seminarski rad - hallmark događaji

7/26/2019 Seminarski Rad - Hallmark Dogaaji

1/22

VISOKA KOLA MODERNOG BIZNISA, BEOGRAD

Menadment

dogaajaHallma! dogaaj"Seminarski rad

Profesor: Prof. dr. edomir LjubojeviAsistent: Valentina RistiStudent: Gabrijela Vojnovi, III god.r. Inde!sa: "#$%&"'' e(ej, '&."'.&"'&.


2/22

Seminars!i rad ) *allmar! doga+aji enad-ment doga+aja

Uvod

#


3/22


oga+aji su !rat!oro(ni ili dugoro(ni /roje!ti, /ojedina(ni ili u ni0u, !oji imaju ta(noodre+enu nameru i definisanu 1iljnu /ubli!u, organi0ovani sa /revas2odnom namerom da/rivu!u /a-nju i /ridobiju na!lonost 1iljne /ubli!e 0a odre+ni /roi0vod ili uslugu. oga+aj jejedino sredstvo !omini!a1ije !oje nam daje mogunost da /ubli1i /riu3timo do-ivljaj svim

(ulima i ta!o !reiramo !om/letan utisa! 4snovni 1ilj doga+aja je /rivui /a-nju i stvoritina!lonost 1iljane javnosti: /oten1ijalni2 !u/a1a%/otrosa(a, !orisni!a... 4rgani0atorima ilinaru(io1ima doga+aja 1ilj je da stvore 3to 0animljivije, !reativnije i neuobi(ajnije doga+aje !ojie svima ostati u /amenju. oga+aji sa !ojima se s!oro sva!odnevno susreemo su:/romotivni, s/e1ijalni, !ulturno50abavni, 2umanitarni, medijs!i, s/orts!i, /roto!olarni,!or/orartivni, /rivatni%li(ni... Gotovo sva!i doga+aj, /ored /risutne /ubli!e, indire!tno!omuni1ira sa veli!im brojem /o0nani!a, /rijatelja, ro+a!a i svi2 oni2 !ojima se mo-emo/o2valiti da smo ne(emu interesantnom /risustvovali, ne3to novo do-iveli, u ne(emu u-ivali ilise samo dobro 0abavili. Sva!i doga+aj /odra0umeva is/unjavanje odre+eni2 /reduslova, a!o-elimo da njegova re0onanta /riroda !omuni1ira u /o0itivnom smeru i /ostigne /un efe!at.a bi us/e3no /ri/remili i organi0ovali doga+aje organi0atori moraju /o0navati osnovne0a!onitosti vo+enja /roje!ata, odnosno us!laditi i0vore /otrebne 0a /ri/remu i reali0a1iju i

na(in, odnosno alate !oji e im omoguiti us/e3nu reali0a1iju ideje. 1. NASTANAK I

RAZVOJ DOGAAJA

oga+aj !ao svesna i e!onoms!i usmerena ljuds!a a!tivnost se /ojavljuje veoma davno,gotovo sa /o(e1ima drevni2 1ivili0a1ija. udui da doga+aji obu2vataju 3iro!u osnovu, nastana!ra0li(iti2 doga+aja se ne ve0uje 0a isto vremens!o ra0doblje. Sasvim je i0vesno da e!onoms!a/ojava doga+aja datira i0 /o(et!a u dru3tvu organi0ovanog ljuds!og -ivljenja, ali je e!onoms!oi0u(avanje doga+aja, a naro(ito njegovi2 menad-ment as/e!ata novijeg datuma. Po0nato je da suse i0lo-be i trgova(!e /riredbe odr-avale i u /red anti(!om /eriodu. S/orts!e doga+aje bele-eanti(!i istori(ari !ao 0na(ajan i /resti-an obli! dru3tveni2 a!tivnosti, !oji je svoj vr2una1dostigao organi0ovanjem drevni2 4lim/ijs!i2 igara 6778 g./.n.e9 u vidu /etoboja. oga+ajifestivals!og ti/a /o0nati su jo3 i0 srednjeg ve!a, mada se i u doba Rims!og 1arstva na0iruova!ve vrste doga+aja. oli!o god se (ini da su !onferen1ijs!i doga+aji /roi0vod savremenogna(ina -ivota, nji2ov nastana! se ve0uje 0a ;VIII ve!. oga+aji su verovatno nastali i /re /ojavenov1a, ali nji2ov ra0voj nesumljivo je usledio na!on ustanovljenja i /ri2vatanje o/3tege!vivalenta, budui da nematerijalni !ara!ter i idejna osnova doga+aja nisu naro(ito /ovoljni 0anaturalnu ra0menu. Pojava !a/itali0ma, novi2 /roi0voda i dru3tveni2 odnosa, !ao i novog na(ina-ivota otvorili su /ut svestranijem ra0voju sve veeg broja ra0li(iti2 doga+aja. inami(an ra0vojdoga+aja, !ao e!onoms!e /onude odigrao se u ;; ve!u, !oji je afirmisao /ost industrijs!odru3tvo. Pojava dis!re1ionog /ri2oda, /orast !u/ovne moi i standarda /otro3a(a, /omeranjelinije sa osnovni2 u !orist do/uns!i2 /otreba i ra+anje /ot/uno novi2 /otreba /otro3a(a usmerilisu tra-nju 0a s/e1ifi(nom e!onoms!om /onudom doga+aja, !oja je 0atim stimulisala ra0vojra0li(iti2 savremeni2 doga+aja. Ra0voj doga+aja u e!onoms!om smislu je /ot/omogao ire3avanje /roblema 0a/o3ljavanja savremene radne snage, a odra0io se i na /rivredni rast /resvega ra0vijeni2 tr-i3ni2 e!onomija 6uti1aj mega s/orts!i2 doga+aja !ao 3to su 4lim/ijs!e igreili svets!a /rvenstva /o/ularni2 s/ortova na /rivredni rast 0emalja domaina9.

