICA".

PO[TANSKE MARKE izra|ene su u Za-

voda za izradu novca u Top~ideru povo-

dom po~etka odràvanja Dunavske konfe-

rencije, 30. jula 1948 godine, po nacrtu S.

Grujia. Izra|ene su u ofset tampi u ~eti-

ri nominale: 2 dinara – ùtozelena, 3 di-

nara – tamnocrvena, 5 dinara ultramarin-

plava i 10 dinara crvenosme|a. Na ovim

markama je prikazan Beograd sa starim

mostom na Savi i brodom koji plovi.

LLiitteerraattuurraa::

- Zdravko \or|evi, Razvoj re~nog bro-

darstva na tlu Jugoslavije

- Glasnik JRB za 1948 god.

- dr. Davor Sokoli, Re~no brodarstvo

- Miodrag Blagojevi, Slobodna plovidba

Dunavom, Mornari~ki glasnik

- Katalog potanskih maraka jugosloven-

skih zemalja, 1991

Katalozi i albumiSvetislava Komnenova@arko PINTARI], Sombor

[email protected]

KKolekcionar iz Sombora, Sve-

tislav Komnenov, poznato je

ime u numizmati~kim kru-

govima jo od ranih ezde-

setih godina prolog veka, kada je

kao mladi ~lan somborskog Kluba ko-

lekcionara i redakcije lista Kolekcio-

nar publikovao svoje prve stru~ne ra-

dove iz oblasti moderne numizmati-

ke. Njegova aktivnost jo tada je za-

paèna i izvan granica bive Jugosla-

vije, pa u junu 1965. ugledni ~asopis

World coins objavljuje krai osvrt na

njegov rad1.

Svoj bogat i raznovrstan materijal

Komnenov je nastojao da klasifikuje i

prezentuje javnosti, ali u godinama

kada je njegova zbirka nastajala, ko-

lekcionari "amateri" su teko dolazili

do odgovarajue stru~ne literature,

kataloga i albuma moderne numi-

zmatike. Domai "profesionalci" -

istori~ari, istori~ari umetnosti i arhe-

olozi - uglavnom su se bavili antikom

i srednjim vekom, to svakako ne tre-

ba da se potcenjuje. Me|utim, podaci

o modernom novcu Knjaèvine i Kra-

ljevine Srbije, Knjaèvine i Kraljevine

Crne Gore, Kraljevine SHS i Jugosla-

vije, kao i okupacijskim monetama -

mogli su da se prona|u uglavnom u

stranoj literaturi koja je veini zalju-

bljenika u stari novac u to vreme bila

nedostupna. Komnenov je u takvim

okolnostima zapo~eo pionirski posao

katalogizacije, sistematizacije i pribli-

àvanja novijeg numizmati~kog ma-

terijala domaim kolekcionarima i

ostalim ljubiteljima numizmatike. Bio

je aktivan ~lan i SND i Numizmati~-

kog drutva u Zagrebu, a sedamdese-

tih godina dvadesetog veka dobio je

niz zna~ajnih priznanja i nagrada na

kolektivnim izlo`bama hobista u biv-

oj dràvi. Svoje zbirke tada je izla-

gao onako kako se izlaù umetni~ke

slike ili potanske marke, ali uprkos

nagradama i laskavim ocenama, sam

nije bio zadovoljan takvim na~inom

prezentacije: novac ima avers i re-

Sl. 1. Sa izlo`be 1971. godine: Svetislav Komnenov

dobitnik zlatne medalje sa III skupa kolekcionara u Somboru

vers, obe strane moraju uvek biti do-

stupne posmatra~u.Trebalo je osmi-

sliti i izraditi odgovarajue albume i

kataloge po ugledu na "truli Zapad",

koji je u tim oblastima ve imao dugu

tradiciju.

Put od ideje do realizacije, Komne-

nov je preao uz mnogo truda, uklju-

~ujui i podosta ru~nog rada, da bi

1978. godine izdao svoj prvi KKaattaalloogg

-- aallbbuumm mmeettaallnnoogg nnoovvccaa jjuuggoosslloovveenn--

sskkiihh zzeemmaalljjaa, gde su obra|ena sva re-

dovna i prigodna izdanja Srbije, Crne

Gore, NDH i Jugoslavije od 1868. do

1978.godine, a dodata su i redovna

izdanja za 1979. i 1980. godinu. Na-

kon ovog prvenca, izdaje i Katalog -

album jugoslovenskog metalnog novca

- II deo, gde su obra|ena prigodna iz-

danja iz 1978. i 1980, te sva redovna

i prigodna izdanja od 1981. do 1988.

Potom izdaje Katalog - album Austro-

ugarska-krunski sistem 1892-1922, u

kojem je obra|eno ukupno 273 nov-

~ia. Kataloki delovi tampani su na

kvalitetnoj, tvrdoj hartiji, a albumski

delovi sa "rupama" odgovarajuih di-

menzija i sa po dve zatitne folije sa

obe strane2.

U naem ~asopisu su svojevremeno

predstavljeni i Komnenovljevi utisni

katalog-albumi jugoslovenskog novca,

koji su po konceptu i po kvalitetu rav-

ni ~uvenim ameri~kim Official

Whytman Coin Holders izdanjima3. Iz-

dato je est ovakvih albuma koji obu-

hvataju period od 1945. do 1998. go-

dine. Dimenzije su im 23,5x16,5 mm,

korice su presvu~ene crvenim hanpla-

stom, sa naslovima u beloj tampi.

Imaju po dva utisna lista izme|u kojih

je pregradni tekstualni list. Na utisnim

listovima nalaze se mesta ("rupe") za

pojedine nov~ie, pore|ane hronolo-

ki i po serijama izdanja.

Nijedna pri~a o Svetislavu Komne-

novu ne moè da bude ispri~ana, a da

se, makar uzgred, ne pomene pravi

dragulj nae moderne numizmatike

koji se nalazi u njegovoj kolekciji. Na-

ravno, radi se o 25 para iz 1953.godi-

ne sa rupom u sredini. Ovaj nov~i ni-

kada nije puten u opticaj, a komple-

tan (verovatno milionski!) tira` je

uniten pretapanjem u somborskoj

metalnoj industriji "Bane Sekuli".

Svega nekoliko primeraka je (protiv-

zakonito) spaeno.

59dinar 28 / 2007

numizmatika i numizmati~ari

Sl. 2. Utisni album S. Komnenova

AUKCIJA

SND

Jedan od lotova predstojee

aukcije SND: 4 DUKATA 1933.

9. AUKCIJA SRPSKOG

NUMIZMATI^KOG

DRU[TVA ODR@A]E

SE U BEOGRADU 3.

JUNA 2007. GODINE

U HOTELU „SLAVIJA“.

Veoma reprezentativan

KATALOG ove aukcije,

sa svim ilustracijama u

boji, bie raspoloìv u

tampanoj i elektronskoj

formi ve od 1. maja o. g.

Katalog ove aukcije

moète poru~iti kod

sekretara SND, gosp.

