seminarski rad-mogucnost promovisanja zdrave hrane putem interneta

MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJEGoce Delčeva 9a, 11070, Beograd

DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE – MASTER

Seminarski rad iz Metodologije naučnog istraživanja

Tema:

„MOGUĆNOST PROMOVISANJA ZDRAVE HRANE PUTEM INTERNETA”

Voditelj: Studenti:

Prof. Dr Srbobran Branković Aleksandra Simić 33/10 Marija Jelenković 75/10

Slobodan Velimirović 43/10 Miljna Šaponja 22/10

Milena Baćin 24/09

Beograd, novembar 2010 - januar 2011.

SADRŽAJ:

1. UVOD………………………………………………………….……………….3

2. ANALIZA TABELA...........................................................................................4

3. ZAKLJUČAK…………………………………………………………............53

1. UVOD

Istraživački tim studenata diplomskih akademskih studija Univerziteta Megatrend sproveo je istraživanje pod radnim nazivom „Mogućnost promovisanja zdrave hrane putem Interneta”.

Osnovno pitanje koje pokreće ovo istraživanje je da li je Internet kao medij pogodan za promovisanje jedne prilično rasprostranjene, ali u isti mah i specifične robe, kakva su proizvodi zdrave hrane. Šta ljudi podrazumevaju pod zdravom hranom? Koje namirnice i u kom procentu učestvuju u njihovoj ishrani?

Koliko pojedine kategorije stanovništva koriste internet? Da li na Interenetu posećuju sajtove koji se bave temom zdrave hrane? Da li se može sačiniti smislen i ostvarljiv medijski plan promocije zdrave hrane preko Interneta?

OSNOVNI CILJ

Osnovni cilj ovog istraživanja je prevashodno statistički opis predmeta istraživanja.

PREDMET ISTRAŽIVANJA

Predmet istrazivanja je mogucnost promovisanja zdrave hrane putem interneta.

Pod zdravom hranom podrazumevaju se namirnice koje doprinose fiziološkoj i psihološkoj ravnoteži organizma kao i optimalnoj otpornosti na stres, infekciju i bolesti.

Strukturisanje predmeta istraživanja može se videti na osnovu upitnika koji je dat u prilogu.

METODOLOGIJA

Istraživanje se ostvaruje u formi intervjua licem u lice.Primenjuje se kvotni uzorak prema polu i starosti: svaki anketar je bio dužan da ispita po

20 osoba, po sledećim kriterijumima:

POL BROJ ISPITANIKA U SVAKOJ STAROSNOJ GRUPI18-29 30-39 40-49 50-59 60 i više UKUPNO

Žensko 2 2 2 2 2 10Muško 2 2 2 2 2 10UKUPNO 4 4 4 4 4 20

U uzorku od 14 osoba svaki dan u nedelji treba da bude pokriven sa po dva ispitanika. Izbor ispitanika unutar zadatih kvota je slučajan.

Uzorkom je obuhvaćeno 1460 ispitanika. Terenski deo istraživanja sproveden je u decembru 2010. godine.

2. ANALIZA PODATAKA

TABELA I – BRAČNI STATUS NEOŽENJENI/NEUDATE

I1.1 I1.1Kako biste predstavili svoju ishranu, koje sve namirnice učestvuju? N Minimum Maximum Mean Std. Deviation

I1.1 I1.1 Hleb, testenine i peciva 307 0 55 18.25 10.850

I1.2 I1.2 Mleko, jogurt i ostali mlečni proizvodi

306 0 60 14.36 8.540

I.1.3 I1.3 Belo meso: piletina, ćuretina... 305 0 60 14.75 9.203I1.4 I1.4 Crveno meso: svinjetina, govedina, ovčetina, junetina...

304 0 75 14.10 11.277

I1.5 I1.5 Ostalo meso 298 0 30 1.98 3.935I1.6 I1.6 Riba 304 0 50 6.86 6.308I1.7 I1.7 Mesne prerađevine 265 0 40 7.58 7.060I1.8 I1.8 Sveže voće i povrće 274 0 80 13.04 9.386I1.9 I1.9 Slatkiši i poslastice 274 0 50 10.21 8.003Valid N (listwise) 261

a. Ova tabela nam pokazuje koliko broj ispitanika sa bračnim statusom neoženjeni odnosno neudate u svojoj ishrani koriste navedene namirnice.

Hipoteza , na osnovu koje je postavljeno ovo pitanje glasi:

“ Odredjene grupe namirnica kao sto su hleb, testenine i peciva procentualno najviše učestvuju u ishrani , kod grupe ispitanika sa bračnim statusom neoženjen/neudata, a namirnice iz grupe “ostalo meso”, učestvuju sa najmanjim procentom”.

b. Iz tabele se vidi da ispitanici iz ove grupe u najmanjem procentu konzumiraju namirnice iz grupe “ostalo meso” i to samo 1.98%. Procentualno odmah za tim koriste ribu i mesne preradjevine i to 6.86% i 7.58%. Veliki skok se pravi u konzumiranju sledćih vrsta hrane koje u primetno vecim procentima učestvuju u ishrani : sltkiši i poslastice 10.21%, sveže voće i povrće 13.04%, crveno meso(svinjetina,govedina,ovčetina,junetina..) 14.10%, mleko, jogurt i ostali mlečni proizvodi 14.36, belo meso(piletina,ćuretina..) 14.75% i u ubedljivo najvećem procentu, 18.25%, učestvuju hleb,testenine i peciva.

c. Grafikon br. 1 prikazuje udeo grupe namirnica u ishrani ispitanika sa bračnim statusom neoženjen/neudata

d. Rezultati iz tabele potvrdjuje nasu hipotezu jer hleb,testenine i peciva u najvećem procentu učestvuju u ishrani, a “ostalo meso” najmanje učestvuje u ishrani kod grupe ispitanika sa ovim bračnim statusom.

Tabela II – OŽENJENI/UDATE

Kako biste predstavili svoju ishranu, koje sve namirnice učestvuju? N Minimum Maximum Mean Std. Deviation

I1.1 I1. Hleb, testenine i peciva 697 0 60 17.61 10.307


696 0 50 14.77 7.772


695 0 60 15.49 10.942


a. Ova tabela nam pokazuje koliko broj ispitanika sa bračnim statusom oženjeni odnosno udate u svojoj ishrani koriste sledece namirnice.


“ Određene grupe namirnica kao sto su hleb, testenine i peciva procentualno najviše ucestvuju u ishrani kod grupe ispitanika sa bračnim statusom oženjen/udata”.

b. Ispitanici iz ove grupe u najmanjem procentu konzumiraju namirnice iz grupe “ostalo meso” i to 2.13%. Procentualno odmah za tim koriste slatkiše i poslastice i mesne prerađjevine to 6.65% i 6.72%. Malo je veci procenat korišcenja ribe, 8.42%, ali zato procenat korišcenja svezeg voća i povrća iznosi 13.92%, mleko, jogurt i ostali mlečni proizvodi 14.77%, belo meso (piletina,ćuretina..) 15.33%, crveno meso 15.49% i u ubedljivo najvećem procentu, 17.61%, ucestvuju hleb,testenine i peciva.

c. GRAFIKON br. 2 prikazuje udeo grupe namirnica u ishrani ispitanika sa bračnim statusom oženjen/udata

d. Rezultat iz tabele potvrđuje nasu hipotezu jer hleb, testenine i peciva u najvećem procentu ucestvuju u ishrani grupe ispitanika sa ovim bračnim statusom.

TABELA III – RAZVEDEN/RAZVEDENA


I1.1 I1.1 Hleb, testenine i peciva 58 0 80 18.54 14.219


55 0 40 15.12 8.415


57 0 70 13.23 9.446


a. Ova tabela nam pokazuje koliko broj ispitanika sa bračnim statusom razveden/razvedena u svojoj ishrani koriste sledeće namirnice.


