seminarski rad ugovor o osiguranju motornih vozila

ALFA UNIVERZITETFAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

Ugovor o osiguranju motornih vozila

Seminarski rad

Mentor : Student:

Doc. dr Danilo Rončević Jovanović Srđan 115/09

Jovanović Srđan, seminarski rad Ugovor o osiguranju motornih vozila

Beograd, 2012.god

SADRŽAJ:

Uvod................................................................................................. 4

1.Ugovor o osiguranju....................................................................... 5

1.1.Osnovne karakteristike ugovora o osiguranju............................... 5

1.2.Predmet ugovora o osiguranju.................................................... 6

1.3.Ponuda za zaključenje ugovora o osiguranju................................ 7

1.4.Zaključenje ugovora o osiguranju................................................ 8

1.5.Dejstvo ugovora o osiguranju....................................................

8

1.6.Trajanje osiguranja.................................................................... 9

1.6.Trajanje osiguranja................................................................... 10

2.Podela i vrste osiguranja motornih vozila................................... 10

2.1.Kasko osiguranje...................................................................... 11

2.1.Kasko osiguranje...................................................................... 11

2.2.Osiguranje od odgovornosti(obavezno osiguranje).................. 13



3.Primer ugovora o osiguranju motornih vozila............................. 15

3.Primer ugovora o osiguranju motornih vozila............................. 16

Zaključak........................................................................................ 17

Literatura........................................................................................ 18


Rezime:

Cilj seminarskog rada na temu: „Ugovor o osiguranju motornih vozila“, je da priblizi

osnove ugovora od odgovornosti. U današnje vreme u kome je auto industrija jedna

od najvećih i najjačih industrija sveta, ugovor o osiguranju motornih vozila postaje

neminovnost, i on je čak i zakonom obavezan.

Obaveznim osiguranjem od autoodgovornosti pokrivena je odgovornost vlasnika,

odnosno korisnika motornih vozila, za materijalnu i nematerijalnu štetu koju,

upotrebom vozila, pričini trećim licima i to na: putničkim automobilima, teretnim

vozilima, autobusima i sličnim vozilima, vučnim vozilima, specijalnim motornim

vozilima, motociklima i sličnim vozilima, priključnim vozilima, motornim vozilima

inostrane registracije, radnim vozilima, vozilima na popravci u automehaničarskim i

autoremonterskim radionicama i radionicama za pranje i podmazivanje vozila i

šinskim vozilima.

Ključne reči :

Osiguranje od autoodgovornosti, ugovarač osiguranja, osiguranik, vlasnik motornog

vozila, motorno vozilo, polisa, premija osiguranja, zakon.

Uvod


Industrija motornih vozila, posebno automobilska industrija, jedna je od vodećih

grana na polju naučnog, tehnološkog, tehničkog i organizacionog istraživanja. Ove

industrijske grane imaju veliki uticaj na razvoj svetske, pa i nacionalne industrije.

Automobilska industrija utiče na ekonomski razvoj pojedinih zemalja, u njoj se

zapošljavaju milioni ljudi, a svetom se kreće stotine miliona motornih, odnosno

putničkih vozila. Sve je to povezano sa osiguranjem motornih vozila. Osiguranje

motornih vozila ima poseban značaj u razvoju osiguranja. Polje razvoja osiguranja

limitirano je razvojem motorne, odnosno automobilske industrije.

Zajedničke osobine osiguranja svih motornih vozila su:

- pokriva gubitak vozila,

- isključuje transportne rizike,

- primjenjuje se sastav bonusa i malusa,

- materijalne štete se brzo rešavaju .

Opasnosti koje su pokrivene su:

- slučajna oštećenja vozila,

- zlonamerna oštećenja vozila,

- krađa,

- požar,

- telesne povrede trećih osoba.

Isključenja iz osiguranja motornih vozila se uglavnom odnose na korišćenje motornih

vozila, a to su:

- vožnja pod uticajem alkohola,

- korišćenje vozila za trke,

- nezakonita upotreba vozila,

- snižavanje tečnosti u hladnjaku,

- štete na motoru zbog gubitka ulja i sl.