Dragana Pavlovia,

na telefone:

(011) 3034-695;

mob: (064) 131-6370;

e-mail:

[email protected]

60 dinar 28 / 2007

nova numizmati~ka literatura

60

NNarodni muzej u Beogradu

predstavio je 9. novembra

2006. godine studijski kata-

log zbirke pod naslovom

NOVAC RIMSKE REPUBLIKE. Zbirke Na-

rodnog muzeja u Beogradu i Beograd-

skog univerziteta autora Bojane Bori-

Brekovi i Petra Popovia. Saradnici

na knjizi su: Tamara Rodvel-Jovanovi

(prevod), Nada Krsti (lektura), Brani-

slav L. Valkovi (dizajn, prelom, korice

i ligature), Neboja N. Bori (fotografi-

je i ra~unarska grafika), Slobodan Trip-

kovi (tehni~ko oblikovanje). Knjiga je

tampana u tampariji Publikum u tira-

ù 1000 primeraka.

Novac Rimske republike u Narod-

nom muzeju u Beogradu (1673 pri-

merka) pokriva dugi period od oko

280-275. godine pre n.e. do po~etka

Principata (oko 30. godine pre n.e.) i

obuhvata materijal tri zna~ajne zbir-

ke: sistematske zbirke Narodnog mu-

zeja i zbirke porodice Vajfert i Ljubo-

mira Kova~evia, poklonjene kao le-

gat Beogradskom univerzitetu, a date

na ~uvanje i nau~nu obradu Narod-

nom muzeju.

Ova voluminozna knjiga (470 stra-

na) sadrì uvodne tekstove na engle-

skom i srpskom jeziku, ra~lanjene u

tri poglavlja (I. Istorijat zbirki i njihov

zna~aj, II. Sastav zbirki i III. Pojava i

opticaj rimskog republikanskog novca

u Podunavlju i na centralnom Balka-

nu) u koje su uklju~eni geografska

karta rasprostranjenosti nalaza i dva

grafikona frekvencija novca po godi-

nama. Grafikoni u potpunosti oslika-

vaju istoriju kovanja republikanskog

novca, raspravljenu u referentnoj lite-

raturi, ali sada ponovo potvr|enu pri-

mercima iz Narodnog muzeja. Uvod-

na studija daje tako|e sinteti~an pri-

kaz opticaja novca ovog perioda u srp-

skom Podunavlju i na centralnom Bal-

kanu na osnovu materijala iz Narod-

nog muzeja, ali i na osnovu drugog re-

publikanskog novca koji se ~uva u mu-

zejima u Srbiji. Ona pokazuje jasne

pravce njegovog irenja, s jedne stra-

ne, du` Dunava i u Sremu, s druge,

du` glavnih komunikacija pravca se-

ver-jug, posebno dolinom Morave.

Prou~avanje ovog novca pokazuje ja-

sno prelaz od meovitog opticaja kelt-

skog i republikanskog novca na ~isto

rimski, kada ja~a pritisak romanizacije

na autohtona plemena.

Uvodna poglavlja prati katalog, is-

crpna bibliografija i prilozi: lista sube-

rata, grafi~ki prikaz oznaka na novcu i

naro~ito dragoceni i za svaku nau~nu

publikaciju neophodni indeksi u koji-

ma su u nekoliko pravaca date upute

za korienje teksta i kataloga. Potom

slede fotografije svakog primerka nov-

ca raspore|ene na 80 tabli i kao appen-

dix “Ostava iz Mazina” (2 table), koja

sadrì zagonetni najstariji republikan-

ski novac od bronze. U katalogu su pri-

kazani, po zahtevima savremene nauke

i na engleskom jeziku, 1673 novca iz

perioda Rimske republike (uglavnom

srebrnih denara, manjim brojem bakar-

nih i zlatnih nominala). Identifikacija

je izvrena po standardnim korpusima

Sydenhama i Crawforda. Svaki katalo-

ki broj daje opis tipova aversa i rever-

sa i njihove legende, monograme (ako

su iskovani na novcu), podatke o kov-

nici, teìni, promeru, osi, nominalu,

publikaciji, zbirci (inventarni broj ko-

lekcije) i, kad se raspolaè njima, po-

datke o okolnostima nalaza. Svi pri-

merci su datovani, s najveom mogu-

nom preciznou koju gra|a dozvolja-

va.

Obra|eni novac, prete`no sakupljen

na podru~ju Centralnog Balkana, je ve-

oma znatne vrednosti, muzeoloke i

nau~ne, i vaàn za me|unarodnu nau-

ku. Imajui u vidu da je re~ o retkom

materijalu, treba naglasiti njegov obim

i stepen sa~uvanosti. Za numizmati~a-

re, arheologe i istori~are starog veka

dragocen je i stoga to daje pouzdanu

sliku o nov~anom opticaju, me|una-

rodnim odnosima i privrednim prilika-

ma na podru~ju Ilirika i Podunavlja to-

kom poslednjih vekova stare ere.

RRaannkkoo MMaannddii

NOVAC RIMSKE

REPUBLIKE

Autori: Bojana Bori-Brekovi i Petar Popovi

Izdava~: Narodni muzej, Beograd 2006

28 cm, 470 str., ilus.

ISBN 86-7269-080-X

61dinar 28 / 2007


RRetko se deava da neko za sa-

mo godinu dana samostalno

izda dva dela kao to je to

slu~aj sa G Jamuakovim.

U okviru edicije IVNO MONETA

sredinom decembra 2006. godine po-

javila se knjiga pod nevedenim naslo-

vom. Treba ina~e naglasiti da je

2006. godina bila godina jubileja

SND i da je ba igrom slu~aja bila iz-

uzetno plodna to se ti~e izdava~ke

delatnosti, kako izdanja Srpskog nu-

mizmati~kog drutva, tako i privatnih

izdanja, izdanja Narodnog muzeja u

Beogradu.

@elimo da verujemo da uvek po lite-

raturi siromano numizmati~ko trìte

kona~no osvaja svoj zasluèni prostor.

Ako tome dodamo i brojna izdanja

na istorijske anti~ke teme, time zaokru-

ùjemo jedan veoma interesantan i pre

svega ~itljiv opus raznih autora i izda-

va~a.

I ova poslednja knjiga (IVNO MONE-

TA VI) gosp. Jamuakova i istorijski i

numizmati~ki nas uvodi u jedan drugi

svet, u~inivi ga bliskim ~ak i onima ko-

jima je ta materija manje ili vie strana.

Pre svega u estoj knjizi edicije treba

biti impresioniran fotografijom to je

kod numizmatike veoma bitno. Istorij-

ska potka nas upoznaje sa dinastijama

s po~etka I veka nae ere kao i sa ret-

kim kovanjima Julijevaca i prvih Flavi-

jevaca, kovanjima koje bi svaki kolekci-

onar èleo da ima u svojoj kolekciji.

