sefik beslagic - natpisi stecaka sjeverne dalmacije

7/23/2019 Sefik Beslagic - Natpisi Stecaka Sjeverne Dalmacije

http://slidepdf.com/reader/full/sefik-beslagic-natpisi-stecaka-sjeverne-dalmacije 1/9

KADEMIJA NUKA I JETNOTI BOSNE I CEGOVINE

RADOVIKNJIGA LV

ODJELENE DRUŠTVENIH NAUKAKnjiga 18.

Ur e dn i k

VOJISLV SPAć,

redovni član kademje naka umjetnost

Bosne Hercegone

SARJEVO

195



seiner Lehre nich feindlich gesinn er erachee den maerialisischenomsmus seiner Nachfolger nich, sonde deuee mi Sraton ausLampsakos die Mglichkeit einer neuen Synthese an, die aus derVerbindung von Auffassungen des ristoteles und des Demokries bestand uf dieser Basis euchs auch sein Scher ristarch von derInsel Saos, bekann als Schpfer 'des neuen heloenrischen Sysems

In seiner weiteren nwicklung on Averros bis Piero Pompo-nazi befreie sich der rtotelisus allmhlich von den aufgedrngenscholastischen Fesseln und begann, ker und entschiederer werdend,neue progressive Sfte aufunehmen um endlich durch die Vermitt-ung des nauralistischen Panheisus und Nominalismus ber seineVerbndeen dem unverhllen Materialismus des Demokrios, pikurund Titus Lukreius Carus die Hand u bieen. Mu beon werden,da dieser kompliiere Weg nich ohne ugespie kriische Reflexion und enen eigentmlichen Skepiisus bleiben konne, der sichbesonders gegen die heologischscolastischen Meinungen und Dogmen richteen? Das kische und skeptische Denken brich brigensauch im Averoismus und im exandrismus durch so da verrosnd Maimonides, in den Fusapfen der ristoelischen ScholarchenTheophrasos nd Sratos, ihre Zweifel an der Richtigkei einelnerMeinungen des Lehrers und am polemischen Sysem immer offenerausdcken, whrend Piero Pomponai, der Professor des Kopekus in Padua, diesen alten Zweifen neue und noch radikalere Gedaken

hinug, welche, die stronomie berragend, den Nerv des mensci-chen Lebens und seiner xisen refen.

Nach der Aufnahme verschiedener Lebenssfe die ihm neueKraf gewten, und nachdem das Gebude des ptolomischen Systems durch Zweifl unergraben war, bo ein solcher vernderter undradikalisierter Arisoelismus stndige nregungen sowohl in derstronomie als auch in der nthropologie, bis er definiiv auf anti-polemsche Posiionen berging Deshalb haben wir auch fesgesell,da der ristotelisus im Verein mit dem Nominaismus und tomis-mus er wahre philosophische Ausgangspunkt der Lehre des Kopernikus war. Das abschlieende Kapitel unserer bhandlung akenuiere revoluionre Bedeuung der Theorie des Kopeus

Die Idee der Unendlichkeit des Als, die sich impliite in denbhandlugen des Problems der sogenaen achen Sphre bei Ko-

ekus birgt ffnet den Weg r Giordano Bruno und seine Nach-folger in Wissenschaft und Philosophie ud rt umittelbar umolientrismus des Universums Die direken Implikationen dieserAuffassung und die Erkennisse, welche in der spteren ntwicklungdes menschlichen Geises und seiner Kulur im groen Mae absolveworden sind, bedeuten einen nuen Zugang u Natur und Menschnd enhalten in ihrem Wesen Marens bekannte Pnip !on derHuanisation der Natur und der Naturalisation des Menschen.