“ Određene grupe namirnica kao sto su hleb, testenine i peciva procentualno najviše ucestvuju u ishrani kod grupe ispitanika sa bračnim statusom razveden odnodno razvedena”.

b. Ispitanici iz ove grupe u najmanjem procentu konzumiraju namirnice iz grupe “ostalo meso” , 1.81%. Zatim koriste mesne prerađevine i to 6.66% . Ribu i slatkiše i poslastice koriste u procentima po 9.63% i 9.72%. Zanimljivo je da u potpuno istom procentu konzumiraju crveno meso i sveze voće i povrće i to 13.23%. Malo je veća potrosnja mleka, jogurta i ostalih mlečnih proizvoda 15.12%, belog mesa (piletina,ćuretina..) 15.32%, a ubedljivo najveći je procenat korišćenja hleba,testenine i peciva, 18.54%.

c. GRAFIKON br. 3 prikazuje udeo grupe namirnica u ishrani ispitanika sa bračnim statusom razveden/razvedena

d. Rezultati iz tabele potvrđuju nasu hipotezu jer hleb,testenine i peciva u najvećem procentu ucestvuju u ishrani grupe ispitanika sa bračnim statusom rezveden/razvedena.

TABELA IV - UDOVAC/UDOVICA


I1.1 I1.1Hleb, testenine i peciva 115 0 40 17.41 8.674


115 0 40 17.11 8.501


115 0 50 13.84 10.608


a. Ova tabela nam pokazuje koliko ispitanici sa bračnim statusom udovac/udovica u svojoj ishrani koriste sledeće namirnice.


“ Određene grupe namirnica kao sto su hleb, testenine i peciva procentualno najviše ucestvuju u ishrani kod grupe ispitanika sa bračnim statusom udovac/udovica”.

b. Ispitanici iz ove grupe u najmanjem procentu konzumiraju namirnice iz grupe “ostalo meso” i to 1.34%. Zatim koriste slatkiše i poslastice i mesne prerađevine i to 6.00% i 6.78%. Malo je veći procenat korišćenja ribe, 8.11%, ali zato procenat korišcenja belog mesa skace na 13.52%, a odmah zatim ide crveno meso sa 13.84%. U ishrani procentualno najviše ucestvuju sledece grupe namirnica: mleko, jogurt i ostali mlečni proizvodi 17.11%, sveze voće i povrće 17.18% i konačno hleb,testenine i peciva 17.41%.

c. GRAFIKON br. 4 prikazuje udeo grupe namirnica u ishrani ispitanika sa bračnim statusom udovac/udovica

d. Ispostavilo se da rezultati iz tabele potvrđuje nasu hipotezu jer hleb,testenine i peciva zaista u najvecem procentu ucestvuju u ishrani grupe ispitanika sa ovim bračnim statusom.

TABELA V - OSTALI


I1.1 I1.1Hleb, testenine i peciva 26 0 30 15.26 8.975


26 0 30 10.95 6.976


26 0 50 17.77 12.058


a. Ova tabela nam pokazuje kako bi ispitanici koji spadaju u grupu “ostali”, a kojih brojčano ima najmanje, predstavili svoju ishranu, ako u obzir uzmemo grupe namirnica predstavljene kao u tabeli.


“ Određene grupe namirnica kao sto su hleb, testenine i peciva procentualno najviše ucestvuju u ishrani kod grupe ispitanika iz grupe “ostali”.

b. Ispitanici iz ove grupe u najmanjem procentu konzumiraju namirnice iz grupe “ostalo meso” i to 1.64%. Zatim koriste u sličnim procentima ribu i mesne prerađevine i to 7.68% i 7.30%. Što se tiče slatkiša i poslastica, 8.07%. Procenat korišćenja mleka, jogurta i ostalih mlečnih proizvoda je 10.95%. Približno isto konzumiraju belo meso 14.15% i sveze voće i povrće 14.39%, a zatim hleb, testenine i peciva,15.26%

Procentualno najviše učestvuje grupa namirnica crveno meso sa 17.77%.

c. GRAFIKON br. 5 prikazuje udeo grupe namirnica u ishrani ispitanika sa bračnim statusom “ostalo”

d. Ispostavilo se da postavljena hipoteza nije tačna jer hleb,testenine i peciva ne učestvuju u najvećem procentu u ishrani grupe ispitanika sa ovim bračnim statusom, vec to čini grupa namirnica “crveno meso”.

TABELA VI

N1 Da li ste korisnik interneta?

Total1 da 2 neStarost3 STAROSNE GRUPE

1 18-34 91.6% 8.4% 100.0% 2 35-54 67.9% 32.1% 100.0% 3 55+ 18.3% 81.7% 100.0%

Total 54.7% 45.3% 100.0%

a. Ova tabela nam pokazuje koliko je zastupljeno korišćenje interneta ako se u obzir uzmu ispitanici raspoređeni u 3 starosne grupe i to na sledeći način : najmlađi 18-34 godine; srednja starosna grupa 35-54 godine i “stariji” preko 55 godina.

Hipoteza glasi : Postoji povezanost između starosnih grupa i korišćenja Interneta i to tako da su pripadnici najmlađe grupe u najvećem procentu korisnici Interneta, a da su pripadnici najstarije grupe ispitanika u najmanjem procentu korisnici istog.

b. Ako pogledamo podatke izrazene u procentima, iz tabele i grafikona, primetićemo da ispitanici starosne dobi od 18 do 34 godine zaista u najvećoj meri koriste Internet i to 91.6%, a da ispitanici starosne dobi od 35 do 54 godine to čine drastično manje , u procentima iskazano,67.9%. Najstarija populacija učestvuje u ovoj grupi korisnika Interneta sa minimalnih 18.3%. Ali, zanimljivo je da kada se uzme u obzir Total, odnosno broj svih ispitanika koji koriste ili ne koriste Internet, procenat korisnika je samo 54.7%. Možemo zaključiti da je Internet nedovoljno zastupljen jer je procenat onih koji ga uopšte ne koriste ogromnih 45.3%.

c. GRAFIKON br. 6 nam pokazuje procenat korisnika Interneta po starosnim dobima

d. Svakako, ovo zapažanje ne utiče na nasu hipotezu i ona se ispostavila kao tačna jer u okviru onih koji koriste Internet, najmlađa populacija zaista to čini u najvećem procentu .

TABELA VII

N2 Gde najcešće koristite internet? Total

1 kuca 2 posao3 internet

kafe 4 drugostarost

3 STAROSNE GRUPE

1 18-34 76.9% 20.1% 1.5% 1.5% 100.0%2 35-54 65.5% 34.5% 0.0% 100.0%

3 55+ 70.4% 27.2% 2.5% 100.0% Total 71.3% 27.1% 0.7% 1.0% 100.0%

a. Tri starosne grupe ljudi dobile su pitanje gde najčesce koriste internet, sto se vidi iz gornje tabele. Ponuđeni odgovori su bili: kod kuće; na poslu; u internet kafeu ili na drugom mestu.

Hipoteza na osnovu koje je postavljeno ovo pitanje glasi: “Ljudi koji koriste internet, bez obzira na svoju dob, najčešće ga koriste kod kuće”.

b. Ispitanici starosne dobi od 18 do 34 godine najviše koriste internet kod kuće i na poslu, i to 76.9% i 20.1%. U istim, izrazito malim procentima,1.5%, ga koriste u internet kafeima i na drugim mestima. Ispitanici “srednje” starosne dobi, 35-54 godine, isto tako u najvećem broju koriste Internet kod kuce,65.5%; u manjem broju ga koriste na poslu 34.5%, što je iznenađujuće ako se uzme u obzir razvoj tehnologije. U internet kafeima i na ostalim mestima ne koriste ga uopšte. Pripadnici najstarije grupe, preko 55 godina, najviše koriste Internet kod kuće, njih 70.4%, a na poslu u drastično manjem broju,27.2%. Internet kafee ne posećuju, a na nekim drugim mestima ga koriste ali u malom broju, njih svega 2.5%. Total nam pokazuje da za sve starosne grupe važi isto pravilo- Internet najviše koriste kod kuce i to 70.3% svih ispitanika. Najmanje ga koriste u Internet kafeima, svega 0.7% i na drugim mestima, 1% njih. Iznenađujuce malo njih Internet koristi na poslu,svega 27.1% ispitanika.

c. GRAFIKON br. 7 nam govori gde korisnici interneta isti najčesce koriste

d. Analizom iznetih podataka potvrđujemo hipotezu.

TABELA VIII

N3 Koji tip internet konekcije koristite?

