Smer: Tehnika i informatika

Predmet: Uvod u tehnike sisteme

SEMINARSKI RAD

TEHNIKI SISTEM: Video Nadzor

Kompanija Securitas

Profesor: Student:

UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC

TECHNICAL FACULTY - AAK

-

2

Sadraj

1. Uvod ........................................................................................... 3

1.1 Istorija kompanije Securitas .................................................. 3

2. Elementi sistema video nadzora ................................................. 4

2.1 Kamere .................................................................................. 4

2.2 Ureaji za snimanje i memorisanje video zapisa .................. 8 2.3 Monitori .................................................................................11

2.4 Oprema ..................................................................................12

3. Evolucija sistema video nadzora ................................................12

3.1 Analogni CCTV sistemi koji koriste VCR ............................13

3.2 Analogni CCTV sistemi koji koriste DVR ............................14

3.3 Analogni CCTV sistemi koji koriste mreni DVR ................14 3.4 Mreni video sistemi koji koriste video servere ....................15 3.5 Mreni video sistemi koji koriste IP kamere .........................15

4. Beino umreavanje najsavremenije reenje .........................16 4.1 Primer beinog umreavanja ...............................................16

5. Bezbednost video signala u mrei ..............................................20

6. Literatura ....................................................................................21

3

Kompanija SECURITAS Tehniki sistem -Video Nadzor

1. Uvod

Sistemi u tehnici predstavljaju organizovane skupove elemenata i relacija izmeu

njih i njihovih karakteristika, povezanih meusobno u celinu, na nain pogodan za vrenje korisnog rada. Tehniki sistem podrazumeva mainu ili neko postrojenje, odnosno integrisani skup elemenata meusobno povezanih, koji predstavljaju celinu sa jedinstvenom radnom funkcijom. Tehniki sistemi u osnovi su radni sistemi koji pretvaraju ulazne veliine (materijali, energija, informacija) u izlazne veliine (proizvodi, dokumentacija).

1.1 Istorija kompanije Securitas

Kompanija Securitas je svetski lider u oblasti privatne bezbednosti. U okviru bezbednosno tehnikog sistema prua usluge instalacije svih tehnikih bezbednosnih sistema, monitoring tehnikih bezbednosnih sistema, obuku u korienju bezbednosno tehnikih sistema. Instalacije obuhvataju: protivprovalne alarmne sisteme, sisteme video nadzora i

kontrolu pristupa.

Monitoring podrazumeva: praenje svih dogaaja registrovanih u protivprovalnom sistemu iz operativnog centra, obavetavanje korisnika o primljenim informacijama, intervenciju od strane Tima za hitne intervencije.

Kompanija "Securitas" poela je sa radom pre vie od sedamdeset godina, ali njen razvoj i prilagoavanje specifinostima na svetskom tritu i danas traje. "Securitas" je danas velika svetska kompanija koja se bavi poslovima u oblasti privatne

bezbednosti. Trenutno ima 300 000 zaposlenih i posluje u 50 drava u Severnoj Americi, Latinskoj Americi, Evropi, Bliskom Istoku, Aziji i Africi.

Godine 1934. Erik Philip-Srensen je osnovao Hlsingborgs Nattvakt u gradu Helsingborgu u vedskoj. Kompanija se brzo irila, preuzimajui brojne firme za obezbedjenje u junoj vedskoj. Godine 1949. sva preduzea koja je Erik Philip-Srensen pripojio, ujedinjena su pod zajednikim imenomSecuritas. Misija kompanije Securitas jeste da titi domove, radna mesta i drutvo uopte, a poslovanje se zasniva na tri osnovne vrednosti: Potenje, Budnost i Spremnost za pruanje pomoi u svakom trenutku.

4

2. Elementi sistema video nadzora

Upotreba video nadzora je nezamenljiva u procesu kontrole i nadzora nad

procesom proizvodnje , kontrole zaposlenih i posetilaca i zatiti objekata od obijanja i kradje. Video nadzor vie nije stvar prestia nego potreba koju mnogi od nas imaju. Sistemom video nadzora blagovremeno se mogu otkriti nepoeljni dogaaji ili snimljeni materijal se moze koristiti za otkrivanje ili kao dokaz poinjenog krivinog dela ili druge nastale tete. Takoe postavljanjem video nadzora psiholokim delovanjem u startu smanjuje se pokuaj zloupotrebe.