Treba pozdraviti i prikaz pojedinih pro-

vincijskih kovanja navedenih dinastija i

poèleti da ta atraktivna provincijska

kovanja bar literarno ugledaju svetlost

dana, a ne da, recimo, nae «komije»

(u Bugarskoj) izdaju knjigu sa svim ko-

vanjima kovnice Viminacijum a mi to

ne u~inimo.

Vrednost novca navedena u delu

gosp. Jamuakova nisu i njegove cene,

ve samo orjentir za nekoga ko ima sre-

e da neto od toga poseduje. Odnos

rimski denar-euro zadràn je i ovde, a

oni koji do|u do ovog dela preporu~u-

jemo da ga i pro~itaju jer e samo tako

uspeti da svoje impresije podele sa im-

presijama autora. Treba napomenuti

da je ovo delo logi~an nastavak knjige

«Novac imperatora od Sule do Avgu-

sta» istog autora. RRiissttaa MMiilleettii

RIMSKI CAREVI

I NJIHOV NOVACOD OKTAVIJANA AVGUSTA DO DOMICIJANA

Autor: \or|e Jamuakov

Izdava~: Design studio

Stanii, Ba~ka Palanka 2006


ISBN 86-86349-05-06

OBOL

God. XLV, br. 58Glasilo Hrvatskog numizmati~kog

drutva, Zagreb, 2006

Urednik: Boris Prister


ISSN 0351-3939

Nije u naoj praksi da u ovoj rubrici pri-

kazujemo numizmati~ke ~asopise, ali

ovoga puta u~iniemo izuzetak. Osvrnue-

mo se ukratko na najnovije izdanje zagre-

ba~kog numizmati~kog ~asopisa Obol,

zbog dva razloga. Prvi je taj to se ovaj po-

znati bilten HND u decembru 2006. godi-

ne pojvio u "novom ruhu", ure|en po prvi

put sli~no naim ~asopisima dinar i Or-

den, sa bogatim sadràjem i mnogim stra-

nicama u boji. Drugi razlog je tu objavlje-

na studija iz oblasti srpske faleristike, a ko-

joj je tako|e posveena naslovna strana -

Orden Takovskog krsta sa ma~evima.

Studiji o Takovskom krstu s ma~evima,

autora Tomislava Muhia, posveeno je

deset centralnih stranica ~asopisa, sa iz-

vanrednim fotografihjama od kojih je ve-

ina u boji, uz veoma korisne prikaze po-

jedinih detalja. Sveobuhvatnost i ozbilj-

nost sa kojom je ova tema obra|ena,

predstavlja dobar razlog da nai numi-

zmati~ari, a posebno faleristi, nabave ovo

izdanje Obola za svoje biblioteke.

Pored ovog va`nog rada, u ovom izda-

nju ~asopisa objavljeni su i sledei ~lanci:

Boris Prister, Rije~ urednika; Marijan Ra-

bik, Probov nepublicirani primjerak - SI-

SCIA PROBI AVG; Heinz Tursky, Tirolski

pfunder; Branko Glii - Konstantin Hri-

stov, O prvom makedonskom papirnom

novcu; Amer Sulejmanagi: Zlatni i srebrni

novac kao izvozni proizvod; Dragutin Hor-

ki, Iz bilje`nice jednog numizmati~ara;

Tin Smajlagi, Dokumenti prolosti; Julije

Maras, Katalog optjecajnog kovanog nov-

ca RH; te In memoraima ~lanak Zdenki

Dukat i Obavetenja o radu Hrvatskog nu-

mizmati~kog drutva. R. Mandi

62 dinar 28 / 2007


GGospodin Vitomir ôp nije sa-

mo autor prvog kompletnog

kataloga slovena~kog metal-

nog i papirnog novca, on je

tako|e i autor svih ilustracija, kao i teh-

ni~kog ure|enje (preloma), uklju~ujui

dizajn naslovne strane. Nakon uvod-

nog dela, autor je knjigu podelio na se-

dam delova.

Prvi deo, (str. 11-78), obra|uje opti-

cajni novac Republike Slovenije, kovan

od 1992. do 2006. godine, koja je bila

poslednja godina kovanja slovena~kog

tolara. Ovde su prikazani svi apoeni od

najmanjeg do najveeg, tj. od 10 stoti-

nov do 50 tolarjev. Za svaki apoen dati

su najpre podaci o redovnim opticaj-

nim primercima, a zatim podaci o tom

apoenu koji se javlja u setovima, uklju-

~ujui primerke iskovane u tehnici po-

lirana plo~a (proof), a koji se javljaju

samo u setovima. Nakon ovoga dati su

vrlo opirni podaci o sitnim varijanta-

mo tog apeona. Da bi se stekao utisak

o tome koliko se ilo u detaljisanje, na-

vodimo da se, na primer, za apoen od 1

tolara, (kat. br. K-004), pominju slede-

e sitne "razli~ice": Razli~ice na licu

apoena izdatog 1994. godine (SS-1-A,

SS-2-A i SS-3-A); razli~ice na licu apo-

ena izdatog 1995. (SS-1-A i SS-2-A);

razli~ice na licu apoena izdatog 2000

(SS-1-AB i SS-2-AB); razli~ice na licu

apoena izdatog 2001 (SS-1a-ABC, SS-

1b-ABC, SS-2a-ABC i SS 2b-ABC); raz-

li~ice na nali~ju apoena izdatih 1992. i

1993. (HS-1a-FBD); na izdanjima

1993-2000. i u setovima 1992-1995. i

2005. (HS-1b-FBD); greka na delu iz-

danja 1993. (HS-1b/napaka1), razli~i-

ce na izdanjima 1998-2000. (HS-2a-

FAEG); izdanja 2000. i u setovima

1996-2004. (HS-2b-FAEG); izdanja

2001-2004 i u setovima 1996-2003.

(HS-2c-FAEG) i greka na delu izdanja

2004. (HS-2c/napaka 1). Slovima A-G

ozna~ene su vrste tih razli~ica, vezane

za na~in pisanja brojeva, njihov raz-

mak, debljinu slova i brojeva, dubinu

reljefa, otrinu dizajna itd. SS ozna~ava

lice (prednja strana, slov. sprednja

stran), a HS nali~je kovanica (pole|ina,

slov. hrbtna stran). Kod nekih apoena

tako|e su nazna~ene i razli~ice vezane

za obod.

Drugi deo (str. 79-123), obra|uje pri-

godne kovanice. Ovde redosled nije po

apoenima, nego hronoloki, od 500 to-

larjev 1991. (K-001) do 25.000 tolarjev

2005. (K071). Pored primeraka od sre-

bra i zlata, ovde su uklju~eni i prigod-

na opticajna izdanja kovanica od ne-

plemenitih metala (5 i 100, te bimetal-

ne kovanice od 500 tolarjev). I ovde su

iscrpno opisane sve razli~ice, premda

njih nema toliko mnogo kao kod redov-

nih izdanja.

