OPŠTE NAPOMENE

Pod subjektima koji se javljaju u odnosima iz osiguranja podrazumevaju se pravna i fizička lica koja direktno ili indirektno pokazuju interes za pružanje ili korišćenje zaštite iz osiguranja. U subjekte osiguranja spadaju organizacije za osiguranje koje se neposredno bave poslovima osiguranja imovine i lica, organizovani u neki pod zakonom predviđenih oblika preduzeća.Zatim,osiguranici,pravna i fizička lica koja imaju interes da sa osiguranjem zaštite sebe i svoju imovinu.Pod ovim pojmom označavaju se različita lica,ponekad se mešaju subjekti sa različitim pravnim položajima,kao što su ugovarač osiguranja,korisnik osiguranja,osigurano lice i slično.Sva ova lica imaju različit pravni položaj i ulogu u osiguranju.Pored ove dve kategorije subjekata kojih se osiguranje najneposrednije tiče,u širem smislu u subjekte osiguranja spadaju i posrednici i zastupnici u osiguranju,bilo da su organizovani kao brokeri,agencije....

1

OSIGURAVAČ

Funkciju osiguravača tj. subjekta koji se bavi poslovima pružanja usluga u osiguranju, danas obavljaju osiguravajuća društva,organizovana u neki od oblika organizovanja predviđenog zakonom zemlje u kojoj se obavlja osiguravajuća delatnost.U našem pravu postoji nekoliko vrsta osiguravajućih organizacija.Kriterijumi prema kojima se može izvršiti klasifikacija organizacija za osiguranje su različiti.

Jedan od kriterijuma je delatnost koju obavlja organizacija za osiguranje.Ona se može baviti poslovima jedne,više ili svih vrsta osiguranja.U tom smislu pravi se podela na :a)specijalizovane (organizacija za osiguranje koja se bavi osiguranjem imovine,lica,osiguranja od odgovornosti,transportnim osiguranjem) b)organizacije za osiguranje opšteg tipa (organizacija koja se bavi svim ovim vrstama osiguranja). Za naše pravo je karakteristično da zbog malog tržišta osiguranja postoje uglavnom organizacije za osiguranje opšteg tipa..

Prema tome kako su uređeni odnosi između organizacije za osiguranje I njenih osiguranika pravi se razlika između akcionarskog društva za osiguranje,društva za uzajamno osiguranje I sopstvenog društva za osiguranje.Akcionarsko društvo za osiguranje u našem pravu je najzastupljeniji oblik osiguravača.Ono obavlja poslove osiguranja radi sticanja dobiti.

2

Društvo za uzajamno osiguranje je neprofitabilna organizacija,što znači da se ne osniva radi sticanja dobiti već mu je cilj da njegovi prihodi pokriju njegove rashode,a tako ostvarena dobit se vraća osiguranicima ili se unosi u fondove osiguranja.Karakteristično je po tome što su njegovi osiguranici istovreno I njegovi osnivači.

Captive su specifična društva za osiguranja koja se osnivaju za osiguranje imovine I lica svojih osnivača.U našem pravu prvi put su predviđena Zakonom o osiguranju imovine I lica iz 1996 godine.Organizacijama za osiguranje u širem smislu mogu se smatrati I Agencije za pružanje drugih usluga u osiguranju,kao I udruženje osiguravajućih organizacija.

AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA OSIGURANJE

A)POJAMAkcionarsko društvo za osiguranje (u daljem tekstu AD) je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja imovine I lica radi sticanja dobiti. AD mogu osnovati najmanje dva pravna ili fizička lica. Osnivači mogu da budu sva domaća I strana pravna I fizička lica ,s tim što strana lica mogu da se pojave u svojstvu osnivača samo zajedno sa domaćim licima I pod uslovom uzajamnosti.Status osnivača stiču I sva lica koja naknadno pristupe društvu pod uslovom da ispune obaveze u pogledu uplate određenog iznosa u početni fond sigurnosti I da prihvate odluku o osnivanju.