Total1 Dial

up 2 ADSL 3 3G

4 Kablovski

internet5

Wireless 6 Drugostarost 3 STAROSNE GRUPE

1 18-34 1.1% 52.2% 2.6% 27.9% 13.6% 2.6% 100.0% 2 35-54 1.2% 50.8% 1.6% 34.0% 8.0% 4.4% 100.0% 3 55 + 7.4% 48.1% 1.2% 33.3% 4.9% 4.9% 100.0%

Total 2.0% 51.1% 2.0% 31.2% 10.1% 3.6% 100.0%

a. U tabeli se ukrštaju ispitanici grupisani u 3 starosne dobi ( 18-34, 35-54, 55+) i različiti tipovi Internet konekcija.

Hipoteza na osnovu koje se postavilo pitanje “Koji tip konekcije koristite?”, glasi: “Ne postoji povezanost između starosne dobi i tipa Internet konekcije koja se koristi - ADSL je najzastupljeniji tip konekcije medju svim ispitanicima .”

b. ADSL se najbolje kotirao izmedju svih tipova Internet konekcija i u sve tri starosne grupe učestvuje sa najvećim udelom ( 18-34- 52.2%; 35-54-50.8%; 55+ - 48.1%). Konekcija koja ga odmah prati je Kablovski internet sa ukupnim udelom od 31.2%. Sve ostale konekcije su skoro minimalno zastupljene. Među njima se izdvaja Wireless sa ukupnim udelom od 10.1%. On je najčešće korišćen kod najmlađe populacije (18-34), 13.6%, dok kod druge dve starosne grupe ne igra znacajnu ulogu (svega 8% kod srednje starosne grupe i 4.9% kod najstarijih ispitanika). Dial up i 3G imaju identičan udeo od po 2.0%, ako se uzme u obzir Total, dok je tzv.drugi tip konekcije zastupljen 3.6%.

c. GRAFIKON br. 8 slikovito pokazuje koji se tip Internet konekcije najčešće koristi

d. Sa gore iznetim podacima možemo da zaključimo da je hipoteza tačna, ADSL jeste najzastupljeniji vid konekcije koji se koristi medju ispitanicima svih starosnih dobi.

TABELA IX

N9 Da li ste korisnik neke društvene mreže?

Total1 da 2 nestarost 3 STAROSNE GRUPE

1 18-34 76.1% 23.9% 100.0% 2 35-54 37.1% 62.9% 100.0% 3 55+ 10.3% 89.7% 100.0%

Total 49.9% 50.1% 100.0%

a. Tabela pokazuje rasprostranjenost korišćenja društvenih mreža medju ispitanicima raznih starosnih grupa.

Hipoteza glasi : “Postoji povezanost izmedju korišćenja drustvenih mreža i starosne dobi i to tako da su najveći korisnici društvenih mreža, pripadnici starosne grupe 18-34.”

b. Kada pogledamo statističke podatke svih ispitanika vidimo da odprilike polovina koristi drustvene mreže, a druga polovina ne. U procentima to izgleda ovako : DA-49.9%, NE-50.1%.

Međutim, rezultati po starosnim grupama su potpuno drugačiji. U prvoj starosnoj grupi (18-34) 76.1% koristi društvene mreže, a 23.9% ih ne koristi. U drugoj, srednjoj, starosnoj grupi (34-54) njih 37.1% koristi društvene mreže, a 62.9% ih ne koristi, što je drastična razlika u odnosu na rezultate prve grupe, dok rezultati treće grupe ispitanika, starosne dobi 55+ pokazuju da samo 10.3% koristi društvene mreže, dok 89.7% ne. Tako da rezultat iz Total-a koji kaze da od svih ispitanika polovina koristi društvene mreže, a polovina ne, zapravo se zasniva na rezultatima najmlađe populacije, i nešto malo srednje, dok treća grupa učestvuje u ovom rezultatu sa minimalnih 10.3%.

c. GRAFIKON br. 9 prikazije procente korišćenja bilo koje društvene mreže od strane Internet korisnika 3 starosne grupe.

d. Možemo zakljuciti da je hipoteza tačna i da je mlađa populacija ta koja uglavnom koristi društvene mreže.

TABELA X

N12 Ukoliko ne koristite mogućnost elektronske kupovine, koji su razlozi?

Total1 Strah od

prevare

2 neupućenost, ne znam kako

se to radi?

3 manjak poverenja u ispunjavanje očekivanja o

proizvodu

4 nemogućnost

realizacije (nedostatak kartice, euro

računa..)starost

3 STAROSNE GRUPE

1 18-34 24.9% 13.3% 27.1% 34.7% 100.0%2 35-54 21.8% 13.2% 41.4% 23.6% 100.0%

3 55+ 31.9% 14.3% 26.4% 27.5% 100.0% Total 24.8% 13.4% 32.8% 28.9% 100.0%

a. Tabela nam pokazuje koji su najčešći razlozi nekorišćenja mogućnosti elektronske kupovine u tri različite starosne grupe i da li postoji povezanost između starosne dobi i razloga.

Hipoteza: Mlađa populacija ne koristi mogućnost elektronske kupovine jer nema mogućnost da je realizuje, dok starija populacija to ne čini jer ima strah od prevare.

b. Ukupno gledano, najveći razlog je manjak poverenja u ispunjavanje očekivanja o proizvodu, 32.8% svih ispitanika je navelo ovo kao razlog, ali to recimo nije slučaj kada se u obzir uzmu samo pripadnici najmladje grupe ( 18-34). Najveći broj njih ne koriste ovu mogućnost jer ne mogu da je realizuju( 34.7%). 27.1% njih nema poverenja u proizvode, 24.9% ima strah od prevare, a 13.3% jednostavno ne zna kako to da uradi. Pripadnici starosne grupe 35-54, koji ne koriste ovu mogućnost to ne rade jer imaju manjak poverenja u proizvode (njih 41.4%), zatim, jer ne mogu da je realizuju ( njih 23.6%), jer imaju strah od prevare (njih 21.8%) i najmanji broj njih to ne čini jer nije dovoljno upućena ( njih 13.2%). Što se tiče najstarije grupe ispitanika (55+), razumljivo je što najveći broj onih koji ne koriste ovu mogućnost to ne čine jer imaju strah od prevare ( 31.9%). Zatim, 27.5% njih ne moze da je realizuje, 26.4% njih ima manjak poverenja u proizvode, dok 14.3% ne zna kako se to radi.

c. GRAFIKON br. 10 nam prikazuje razloge ne korišćenja mogućnosti elektronske trgovine

d. Iz gore navedenog zaključujemo da je ova hipoteza tačna. Ali ispostavilo se da sve tri starosne grupe imaju različite razloge ne korišćenja mogućnosti elektronske kupovine a da je najveći razlog manjak poverenja u ispunjenje očekivanja o proizvodu, a zatim nemogućnost realizacije ovakvih kupovina. Na trećem mestu je strah od prevare i na poslednjem, neupućenost.

TABELA XI

a. Prema ovoj tabeli možemo da vidimo da li ispitanici koji koriste Internet to čine u svrhu informisanja o zdravoj hrani i da li pripadnost određenoj starosnoj grupi ima veze sa odgovorom.

Hipoteza: Ljudi uglavnom ne koriste Internet za informisanje o zdravoj hrani i to nema nikakve veze sa tim kojoj starosnoj dobi pripadaju.

b. Kada uzmemo u obzir sve ispitanike koji koriste Internet vidimo da od prilike polovina njih, tačnije 49.8% njih, Internet koristi i za informisanje o zdravoj hrani, a da se malo veći procenat, 50.2% ne služi Internetom u tu svrhu. Ali, kada uzmemo u obzir različite starosne grupe, vidimo da se pripadnici srednje starosne grupe u većem broju informišu o zdravoj hrani na Internetu, njih 57.6%, a manji broj to ne čini, 42.4%. Situacija je znatno drugačija kod populacije preko 55 godina jer samo trećina,33.3% njih se informiše na Internetu o zdravoj hrani, dok dve trećine to ne čini, tačnije 66.7%. Kod najmlađe populacije rezultat je skoro isti kao i krajnji rezultat, a to je – 48.9% njih je odgovorilo da koristi Internet za informisanje o zdravoj hrani, a 51.1% je odgovorilo ne.

N13 da li ste se nekada informisali o zdravoj hrani putem interneta?

