seminar ski rad opasne materije

Univerzitet u Kragujevcu Ma inski fakultet Smer Drumski saobra aj

Seminarski radPredmet:

Zakonska regulativa u drumskom saobra ajuTema:

Prevoz opasnih materija

Predmetni nastavnik: Prof. Dr Dragoljub Radonji

Student: Male evi Nikola 305/2010

Kragujevac Jun 2011.


2011

Sadr aj1. Uvodna razmatranja............................................................................................................................. 3 2. Vrste i podela opasnih materija ............................................................................................................ 4 2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama........................................................... 5 2.1.1 Definicije razreda..................................................................................................................... 6 2.1.2 Definicije grupa kompatibilnosti................................................................................................ 7 2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstva .......................................................... 9 2.2 Gasovi ........................................................................................................................................... 9 2.3 Zapaljive te ne materije................................................................................................................ 11 2.4 Zapaljive vrste materije ............................................................................................................... 12 2.5 Materije sklone samoupaljenju ..................................................................................................... 12 2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove........................................................... 13 2.7 Oksidiraju e materije .................................................................................................................... 14 2.8 Organski peroksidi ....................................................................................................................... 15 2.9 Otrovne materije........................................................................................................................... 16 2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materije.......................................................................................... 17 2.11 Radioaktivni materijali ................................................................................................................ 17 2.12 Korozivne (nagrizaju e) materije ................................................................................................ 18 2.13 Ostale opasne materije i predmeti .............................................................................................. 19 3. Vozila za prevoz opasnih materija ...................................................................................................... 20 3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila ............................................................................... 20 3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materija............................................................................ 22 3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije ....................................................... 23 3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije................................................... 24 3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materija ............................................................... 26 3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materija ................................................................................... 29 4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija .................................................. 30 4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija ................................................ 30 4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materija ................ 31 4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozila ......................................................... 32 5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija........................................... 35 5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materija ................................................................ 35 5.2 Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija ........................ 38 5.2.1 Odredbe zakona o prevozu opasnih materija koji se odnose na drumski saobra aj ................ 38 5.2.2 Odredbe pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom transportu ...................... 44

1


2011

5.2.3 Odredbe uredbe o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju ................................... 48 5.2.4 Me unarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobra aju (ADR).............. 51 5.3 Naknada tete prema me unarodnim ugovorima.......................................................................... 52 6. Preventivne mere za tite pri transportovanju opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama ..... 54 6.1 Obu enost lica koja neposredno u estvuju u transportu opasnih materija ..................................... 54 6.2 Pravila utovara, istovara i rukovanja opasnim materijama ............................................................. 54 6.3 Zahtevi koji se odnose na nadzor vozila za prevoz opasnih materija u slu aju zaustavljanja ......... 56 7. Intervencije u slu aju vanrednih situacija pri prevozu opasnih materija ............................................... 57 7.1 Prepoznavanje opasnosti ............................................................................................................. 57 7.2 Mere i postupci u vanrednim situacijama pri prevozu opasnih materija i predmeta ........................ 58 8. Zaklju na razmatranja ........................................................................................................................ 62 Literatura ............................................................................................................................................... 63

2


2011

1. Uvodna razmatranjaRazvojem nauke, tehnike i tehnologije omogu ena je proizvodnja velikog broja razli itih opasnih materija. Pod pojmom opasnih materija podrazumevaju se sve one materije koje imaju takve karakteristike da mogu izazvati posledice tetne po zdravlje i okolinu. Do toga dolazi usled neodgovornog i/ili nestru nog rada, zatim usled bilo kakve nezgode tokom proizvodnje, skladi tenja, rukovanja ili transporta. Transport opasnih materija zauzima sve zna ajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. Imaju i u vidu svojstva ovih materija o igledno je da se njihovim prevozom pove ava op ta opasnost, sa jedne strane zbog mogu nosti nastajanja saobra ajnih nezgoda, a sa druge strane zbog ograni enih mogu nosti prilago avanja ambala e i vozila kojima se prevoze opasne materije u cilju spre avanja njihovog tetnog dejstva. Transportna sredstva kojima se vr i prevoz opasnih materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani odgovaraju im zakonom. Mogu nosti bezbednog skladi tenja ovih materija su daleko ve e nego mogu nosti bezbednog prevoza. Naime, skladi te se mo e locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od naselja), dok se prevoz vr i i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored zna ajnih objekata i instalacija gde bi aktiviranje odre ene opasne materije moglo izazvati veoma te ke posledice. Transport opasnih materija i predmeta, tzv. opasnih roba je prema Evropskom sporazumu o me unarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobra aju (ADR-u) zabranjen ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove, ve je potrebno dobiti i posebno odobrenje kako bi se izvr io prevoz. Pored samog prevoza, propisima su regulisane i radnje kao to su pripremanje materije za prevoz, utovar, istovar, pretovar, usputne manipulacije, zatim postupci voznog osoblja u slu aju saobra ajne nezgode ili havarije i sli no. Obele avanje opasnih materija je tako e definisano ADR-om tako da omogu ava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj materiji, ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambala a i prevozno sredstvo. Kolete, fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom mestu ozna ene odgovaraju im listicama opasnosti i tablama za obele avanje vozila. Rizik pojave akcedentnih situacija pri prevozu opasnih materija je veliki, najpre sa aspekta mogu nosti nastanka saobra ajnih nezgoda, a zatim sa aspekta nemogu nosti spre avanja tetnog dejstva od strane ambala e i vozila u takvim situacijama. Tako e, do pojave akcedentnih situacija mo e do i i prilikom utovara i istovara opasnih materija, prema tome neophodno je striktno po tovanje propisa koji se odnose na ovu problematiku. U slu aju pojave incidenta, akteri su du ni da odmah obaveste odgovaraju e interventne servise iji je zadatak da hitno reaguju u takvim situacijama i da im dostave sve potrebne informacije koje bi bile od koristi prilikom obavljanja intervencije. Delovanje interventnih ekipa predstavlja veoma bitan faktor u oblasti opasnih materija kome se poklanja posebna pa nja.3


2011

2. Vrste i podela opasnih materijaOpasne materije su one materije koje pri proizvodnji, pakovanju, skladi tenju, transportu, rukovanju i kori enju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do materijalnih teta ukoliko se njima nestru no rukuje. Zauzimaju veoma zna ajno mestu u transportu, tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridr avati sve dr ave potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja. iroka primena ovih materija uslovila je njihovu op tu klasifikaciju koja je izvr ena u skladu sa me unarodnim propisima i sporazumima, a obuhva eno je oko 50.000 opasnih materija razvrstanih u 9 klasa. U zavisnosti od hemijskih osobina, agregatnog stanja i stepena opasnosti, prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u slede e klase: KLASA 1: 1a Eksplozivne materije, 1b Predmeti punjeni eksplozivnim materijama, 1c Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti; KLASA 2 Zbijeni gasovi pretvoreni u te nost i gasovi rastvoreni pod pritiskom; KLASA 3 Zapaljive te nosti; KLASA 4: 4a Zapaljive vrste materije, 4b Materije sklone samoupaljenju, 4c Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove; KLASA 5: 5a Oksidiraju e materije, 5b Organski peroksidi; KLASA 6: 6a Otrovne materije, 6b Gadne i zarazne materije; KLASA 7 Radioaktivni materijali; KLASA 8 Korozivne (nagrizaju e) materije; KLASA 9 Ostale opasne materije i predmeti.

4


2011

2.1 Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijamaEksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti jesu vrste i te ne hemijske materije koje imaju osobinuda, pod spoljnim dejstvom u vidu udara i trenja naj e e, eksplozivnim hemijskim razlaganjem osloba aju energiju u obliku toplote ili gasova. Materije i predmeti klase 1 su osetljivi na: udare i potrese, pove anje temperature, varnice i hemijske reakcije. One su podeljene na gpupe kompatibilnosti i razrede opasnosti. Grupe kompatibilnosti su slovne oznake i ima ih 13, a pokazuju karakteristike materija klase 1. Na osnovu toga je data mogu nost da se izvr i pravilno raspore ivanje razli itih opasnih materija ove klase u istom vozilu ili kontejneru. Razred opasnosti i slovna oznaka grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod opasne materije klase 1 koji mora da bude ispisan na svakom pakovanju. Ekplozivne materije su hemijska jedinjenja ili hemijske sme e sastavljene od goriva i oksidacionog sredstva koje mogu veoma brzo hemijskom reakcijom da razviju gasove takve brzine i takve temperature i pritiska da izazivaju o te enja okoline. Da bi jedna materija bila eksplozivna, mora ispuniti uslove poput: hemijski proces niskog razlaganja mora se odigrati u to kra em intervalu, proizvodi njenog razlaganja moraju biti potpuno ili delimi no gasoviti. proces razlaganja mora biti pra en osloba anjem velike koli ine toplotne energije. Brzina hemijskog procesa razlaganja je karakteristi na osobina eksplozivnih materija i kre e se u granicama od nekoliko cm/sec do nekoliko km/sec. Brzo sagorevanje eksplozivnih materija omogu ava kiseonik koji ulazi u hemijski sastav eksploziva, pa zbog toga mnoge eksplozivne materije mogu sagorevati i u zatvorenom prostoru. Pri hemijskom razlaganju eksplozivnih materija dolazi do stvaranja velikh koli ina gasovitih produkata zagrejanih na vrlo visokim temparaturama. Svaki eksploziv ima odre ene fizi ko-hemijske i balisti ke karakteristike na osnovu kojih se odre uje njegov kvalitet i upotrebna vrednost. U ove karakteristike svrstavaju se: 1. Bilans kiseonika - predstavlja potrebnu koli inu kiseonika za potpunu oksidaciju eksplozivne materije, ili predstavlja koli inu kiseonika koja preostaje ili nedostaje za potpunu oksidaciju; 2. Gustina - predstavlja va no svojstvo eksplozivnih materija, jer ona diraktno uti e na brzinu i pritisak detonacije; 3. Specifi na zapremina gasova - predstavlja zapreminu koju zauzimaju gasovi nastali procesom hemijskog razlaganja 1kg eksplozivne materije pod pritiskom od 1013 bara, pri emu se nastala voda uzima da je u gasovitom stanju; 4. Sadr aj azota - veliki broj eksplozivnih materija u svojo hemijskoj strkuturi sard i azot; 5. Toplota sagorevanja - to je toplotni ekvivalent ukupne energije sagorevanja eksplozivne materije pri kome svi atomi oksidi u na najvi i nivo;5


