seminarski rad - (psihologija ravoja ličnosti) emocije (10)

7/23/2019 Seminarski Rad - (Psihologija Ravoja Ličnosti) EMOCIJE (10)

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-psihologija-ravoja-licnosti-emocije-10 1/10

SEMINARSKI RAD

Predmet: Psihologija ravoja ličnosti

Tema:

Emocije

.Iako su u potragu za boljim razumevanjem čovekovog emocionalnog života bili uključeni

i takvi umovi kao što su rist! "ekart! #pinoza! $obs! "arvin! %unt! &rojd i mnogi drugi!'lapared je ()*+. godine na jednom simpozijumu posve,enom emocijama! bio prisiljen

1



da izjavi: !! Psihologija a-ektnih procesa je najkon-uznnije poglavlje na celokupnom poljupsihologije. /ilo je predloga da se pojam !!emocija napusti zbog nepodobnosti zanaucno istrazivanje! ali taj predlog nije prihva,en. Emocije su! jednostavno! tolikonaporan deo ljudskog bi,a! da je elimihnacija emocija iz opisa ljudske ličnostinemogu,a. "a bi se razumela priroda emocija! neophodno je odgovoriti na mnogapitanja:

1) 0ta je emocija12) 0ta izaziva emociju13) 'akve -unkcije imaju emocije14) "a li je emocija uzrok telesnog stanja! samo telesno stanje ili rezultat telesne

promene15) 'oje su psihičke promene povezane sa emocijama11) 2ogu li da postoje emocije bez stanja svesnosti16) 'akav je odnos izme3u ose,anja i telesnih stanja u emocijama17) 'ako neka osoba postiže kontrolu nad emocijama18) 'oliko ima različitih emocija12) 'akav je odnos emocija i drugih osobina ličnosti a posebno motivacionih i

saznajnih13) Postoji li neki dosledan red javljanja emocija u svim kulturama1

4vo su samo neka od pitanja koja postavljaju današnji psiholozi. Iako danas ne postojinijedna dovoljno obuhvatna teorija koja bi dala zadovoljavaju,i odgovor na postavljenapitanja o prirodi! -unkciji i poreklu emocija! brojna istraživanja -izioloških istraživanjaomogu,uju nešto malo više jasno,e u razumevanju ove vrste mentalnih zbivanja.#avremena istorija proučavanja emocija počinje člankom !!šta su emocije! %ilijema

"zejmsa 5(++67. 4n je bio prvi koji je -ormulisao jednostavnu! jasnu i koherentnu teorijuemocija. #uština tog shvatanja o emocijama je da -izičke promene slede direktno izpercepcije! a svest o tim promenama je suština emocija. 'ada iz današnje perspektiveprocenjujemo vrednost ovog pristupa! možemo re,i da je njime nagovešteno jedno odnajvažnijih saznanja o emocijama! a to je da je emocija neka vrsta komentara

ličnosti na zbivanja u sredini. "oživljaj realnosti ili se,anje na ranije dožvljajeuvek je pra,eno emocijama. 'valitet prijatnosti ili neprijatnosti emocionalnog doživljajaprvenstveno zavisi od ocene povoljnosti zbivanja sa stanovišta vlastite ličnosti. $ilard5()8+7 je istakao da emocije imaju trostruku ulogu. 9avljaju se kao pratioci motivisanogponašanja! kao nagoni i kao ciljevi.

Emocije kao pratioci motivisano pona!anja

2otivisano ponašanje je pra,eno emocijama u svim njegovim -azama. -ektivnaobojenost nije ograničena samo na nagonsku uzbu3enost! ve, i na aktivnost kojom sedolazi do smanjenja napetosti izazvanenagonskim uzbu3enjem. 4se,anje gladi jeneprijatno ose,anje! a uzimanje hrane je pra,eno prijatnim ose,anjem. li! i samobiranje hrane! kao i priprema hrane je! za izvesne ljude! poseban oblik zadovoljstva.'ada savladamo prepreke na putu do nekog cilja! javlja se ose,anje zadovoljstva. 'adaprepreke na uspemo da savladamo! najčeš,e ose,anje je nezadovoljstvo. ko neuspehu ostvarenju cilja može da ima za nas ozbiljen posledice! najčeš,e prate,e emocionalne

pojave u jednom trenutku postanu presudne za dalje odvijanje aktivnosti. ko se u nekojod -aza kretanja ka cilju! zbog nastalih problema! javi ose,anje razočarenja ili