$


4/22


%&%& SVRHA DOGA'A(A

Svr2a doga+aja trebalo bi da bude osnova svi2 organi0a1ijs!i2 /lanova. Primer,organi0a1ija !onferen1ije finansijs!i2 stru(nja!a mo-e da ima dve ra0li(ite svr2e:

4moguiti ra0menu informa1ija i u/o0nati u(esni!e sa najnovijim /romenama u

ra(unars!im /rogramima 0a finansijs!o /laniranje, Prirediti u(esni1ima ne0aboravno is!ustvo !oji e oni na /o0itivan na(in /ove0ati sa

novim /roi0vodom, odnosno sa ra(unars!im /rogramom.4stvarenje /rve svr2e /odra0umeva organi0a1iju standardnog s!u/a. nogo je te-e

ostvariti drugu svr2u, jer je 0a /osti0anje ne0aboravnog is!ustva /otrebno /ronai jedinstvenomesto i /a-ljivo is/lanirati a!tivnosti u !ojima e u(esni1i u-ivati. Potrebno je i stalno isti1atinovi /roi0vod !a!o bi se u svesti u(esni!a stvorila jasna /ove0anost i0me+u njega i doga+aja.a eiderbe1!ea9 sva!e se godineve s!oro (etrdeset godina odr-ava u even/ortu 6Ajova9. =jegov je 1ilj odr-ati seanje i

/odsetiti se na mu0i(!a ostvarenja truba(a, /ijanistu i mu0i(ara ro+enog u tom gradu.

%& )EMA DOGA'A(A


5/22


Pri odabiru mesta organi0ator mora da ima na umu: S/osobnost /rostora da ostvari svr2u

doga+aja, 4!olina,

Lo!a1ija, li0ina javnog /revo0a, Par!irali3te, roj sedei2 mesta,


6/22


0adovoljava /otrebe /otro3a(a, ostvaruje uti1aj na nji2ova (ula, mo-e da ima una/red/ri/remljen s1enario reali0a1ije, ali se /o svojoj su3tini, trajanju i na(inu reali0a1ijera0li!uju od doga+aja.

#&%& KLASI.IKA/I(A DOGA'A(A

4snovna /odela doga+aja jeste na planirane i neplanirane dogaaje. Planiranidoga+aji su /redmet i0u(avanja menad-menta doga+aja i oni 0a2tevaju /ostavljanje,menad-ment, i0vr3io1e i odre+eno vremens!o trajanje, do! ne/lanirani doga+aji, !ao 3tosu ne0gode, /rirodne !atastrofe, i0nu+ene rea!1ije i sl. =ee biti detaljnije anali0irani.

Podela doga+aja se mo-e vr3iti na osnovu ra0li(iti2 !riterijuma. A!o se !ao !riterijum/odele doga+aja u0me nji2ova veliina i obim, mogue je ra0li!ovati sledee tri vrstedoga+aja:

ega doga+aj,

*allmar! doga+aj, Glavni doga+aj.

Mega dogaaj je doga+aj !oji svojim obimom i veli(inom uti(e na u!u/nu/rivrednu a!tivnost 0emlje domaina, a medijs!i je globalno /o!riven. e!onoms!omsmislu, mega doga+aj se sna-no refle!tuje na turi0am i /rivrednu infrastru!turu 0emljedomaina, a omoguava i i0gra+ivanje imid-a i medijs!og /resti-a organi0atorima.

efini1ija mega doga+aja: doga+aj (ija veli(ina /rivla(i najmanje milion /osetila1a,!a/italni tro3!ovi njegovog /ostavljanja i i0vr3enja /reva0ila0e "" miliona S, ainteres javnosti i masovni2 medija je ta!av da se mora obe0bediti vi+enost megadoga+aja 6Get0, '$$79. &

Prefi!s mega o0na(ava njegovu veli(inu i /oseenost, 1iljno tr-i3te, finansij!u 0a2tevnost,medijs!u /o!rivenost, i0gradnju obje!ata i mesta odr-avanja /rograma doga+aja, odnosnoe!onoms!i i so1ijalni uti1aj na 0emlju domaina. ega doga+aj je usmeren na tr-i3teme+unarodnog turi0ma 6/rimer: 4lim/ijs!e igre, Paraolim/ijs!e igre, ?I?A svets!o/rvenstvo9.