Osnovne komponente sistema video nadzora su:

1. kamere, 2. uredjaji za snimanje i memorisanje video zapisa, 3. monitori, 4. prateca oprema.

2.1 Kamere

Kamere za video nadzor mogu biti spoljanje i unutranje, zavisno od geometrije objekta, moguih prilaza objektu, rasporeda prostorija koje treba nadgledati. Postoje crno-bele ili u boji , sa razlicitim uglovima snimanja, razlicitom rezolucijom

snimanja, razlicitom osetljivocu na svetlost. Mogu biti pokretne i fiksne, sa zumom ili bez. Posebnu grupu kamera cine dan/noc kamere koje rade kao obina kolor kamera ako ima dovoljno svetla , a kao crno-bela kamera u slucaju da osvetljenje

padne ispod nekog minimuma.Takodje kamere moemo podeliti na:

1) analogne;

2) IP kamere.

Analogne kamere

Analogna kamera nema definisan broj piksela (taaka) slike, umesto toga koristi se broj TV linija, to je broj prepoznatljivih horizontalnih i vertikalnih linija na ekranu.

Analogne kamere najee imaju od 420 do 600TVL, vei broj predstavlja kvalitetniju sliku. Snimak analogne kamere snimljen u D1 rezoluciji je tek neto vie od 0,4Mpix-ela (720x576), a ne retko sreemo snimanje u CIF rezoluciji od 0,1Mpix-ela (360x288), ovo je i objanjnje zbog ega je snimak kod analogne kamere loijeg kvaliteta od pregleda uivo. Analogne kamere se sa DVR snimaima povezuju koaksijalnim kablovima.

Neke od najvanijih karakteristika analognih kamera su:

- radi se o proverenoj tehnologiji koja je ve dugo prisutna na tritu;

5

- kako je centralni i najvaniji ureaj u ovakvim sistemima digitalni video rekorder (DVR) sistem je centralizovan (sve kamere se direktno povezuju na DVR ureaj), ali s druge strane to omoguava da se video snimci uvaju na samom DVR ureaju i po potrebi preko mree snimaju i na drugim lokacijama; - niska cena opreme.

Postoje: Box, Dome, PTZ analogne kamere.

Box kamere kategorija analognih kamera koja daje najbolju sliku i najbolje opcije, koriste se u unutranjem prostoru kao i u spoljanjem sa tim sto moraju biti smetene u kuite sa regulacijom temperature (Slika 1.)

Slika 1. Box analogna kamera

Dome kamere kategorija analognih kamera namenjena za unutranju montau, imaju veoma elegantna plastina kuita koja se uklapaju u sve vrste enterijera, iz tog razloga su sve popularnije i imaju opciju dan/no (Slika 2.)

Slika 2. Dome analogna kamera

6

Pokretne PTZ kamere su veoma fleksibilne i sve ee u primeni. Odlikuju se velikom brzinom kretanja glave i visokom brzinom odziva na komande operatera

zbog ega su dobile naziv speed-dome kamere (Slika 3.)

Slika 3. Pokretna PTZ analogna kamera

Digitalne IP kamere

Za razliku od standardnih IP kamera (640x480), megapixel IP kamere (Slika 4.)

generiu sliku koja se sastoji od mnogo vie detalja. Pixel je najmanji elemenat digitalne slike, MEGAPIXEL predstavlja sliku sa 1 milionom Pix-ela. Ako kamera

snima rezoluciju 1280x1024 Pix-ela = 1.310.720 Pix-ela odnosno 1,3 Mpix-ela. IP

kamere koriste IP LAN mreu za prenos podataka. Mogu funkcionisati kao samostalne ili umreene sa NVR snimaima ili PC raunarima. Nadzor IP kamera mogu je i direktno sa interneta. Snimak kod digitalne IP kamere je u jednakom kvalitetu i rezoluciji same kamere. Rezolucija digitalnih kamera danas je dostupna od

1 do 10 Mpix-ela.