2



obeshrabrenja! ostvarenje cilja je bitno otežano čak i onda kada ta osoba ima stvarnesposobnosti da ostvari postavljeni cilj. Ili! promena neke okolnosti u situaciji u kojojnastojimo da ostarimo postavljeni cilj može promeniti naš doživljaj 2ogu,eg povoljnogishoda nekog doga3aja! što se iz datih primera vidi! postoji složena dinamikamotivacionih procesa koji prate aktivnost čoveka. a opis raznih emocionalnih stanjakoja prate doživljavanje koristi e više izraza: emocije! emocinalni ton! a-ektni ton! a-ekti iraspoloženja. Emocije ili ose"anja su uzbu3ena stanja organizma izazvana nekomspoljašnjom situacijom ili nekim unutrašnjim mentalnim stanjima 5 kao što su mašta!mišljenje! ose,anje7! a koja se ispoljavaju:

1) kroz osobeni emocionalni doživljaj koji može da varira u trajanju i snazi 5 nekaosoba npr. ose,a bes! gnev i ustanju je da imenuje taj osobeni kvalitetdoživljavanja7

2) preko osobenih oblika ponašanja tipičnih za odre3eno emocinalno stanje5 emocija mržnje najčeš,e je pra,ena agresivnim ponašanjem7

3) preko karakterističnih -iziooških promena 5 kada smo uzbu3eni! pove,an je krvnipritisak! pojačano znojenje! ubrzan puls i sl.7

Emocionalni ili a#ektni ton odnosi se na doživljaj prijatnosti ili neprijatnostikojim je pra,eno opažanje spoljašnjih objekata! predstava! misli! pa i samihosbovnih ose,anja. 'ažemo da je tuga neprijatna! a ljubav šrijatna emocija. Izraza#ekti koristi se u psihološskoj literaturi na * načina:1) obeležava bilo koju vrstu emocija ili ose,anjapovezanih sa idejama ili

kompleksom ideja. ;ekada se koristi i kao sinonim za emocije.1) 4beležava snažni emocionalni doživljaj koji se naglo javlja! ima buran tok i

pra,en je veoma izraženim preomenama u ponašanju. Tipični a-ekti su: bes!

paničan strah! neobuzdana radost... < situaciji kada je osoba zahva,enaa-ektima! svesna kontrola sopstenih postupaka je bitno smanjena. 4vo stanje senajčeš,e opisuje kao !!stanje sužene svesti! čime se ukazuje da je bitnosmanjena sposobnost osobe da racionalno procenjuje zbivanja koko sebe.;akon prestanka a-ekta! dolazi do snažnog ose,anja krivice! ako je učinjenodelo koje ima teže posledice. Pod dejstvom a-ekata osloba3a se energija mnogobrže i sa ve,im

intenzitetom nego prilikom javljanja ostalih mentalnih procesa. <stanjima kojimadominira a-ekat! karakteristični oblici ponašanja su: pojačano kretanje! vikanje!plakanje! psovke! i sl. 4va vrsta emocionalne reakcije javlja se načeš,e usituaciji kada su ugrožene neke važne čovekove potrebe! a nema mogu,nosti za

odgovaraju,e ponašanje u toj situaciji. ;eki biološki usmereni psiholozi smatrajuda su a-ektivne reakcije u suštini instiktivne reakcije. "arvin objašnjava podizanjegorenje usne! koja prati emociju srdzbe! kao prethodnu -azu akta griženjaprilikom odbrane od opasnosti.Izraz raspolo$enja se odnosi na manje intenzivna emocionalna stanja.