Hallmark dogaajje doga+aj sa /re/o0natljivim !valitetom /rograma. *allmar!o0na(ava destina1iju doga+aja, obje!te ili organi0a1iju doga+aja. *allmar! doga+aji se/oistoveuju sa du3om i etosom mesta odr-avanja, !ao i u-eg, odnosno 3ireg o!ru-enja6*all, '$$79. *allmar! doga+aji imaju 0a u(esni!e i /osetio1e /oseban 0na(aj iatra!tivnost, /rivla(e veli!u /a-nju javnosti, do/rinose i0gra+ivanju imid-a, odr-avanju i

revitali0uju tradi1iju, a organi0atoru omoguuju ostvarivanje !on!urents!e /rednosti.s/e3ni organi0atori doga+aja i0gra+uju /re/o0natljivost i re/uta1iju 0a2valjujui /onudi2allmar! doga+aja 6/rimer: !arneval u Riju,


7/22


Glavni dogaajijesu doga+aji veli!og obima, sa i0ra-enim interesom javnosti imedijs!om /o!rivenosti. Glavni doga+aji /rivla(e veli!i broj /osetila1a, a organi0atoruomoguuju ostvarivanje dobri2 e!onoms!i2 re0ultata. /ra!si menad-menta doga+aja,glavni doga+aji su (esto s/orts!o orijentisani, sa me+unarodnom re/uta1ijom idefinisanom stru!turom ta!mi(enja 6/rimer: ?ormula jedan Grand Pri9.

Sledei !riterijum u !lasifi!a1iji doga+aja jeste ponovljivost i specifinost

postavljanja i izvrenja dogaaja. =a osnovu ovog !riterijuma ra0li!uju se: S/e1ijalni doga+aji, obi(ajeni doga+aji.

Specijalni dogaaj ima s/e1ifi(an /rogram odr-avanja, /oseban /ristu/ u/ostavljanju i i0vr3enju, a te-i isti1anju ili obele-avanju s/e1ijalni2 doga+anja uodre+enom o!ru-enju. S/e1ijalni doga+aj je /lanirani doga+aj !ojim se ostvarujue!onoms!i, so1ijalni i !ulturni 1iljevi. 4ni mogu da budu ra0novrsni, /o(ev3i odna1ionalni2 /ra0ni!a, 0na(ajni2 1ivilni2 doga+anja, jedinstveni2 !ulturni2 /redstava,/re/o0natljivi2 s/orts!i2 uta!mi1a, !or/orativni2 /riredbi, /oslovni2 doga+anja,originalni2 /romotivni2 a!tivnosti i td.

teoriji menad-menta doga+aja s/e1ijalni doga+aji se defini3u sa dva as/e!ta,uva-avajui interese organi0atora, odnosno u(esni!a, ali i /osetio1a:

S/e1ijalni doga+aj se odr-ava jednom ili sa ret!im /onavljanjima, njegov /rogramodr-avanja /reva0ila0i uobi(ajenu /onudu doga+aja u odre+enom o!ru-enju, a /rivla(i/a-nju javnosti, medija i s/on0ora,

S/e1ijalni doga+aj /ru-a /osetio1ima mogunost 0a /reva0ila-enje efe!ata do!oli1e, nudidru3tvene i !ulturne sadr-aje !oji nisu uobi(ajeni u sva!odnevnom -ivotu /osetila1a

ao !riterijum !lasifi!a1ije doga+aja se mo-e u0eti namera i karakteristikedogaaja. Prema ovom !riterijumu, ra0li!uje se osam vrsta doga+aja:

ulturni doga+aji, metni(!i%0abavni doga+aji, Poslovni%trgovins!i doga+aji, S/orts!a ta!mi(enja, 4bra0ovni i nau(ni doga+aji,

Re!reativni doga+aji, Politi(!i%dr-avni doga+aj Privatni doga+aji 6godi3nji1e,

!r3tenje, /orodi(no o!u/ljanje,ven(anje, ve(era sa dru-enjem,0abave u !lubu, itd.9

=avedena /odela se mo-e !ombinovati sa /odelom doga+aja /rema !riterijumuveli(ine i obima doga+aja. A!o se navedena !lasifi!a1ija /ove-e sa /odelom doga+aja/rema !riterijumu /onovljivosti i s/e1ifi(nosti /ostavljanja i i0vr3enja, gotovo svinavedeni doga+aji mogu biti i s/e1ijalni doga+aji.

lasifi!a1iju doga+aja je mogue s/rovesti i unutar jedne vrste doga+aja. teorijimenad-menta doga+aja /o0nata je /odela s/orts!i2 doga+aja /rema !riterijumu mesta ina(ina organi0ovanja. S/orts!i doga+aji se /rema ovom !riterijumu dele na:

S/orts!i doga+aji u 0atvorenom i na otvorenom /rostoru, S/orts!i doga+aji na 0emlji%vodi%va0du2u,

1


8/22


S/orts!i doga+aji sa redovni i /eriodi(nim ras/oredom odr-avanja, Havni i /rivatni s/orts!i doga+aj, Profesionalni%amaters!i s/orts!i doga+aj, S/orts!i doga+aj sa definisanom i slobodnom stru!turom ta!mi(enja

#& )I2OLOGI(A DOGA'A(A

javnosti je /o0nata tipologija dogaaja koja se nadovezuje na klasifikacijuuraenu prema kriterijumu obima i veliine dogaaja. 4vom !lasifi!a1ijom sera0li!uju mega doga+aji, 2allmar! doga+aji i glavni doga+aji. Ra0vijanjem ti/ologijedoga+aja, sva!a od navedeni2 vrsta doga+aja se dalje ra0vija na odgovarajue ti/ovedoga+aja.

Mega dogaaji su naj0a2tevniji u smislu /ostavljanja i i0vr3enja doga+aja, te0bog svoje veli(ine i obima nemaju veli!i broj ti/ova.


9/22


naj(e3e organi0ovani ti/ovi doga+aja. Sva!a vrsta doga+aja obu2vata ne!oli!o osnovni2ti/ova.

1. tabela Vrsta i tipovi dogaaja3

Vrstadogaaja

Tipovi dogaaja

ulturni

dogaaji

festivali

!arnevali

/arade

religio0nidoga+aji

!metniki"

zabavni

dogaaji

!on1erti

umetni(!

e/red

stave

i0lo-be

sve(anos

ti

1eremonij

e

#oslovni

dogaaji

sajmovi

i0lo-be

sastan1i

!onferen1ije

javni

doga+aji

Sportski

dogaaji

/rofesional

nata!mi(enja

amaters!

ata!mi(enj

a

$brazovni"

naunidogaaji

seminari

!ongresi

stru(nousavr3avaje

%ekreativni

dogaaji

0abavni

doga+aji

re!reativn

ata!mi(enj

a

#olitiki"dr

&avni

dogaaji

mitin0i

inaugura1ije

/romo1ije

/osete

0vani(ni!

$ Get0, . 6'$$79,Event Management & Event Tourism, Dogni0ant Dommuni1ation Dor/oration, =eEFor!4


10/22


a

#rivatni

dogaaji

li(nidoga+aji

dru3tvenidoga+aji

Pojedini ti/ovi /ri!a0ani u tabeli se mogu i dalje ra0vrstavati.


11/22


@a s/e1ijalne doga+aje je !ara!teristi(no da u!lju(uju vei broj i0vr3ila1a i u(esni!a,usmereni2 ostvarivanju 0ajedni(!i2 re0ultata.

=aj/o0natiji modeli s/e1ijalni2 doga+aja 6!ojima se nastoji u!a0ati na /rograms!e iorgani0a1ione ra0li!e u nji2ovom /ostavljanju i i0vr3enju9 su:

S/e1ijalni doga+aji organi0ovani 0a 3iro!i auditorijum, =e/rofitni s/e1ijalni doga+aji, Galerijs!i i /o0ori3ni s/e1ijalni doga+aji, S/orts!i s/e1ijalni doga+aji, Promotivni s/e1ijalni doga+aji. Specijalni dogaaji organizovani za iroki auditorijum /odra0umevaju veli!i

broj u(esni!a%i0vr3ila1a. 4va!vi doga+aji /rivla(e interes javnosti i afirmi3u lo!alnoo!ru-enje. Primeri: maratoni u veli!im gradovima, umetni(!i i !ulturni doga+aji saveli!im brojem u(esni!a i /osetila1a, doga+aji sa s/e1ifi(nim /rogramom5!obasi1ijada,ro3tiljijada...

'eprofitni specijalni dogaaji mogu biti ra0li(ito osmi3ljeni, a ilustrativan

/rimer ovog modela je au!1ija. Au!1ije mogu biti organi0ovane u nemom i -ivom obli!ui0vo+enja. 4ne mogu da se reali0uju i !ao samostalni s/e1ijalni doga+aj ili !ao sastavnideo /rograma ne!og drugog s/e1ijalnog doga+aja.

Galerijski i pozorini specijalni dogaaji se uglavnom odnose na /remijernei0vedbe. 4sim e!onoms!e !oristi, galerijs!i i /o0ori3ni s/e1ijalni doga+aji ostvarujuso1ijalne i !ulturne uti1aje na 1iljni auditorijum i o!ru-enje.

Sportski specijalni dogaaji se odnose na sve vrste s/ortova, a uorgani0a1ionom smislu mogu da budu /ojedina(ni doga+aji i turniri. 4va!vi doga+ajiu!lju(uju i /ro3irenu /onudu doga+aja, u vidu /ru-anja odgovarajui2 usluga/osetio1ima 62rana, /ie, /rodaja suvenira i /romotivni2 re!vi0ita...9.