Slika 4. Megapixel IP kamere

7

Neke od najvanijih karakteristika IP kamera su:

- imaju visok kvalitet slike jer se slika prenosi u digitalnom obliku celim putem od

kamere do ureaja za snimanje i nadzor; - digitalni signal je veoma dobro zatien od smetnji iz okoline; - svakoj kameri je, uz odgovarajue dozvole, mogue direktno pristupiti sa bilo koje lokacije na mrei to omoguava lako podeavanje i upravljanje kamerama; - imaju podrku za PoE (Power over Ethernet) - napajanje putem mrenog kabla kojim se prenose i podaci;

- digitalno potpisivanje video materijala direktno u samoj kameri, to garantuje verodostojnost svakog snimka i u budunosti e biti korieno u dokaznim postupcima pred sudovima.

Slika 5. Snimak tablice automobila:

1. megapixel ip kamera; 2. standardna ip kamera; 3. analogna kamera

Termalne kamere

Termalne kamere su se do skoro upotrebljavale samo u vojne i policijske svrhe, ali

danas termalna tehnologija postaje sve primenjenija u kompanijama i svuda gde je

potreba ya video nadyorom neophodna. Termalne kamere za razliku od klasinih registruju infracrveno zraenje tj. prikazuju telesnu toplotu subjekta i po tom osnovu formiraju sliku. Prva i najbitnija prednost je noni rad kada kod klasinih kamera za video nadzor mora da postoji jasan kontrast izmeu objekta i pozadine, to se moe izbei uspenim maskiranjem. U tom sluaju termalna kamera bez ikakvih smetnji uoava objekat i prenosi sliku do nadzornog ureaja. Druga prednost je long-distance snimanje koje nudi termalni prikaz, to poveava polje delovanja CCTV sistema. Jo jedna opcija koja je od velikog znaaja je i mogunost snimanja kroz maglu i dim, kao i u totalnom mraku. Mana ovih kamera je nemogunost dobijanja prepoznatljivih subjekata tako da se ovi snimci ne mogu koristiti kao dokaz na sudu. (Slika 6.)

8

Slika 6. Termalna kamera , snimak termalnom kamerom

2.2 Ureaji za snimanje i memorisanje video zapisa

VCR ureaj koristio se u potpuno analognim sistemima video nadzora. Koristi iste tipove kaseta kao i kuni VCR. Video nije kompresovan, pa jedna traka maksimalno moe trajati osam asova. Ovaj ureaj je obino pokretao neki ulazni ureaj (npr. alarmno dugme u banci). U veim sistemima, poeo je da se koristi quad ili multiplekser izmeu kamere i VCR-a. Quad odnosno multiplekser omoguava snimanje sa nekoliko kamera na VCR, ali je brzina manja (Slika 7.).

Slika 7. VCR ureaj i Multiplexer (Quad)

DVR (Digital Video Recorder) ureaji koriste se u analognom sistemu video nadzora sa digitalnim snimanjem. Predstavljaju centar sistema video nadzora. Oni su

centralno mesto na kome vri snimanje, pregled i arhiviranje materijala koje daju kamere. DVR vri digitalnu kompresiju analognog video signala, a snimke smeta na hard disk i u ovom sluaju se termin digitalni odnosi na tehnologiju kompresije i

9

skladitenja, a ne na vrstu emitovane video slike. Poseduju mogunost pregleda preko interneta. Mogu biti 4-8-16 kanala (Slika 8.)

Slika 8. DVR ureaj

NVR (Network Video Recorder) je IP baziran snima koji funkcionie nezavisno od PC raunara ili drugih operativnih sistema. Poseduje hard disk velikog kapaciteta. Za razliku od DVR-a koji snima video strimove sa analognih kamera, NVR snima video

strimove koji su ve kodirani u samim kamerama. Kod njega ulaznu i izlaznu informaciju predstavljaju IP podaci koji se sastoje od kompresovanog i kodiranog

videa. NVR simultano snima i reprodukuje, tako da vie ovlaenih operatera istovremeno moe pratiti snimke sa bilo kog ureaja, koji su rasporeeni po mrei, a da se meusobno ne ugroavaju (Slika 9.).