2011

6. Toplota eksplozije - predstavlja razliku izme u toplote stvaranja finalnih proizvoda eksplozije i toplote sagorevanja same eksplozivne materije; 7. Temperatura sagorevanja - je temperatura do koje se zagreju proizvodi nastali hemijskim razlaganjem eksplozivne materije; 8. Osetljivost na iniciranje - da bi nastupio proces hemijskog razlaganja eksplozivne materije potreban je izvestan impuls spolja, odnosno energija aktiviranja; 9. Osetljivost na udar - podrazumeva najmanju visinu izra enu u cm sa koje pada teg odre ene te ine pri emu se izaziva najmanje jedna eksplozija ili detonacija u toku 6 proba; 10. Osetljivost na trenje - je sposobnost hemijskog razlaganja eksplozivne materije pod uticajem odre enog optere enja; 11. Osetljivost na vlagu - prisustvo vlage smanjuje osetljivost eksplozivnih materija; 12. Osetljivost na plamen i varnicu - zavisi od vrste eksplozivnih materija i razli ita je. U materije klase 1, prema ADR-u, se svrstavaju eksplozivne materije, eksplozivni predmeti, i materije i predmeti koji ne pripadaju navedenim grupama a izra ene su radi nekog prakti nog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehni kih efekata. Sa aspekta zakona, eksplozivne materije su podeljene na: privredne eksplozive - pod privrednim eksplozivima se smatraju materije koje se upotrebljavaju za ru enje ili oblikovanje objekata ili materijala energijom oslobo enom hemijskom reakcijom eksplozivnog razlaganja; sredstva za paljenje eksploziva - ovde spadaju sve vrste kapisli, upalja a i tapina i pirotehni ka sredstva koja se koriste pri miniranju; pirotehni ke proizvode - pirotehni kim proizvodima se smatraju sva sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u nau ne i privredne svrhe, kao i predmeti koje sard e eksplozivne sastojke, prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke koji slu e za postizanje efekata razaranja, vatre, svetlosti, pucanja i dima; privrednu municiju - privrednom municijom se smatraju meci, patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom; barut - barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe; sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju ve navedenih materija - ovde spadaju materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje, a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materijala. Polaze i od stepena opasnosti i njihovih karakteristika, eksplozivne materije i predmeti klase 1 razvrstani su u razrede i grupe kompatibilnosti.

2.1.1 Definicije razredaU zavisnosti od stepena opasnosti, eksplozivne materije i predmeti se razvrstavaju u 6 razreda opasnosti i nose oznake od 1.1 do 1.6 kao to je:

6


2011

1.1 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije, odnosno eksplozije koja dovodi do toga da prakti no celokupno punjenje trenutno reaguje; 1.2 Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja rapnela ali ne i opasnost od amumulirane eksplozije; 1.3 Materije i predmeti kojima su imanentni opasnost od vatre, manjih detonacija, rasejavanje rapnela ili od obe navedene opasnosti zajedno, ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije; 1.4 Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slu aju upaljenja ili inicijalizacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograni eni na pakete tako da se neo ekuje izbacivanje fragmenata znatnije veli ine i opsega. Spolja nji po ar ne sme dovesti do toga da prakti no celokupni sadr aj paketa trenutno eksplodira; 1.5 Materije kojima je imanentna opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatno a njihovog aktiviranja ili prelaza sa ormalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okru enja zahva enog po arom; 1.6 Izrazito neostljivi predmeti kojima nije imanentna opasnost od akumulirane eksplozije. Ovi predmeti sard e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogu nost akcidentnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum.

2.1.2 Definicije grupa kompatibilnostiZa pravilno i bezbedno obavljanje transporta eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama izuzetno je va no poznavanje njihovih karakteristika i me usobne kompatibilnosti. Prema karakteristikama eksplozivne materije se razvrstavaju u 13 grupa kompatibilnosti (podno ljivosti) i imaju slovne oznake od A do S i to: A) primarne eksplozivne materije; B) predmeti sa primarnim eksplozivnim materijama koji sadr e jednu efikasnu za titnu komponentu (stepen za tite). Ovde spadaju detonatori za miniranje i udarne kapisle; C) progresivne eksplozivne i ostale deflagracione eksplozivne materije ili predmeti koji sadr e takve eksplozivne materije; D) dodatne (sekundarne) detonativne eksplozivne materije, crni barut ili predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje i bez progresivnog punjenja ili predmeti koji sadr e primarne eksplozivne materije sa dve ili vi e za titnih komponenti; E) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije bez elemenata za aktiviranje, sa progresivnim punjenjem; F) predmeti koji sadr e sekundarne detonativne eksplozivne materije sa sopstvenim elementima za aktiviranje, sa ili bez progresivnog punjenja; G) pirotehni ke materije, predmeti sa pirotehni kim materijama ili predmeti koji sadr e kako eksplozivne tako i svetle e zapaljive dimne ili materije koje nadra uju o i; H) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i beli fosfor; J) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i zapaljive te nosti ili gel;7


2011

K) predmeti koji pored eksplozivnih materija sadr e i toksi ne hemijske agense; L) eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama koji predstavljaju posebnu opasnost tako da je neophodna izolacija svakog tipa ponaosob; N) predmeti koji sadr e isklju ivo izrazito neosetljive detonativne materije; S) Materije ili predmeti tako upakovani ili projektovani da, u slu aju nezgode usled akcidentnog aktiviranja, paketi zadr avaju sve opasne efekte. U tom slu aju efekti rasejavanja rapnela, ili detonacije moraju biti ograni eni na onu meru koja znatnije ne ometa. Tabela 1. Grupa A B C D E F G H J L N S kompatibilnosti x A x 5 x B x x x x 3,4 x C x x x x x D x x x x x E x x F x x x x x G x x H x x J 2 L 3,4 3,4 3,4 3 x N x x x x x x x x x x S Oznake kori ene u tabeli 1. imaju slede e zna enja:

X - dozvoljen me oviti tovar; 2 - paketi u kojima se nalaze materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti L mogu da se tovare na isto vozilo zajedno sa paketima u kojima se nalaze materije i predmeti istog tipa iz te grupe kompatibilnosti; 3 - razli iti tipovi predmeta iz grupa kompatibilnosti N mogu da se prevoze zajedno kao predmeti grupe kompatibilnosti N samo ukoliko je ispitivanjem utvr eno da ne postoji dodatni rizik od simpateti ke detonacije izme u predmeta; 4 - ukoliko se predmeti iz grupa kompatibilnosti N prevoze zajedno sa materijama i predmetima iz grupa kompatibilnosti C, D ili E tada se predmeti iz grupe kompatibilnosti N kvalifikuju kao da poseduju karakteristike grupe kompatibilnosti D; 5 - paketi sa predmetima iz grupe kompatibilnosti B i materije i predmeti iz grupe kompatibilnosti D mogu da se tovare zajedno na isto vozilo pod uslovom da se prevoze u zasebnim kontejnerima. Poznavanje karakteristika eksplozivnih materija i predmeta, polaze i od njihove pripadnosti odre enoj grupi kompatibilnosti je bitno kod prevoza, njihovog dr anja odnosno skladi tenja pri emu moraju posebnu pa nju posvetiti lica koja rukuju ili vr e utovar ili istovar opasnih materija, a posebno magacioneri kojima je povereno pravilno uskladi tavanje eksplozivnih materija.8


2011

2.1.3 Klasifikacija eksplozivnih materija prema na inu dejstvaPodela eksplozivnih materija mo e se izvr iti na vi e na ina, ali se naj e e koristi podela prema na inu dejstva. Prema na inu dejstva eksplozivne materije se dele na: a) Baruti i raketna goriva - energija semijskog razlaganja baruta i raketnih goriva koristi se za pokretanje projektila u cevi i oru ja ili u auto-propulziji. Baruti se prema sastavu i odnosu oksidansa i goriva dele na homogene i heterogene, dok raketna goriva mogu biti te na ili vrsta; b) Eksplozivi - to su materije sposobne da se razla u prema re imu stabilne detonacije uz osloba anje velike koli ine energije u veoma kratkom vremenu. Njihova podela uslovljena je osetljivo u na iniciranje pa imamo primarne (inicijalne) i sekundarne (brizatne); c) Pirotehni ke sme e - predstavljaju sme e oksidansa i goriva koje pri sagorevanju daju odre ene specifi ne efekte kao to su svetlosni, toplotni, zvu ni, dimni i sl. Sa obzirom na namenu, mogu se podeliti na osvetljavaju e, signalne i trasiraju e, zapaljive, termitne, uspora ke i dimne.

2.2 GasoviGas je materija, prema ADR-u, koja na temperaturi od 50 C ima pritisak pare vi i od 3 bara ili je u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od 20 C pri standardnom (atmosferskom) pritisku od 1.013 bara. Sve je ve a primena komprimovanih gasova, kako za laboratorijske, tako i za industrijske potrebe. Naj e e su u upotrebi slede i komprimovani gasovi: azot, vodonik, kiseonik, vazduh, ugljen dioksid, amonijak, hlor, sumpordioksid, hlorovodonik, fluorovodonik, bortrifluorid, metilhlorid, metan, acetilen, etilen, propan butan, etilen oksid, freoni, plemeniti gasovi, itd. Gasovi se komprimuju u eli nim bocama razli itih veli ina, kao i u specijalnim tankovima. eli ne boce skladi te se u uspravnom stanju, u odgovaraju im dr a ima za u vr ivanje, radi spre avanja padanja i o te ivanja ventila koji pak moraju biti za i eni odgovaraju im eli nim poklopcima. Prostorije, u kojima se skladi te komprimovani gasovi, moraju da budu hladne, da ne budu izlo ene direktnom dejstvu sun evih zraka, dobro ventilirana i bez izvora zagrevanja i paljenja. Gasovi, prema ADR-u, pripadaju drugoj klasi opasnih materija, i dele se na: 1. Sabijene gasove - gasove pod pritiskom koji su u celosti u gasovitom stanju na temperaturi od -50C; 2. Te ni gasovi - gasovi pod pritiskom, koji su delimi no u te nom stanju na temperaturi ve oj od 50C. Ovoj grupi pripadaju: te ni gasovi pod visokim pritiskom - gasovi ija se kriti na temperatura nalazi u granicama temperatura od - 50 C do + 65 C,9