#romotivni specijalni dogaaji se organi0uju u formi ra0li(iti2 sve(anosti u

!ojima se /romovi3u /ojedin1i ili gru/e na!on us/e3no savladani2 odgovarajui2/rograma. /ra!si je /re/o0natljiv /o dodeli nagrada, /ri0nanja, sertifi!ata, di/loma,/rogla3avanju /obedni!a ili najbolji2 /ojedina1a i sl.

3. UTICAJ DEJSTVO DOGAAJA

oga+aji igraju veoma va-nu i !om/le!snu ulogu u gotovo svim segmentimadru3tva.4ni su eg0istirali !ro0 ljuds!u istoriju sve vreme i u svim !ulturama.


12/22


sva!og od u(esni!a, ta!o da na !raju u!u/an uti1aj doga+aja bude /o0itivan. 4va!avre0ultat e biti /ostignut samo u!oli!o se ra0viju svi mogui /o0itivni uti1aji i,istovremeno, a!o se negativni uti1aji doga+aja u /ot/unosti neutrali3u. s/e3no i0vr3enjeodre+enog doga+aja uveli!o 0avisi od us/e3no ostvarenog bilansa i dobri2 !omuni!a1ijasa ni0om stej!2oldera. Sva!a!o najvei a!1enat se stavlja na finansijs!i uti1aj doga+aja,

0bog /otrebe da se 0adovolje 0a/osleni, ostvare bud-ets!i 1iljevi i da se /o!riju tro3!ovi.Pored toga, finansijs!i uti1aj, na ne!i na(in, mo-e se najla!3e meriti. e+utim, menad-erdoga+aja ne sme i0gubiti i0 vida i ostale uti1aje !oji /roi0ila0e i0 doga+aja, !a!o bi seo/isali i u/ravljalo njima. Pored toga, /otrebno je istai da ra0li(iti uti1aji 0a2tevajura0li(ita sredstva 0a nji2ovo merenje.

1. #loga i uticaji dogaaja

$%vor: r. 'jubo(evi), *., r. +ndrejevi), +. --/, Menad"ment dogaaja, 0ovi Sad

4. HALLMARK DOGAAJI

*all smatra da je /oliti(!a anali0a veoma 0na(ajno sredstvo u sti1anju /onovne!ontrole nad 0ajedni1om /re!o 2allmar! doga+aja, !ao i da /ostoji mogunostusmeravanja 1iljeva ovi2 doga+aja !a ma!simi0iranju i0borni2 re0ultata u 0ajedni1i.a!o bi ste!li odgovarajuu /odr3!u, od strane lo!alne 0ajedni1e, menad-eri doga+aja

moraju u0eti u ob0ir lo!alne !oristi i tro3!ove, ra0li(ita !ulturna 0na(enja doga+aja, !ao i/oliti(!e fa!tore. organi0ovanju doga+aja neo/2odno je u!lju(iti sve gru/e a /o-eljnoje ra0viti /rogram /omoi 0a ra0voj audijen1ije i /omoi. tom /ogledu Get0 isti(ene!oli!o !lju(ni2 /itanja, !oja treba re3iti u 1ilju ostvarenja us/e3nog doga+aja:

ra0vijanje dota1ije, subven1ije i druge /odr3!e, N /laanje lo!alni2 usluga, u!lju(ujui /oli1iju, ali i /ridobijanje nov(ane /omoi idota1ija,

%#


13/22


N dobijanje na !ori3enje javni2 obje!ata, /ar!ova i uli1a, N us!la+ivanje sa 0a!ons!im regula1ijama, N /roto!ol 6u!lju(ivanje lidera i0 0ajedni1e9, N negovanje odnosa sa medijima i liderima javnog mnenja, N i0gra+ivanje mre-e sa uti1ajnim gru/ama i drugim organi0a1ijama !oje

organi0ujudoga+aje, !ro0 !oo/erativne na/ore, N regrutovanje !ulturno re/re0entativni2 dire!tora, osoblja i volontera.

+&%& 2OLI)I6KI 7)I/A(I DOGA'A(A

Politi!a i /oliti(ari su 0na(ajan deo jedna(ine !oja /redstavlja savremeni

menad-ment doga+aja. Ho3 su rims!i im/eratori istra-ili snagu 1ir!usa da s!rene !riti!u ida /odr-i /o/ularnostJ o3troumni /oliti(ari su imali smisao 0a doga+aje !oji e narododr-ati srenim. Kngles!o !raljevstvo je stavljalo ovo mi3ljenje u 1entar, ograni0ujuivei broj /o/ularni2 doga+aja u /oslednjem ve!u sa !runisanjem !ralji1e Kli0abete II ibaj!ovitim ven(anjem /rin1a Vilijama i ejt idltona &"''. godine. Vlade sve vi3e!oriste snagu 2allmar! doga+aja da ista!nu /eriode vladavine, da /robude na1ionali0am,entu0ija0am i na !raju da dobiju glasove. Pored toga, doga+aji imaju s/osobnost da/omognu u i0gradnji /rofila /oliti(ara i /odru(ja u !ojima su oni na vlasti.