U treem delu, (str. 124-126), opisa-

na su dve kovanice, pod naslovom "Me-

dalje i plakete". To su: srebrna kopija

banknote od 10 tolarjev izdata 2003.

godine (M-001) i 1 zlatni tolar iskovan

2006. godine (M-002).

êtvrti deo (str. 124-148) obra|uje

redovna izdanja papirnog novca, po~ev

od tzv. bonova u apoenima od 0,50 do

5000 (tolarjev, bez imena monete) i

bez datuma izdanja (1990-1992). Na-

stavlja se sa izdanjima Banke Slovenije,

od 10 tolarjev 1992, do 10.000 tolarjev

2004. Tu su uklju~eni i specimeni svih

nov~anica, ali bez navo|enja njihovih

cena, verovatno zato to ih je Banka

Slovenije davala kolekcionarima bes-

platno.

Manji peti deo (str. 149-151) obra|u-

je 6 prigodnih nov~anica od 100, 1000

i 10.000 tolarjev (po dve od svake), iz-

datih od 1992. do 2003. godine.

[esti deo (str. 153-160) opisuje nov-

~anice sa dodatnim pretiscima i ìgovi-

ma. Opisano je 7 takvih izdanja, od ko-

jih je za nas posebno interesantan kat.

br. BZ-06 - nov~anica od 20 tolarjev sa

pretiskom Zmago plemeniti Jelin~i~. Za

tu nov~anicu se kaè da je to - ""ZZaasseebb--

nnii pprreettiissaakk SSrrbbsskkeeggaa nnuummiizzmmaattii~~nneeggaa

ddrruuttvvaa"".. PPrrooiizziillaazzii,, ddaakkllee,, ddaa jjee ii SSrrpp--

sskkoo nnuummiizzmmaattii~~kkoo ddrruuttvvoo bbiilloo iizzddaavvaa~~

sslloovveennaa~~kkoogg nnoovvccaa.

Poslednji, sedmi deo, (str. 161-174)

obra|uje setove Banke Slovenije, kako

kovanog novca (obi~ni i proof setovi,

ozna~eni kao KS i PS), tako i setove

papirnog novca (kat. br. BS01-BS04) i

jedan set od 10 papirnih i 10 srebrnih

tolatjev izdatih 2003. godine, kat. br.

MS-01. RR.. MMaannddii

IZ SLOVENIJE

U Sloveniji je 1. januara 2007. godine zavrena epoha 16-godinjeg izdavanja samostalne monete

po imenu TOLAR, i zapo~eta nova monetarna epoha u kojoj je u ovoj zemlji, prvoj na podru~ju

bive Jugoslavije, zapo~eto kovanje EVRA, zajedni~ke evropske monete, ali sa nacionalnim motivi-

ma Slovenije. Tom prilikom izdate su u Ljubljani dve knjige, od kojih je druga koju ovde prikazujemo,

posebno zna~ajna za notafiliju JUGOSLAVIJE. Tu je, pored slovena~kog, objavljen i kompletan ka-

talog jugoslovenskih nov~anica izdatih od 1919. do 1990. godine

SLOVENSKI KOVANCI IN BANKOVCI

Autori: Vitomir ôp

Izdava~: Numizmati~no drutvo

Slovenije, Ljubljana 2006


ISBN 961-245-163-X

NNakon do sada najboljeg

kataloga jugoslovenskih

nov~anica, koji je davne

1989. godine u Ljubljani

izdao Zmago Jelin~i~, sa crnobelim

ilustracijama i cenama u nema~-

kim markama, sada je, tako|e u

Ljubljani, ponovo izdat jedan iz-

vanredan katalog nae notafilije.

[to se jugoslovenskih nov~anica ti-

~e, ovde su, pored veeg perioda

koji katalog obra|uje, sada date

sve ilustracije u boji, a cene su u

evrima. Ovaj katalog, ~ije se naslov

na srpski jezik moè prevesti kao

"Novac u Sloveniji", obra|uje pr-

venstveno sopstvena slovena~ka iz-

danja papirnog i metalnog novca, a

pored toga i, veoma detaljno, sav

jugoslovenski papirni novac koji je

korien u toj dràvi, od stvaranja

Kraljevine SHS 1919. do po~etka

raspada SFRJ 1990. godine.

U prvom poglavlju obra|ena su

moderna slovena~ka izdanja od

1990. do 2005. godine, sa cenama

za dva kvaliteta za redovna izdanja

nov~anica i za zamenske nov~anice

(serije AZ i ZA). Cene samo za I

kvalitet date su za redovne dvo-

strane specimene i za posebne, na

kojima je, na jednoj strani, na-

knadno odtampano "SPECIMEN",

kod prvih izdanja, a kod kasnijih

za primerke sa tekstom "SPECI-

MEN de la Rue". Pored ovih, kod

nekoliko izdanja navedeni su i tzv.

specijaliteti. Tu je najinteresantniji

i najskuplji primrak od 10.000 to-

larjev 2000, kod kojeg se na levoj

strani nlazi zatitna srebrna folija.

Varijante i specijaliteti daleko su

vie zastupljeni kod jugoslovenskih

nov~anica. Njihova obrada zapo~i-

nje u II poglavlju knjige, katalo-

kim prikazom nov~anica Kraljevi-

ne Srba, Hrvata i Slovenaca. U pr-

vom delu prikazane su ìgosane

austrijske nov~anice, nakon ~ega

slede redovna izdanja Kraljevine

SHS i Jugoslavije. Posebno je zna-

~ajno to to su gotovo svi tipovi

nov~anica, pored opisa, prikazani i

zasebnim fotografijama, a koje su

odli~nog kvaliteta. Kataloke cene

su realne i uglavnom ne odstupaju

od cena na sastancima Srpskog nu-

mizmati~kog drutva u Beogradu.

Period Kraljevine zavrava se

Londonskom serijom (1943), na-

kon ~ega sledi vrlo detaljan, ~ini

nam se najkompletniji do sada, ka-

talog nov~anica Demokratske Fe-

derativne Jugoslavije 1944. godi-

ne. Tu je, na primer, prikazano 5 ti-

pova (svaki zasebno ilustrovan)

nov~anica od 1 dinara, sa ukupno

8 varijanti, a nov~anica od 20 di-

nara sa 9 varijanti. Pored redovnih

izdanja Republike, tu je, tako|e

detaljan, katalog tzv. Informbiro

serije 1949-1953, sa preko 30 ilu-

strovanih tipova, uz nekoliko do-

datnih varijanti.

Nov~anicom od 100 dinara izda-

tom 1. maja 1955, sa Konavljan-

kom na jednoj, i Dubrovnikom na

drugoj strani, zapo~inje velika seri-

ja redovnih jugoslovenskih nov~a-

nica FNRJ, kasnije SFRJ. I ovde je

kataloka obrada zadivljujue do-

bro izvrena, a posebno zbog za-

sebnih ilustracija svih tipova i vari-

janti. Posebna je pa`nja posveena

vrstama serijskih brojeva i slova,

koje se, zbog ilustracija, sada veo-

ma lako mogu "prepoznati", a to

je ranije bilo prili~no teko.