2011

te ni gasovi pod niskim pritiskom - gasovi ija je kriti na temperatura iznad 65 C; 3. Rashla eni te ni gasovi - gasovi koji su delimi no te ni zbog njihove niske temperature; 4. Gasovi rastvoreni pod pritiskom - gasovi koji su prilikom prevoza rastvoreni u te nom rastvara u; 5. Raspr iva i i sudovi, mali, koji sadr e gas ili gasne patrone (gasni kertrid i); 6. Ostali predmeti koji sadr e gas pod pritiskom; 7. Nekomprimovani gasovi koji se transportuju pod posebnim zahtevima. Svi gasovi, koji pripadaju klasi 2. opasnih materija se, izuzev raspr iva a, razvrstavaju po odgovaraju im grupama opasnosti u zavisnosti od stepena rizika, na slede i na in: A - zagu uju e; O - oksidiraju e; F - zapaljive; T - toksi ne; TF - toksi ne, zapaljive; TC - toksi ne, korozivne; TO - toksi ne, oksidiraju e; TFC - toksi ne, zapaljive, oksidiraju e; TOC - toksi ne, oksidiraju e, korozivne. Zagu ljivci su gasovi koji obuhvataju grupu neoksidiraju ih, nezapaljivih, netoksi nih gasova, odnosno gasove koji razre uju kiseonik u atmosferi. Zapaljivi gasovi obuhvataju grupu gasova koji su na temperaturi od 20 C i pritisku od 1.013 bara zapaljivi u sme i sa 13 % ili manje vazduha ili imaju opseg zapaljivosti sa vazduhom od najmanje 12 procentnih poena bez obzira na donju granicu zapaljivosti. Zapaljivost se utvr uje testom ili prora unom ije su metode i postupci propisane ISO standardom. Oksidiraju i gasovi obuhvataju gasove koji mogu u ve oj meri od vazduha da izazovu ili doprinesu procesu sagorevanja drugih materijala. Oksidiraju a sposobnost ovih gasova utvr uje se testom ili prora unom propisanim ISO standardima. Toksi ni gasovi obuhvataju grupu gasova koji su poznati kao toksi ni ili korozivni u tolikoj meri da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi ili se predpostavlja da su toksi ni ili korozivni jer je testom utvrdeno da im je LC50 vrednost koja se odnosi na visoku toksi nost jednaka ili manja od 5000 ml/m3. Korozivni gasovi su gasovi ili sme e gasova koji usled svojih korozivnih karakteristika zadovoljavaju sve kriterijume koji se odnose na toksi ne gasove zbog ega se i klasifikuju kao toksi ni sa postoje im rizikom od korozije. U korozivne gasove ubrajaju se i sme e gasova koje se smatraju toksi nim zahvaljuju i kombinovanim efektima korozivnosti i toksi nosti i koje, na osnovu ljudskog iskustva, mogu biti opasne po ljudsku ko u, o i i sluzoko u nosa i grla ili ija korozivna komponenta sme e ima LC50 vrednost manju ili jednaku vrednosti od 5000 ml/m3. Hemijski nestabilne materije klase 2. ne smeju se prevoziti ukoliko se predhodno ne preduzmu odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile opasne reakcije gasa u normalnim uslovima transporta. Naro ito treba obratiti pa nju da ambala a i cisterne u kojima se obavlja transport ne sadr e bilo kakve supstance koje bi mogle da izazovu ili pospe e opasne reakcije. Gasovi i sme e gasova koji nisu prihvatljivi za transport su:-

UN broj 2186 hlorovodonik, rashla ena te nost; UN broj 2421 azot-trioksid; UN broj 2455 metil-nitrit; Rashla eni te ni gasovi kojima ne mogu biti dodeljeni klasifikacioni kodovi 3A, 30 ili 3F;10

Prevoz opasnih materija-

2011

-

-

Gasovi rastvoreni pod pritiskom koji ne mogu biti klasifikovani kao UN broj 1001, 2073 ili 3318; Raspr iva i kod kojih su toksi ni ili zapaljivi gasovi kori eni kao disperzanti; Raspr iva i iji sadr aj, sa aspekta toksi nosti ili korozivnosti, zadovoljava kriterijume za grupu pakovanja 1; Gasni kertrid i ija je odlika izuzetno visoka toksi nost (LC50 ni a od 200 ppm).

Broj koji pokazuje pojavni oblik gasova i veliko slovo koje pokazuje opasnost koju pojedini gasovi imaju, ine klasifikacioni kod materija i predmeta klase 2. U klasi 2 nema podele na ambala ne grupe.

2.3 Zapaljive te ne materijeZapaljive te nosti obuhvataju opasne materije i predmeta sa opasnim materijama koje, prema ADR- u, ispunjavaju slede e uslove: nalaze se u te nom stanju, na temperaturi od 50 C imaju pritisak pare ni i od 3 bara i nisu u gasnom stanju na temperaturi od 20 C i pritisku od 1.013 bara, a imaju ta ku paljenja ne ve u od 61 C. Tu spadaju benzin, sirova nafta, dizel gorivo, metanol, etanol, aceton, boje itd. Klasa 3. tako e obuhvata i te ne materije i rastopljene vrste materije sa ta kom paljenja ve om od 61 C koje se na transport predaju na temperaturi koja je ve a ili jednaka od njihove ta ke paljenja. U klasu 3. spadaju i te ni eksplozivi sa smanjenom osetljivo u. To su eksplozivne materije rastvorene u vodi ili drugoj te noj materiji, kako bi se formirala homogena te na sme a koja potiskuje njihove eksplozivne karakteristike. Da bi se te na zapaljiva materija upalila mora predhodno da pre e u gasovito stanje, to zna i da su isparenja zapaljiva, a ne te nosti. Kod zapaljivih gasova gori sam gas. Sagorevanje zapaljivih te nosti tj. njihovih para pra eno je plamenom. Isparenja zapaljivih te nosti su te a od vazduha i padaju na dno u zatvorenim prostorima. Dok zapaljivi gasovi mogu biti lak i od vazduha (vodonik, acetilen) ili te i od vazduha (propan, butan). Pored zapaljivosti, isparenja mogu biti otrovna, eksplozivna i nagrizaju a. Ta ka paljenja jedne zapaljive materije je ona najni a temperatura pri kojoj se stvara dovoljna koli ina gasova, odnosno odgovaraju a sme a gasa i vazduha pogodna za paljenje. Mo e se re i da je to najni a temperatura na kojoj e neka materija nakon paljenja nastaviti da gori. Za odre ivanje ta ke paljenja kod zapaljivih te nosti postoji ta no propisan metod. Gorenje je hemijski proces sjedinjavanja sa kiseonikom, odnosno oksidacija uz pojavu svetlosti, toplote, dima i pepela. Kada se proces sagorevanja odvija velikom brzinom nastaje takozvano eksplozivno sagorevanje, pra eno toplotom, pove anim pritiskom i praskom. Eksplozija gasova i isparenja po inje sa donjom granicom eksplozivnosti (najmanja koncentracija gasa ili isparenja u vazduhu pri kojoj mo e nastati eksplozija). Ove granice se razlikuju kod razli itih materija. Zaustavljanje procesa gorenja mo e da se postigne oduzimanjem toplote (hla enjem), oduzimanjem kiseonika (ugu ivanjem) ili oduzimanjem gorive materije (odstranjivanje).

11


2011

Da bi se spre ilo eventualno paljenje sme e zapaljivih para sa vazduhom, ovakve materije se skladi te u prostorijama koji se hlade, uz obezbe enje dobre venilacije, radi spre avanja nagomilavanja para. Ovakve prostorije moraju da budu udaljene od eventualnih izvora paljenja, a pu enje i kori enje izvora paljenja je najstro e zabranjeno. Ovakve prostorije, moraju da budu snabdevene efikasnim ru nim ili automatskim ure ajima za ga enje po ara. Slede e grupe zapaljivih materija nisu prihvatljive za transport: Zapaljive materije ija je struktura bliska strukturi peroksida (kao to je to slu aj sa etrima ili sa ostalim policikli nim oksidacionim materijama) ukoliko sadr aj peroksida prelazi 0.3 %; Hemiski nestabilne zapaljive te nosti ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ile njihove opasne reakcije u smislu opasnog razlaganja ili polimerizacije tokom transporta. Isto tako mora se obezbediti da ambala a i cisterne u kojima se vr i transport ne sadr e materije koje izazivaju ili pospe uju opasne reakcije; Te ni eksplozivi smanjene osetljivosti koji nisu navedeni u listi opasnih materija.

2.4 Zapaljive vrste materijeZapaljive vrste materije su vrste materije koje, kad su u suvom stanju, mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom, ali nisu sklone samopaljenju. U ovu grupu se ubrajaju sumpor, crveni fosfor, celuloid, nitroceluloza isl. U materije klase 4a, prema ADR-u, svrstavaju se: Samoreaguju e materije ( vrste materije ili te nosti); Lakozapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomo u varnica ili usled trenja; vrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi; Materije povezane sa samoreaguju im materijama. Prema stepenu opasnosti zapaljive vrste materije se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije sa visokom opasno u prema kriterijumima za ispitivanje); Ambala na grupa II (za materije sa srednjom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje); Ambala na gmpa III (za materije sa malom opasno u prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 4a, na osnovu osobina dele se na: F zapaljive vrste materije bez sporedne opasnosti (F1 organske, F2 rastopljene organske materije i F3 neorganske); FO zapaljive vrste materije, koje deluju oksidiraju e (zapaljivo); FT otrovne zapaljive vrste materije (FT1 otrovne organske, FT2 otrovne neorganske); D vrsti desenzitivisani eksplozivi, bez dodatne opasnosti; DT otrovni vrsti desenzitivisani eksplozivi; SR samoreaguju e materije (SR1 nije potrebna kontrola temperature, SR2 potrebna kontrola temperature).

2.5 Materije sklone samoupaljenjuMaterije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor, cinkovi alkili, otpaci, nitrocelulozni filmovi, sirov pamuk, upotrebljene krpe i dr.). U materije klase 4b, prema12


2011

ADR-u, svrstavaju se: Samozagrevaju e materije i predmeti (uklju uju i me avine i rastvore) koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovo enja energije (potrebne su ve e koli ine - vi e kilograma i du i period vremena vi e sati ili dana); Samozapaljive-piroforne materije (uklju uju i vrste i te ne rastvore i sme e), koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koli inama pale u roku od pet minuta. Prema stepenu opasnosti materije sklone samozapaljenju se dele na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za samozapaljuju e materije prema kriterijumu za ispitivanje); Ambala na grupa II (za samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje); Ambala na grupa III (za manje samozagrevaju e materije prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 4b, na osnovu osobina (klasifikacioni kod) se dele na: S samozapaljive materije bez dodatne opasnosti (S1 te ne organske, S2 vrste organske, S3 te ne neorganske, S4 vrste neorganske); SW samozapaljive materije koje u kontaktu sa vodom stvaraju zapaljive gasove; SO oksidiraju e samozapaljive materije; ST otrovne samozapaljive materije (ST1 te ne otrovne organske, ST2 vrste otrovne organske, ST3 te ne otrovne neorganske, ST4 vrste otrovne neorganske); SC korozivne samozapaljive materije (SC1 te ne, korozivne, organske, SC2 vrste korozivne organske, SC3 te ne korozivne neorganske, SC4 vrste korozivne neorganske). Ove materije reaguju sa vodenim rastvorima, vodenom parom i vodom, i pri tome se osloba a toplota, zapaljivi i eksplozivni gasovi. U ovu grupu materija ubrajaju se: kalcijum, alkalni metali, legure i amalgami ovih metala, hidridi, sulfidi, nitridi, karbidisilcidi, boridi, arsenidi, teluridi, fosfidi, anhidridi kiselina, koncentrovana kiselina i alkalije. Ove materije skladi te se na suvim, hladnim i dobro ventiliranim prostorima, koje su uzdignute na visokim temeljima, a koji su odvojeni od drugih objekata.