1. UGOVOR O OSIGURANJU


1.1. Osnovne karakteristike

Ugovori o osiguranju nastaju kao obligacioni odnos dve ugovorne strane (osiguravač i

osiguranik), zasnovani na zakonu i zaključeni na dobrovoljnoj ili obavezujućoj osnovi

ugovarača. Osnovne obaveze ugovornih strana u osiguranju su, da se jedna ugovorna

strana – osiguranik obavezuje da uredno plaća premiju osiguranja, a druga ugovorna

strana – osiguravač, da isplati sumu osiguranja ili osiguranu sumu ako se ostvari

osigurani rizik.

Ugovor o osiguranju je dvostrano obavezni ugovor, jer obaveze jedne ugovorne strane

uzrokuju obaveze druge ugovorne strane. Tako npr. prema Zakonu o obligacionim

odnosima, „Ako premija osiguranja ne bude plaćena o dospelosti, ugovor prestaje po

zakonu, po isteku roka od 30 dana od kada je osiguravač preporučenim pismom

obavestio ugovarača da je premija dospela”1.

Ugovor o osiguranju je aleatoran posao. U osnovi aleatornih ugovora nalazi se slučaj

ili neizvestan događaj od cijeg nastupanja zavisi ispunjenje ugovornih obaveza. O

razlikama izmedju osiguranja i igara na sreću u vezi nastupanja slučaja ili neizvesnog

dogadjaja izloženo je u delu koji se odnosi na rizik. Aleatornost ugovora o osiguranju

je nedvosmisleno potvrdjena u tome da osiguranik ne priželjkuje nastupanje

neizvesnog dogadjaja jer se, pre svega, osigurava od potencijalnog rizika, da bi

umanjio eventualnu štetu koja može nastati. Osiguranik nadalje, ne sme svojom

voljom ni na koji nacin da utiče na nastupanje neizvesnog događaja, koji aktivira

rizik, jer je u tom slučaju ugovor o osiguranju ništavan. Na kraju, ne manje bitno, je i

to što osiguranik ne može tražiti povraćaj uplaćenih premija ako osigurani slucaj ne

nastupi.

Ugovor o osiguranju je formalan pravni posao, što znači da ima utvrđenu formu kao

bitan uslov za njegovo zaključenje. U pravnoj teoriji se stalno vodi diskusija o ovoj

temi i preovladavaju različita mišljenja. Najviše se zamera lošoj strani formalizma

koji mnogo utice na posao osiguranja. Tako napr. u transportu i u drugim sličnim

situacijama ne može se zaključiti ugovor o osiguranju zbog nedostatka forme i sl.

Zakonodavstvo u svetu je međutim, prihvatilo stav da je ugovor o osiguranju formalni

pravni posao koji je odvojen od polise osiguranja, raznih potvrda o sklopljenom

osiguranju i sl. U Srbiji se primenjuje odredba Zakona o obligacionim odnosima, gde 1 Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ 29/1978.


je propisano da „Ugovor o osiguranju je zaključen kada ugovarači potpišu polisu

osiguranja ili listu pokrića”2.

Ovo pravilo je imperativnog karaktera jer bez potpisa ugovornih strana, ugovor o

osiguranju ne proizvodi pravno dejstvo. Da se robni promet i drugi poslovi hitnog

karaktera ne bi usporavali ili potpuno udaljili od osiguranja, dopušteni su neki oblici

zaključivanja ugovora o osiguranju i bez strogo propisane forme (Zakon o

obligacionim odnosima se ne primenjuje na plovidbena osiguranja, osiguranje

potraživanja, niti u reosiguranju). Problem forme je danas, u praksi, razrešen tako što

je prihvaćeno rešenje o punovažnosti potpisa elektronskim putem.

1.2. Predmet ugovora o osiguranju

Predmet ugovora o osiguranju je sve ono što ugovorne strane utvrde kao obaveze i

prava, pod uslovom da to nije suprotno zakonu, javnom poretku i moralu. Obaveze

ugovornih strana su zajedničke u odnosu na predmet ugovora. Kada se u osiguranju

upotrebi reč „predmet”, zaista jezički ne odgovara osiguranju coveka, ličnosti, života,

treceg lica, korisnika osiguranja i sl. U praksi se, medjutim, kod zaključivanja

ugovora o osiguranju ne može govoriti drugacije nego o „predmetu ugovora”, čija se

sadržina opredeljuje i razgraničava terminima „životno osiguranje”, „imovinsko

osiguranje”, „osigurana suma”, „suma osiguranja” i sl.