a!le, /ostoje mnogi /oliti(!i ra0lo0i 0a odr-avanje doga+aja, te stoga /oliti!a0na(ajno uti(e na nji2ov menad-ment i mar!eting. Ideolo3!i ra0lo0i se (esto nala0e u/o0adini mnogi2 mega doga+aja, u !ojima dominantna snaga u dru3tvu /o!u3ava

demonstrirati i oja(ati svoje vrednosti ili da /ridobije 0na(ajniju /odr3!u. 4vo se ogleda!ro0 mogunost doga+aja da us/e3no !reiraju imid-, /re0entuju atra!tivne mogunosti 0a/ro/agiranje i davanje glasniji2 /oliti(!i2 /oru!a.


14/22


oga+aji /redstavljaju savr3en na(in da se /redstave jedinstvene !ara!teristi!edomaeg o!ru-enja. Dor/oration je /onudio osmofa0ni

/ro1ess 0a smanjenje rasi/anja i re1i!liranje.

-. roces %a smanjenje rasipanja i reci(liranje

%+

)"m !oj" "m8lement"a 8ogamORGANIZ7 E

2o9toje;a 9t:oena a9"8anja "ANALIZIRA

IDEN)I.IK7 E Altenat":e


15/22


I0vor: ;ero> Dor/oration 6'$$#9, Guide to Maste Redu1tion and Re1O1ling at S/e1ial Kvent, =eE For!

+&$& 2RO/ES 2LANIRAN(A, ORGANIZA/I(E I REALIZA/I(E DOGA'A(A

Pro1es /laniranja, organi0a1ije i reali0a1ije jednog doga+aja 6manifesta1ije,!on1erta, !onferen1ije, !ongresa, samita, s/ort!og ta!mi(enja i sli(no9, je vrlo slo-en i0a2tevan. e0 ob0ira da li se radi o *allmar! lo!alnom ili regionalnom doga+aju ili oega doga+aju !oji ima vi3estru! na1ionalni i me+unarodni 0na(aj, 1eo /ro1es se /lanirane!oli!o mese1i ili godina una/red.

Pre svega, /otrebno je imenovati organi%acioni odbor s!u/a ili doga+aja, !oji (ineljudi !oji -ele da rade na !reiranju i ra0vijanju /ojedini2 fa0a i elemenata sve doreali0a1ije.

@atim, /otrebno je blagovremeno slati interne i0ve3taje o ura+enim fa0ama/ri/reme i organi0a1ije samog doga+aja i na taj na(in vr3iti eta/nu to jest, segmentiranu

evalua1iju. slu(aju da ne!o i0 tima ne radi svoj /osao, mo-e se na vreme reagovati i0avr3iti /ro/u3teni deo organi0a1ije i (a! menjati osoba i0 tima. 4rgani0a1ija !ongresa idrugi2 doga+aja ne tr/i ne/rofesionalnost i tolerisanje odre+eni2 /ro/usta jer je sveu0ro(no5/osledi(no ve0ano i lan(ano se na/ravi /ometnja u!oli!o jedan segment nefun!1ioni3e. @ato je va-no redovno /raviti sastan!e sa timom i !ontrolisati nji2ov rad,davati im smerni1e i 0ajedni(!i re3avati odre+ene /robleme, nego /osle tr/iti dale!ose-ne/osledi1e a!o se desi ne!i veli!i /ro/ust.

Prvo se na/i3e ta!o0vana (id )ocumentation 6do!umenta1ija 0a a/li1iranje9!oja slu-i da ubedi ljude i0 AdvisorO oard da treba u navedenom mestu to jestdestina1iji da se odr-i navedeni doga+aj. 4va a/li!a1ija u 0avisnosti od doga+aja sadr-i:

'. Vrlo moderno i0di0ajniran /ri!a0 same 0emlje, regije, grada i mesta gde se

odr-ava doga+aj 6u vi0ualnom smislu ) /rofesionalne fotografije, ti/ slova i ta!o dalje9. &. Geografs!e i turisti(!e /rednosti /olo-aja i !rata! o/is !a!o se mo-e stii do

destina1ije u !ojoj se odr-ava doga+aj 6udaljenost od aerodroma, od grani(nog /rela0a,od veeg mesta9.

. rata! iatorijat mesta sa glavnim turisti(!im atra!1ijama. . etaljan o/is radnog dela !onferen1ije, !ongresa sa ta(nom satni1om !ada

/o(inje registar1ija, otvaranje i rad /o se!1ijama. . etaljan o/is turisti(!og ) neofi1ijalnog dela, !ada se ide na i0lete sa

itinererima i satni1om. 8. etaljan o/is !ongresni2 !a/a1iteta, 2otela, !om/letne usluge od toga !oli!i je

/roto! /odata!a u Interent mre-i do 1ena sme3taja, is2rane. 7. Poda1i o transferu od aerodroma do 2otela i mesta doga+aja i druge servisne

informa1ije #. i ni0 drugi2 detalja u 0avisnosti od toga o !om doga+aju se radi.