2.6 Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasoveMaterije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum karbid, alkalni silicidi i dr.). U materije klase 4c prema ADR-u, svrstavaju se: materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu sme u, kao i predmeti koji sadr e takve materije. Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum karbid, alkalni silicidi i dr.). Prema stepenu opasnosti materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje imaju sna nu reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje), Ambala na grupa II (za materije koje imaju laku reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje), Ambala na grupa III (za materije koje imaju laganu reakciju sa vodom, prema kriterijumu za ispitivanje).

13


2011

Materije i predmeti klase 4c, na osnovu osobina dele se na: W materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove, bez dodatnih opasnosti, kao i predmeti koji sadr e takve materije (W1 te ne, W2 vrste, W3 predmeti); WF1 materije zapaljive te ne koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WF2 materije zapaljive vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WS materije samozagrevaju e vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WO materije oksidiraju e (zapaljive) vrste koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; WC otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (WC1 te ne, WC2 vrste); WFC materije korozivne zapaljive koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove.

2.7 Oksidiraju e materijeOksidiraju e materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razla u i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik-superoksida, peroksidi alkalnih metala i njihove sme e i dr.). U grupu oksidacionih agenasa, svrstavaju se slede e grupe jedinjenja: organski i neorganski peroksidi, oksidi, hlorati i perforati, persulfati, permanganati, jodati, perjodati, hromati, perbromati, bihromati, neorganski i organski nitriti i nitrati, ozon. Ove opasne materije ne treba skladi titi u blizini te nosti niske temperature zapaljivosti. Ukoliko do e do me anja kalijum permanganata sa glicerinom na obi noj temperaturi, dolazi do izrazito sna ne reakcije, uz pojavu vrelog plamena. Prostorije za skladi tenje oksidacionih agenasa treba da budu hladne i dobro ventilirane, kao i da budu izra ene od materijala otpornog na po ar. U materije klase 5a, prema ADR-u, svrstavaju se materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive, ali zbog vi ka kiseonika kojim raspola u mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv. Njihovim me anjem sa te nim korozivnim materijama mogu se stvarati veoma otrovni gasovi. Usled udara i trenja, u pojedinim slu ajevima, mogu da pored po ara izazovu i eksploziju. Prema stepenu opasnosti oksidiraju e materije dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materije koje deluju samozapaljivo, prema kriterijumu za ispitivanje); Ambala na grupa II (za materije koje deluju zapaljivo prema kriterijumu za ispitivanje); Ambala na grupa III (za materije koje deluju slabo zapaljivo, prema kriterijumu za ispitivanje). Materije i predmeti klase 5a, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: O oksidiraju e materije bez dodatne opasnosti i predmeti koji sadr e takve materije (O1 te ne, O2 vrste, O3 predmeti); OC korozivne oksidiraju e materije (OC1 te ne, OC2 vrste); OTC otrovne korozivne oksidiraju e materije; OF vrste i zapaljive oksidiraju e materije; OS vrste samozagrevaju e oksidiraju e materije; OW vrste oksidiraju e materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove; OT oksidiraju e otrovne materije ( OT1 te ne, 0T2 vrste).

14


2011

2.8 Organski peroksidiOrganski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje. U materije klase 5b, prema ADR-u, svrstavaju se organske materije koje mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima. Materije iz ove klase su termi ki nestabilne i razla u se kod normalnih ili pove anih temperatura uz stvaranje toplote i gasova. Razlaganje mo e biti izazvano kontaktom sa ne isto ama (aminin, kiseline, jedinjenja te kih metala), trenjem, pove anom temperaturom , udarom i sli no. Brzina razlaganja raste sa temperaturom i zavisi od formulacije (tipa) organskih peroksida. Za sugurnost organskih peroksida potrebno je kontrolisati temperaturu u toku prevoza. Postoji velika opasnost od eksplozije i samozapaljenja, posebno kod o te enih pakovanja i prosutog sadr aja. Kontakt vodonik peroksida sa o ima mo e da izazove ozbiljne povrede ko e ili ro nja e. Organski peroksidi su organske materije sa vi im stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili o te enje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje. Organski peroksidi su klasifikovani, na osnovu stepena opasnosti, u sedam tipova, i to: Tip A nije dozvoljen za prevoz zbog svoje opasnosti u ambala i u kojoj je testiran; Tip G ne potpada pod propise klase 5b. Svrstavanje u tipove od B do F je direktno povezano sa najve om dozvoljenom koli inom u jednom pakovanju. Materije klase 5b, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: P1 organski peroksidi za koje nije potrebna kontrola temperature; P2 organski peroksidi za koje je potrebna kontrola temperature. Temperature mogu biti: Kontrolna temperatura (maksimalna temperatura na kojoj organski peroksid mo e da se bezbedno prevozi); Kriti na temperatura (temperatura na kojoj se moraju primeniti procedureza slu aj opasnosti); Samoubrzavaju a temperatura razlaganja (najni a temperatura na kojoj mo e do i do samoubrzavaju eg razlaganja materije u ambala i upotrebljenoj prilikom prevoza).

15


2011

2.9 Otrovne materijeOtrovi su supstancije sinteti kog, biolo kog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji, uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom, mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu. Da bi se izbegle ne eljene posledice, pri skladi tenju ovih materija, neophodno je primeniti slede e mere: Prostorije za skladi tenje treba da budu hladne i obezbe ene dobrom ventilacijom, za ti ene od direktnog dejstva sun evih zraka, udaljene od mogu ih izvora paljenja; Sudovi, sa toksi nim materijama, koje mogu me usobno da reaguju, moraju da budu izolovani jedni od drugih; U prostorijama, u kojima se dr e ove materije, ne smeju da se dr e ivotne namirnice i sto na hrana; Prostorije i ormani, u kojima se dr e ove materije, moraju biti snabdevene za zaklju avanjem, i obele ene natpisom otrov"; Klju eve, od prostorija i ormana, u kojima se uvaju ove materije, mo e da uva samo lice koje se stara o uvanju i izdavanju ovih materija; Sudovi, u kojima se nalaze ove materije, moraju da budu dobro zaptivene, kako bi se spre ilo isparavanje toksi nih materijala koji bi mogli da dovedu do zaga ivanja skladi tnih prostorija. U materije klase 6a prema ADR-u, svrstavaju se materije za koje se iz iskustva ili na osnovu eksperimenata mo e predpostaviti, da pri delovanju, u relativno maloj koli ini upijanjem preko ko e, udisanjem ili gutanjem, mogu da kode zdravlju, ili da dovedu do uni tenja ljudi i ivotinja. Prema stepenu opasnosti otrovne materije se dele, prema kriterijumu za ispitivanje, na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za vrlo otrovne materije); Ambala na grupa II(za otrovne materije); Ambala na grupa III (za malo - neznatno otrovne materije). Materije klase 6a, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: T otrovne materije bez dodatne opasnosti (T1 te ne organske, T2 vrste organske, T3 organometalne, T4 te ne neorganske, T5 vrste neorganske, T6 te ni pesticidi, T7 vrsti pesticidi, T8 uzorci, T9 ostale otrovne materije); TF otrovne zapaljive materije (TF1 te ne, TF2 te ni pesticidi, TF3 vrste); TS vrste samozagrevaju e otrovne materije; TW otrovne materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove (TW1 te ne, TW2 vrste); TO oksidiraju e otrovne materije (T01 te ne, T02 vrste); TC otrovne korozivne materije (TC1 te ne organske, TC2 vrste organske, TC3 te ne neorganske, TC4 vrste neorganske); TFC otrovne korozivne zapaljive materije.

16


2011

2.10 Gadne i zarazne (infektivne) materijeGadne i zarazne materije su supstance koje ire neprijatan miris ili sadr e mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (sve a nesoljena ili usoljena ko a, otpaci, iznutrice, lezde, fekalije i dr.). U materije klase 6b, prema ADR-u, svrstavaju se materije za koje je poznato, ili se mo e predpostaviti da sadr e izaziva e bolesti, kao to su mikroorganizmi (uklju uju i bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljive) ili se mo e predpostaviti da kod ivotinja ili ljudi mogu da prouzrokuju pojavu zaraznih bolesti. Predmeti koji su zaga eni virusima ili mikroorganizmima, smatraju se tako e materijama ove klase. Prema stepenu opasnosti samo otpaci koji poti u od medicinskih postupaka na ljudima i ivotinjama kod kojih postoji relativno mala verovatno a da imaju zarazne materije svrstavaju se u ambala nu grupu II za materije sa srodnom opasno u. Materije klase 6b, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: I1 opasne po ljude zarazne opasne materije, I2 opasne po ivotinje zarazne opasne materije, I3 klini ki otpaci, I4 dijagnosti ki uzorci).

2.11 Radioaktivni materijaliRadioaktivne materije su materije ija specifi na aktivnost prelazi 74 bekerela (0.02 mikrokirija) po gramu. U materije klase 7 prema ADR-u, svrstavaju se materije koje sadr e radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti, kao i ukupna aktivnost za po iljku iznad vrednosti koje su date prema kriterijumu ADR-a. Radioaktivni materijali su posebno opasni jer odaju nevidljiva zra enja. tetnost im zavisi od intenziteta i vrste. Pored zra enja mo e se pojaviti pove anje temperature kao posledica lan ane reakcije. Posledice, po zdravlje mogu biti: pojava kancerogenih oboljenja, gubitak imuniteta, nedostaci kod novoro en adi ili promene u zemlji tu i sli no. Prevoziti se smeju samo materijali klase 7 koji su poimeni no navedeni u spisku ADR-roba (ozna eni akronimom n.d.d."), pod uslovima koji su navedeni. Radioaktivni materijali koji ne pripadaju klasi 7 opasne robe, prema zahtevima ADR-a su: Prirodni materijali i robe koji sadr e radionukleide koji se nalaze u prirodi i koji nisu prera eni za upotrebu, pod uslovom da koncentracija aktivnosti ovih materijala ne prema uje desetostruku vrednost koja je navedena u tabelama za vrednosti aktivnosti prema zahtevima ADR-a; Radioaktivni materijali koji su sastavni deo prevoznog sredstva; Radioaktivni materijali koji se prevoze u okviru ure aja ili postrojenja u kojima su sme teni prema siguronosnim propisima i gde se prevoz ne obavlja javnim putevima ili elezni kim prugama; Radioaktivni materijali u potro nim proizvodima, koji su dobili propisano odobrenje, posle njihove prodaje krajnjem korisniku.17


2011

U klasi 7 nema podela na ambala ne grupe. Opasne materije i predmeti klase 7 nemaju klasifikacioni kod.