Total1 da 2 nestarost

3 STAROSNE GRUPE

1 18-34 48.9% 51.1% 100.0%2 35-54 57.6% 42.4% 100.0%

3 55+ 33.3% 66.7% 100.0% Total 49.8% 50.2% 100.0%

c. GRAFIKON br. 11 pokazuje procenat onih koji su se informisali o zdravoj hrani i procenat onih koji to nisu i to u sve tri starosne dobi

d. Možemo da zaključimo da postavljena hipoteza nije tačna jer itekako zavisi od starosne dobi da li se ljudi informišu ili ne o zdravoj hrani putem Interneta.

TABELA XII

N14 Da li ste razmisljali da to učinite?Total1 da 2 ne

starost 3 STAROSNE

GRUPE

1 18-34 40.9% 59.1% 100.0%2 35-54 40.9% 59.1% 100.0%

3 55+ 26.6% 73.4% 100.0%

Total 38.0% 62.0% 100.0%

a. Tabela nam pokazuje da li oni koji koriste Internet i ne informišu se o zdravoj hrani razmišljaju da to učine i da li to ima neke veze sa starosnom dobi ispitanika.

Hipoteza postavljena prema ovom pitanju bi glasila: Ispitanici koji se nisu informisali o zdravoj hrani putem Interneta to i ne nameravaju da učine i to nema nikakve veze sa starosnom dobi.

b. Od ukupnih 100% ispitanika, 62.0% je negativno odgovorila na ovo pitanje , a 38.0% potvrdno. Čak i u pojedinačnim razmatranjima starosnih grupa dobijaju se isti rezultati, samo se razlikuju u procentima. Na primer, u najmlađoj starosnoj grupi (18-34), njih 40.9% razmišlja da se informiše o zdravoj hrani putem Interneta iako to do sada nije činila, dok 59.1% njih to ne namerava da učini. Zanimljivo je da su potpuno isti rezultati dobijeni u srednjoj starosnoj grupi (35-54), i to u procenat. Jedino najstarija grupa ispitanika ima značajno vecu razliku izmedju onih koji planiraju da se informišu (26.6%) i onih koji to ne planiraju (73.4%), ali sa istim krajnjim ishodom.

c. GRAFIKON br. 12

d. Na osnovu gore izlozenog mozemo zakljuciti da je hipoteza u potpunosti tačna i da oni koji se nisu informisali o zdravoj hrani na internetu to i ne planiraju da učine i da to nema nikakve veze sa godinama starosti.

TABELA XIII

N15 Da li ste zainteresovani da vam obaveštenja na temu zdrave hrane stižu na

mail?Total1 da 2 ne

starost 3 STAROSNE

GRUPE

1 18-34 37.5% 62.5% 100.0% 2 35-54 33.3% 66.7% 100.0%

3 55+ 23.8% 76.2% 100.0% Total 33.5% 66.5% 100.0%

a. Iz ove tabele mozemo da vidimo odgovor da li su ispitanici različitih starosnih dobi zainteresovani da im obaveštenja o zdravoj ishrani stizu na mail.

Hipoteza : Većina ispitanika, bilo koje starosne dobi, nije zainteresovana da joj obaveštenja o zdravoj hrani stizu na mail.

b. Dve trećine svih ispitanika, tačnije njih 66.5% nije zainteresovana da im obaveštenja stižu na mail, samo 33.5% jeste. I u razmatranjima pojedinačnih starosnih grupa dobijaju se slični rezultati. U grupi 18-34, 62.5% njih ne žele da dobijaju ova obaveštenja (37.5% to želi). Srednja starosna grupa 35-54 izražava isti stav u istom odnosu. Znači, kod njih 66.7% ne želi obaveštenja, a 33.3% želi. Čak i kod najstarije starosne grupe, koja obično odskace u nekom pravcu sa rezultatima, u ovom slučaju pokazuje istu nezainteresovanost za dobijanje informacija na mail (76.2%), a 23.8% to želi.

c. GRAFIKON br. 13 pokazuje zainteresovanost za obaveštavanja o zdravoj hrani putem mail-a. To je sve prikazano u procentima, za sve tri starosne dobi.

d. Hipoteza se ispostavila tačna. Grubo rečeno, dve trećine ispitanika ne želi da prima obaveštenja na mail koja se tiču zdrave hrane , a jedna trećina to želi.

TABELA XIV

N16 Da li primećujete reklame na internetu?

Total1 da 2 nestarost

3 STAROSNE GRUPE

1 18-34 63.3% 36.7% 100.0% 2 35-54 55.7% 44.3% 100.0%

3 55+ 31.4% 68.6% 100.0%

Total 54.9% 45.1% 100.0%

a. Podaci iz ove tabele nam pokazuju da li ispitanici koji koriste Internet primećuju reklame na istom.

Hipoteza glasi: Bez obzira na starosnu dob, ljudi koji koriste Internet ne primećuju reklame na njemu.

b. Ako pogledamo ispitanike iz prve grupe ( 18-34), njihovi odgovori kazuju da većina njih, 63.3% primećuje reklame, dok 36.7% ne primećuje.

Ako pogledamo ispitanike iz srednje starosne grupe (35-54), videćemo da i kod njih većina primećuje reklame ali u procentu od 55.7%, dakle, nešto manje od prve grupe, a da manji broj njih, 44.3% ne primećuje.

Ali ako pogledamo treću grupu (55+) videćemo da se njihovi rezultati dijametralno razlikuju od prethodne dve grupe i to tako da samo jedna trećina njih primećuje reklame ( 31.4%), a dve trećine ne (68.6%).

c. GRAFIKON br. 14 pokazuje u kom procentu ispitanici 3 starosne grupe primećuju reklame na Internetu.

d. Dakle, nakon pazljivog razmatranja rezultata sve tri grupe dolazimo do zaključka da naša

hipoteza nije tačna i to višestruko.

Prvo, videli smo da korisnici Interneta ipak primećuju reklame na njemu, kao i da je jako važno o kojoj starosnoj grupi je reč. Stariji korisnici ipak u mnogo manjem procentu primećuju reklame nego druge dve grupe i to duplo manje nego najmlađa populacija i dosta manje nego srednja.

TABELA XV

N17 Da li neki od načina promovisanja putem interneta smatrate

uznemiravajućim/napadnim?Total1 da 2 ne

starost 3 STAROSNE

GRUPE

1 18-34 27.1% 72.9% 100.0% 2 35-54 24.8% 75.2% 100.0%

3 55+ 14.4% 85.6% 100.0% Total 24.0% 76.0% 100.0%

a. Iz ove tabele možemo da saznamo da li korisnici Interneta smatraju uznemiravajućim ili napadnim neki od načina promovisanja putem Interneta, i to tako sto smo korisnike svrstali u tri starosne grupe.

Hipoteza glasi: korisnici Interneta ne smatraju uznemiravajućim ni napadnim bilo koji od načina promovisanja putem Interneta i to uključuje sve korisnike, bez obzira na starosnu grupu kojoj pripadaju.

b. Od ispitanika koji koriste Internet 24.0% je odgovorilo da smatra uznemiravajućim promovisanje putem Interneta, a 76.0% njih to ne smatra. Po starosnim grupama situacija je skoro ista, tako da u najmlađoj grupi njih 27.1% smatra uznemiravajućim promovisanje, dok 72.9% to ne smatra. U srednjoj starosnoj grupi jos manji procenat - 24.8% smatra ovo uznemiravajućim, dok 75.2% ne smatra, a u najstarijoj grupi samo 14.4% smatra promovisanje uznemiravajućim dok čitavih 85.6% nema problema sa tim.

c. GRAFIKON br. 15 pokazuje slikovito da li ispitanici 3 starosne grupe smatraju neki od načina promovisanja putem Interneta uznemiravajućim.

d. Hipoteza se ispostavila kao tačna.

TABELA XVI

D1 D1. Pol ispitanika?Total1 muškarac 2 žena

starost 3 STAROSNE

GRUPE

1 18-34 54.5% 45.5% 100.0%2 35-54 51.5% 48.5% 100.0%

3 55+ 40.9% 59.1% 100.0% Total 48.2% 51.8% 100.0%

a. Iz ove tabele možemo da zaključimo kog pola su bili ispitanici, u sve tri starosne grupe i u kom odnosu stoje muški i ženski ispitanici.