B)USLOVI ZA OSNIVANJE AD

3

Kada je reč o broju osnivača zakon izričito propisuje da AD za osiguranje mogu osnovati najmanje dva pravna odnosno fizička lica.To znači da prema našem zakonu nepostoji mogućnost osnivanja jednočlanog društva za osiguranje ,što je specifičnost u odnosu na Zakon o preduzaćima prema kome se moze osnivati jedenočlano AD , razume se za obavljanje drugih poslova a ne poslova osiguranja.Drugi uslov tiče se obezbeđivanja određenog novčanog iznosa za početak rada AD.Visina iznosa za pocetni fond zavisi od vrste osiguranja kojim ce se baviti AD .Sredstva za početni fond sigurnosti moraju se obezbediti u novčanom obliku I ona moraju predstvaljati dinarsku protivvrednost izraženo u €. Ta sredstva moraju biti u sledećim iznosima:

1. Životna osiguranjaa) životno osiguranje osim dobrovoljnog penzijskog osiguranja - 2.000.000,00 €b) dobrovoljno penzijsko osiguranje – 3.000.000,00 €c) sve vrste životnog osiguranja -4.000.000,00 €

2. Neživotna osiguranjaa) osiguranje od nezgode I dobovoljno zdrastveno

osiguranje – 1.000.000,00€b) osiguranje motornih vozila Kasko I obavezno

osiguranje od o dgovornosti – 2.000.000,00 €c) ostala osiguranja imovine , ostala osiguranja od

odgovornosti I dr. vrste neživotnih osiguranja -2.000.000,00 €

d) sve vraste neživotnih osiguranja – 4.500.000,00 €

3. Reosiguranja – 4.000.000,00 €

C) POSTUPAK OSNIVANJA AD Postupak osnivanja počinje osnivanjem osnivačkog odbora koji priprema potrebne akte I preduzima potrebne

4

radnje za održavanje osnivačke skupstine.U cilju efikasnijeg rada osnivački odbor bira predsednika koji je operativni organ.Osnivački odbor najpre sačnjinjava ugovor o osnivanju AD.Ugovor mora da sadrži podatke o :-firmi I njenom sedištu ,imenu ,odnosno firmi I sedištu osnivača, iznosu početnog kapitala, poslovima koje će društvo obavljati ,načinu sazivanja osnivačke skupštine, sastavu osivačkog odbora ,iznosu početnog kapitala ,pravima obavezama I odgovornostima osnivača prema društvu I obratno, uslovima I nacinu rasporedjivanja dobiti, zastupanju društva I druge odredbe koje osnivači smatraju potrebnim. Ugovor o osnivanju , predlog statuta ,dokaz da je obezbeđen osnovni kapital, predlog akta poslovne politike ,elaborat o očekivanim rezultatima poslovanja ,osnivački odbor, njegov predsednik, dostavlja nadležnom organu za finansije. Ukoliko nadležni organ utvrdi da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za osnivanje AD, donosi rešenje o izdavanju dozvole za osnivanje duštva. Nadležni organ je dužan da ovo rešenje donese u roku od 60 dana, ukoliko to ne ucini smatra se da je data prećutna saglasnost za osnivanje društva Nakon dobijene dozvole I protoka roka od 60 dana, osnivački odbor saziva osnivačku skupštinu ,koja donosi statut, bira privremene organe uprave ,donosi potrebne akte za početak rada. Nakon ovog postupka AD se upisuje u sudski registar ,čime stiče svojstvo pravnog lica, nakon čega može početi sa radom.

5

DRUŠTVO ZA UZAJAMNO OSIGURANJE

A)POJAMDruštvo za uzajamno osiguranje (u daljem tekstu DUO) je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja imovine I lica u interesu svojih članova osiguranika. DUO ne osniva se radi sticanja dobiti. Po tome je I najveća razlika izmedju njega I AD. Ovako drustvo je karakteristično za razvijenije zemlje tržišne privrede (SAD, Nemačka ,Francuska Karakteristike DUO su sledece :Osnivači su istovremeno I osiguranici, po pravili su specijalizovani za pokriće odredjenih rizika ,npr.:osiguranje života, poljoprivrednih zemljišta ,motornih vozila… ,sredstva se prikupljuju uplatom doprinosa, a ne premijom, I ona pripadaju osiguranicima ,sto znači da im se na kraju godine, ukoliko nije bilo štetnog dogadjaja ,mogu vratiti, ali osiguranici mogu biti obavezni I na plaćanje dodatnih doprinosa, ukolikko nema sredstava za pokriće štete ,njime upravljaju sami osiguranici ,za osiguranje se zahteva manji iznos osnovnog kapitala ,DUO ne moze obavljati poslove reosiguranja. Značajna osobina koja se tiče osnivača jeste činjenica da njihov položaj može biti različit, sto odredjuje I prirodu ,tj.vrstu DUO. Tako se DUO može osnivati kao društvo sa neograničenim kao I sa ograničenim doprinosom .Razlika je u sledećem: Ako je društvo osnovano sa ograničenim doprinosom(ulogom osnivača) onda se od

6

osnivača ne može zahtevati dodatna uplata doprinosa u slučaju da prikupljeni iznos nije dovoljan da se namiri šteta koja eventualno nastane. Ako je društvo ostovano sa neograničenim doprinosom(ulogom) onda je njihova obaveza da doplate dodatni iznos u slucaju nastanka štete do iznosa koji je potreban da se šteta namiri.