Dobro opremljene NVR ureae karakteriu sledee osobine: - hot-swappable diskovi (mogu se menjati bez prekida rada sistema); - ugraena dijagnostika; - zatita datoteka od brisanja (bilo sluajno ili namerno); - ugraena zatitna barijera za zatitu podataka od neovlaenog pristupa; - sinhoronizovano audio i video snimanje i reprodukcija;

- prenje temperature hard diska; - funkcija za eksportovanje datoteka sa digitalnim potpisom;

- dvostruki izvor napajanja za neometano i neprekidno funkcionisanje u sluaju pada jednog izvora napajanja ili pada mree.

10

Slika 9. NVR Mreni video rekorder sa 24 kanala

Video server, poznat i kao video enkoder, omoguava kretanje sistemom mrenog videa bez odbacivanja postojee analogne opreme. Analogna kamera se povezuje na video server koji u stvari video signal iz analogne kamere digitalizuje i alje preko mrenog switch-a dalje u sistem do PC-a, gde se upisuje na hard disk. Analogna oprema dobija nove funkcije, a potreba za koaksijalnim kablovima i DVR ureajima se eliminie. (Slika 10.)

Slika 10. Video server

Softver za upravljanje videom obezbeuje osnovne funkcije monitoringa, analize, snimanja i upravljanja videom. Postoji mnogo ovakvih softvera baziranih na

potrebama korisnika. Standardni web browser obezbeuje gledanje mnogih aplikacija mrenog videa korienjem mrenog interfejsa ugraenog u mrenu kameru ili video server, naroito ako se jedna ili vie kamera posmatraju istovremeno. U najjednostavnijem obliku, softver omoguava praenje uivo kao i vraanje i uvanje video sekvenci. (Slika 11.) Napredniji softveri poseduju osobine kao to su: - simultano gledanje i snimanje live videa sa vie kamera; - nekoliko modova snimanja (kontinuirani, ematski, snimanje na alarm i detekciju kretanja);

- funkcije viestrukog pretraivanja zabeleenih dogadjaja;

11

- udaljeni pristup preko web browser-a, klijent softvera ili PDA klijenata;

- kontrola PTZ-a i dome kamera;

- funkcija upravljanja alarmom;

- video inteligencija.

Slika 11. Izgled softverskog prozora za upravljanje videom

2.3 Monitori

Monitori za video nadzor dele se na standardne i profesionalne. Za standardi pregled

koriste se LCD i LED komjuterski monitori, dok se za kvalitetniji pregled koriste

monitori koji su rezolucijom i karakteristikama potpuno prilagoeni da izvlae maksimum kvalitete slike video nadzornih sistema. (Slika 12.)

Slika 12. Monitor za video nadzor

12

2.4 Oprema

U prateu opremu spadaju: kuita, optika, nosai, razni konektori, kablovi, pojaavai signala, video konektori, napajanja i slino. (Slika 13.)

Slika 13. Pratea oprema za video nadzor

3. Evolucija sistema video nadzora

Sistemi video nadzora postoje ve vie od 25 godina i poeli su kao 100% analogni sistemi. Opti razvoj elektronskih tehnologija sa trendom prelaza sa analognih na digitalne, odrazio se i na elemente sistema video nadzora. Dananji sistemi su preli dug put od ranih analognih kamera povezanih na video rekordere do mrenih kamera i PC servera za video arhiviranje potpuno digitalnih sistema.

Meutim, od potpuno analognog do potpuno digitalnog sistema, postoje nekoliko reenja koja su delimino digitalna, tj. predstavljaju kombinaciju analogne i digitalne tehnologije. Ova reenja poseduju odreeni broj digitalnih komponenti, ali ipak zadravaju analogni prenos u okviru koga se vri analogno-digitalna i digitalno analogna konverzija video signala pa zbog toga ne predstavljaju potpuno digitalne

sisteme. U pravim digitalnim video sistemima, video slike zadravaju digitalni oblik na celom putu od kamere kroz kablovski sistem preko IP mree do video servera i monitoring raunara.

