SEMINARSKI RAD:

PIVO

Beranek Bojan 218/01

PIVO

Od pamtiveka je bilo sredsvo za osveženje i uživanje, ali i hrana, pa i lek. Prinosilo se kao žrtva bogovima,

koristilo se u religioznim obredima, ali ipak iznad svega bilo piće običnih smrtnika. Pili su ga još stari

Sumeri i čuvali tajnu njegovog spravljanja. Kralj Hamurabi ga je uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime

sa svojim susedima.

ISTORIJA O PIVU

Faraoni su ga nosili sobom na svoj put u zagroban zivot, ali su njime pojili i radnike koji su gradili

piramide, da bi za njega bili spremni.

Pili su ga stari Grci, pre nego sto je vino osvojilo ovo područje.

Rimljani su ga nasledili, a plemena koja su im oduzela sjaj nosila na sve svoje pohode.

Ni jedan poznati ep nije spevan, a da mu u njemu nije posvećena dužna pažnja.

To je oduvek bilo piće koje je donosilo osveženje, utoljavalo glad, davalo snagu.

Kada je tačno pivo nastalo teško je utvrditi.

Prvi pisani tragovi o spravljanju piva datiraju iz perioda 6000 godina p.n.e i potiču od Sumera koji su

nastanjivali područje Mesopotamije, izmedju reka

Tigar i Eufrat.

Glinene tablice iz tog vremena ukazuju na to da je pivo bilo

omiljeno piće, a pivari ugledni stanovnici dvora.

Sumerska civilizacija se ugasila u 2.veku p.n.e., a Vavilon koji

ju je nasledio, nastavio je tradiciju spravljanja piva.

Kralj Vavilona Hamurabi (1728. do 1686. godine p.n.e.) poznat kao tvorac prvog pisanog zakona (Codex Hammurabi), koji je nadjen urezan u veliki kameni blok,

regulisao je izmedju ostalog i uslove proizvodnje i prometa piva.

Za to je očigledno imao razloga, jer je već tada u prometu bilo 20 različitih proizvoda tipa piva.

Ovaj zakon bio je u upo-trebi više od 1000 godina.U to vreme pivo obično nije prodavano, već se dobijalo

zavisno od statusa, ili se menjalo za ječam.Seljaci su dobijali 2 l, sluge 3 l, a činovnici i sveštenici po

5 l na dan.Mada je bilo i vrlo tražena roba u trgovini. Zna se da je

zajedno sa ostalom robom prelazilo put dug 1000 km do susednog Egipta.

TEHNOLOŠKI POSTUPAK DOBIJANJA PIVA

Slad se smešta u silose gde odležava određeno vreme.

U varionici se slad melje u specijalnim mlinovima uz dodatak vode.

Tako se dobija sladna komina koja se u specijalnim sudovima podvrgava temperaturnom režimu da bi se pod dejstvom enzima ekstrahovale u vodi rastvorljive

materije - ekstrakt.

Ovaj vodeni rastvor-sladovina, mora se

odvojiti od nerastvorenog dela tropa.

To se vrši u bistreniku, filteru sa sitastim dnom.

Bistra sladovina se u kotlu za kuvanje uz dodatak

hmelja kuva na temperaturi ključanja

određeno vreme.

Vruća sladovina se hladi na temperaturi pogodnoj za

rad kvasca.

U ohlađenu sladovinu dodaje se kvasac i tako

počinje alkoholno vrenje.

U mladom pivu ostaje još izvesna količina neprevrelog ekstrakta, a potrebno je i vreme da bi se

stabilizovalo u pogledu ukusa i ostalih karakteristika i zasitilo ugljendioksidom.

Ovo je proces naknadnog vrenja i odležavanja i odvija se na nižim temperaturama od glavnog vrenja u

zatvorenim sudovima - ležnim tankovima.Da bi se pivo izbistrilo, mora se filtrirati. Filtrirano,

kristalno bistro pivo je spremno za punjenje u besprekorno čistu ambalažu u automatskim linijama

za punjenje.Pivo se puni u staklene boce, metalnu burad i limenke.

Pivo se može pasterizovati da bi mu se poboljšala

biološka stabilnost.

Pasterizacija se može sprovesti pre punjenja u ambalažu kratkotrajnim

postupkom na višoj temperaturi ili zajedno sa ambalažom u tunelskom pasterizatoru na nižim

temperaturama.

Na kraju, pivo se etiketira na automatskim

uređajima i smešta u skladište.

Hemijsku i mikrobiološku kontrolu

vrši svakodnevno sopstvena laboratorija od sirovina, poluproizvoda,

gotovih proizvoda, ambalaže i stanja

proizvodnih pogona.

Gotove proizvode kontrolišu i ovlašćene ustanove.

ORGANOLEPTIČKA ISPITIVANJA: Boja piva (svetlo i tamno u zavisnosti od postupka

sušenje slada, a nijanse svetlog piva zavise od postupka naknadnog vrenja).

Miris (aroma hmelja). Ukus (reskost, gorčina koja potiče od hmelja, specifičnost

tehnološkog postupka i zaštićenog imena). Penušavost piva i postojanost pene odredjuje se i

ovim metodama.

OSNOVNI ČINIOCI PIVA

SLAD je osnovna sirovina za proizvodnju piva. Dobija se iz kvalitetnog pivarskog ječma postupkom čišćenja, močenja vodom, klijanja, sušenja i poliranja.

HMELJ daje pivu prijatnu gorčinu i aromu, sadrži i sastojke koji deluju antiseptično.

VODA je osnovni sastojak svih pića i njen sastav utiče na kvalitet i tip piva.

KVASAC je živi mikroorganizam koji pretvara šećer u alkohol i ugljendioksid i daje pivu

dušu. U pivarstvu se koriste specijalni sojevi kvasca.

BEČEJSKA PIVARA

Bačka je vekovima bila poznata po proizvodnji piva.

Posle proterivanja Turaka sa ove teritorije u 47 opstina Bačke županije osnovano je čak 17 pivara.

Pivo se masovno proizvodilo.

Kao godina osnivanja bečejske pivare do sada se smatrala

1806. godina, međutim, nedavno je istorijski arhiv

grada Novog Sada pronašao jedan dokument iz 1754.

godine - to je jedan ugovor- savremenim jezikom rečeno

koncesija, data kulskom pivaru Petkofenu, da na određenoj parceli (današnjoj lokaciji)

sazida pivaru.

Istraživanje istorije Pivare još je u toku.

U početku se pivo proizvodilo na zanatski način, i prodavalo se u rinfuzi, da bi već 1845. godine

otpočelo otakanje piva u flaše.Recepture za spravljanje piva su se sa generacije na generaciju poboljšavale, a majstori za kuvanje piva su svoja stručna znanja usavršavali u Češkoj i Nemačkoj.Neke od tih receptura su se zadržale do danas - na

primer, način spravljanja nadaleko čuvenog "Bečejskog crnog piva" sa dodatkom prženog ječma u

osnovi se nije menjao stotinak godina.

Ekonomski gledano Pivara Bečej je trenutno, pre prodaje ,procenjena na 5000000 evra.Od čega oko 75% tog novca čine mašine kao što su :

1.Ležni tankovi2.Filter3.Pasterizator4.Linija za otakanje5.Linija za punjenjePivara ima 320 radnika, i

akcionarsko društvo je, i ove godine je kupila Duvaljku (za pravljenje PET boca) u vrednosti od 700000 evra za koju kažu da bi trebala da se isplati do kraja iduće godine.