B) USLOVI OSIGURANJADuo mogu osnivati pravna I fizicka lica.DUO za osiguranje zivota moze osnovati najmanje 250 fizickih lica,a drustvo za ostala osiguranja najmanje 300 fizickih I pravnih lica.DUO od razlicitih rizika se3 moze osnivati ukolilo je zakljuceno 300 ugovora o osiguranju od istog rizika,odnosno 250 ugovora o osiguranju zivota.

D)POSTUPAK OSNIVANJA U pogledu postupaka osnivanja DUO primenjuju se pravila koja vaze za osnivanje AD za osiguranje.Osnivanje pocinje zakljucivanjem ugovora o osnivanju,koje pored ovih elemenata koje mora da sadrzi ugovor o osivanju AD,mora da sadrzi I odredbe o:nacinu,uslovima I rokovima vracanja uplacenih uloga osnivaca,sa kamatom iz viska prihoda nad rashodima,ako je u toku poslovanja uplacen ukupan iznos sredstava iz osnovnog kapitala,posledicama promena statusa,opstih uslova osiguranja I odluke prestanku drustva kao posledici propustanja uplate uloga,minimalnom doprinosu,medjusobnim odnosima u slucaju ne ispunjenosti uslova u pogledu minimalnog broja osnivaca.

7

SOPSTVENO DRUŠTVO ZA OSIGURANJE( CAPTIVE )

Captive su specifičan oblik društva za osiguranje.Osnivaju se radi osiguranja imovin I lica svojih osnivača.Po tome su veoma slične DUO. Inače,reč “captive” potiče iz engleskog jezika I u prevodu znači “zatvoren” što sa aspekta osiguranja znači da je reč o organizaciji za osiguranje zatvorenog tipa. Naš zakon ih predviđa kao moguć oblik organizovanja,ali ih u praksi nema.U zemljama u kojima postoje takvi oblici osiguranja najčešće se osnivaju van zemlje u kojoj je sedište njihovog vlasnika (osnivača).Po pravilu se osnivaju u onim zemljama koje daju određene pogodnosti u pogledu poreskih olakšica I slicno.

AGENCIJE ZA PRUŽANJE USLUGA U OSIGURANJU

a)Pojam i osobine – Pored AD i DUO u širem smislu, organizacijama za osiguranje smatraju se i agencije za pružanje usluga u oblasti osiguranja. Agencija za pružanje drugih usluga u osiguranju (u daljem tekstu agencija) je pravno lice koje obavlja poslove pružanja drugih usluga u osiguranju,

8

radi sticanja dobiti. Zbog činjenice da se ne mogu baviti direkno poslovima osiguranja, agencije se tretitaju kao druga privredna preduzeća. ZOIL sadrži odredbe koje se odnose na ove privredne subjekte.Agencija može obavljati poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju i reosiguranju; snimanje rizika, snimanje i procenu štete i pružanje intelektualnih i tehničkih usluga u vezi poslova osiguranja.Prema tome, agenije se ne mogu baviti poslovima osiguranja već onim poslovima uslužnog karaktera kao što su: posredovanje, gde agencija posreduje između osiguravača (organizacije za osiguranje) i potencijalnih osiguranika radi zaključenja ugovora o osiguranju; snimanja rizika, kada se utvrđuju činjenice i okolnosti od značaja za zaključivanje ugovora o osiguranju, na osnovu kojih se utvrđuju svi elementi bitni za opredeljenje osiguravajuće organizacije kod zaključenja ugovora; snimanje štete, kada se utvrđuje uzrok nastanka štete, obim I visina štete, visina naknade ili osigurane sume; zaključivanje ugovora o osiguranju, reosiguranju i saosiguranju u ime osiguravajuće organizacije za koju rade; b) Osnivanje – Agencije za pružanje drugih usluga u osiguranju mogu se osnovati kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću. Ako se agencija osniva kao akcionarsko društvo simultanim osnivanjem, novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 10.000 € u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu na dan podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za rad, a ako se osniva sukcesivnim osnivanjem, novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 20.000 €.Ako se agencija osniva kao društvo sa ograničenom odgovornošću, novčani deo ovog kapitala ne može biti manji od 12.500 €, po kursu na dan podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za rad. Za razliku od AD za osiguranje, agenciju može osnovati i jedno lice, što znači da može postojati kao jednočlano AD ili jednočlano DOO. Pored novčanog dela osnovnog kapitala osnivački ulog može biti i u stvarima i pravima, izraženim u novčanoj vrednosti.