1.3. Ponuda za zaključenje ugovora o osiguranju

2 Zakon o obligacionim odnosima, clan 901.


Ponudu za osiguranje mogu dati obe ugovorne strane – osiguranik ili osiguravač. U

praksi najčešce se u ovoj ulozi javlja osiguravač, koji ponudu daje direktno na ime

ponudiocu, ili kao neimenovanom vlasniku stvari, ili javnim pozivom (opšta ponuda),

sa uslovima za zaključenje ugovora.

Ponudilac je osiguranik, uglavnom u slučajevima koji nisu tarifirani odnosno nisu

utvrđeni u tarifama osiguranja osiguravača. Sadržina ponude mora biti jasna i

konkretna. Što se forme tiče, ponuda u osiguranju može se učiniti svim oblicima

ispoljavanja volje, što znači pismenim ili usmenim putem, što je prihvaćeno u

zakonodavstvu i u opštim uslovima naših osiguravača. Ipak, naše pravo zahteva da se

ponuda za osiguranje života daje pismenim putem i podnosi se na obrascu

osiguravača, što je danas i najčešca praksa. Sa širenjem mreže elektronske pošte,

problem slanja i prihvatanja ponude je sveden na najkraće vreme i polako prestaje da

bude problem (obrazac osiguravača sadrži pitanja za osiguranika na koja treba jasno

da odgovori, rokove za odgovor i druga pitanja od značaja za ugovor o osiguranju).

Prema zakonskim rešenjima postoji razlika kod prihvatanja ponude u zavisnosti da li

je ponudilac osiguranik ili osiguravač. Tako npr. Prema Zakonu o obligacionim

odnosima, ako je osiguranik u svojstvu ponuđenog, njegovo ćutanje, kao odgovor na

ponudu nije zakonom sankcionisano. Ako je osiguravač u svojstvu ponuđenog,

neodgovaranje na ponudu, odnosno „ ako osiguravac u roku ne odbije ponudu, koja

ne odstupa od uslova pod kojima on vrši predloženo osiguranje, smatraće se da je

prihvatio ponudu i da je ugovor zaključen”3.

1.4. Zaključenje ugovora o osiguranju

3 Zakon o obligacionim odnosima, clan 901, stav 3.


Ugovor o osiguranju je zaključen onog časa kada ponudilac primi izjavu ponuđenog

da prihvata ponudu. Ugovori o osiguranju su specificna vrsta ugovora, koji se, kako je

već istaknuto, zaključuju na formalan nacin, što znači, da je ugovor o osiguranju

zaključen u momentu potpisivanja polise ili liste pokrića od strane ugovornih strana.

Izuzetak od ovog pravila se odnosi samo na ćutanje osiguravača, odnosno kada

osiguravač ne odbije ponudu ili na istu ne odgovori, ugovor o osiguranju je zaključen

u momentu kada je ponuda prispela osiguravaču, na šta je već ukazano. Kod

obaveznih osiguranja, ugovor o osiguranju je zaključen na dan potpisivanjem polise

osiguranja, ali u vrlo hitnim slučajevima smatra se da je ugovor zaključen u momentu

kada osiguravač primi uredno podnetu prijavu za osiguranje. Elektronsko bankarstvo

i elektronski potpis su uticali na brzinu zaključivanja ugovora i u osiguranju.

1.5. Dejstvo ugovora o osiguranju

Pocetak dejstva svakog od navedenih ugovora utvrđuje se ugovorom o osiguranju i to

vrlo precizno za svaki ugovoreni rizik. Ova odredba ugovora iz praktičnih razloga ima

jače pravno dejstvo od zakonski utvrđenog roka (zakon to i omogućava) jer npr.

vlasnik je osigurao automobil ujutru na dan polaska u Grčku na odmor ili privredno

društvo je osiguralo robu koja se ukrcava na kamion dva sata posle zaključenog

ugovora i sl.

Osiguravač će zaključiti ugovor sa dejstvom u trenutku potpisivanja ugovora s tim što

će predstavnik osiguravača proveriti ispravnost automobila vlasnika koji kreće na

odmor u Grčku ili će biti prisutan prilikom utovara robe.

Zbog značaja koji ima početak dejstva ugovora o osiguranju, opšti uslovi osiguranja

naših osiguravača precizno utvrđuju početak i trajanje ugovora.