Hipoteza: muški i ženski ispitanici su u podjednakom broju učestvovali u istraživanju, 50%-50%, i to tako da su u istom odnosu u sve tri starosne grupe.

b. Iako na prvi pogled deluje da muških i ženskih ispitanika ima podjednako, krajnji rezultat pokazuje da je ipak ženskih ispitanika bilo za nijansu vise, 51.8%, dok je muških bilo 48.2%. Najveću razliku je napravila starosna grupa 55+ jer kod njih muški i ženski ispitanici stoje u odnosu 40.9% : 59.1%. Kod ostale dve grupe ova razlika je drugačije manifestovana pa u najmladjoj grupi imamo 54.5% muških ispitanika, a 45.5% ženskih, a u srednjoj grupi 51.5% muških, a 48.5% ženskih ispitanika.

c. GRAFIKON br. 16 pokazuje pol ispitanika i u kom procentu su zastupljeni u istraživanju.

d. Ova hipoteza se ispostavila višestruko netačna jer, prvo , starosna dob je pokazala da u mlađim grupama- 18-34 i 35-54, broj ispitanika ide u prilog muškoj populaciji kojih ima vise u obe grupe. Međutim, razlika koju oni prave nije ni približno ista kao razlika u broju ispitanika kod najstarije populacije- 55+, jer tu ženskih ispitanika ima znatno više nego muških i ta razlika je tolika da utiče na krajnji rezultat. Dakle, kad uzmemo u obzir ukupan broj ispitanika, u većem procentu ima ženskih nego muških, te je ova hipoteza netačna.

TABELA XVII – MUŠKI ROD

O kojim sadržajima se najčešće informišete putem interneta? N Minimum Maximum Mean Std. Deviation

N7.1Sport 326 0 100 23.69 23.761

N7.2 Hobi 321 0 100 12.93 16.081N7.3 Zabava 329 0 100 20.98 20.934N7.4 Zdravlje 317 0 100 5.55 8.457

N7.5 Ekonomija 323 0 100 9.81 15.637N7.6 Politika 322 0 70 9.01 12.455N7.7 Moda 312 0 50 2.66 6.167

Valid N (listwise) 305

a. Ova tabela nam pokazuje da li i kako pol može da utiče na interesovanje o sadržajima na Internetu. Ponudjeni odgovori su bili sport, hobi, zabava, zdravlje, ekonomija, politika, moda, a ovo pitanje je postavljeno na osnovu hipoteze:

Muškarci se putem Interneta najviše informišu o sportu, a najmanje o modi.

b. Ako pogledamo rezultate iz tabele koji su prikazani putem aritmetickih sredina možemo da vidimo da procentualno najviše muških ispitanika se informiše o sportu, 23.69%, ali ga u stopu prati interesovanje za zabavu- 20.98%. Nagli skok nadole se pravi ka svim ostalim sadržajima, od kojih jedino možemo izdvojiti hobi sa 12.93%. Svi ostali rezultati su jednocifreni, a neki čak nisu ni uzeti u obzir kao interesovanje. Na primer, politika kod nekih ispitanika ne ulazi u krug interesovanja jer su minimalni odgovori 0%, a maksimalni 70%, sto znaci da 30% ispitanika nije ni uzelo politiku kao odgovor te ona prema aritmetickoj sredini ucestvuje sa 9.01%. Isto tako ,cak i u još manjem procentu su u obzir uzeli modu, svega 50%, te kada pogledamo aritmetičku sredinu moda kao sadržaj koji posećuju učestvuje sa minimalnih 2.66%. Na niskom nivou je i zdravlje- 5.55%, ali ga svi ispitanici uzimaju u obzir, što je značajno za ovo istraživanje jer bar u nekom procentu pruža mogućnost promovisanja zadrave ishrane.. Ekonomiju isto tako svi obuhvataju odgovorima ali ne kao prvi izbor, tako da ona učestvuje sa 9.81% u ukupnom rezultatu.

c. GRAFIKON br. 17

Sport

Hobi

Zabav

a

Zdrav

lje

Ekonomija

Politika

Moda

-

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

muski rod

muski rod

%

d. Dolazimo do zakljucka da je ova hipoteza tačna

TABELA XVIII – ŽENSKI ROD

O kojim sadržajima se najčešće informišete putem Interneta? N Minimum Maximum Mean Std. Deviation

N7.1 Sport279 0 100 5.39 12.459

N7.2 Hobi 280 0 100 12.83 17.449N7.3 Zabava 284 0 100 22.78 20.597N7.4 Zdravlje 287 0 80 16.05 17.334

N7.5 Ekonomija 282 0 100 9.01 16.907N7.6 Politika 278 0 80 5.83 10.312N7.7 Moda 280 0 100 9.51 11.994

Valid N (listwise) 271

a. Ova tabela nam pokazuje da li pol može da utiče na interesovanje o sadržajima na Internetu. Ponudjeni odgovori su bili sport, hobi, zabava, zdravlje, ekonomija, politika, moda, a ovo pitanje je postavljeno na osnovu hipoteze:

Žene se putem Interneta najviše informišu o modi, a najmanje o sportu.

b. Ženski ispitanici su neke odgovore uzimale u obzir , a neke uopšte nisu, što se vidi prema kolonama minimum/maximum. Recimo, zabava, kao najposećeniji sadržaj neki ispitanici uopste nisu uzeli u obzir dok je nekima to jedini sadržaj o kom se informišu. 22.78% se informiše o zabavi, uz standardnu devijaciju od 20.597%, sto znači da ovaj sadržaj, iako procentualno najposećeniji nije to apsolutno. Zdravlje, prema procentima dolazi odmah posle zabave sa 16.05%, ali tako da ispitanicima koji su ga birali to nije jedini sadržaj koji posećuju, a sličan zaključak se moze izvesti i za politiku, samo što su se za nju opredeljivale u mnogo manjem broju, svega 5.83%. Hobi su neke birale kao jedini sadržaj informisanja na internetu - 12.83% njih, a nekima to nije uopšte bitno. Zanimljivo je da su ekonomija i moda gotovo u istom procentu zastupljene, sa po 9.01% i

moda nesto vise sa 9.51%. O sportu se , očekivano, najmanje informišu, svega 5.39%, a i on neke zanima kao jedini sadržaj , a neke uopšte ne.

c. GRAFIKON br. 18

Sport Hobi Zabava Zdravlje Ekonomija Politika Moda -

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

zenski rod

zenski rod

%

d. Hipoteza se delimično ispostavila tačna. Žene zaista najmanje interesuje sport, ali moda nije ta o kojoj se najviše informišu putem Interneta, već je to zabava.

TABELA XIX

I12 Bez obzira na to da li ste do sada koristili ili ne zdravu hranu, da li ste zainteresovani za njeno

korišćenje?Total1 da 2 ne 3

D4. Bračni status? 1 neoženjen/neudata 84.3% 15.4% 0.4% 100.0%

2 oženjen/udata84.8% 15.2% 100.0%

3razveden/razvedena 90.7% 7.4% 1.9% 100.0%

4 udovac/udovica 84.5% 15.5% 100.0% 5 ostalo 86.4% 13.6% 100.0% Total 85.0% 14.8% 0.2% 100.0%

a. Ova tabela pokazuje da li bračni status utice na zainteresovanost i korišcenje zdrave hrane.

Hipoteza na osnovu koje smo postavili ovo pitanje glasi: postoji povezanost izmedju bračnog statusa i zainteresovanosti za korišćenjem zdrave hrane, i to tako da su najzainteresovaniji za korišćenje zdrave hrane ispitanici iz grupe razveden/razvedena, a najmanje zainteresovani ispitanici iz grupe neoženjen/neudata.

b. Iz tabele se vidi da od svih onih koji su odgovorili na ovo pitanje, 85.0% njih jesu zainteresovani za korišćenje zdrave hrane, a 14.8% nisu. Mali procenat od 0.2% se nije izjasnio tako da dobijeni rezultat mozemo smatrati veoma relevantnim.

Od prilike iste rezultate imaju sve grupe ispitanika i svi su u velikim procentima zainteresovani za korišćenje zdrave hrane. Malo se samo izdvaja grupa razveden/razvedena sa potvrdnim odgovorom od cak 90.7%.

Neoženjen/neudata ima u 84.3% potvrdan odgovor,a u 15.4% negativan, dok 0.4% nije odgovorilo.

Oženjeni/udate su svi odgovorili i to potvrdno 84.8%, a negativno 15.2%.

Udovac/udovica su u sličnom procentu odgovorili sa da,84.5%, a sa ne 15.5%

U grupi ostali potvrdno su odgovorili 86.4% njih, a negativno 13.6%.

c. GRAFIKON br. 19

d. Hipoteza se ispostavila kao tačna.