2.12 Korozivne (nagrizaju e) materijeKorozivne (nagrizaju e) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijalima i ivim organizmima izazivaju njihovo o te enje ili uni tenje (sumporna kiselina, azotna kiselina, brom, mravlja kiselina, natrijum-hloroksid i dr.). U korozivne materije, prema ADR-u, ubrajaju se: Materije i predmeti koji sadr e te materije, koje hemiskim delovanjem napadaju povr insko tkivo ko e i sluzoko e sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom osloba anja nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore, a mogu da izazovu i druge opasnosti; Materije koje sa vodom stvaraju korozivne te nosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu. U ove materije ubrajaju se kiseline i njihovi anhidridi i alkalije. One mogu da razore sudove u kojima se nalaze, a ukoliko su isparljivi, mogu da zagade i atmosferu u magacinskim prostorijama. Pare kiselina reaguju sa metalima i hidridima metala osloba aju i vodonik, dok u drugim slu ajevima, mogu da oslobode toksi ne, i zapaljive gasovite produkte, reaguju i sa jedinjenjima kao to su: selenidi, fluoridi karbidi, silicidi, boridi, fosfidi, teluridi, arsenidi, sulfidi, sulfiti, cijanidi. Ove materije uvaju se u ventiliranim i hladnim prostorijama, ija temperatura nije ni a od temperature mr njenja korozivne materije koja se skladi ti. Korozivne materije se moraju dr ati u obele enim sudovima, izolovanim od materija, kao to su: sulfidi, cijanidi i druge materije koje pod dejstvom kiselina mogu da razvijaju izrazito otrovne gasovite produkte. Materije klase 8, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: C1 C10 korozivne materije bez dodatne opasnosti: C1 C4 kisele materije (C1 neorganske, te ne; C2 - neorganske, vrste; C3 - organske, te ne; C4 - organske, vrste); C5 C8 -bazne materije (C5 neorganske, te ne; C6 neorganske, vrste; C7 organske, te ne; C8 - organske, vrste); C9 C10 - ostale korozivne materije (C9 te ne; C10 - vrste); C11 - predmeti); CF - korozivne materije, zapaljive (CF1 - te ne, CF2 vrste); CS - korozivne materije, samozagrevaju e (CS1 - te ne, CS2 - vrste); CW - korozivne materije koje u dodiru sa vodom osloba aju zapaljive gasove (CW1te ne, CW2 - vrste); CO - korozivne materije, oksidiraju e (C01 - te ne, C02 - vrste); CT -korozivne materije, toksi ne ( CT1 - te ne, CT2 - vrste); CFT - korozivne materije, zapaljive, ta ne, toksi ne; COT - korozivne materije, oksidiraju e, toksi ne. U zavisnosti od stepena opasnosti prilikom transporta, korozivne materije razvrstavaju se u tri grupe pakovanja: I grupa pakovanja - visoko korozivne materije; II grupa pakovanja - korozivne materije; III grupa pakovanja - neznatno korozivne materije. Grupisanje korozivnih materija po grupama pakovanja vr i se prvenstveno na osnovu ljudskog iskustva, a mo e se izvr iti i na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem.18


2011

Hemijski nestabilne korozivne materije ne treba transportovati ukoliko predhodno nisu preduzete odgovaraju e preventivne mere kojima bi se spre ilo eventualno razlaganje tih materija ili polimerizacija tokom prevoza. Materije koje nisu, prema ADRu prihvatljive za transport su: UN broj 1798 nitrohlorovodoni na kiselina; Hemijski nestabilne sme e ostataka sumporne kiseline; Hemijski nestabilne sme e azotne kiseline ili sme e ostataka sumpornih i azotnih kiselina.

2.13 Ostale opasne materije i predmetiOstale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne mogu svrstati u klasu od 1 do 8 (azbest, suvi led, magnetni materijali i sl.). Opasnim materijalima smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci - ako imaju osobine tih materija. U materije klase 9, prema ADR-u, svrstavaju se materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhva ena pojmovima drugih klasa. Prema stepenu opasnosti materije se klase 9. dele se na slede e ambala ne grupe: Ambala na grupa I (za materijale koji predstavljaju srednju opasnost); Ambala na grupa II (za materijale koji predstavljaju malu opasnost). Materije klase 9, na osnovu karakteristika (klasifikacioni kod) dele se na: M1 materije koje pri udisanju, u obliku fine pra ine mogu da ugroze zdravlje; M2 materije i uredaji koji u slu aju po ara mogu dovesti do formiranja dioksina; M3 materije koje ispu taju zapaljive pare; M4 litijumske baterije; M5 aparati za spasavanje ivota; M6-M8 materije opasne za okolinu (M6 te ne materije koje zaga uju vodu, M7 vrste materije koje zaga uju vodu, M8 genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi); M9 i M10 materije na povi enoj temperaturi (M9 te ne, M10 vrste); M11 ostale materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza, a ne spadaju u neku drugu klasu.

19


2011

3. Vozila za prevoz opasnih materija3.1 Eksploataciono-tehni ke karakteristike vozilaEksploataciono-tehni ke karakteristike vozila obuhvataju kompleks me usobno povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za kori enje pri odre enim eksploatacionim uslovima. Promenom uslova eksploatacije menjaju se i eksploatacionotehni ke karakteristike vozila. Trenutni stepen razvoja nauke i tehnike ne omogu ava izradu vozila koje zadovoljava funkciju cilja u svim uslovima eksploatacije, pa zato postoje vozila za razli ite uslove eksploatacije. Osnovne eksploataciono-tehni ke karakteristike vozila su: 1. Dinami nost vozila - Dinami nost vozila predstavlja sposobnost prevo enja putnika ili tereta najve om srednjom brzinom pri odre enim uslovima. Dinami nost vozila zavisi od njegovih konstruktivnih svojstava poput snage i obrtnog momenta motora, prenosnog odnosa u transmisiji, koeficijenta korisnog dejstva, ukupne mase vozila, primenjenih pneumatika i aerodinami nosti vozila. Tako e zavisi i od elemenata aktivne bezbednosti kao to su ko iona svojstva, upravljivost, stabilnost, vidljivost, signalizacija i sl. Dinami nost vozila je usko povezana i sa ostalim eksploataciono-tehnolo kim karakteristikama, a zavisi i od prohodnosti vozila i elemenata njegove komfornosti. Ukoliko je poznata dinami ka karakteristika vozila mogu e je odrediti maksimalnu brzinu kretanja, maksimalni uspon koje vozilo mo e da savlada kao i ubrzanje koje mo e posti i pri odre enom stepenu prenosa. Dinami nost vozila se smanjuje sa du inom njegove eksploatacije. Faktor koji prouzrokuje pogor anje dinami nosti vozila je pogor anje izlaznih karakteristika njegovih podsistema to je posledica istro enja delova odre enih sklopova. 2. Ekonomi nost vozila - Ona zavisi od velikog broja faktora. Analiza ekonomi nosti svodi se na analizu transportnog rada tj. analizu transporta odre ene mase, zapremine ili broja putnika na datoj relaciji. Ekonomi nost vozila ili voznog parka se karakteri e pre svega na osnovu utro enog goriva, maziva, rezervnih delova kao i ljudskog rada na jedinicu transportnog rada. Ekonomi nost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budu nosti i zbog toga treba raditi na pobolj anju ekonomi nosti vozila. Da bi se pobolj ala ekonomi nost vozila neophodno je obezbediti: ve u korisnu nosivost, ve i vozni u inak, manju potro nju goriva i pobolj anje infrastrukture. 3. Pouzdanost vozila - Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila. Naj e e se izra ava kao sposobnost vozila da zadr i eksploataciona svojstva, u odre enim dozvoljenim granicama, pri odre enim uslovima kori enja tokom itavog veka trajanja. Pouzdanost vozila i njegovih delova je verovatno a da vozilo uspe no izvr ava svoju funkciju cilja, odnosno da radi bez otkaza tokom odre enog vremenskog perioda pri unapred odre enim uslovima kori enja. Pouzdanosti vozila je potrebno posvetiti20


2011

posebnu pa nju u svim fazama njegovog ivotnog ciklusa (projektovanje, proizvodnja, eksploatacija). U fazi projektovanja pouzdanost se utemeljuje, u fazi proizvodnje se realizuje, a tokom eksploatacije se obezbe uje. 4. Vek trajanja vozila - Vek trajanja motornog vozila je ograni en: 1. Tehni kim razlozima (korozija, habanje, puzanje, zamor, starenje); 2. Ekonomskim razlozima (visoki tro kovi odr avanja, suvi e kratki vremenski intervali izme u pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces odr avanja); 3. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika). 5. Kapacitet vozila - Kapacitet vozila predstavlja najve u koli inu tereta ili najve i broj putnika koji mo e odjednom da se preveze. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija, vrsto e njegove konstrukcije i mogu nosti zadovoljenja zakonskih propisa. Kapacitet se kod teretnih vozila izra ava u kg i kg/m3 ili koeficijentom iskori mase, dok se od putni kih vozila izra ava se brojem mesta za putnike. enja