Ukazujemo na sledeće primere:


1. Kod osiguranja motornih vozila može se ugovoriti početak obaveze osiguravača od

trenutka zaključenja ugovora o osiguranju pod uslovom da predstavnik osiguravača na

polisi izričito utvrdi da vozilo u trenutku zaključenja ugovora nije bilo oštećeno i da je

prilikom uručenja polise plaćena premija osiguranja;

2. Kod osiguranja životinja za štete od uginuća ili prinudnog klanja, obaveza za

osiguravača počinje u 0,00 casova narednog dana;

3. Osiguranje robe u kopnenom prevozu pocinje u trenutku kada roba predje prag

skladišta pošiljaoca i traje dok roba ne predje prag skladišta primaoca;

4. Osiguranje eksponata izlagača na sajmovima počinje u trenutku kad se osigurane

stvari istovare na sajmu, a prestaje kada se po zatvaranju sajma stvari utovare radi

prevoza;

5. Kod osiguranja letova aviona početak osiguranja je moment rulanja po pisti.

Pocetak dejstva ugovora o osiguranju je izuzetno bitna odredba u ugovoru, jer od

načina na koji je ova odredba formulisana zavisi naknada štete za osigurani rizik.

Praktična potreba zaštite osiguranika omogućena je i opštim uslovima kod

dugoročnog osiguranja. Ugovor o osiguranju prećutno se produžava po isteku

ugovorenog roka trajanja, tako što osiguravač obaveštava osiguranika da je ugovor

istekao i da treba da zaključe novi ugovor u roku od 30 dana.

1.6. Trajanje osiguranja

Ugovorom o osiguranju utvrdjuje se vreme trajanja osiguranja. U cilju zaštite

ugovornih strana Zakon o obligacionim odnosima propisuje da “ako drugačije nije

ugovoreno ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo počev od 24 casa, dana koji je

u polisi označen kao dan početka trajanja osiguranja pa sve do svršetka poslednjeg

dana roka za koji je osiguranje ugovoreno”4.

4 Zakon o obligacionim odnosima, clan 922.


Dužina trajanja osiguranja zavisi od interesa osiguranika i može biti od nekoliko sati

(npr. dok se roba prebaci iz jednog magacina u drugi), ili jedan dan (dan u kome se

održava priredba), ili nedelju dana, mesec dana, godinu dana ili više godina.

U praksi je vreme trajanja ugovora o osiguranju uticalo na postojanje više ugovora

prema vremenu trajanja. Polazeći od dužine trajanja osiguranja razlikuju se

kratkoročna osiguranja, sa rokom trajanja od nekoliko sati do jedne godine,

višegodišnje osiguranje sa ugovorenim trajanjem iznad jedne godine, i dugoročno

osiguranje u kojima je označen samo početak osiguranja.

Ugovori o kratkoročnom osiguranju se najčešće zaključuju, u praksi osiguranja su

kratkoročni ugovori osiguranja koji mogu važiti: samo jedan dan, odnosno 24 sata i

najduže do jedne godine (npr. Osiguranje priredbe, za vreme trajanja, od atmosferskih

padavina), osiguranje robe na putu dok traje prevoz, odnosno utovar, prevoz i istovar;

osiguranje stvari izlagača na sajmu dok traje sajam, i sl., osiguranje useva i plodova

od grada ili mraza, transportna osiguranja, i sl.

Ugovori o višegodišnjem osiguranju i ugovori o dugoročnom osiguranju se zaključuju

najviše kod osiguranja imovine i naročito kod osiguranja života. Ovi ugovori

zahtevaju stabilne ekonomske, naročito monetarne prilike, zbog obezvredjivanja

premije osiguranja ali i visine osigurane sume. U praksi osiguranja od nestabilnih

ekonomskih prilika, ugovorne strane u osiguranju se štite raznim oblicima doplate

kojom se povećavaju premije osiguranja ali i visina osigurane sume.

2.Podela i vrste osiguranja motornih vozila

Osiguranje motornih vozila delimo na dve grupe:5

1. kasko osiguranje i

2. osiguranje od odgovornosti (obavezno osiguranje).

5 http://www.sava-osiguranje.rs/, april. 2012. god

http://www.sava-osiguranje.rs/


2.1. Kasko osiguranje

Kada se govori o kasko osiguranju motornih vozila, misli se na dobrovoljno

osiguranje koje se reguliše ugovorom o osiguranju između osiguravača i osiguranika.