Es is auf jeden Fal eine neue Sicht auf Mensch und ll einoffener Aufruf und revolutionres Streben nach einem immer

vol

lstndigeren Humanismus

128

FIK BLGI

NATPISI STECAKA SJEVERNE DALMAIJE

(Primljeno na sjednici Odjelenja društvenih nauka 3 X 97 godine)

VD

Moramo prinati da bosskohercegovačka dugogodišnja sistematska akcija oko popisa sećaka koja je kasnje prerasla u opšeju-goslovensku akciju nije obuvaila sve krajeve Dalmacije ako da suu njii »Sećci kataloškoopografski pregled« koja je idata u Sara-jevu 97 god kao krajnji damainski lokaliei sećaka navedeniu sela Gorni Sege i Labin almainski u okolini Trora1 Tu praz-ninu je rebalo šo prije popunii im više šo se u međuvremenuusanovilo da se ne radi samo o benačajnom broju iosavlenh ne-kropola Imao sam jedinu mogućnos da svoj imsk borava 972

i 973 god orgaujem u im primorskim ajevima i da, naslanjajući se na pomoć Zavoda a aštitu spomeka kulure u Zadu atimMuzea grada ibenka i nekih dugh aineresovanih usanova omprilikom pregledam eren. Tako sam u kolini Troga, ŠibenikaZadra Benkovca i Obrovca pronašao i evidenirao 53 nekropole saukupno 052 sećka

Općenito se može reći da sećci sjeverne almacije, i poredivjesnih specifičnosi imaju osobine ponatih stećaka Bosne i Hercegovine, da se po svim svojim osnovnim osobinama oni morajuveai a u bosanskohercegovačku kultuoumječku pojavu.

Među ovim novopronađem sećcima ma dosa primeraka načjim se sraama vde ranovsni reljefni moivi a ima i nekolikoprimjeraka sa natpisima. Kako je već ponao, sećci sa napisimasu jetka pojava u svim krajevima Jugoslavije Od oko 70000 stećaka

, š. B e š l a g i ć Ste ćci, katalošk topografsk pregled Sarajevo 197,

41-2. i 74.

29

Magazin sjeverne Dalmacije, 2015.



koiko i je u semu ientino, smo 33 pimjek posjujuntpise, o čeg 3 n teitoiju Htske2 Zbog etino ik nuč-n i umjetničke ijnosti oi ntpis, zumji j pžnj kojutkim pimjim poknjmo Iz isti zog je i o nj posen ntpism stk sjeene Dmije

PREGLED I OPIS NAĐENIH NATPISA

Oj je oueno ukupno ntpis o koji su nđ eni eientin n poučju opštine ienik ztim n poučju opštine Z i poučju opštin Pg

Eo osnoni potk o tim ntpisim:

Rogoznia

Rogozni je e seo istoimnom otočiu i n oižnjemkopnu, s kojim j otoči nsipom poezn u bizini Jnsk mgit izmeđ u Togi i Šienik

Oko km sjozpno o Rogoznie u ui Ložnie, gjes poiže nsje ikni oko t gotčk kie s Nikoe spoukužnom psiom n istočnoj i zonikom n pesiu z jenozono izn pot n zpnoj stni) nzi se npušten i e

znemen nkopo n kojoj ns iimo ijepo kesni ijimično ošteeni poč Tein o ukupnog oj oi poč posjuj pstičn ejen pste štit, mč, pomjese zijez,motike, kosije i

en o ukšeni poč i n ntpis gotčki m soim n tinskom jeziku Poč se nzi nekoiko mt ispe uz u kOn poki zinu gobnu ku Dns je zntno ošten nočitou som istočnom ijeu

N oonoj stni o poe isksni su etino eiki so-iki štit i ugčk p mč, koji se poteže koso ispo štit_ Nštitu su iskesni poumjes, zijez motik, o i ogijeb spi z čišenje zemje s ) U po ugo nom poju gonjeg ijštit uzn j u e ntpis koji j zog oštenj tmoseiijm

ns nečitji Jsno se ii su so gotičk, je jzik tinskis b )