6. Udobnost kori enja vozila - Udobnost kori enja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj kvaliteta vozila. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost, komfor sedi ta za putnike i voza a, udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila, udobnost pri utovaru i istovaru tereta, udobnost pri upravljanju vozilom, odgovaraju i ambijentalni uslovi poput klimatizacije i buke u prostoru za putnike i voza e i drugo. 7. Bezbednost kori enja vozila - Bezbednost kori enja vozila obuhvata sve one komponente kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti kori enja vozila sa stanovi ta rukovaoca, putnika, tereta i okoline u naj irem smislu. Ukoliko analiziramo bezbednost vozila u saobra aju, to je mogu e samo u okviru relacije voza -vozilo-okru enje. Prilikom izvr avanja svoje funkcije, od vozila se zahteva da u najmanjoj meri negativno uti e na u esnike u saobra aju i na okolinu. Postoje parametri bezbednosti, a u zavisnosti od toga na koji na in uti u na op tu bezbednost vozila uglavnom se grupi u u tri grupe: aktivni parametri bezbednosti; pasivni parametri bezbednosti; kataliti ki parametri bezbednosti. 8. Prohodnost vozila - Prohodnost vozila predstavlja mogu nost njegovog kretanja po lo ijim putevima i besputnim terenima, kao i mogu nost savla ivanja raznih prepreka. Prohodnost vozila zavisi od: vu nih osobina, geometrijskih parametara vozila i specifi nog pritiska kojim vozilo deluje na podlogu. U zavisnosti od zahteva koji se postavljaju vozilima sa aspekta prohodnosti, vozila mo emo grupisati na: vozila normalne prohodnosti; vozila pove ane prohodnosti (sa dve ili tri osovine, barem dve pogonske);21


2011

vozila visoke prohodnosti (sa etiri i vi e osovina od kojih su sve pogonske); specijalna vozila (amfibije, vozila sa vazdu nim jastucima). Geometrijski parametri vozila koji uti u na prohodnost su: podu ni i popre ni polupre nik prohodnosti vozila, klirens (najmanja visina iznad stajne povr ine), prednji i zadnji ugao prohodnosti, polupre nik zaokretanja i gabaritne mere. 9. Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje - Pogodnost konstrukcije vozila za odr avanje je posebno zna ajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odr avanja vozila. Naime, ona predstavlja verovatno u da e se potrebni postupci odr avanja obaviti do odre enog vremena pri odre enim uslovima. Pogodnost konstrukcije za odr avanje je unutra nja karakteristika vozila koja predstavlja sposobnost vozila da zadr i ispravno stanje putem preventivnog odr avanja ili da se vrati u ispravno stanje putem korektivnog odr avanja. Na ovaj na in se smanjuje vreme vozila "u otkazu", a samim tim pove ava gotovost vozila.

3.2 Ozna avanje vozila za prevoz opasnih materijaVozila za prevoz opasnih materija se esto javljaju u javnom transportu, a voza mora posebno da vodi ra una o na inu vo nje zbog opasnosti koju takva roba ima kako ne bi ugrozio svoje zdravlje, zdravlje drugih lica i okolinu. Svi ostali u esnici u saobra aju moraju da znaju kakve opasnosti prete od takvih vozila, odnosno tereta. Postoje razli ite opasnosti koje nisu vidljive kroz ambala u, kontejner ili cisternu. Zbog toga moraju da budu obele eni spoljnim oznakama koje daju jasne informacije o opasnostima koje od njih proizilaze. Za obele avanje vozila koja transportuju opasnu robu na na in koji je predvi en ADR-om, koriste se: listice opasnosti i table za obele avanje vozila. Vozila moraju da budu obele ena na isti na in i u slu aju kada su prazna i neo i ena. Ova obaveza va i i kada se u teretnom vozilu transportuje prazna i neo i ena ambala a u kojoj su bile sme tene opasne materije. U slu aju da su vozila prazna, o i ena i da voza poseduje odgovaraju u potvrdu ustanove koja je to i enje uradila oznake za obele avanje vozila za transport opasnih materija koje su postavljene na vozilo, moraju biti skinute ili prekrivene odgovaraju im materijalom. Duga i te ka vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti obele ena reflektuju im plo ama postavljenim na zadnjoj strani vozila. Zahtevi koje table kojima se vr i ozna avanje moraju da ispune su: Izvode se u pravougaonom obliku; Ukupna minimalna du ina seta koji mo e biti sastavljen od jedne, dve ili etiri plo e je 1130 mm, a maksimalna 2300 mm; irina plo e je 140 mm; Treba da imaju retroreflektuju u utu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama; Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45 dok je irina pruge 100 mm.

22


2011

3.2.1 Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materijeZa obele avanje vozila, kada je to predvi eno ADR-om koriste se listice opasnosti koje su prikazane na slici 1, a materijal od kojeg se izra uju mora biti vodootporan i dugotrajan. Na in postavljanja zavisi od nadgradnje vozila, vrste opasne materije i na ina pakovanja. Listice opasnosti se po pravilu postavljaju sa bo nih strana vozila i pozadi, osim u slu aju kada se opasne materije nalaze u kontejneru, gde se listice opasnosti postavljaju sa sve etiri strane kontejnera. U slu aju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obele ena, na vozilu ne moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira to se vr i prevoz opasnih materija. Ova odredba ne va i za sli aj kada se prevoze opasne materije klase 1. i 7.

Slika 1. Modeli listice opasnosti U slu aju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternnama, listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bo nih strana i zadnje strane vozila kao i na kontejner-cisternama. Kada teretno vozilo nije pokriveno , a za nadgradnju ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su ve postavljene na sudovima sa opasnim materijama. Teretna vozila u kojima se transportuju vrste opasne materije u rasutom stanju, kao i vozila koja transportuju opasne materije kase 1. i opasne materije klase 7. moraju da budu odele ene sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila odgovaraju im listicama23


2011

opasnosti. Obele avanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili vi e komora vr i se odgovaraju im listi ima opasnosti sa bo nih strana i sa zadnje strane vozila. U slu aju da se u vozilu cisterni koja ima vi e komora nalaze razli ite opasne materije, na svojoj komori sa bo ne strane moraju da budu postavljene odgovaraju e listice opasnosti. Sve razli ite listice opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila. Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti, a na donjem oznaka stepena opasnosti. U slu aju transporta me ovite robe klase 1, odnosno eksplozivnih materija razli itih razreda, na listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu eksplozivne materije sa najve im stepenom opasnosti (slika 2), po slede em redosledu: 1.1 (najve a opasnost); 1.5, 1.2, 1.3, 1.6, 1.4 (smanjena opasnost).

Slika 2. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1.1, 1.2 i 1.3

3.2.2 Table za obele avanje vozila koja prevoze opasne materijeTable za obele avanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vertikalnoj ravni, a u pojedinim slu ajevima i na bo nim stranama vozila tako da budu lako uo ljive i jasno vidljive, kako je defmisano ADR-om. Za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze kontejnere, kao i opasne robe koje se transportuju u odgovaraju oj ambala i kao komadna roba uvek se koriste table reflektuju e narand aste boje dimenzija 400 x 300 mm oivi ene crnom linijom irine 15 mm (slika 3a). Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i zadnje strane vozila cisterni sa vi e komora u kojima se nalaze razli ite opasne materije.

24


2011

Slika 3. Tabele za obele avanje vozila koja prevoze opasne materije Kada se vrste, te ne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambala e u odgovaraju im vozilima kao to su vozila cisterne ili vozila sa odgovaraju om nadgradnjom za obele avanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm, reflektuju e narand aste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim oznakama (slika 3b). U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve, a najvi e tri cifre i jedno slovo ,,X". Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. U donjem delu table uvek je ispisan etvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju. To je identifikacioni broj materije ili UN broj. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu neizbrsivi i itljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. Obaveza u pogledu vatrootpornosti ne va i u slu aju prevoza vrstih opasnih materija u rasutom stanju, (po pravilu je zabranjen prevoz vrstih opasnih materija u rasutom stanju, osim za pojedine materije pod posebnim uslovima). Zna enje cifara opasnosti u gornjem delu table: 2. Osloba anje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije, 3. Zapaljive te nosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevaju e te nosti, 4. Zapaljive vrste materije ili samozagrevaju e vrste materije, 5. Oksidiraju e delovanje materije (podsti u vatru), 6. Otrovnost ili opasnost od infekcije, 7. Radioaktivnost, 8. Korozivnost, 9. Opasnost od spontane burne reakcije. Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost, a druga i tre a cifra ako postoje pokazuju dodatne opasnosti.

25


2011

3.3 Potrebna dokumentacija pri transportu opasnih materijaPre samog po etka procesa transporta opasnih materija i predmeta sa opasnim materijama, neophodno je obezbediti potrebnu dokumentaciju koja se za potrebe transporta izdaje od strane nadle nih institucija. Ova dokumentacija mora biti va e a u vremenskom trenutku obavljanja transporta, a njena ispravnost proverava se kontrolama. U kabini vozila, kojim se transportuju opasne materije, moraju se nalaziti slede a dokumenta: 1. Certifikat o ispravnosti vozila za transport opasne materije Saglasno postoje im propisima, obavezno je obavljanje ispitivanja motornih i priklju nih vozila za transport opasnih materija, u cilju izdavanja Uverenja i Certifikata ime se potvr uje ispravnost i opremljenost vozila za transport opasne materije. Ispitivanje vozila za transport opasnih materija obuhvata utvr ivanje pouzdanosti i bezbednosti sa aspekta eksploatacionih uslova u drumskom saobra aju. Ispitivanje vozila za prevoz opasnih materija, u osnovi, obuhvataju performanse vozila, utvr ivanje funkcionalnih karakteristika, sa aspekta posebnih zahteva pri transportu odre ene opasne materije. Kontrolu mogu uspe no obavljati lica koja su pro la odgovaraju u obuku. Sprovo enje nadzora se vr i radi sticanja uvida u izvr avanje zadataka. Vozila kojima se prevoze opasne materije moraju biti podvrgnuta godi njem pregledu, u zemlji gde su registrovana da bi se utvrdilo da li zadovoljavaju op te i posebne zahteve koji se postavljaju pred njih. Posebno pa nju treba obratiti na kontrolu zahteva koji se odnose na: Elektri ne instalacije; Odgovaraju i baterijski prekida strujnih krugova; Tahograf; Limitator brzine; ABS ko ioni sistem i odgovaraju i sistem za trajno ko enje; Ozna avanje.

Za svako vozilo koje na tehni koj kontroli poka e zadovoljavaju e rezultate ovla ena laboratorija iz zemlje u kojoj je vozilo i registrovano izdaje ADR - certifikat o ispravnosti vozila. Certifikat se izdaje na jeziku zemlje koja ga izdaje, a tako e i na engleskom, francuskom ili nema kom jeziku, ukoliko ugovor izme u zemalja izme u kojih se prevoz obavlja ne predvi a druga ije. Certifikat izdat od nadle ne institucije jedne od ugovornih strana, za vozilo registrovano na teritoriji te ugovorne strane, mora se uva avati, u rokovima njegovog va enja, od strane nadle ne institucije druge ugovorne strane. Va nost sertifikata o ispravnosti vozila ne mo e trajati du e od jedne godine, ra unaju i od dana izdavanja sertifikata odmah po izvr enom pregledu. Tako e, u sertifikatu mora biti nazna en datum poslednjeg pregleda.