Pored redovnih izdanja i njiho-

vih varijanti, prikazani su i speci-

meni kao i sve autorima poznate

"ni~elne serije", tj. primerci sa nu-

lama u serijskom broju. Tu su i pri-

merci bez serijskih brojeva, i drugi

specijaliteti. Pri kraju jugosloven-

skog perioda, obra|ena je kom-

pletna "Serija Tito" (neizdate nov-

~anice za koje se tvrdi da su tam-

pane 1981. godine), nakon ~ega

sledi katalog redovnih izdanja

SFRJ od 1985. (5000 dinara - Ti-

to) do 26. novembra 1990. (1000

dinara - Tesla).

Tree poglavlje obra|uje lokalna

izdanja u Sloveniji, po~ev od au-

strijske guldenske serije za Kranj-

sku 1767-1794, serije ljubljanskih

krajcera 1848. itd.

Sledee poglavlje obra|uje Parti-

zanski novac u Sloveniji, zatim tzv.

Rupnikove lire Ljubljanske pokraji-

ne 1944. i izdanja za Istru, Rijeku i

Slovensko primorje 1945. godine.

Katalog papirnog novca zavrava

se fantazijskim Hamurabijevim li-

pama (1989-1992), nakon ~ega

sledi kratak katalog metalnog nov-

ca Republike Slovenije kovan od

1992. do 2006. godine.

Cena kataloga otisnuta je na ko-

ricama, iznosi 30 evra; po toj istoj

ceni moè se nabaviti i u Srbiji.

RRaannkkoo MMaannddii

DENAR NA SLOVENSKEM

Autori:

Andrej Poto~nik i

Stanislav [tiblar

Izdava~:

Masta Trade d.o.o,

Ljubljana 2007

23,5 cm, 201 str., ilus. u boji

ISBN 978-961-238-853-9

63dinar 28 / 2007


64 dinar 28 / 2007

aukcije

Numizmati~ke aukcijeNA KOJIMA SE NUDIO NA[ NUMIZMATI^KI

MATERIJAL U DRUGOJ POLOVINI 2006. GODINE

Numismatic auctions which offered our coins, banknotes and medals associated with Serbia

WWEESSTTFFAAEELLIISSCCHHEE

AAUUKKTTIIOONNSSGGEESSEELLLLSSCCHHAAFFTT

((WWAAGG)),, NNoorrddrriinngg 2222,, DD--5599882211

AArrnnssbbeerrgg:: hhttttpp::////wwwwww..wwaagg--aauukkttiioo--

nneenn..ddee// AAuuccttiioonn 3377,,

JJuullyy 2299tthh,, 22000066

Lot 4879. Srbija. Medalja 500-

godinjice Kosovske bitke: Pomen

Vidovdana 1289 - Obnovljena Srbija

1889, 40,5 mm, vorzüglich. Procena

€75, prodata za 110.- (sl. 1).

BBAALLDDWWIINN''SS AAUUCCTTIIOONNSS;; 1111 AAddeellpphhii

TTeerrrraaccee,, LLoonnddoonn WWCC22NN 66BBJJ;;

hhttttpp::////wwwwww..bbaallddwwiinn..sshh//

AAuuccttiioonn NNuummbbeerr 4466 44 MMaayy 22000066.. U

ovom pregledu izostavljene su

medalje osvajanja Beograda od

Turaka u XVII i XVIII veku, a koje

smo detaljno naveli u rubrici

Medalje i Plakete na str. --- ovog

izdanja dinara.

Lot.2337. Austrijska srebrna

medalja povodom potpisivanja

Karlova~kog mira 1699, godine.

Medaljer Johann Reinhold

Engelhart Mont.1278 Vrlo retko.

Ex.F. Procena £3500-4000, prodata

za 2400.- (sl. 2).

Lot.2338. Austrijska bronzana medal-

ja podom bitke kod Temivara i

Beograda 1717. godine. Medaljer

Ottone Hamerani. Mont.1516. Skoro

Ex.F. Procena £1000-1200, prodata za

800.- (sl. 3).

Lot.2339. Austrijska bronzana medal-

ja povodom osvajanja Petrovaradina

1694. godine. Medaljer Philipp

Heinrich Müller, Mont.1124. VF.

Procena £800-1200, prodata za 800.-

(sl. 4).

Lot.2345. Srebrna medalja izdata

povodom zaklju~enja Poàreva~kog

mira (The Peace Treaty of

Passarowitz), 1718 godine. Mont

1532; Weifert 50, Very fine. Procena

£150-200 Prodata za 320.- (sl. 5).

IIssttaa ffiirrmmaa,, AAuuccttiioonn NNuummbbeerr 4499,, 2255 &&

2266 SSeepptteemmbbeerr 22000066

Lot 1466. Bakarna medalja povodom

pobede nad Turcima kod Slankamena

iz l691. god. Medaljer Philipp Heinrich

Muller Mont.1111 Kvalitet EF. Procena

£800-1000, nije prodata (sl. 6).


Poàreva~kog mira iz 1718, god.

Medaljer Peter Paul Werner.

Mont.1523 skoro EF. Procena £ 400-

500, nije prodata (sl. 7).


Poàreva~kog mira iz 1718. god.

Medaljer Philipp Heinrich Muller

Mont.1530. EF. Procena £ 500-700,

nije prodata (sl. 8)

Stevan VERE[, Pali

[email protected]

65dinar 28 / 2007

aukcije

Lot. 1475. Medalja od belog metala

(kalaj?) povodom Po`areva~kog mira

iz 1718. god. Medaljer Philipp Heinrich

Muller Mont.1530. EF. Procena £500-

600, nije prodata (sl. 9).

KKuueennkkeerr: FRITZ RUDOLF KUENKER

Muenzenhandlung, Gutenbergstrasse

23, 49076 Osnabrueck, Germany

www.kuenker.de/ AAuukkcciijjaa111122--111144,,

2200--2233 jjuunnii 22000066

Lot.1355 Srbija 20 dinara 1879A

sitne ogrebotine, ss. Procena €200,

prodato za 170.-

Lot.2288. Kotor 5 franaka l8l3, ss.

Procena €1000, prodato za 1700.-

Lot.2706. Srbija Stefan Dragutin

(1276-1282 i 1284-1316), dinar tipa

matapana, Jovanovi 6/1.1, ss.

Procena €125, prodato za 85.- (sl. 10).

IIssttaa ffiirrmmaa -- AAuukkcciijjaa 111155--111188,, 2255--2299

sseepptteemmbbaarr 22000066

Lot.1164. 20 dinara 1925, jednos-

trani probni otkov u cinku prevu~en

bronzom, 7.14 g. Vzgl. Procena €500,

nije prodato (sl. 11).

Lot.54o2. 20 dinara 1925, vzgl-Stpfr.


Lot.5403. 4 dukata 1931, klas vzgl.+


Lot.5404. 1 dukat 1932, klas, f.stpfr.


Lot.4812. Kotor 10 franaka 1813, ss.