To znači da zavisi od volje stranaka da li će stupiti u odnos u konkretnom slučaju,

kasko osiguranja motornih vozila.

Pojašnjavanje pojma dopunskog osiguranja bitno je zbog toga da bi se jasno

razgraničili pojmovi obaveznog i dopunskog osiguranja i sve što dolazi u vezu sa

njima.

Pod kasko osiguranjem motornog vozila kod nas podrazumevamo osiguranje samog

vozila u čiji sastav dolazi još osiguranje alata, pribora i rezervnih dijelova.

Kod kasko osiguranja motornih vozila obično postoje dva osnovna tipa osiguranja:

potpuno osiguranje i delimično osiguranje.

Potpunim kasko osiguranjem obuhvaćeni su sledeći rizici:6

1. prometne nezgode,

2. požar, eksplozija, oluja, grad, udar groma, snežna lavina,

3. krađa, razbojnička krađa,

4. prevara, utaja i sl. za vozila koja se izdaju u najam,

5. troškovi nastali prilikom spasavanja vozila, troškovi vuče havarisanog vozila i dr.

Delimičnim kasko osiguranjem mogu se obuhvatiti sledeći rizici:7

1. požar, udar groma, eksplozija, oluja, krađa,

2. lom stakla na motornom vozilu, kao i štete koje bi mogle biti prouzrokovane od

divljači i domaćih životinja,

6 http://www.ams.co.rs/, april. 2012. God

7 http://www.ams.co.rs/, april. 2012. god

7

http://www.ams.co.rs/



3. troškovi šlepanja vozila, odnosno prevoz vozila i putnika od mesta udesa do

prebivališta.

Značajno je napomenuti da je uobičajeno da su sva vozila za koja se može zaključiti

kasko osiguranje, izuzevši posebne oblike osiguranja, razvrstana u slijedeće grupe

premija:

- putnički automobili,

- teretna vozila,

- autobusi,

- vučna vozila,

- specijalna motorna vozila,

- priključna vozila,

- motorna vozila inostrane registracije,

- vozila na popravci,

- radna vozila,

- šinska vozila.

Pri tome se, naravno, propisuju posebni modaliteti kasko - osiguranja za pojedine,

prethodno pomenute, vrste motornih vozila.

Kod ovog osiguranja maksimalna obaveza osiguravača po štetnom događaju je suma

osiguranja koja ne može biti veća od stvarne vrednosti vozila na dan likvidacije štete,

u koliko se radi o totalnoj šteti, odnosno od ugovorene sume, koja se može korigovati

u skladu sa ugovorom o osiguranju. U slučaju nastanka delimične štete vozila i dalje

ostaje osigurano. U slučaju totalne štete na osiguranikovom vozilu, osiguranje prestaje

nakon isplate naknade štete. Institut bonusa i malusa nalazi svoju punu primenu kod

osiguranja auto – kaska. Ukoliko je vozilo bilo bez prekida osigurano najmanje

godinu dana i ako osiguranik u tom vremenu nije primio naknadu iz osiguranja,

odobrava mu se popust u premiji na to vozilo u sledećoj godini. Uobičajeno je da se u

okviru potpunog kasko osiguranja obuhvata i rizik krađe automobila. Rizik krađe

putničkog vozila se ugovara samo uz potpuni kasko, i to u vidu dopunskog rizika, tj.

plaća se poseban doplatak uz odgovarajuću premiju za puni kasko. Uslov da se

zaključi potpuni kasko, sa rizikom krađe je i postojanje alarmnog uređaja kao uslova

za zaključenje ugovora.


Glavni uzrok koji vlasnike motornih vozila odbija od ovakve vrste osiguranja jeste

shvatanje da je kasko osiguranje privilegija dobrostojećih i onih koji imaju nove i

skupe automobile. Važno je naglasiti da kasko osiguranje automobila rešava „milion“

svakodnevnih situacija koje se pretvaraju u veliki problem, u koliko nismo

pripremljeni na njih.

2.2 Osiguranje od odgovornosti (obevezno osiguranje)

Odgovornost osiguranika nije u potpunosti prestala kupovinom polise osiguranja.