26

Prevoz opasnih materija 2. Certifikat o obuci voza a

2011

Uobi ajene voza ke dozvole, bez obzira na kategoriju, nisu dovoljne da bi se upravljalo vozilom koje prevozi opasne materije. Za tu vrstu prevoza, voza mora da ima takozvani ADR cerifikat, to jest potvrdu da je osposobljen za prevoz opasnih materija, koja se dobija nakon kursa i polo enog ispita. Izdavanje certifikata vr i ovla ena ustanova. Ispisuje se na engleskom, francuskom ili nema kom i jeziku zemlje koja ga je izdala. Certifikat va i pet godina, nakon ega se mo e produ iti polaganjem ispita. Jo jedan uslov za dobijanje ADR certifikata je da je voza star najmanje 21 godinu. Obuka posade vozila koje prevozi opasne materije sastoji se iz op teg i specijalizovanog dela. Op ta obuka sprovodi se u formi kursa odobrenog od strane nadle nog organa. Osnovni cilj op te obuke jeste upoznavanje voza a sa rizicima koji se javljaju pri transportu opasnih materija i merama koje se preduzimaju da bi se ti rizici sveli na minimum, kao i postupcima koji se preduzimaju u cilju sopstvene za tite i za tite okoline u slu aju akcedentne situacije. Specijalizovana obuka voza a koji upravljaju vozilima za transport eksplozivnih materija podrazumeva upoznavanje voza a sa specifi nim vrstama rizika koji su karakteristi ni isklju ivo za transport eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. Isto tako, voza i se upoznaju sa posebnim zahtevima koje je potrebno ispuniti prilikom transporta me ovite robe iz klase 1, a koji se odnose na kompatibilnost eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama. 3. Tovarni list (isprava o prevozu) a mo slede Popunjava se na mestu utovara. Nije u potpunosti definisana forma pisanja, e da bude i u obliku otpremnice ili nekog drugog dokumenta, ali mora da ima e informacije u vezi opasne materije: Naziv materije i identifikacioni broj (UN-broj); Klasu, ambala na grupa; Inicijale ADR; Broj i opis paketa; Ukupna koli ina (zapremina,bruto ili neto masa); Potvrda po iljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija dozvoljena za prevoz, na in i vrsta pakovanja, obele avanje, voza u predato upustvo za slu aj nezgode); Ime i adresa po iljaoca; Ime i adresa primaoca.

Potrebno je tako e da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neo i eno vozilo sa odgovaraju im napomenama.

27

Prevoz opasnih materija 4. Dozvole (odobrenja) za prevoz

2011

Prevozom opasnih materija mogu da se bave samo preduze a i preduzetnici kojima je to delatnost. Za prevoz nekih klasa opasnih materija (1,6,7 i opasnog otpada) obavezno je imati dozvolu, i to za svaki pojedina ni prevoz, osim ako se prevoz obavlja pod re imom malih koli ina" definisanih ADR-om. Za prevoz ostalih klasa opasnih materija (klase 2,3) nije potrebno posebno odobrenje, ve se njihov prevoz vr i u skladu sa uslovima propisanim ADR-om. Za potrebe vojske izdavanje odobrenja za prevoz eksplozivnih materija i predmeta sa eksplozivnim materijama, je u nadle nosti vojske. Dozvole za prevoz predhodno navedenih klasa opasnih materija izdaje Ministarstvo unutra njih poslova Republike Srbije, ta nije Uprava protivpo arne policije, a molbe se podnose op tinskim sekretarijatima unutra njih poslova. Dozvole sadr e sve bitne podatke o prevozu, kao to su vrsta i koli ina tereta, registarski broj vozila, ime voza a i pratioca, trasa i vreme kada e se prevoz obaviti. Svaku promenu bilo kojeg od ovih podataka treba blagovremeno prijaviti organu koji je izdao dozvolu, jer u protivnom ona gubi va nost. 5. Uputstvo o posebnim merama bezbednosti ili uputstvo u slu aju nezgode Obaveza po iljaoca opasnih materija je da voza u predaju pisana uputstva o postupku sa materijom u slu aju nezgode najkasnije pre zapo injanja prevoza. Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume, jeziku zemlje gde se vr i utovar i istovar, kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi. Uputstvo treba da sadr i: Naziv materije, ADR - klasa, ambala na grupa, br.opasnosti, UN-broj; Karakteristike materije; Opasnosti koju predstavljaju opasne materije koje se prevoze i potrebne mere sigurnosti koje se preduzimaju da bi se opasnost izbegla; Li na za titna oprema; Mere predostro nosti u slu aju po ara, a naro ito o metodama i sredstvima koja se primenjuju prilikom ga enja, kao i o metodama i sredstvima koja se ne smeju primenjivati; Brojeve telefona policije i vatrogasaca; Mere koje se preduzimaju u slu aju o te enja i razbijanja pakovanja opasnih materija, a naro ito kada one ugroze put ili objekte pored kojih vozilo prolazi; Uputstva za pru anje prve pomo i koju treba pru iti ljudima ako do u u dodir sa opasnim materijama koje se prevoze ili koje iz njih mogu da se razviju; Adresa i broj telefona po iljaoca.

28


2011

3.4 Oprema vozila za prevoz opasnih materijaSva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: a) Sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 2 kg suvog pra ka koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na tovaru ne sme da pogor a po ar ve da ga pomogu stvu stavi pod kontrolu. Me utim, u koliko je vozilo opremljeno sa stacionarnim ure ajem za ga enje po ara koji se na jednostavan na in automatski uklju uje prilikom pojave po ara na motoru, tada portabl ure aj za ga enja po ara ne mora da bude prilago en uslovima za ga enje po ara na motoru; b) Pored opreme propisane pod (a) sa najmanje jednim portabl ure ajem za ga enje po ara kapaciteta od najmanje 6 kg suvog pra ka (ili ekvivalentnog kapaciteta zavisno od materije za ga enje) koji je prilago en uslovima za ga enje po ara na gumama, ko nicama ili po ara na tovaru i koji u koliko se koristi za ga enje po ara na motoru ili u kabini transportne jedinice ne sme da pogor a po ar. . Na portabl ure aje za ga enje po ara stavlja se ig kojim se potvr uje da ure aji nisu kori eni. Osim toga, na ovim ure ajima mora da se nalazi oznaka usagla enosti sa standardom koju priznaje nadle na institucija kao i natpis, odnosno datum kada treba da se izvr i naredna inspekcija. Kad je u pitanju ostala oprema, sva vozila koja prevoze opasne materije moraju biti snabdevena sa: Torbom sa potrebnim alatom za nu ne terenske popravke na vozilu; Najmanje jednom dizalicom po vozilu koja je svojim kapacitetom prilago ena te ini vozila i pre niku to kova; Dva samostoje a upozoravaju a ure aja, koji mogu biti izvedeni kao reflektuju i unjevi, sigurnosni trouglovi ili svetla sa kontinualnim osvetljenjem i bljeskanjem. Ukoliko se koriste svetiljke, one su ute boje, a moraju imati nezavisno napajanje; Neophodnom opremom za ostvarenje mera bezbednosti (upozoravaju i prsluk za svakog lana posade vozila, ru na lampa za svakog lana posade vozila, odgovaraju a za tita o iju, ure aj za obezbe ivanje normalnog disanja, odgovaraju e rukavice, odgovaraju e izme, osnovna za tita tela, posuda sa vodom za pranje o iju, odgovaraju a lopata, odgovaraju i upija , metla); Sa najmanje jednim klinastim podmeta em za svako vozilo ponaosob veli ine prilago ene te ini vozila i pre niku to ka; Sa neophodnom opremom za preduzimanje preventivnih mera za pove anje bezbednosti i to posebno: y Za zastitu u esnika u javnom prevozu: Cetri refleksiona samostoje a znaka za upozorenje (npr. kupe, trougao) y Za za titu okoline: Prekriva za odvodne kanale i kanalizaciju otporan na materiju koja se prevozi; Adekvatna lopata; Metla; Odgovaraju e sredstvo za absorbciju; Odgovaraju i kontejner za sakupljanje (samo za male koli ine); Motorna vozila sa maksimalnom masom iznad 12 tona, moraju biti opremljena ure ajem za ograni enje brzine.29


2011

4. Zahtevi koji se postavljaju pred vozilima za prevoz opasnih materija4.1 Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materijaZahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima naj es e se svrstavaju u tri grupe : op ti, eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost. Op ti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vu no dinami ka svojstva; Unifikacija sklopova i delova; Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa; Mogu nost modifikacija bez velikih ulaganja; Aerodinami nost, esteti nost i funkcionalnost karoserije; Funkcionalnost, ekonomi nost i kompaktnost gradnje i niski tro kovi proizvodnje; to ve i odnos ukupne i sopstvene mase; Pouzdanost, otpornost na zamor, koroziju i habanje; Komfor sa aspekta buke, vibracija, ventilacije, upravljanja, grejanja; Dobra upravljivost i dr anje puta; Mali specifi ni pritisak to kova na podlogu. Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: to ni i tro kovi kori enja; to bolje iskoris enje nosivosti; to ve e srednje brzine kretanja; to manji tro kovi odr avanja; Minimalna potro nja goriva i maziva; Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i pode avanja; Konstrukcija mehanizama i elemenata koja elimini e mogu nost pojave neispravnosti pri rukovanju; Lak pristup svim mestima za opslu ivanje; Lako a i brzina utovara i istovara; Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama. Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost, efikasnost i pouzdanost sistema za ko enje i upravljanje; Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima; Dobra upravljivost; Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za i enje vetrobranskog stakla; Preglednost i vidljivost sa voza kog sedi ta; Funkcionalnost signalnih uredaja; Udobnost i pode ljivost voza kog sedi ta; Primena siguronosnih stakala; to manji uticaj vozila na okolinu ali i njegovu to ve u uo ljivost u svim vremenskim uslovima. Predhodno navedeni zahtevi esto su suprotni jedan drugom. Iz tog razloga se pri projektovanju ine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. zahtev za visokom specifi nom snagom suprotan je zahtevu iskori enja athezione mogu nosti podloge i maksimalno dozvoljene mase vu nog sprega i osovinskog optere enja).