Procena €3000, Prodato za 8000, .

Lot.4813. Kotor 5 franaka 1813, ss.


Lot.4814. Kotor 1 franak 1813, ss.


NNUUMMIISSMMAATTIIKK LLAANNZZ MMÜÜNNCCHHEENN,,

MMaaxxiimmiilliiaannssppllaattzz 1100,, DD 8800333333

MMüünncchheenn hhttttpp::////wwwwww..nnuummiissllaannzz..ddee//

AAuukkttiioonn 112299,, 2233..55..22000066..

Lot 1113. Srbija Stefan Uro Milutin

/1275-1321/ Ljubi VI-13 ss Procena

100 €, prodato za 120.- (sl. 12).

HH..DD.. RRAAUUCCHH GG..mm..bb..HH..,, GGrraabbeenn 1155,, AA--

11001100 WWiieenn.. www.hdrauch.com/ CCooiinn

AAuuccttiioonn 7799,, NNoovv.. 1177tthh--1188tthh,, 22000066..

Pored naih dukata koji se prodaju na

mnogim aukcijama po "standardnim

cenama", na ovoj aukciji ponu|ene su

i dve nov~anice:

Lot.3006. 1000 dinara 30.11.1920

III klasa. Po~etna cena €120, prodato

za 220.-

Lot.3007. 1000 dinara 30.11.1920

III/IV klasa. Po~etna cena €100,

prodato za 200.-

NNGG SSAA ((NNuummiissmmaattiiccee GGeenneevveennssiiss)) 11,,

RRoonndd--PPooiinntt ddee PPllaaiinnppaallaaiiss,, GGeenneevvee..

hhttttpp::////wwwwww..nnggssaa..cchh//eenn// AAuuccttiioonn

MMoonnddaayy 1111 && TTuueessddaayy 1122 DDeecceemmbbeerr

22000066

Lot.1533. 1 dinar 1875 Superbe,vrlo

lepa patina. Proc. CHF 500, prodat za

550.-

Lot.1534. Tri probna komada (ESSAI

en argent) apoena od 50 dinara 1932,

kovani u srebru, te`ine 18,30g,

22,97g, i 23,00g. Unikatni komplet u

kvalitetu kovni~ki sjaj. Procena: CHF

10.000, nije prodato.

Lot 1535. 20 dinara 1925, otkov u

platini. Kovni~ki sjaj. Procena CHF

6.000, prodato za 6.800.- (sl. 13).

Lot 1536. 2 dinara 1925 Proba

(ESSAI), Cu-Ni., kovni~ki sjaj. Procena

CHF 500, prodato za 850.- (sl. 14).

Jedan probni primerak 2 dinara 1925

Cu-Ni, kapsuliran i ocenjen kao

Specimen 65, ponu|en je na eBay

aukciji u decembru 2005, (Item num-

ber: 200052704271), cena $1374,

nije prodato (sl. 15).

NNUUMMIISSMMAATTIIKK LLAANNZZ MMÜÜNNCCHHEENN,,

MMaaxxiimmiilliiaannssppllaattzz 1100,, DD 8800333333

MMüünncchheenn hhttttpp::////wwwwww..nnuummiissllaannzz..ddee//

AAuukkttiioonn 113333,, 2288..1111..22000066

Lot 1325. Stefan VII Duan (1336-

1347) grosso Lj.VI-24 i VII-1 var.ss.

Procena: €100, prodato za 100.-

Lot 1326 Stefan VII Duan, grosso

Lj.VIII-4/7 var. ss. Procena: €100, nije

prodato

Lot 1327 Vukain (1366-1371) grosso

Lj.X-19 ss. Procena €100, prodato za 100.-

Lot 1328. Vukain, grosso Lj.X-24 ss.

Procena €100, prodato za 105.- (sl. 16).

Lot 1329. \ura| Brankovi (1399-

1408) grosso Lj.XIII-5 ss. Procena

€75, prodato za 70.-

Lot 1332. 1 dukat 1931. BE^KO KOVAN-

JE, kontramarka ma~, vrlo retko, sitne

ogrebotine ina~e Vzgl/Stpf. Procena

€2.000, prodato za 3.200.- (sl. 17)-

Lot 1333. 1 dukat 1931. BE^KO KOVAN-

JE, kontr.ma~, zakrpljena rupa, ina~e

ss/vzgl. Procena €500, nije prodato.

Pored napred navedenog materijala,

na nekoliko aukcija ponu|eni su neki

primerci naeg novca koji predstavlja-

ju vrlo uobi~ajene primerke, pa ih

zato ne navodimo u ovom pregledu.

66 dinar 28 / 2007

aukcije

Nov~anica zemalja bive Jugoslavije

na aukciji firme FruhwaldDarko BERGER, Buehl-Eisental (Nema~ka)

[email protected]

Na aukciji ~uvene austrijske firme AUK-

TIONEN FRÜHWALD, Gaisbergstr. 18, A-

5020 Salzburg, www.auktionen-frue-

hwald.com/, odr`anoj 27. i 28. oktobra

1996, ponu|ena je velika koli~ina (oko 70

lotova) nov~anica Jugoslavije i zemalja

njenih naslednica. U ovom pregledu izo-

stavljene su tzv. obi~ne (jeftinije) nov~ani-

ce, tj. one ~ija je vrednost ispod 30 evra.

JJuuggoossllaavviijjaa

Lot broj:

1543. 80 Kronen on 20 Dinara

01.02.1919, Pick 18, II. Procena €24, pro-

dato za 34.-

1545. 10 dinara 01.11.1920, Pick 21a, II-

III. Proc. €50, neprodato.

1546. 10 dinara 01.11.1920, Pick 21a, II.

Proc. €70, neprodato.

1547. 1000 dinara 30.11.1920, Pick

23x1, falsifikat, I. Proc. €35, neprodato.

1549. 1000 dinara 30.11.1920, Pick 23a,

III-. Proc. €1.300, neprodato

1555. 500 dinara 1944, Pick 54b, III-.

Proc. €35, prodato za 35.-

1557. 1000 dinara 1944, Pick 55b. I-.


1559. 10, 20, 50, & 1.000 Lire 1945, Pick-

R3-5 & R8, III-IV. Proc. €20, prodato za

52.-

1560. 20 lire 1945, Pick-R4b, I. Proc. €25

prodato za 32.-

1564. 50 dinara 01.12.1931, Pick 28, jed-

nostrana, I. Proc. €90, prodato za 100.-

1565. 50 dinara 01.12.1931, Pick 28, samo

avers, I. Proc. €90, prodato za 100 (Sl. 1.).

1566. 10 dinara 26.05.1926, Pick 25, sa-

mo avers, I. Proc. €70, prodato za 85.-

1567. 10 dinara 26.05.1926, Pick 25, samo


1568. 10 dinara 26.05.1926, Pick 25, samo


1569. 100 dinara 30.11.1920, Pick 23, sa-


1570. 100 dinara 30.11.1920, Pick 23, sa-


SSrrbbiijjaa

2017. 20 dinara 05.01.1905, Pick 11, III.