TABELA XX

I13 Ocene tvrdnji koje najbolje opisuju stav u vezi sa zdravom hranom i finansijskim mogućnostima

Total

1 potpuno verujem da se zdravom hranom

može uticati na zdravlje i u tu svrhu

mogu da se odreknem jela koja volim i da izdvojim izvesnu

količinu para da bih nabavio proizvode

zdrave hrane

2 mogao bih da izdvojim izvesnu

količinu para za proizvode

zdrave hrane, ali ne bih

mogao da se odreknem nekih jela koje volim i da prihvatim

neka druga koja mi nisu po

ukusu

3 svestan sam prednosti zdrave hrane, ali nisam u mogućnosti da prihvatim

dodatne izdatke za

kupovinu tih proizvoda

4 nisam spreman da

menjam svoje navike u ishrani, a nemam ni

mogućnosti za dodatne

novčane izdatke za kupovinu proizvoda

zdrave hrane D4. Bračni status?

1neoženjen/neudata 19.3% 62.2% 11.1% 7.4% 100.0%2 oženjen/udata 19.3% 51.5% 21.2% 8.0% 100.0%3razveden/razvedena 20.4% 55.6% 16.7% 7.4% 100.0%

4 udovac/udovica 25.2% 33.3% 22.5% 18.9% 100.0%5 ostalo 23.8% 61.9% 9.5% 4.8% 100.0%

Total 20.0% 52.7% 18.4% 8.9% 100.0%

a. Ova tabela nam pokazuje koliko su ljudi spremni da izdvoje finansijska sredstva i da ulože napor da se hrane zdravo, ako smatraju da se zdravom hranom moze pozitivno uticati na zdravlje . Moze se videti da li različiti bračni statusi igraju neku ulogu u odgovorima.

Hipoteza: Ljudi uglavnom nisu spremni da se odreknu jela koje vole zarad zdrave ishrane i da ubace neka koja im nisu po ukusu, ali su isto tako spremni da izdvoje određenu kolicinu novca za kupovinu zdravih proizvoda.

b. Većina svih ispitanika, tačnije njih 52.7% nije spremna da se odrekne jela koje voli, ali bi zato izdvojila izvesnu količinu novca za proizvode zdrave hrane. 20% potpuno veruje da se zdravom hranom utiče na zdravlje i zato je spremna na dodatni izdatak za kupovinu ovih proizvoda. 18.4% je isto svesna ove tvrdnje ali nije u mogućnosti da prihvati dodatne izdatke, dok 8.9% ne želi da menja svoje navike i tvrdi da nema mogucnosti za dodatne izdatke.

Sve grupe ispitanika su izašle sa skoro istim rezultatima, samo bi se mogla izdvojiti grupa udovac/udovica koji u najvećoj meri od svih grupa tvrde da nisu spremni da menjaju svoje navike ali i da ne mogu da izdvoje dodatnu količinu novca za ove proizvode (njih 18.9%) .

Inače, u ostalim grupama se ova tvrdnja kreće ispod 10% - neoženjen/neudata - 7.4%, oženjen/udata 8%, razveden/razvedena 7.4%, ostali 4.8%.

Udovac/udovica isto tako prednjače i u tvrdnji da su svesni uticaja zdrave hrane, ali da nisu u mogućnosti da prihvate dodatne izdatke, njih 22.5%.

Za ovu tvrdnju se kod neoženjeni/neudata opredelilo 11.1%, kod oženjen/udata 21.2%, razveden/razvedena 16.7%, ostali 9.5%.

Za konstataciju da bi mogli da izdvoje odredjenu količinu novca ali da nisu spremni da se odreknu jela koje vole i pređu na jela koja im nisu po ukusu, u grupi udovac/udovica se opredelilo 33.3% ispitanih. Znači, trećina grupe.

Kod svih drugih grupa procenat ovog odgovora je znatno veći. Kod neoženjen/neudata 52.2%, kod oženjen/udata 51.5%, kod razveden/razvedena 55.6%, a kod ostali 61.9%. Ovo nam govori da više od pola ispitanika u svim grupama pojedinačno se slaže sa ovom konstatacijom.

Zanimljivo je da se za prvu konstataciju, da potpuno veruju da zdrava hrana utiče na zdravlje i da u tu svrhu mogu da se odreknu i jela koje vole i da izdvoje izvesnu količinu novca za kupovinu ovih proizvoda, izjasnilo 25.2% ispitanika iz grupe udovac/udovica. To je četvrtina te grupe.

Kod svih ostalih grupa procenat koji bira ovaj odgovor je sličan, samo za nijansu manji, te u grupi neoženjen/neudata i oženjen/udata po 19.3% je spremno da se odrekne stvari koje vole i izvesne sume novca zarad zdrave hrane, a u grupi razveden/razvedena 20.4%. kod ostalih 23.8% tvrdi da je spremno na ovo.

Kad pogledamo ukupne i pojedinačne rezultate, nesto više od polovine ispitanika ukupno, a i po grupama je spremno da izdvoji veću sumu novca na ove proizvode ali ne i da se odrekne jela koje voli zarad nekih koji im nisu po ukusu, dok je četvrtina i od ukupnog broja i pojedinačno po grupama potpuno spremna da promeni navike zarad zdrave hrane.

c. GRAFIKON br. 20

d. Nasa hipoteza se ispostavila kao tačna.

TABELA XXI

I14 Da li ste pušač?Total1 da 2 ponekad 3 ne

D4. Bračni status?

1 neoženjen/neudata 33.7% 5.6% 60.7% 100.0%2 oženjen/udata 33.5% 6.6% 59.8% 100.0%3 razveden/razvedena 36.4% 16.4% 47.3% 100.0%

4 udovac/udovica 13.5% 4.5% 82.0% 100.0%5 ostalo 31.8% 68.2% 100.0%

Total 31.7% 6.5% 61.8% 100.0%

a. Na pitanje da li ste pušač videćemo da li se odgovori dosta razlikuju po grupama, ili se ne razlikuju uopšte.

Hipoteza na osnovu koje je postavljeno ovo pitanje glasi: većina ljudi su nepušači i to nema nikave veze sa njihovim bračnim stanjem.

b. Ljudi uglavnom ili puše ili ne puše ali postoji mali procenat onih koji se izjašnjavaju da to čine ponekad. Malo veći broj tih odgovora je zabeležen kod grupe razveden/razvedena i to 16.4%. Inače, kod grupe neoženjen/neudata taj procenat je 5.6%, kod oženjen/udata 6.6%, kod udovac/udovica 4.5% i kod ostali nema ispitanika sa ovim odgovorom.

Uglavnom trećaina ispitanika po grupama, a i uopste se izjasnilo da puši. Neožennjeni/neudate 33.7%, oženjen/udata 33.5%, razveden/razvedena 36.4%, ostali 31.8%. jedino se u grupi udovac/udovica manji procenat izjasnio kao pušaci, svega 13.5%.

Kao nepušaci se izjasnilo vise od 50% ukupnog broja, tačnije 61.8%. od toga neoženjen/neudata 60.7%, oženjen/udata 59.8%, udovac/udovica čak 82% i ostali 68.2%. jedino se sa nesto manjim procentom od 50% izdvajaju pripadnici grupe razveden/razvedena sa 47.3% onih koji nisu pušači. Mada treba naglasiti da to ne znači da su pripadnici ove grupe pretežno pušaci jer je veliki broj onih koji su se izjasnili da su pušaci samo povremeno.

c. GRAFIKON br. 21

d. Ne moze se reći da je ova hipoteza u potpunosti tačna i to iz vise razloga. Prvo, ima onih koje se ne izjašnjavaju konkretno kao pušaci ili nepušaci. Drugo, iako se većina izjašnjava kao nepušači i u totalnom rezultatu to iznosi 61.8%, kod grupe razveden/razvedena to nije slučaj jer je kod njih procenat nepušaca nešto manji od 50%,.

TABELA XXII

I15 Da li konzumirate alkohol?

Total1 da,

svakodnevno 2 ne, nikada 3 ponekada D4. Bračni status?


4 udovac/udovica 0.9% 61.8% 37.3% 100.0%5 ostalo 31.8% 68.2% 100.0%

Total 3.6% 37.3% 59.1% 100.0%

a. Iz tabele možemo da vidimo da li bračni status utiče na konzumiranje alkohola.