13

U procesu razvoja tehnologija realizacije sistema video nadzora razlikujemo:

1. Potpuno Analogni sistem - Analogni CCTV sistemi koji koriste video rekordere (VCR);

2. Delimino Digitalni sistem - Analogni CCTV sistemi koji koriste digitalne video rekordere (DVR);

3. Delimino Digitalni sistem - Analogni CCTV sistemi koji koriste mrene digitalne video rekordere (network DVR);

4. Delimino Digitalni sistem - Mreni video sistemi koji koriste video servere; 5. Potpuno Digitalni sistem - Mreni video sistemi koji koriste IP kamere.

3.1 Analogni CCTV sistemi koji koriste VCR

Analogni CCTV sistemi koji koriste VCR predstavljaju potpuno analogne sisteme

koji se sastoje od analognih kamera sa koaksijalnim izlazom, koje su povezane na

VCR. VCR koristi iste tipove kaseta kao i kuni VCR. Video nije kompresovan, pa jedna traka maksimalno moe trajati osam asova ukoliko se snima najveom brzinom frejmova(ramova). U veim sistemima, moe biti postavljen quad ili multiplekser izmeu kamere i VCR-a. Quad odnosno multiplekser omoguava snimanje sa nekoliko kamera na VCR, ali je brzina frejmova manja. Da bi se pratio

video, koristi se analogni monitor. (Slika 14.)

Slika 14. ematski prikaz potpuno analognog sistema video nadzora

14

3.2 Analogni CCTV sistemi koji koriste DVR

Analogni CCTV sistemi koji koriste DVR su analogni sistemi sa digitalnim

snimanjem. U DVR-u se umesto trake nalaze hard diskovi za snimanje videa, to zahteva kompresiju i digitalizaciju videa sa ciljem da se sauva to vei deo. Kod ranijih DVR ureaja, prostor na hard disku je bio mali, pa je trajanje snimanja ogranieno ili su se koristile manje brzine. Napretkom tehnologije, ovaj problem je prevazien jer su dananji hard diskovi znatno veih kapaciteta. Veina DVR ureaja ima nekoliko video ulaza, obino 4, 9 ili 16, to znai da se takoe mogu povezivati sa quad-ovima odnosno multiplekserima. (Slika 15.)

Slika 15. ematski prikaz delimino digitalnog sistema video nadzora

3.3 Analogni CCTV sistemi koji koriste mreni DVR

Ovi sistemi predstavljaju delimino digitalne sisteme sa mrenim DVR ureajem sa Ethernet portom za povezivanje na mreu. Kada se video digitalizuje i kompresuje u DVR-u, moe se prenositi preko raunarske mree da bi se pratio na PC-ju na udaljenoj lokaciji. Neki sistemi mogu pratiti i live i snimljeni video, dok neki mogu

pratiti samo snimljeni. Neki sistemi za monitoring videa zahtevaju

specijalan Windows klijent, dok drugi koriste standardni web ita tako da je daljinsko praenje znatno fleksibilnije. (Slika 16.)

Slika 16. ematski prikaz delimino digitalnog sistema video nadzora

sa mrenim DVR

15

3.4 Mreni video sistemi koji koriste video servere

Ova vrsta sistema koristi video servere, mreni switch i PC sa softverom upravljanja videom. Analogna kamera se povezuje na video server, koji digitalizuje i kompresuje

video. Video server se onda povezuje na mreu i prenosi video preko mrenog switch-a na PC, gde se upisuje na hard disk. Ovo je pravi sistem mrenog videa. (Slika 17.)

Slika 17. ematski prikaz delimino digitalnog sistema video nadzora

koji koristi video servere

3.5 Mreni video sistemi koji koriste IP kamere

IP kamera predstavlja kombinaciju kamere i raunara, to podrazumeva digitalizaciju i kompresiju videa, kao i povezivanje na mreu. Video se prenosi na IP baziranu mreu preko mrenih switch-eva i snima se na standarnom PC raunaru koji poseduje softver za upravljanje videom. Ovo predstavlja pravi sistem mrenog videa koji je potpuno digitalan, odnosno ne koriste se analogne komponente. (Slika 18.)