9

Osnivanje agencije se vrši donošenjem odluke, odnosno zaključivanjem ugovora (ako su osnivači dva lica). Akt o osnivanju mora da sadrži sve one podatke koje sadrži i ugovor o osnivanju AD, odnosno DUO. Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad nadležnom ministarstvu finansija osnivači podnose: osnivački akt (odluku o osnivanju ili ugovor); predlog statuta; dokaz o uplaćenom osnovnom novčanom delu kapitala na privremeni račun kod banke. Nadležni organ za finansije treba da donese odluku o zahtevu u roku od 60 dana, od dana podnošenja zahteva. Nakon toga sprovodi se upis u sudski registar čime agencija dobija status pravnog lica.Pored agencija, poslovima pružanja drugih usluga u osiguranju mogu se baviti preduzeća i druga pravna lica koja imaju posebno organizovani deo za obavljanje tih poslova, koji je kadrovski i tehnički osposobljen za obavljanje poslova pružanja drugih uluga u osiguranju i pod uslovom da na posebnom računu ima 12.000 € u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja zahteva za dobijanje dozvole za rad. Ovaj iznos sredstava, preduzeće je dužno da stalno ima na računu. Ova preduzeća mogu se baviti poslovima pružanja usluga u osiguranju pod uslovom da prethodno zaključe ugovor o pružanju takvih usluga sa osiguravajućom organizacijom. Iz ovoga se može zaključiti da se jedino preduzetnici ne mogu baviti poslovima pružanja usluga u osiguranju, dok to mogu činiti svi oblici preduzeća predviđeni Zakonom o preduzećima.

UDRUŽENJE OSIGURAVAJUĆIH DRUŠTAVA

Udruženje osiguravajućih organizacija je pravno lice neprofitnog karaktera. Udruženje sačinjavaju organizacije za osiguranje koje podnesu pismenu izjavu za pristupanje udruženju i kojim istovremeno izjave da prihvataju Statut i opšte akte Udruženja.

10

Udruženje osiguravajućih organizacija obavlja poslove od zajedničkog interesa za članove (osiguravajuće organizacije), kao što su poslovi unapredjenja osiguranja, usavršavanje kadrova iz oblasti osiguranja, učešće u izradi predloga zakona iz oblasti osiguranja i dr.Javna ovlašćenja koja vrši Udruženje osiguravajućih organizacija su članom 143 ZOIL. Udruženje vrši sledeća javna ovlašćenja: - propisuje i štampa obrasce i vrši kontrolu upotrebe međunarodne karte osiguranja vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete nastale upotrebom motornog vozila u zemlji ili inostanstvu, kao i obradu odštetnih zahteva nastalih po osnovi zelene karte; - predstavlja organizacije za osiguranje pred nadležnim državnim organima u zemlji i međunarodnim organizacijama za osiguranje; - utvrđuje visinu doprinosa organizacija za osiguranje za obrazovanje sredstava garantnog fonda; - upravlja i koristi sredstva garantnog fonda; - prima, vrši procenu i likvidaciju odštetnih zahteva, isplatu naknade štete i ostvaruje regresne zahteve u vezi sa korišćenjem sredstava garantnog fonda; - donosi kontekst o ponašanju u poslovima osiguranja; - prikuplja statističke i druge podatke od organizacija za osiguranje i vrši njihovu obradu po grupama i vrstama osiguranja, radi izrade tehničkih uslova, tarifa i premija i obavljanja drugih aktuarskih poslova; - sastavlja obračun prihoda i rashoda i izveštaj o poslovanju garantnog fonda i dostavlja ga nadležnom organu za finansije;Udruženjem osiguravajućih organizacija upravljaju članovi putem predstavnika.Udruženje ima organe upravljanja i to: Skupštinu, Upravni odbor, nadzorni odbor i generalnog sekretara.Nadzor nad radom udruženja vrši nadležni organ za finansije. Ukoliko se utvrdi da Udruženje ne vrši ovlašćenja u sladu sa

11

zakonom nadležni organ naložiće otklanjanje utvrđenih nepravilnosti.