Hipoteza: Većina ljudi alkohol konzumira ponekada .

b. 59.1% svih ispitanika alkohol konzumira ponekada, 37.3% to nikada ne čini, a svega 3.6% to radi svakodnevno.

Ovi rezultati uglavnom stvarno oslikavaju stanje , nevezano za grupe, osim u jednom slučaju, a to je grupa udovac/udovica kod kojih se rezultati primetno razlikuju. Kod njih alkohol ponekad konzumira 37.3%, nikada čak 61.8%, a svakodnevno samo 0.9%.

Sa zapaženijim rezultatima je grupa oženjen/udata jer kod njih cak 41% nikada ne konzumira alkohol, 54.4% ponekada, a 4.6% svakodnevno, što predstavlja najviši procenat onih koji alkohol svakodnevno konzumiraju.

Grupu neoženjen/neudata možemo da istaknemo po najnižem broju onih koji nikada ne konzumiraju alkohol, 19.3%, dok ponekada to čini čak 78.1%. 2.6% njih to radi svakodnevno.

U grupi razveden/razvedena isto je nešto viši procenat onih koji konzumiraju alkohol svakodnevno, 3.7%, oko trećine njih, tačnije 35.2% to ne čini uopšte, dok nešto više od polovine alkohol konzumira povremeno, 61.1%.

Kod ostalih nema onih koji to čine svakodnevno, 31.8% to ne čini nikada, a 68.2% ponekada.

c. GRAFIKON br. 22

d. Možemo reći da je hipoteza tačna.

TABELA XXIII

I16 Ako se ne pridržavate zdrave ishrane, koji su najčešći razlozi?

Total1 nedostatak

vremena2 nedostatak

volje3 nedostatak

novca

4 nedovoljna informisanost

(skeptičnost prema učinkovitosti ovih

preparata)D4.

Bračni status?

1 neoženjen/neudata 41.1% 35.7% 19.0% 4.3% 100.0% 2 oženjen/udata 19.8% 34.6% 34.2% 11.4% 100.0%3razveden/razvedena 21.6% 31.4% 43.1% 3.9% 100.0%

4 udovac/udovica 6.5% 28.0% 35.5% 29.9% 100.0%5 ostalo 40.9% 45.5% 13.6% 100.0%

Total 24.2% 34.2% 30.7% 10.9% 100.0%

a. Tabela nam pokazuje najčešće razloge nepridržavanja zdrave ishrane i to po grupama neoženjen/neudata, oženjen/udata, razveden/razvedena, udovac/udovica i ostalo.

Hipoteza: dva najčesca razloga nepridržavanja zdrave ishrane su ti što ljudi nemaju volje i što nemaju novca, ali isto tako, to veoma zavisi od bračnog statusa.

b. Prema ukupnim podacima vidimo da je najčesci razlog nepridržavanja zdrave ishrane nedostatak volje 34.2% ispitanika, i novca 30.7%. Ostali razlozi se javljaju u mnogo manjem procentu, recimo, nedostatak vremena 24.2% i nedovoljna informisanost 10.9%.

Ali, rezultati se veoma razlikuju i odgovori zavise od bračnog stanja ispitanika,

Recimo, u grupi neoženjen/neudata ključnu ulogu igra nedostatak vremena, 41.1%, a tek onda nedostatak volje 35.7%. Nedostatak novca učestvuje sa 19%, a neinformisanost sa svega 4.3%.

U grupi oženjen/udata podjednaku ulogu i to najveću igraju nedostatak volje,34.6% i nedostatak novca, 34.2%. Nedovoljno vremena za pridržavanje zdrave ishrane ima 19.8%, a nije dovoljno inaformisano 11.4%

Razvedeni/razvedene kao glavni razlog navode nedostatak novca 43.1% i nedostatak volje 31.4%. manji procenat, 21.6% navodi kao razlog nedostatak vremena, a svega 3.9% nije dovoljno informisano.

Udovci/udovice su grupa koja pravi najveće razlike u odgovorima. Isto kao i razvedeni, kao glavni razlog navode nedostatak novca 35.5% , a zatim neinformisanost 29.9%, sto predstavlja pojedinačno najvisi procenat neinformisanih ljudi uporedjujuci sve grupe posebno. Odmah sledi nedostatak volje 28% , a najmanji broj njih kao razlog navodi nedostatak vremena, samo 6.5%, što je isto ogromna razlika u odnosu na sve ostale grupe.

U grupi ostali, najveći procenat njih je kao razlog navelo nedostatak volje - 45.5%, zatim nedostatak vremena, 40.9%. Na trećem mestu je nedostatak novca sa naglim padom na 13.6%, a u ovoj grupi uopšte nema neinformisanih ispitanika.

c. GRAFIKON br. 23

d. Hipoteza se ispostavila kao potpuno tačna.

TABELA XXIV

I17 U toku jednog dana, koliko imate obroka?Total1 1-2 2 3-4 3 5-6

D4. Bračni status?


4 udovac/udovica 36.4% 55.5% 8.2% 100.0%5 ostalo 59.1% 40.9% 0.0% 100.0%

Total 29.4% 64.7% 5.9% 100.0%

a. Tabela nam pokazuje da li i koliko bračni status moze da utiče na učestalost obroka u toku jednog dana.

Hipoteza: Ljudi imaju 3-4 obroka dnevno i to uglavnom ne zavisi od bračnog statusa.

b. Najmanji procenat svih ispitanika ima 5-6 obroka , samo 5.9% njih. Najviši procenat ima 3-4 obroka i to 64.7%, a 1-2 ima oko trećine ispitanika, tj 29.4%.

Uglavnom ispitanici iz svih grupa imaju 3-4 obroka dnevno, kod neoženjenih/neudatih taj procenat je 62.6%, kod oženjenih/udatih 67.8%, kod razvedenih 65.5%, kod udovaca 55.% i ostalih 40.9%.

U svim grupama, oko trećine pripadnika tvrde da imaju 1-2 obroka. Kod neoženjenih/neudatih to tvrdi 31.5%, kod oženjenih/udatih 26.3%, kod razvedenih 30.9%, kod udovaca 36.4% i kod grupe ostali taj broj se drastično penje na 59.1% .

Ova grupa ostali, koja ima ovoliki procanat onih koji imaju 1-2 obroka dnevno, zato nema ni jedan procenat onih koji imaju 5-6 obroka. Za ovaj odgovor su se inače ispitanici najslabije odlučivali. Kod neoženjenih/neudatih to tvrdi 5.9%, a i kod oženjenih/udatih isti procenat, kod razvedenih samo 3.6%, a kod udovaca 8.2% .

c. GRAFIKON br. 24

d. Hipoteza se ispostavila kao tačna. Zaista velika vecina ispitanika tvrdi da ima 3-4 obroka dnevo i jedina grupa gde se rezultat razlikuje je grupa “ostali” koji imaju veliki procenat onih sa 1-2 obroka dnevno.

3. ZAKLJUČAK

Kada analiziramo podatke iznete u prethodnim tabelama možemo da izvedemo neke opšte zaključke koji mogu da nam budu smernica u daljem i dubljem proučavanju tržista i ispitivanja mogućnosti za promociju zdrave hrane putem Interneta.

Za početak treba napomenuti da prema podacima ima malo vise ženskih ispitanika i to 51.8% od ukupnog broja. Tu razliku u korist ženske populacije je napravila grupa ispitanika 55+, inače dve ostale grupe idu u korist muškog dela ali očigledno ne u tako drasticnim odnosima. Ovo se kasnije pokazalo kao irelevantno.

Ono gde se razliciti polovi najvise razilaze je ono o čemu se informišu na Internetu. Kod muškaraca je to, naravno, sport, dok je na drugom mestu zabava, a zdravlje na pretposlednjem mestu i to sa veoma niskim procentom učešća. Kod žena je situacija dijametralno suprotna i kod njih, iako ne na prvom mestu, zdravlje igra značajnu ulogu kad se radi o informisanju na Internetu i to sa visokim učešćem. Pošto je zabava njima na prvom mestu, a muškoj populaciji na visokom drugom, možemo preporučiti zainteresovanima za promovisanje zdrave hrane da bez obzira da li im je ciljna grupa muška ili ženska populacija, reklamiraju zdravu hranu na što zabavniji način i tako prodru do maltene četvrtine tržišta.