2178. Uljma kod Vrca (Homokszill), apo-

tekar Daubner Josef, 10 & 20 Filler 1915,

Barac R21-22, I-. Proc. €25, prodato za

25.-

2179. Uljma kod Vrca (Homokszill), Da-

ubner Josef, 50 Filler & 1 Korona 1915,

Richter 49c & d, (Jelin~i~ II, str. 130), I-.

proc. €600, neprodato.

2180. BVrac (Versecz), trgovac H. Unter-

gutsch, 10 Heller 22.04.1915, Richter

163al, Barac R25, I. Proc. €30, prodato za

36.-

CCrrnnaa GGoorraa (austrijska okupacija)

86. 100 perpera 1914, Pick-M72, Niki

14 mm, III. Proc. €60, neprodato.

87. 100 perpera 1914, Pick-M108, Podgo-

rica 13 mm, III. Proc. €45, neprodato.

88. 2 perpera 1917, Pick-M149, I. Proc.

€80, neprodato.


€80, neprodato.


€90, neprodato.


€100, neprodato.

BBoossnnaa ii HHeerrcceeggoovviinnaa

1028. 500 dinara - 500 kuna 1943, Pick-

S135, Partizanska obveznica, II-IV. Proc.

€350, prodato za 380.

1029. 100 Kronen 1912, Barac B12c,

overprint Polit. Izpostava Bos. Brod, III.


1030. Sarajevo. 10, 20 & 50 Halera

31.12.1919. I. Proc. €30, prodato za 38.-

205. Austrijski novac od nu`de za Saraje-

vo: 10, 20 & 50 Halera 29.09.1919, Ric-

hter 125a-c, I-. Proc. €40, neprodato.

HHrrvvaattsskkaa

1608. 1.000 Kronen pe~at Gjujevac (\ur-

|evac ?), I-. Proc. €110, prodato za 120.-

1609. 2, 20 & 50 Kronen pe~at Zagreb, II-

III. Proc. €70, neprodato.

1611. 10 Kronen 02.01.1915, Barac

H101, pe~at Buje/Bule, III. Proc. €300,

neprodato.

1612. 100 Kronen 02.01.1912, Barac

H104, pe~at Buje/Bule, IV. Proc. €300, ne-

prodato.

1613. 10 & 20 filira 1919, Osijek/Esseg, I-

. Proc. €22, prodato za 32

1293. Rijeka 2 Kronen 1917 (1919/21),

pe~at tip II na ma|ar. strani, Pick-S104b,

III+. Proc. €30, prodato za 40.-

SSlloovveenniijjaa - Vojni zajam (posojilo) za

Kranjsku (Kriegsdarlehensrückzahlun-

gscoupons) 1805-1809.

182. 2 Gulden, II. (Poto~nik-[tiblar str.

132, br.1). Proc. €90, neprodato.

183. 4 Gulden, II. (Poto~nik-[tiblar str.

132, br.1). Proc. €90, neprodato (Sl. 4.).

1

2

3

4

67dinar 28 / 2007

informacije SND

NUMIZMATIÂR br. 2-8 i 13-23

dinar br. 6-17, 20-21, 23-28

ORDEN br. 1, 4 i 5

MLADI KOLEKCIONAR br. 1-10

AUKCIJE SND - Katalozi br. 6, 7 i 8

MEDALJE I PLAKETE IZ ZBIRKE NARODNOG MUZEJA

N. Omerovi, N. Mitrovi, D. Pavlovi i Z. Ili:

KATALOG AKCIJA - CATALOG OF SHARES

Vojislav Mihailovi:

NOVAC SRPSKIH VELIKA[A IZ VREMENA CARSTVA

Sergije Dimitrijevi: NOVE VRSTE SRPSKOG

SREDNJOVEKOVNOG NOVCA (Sabrani radovi, Knj. I)

Sergije Dimitrijevi: PROBLEMI SRPSKE

SREDNJOVEKOVNE NUMIZMATIKE (Sabrani radovi, Knj. II)

Sergije Dimitrijevi: NOVAC SRPSKIH

SREDNJOVEKOVNIH VLADARA (Sabrani radovi, Knj. III)

Slobodanka Stojakovi, DESPOT STEFAN

LAZAREVI] - IZ @ITIJA - DINARI [TO SE KUJU U CEKI

Miroslav Jovanovi, SRPSKI SREDNJOVEKOVNI NOVAC

Vujadin Ivanievi: NOVÂRSTVO SREDNJOVEKOVNE SRBIJE

Ranko Mandi:

METALNIOVAC SRBIJE, CRNE GORE I JUGOSLAVIJE

Jovan Hadì-Pei: NOVAC SRBIJE 1868-1918

Jovan Hadì-Pei:

NOVAC KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1918-1941.

Jovan Hadì-Pei: NOVAC JUGOSLAVIJE 1944-1992.

Miodrag Ugri~i:

NOVAC U JUGOSLAVIJI ZA VREME DRUGOG SVETSKOG RATA

Slavoljub Petrovi: NUMIZMATI^KI RE^NIK

Bogdan Koprivica: SVET NUMIZAMTIKE

Branko Dr~a:

OSTAVA RIMSKOG NOVCA IZ VIMINACIJUMA IV I V VEKA

\or|e Jamuakov: SREBRNI NOVAC RIMSKE REPUBLIKE

\or|e Jamuakov:

NOVAC IMPERATORA OD SULE DO AVGUSTA

\or|e Jamuakov: RIMSKI CAREVI NA[IH GORA LIST

\or|e Jamuakov: NOVAC RIMSKE REPUBLIKE

Veroljub Dugali: NARODNA BANKA 1884-1941

@eljko Stojanovi: NOVÂNICE NARODNE BANKE 1884-2004

Pavle V. Novakovi: PERPER - CRNOGORSKI NOVAC

KNEZ MILO[ I SRPSKE VLASTI PREMA

STARINAMA I UMETNOSTI 1815-1839.

Zoran Bokovi, Srebrenko Stoji~i, Branko Vrtuni:

KATALOG TELEKARTI

Literaturu moète kupiti na svim naim

sastancima ili poru~iti kod sekretara SND, gosp. Dragana

Pavlovia na telefone: 011/30 34 595 i 064/131 63 70

e-mail: [email protected]

KNJI@ARAU Srpskom numizmati~kom drutvu trenutno

je raspoloìva sledea stru~na literatura:

KNJI@ARA SND

SRPSKO NUMIZMATI^KO DRU[TVO - BEOGRAD

Termin: utorak 15-18 ~asova

Mesto: Svetog Save 16-18, II sprat

Kontakt: D. Pavlovi 011/30 34 595, 064/131- 6370

BABU[NICA - Numizmati~ko drutvo "Lu`nica"

Termin: svakog prvog ponedeljka u mesecu 10-12 ~.