=aspoloženje je pokrenuto nekim doga3ajem ili doživljajem! ali u značajnoj meri zavisi iod karakteristika ličosti. ;eki ljudi su pretežno rapoloženi! neki ne. < osnovi rapoloženja je emocionalna osetljivost kao korak ličnosti. ;eki ljudi reaguju raspoloženjem ilineraspoloženjem i na najmanji povod! dok je kod drugih potrebna snažna stimulacija daemocionalno reaguje promena raspoloženja.

3



Emocije kao naoni

ko je emocionalno stanje neprijatno! organizam poakzuje težnju da prekine ponašanjekoje je izazvalo neprijatnost. 4vo emocionalno stanje ima istu podsticajnu vrednost zaponašanje kao i napeto stanje u kome se nalazi organizam kada je aktivirana nekavažna potreba. ko je uplašen! čovek pokušava da pobegne. #manjenje napetosti koja je izazvana neprijatnom situacijom jednaka je smanjenju napetosti do koje dolazi kada je nagon zadovoljen. < tom slučaju! emocija ima sve bitne karakteristike nagona.

Emocije kao ciljevi

a ponašanje dece u ranom adolescentnom dobu 5najčeš,e miuške7 je karakterisitičnoda se upuštaju u avanture koje imaju za cilj diživljaj uzbu3enja. 'omercijalni pristupzabavi zasnovan je! uglavnom na želji da ljudi dožive odre3ene emocije. 4vo gledištebilo je iskazano još u antičko vreme! kroz hedonističku doktrinu prema kojoj ljudi težezadovoljstvu! a izbegavaju bol. I &rojd smatra da je !! princip zadovoljstva od presudnogznačaja za usmeravanje motivisanog ponašanja. Psihološka analiza tvrdnje da emocijapo sebi može biti cilj kome se teži! pokazuje da ciljevi nisu !!čiste emocije! ve,delatnosti koje su pra,ene snažnim emocijama. ko je speci-ična priroda aktivnosti

manje važna od uzbu3enja! ushi,enja! oduševljenja ili radosti koju izaziva! može se re,ida je emocija sama sebi cilj! kaže hilard.

Emocije kao karakteristike ličnosti

;ajčeš,i izraz kojim se označavaju emocije kao karakteristike ličnosti jeemocionalnost. &res de-iniše emocionalnost kao stepen subjektivne osetljivostu napromene u situaciji i može biti slaba ili snažna. Emocionalnost kao karakteristika ličnostikoristi se da označi ljude koji imaju snažnije i češ,e eomcionalne reakcije od proseka. <ovom značenju! emocionalnost je sinonim za hiper>emocionalnost. 4no se u kliničkoj

praksi najčeš,e obeležava izrazom !!emocionalna preosetljivost. Tkva osoba je onakoja se ako uzbudi na neznatan unutrašnji ili vanjski podsticaj. 'valitet ličnosti jeemocionalna tupost kojom se označava gubitak osetljivosti na emocionalnipodsticaj. 'ada je neka osoba u ovom stanju! spoljni posmatrač ima utisak kao da neshvata situaciju u kojoj se nalazi ili da je nezainteresovana za zbivanja oko sebe.Emocionalna tupost često prati stanja jakog stresa 5izazvana smr,u bliske osobe!prirodnom katastro-om! saobra,ajnim udesom! i sl.7 ili kao pratilac odre3enih mentalnihoboljenja 5posebno je izražena kod a-ektnih psihoza depresivnog tipa7. Pojamempatije odnosi se na sposobnost razmevanja druge osobe ! a posebno nasposobnost uživljavanja i ose,anja druge osobe. =azlikuju se * oblika uživljavanja tj.

preživljavanje istih ose,anja kao i osoba kod koje je emocija pokrenuta stvarnimdoga3anjem i simpatija tj. ;aklonost i razmevanje osobe koja diživljava neku intenzivnu