Ntpis je pi zpzio N S t o š i i mginno g sopštio 9go Tom piikom, n je smo mogo počitti iječ DIVNI kši je to pezime obiteji DIVNI3

sm ntpis iio u jnuu 972 go pibižno sto ijemeiio g j e i o B b i konzeto Zo zštitu spomenikkutue iz pit U sojoj nji koj se onosi n ti senjojekone

sti n K t Š ć šinsk kt nik

3

kie izmeđ u Togi i ibenik, objnoj 97 go, n je upom u nzo soo , što mu j izgo ko ijtu oeputu u teem u j oio j Qi it ettom tmM 5 II<

Sl. Ploča sa rejefma i natpsom I Rogoznci

Mož bi oo uđ n gipsni oj bio o pomoi senešto o ntpis počit Oko, on j zst nečitji Dns s nmože ijeti pzime DIVN Vo j pobmtičn i ijč koju jeuočio I Bi Što s tiče goine iz čttog u Me izg postoji još jno zbog čeg i, on ntpis o iz V, niz IV

Inče nek pojeinčn so s ost obo i ko su,n pimje, soo D i M tipič gotičk uniij, soo S je kktestično z pez u mnistiku Zog t gotički niijnizobjeni so i neki pzni k umnistii misim se tpisn mogo tit nij o V

Po 5om pismu i jeziku oj ntpis j jinstn poj nsteim

L ć, i sn kn k zu nkiz iest 'umtnst u Dlmaciji it

,



ostoe dosta ubed razoz zbog ko se stec u ogoz,što zač poča sa ovm atpsom, mogu ezat za doseeo osaskoercegovačko staošo:

Doseaae osaaca ercegovaca u oe damatske kraevezršeo e u še avrata, kako za vreme bosaske države samo-staost, tako u toku ako tursk osvaaa Damace. Međutm, za stećke u Rogozc zgeda da e odučuuće doseee 18porodca 390 god, o čemu posto arvsk podatak, kao pesmaAdre KačaMošća Navedea su čak prezmea dosee po-

rodca. Zmva e okoost da se, prema N. Stošću u atpsuspome Dvć zbog toga što su Dvć šbečk pemć, za koearodo predae kaže da su porekom z ose.6 Ta porodca ma svo grb srcok štt a koemu e po eda zvezda s ee druge strae kose prečke Vro e verovao da su upravo doseeosac kraem V asova svoe asee grobe oko crkves Nkoe u Rogozc, kou su a svom mu kou deceu pretoga podg Dvć

se da 5ve okoost upućuu a zakučak da atps u Ro gozc poteče z V v

Šibenik

U apdaru Muzea graa Šbeka do sam u auaru 1973

god. ragmeat kamee poče, od oko 30 x 20 x 8 cm, a kome eu 4 epotpua reda bosačcom ureza ovaka tekst:

Crtež fragmenta kamena sa natpisom u Muzeju grada Šibenika

Raspitujući e o ovome eksponatu, doznao sam od pr of F. Duj-moića, bivšeg dir ektora Muzeja grada Šibenika, da je donesen iz·

Mandaljene, iz neposredne blizine šibenika. U daljem traganju za po·rekom ovoga spomeka ašao sam edu obaveu bešku N

5 K S t o Ć, d. 263 i 267-276; A. K a Č ćM i o š Ć, Razgovor UgQ�_ , areb 6 esa

• atska ekoeda, s V, areb 4

2

Stošića i 194. god, koja kaže da je u pločniku cr kvice posvećenesv. Mariji Mandaljeni, koja se spominje u XV , a koja se kasnijepr ozvala cr kva sv Nikole, Ibio »neki zagonetni natpis, koji se sadanalzi u Gradskom muzeju«7 Osim toga, našao sam i jednu bilješku pro A Š u p u k a, obaveu 1957 god., z koe se d da e kamebo u podu crkve s Mada1e, u obžem šbeskom aseu Ma-d, odakle je, nakon požara crkve 1939. god., prenesen u muzejski lapidar ij A upuk misli da natpis potječe iz XVII . i uzgred kažeda reč rugoga reda DOVNA zač carinarnica.8