Inače, što se tiče korišćenja Interneta, značajne razlike se prave na nivou starosne dobi ispitanika. Samo treba pogledati grafikon broj 6 i videti da, od prilike, polovina ispitanika koristi, a polovina ne koristi Internet, ali od ove polovine koja ga koristi, 91.6% su ispitanici iz grupe 18-34. Ispitanici iz ove grupe takodje čine skoro 80% onih koji su pripadnici neke društvene mreže, mada kada bi se pogledao ukupan broj onih koji koriste Internet, samo polovina, zapravo, pripada nekoj društvenoj mreži i od te polovine 80% čine pripadnici grupe 18-34 godine. Čak i da ne pogledamo ostale rezultate ove grupe, ovo je i vise nego dovoljno da ova grupa postane ciljna kada se radi o ovoj vrsti promocije. Mada, ne moze se nikako zanemariti populacija 35-54 jer i oni u velikoj većini koriste Internet, i vise od dve trećine njih, a oko trećina ih koristi i društvene mreže,a pogotovu sto ovo nikako nisu jedini kriterijumi kada se ispituje tržiste. Značajnu ulogu, ako ne i među najvećima, ima pitanje da li se među tom velikom grupom korisnika Interneta zapravo nalaze oni koje ova tema zanima. Jer, ako pogledmo, oni koji se najviše informisu o zdravoj hrani putem Interneta jeste upravo ova grupa. Oni takođe imaju veću mogucnost za realizaciju potencijalnih kupovina, kao i manji strah od prevara,a i najinformisaniji su što se toga tiče. Ovo poslednje su jako bitne stavke za izvođenje nekog zaključka iz ovog istraživanja jer neoborivi pokazatelji govore da oni koji se nisu informisali na Internetu o zdravoj hrani, to i ne nameravaju da učine, da dve trećine ispitanika nije ni zainteresovano da im se informacije o zdravoj hrani šalju na mail , i da najstarija populacija skoro da može i da se isključi jer njihovo učešće u korišćenju Interneta, u procentima iznosi manje od 20%, a i od tih 20%, njih samo trećina se informiše o zdravoj hrani tako da je postotak stvarno zanemarljiv.

Dakle, kada sve ovo uzmemo u obzir, grupa 35-54 treba da predstavlja ciljnu grupu jer je najveći procenat onih koji se o zdravoj hrani informišu putem Interneta i koji su zapravo u mogucnosti da realizuju potencijalne kupovine, bas u ovoj grupi, a posto se pokazalo da oni koji se nisu informisali, to neće činiti ni u budućnosti, definitivno ovu grupu treba uzeti kao najozbiljnije potencijalne zainteresovane.

Da bi se dobila tačna slika o nekom potencijalnom tržistu jedan od bitnijih pokazatelja je demografska struktura te bračni status u ovom slučaju može da igra bitnu ulogu. Analizom podataka iz tabela i sa grafikona dosli smo do zaključka da, što se tiče mogućnosti promovisanja zdrave hrane putem Interneta, podela ispitanika u različite grupe po njihovom bračnom statusu, ne igra neku značajnu ulogu jer bračni status ne utiče mnogo na način i raznovrsnost ishrane.

Naime, u ishrani stanovništva najveću ulogu ima grupa namirnica koja obuhvata hleb, testenine i pecivo i u ukupnim rezultatima i po grupama. Belo, crveno meso, mleko, jogurt i sveze voće i povrće zastupljeni su u različitim procentima kod različitih grupa ali je činjenica da se kod svih nalaze u samom vrhu ishrane i procentualno se malo razlikuju. Zanimljivo je da je riba, ubedljivo slabo zastupljena kod svih grupa pojedinacno i naravno u totalu, ali je pozitivno to sto se slatkiši i ostalo meso, kao i prerađevine nalaze u samom dnu lestvice.

2/3 ispitanika, bez obzira na bračni status se izjasnilo da su nepušaci, dok onih koji umereno konzumiraju alkohol takođe ima dve trećine od ukupnog broja. To je dobar pokazatelj opšteg demografskog stanja jer su odgovori pokazali da je , recimo, samo 1/4 , bez obzira na bračni status spremna da se odrekne jela koje voli i izdvoji izvesnu količinu novca za proizvode zdrave hrane, dok 52%, tj. malo više od polovine ne može da se odrekne jela koje voli, ali bi izdvojilo izvesnu količinu novca za ove proizvode. 18.4% odlično shvata prednosti zdrave hrane i pozitivan uticaj na zdravlje ali, na žalost ne moze da to sebi priušti. Ovo su podaci koji odražavaju stanje svih ispitanika , bez obzira na grupu i to je jasan pokazatelj i finansijskog stanja stanovnistva, ali nije jasan pokazatelj zašto se stanovništvo ne pridržava zdrave ishrane jer se pokazalo da to ima znatne veze sa bračnim statusom i to tako da rezvedeni/razvedene i udovci/udovice nemaju novca da se pridržavaju pravila zdrave ishrane, dok oženjeni/oženjene više nemaju volje da to čine, a neoženjeni/neoženjene naravno, nemaju vremena, ali ih sve u stopu prati i nedostatak novca.

Bračni status, takođe ne utiče na zainteresovanost jer su se svi izjasnili kao veoma zainteresovani za korišćenje zdrave hrane ali bi se kao zanimljivija mogla izdvojiti grupa udovac/udovica. Oni su, kao i svi veoma zainteresovani za korišćenje zdrave hrane ali se u najvećem procentu ne bi odrekli omiljenih jela; spremni su da izdvoje određenu količinu novca za ove proizvode ali, na drugoj strani oni su se u najvećem procentu izjasnili da je nedostatak novca razlog za nepridržavanje pravila o zdravoj ishrani. Oni, takođe, imaju najmanji broj pušača i onih koji nikada ne piju alkohol, te se iz ovoga moze izvući zakljucak da su oni primamljiva grupa, jer bi oni, uz toliku zainteresovanost za zdravu hranu, i najzdraviji zivot koji vode, u odnosu na druge grupe, uz dobar marketing izdvojili tu dodatnu kolicinu novca za kupovinu zdravih proizvoda i

bili ta grupa na koju zaista deluje promovisanje zdrave hrane. Ali ono što njih ne svrstava u grupu koja bi mozda bila najzanimljivija iz aspekta promotera zadrave hrane putem Interneta je to što oni najverovatnije spadaju u najstariju grupu, određenu po starosnoj dobi, a ta grupa, 55+ je upravo ona najmanje zanimljiva za promovisanje zdrave hrane na ovaj način jer među njima, korisnika Interneta nema ni 20%, a ne treba spominjati da bi ovo trebala da bude kljucna vodilja.

Dakle,kao što vidimo, bračni status ne igra neku veliku ulogu što se tiče zdrave hrane ali kad bismo morali da izdvojimo neku grupu, to bi bila grupa razveden/razvedena jer pojedinačno pokazuju najveću zainteresovanost za zdravu hranu, čak 90.7%. Ni oni se ne bi odrekli omiljenih jela i isto nemaju novac ali bi zato i od toga što imaju bili spremni da izdvoje određenu količinu za zdravu hranu. Što se tiče zdravog života koji već vode, oni isto kao i druge grupe puše i konzumiraju alkohol, 1/3 njih, ali za razliku od oženjenih/udatih i neoženjenih/neudatih imaju manji procenat onih koji su se izjasnili da je nedostatak volje ono što ih sprečava da se pridržavaju pravila zdrave ishrane. Bitno za spomenuti je da se oni najverovatnije većinom nalaze u onoj primamljivoj grupi za promovisanje putem Interneta, tj. grupi razvrstanoj po starosnoj dobi, 35-54 godina.

Ono što je jako pozitivno izašlo iz ovog istraživanja je podatak da ljudi koji koriste Internet primećuju reklame na njemu i to u najvećem broju ona najmlađa i srednja populacija, dok najstarija to cini duplo manje ali oni se već nalaze u Totalu sa veoma malim postotkom tako da ovu informaciju možemo uzeti kao zanemarljivu.

Isto tako, većina od ukupnog broja korisnika Interneta smatra da su reklame sasvim u redu i nijedna od grupa ih ne smatra uznemiravajućim, što je jedan od ključnih podataka za promovisanje putem Interneta.

seminarski rad-mogucnost promovisanja zdrave hrane putem interneta

Documents