Mesto: Hotel "Crni vrh". Kontakt: Zlatibor Ili

BEÊJ

Termin: ponedeljak 17-19 ~. Mesto: Dom penzionera

BOLJEVAC

Numizmati~ko drutvo "Aleksandar Sever" Termin: svakog

prvog ponedeljka u mesecu 18-20 ~. Mesto: Kulturno obra-

zovni centar Boljevac.

Kontakt: Sinia \uki, tel. 030/63-224

BOR

Udruènje kolekcionara "Vajfert"

Termin: svakog ~etvrtka 18-22 ~.

Mesto: Prostorije dobrovoljnog vatrogasnog drutva

Kontakt: Dragan Guevac 030 435-594; 063 777-3892

JAGODINA

Termin: nedelja 11-15 ~asova. Mesto: kafe "Cezar"

KRU[EVAC

Termin: ponedeljak 17-19 ~asova. Mesto: Stara mezulana

LESKOVAC

Termin: nedelja 9-13 ~asova. Mesto: hotel "Beograd"

NEGOTIN

Numizmati~ko drutvo "Hajduk Veljko"

Termin: subota 10:30 -13 ~. Mesto: kafana "Separe". Kontakt:

Mia, tel. 063/455-359

NI[

Numizmati~ko drutvo "Mediana"

Termin: petak 15-18 ~asova. Mesto: Tvr|ava, Planinarski dom.

NOVI SAD

Termin: nedelja 10-14 ~. Novo mesto: Galererija bioskopa

"Atrium", Mihajla Pupina br. 3

PARA]IN

Numizmati~ko drutvo "Parain"

Termin: svake subote 10-14 ~.Mesto: M.Z. 11 kongres, ul.

Francuska 4. Kontakt: Svetlan Tomi, 035/565-194

RESAVICA

Numizmati~ko drutvo "Idimum"

Termin: svakog prvog ponedeljka u mesecu 16-19 ~.

Mesto: Dom kulture - mala sala

Kontakt: Jugoslav Mileti, tel. 035/627-495

SOKOBANJA

Numizmati~ko drutvo "Sokograd"

Termin: nedelja 10-14 ~, Mesto: restoran "Splendid", Kralja

Petra I br. 2. Kontakt: Milovan Panti, tel. 063/476-371

SUBOTICA

Termin: nedelja 9-12 ~. Mesto: Zgrada Nove optine, Trg

Lazara Neia 1. Kontakt: Silvester Gerlovi~, tel. 024/556-958,

024/544-957

SVRLJIG

Numizmati~ko drutvo "Timacum Maius"

Kontakt: Slavia Milivojevi, tel. 018/823-682

ZAJEÂR

Termin: sreda 18-21 ~. Mesto: prostorije SOFKE. Kontakt: Zoran

Panti, tel. 019/769-617

ZRENJANIN

Termin: nedelja 9-12 ~. Mesto: Dom penzionera.Sastan

ci

nu

miz

mati~

ara u

Srb

iji

Sastan

ci

nu

miz

mati~

ara u

Srb

iji

68 dinar 28 / 2007

informacije SND

VENERANDA MEMORIA

RADOMIR

MOLEROVI]

(1933-2006)

^l. karta br. 2210/85

VEÎTA USPOMENA

JE SAMO PRAZNA RE^,

PA IPAK NE MO@EMO

A DA SE NE SE]AMO.

NEKA TAKO BUDE

I OVOGA PUTA.

Lista nagra|enih

pojedinaca i institucija

povodom 50-godinjice SND

Dragan Avramov

Radislav Aleksi

Miomir Arsi

Ljiljana Baki

Nenad Bjelo

Aleksandar Bori~i

Bojana Bori Brekovi

Dragan Vici

Vojni muzej Beograd

Radia Vuj~i

Silvester Gerlovi~

Lazar Geri

Miroslav Gorovi

Nada Dimitrijevi

Relja Dimitrijevi

Miroslav Doj~inovi

Branko Dr~a

Milorad \urii

Etnografski muzej

Zavi~ajni muzej Jagodine

Zavod za izradu nov~anica

Duan Ivanovi

Rajko Ivanovi

Zoran Ili

Istorijski muzej Beograda

Zmago Jelin~i~

Vojislav Jovanovi

Ljubomir Jovanovi

Miroslav Jovanovi

Srboljub Jovanovi

Petar Kova~ev

Bogdan Koprivica

Ilija Lali

Ranko Mandi

Zvonko Markovi

Miladin Markovi

Marinko Marui

Neboja Milanovi

Jugoslav Mileti

Rista Mileti

Ljubisav Milosavljevi

Miladin Milosavljevi

Neboja Mitrovi

Vojislav Mihailovi

Mirko Mihajlovi

Muzej grada Beograda

Narodna banka Srbije

– numizmati~ki kabinet

Narodni muzej Beograd

Narodni muzej Valjevo

Narodni muzej Uìce

Eduard Nojman

Dragan Pavlovi

PANGRAF – Vladimir Pani

Miodrag Parli

Slavoljub Petrovi

Vesna Radi

Jovan Risti

Jovica Seizovi

Blagoje Simeonov

Vujica Simi

Slobodan Srekovi

Dragan Stanisavljevi

Neboja Stevanovi

Slobodanka Stojakovi

@eljko Stojanovi

Milan Stojanovi

Dubravka Ujes

Borivoje Homen

Nikola Crnobrnja

Cronica numismatica - Madrid

KALENDAR ME\UNARODNIH SUSRETA SRPSKOG

NUMIZMATI^KOG DRU[TVA 2007. GODINE

Detalj sa 55. medjunarodnog susreta numizmati~ara u Beogradu 9. XII 2006.

ii2244.. mmaarrtt 22000077..ii

5566.. mmee||uunnaarrooddnnii ssuussrreett numizmati~ara odràn je 24. marta 2007.

godine u Beogradu u Hotelu "Slavija".

22.. jjuunn 22000077..ii

5577.. mmee||uunnaarrooddnnii ssuussrreett numizmati~ara bie odràn 2. juna 2007.

godine u Beogradu u Hotelu "Slavija" u periodu od 10 do 16 ~aso-

va.

66.. ookkttoobbaarr 22000077..ii

5588.. mmee||uunnaarrooddnnii ssuussrreett numizmati~ara bie odràn 6. oktobra

2007. godine u Beogradu u Hotelu "Slavija" u periodu od 9 do 16

~asova.

88.. ddeecceemmbbaarr 22000077..ii

5599.. mmee||uunnaarrooddnnii ssuussrreett numizmati~ara bie odràn 8. decembra 2007.

godine u Beogradu u Hotelu "Slavija" u periodu od 9 do 16 ~asova.

^lanarina za 2007

godinu iznosi 1.000,00

dinara (500,00 dinara

za mla|e od 18

godina). Doìvotna

~lanarina u SND iznosi

20.000,00 dinara.

REDOVNI SASTANCI Srpskog

numizmati~kog drutva odràvaju

se svakog utorka od 15 do 18

~asova u ulici Svetog Save 16-18/II

serbia dinar 28-2007

Documents