4



emociju pokrenutu doga3ajem koji je nepovoljan za nju. Pojam emocionalne

kontrole odnosi se na relativno trajnu sposobnost ličnosti da na podsticaje iz sredinereaguje emocijama koje su u skladu sa snagom podsticaja. < osnovi ove sposobnosi jeispravna promena situacije u kojoj se osoba nalazi kao i posledica koje mogu danastupe. Emocionalna stabilnost je izraz koji je blizak pojmu emocionalne kontroles tim što je više naglašena sposobnost neke osobe da staloženo reaguje u opasnim iliiznenadnim situacijama. Sentiment je složena mentalna struktura koja označavadispoziciju za emocionalno reagovanjena neku situaciju. 'od sentimenataje veomaizražena i a-ekivna osnova doživljavanja i spermnost za akciju. #entiment je rezultatučenja i predstavlja relativno trajnu strukturu u nervnom sistemu koja se aktivira usituaciji koja može da pokrene tu strukturu. Tipičan primer za ovu složenu emociju jepatriotsko ose,anje .

Emocije novoro%enčeta

'ao što je poznato! odrasli doživljavaju strah! gnev! mržnju! ljubav! ljubomoru! žalost!oduševljenje. "a li neku od ovih emocija dete donosi na svet ro3enjem1 "a li jenovoro3enče tužno ili gnevno kada plače1 "a li je sposobno da voli i pati1 4vakva islična pitanja često postavljaju oni koji se interesuju za dete! bilo iz teorijskih! bilo izpraktičnih razloga. Iako su ova pitanja odavno budila radoznalost! tek u -rugoj deceniji?? veka vršena su prva sistematska ispitivanja emocija novoro3enčeta. ;jih je izveopoznati američki psiholog "zon votson. 4n je posmatrao novoro3enčad i na njima vršioekperimente. Iz dečjeg reagovanja na neke stimulacije i ponašanja uopšte! %otson jezakljucio da kod novoro3enčeta postoje @ uro3ene emocije. Tosu strah! gnev i ljubav.

'ada je eksperimentator u blizini deteta proizvodio jak zvuk ili kad je izvlačio podlogu nakojoj dete leži! dtee je gubilo dah! trzalo se! zatvaralo oči! drhtalo i plakalo. 4vakvoponašanje %otson je protumačio kao strah. 'ad je detetu sputavao pokrete glave tj.=uku! dete je mlataralo nogama i rukama! odnosno samo nogama! zadržavalo dah!plakalo! vrištalo. 4vakvo ponašanje votson je protumačio kao gnev. 'ada je nežnopomilovao dete i spuštao ga u mlaku ovdu! dete se protezalo! gukalo i širilo ruke.%otson je u takvom ponašanju video emociju ljubav.Prema %otsonu! jak zvuk i izmicanje podloge izazivaju strah! sputavanje pokreta dovodido gneva! a milovanje do ljubavi.4d *A>ih godina ovog veka pa do danas! mnogi psiholozi proveravali su tačnost%otsonovih tvrdnji. 4ni su ponovili %otsonove ekperimente. Pokazalo se da draži koje je

%otsno primenio nisu uvek i kod sve novoro3ene dece dovodile do rekacije koje je ovajnaučnik opisao. Pri tome su našli da je %otson neopravdano pripisivao novoro3enoj deciemociju odraslih.9edan od ovih psihologa je zaključio da dečje emocije odmah posle ro3enja nisuizdi-erencirane i da novoro3enče ne ose,a ni strah! ni gnev! ni ljubavB iC njegovogponašanja može se ustanoviti jedino da li mu je prijatno ili neprijatno. Pomenutiamoerički psiholog 0erman! ubadao je novoro3enčad iglom! odlagao im hranjenje!izmicao podlogu na kojoj leže i sputavao pokrete. Ponašanje dece snimao je kamerom.4nda je na -ilmovima uzbacio delove koji prikazuju kako su deca dražena! pa ih jeprojektovao negovateljicama! psiholozima i medicinarima. Ili je iza zavese dražio decupoenutim dražima! a posmatračima dozvolio da gledaju samo detinje reakcije. ;i u

prvom ni u drugom eksperimentu posmatrači nisu mogli da se slože u tome o kojoj seemociji radi! niti o tome čime je odre3eno ponašanje izazvano.