30


2011

4.2 Zahtevi koji se postavljaju pred odre enim delovima vozila za prevoz opasnih materijaMotorna i priklju na vozila namenjena za transport opasnih materija, sa aspekta sistema ko enja, u potpunosti treba da zadovolje tehni ke zahteve ECE 13 ili Direktive 71/320/EEC. Motorna vozila , ija dozvoljena ukupna masa prelazi 16 tona i motorna vozila namenjena za vu u priklju nog vozila, ija ukupna dozvoljena masa prelazi 10 tona, treba da budu opremljena trajnim uspora em koji treba da zadovolji slede e zahteve: Trajni usporiva mo e biti jedan ure aj ili kombinacija nekoliko ure aja, pri emu svaki mora imati svoju vlastitu komandu; Sva tri trajna usporiva a, prema ECE 13, mogu biti dozvoljena, ali u slu aju otkaza elektrike na ABS-u, integrisani ili kombinovani retarder treba da se isklju uju automatski; Efikasnost trajnog usporiva a se treba kontrolisati pomo u ABS-a, na taj na in da na ko enoj osovini, koja se ko i trajnim usporiva em, ne mo e do i do blokiranja to kova na brzinama ve im od 15km/h; Trajni usporiva i treba da uklju uju nekoliko nivoa efikasnosti, uklju uju i nivo koji odgovara neoptere enom stanju, kada se trajni usporiva izvodi kao motorna ko nica. Razli iti stepeni prenosa u menja u se koriste za dobijanje razli itih nivoa efikasnosti; Performanse trajnog usporiva a treba da budu takve da u potpunosti zadovoljavaju zahteve ECE 13, Aneks 5, za optere eno vozilo, pri emu ukupna dozvoljena masa vu nog vozila ne prelazi 44 tone; Ako motorno vozilo u potpunosti ne zadovoljava predhodno opisane zahtevane performance trajnog usporiva a, treba zadovoljiti zahteve ECE 13, Aneks 5, za vu no vozilo i omogu iti ugradnju trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. Na takvim motornim vozilima je potrebno ugraditi kontrolni uredaj koji e signalizirati rad trajnog usporiva a na priklju nom vozilu. Priklju na vozila, namenjena za prevoz opasnih materija, moraju biti opremljena efikasnim sistemom ko enja u slu aju kada se ista odvajaju od motornog (vu nog) vozila. Ova vozila moraju da budu snabdevena efikasnim uredajem za ko enje, koji e delovati na sve to kove i automatski izvrsiti njegovo zaustavljanje, u slu aju prekida veze izme u vu nog i priklju nog vozila. Upotreba priklju nog vozila, namenjena za prevoz opasnih materija, koje je opremljeno samo inercijalnom ko nicom, ograni ava se za transport 50kg opasnih materija. Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da ne dolazi do pregrevanja, ali i dobro izolovani, da ne bi do lo do pojave kratkog spoja i eventualnog varni enja. Svi strujni krugovi moraju biti snabdeveni osigura ima ili automatskim prekida ima strujnog kola, osim: Provodnika od akumulatora do ure aja za paljenje i ga enje motora; Provodnika od akumulatora do alternatora; Provodnika od alternatora do osigura a prekida a strujnog kola;31


2011

Provodnika od akumulatora do ku ista kontrolne jedinice retardera, u slu aju da se radi o elektri nom ili elektromagnetnom retarderu; Provodnika od akumulatora do mehanizma za elektri no podizanje prate e osovine. Predhodno navedeni provodnici moraju biti to kra i. Moraju biti pravilno pri vrs eni i postavljeni, tako da su bezbedni od eventualnih mehani kih udara i grejanja koje emituje izduvni sistem i motor. Ku iste akumulatora treba da bude izolovano ili prekriveno izolovanim poklopcem. Ukoliko su akumulatori postavljeni na neko drugo mesto, a ne ispod poklopca motora, oni moraju biti osigurani u metalnoj ventilisanoj kutiji ili u kutiji od nekog drugog materijala odgovaraju e vrsto e, sa izolovanim unutra njim zidovima. Celokupna elektroinstalacija, koja se nalazi iza kabine voza a, mora biti tako konstruisana, instalirana i za ti ena, da ne do e do pojave varnice i kratkog spoja tokom normalnog kori enja, a da u slu aju akscedentnih situacija umanji rizik mogu ih pojava neispavnosti. Senzori kablova za ABS ne treba da imaju dodatnu za titu. Sijalice za svetla na vozilima koja prevoze opasne materije ne smeju biti izvedene sa navojem. Kabina vozila mora da bude izra ena od nezapaljivog materijala, sto je bli e definisanano u IS03795/1989. Delovi sedi ta voza a, siguronosni pojasevi, krov kabine, tapacirung, zavese, razne obloge i ostali zapaljivi delovi ne smeju imati karakteristiku gorenja ve u od 100 mm/min. Ako kabina vozila za prevoz opasnih materijala nije izra ena od zapaljivog materijala, tada je neophodno postojanje pregrade od metala ili nekog sli nog materijala. Ako se na zadnjoj strani kabine nalazi prozor, onda on mora biti hermeti ki zatvoren i napravljen od vatrootpornog stakla sa vatrootpornim okvirom. Slobodan prostor, izme u kabine, odnosno postavljene pregrade, i rezervoara goriva ne sme biti manji od 15 cm. Posebno grejanje kabine vozila za prevoz opasnih materija, mora biti tako re eno da ne izaziva zagrevanje tovarnog prostora. Rezervoar goriva, za rad pogonskog agregata, treba da zadovolji slede e zahteve: U slu aju curenja, gorivo treba da curi direktno na zemlju bez mogu nosti ostvarivanja kontakta sa toplim delovima vozila ili sa tovarom; Rezervoari goriva, u kojima se nalazi benzin, treba da budu sa efikasnom za titom od po ara na otvoru za to enje goriva i osiguranjem hermeti kog naleganja poklopca rezervoara. Pogonski agregat, kao i izduvni sistem, motornog vozila za prevoz opasnih materija, mora da bude tako opremljen i postavljen, da ne bude potencijalni izvor zagrevanja i zapaljenja materije koja se prevozi.

4.3 Posebni zahtevi koji se odnose na odre enu izvedbu vozilaMaterijali, koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju odre ene uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. U blizini tovarnog prostora ne smeju biti postavljeni ure aji za posebno grejanje, rezervoari goriva, ure aji za startovanje posebnog grejanja, izduvni sistem. Ure aji za grejanje, postavljeni u tovarnom prostoru, treba da budu tako konstruisani da spre e zapaljenje u32


2011

eksplozivnoj atmosveri pri odre enim radnim uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren, bez prepreka. Motor mora biti sme ten ispred prednjeg zida tovarnog prostora. Napon u elektri noj instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. Elektri na instalacija, koja se nalazi u unutra njosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa za titom u prahu za slu aj otpornosti na plamen. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroli e samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje slede e zahteve: Postojanje opreme koja omogu ava izolaciju i odr avanje temperature u skladu sa materijom koja se prevozi. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti ve e od 0,4 W/m2K; Postojanje opreme koja spre ava isparavanje opasne materije koja se prevozi, kao i prodiranje rashladnog sredstva u kabinu voza a; Postojanje ure aja koji omogu avaju prilago avanje temperature u tovarnom prostoru direktno iz kabine voza a; Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju. U slu aju da do e do isticanja opasne materije koja se prevozi, obavezno je odr avanje temperature u predvi enim granicama; Rashladno sredstvo, koje se koristi za rad ure aja za odr avanje temperature, ne sme biti zapaljivo; Rad ure aja, namenjenog za odr avanje temperature u tovarnom prostoru, mora biti nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije. Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demonta nim posudama sa zapreminom ve om od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom ve om od 3m3, postavljaju se zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena; Debljine zidova posude; Na ina spajanja elemenata posude, itd. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim ispitivanjima, na osnovu kojih se izdaje odre eni certifikat. Posuda za prevoz opasne materije moraju biti povezane sa asijom barem jednim elektri nim provodnikom. Elektri na otpornost, svih me usobno spojenih delova, ne sme biti ve a od 10 . Tako e je neophodno izvr iti prikupljanje i odvo enje stati kog elektriciteta sa povr ina posude, kao i drugih povr ina u neposrednoj blizini posude. Metalne kontakte, koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba izbegavati.

33


2011

Slika 4. Vozilo za prevoz opasnih materija Srednja vrednost rastojanja izme u spoljnih ta aka kontakta desnog i levog to ka iste osovine, sa podlogom, treba da bude minimalno 90% visine te ista optere enog vozila. Osovinsko optere enje svih osovina optere ene poluprikolice ne sme da prelazi 60% od nominalne ukupne mase optere enog vu nog voza. Vozilacisterne, za prevoz opasnih materija, po pitanju stabilnosti u odnosu na prevrtanje, mora da zadovolji zahteve ECE Pravilnika 111. Na zadnjem kraju vozila, iza prostora za prevoz opasne materije, na rastojanju ne manjem od 100mm, potrebno je postaviti za titnik, radi za tite od udara sa zadnje strane. Kod nekih izvedbi posuda za prevoz pra kaste ili granulaste opasne materije, zahteva se ugradnja za tite sa bo nih strana. Potpuna za tita od opasnih materija ne postoji. To bi bilo mogu e, jedino u situaciji, kada se one ne bi proizvodile, koristile i transportovale. Primena opasnih materija danas je neophodna. To nas upu uje na zaklju ak da rizik od tetnog dejstva opasnih materija, po zdravlje ivih bi a i o uvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara, odgovaraju im merama, treba smanjiti na najmanju mogu u meru. Pored rizika prilikom transporta, ne mogu se izbe i rizici prilikom utovara i istovara opasne materije.

34


2011

5. Zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija5.1 Osnove zakonske regulative u oblasti opasnih materijaSvrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija je za tita ljudi i ivotne sredine od o te enja koja mogu biti izazvana pri rukovanju opasnim materijama, uklju uju i i njihovo uvanje, skladi tenje i uni tavanje. Za za titu od mogu ih rizika u transportu opasnih materija postoje brojni propisi, specifi ni za dato transportno sredstvo. Po to su ovo i me unarodni transporti, propisi moraju biti uskla eni sa me unarodnim smernicama. Na me unarodnom nivou postoje i regulative za bezbedan transport radioaktivnog materijala Me unarodne organizacije za atomsku energiju (IAEO), skra eno nazvane IAEO-preporuke. Navedeni propisi o opasnoj robi reguli u posebno: dozvole za transport, zahteve koje mora da ispuni transportno sredstvo, zahteve koje mora da ispuni ambala a, zahteve koje mora da ispuni na in utovara, obele avanje transportnog sredstva, obele avanje transportovanog materijala, kao i obuku osoblja zadu enog za transport. Da bi broj nezgoda sa opasnim materijama bio to manji, potrebno je utvrditi odre ena pravila pona anja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt. To je ostvareno kroz dono enje i definisanje: y y Nacionalnih propisa (Zakon o prevozu opasnih materija - Sl.list 68/2002); Pravilnika o na inu prevoza opasnih materija u drumskom saobra aju - Sl.list 82/

seminar ski rad opasne materije

Documents