OSIGURANIK

Osiguranik je lice koje zaključuje ugovore o osiguranju u svoje ime i za svoj račun. To je drugi najznačajniji subjekt osiguranja. Ugovarač osiguranja je subjekt koji zaključuje ugovor o osiguranju. Kada su ugovarač osiguranja i osiguranik različita lica, naspram osiguravača, kao strana koja ima obaveze, nalazi se ugovarač osiguranja. Korisnik osiguranja je lice kome osiguravač treba da ispuni obavezu iz ugovora o osiguranju. Po pravilu se javlja kod osiguranja imovine u korist trećeg, i kod osiguranja lica.Osigurano lice je lice u čijem životu treba da se dogodi rizik pokriven osiguranjem da bi nastala obaveza osiguravača iz ugovora o osiguranju. Kod osiguranja lice to može biti istovremeno osiguranik ili drugo lice. Da bi osiguranik mogao da zaključi ugovor o osiguranju, treba da ispunjava opšte uslove u pogledu poslovne sposobnosti. Za sticanje svojstva osiguranika potrebno je ispunjenje određenih uslova, tako kod osiguranja imovine svojstvo osiguranika može imati samo lice koje ima materijalni interes da se osigurani slučaj ne dogodi. U nekim slučajevima je posebno teško razgraničiti da li je određeno lice zaključilo ugovor o osiguranju kao osiguranik ili je ugovor zaključio u korist trećeg. Na primer: lica koja se bave

12

određenim poslovima u svoje ime a za tuđ račun kao što su špediteri, komisionari i dr. Prilikom zaključivanja ugovora mora biti jasno određeno da li se ugovor zaključuje u svoje ime i za svoj račun ili se osiguranje zaključuje za tuđ račun- zbog toga što u slučaju da nije jasno da li je osiguranje zaključeno za tuđ račun, važi pretpostavka da su zaključena za račun ugovarača osiguranja.

ZASTUPNICI I POSREDNICI U OSIGURANJE

U savremenom poslovanju pa i u poslovima osiguranja veliki broj ugovora zaključuje se posredstvom određenih lica koji se ovim poslom profesionalno bave. To su posrednici i zastupnici u osiguranju. Njihovo poslovanje postaje sve složenije i raznovrsnije, pa se proširuje i na prikupljanje ponuda za zaključivanje ugovora, naplatu premije osiguranja, procenu rizika, procenu štete...Između zastupnika i posrednika postoji bitna razlika koja se sastoji u tome da prvi zaključuje ugovore u ime i za račun svog nalogodavca, dok posrednik samo posreduje (dovodi u vezu) lica koja su zainterosovana za zaključivanje ugovora.

ZASTUPNICI U OSIGURANJU

Pod zastupnikom u osiguranju se podrazumeva lice, koje je na osnovu zakona ili punomoćja, ovlašćeno da preduzima pravne