Potrebno je !onta!tirati sve navedene osobe !oje smo mislili da stavimo u/lenarni deo rada da li se sla-u sa tim i da li -ele da odr-e uvodnu re(.


16/22


erudite to jest !orifeji svoje stru!e !oji i0la-u inovativne ideje i na taj na(in /ostavljajutemati!u daljeg s!u/a o !ojoj treba ras/ravljati.

Pojedini organi0atori obra0uju timove !ao 3to su:

'. tim volontera &. tim 0a de!ora1iju . tim 0a /ostavljanje bine,

o/reme . tim 0a /ostavljaje i

ure+enje ban!et sale . tim 0a (i3enje sale i

inventara 8. tim 0a !omuni!a1iju sa

medijima 7. tim 0a /rodaju ula0ni1a

#. tim 0a nabav!u i 1atering

$. tim 0a registra1iju i

identifi!a1iju '". tim 0a finansije ''. tim 0a /isanje mejlova i

/isama u(esni1ima, /rofesorima idonatorima

'&. tim 0a lobiranje !oddonatora, generalni2 s/on0ora ieventualni2 suorgani0atora s!u/a

'. i ni0 drugi2 s/e1ifi(ni2timova u 0avisnosti od vrste

doga+aja. =e!oli!o dana /re doga+aja mora se i0vr3iti detaljan monitoring da li je sve

ura+eno i !o je odgovoran 0a /ojedina(ne segmente to jest detalje: '. Proveri se lista u(esni!a i gostiju ) !o vr3i transfer od aerodroma ili stani1e do

2otel, !o /roverava da li su se smestili u 2otel 6osoba 0a !onta!t sa re1e/1ijom imenad-mentom 2otel9.

&. Ras/ored sedenja i osobe !oje u(estvuju u /lanarnom radu s!u/a ) u!oli!o sene!o ne /ojavi u rad /lenuma se u!lju(uje osoba !oja je 0amena i !oja je na vremeobave3tena o tome i ima /ri/remljeno i0laganje to jest obraanje s!u/u.

. roj i imena osoba ) volontera !oji do(e!uju u(esni!e, !oji rade na garderobi,!oji dele /ro/agandni materijal i vr3e registar1iju u(esni!a.

. roj i imena osoba !oje najavljuju doga+aj u medijima, daju i0jave i u0imaju/odat!e od novinara o tome !ada i u !ojim novinama to jest emisiji e se /ustiti /rilogradi /ri!u/ljanja /ress5do!umenta1ije 6/ress51li//ing9.

. roj i imena osoba !oji vode ra(una o te2ni1i 6mi!rofoni, osvetljenje,/re0enta1ije, fotografisanje i snimanje 6!ao obave0na do!umenta1ija i fa!tografija9.4bave0no se uradi jedna gru/na fotografija sa u(esni1ima s!u/a i sa organi0atorima )domainima.

8. roj i imena osoba !oji obe0be+uju usluge 1atering5a u /au0ama i0me+u radase!1ija, organi0uju i /oslu-uju na !afe /au0ama 6vode ra(una da bude dovoljno 2rane i

/ia9. 7. roj i imena osoba !oji na doga+aj donose 3tam/ani materijal i /ro/agandne

!om/lete 6!ese, olov!e, blo!ove, 0borni!e a/stra!ata i radova, (aso/ise, nat/ise saimenima osoba !oje i0la-u, a!redita1ije i drugo9 !oji se dele u(esni1ima. 4ni /ostavljajui roll5u/ove i banere u foajeu i 2olu is/red rani2 sala i u samim salama i /rostorima gdese odr-ava doga+aj.

#. 4rgani0ator je du-an da na!on odr-ane se!1ije /roveri da li je u sali ostalone3to i da sve ostavi u /rvobitnom stanju.

%0


17/22


=a !raju sva!og doga+aja va-no je jo3 jednom se 0a2valiti onima !oji su /omoglisamu organi0a1iju: generalnim s/on0orima i donatorima, /rijateljima i /o!roviteljimadoga+aja. =aravno i u(esni1ima i usmeno i 0a2valni1ama na samoj 0avr3noj 1eremoniji0atvaranja i jednim srda(nim mejlom /osle ne!oli!o dana od 0avr3et!a s!u/a. Va-no jeda je na/ravi evalua1ija samog doga+aja i da se formira !omisija ili savet !oji e brinuti o