5



Prema nalazu kanadskog psihologa 'atarine /ridzes! emocije novoro3enčeta suneizde-erencirane! pa je teško re,i da li je beba preplašena ili ljuta! ili možda čak iprijatno uzbu3ena.4na smatra da se dete neposredno posle ro3enja nalazi u odre3enom emocionalnom

stanjuopšte uzbu3enosti. To stanje traje kratko i iz njega se kasnije postepenodi-erenciraju razne emocije.0to je dete starije! kod njega uočavamo ve,i broj raznih emocija koje postoje kododraslih. 4no se plaši! ljuti! ispoljava ljubomoru! raduje se! mrzi! voli. =anije je ve,pomenuto da prilikom ro3enja! dete nema jasno izdi-erencirane emocije.

'ako se one razvijaju1 ko se jave kasnije! a ne odmah po ro3enju! to može značiti dasu nastale kao reziltat učenja. li! one se mogu javiti kasnije i pod uticajem sazrevanja.<čenje i sazrevanje u razvoju emocija veoma su isprepletani! pa je teško odrediti šta jekod emocija rezultat učenja! a šta rezultat sazrevanja.

Sazrevanje emocija

Prme,eno je da se emocije kod dece javljaju tokom vremena i bez ikakvoih učenja. ;auzrastu od 8 do + meseci. "ete počinje da se plaši stranih lica. 4vo znaju sve najke. Dise pojavi strana osoba! dete počinje da plače! privija se uz majku ili poznata lica. 4vajstrah se javlja iznenada! neočekivano! a nema nikakvih dokaza daje naučen. Psiholozitakvo ponašanje objašnjavaju sazrevanjem deteta tj. u njemu vide rezultat porastadetinjih sposobnosti za uočavanje razlika. "ete na pomenutom uzrastu razlikuje stranaod doma,ih lica! što ranije nije bio slučaj. 4no čak i naslu,uje opasnost koju za njegamožda predstavlja strano lice.< dečjoj psihologiji se često navodi eksperiment sa bezopasnom zmijom kao dokaz osazrevanju emocija. ;aime! psiholozi su se interesovali kako deca raznih uzrastareaguju na prvi susret sa zmijom! koje se! kao sto je poznato plaše. "eca uključena ueksperiment nisu ništa znala o zmiji. =ezultat ovog istraživanja bili su slede,i: deca od *godine nisu uopšte pokazala strah od zmije! slobodno su joj prilazila i dodirivala rukama."eca od * do 6 godine su obra,ala ve,u pažnju na pokrete zmije! a ustručavala su seda je dodirnu. "eca od 6 godine jasno su ispoljavala strah!Pošto ovu decu niko nije učio da se plaše zmije! u toku eksperimenta su se po prvi putsa njom srela! zaključeno je da je taj strah rezultat sazrvanja. Tek oko 6godinezahvaljuju,i opštem -izičkom i intelektualnom razvoju i boljem opažanju! detenaslu,uje potencijalnu opasnost od neobičnog stvora koji se kre,e na čudan način.#istematdska posmatranja emocija kod dece koja su slepa i gluva od ro3enja! i kod onihkoja čju i vide! otkrila se kod obe grupe velike sličnosti. 9edna slepa i gluva devojčicanpr. Izražavala je Cadovoljstvo igrom iako je igri niko nije učio. 'ad je bila zadovoljna!ona se smejala. < gnevu ponašala se kao i deca koja vide i čuju. Te reakcije javljaju sebez učenja.

&čenje emocija%e, je konstatovano da se dete ne ra3a sa emocijama. Pod uticajem sazrevanja onosve potpunije opaža svoju okolinu. ;eke stvari! lica! situacije! prema kojima je deteranije bilo ravnodušno počinju da izaizivaju njegove emocionalne reakcije. #em toga!ono još i uči da rea-uje na sve ve,i broj draži. %otson je pokazao kako se najprostijimoblikom učenja >uslovljavanjem> stiču emocije. Iz njegovih dela poznat je ekperiment sa