13

radnje u vezi sa ugovorom o osiguranju i obavlja druge usluge u osiguranju u ime i za račun nalogodavca (zastupanog).Zastupani može biti i osiguravač i osiguranik. Zastupnik može biti u radnom odnosu kod zaposlenog ili u ugovornom odnosu.Pravilo je da je zastupnik u osiguranju ovlašćen za zaključivanje ugovora o osiguranju. Međutim, treba imati u vidu da se u osiguranju zastupništvo ne može svoditi na prosto potpisivanje ugovora o osiguranju. Zato je zastupnik po pravilu ovlašćen da preduzima i sve sporedne radnje koje dovode do nastanka ugovora o osiguranju, kao i radnje koje su neophodne u cilju menjanja i produženja ugovora.Za neke poslove koji izlaze iz okvira uobičajenih poslova osiguranja, zastupnik mora imati posebno punomoćje zastupanog. Npr: poslovi zastupanja pred sudskim organima, otuđivanje nepokretnosti i dr.Kod zastupništva treba razlikovati dva pravna odnosa: jedan koji nastaje između zastupnika i zastupanog (unutrašnji odnos) i drugi koji nastaje između zastupnika i trećeg lica (spoljašnji odnos).Unutrašnji odnos može nastati po više pravnih osnova: na osnovu zakona, na osnovu statuta, na osnovu ugovora o zastupanju.Zastupanje na osnovu punomoćja karakteristično je za lica koja nisu u radnom odnosu kod zastupanog. Ovlašćenje za zastupanje može bito generalno (za preuzimanje svih pravnih poslova u vezi sa osiguranjem) ili specijalno (za tačno određen posao).Prema dužini trajanja ovlašćenje može biti dato na neodređeno ili na određeno vreme.Suština zastupanja je u obavezi zastupnika da štiti interses zastupanog. On ne sme istovremeno da zastupa i drugu ugovornu stranu. Dužan je da čuva poslovnu tajnu zastupanog koju je u obavljanju poslova saznao, i odgovara za štetu koju pričini zastupanom, bilo nesavesnim radom, bilo prekoračenjem ovlašćenja.Kada je reč o pravno odnosu između zastupnika i trećih lica (tv. Spoljašnji odnos), najznačajniji je ugovor koji zaključuje

14

zastupnik u ime i za račun zastupanog ,obavezuje zastupanog kao da ga je lično zaključio pod uslovom da se zastupnik kretao u granicama dobijenog ovlašćenja. Ukoliko pak zastupnik prekorači granice svojih ovlašćenja, od značaja je da li je druga strana koja je zaključila ugovor znala ili nije znala za prekoračenje ovlašćenja. Ukoliko druga strana nije znala da zastupnik prekoračuje ovlašćenja, za štetu koju treće lice pretrpi solidarno odgovaraju zastupnik i zastupani. Ukoliko je pak druga ugovorna strana znala da zastupnik nema ovlašćenja za određene radnje, preuzima rizik da zbog toga snosi posledice tako da zastupani nije u obavezi da preuzete obaveze ispuni.

POSREDNICI U OSIGURANJU

Posrednik je lice koje nastoji naći-dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zaključenju ugovora. Za razliku od zastupnika, posrednik ne zaključuje ugovor u ime i za račun nalogodavca. Posrednici u osiguranju uglavnom posreduju između osiguranika i osiguravača kako bi oni međusobno zaključili ugovor.Posrednik se ne obavezuje da će do zaključenja ugovora i doći osim ako se posebno ugovorom nije na to obavezao. Položaj posrednika znatno je povoljniji u odnosu na zastupnika. On može posredovati istovremeno i za osiguravača i osiguranika (jer nema sukoba interesa). Šta više posrednik je dužan da se s pažnjom dobrog pivrednika stara o interesima obeju strana između kojih posreduje. Za pomorsko osiguranje je karakteristično (više neko u drugim vrstama osiguranja) da posrednika angažuje osiguranik. Posrednik može biti odgovoran za štetu koja nastane zaključenjem ugovora uz njegovo posredovanje. Zakon previđa da će posrednik odgovarati za štetu ako je posredovao za poslovno nesposobno lice za čiju je nesposobnost znao, ili je

15

morao znati, ili za lice za koje je znao da neće moći da izvrši obaveze iz ugovora.Posrednik stiče pravo na proviziju od strane koja ga je angažovala i to u času kada dođe do zaključenja ugovora. Ukoliko su ga angažovale obe ugovorene strane, pravo na naknadu pripada mu od obe ugovorene strane i to po polovinu ukupne provizije.

LITERATURA 1. “PRIVRENO PRAVO” – Prof.dr Slavko Carić ,Prof.dr Miroslav

Vitez , Doc.dr Janko P.Veselinović ,Privredna akademija- Novi Sad,2006.

2. “PRAVO OSIGURANJA” –Prof.dr Zoran

Miladinović,Kragujevac,2003

16

SADRŽAJ

Opšte napomene .........................................................................1Osiguravač...................................................................................2Akcionarsko društvo za osiguranje..............................................3Postupak osnivanja Akcionarskog društva..................................4Društvo za uzajamno osiguranje..................................................6Sopstveno društvo za osiguranje..................................................8Udruženja osiguravajućih organizacija......................................10Osiguranik..................................................................................11Zastupnici i posrednici u osiguranju..........................................12Zastupnici u osiguranju..............................................................13Posrednici u osiguranju..............................................................14Literatura....................................................................................16

17

18