Odabir kvalitetne osiguravajuće kuće predstavlja Vašu odgovornost, jer ako

osiguravajuće društvo izgubi dozvolu za rad (ili ode u stečaj-što se u poslednjih 10

godina desilo preko 20 puta) osiguranik je u obavezi da nađete novog osiguravača, a

novac koji je dao za polisu auto osiguranja propada.

Kao što sam u prethodom delu već navo, osiguranje motornih vozila bilo je koje vrste

je zakonom obavezno i vrsi se jednom godišnje, osim u slučaju ako je reč o probnoj

voznji (tek kupljenog, ili tek uveženog motornog vozila) tada se uvodi kratkoročno

osiguranje koje može da traje najviše do mesec dana, tj. za period dok se motorno

vozilo ne registruje.

Da bi uopšte mogli da registrujemo bilo koje motorno vozilo potrebno je da ono bude

tehnički ispravno, tehnička ispravnost motornog vozila se utvrđuje na tehničkom

pregledu, za tu uslugu je određena i izvesna novčana nadoknada, za koju se dobija i

registracioni list bez koga registracija motornog vozila nije moguća.

Osim registracionog lista, da bi se registrovalo motorno vozilo potrebno je da se

uplate jos neke zakonom propisane takse među kojima su :8

- komunalana taksa,

- javni putevi,

8 http://www.ams.co.rs/, april. 2012. god



- porez na motorno vozilo,

- ekološka taksa,

- saobraćajna dozvola i tablice,

- administrativna taksa i naravno ono što nas najviše zanima ,

- treba napraviti ugovor o osiguranju motornog vozila (polisa osiguranja) i uplatiti

određenu premiju osiguranja (koja je određena cenovnikom).

Ugovor o osiguranju motornog vozila u daljem tekstu polisa osiguranja, zaključuje

ugovarač osiguranja. Ugovarač osiguranja je lice koje ima licencu za izdavanje polisa

auto osiguranja, licencu izdaje Narodne Banke Srbije.

Jedan ugovor o osiguranju motornih vozila (polisa osiguranja) treba da poseduje

sledeće informacije:

- naziv osiguravajuće organizacije čija je polisa osiguranja npr. „Sava osiguranje“ ,

„DDOR osiguranje“, „Uniqa osiguranje“, „Dunav osiguranje“,

- br. polise auto osiguranja,

- ime i prezime ugovarača osiguranja-osiguranika,

- jedinstveni matični broj građana osiguranika,

- prebivalište osiguranika,

- registarski broj motornog vozila,

- vrsta motornog vozila,

- marka i tip motornog vozila,

- godina proizvodnje motornog vozila,

- nosivost (ako je vozilo poseduje),

- boja motornog vozila,

- br. šasije i br. motora motornog vozila,

- zapremina motora motornog vozila (ccm),

- br. registrovanih mesta,

- datum početka osiguranja i datum isteka osiguranja,

- premijska grupa i podgrupa,

- premija osiguranja (koja je određena skalom),

- potpis osiguravača,

- potpis osiguranika,


- datum izdavanja polise auto osiguranja i

- pečat osiguravajuće organizacije koji mora da poseduje svaki ugovor da bi bio

validan.

Treba napomenuti da polisa auto osiguranja,vazi samo na teritoriji zemlje na kojoj je

napisan. Za putovanja u inostranstvo kupuje se poseban ugovor, koji se zove „ zeleni

karton“ , i isticanje ovog ugovora mora da se poklopi sa istekom polise osiguranja.

3.Primer obaveznog osiguranja motornog vozila

Primer auto osiguranja:

10.10.2011.godine Srđan Jovanović je utvrdio da je njegova polisa osiguranja, a

samim tim i registracija istekla, tj. da više nije važeća.

Otišao je do obližnje agencije koja se bavi pružanjem usluga u osiguranju „ Neša

Auto“, ista agencija poseduje odgovarajućeg ugovarača osiguranja koji poseduje

licencu NBS. Želeo je da kod njih zaključi novi ugovor o osiguranju, da bi mogao da

izvrši registraciju svog vozila. Ljubazno osoblje mu je ponudilo nekoliko

osiguravajućih organizacija, medju koji su bili „Takovo osiguranje“, „DDOR Novi

Sad“ i „Sava osiguranje“, nakon kraćeg razgovora sa osobljem odlučio se za

osiguravajuću organizaciju koja je poznatija i trebalo bi samim tim i sigurnija, jer se u

prošlosti događalo da osiguravajuće organizacije izgube dozvolu za izdavanje

ugovora o osiguranju motornih vozila, a samim tim i njihovi ugovori nisu imali

pokriće.