6



detetom na kome je! u prvoj godini života uslovljavanjem stvoren strah. "ete seprvobitno plašilo jakog zvuka. ;jemu su pokazivane razne životinje. "ete se nije plašilonijedne od njih. 'asnije je kod njega stvoren strah od belog pacova i to na slede,i način:u trenutku kad mu je pokazan beli pacov! i kad je dete pokušalo da ga uhvati! u blizini jeproizveden jak zvuk. "ete se trglo i zaplakalo. 4vaj eksperiment ponovljen je u višemahova. "ete bi svaki put zaplakalo . ;a kraju je na taj način reagovalo ve, i na samupojavu belog pacova! bez jakog zvuka. Posle ovog eksperimenta prime,eno je da sedete plašilo ne samo belog pacova nego i svega što je na njega podse,alo > zeca! psa!krznenog kaputa! pamuka! vune! brade. #em uslovljavanja postoji postoji i drugi načinsticanja emocije. 4ne se mogu naučiti podražavnjem bilo odraslih! bilo dece. <tvr3eno je da se deca često plaše istih stvari kojih se plaše i njihovi roditelji! čak i onda kadaroditelji pokusavaju da taj strah od dece prikriju. ko majka strahuje od grmljavine! dete,e taj isti strah od nje naučiti. Prema nekim psiholozima! dete u prvim mesecimadoživljava majčine emocije. "ete može odbiti da sisa zbog toga što je majka nervozna.Dak i kad pre3e na čvrstu hranu! ono ne,e da jede kad je u nervnoj napetosti.

Karakteristike dečji' emocija

%e, je pomenuto da se dečje emocije razlikuju od emocija odraslih. Te razlike se odnosena način njihovog izražavanja! na njihovu učestalost i dužinu trajanja. Prvakarakteristika dečjih emocija jeste da su povr!ne. 4ne su spontane i lako se moguotkriti iz detinjeg ponašanja! jer dete plače! mlatara rukama i nogama ili se neobuzdanosmeje. Te emocije mogu se utvrditi čak i onda kada dete pokušava da ih sakrije.Pod uticajem vaspitanja! dete počinje da kontroliše svoje emocije. 2anje ih izražavapovršinski i spontano usled čega su angažovani unutrašnji organi 5 srce brže radi!želudac se grči! menja se krvni pritisak 7.

"ečje emocije su kratkotrajne > javljaju se neočekivano i brzo nestaju. <z to! one sebrzo smenjuju. bog ovakvih karakteristika dečjih emocija! odrasli se katkad pitaju! nisuli deca nesposobna za duboka ose,anja. "ečje emocije su! iprkos svemu! sna$ne(

naročito kad su posredi strah! gnev i radost.

)aključak

7



Emocije su upravo one kasrakteristike pojedinaca po kojima se oni najviše mo3usobnorazlikuju. Po emocionalnosti se često razlikuju roditelji od svoje ro3ene dece! po tomešto su više ili manje različiti bra,a od sestre! iako rastu pod gotovo istim spoljnimuslovima! jer i -aktor nasle3a ima u emocionalnom životu takeo3e svoj udeo.

Sadr$aj

*............................. <[email protected] kao pratioci motivisanog ponašanja

8



.............................Emocije kao nagoni! emocije kao ciljevi8............................. Emocije kao karakteristike ličnostiF.............................Emocije novoro3enčeta).............................#azrevanje emocija(A...........................<čenje emocija((...........................'arakteristike dečjih emocija((........................... aključak

*iteratura

9



1. #ulejman $rnjica > opšta psihologija sa psihologijom ličnosti 5 /eograd!())6.7

2. "r. %jera #miljani, i dr. Ivan Poličič > dečja psihologija 5/eograd!())6.7

3. "r. %jera #miljani, > razvojna psihologija 5 /eograd! ())+.74. "r. oran 2ilivojevi, > emocije 5 ;ovi #ad! *AAF.75. "r. ;ada #moli, > emocije kod dece 5/eograd! ()86.76. "anijel Golemon > mocinalna inteligencija 5/eograd! *AA).7

10

seminarski rad - (psihologija ravoja ličnosti) emocije (10)

Documents