Slika 18. ematski prikaz potpuno digitalnog sistema video nadzora

16

4. Beino umreavanje najsavremenije reenje

Beino umreavanje danas predstavlja najsavremenije reenje za instalaciju IP video nadzora. Beina mrea je najbolja i najjeftinija opcija u zgradama gde bi instalacija kablova unitila enterijer. Takodje, dobar je izbor kod onih objekata gde je potrebno da se kamere premetaju, zatim na mostovima jer se izbegava skupo podzemno kabliranje i na drugim teko dostupnim mestima. Beino umreavanje sa mrenim kamerama ili video serverima moe se uraditi na nekoliko razliitih naina. Neke kamere ve stiu sa ugraenom mogunou beinog povezivanja, ali takoe bilo koja IP kamera ili video server se moe ugraditi u beinu aplikaciju koristei ureaj sa ethernet portom i beinom konekcijom ili ugraenom antenom.

WLAN (Wireless Local Area Network) je baza za veinu beinih mrea. Omoguava pokretnim korisnicima i ureajima povezivanje na LAN putem beine konekcije koja prenosi podatke. Proces je slian uspostavljanju beine internet konekcije za kune kompjutere i laptopove.

Postoje tri osnovna tipa beine mree i svaki od njih donosi razliite povoljnosti i funkcionalnosti.

Point to point koristi se kada je potrebno povezati dve zgrade ili dva mesta sa veoma brzom mreom, point-to-point link omoguava velike udaljenosti i veliku brzinu. Point-to-point moe biti dobra opcija kada pokuavate da stvorite jedinstven kontrolni centar, a zgrade su ratrkane po gradu i okolini.

Point to multipoint distribuira podatke iz jednog izvora do vie prijemnika. Uobiajeni opseg je 25 km.

Mash network Prepletena mrea u ovom sistemu umreavanja skoro svi ureaji na mrei su povezani direktno jedan za drugi. Ako jedan ureaj prestane da radi svi ostali i dalje komuniciraju meusobno. Ovo je concept samoleee mree. Preporuljiva je u sluajevima kada su kamere ratrkane na raznim lokacijama gde bi kabliranje bilo veoma skupo.

4.1 Primer beinog umreavanja

Beina mrea obuhvata mrenu kameru (IP kamera) koja se beinom konekcijom povezuje sa ureajem koji ima ethernet port (Router, Switch, Hub), a zatim se podaci putem mree prenose na PC gde je mogue upravljanje, pregledanje i skladitenje.

Sa prednje strane IP kamere nalazi se objektiv kamere, svetlosni senzor, signalni

LED, mikrofon i infracrvene diode koje omoguavaju snimanje u mraku. Sa zadnje

17

strane se nalaze konektori: LAN, konektor za dodatni I/O box za eksterne senzore i

alarme, USB konektor za opcioni wireless adapter, 24V konektor za struju, audio

izlaz, konektor za dodatni mikrofon, reset taster, kao i MicroSD card slot. (Slika 21.)

Slika 21. IP kamera sa prednje i zadnje strane

Veoma znaajna opcija beinog umreavanja jeste mogunost neprestanog napajanja IP kamera i drugih ureaja sisema korienjem PoE (Power over Ethernet) tehnologije. Danas veina proizvoaa nudi mrene switch-eve sa ugraenom PoE podrkom. Kada se koristi ve postojea mrena/switch struktura korisnici bi mogli dodavanjem tzv. Midspan-a na switch dobiti poboljanje-dodatno napajanje mrenom kablu. (Slika 22.)

Slika 22. IP kamera prima napajanje preko mrenog kabla

18

IP kameri je mogue pristupiti i kontrolisati je na nekoliko naina. Prvi je putem ActiveX kontrola iz web interfejsa, drugi je iz ComproView softvera, a trei je putem mobilnih ureaja. Upravljanje putem web interfejsa ne zahteva nikakav dodatan softver i preko njega

je mogue pristupiti svim opcijama za nadgledanje, velikom broju opcija za podeavanje kamere, kao i osnovnim opcijama za snimanje. Snimanje videa ili slika se postie jednostavnim klikom na odgovarajue dugme u interfejsu. Snimanje kamere se moe namestiti tako da se ukljui po nekom vremenskom rasporedu, po detekciji pokreta, signala sa I/O porta ili ak zvuka. Postoje razni sistemi za obavetavanje i uzbunjivanje, koji ukljuuju slanje mail-a na predefinisanu adresu ili ak SMS-a uz korienje eksternog SMS servisa. (Slika 23.)