0a!lju(1ima samog s!u/a a oni e se /ubli!ovati !ao /oseban do!ument !oji e biti/rosle+en svim u(esni1ima blagovremeno, /o 0avr3et!u s!u/a. raj ne!og doga+aja 0na(i da se gase svetla, ali ne 0a organi0atora ve 0a

u(eni!e. Potrebno je na/isati sve i0ve3taje u !ojima se navode svi eventualni /ro/usti istvari !oje se trebaju /o/raviti u /rose1u budueg /laniranja i reali0a1ije jednog s!u/a.@atim se odlu(uje o tome da li ete i dalje raditi sa svim (lanovima tima i /artnerima uorgani0a1ji. 4vde su vrlo uo/3teno navedeni /ro1esi i fa0e organi0a1ije. 4 sva!oj od nji2/ostoje /osebni /laneri i seminari !oji se u svetu mogu /o2a+ati i dobiti li1en1a 0a/ojedina(ne segmente. 4no 3to je i0vesno jeste (injeni1a da e se s!u/ovi, !onferen1ije idoga+aji uve! de3avati be0 ob0ira na finansijs!u !ri0u !oja vlada u svetu. Pa (a! e seljudi o!u/ljati i 0bog toga. 4vo je vrlo /rofitabilna grana !oja je naro(ito va-na u turi0mu

jer mo-e da u/osli veli!i broj osoba i da donese 0na(ajnu finansijs!u dobit svimstej!2olderima u /ro1esu organi0a1ije doga+aja.

5. OKTOBARFEST

in2ens!i 4!tobarfest je svets!i najvea narodna svet!ovina. 4d '#'" god. i0godine u godinu vi3e miliona /osetila1a je do3lo da vidi na


18/22


moglo da stane '&.""" gostiju. anas na festivalu najvei /ivs!i 3ator sa '".""" mesta jeu *ofbroj5?estaleu 6*ofbrQu5?est2alle9.

-&%& OK)OBAR.ES) DANAS

Samu manifesta1iju 4!tobarfesta danas /oseti vi3e od 8 miliona /osetila1a, svevi3e strani2 turista je e+u njima, i0 Italije, Ameri!e, Ha/ana i Australije. /oslednjimgodina se javlja /roblem me+u /osetio1ima, sve vei broj u-ivala1a al!o2ola. Stogaorgani0atori ra0mi3ljaju o ne!i2 ograni(enja:

da do '# (asova svira tradi1ionalni or!estar, a ja(ina 0vu!a ograni(ena ma!simalno do #d

3lageri, /o/ mu0i!a samo u nonim satima

Samim ovim su omoguili /orodi1ama, starijim /osetio1ima da u-ivaju, u (emusu u-ivali to!om godina, da veselje o/stane, be0 bob0ira na ograni(enja.

5.1.1. FESTIVALSKI ATORI

=a 4!tobarfestu, in2ens!e /ivare 6S/aten5?ran0is!aner5rQu, Augustiner,Paulaner, *a1!er5Ps2orr, *ofbrQu, LEenbrQu9 /ostavljaju so/stvene 3atore, !oji i2ujedno i /redstavljaju. Posetio1e o(e!uje ' veli!i2 i ' manji2 /ivs!i2 3atora.

3atorima u /o(et!u je !ori3ena !rigla od ',"8$ litara, ali sada su !rigle ravno 'lit. Sva!e godine !reiraju nove, a vlasni1i su /ivare, !oje i2 !oriste 0a to(enje /iva, ta!oda otu+ivanje !rigle smatra se !ra+om. =aro(ito u /eriodu od '$#"5'$$", o/ao je broj!ra+e !rigli, jer je obe0be+enje dobilo 0adata! da dobro /osmatra i /a0i na !ra+u !rigli.

anas se !rigle /rodaju !ao suveniri.

5.1.2. ZNAMENITOSTI OKTOBARFESTA

Veli!i to(a! su /ostavili /rvi /ut '##". godine, visina mu je tada bila '& metara.anas je jedan od najdra-i2 atra!1ija, i sada je viso! " metara. =a njemu /utni1i moguda vide sli!ovito de3avanje na festivalu.

rinolina 6vrte3!a9 /ostavljena je '$&. godine, a do '$#.god. se /o!retalaru(no, a -ivi or!estar svira u-ivo /ratee melodije.

4lOm/ia Loo/ing je /renosivi vo0 smrti, i ima a/et 1elina, !ao ta!av je jedini na

svetu.


19/22


5.1.4. FESTIVAL U BROJKAMA


20/22


Mendroff, A. 6'$$$9, Special Events: roven strategies !or nonpro!it !undraising,=eEFor!

;ero> Dor/oration 6'$$#9, Guide to Maste Redu1tion and Re1O1ling at S/e1ial Kvent,=eE For!

K 4!toberfest ) Mebsite 6German9 K 4!toberfest ) Mebsite 6Knglis29 2tt/:%%EEE.google.rs 2tt/:%%EEE.s1b.travel%ongresni biro Srbije 2tt/:%%EEE.i11aEorld.1om 2tt/:%%EEE.Ei!i/edia.org 2tt/:%%EEE.s1ribd.1om

#5
http://www.google.rs/http://www.google.rs/http://www.scb.travel/http://www.iccaworld.com/http://www.wikipedia.org/http://www.scribd.com/http://www.scb.travel/http://www.iccaworld.com/http://www.wikipedia.org/http://www.scribd.com/http://www.google.rs/


21/22


S % ' $ ( % )

vod.................................................................................................................................................................&

'. =AS


22/22


##

seminarski rad - hallmark događaji

Documents