Osoblje agencije mu je ispisalo ugovor o osiguranju motornih vozila (polisu auto

osiguranja) sa sledećim podacima:

- naziv osiguravajuće organizacije: „DDOR Osiguranje“,

- br. Polise auto osiguranja: 14 01402206 2

- ime i prezime ugovarača osiguranja-osiguranika: Srđan Jovanović

- jedinstveni matični broj gradjana osiguranika: 1001984772049


- prebivalište osiguranika: Bgd Palmira Toljatija 21

- registarski broj motornog vozila: Bg-333-SJ

- vrsta motornog vozila: Putničko

- marka i tip motornog vozila: Renault Megane

- godina proizvodnje motornog vozila: 2008

- nosivost (ako je vozilo poseduje): nema nosivost

- boja motornog vozila: siva metalik 05

- br. Šasije : vfdyovo89054326

- br. Motora motornog vozila: k4mr85do35995

- zapremina motora motornog vozila (ccm):1598

- br. Registrovanih mesta: 5

- datum početka osiguranja i datum isteka osiguranja:

Početak osiguranja 10.10.2011, istek osiguranja 10.10.2012

- premijska grupa i podgrupa: Zona 11 prmijska podgrupa 1.06

- premija osiguranja (koja je određena skalom): 10.832.00 dinara

- potpis osiguravača :Kljaić Nenad

- potpis osiguranika: Srđan Jovanović

- datum izdavanja polise auto osiguranja : 10.10.2011.god

- pečat osiguravajuće organizacije koji mora da poseduje svaki ugovor da bi bio

validan.

Nakon potpisa osiguravača, Srđan Jovanović je otišao do obližnje banke da bi izvršio

uplatu premije osiguranja na odgovarajući žiro račun osiguravajuće organizacije ciji je

ugovor potpisao.

Istog dana je utvrdio tehničku ispravnost svog vozila na tehničkom pregledu, gde je

dobio registracioni list. Na oglasnoj tabli policijske stanice je procitao koje još

obavezne takse treba da uplati, iste je uplatio i svoje motorno vozilo registovao u

policijskoj stanici na opštini u kojoj stanuje .

Zaključak:


Ugovor o osiguranju jedan je od najznačajnijih, ali i najsloženijih ugovora

svakodnevnog pravnog prometa i života.

Zakon o obligacionim odnosima definiše ugovor o osiguranju kao ugovor kojim se

osiguravač obavezuje ugovaratelju osiguranja isplatiti osiguraniku ili korisniku

osiguranja osiguranu sumu ako nastane osigurani slučaj, a ugovarač se osiguranjem

obavezuje osiguravaču platiti premiju osiguranja.

Temeljna novina u odnosu na dosadašnje uređenje ovoga ugovora jeste da je ovaj

ugovor postao neformalan ugovor, budući da je ugovor sklopljen kad je prihvaćena

ponuda o osiguranju, a obaveza je osiguravača da o sklopljenom ugovoru ugovaraču

osiguranja preda uredno sastavljenu i potpisanu polisu osiguranja ili neku drugu

ispravu o osiguranju.

Međutim, zakonodavac nije posve dosledan u tome, jer za ugovor o osiguranju osoba

ipak traži formu (potpisanu polisu osiguranja).

S druge strane, odredbe Zakona o obaveznom osiguranju kojima je uređen ugovor o

osiguranju ne odnose se na pomorsko osiguranje, osiguranje u vazdušnom saobraćaju,

osiguranje tražbina i na odnose iz reosiguranja.

Literatura :


1. Grujić R., Poslovno pravo, Beograd, 2008.

2. Sl. Glasnik RS, br. 51/2009 do 14.07.2009.godine

3. Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ 29/1978.

Internet sajtovi:

1. http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/290442.htm, april. 2012. God

2. http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/, april. 2012. god

3. http://www.sava-osiguranje.rs/, april. 2012. god

4. http://www.ddor.co.rs/sr/, april. 2012. god

5. http://www.ams.co.rs/, april. 2012. god


http://www.ddor.co.rs/sr/

http://www.sava-osiguranje.rs/

http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/290442.htm

seminarski rad ugovor o osiguranju motornih vozila

Documents