Slika 23. Izgled web interfejsa

ComproView softver je ve vrlo ozbiljan paket za video nadgledanje i snimanje. Podrava do 32 kamere istovremeno i ima u sebi zaista impresivan broj opcija koje ukljuuju definisanje taaka za patrolnu rutu kamere, dogaaja koji okidaju snimanje ili upozoravanje sa definisanjem delova slike koji se prate, vremenske

rasporede, kao i lak pregled snimljenog materijala u odreeno vreme i odreenog datuma. Ovaj softver deluje kao reenje koje bez ikakvih nedostataka moe da se koristi za nadgledanje ak i veih hala i prostora, a za mala preduzea ili kunu upotrebu je svakako i vie nego adekvatan. Metodi detekcije ukljuuju obinu detekciju pokreta, promena scene, pokreta objekata, lica i zvuka. (Slika 24.)

19

Slika 24. Softver ComproView

IP kamera omoguava stream-ovanje dva video toka istovremeno. To je vrlo korisno ako elite da vidite ono to kamera snima sa nekog mobilnog ureaja. Primarni video tok moe biti veeg kvaliteta za normalno nadgledanje, dok se drugi tok moe podesiti tako da se emituje u niem kvalitetu. Od mobilnih ureaja, video e sigurno biti prikazan bez ikakvih problema na iPhone, iPod Touch, Blackberry, Android i

Windows Mobile ureajima kao i na mnogim drugim. iPhone poseduje i posebnu Streamer aplikaciju koja omoguava prenos zvuka uz sliku i odreenu dozu kontrole nad kamerom.(Slika 25.)

Slika 25. Veza sa mobilnim ureajima

20

5. Bezbednost video signala u mrei Skoro sve mree video instalacije prenose osetljive podatke koji moraju biti zatieni od neovlaenih korisnika i potencijalnih hakera. Postoji nekoliko naina da bi se omoguila bezbednost u okviru iane ili beine mree i izmeu razliitih mrea i klijenata. Sve, od podataka do pristupa mrei mora biti kontrolisano i osigurano. Danas je dostupno nekoliko tehnologija kao to su VPN (Virtual Private Networks), SSL/TSL i firewall-ovi.

VPN stvara siguran tunnel izmeu taaka na mrei, ali ne osigurava same podatke. Samo ureaji sa ispravnim kljuem za pristup mogu raditi u VPN-u, a mreni ureaji izmeu klijenta i servera ne mogu prii podacima. Jo jedan nain da se ostvari bezbednost je unoenje enkripcije u same podatke. U ovom sluaju nema sigurnosnog tunela kao kod VPN-a, ali su poslati podaci zatieni. Ima vie dostupnih tehnika enkripcije kao to su SSL, WEP i WPA (WEP i WPA se koriste kod beinih mrea). Firewall je dizajniran da se sprei neovlaen pristup u ili iz privatne mree. Firewall moe biti hardver ili softver ili kombinacija. Svi podaci koji ulaze ili naputaju intranet prolaze kroz firewall koji ih pregleda i blokira podatke koji ne ispunjavaju

zadati kriterijum bezbednosti.

Zatita sistema pristupa moe biti osigurana korisnikim imenima i lozinkama koje bi trebale imati bar 6 karaktera, to su due to su bolje. Lozinke moraju sadrati mala i velika slova u kombinaciji sa brojevima. Dodatno, skeneri za prste i smart kartice

mogu biti korieni kako bi se poveala bezbednost. Virusi takoe predstavljaju pretnju IP sistemima video nadzora, tako da su virus skeneri i up-to-date filteri

poeljni. Korienjem navedenih mera bezbednosti dobija se jedan siguran IP sistem video nadzora koji korisnicima omoguava fleksibilnost daljinskog pristupanja bez straha da e video pasti u pogrene ruke.

21

LITERATURA

., , 2009.

Vlado Damjanovski, CCTV: Networking and Digital Technology, 2005.

http://www.securitas.com

http://www.axis.com