Mada1a e staro asee a maom stomeom pouotokuodma užo od Šbeka, a daas e perera grada

Očto e da se ovde rad o ragmetu adgrobe poče S obzrom a okoost da e ta poča ba u crkv, to oš bzu otara,može se pretpostavt da e prpadaa eko od auged okan čost

Slova ovoga natpisa su relativno elika i vrlo su izrazita. Vrloepo su kesaa kompoovaa Neka su sasvm ugasta, kao D V,a eka su zaobea, kao pr E K Ne vd se upotreba mekog gasa,skraćeca gatura U prvom redu su sasvm asa tr sova VAK,u trećem redu su sova DEVE oš edo koe e eobčog obka,a e abže sovu R U četvrtom redu su sova EKA, a potom S ,odvoea tačkama, koa su verovato abrevature ek daas amaepozat eč, pre ego sova koa b trebao da zače datum

upuovo čtae drugog reda kao reč DOVANA teško e prvat-vo Verovata b bla pretpostavka da e spred toga ekada bosog A, te b ta reč oda gasa RADOVANA, tako ozačavaa čestoosaso sredovekoo me

se averovatm da atps poteče z V z V

vinj

e seoce u eposredo b esog, koe e od be-ka udaeo ko 18 km zrače e a severozapadu strau Do- mu se Jadraskom magstraom od Šbeka asfatm odokomka es0m

Oko ove crkve sv Marta, sagrađee a mestu stare, kousu, prema ekm avodma, Turc zapa 1548 god., aaz se ekropoa a 29 stećaka (24 poče saduka, od ko su ek prmerc u podzdu crkeog dvoršta

Spomec su eedako obrađe, pretežo su postae upravcu zapad stok

Urašeo e 7 prmeraka motvma poumeseca, bčog stzoaog krsta, uka sa streom, »kamece« pouabuke

_ Kt oĆ, d 4 A u u k, besk aosk oe, aeb 7• oĆ l d



Jedan o th krašenh rmjeraka, stočno od crkve, u oblkuosrednje klesane ploče (85 x 8 x 25 cm), ima na vodoravnoj stran urezan krs J1ečtak natpis u 4 nejednako dugača reda (sl. br. 2).

Sl 2 Do atpia a poč Iiju

Natpis nije čtak zbog toga što su mu nea slova oštećena atmsferljama, kao zbog toga što njegova slova ne prpadaju istomepsmu. Name, tu vidimo nekolko ćirilskh slova odnosno slova bo-sančcom, kao što su D i J, zatm vše slova koja mogu bit ćrlca latnica, kao npr M, O, C, K i B, neka zaista pripadaju latinci, kaoU, R S a slovo ŠČ ii T, koje vidmo u trećem redu, može da bude i ćrlsko i gagoljsko. Izgleda da ma arapskh cfara: 1,9 i 6. Dobijase utisak da je natpis reklesavan da se radi o palmsestu. Moždaje to najprije neuspio pokušaj psanja ćrlskog li glagoljskog epitafa,koji je kasnije nevještom klesarkom rukom preklesan u latnsk ilihrvaskosrpsk atps latcom?

Prema današnjem zgledu, ova natpis nje moguće rekonstr i-rat, al je od važnosti da se kao takav evidenra

Isto tako, nje moguće nšta sgurnje reći o vremenu iz koganatps potječe, ali se čin da je mlađ od XV v.

Natpis u Ivnju sam evdentrao u februau 1973. god.

Dagišići

Dragišić su selo pokraj ceste Vodce - Csta, koje je od be nika udaljeno oko 15 km zrače linije na sjeverozapadnu stranu. Sel spada u Rave kotare

4

Uz novju rmokatolčku crkvcu sv. Jurja, oko 500 m severozapadno od sela, nalaze se ostaci nekadašnje nekropole sa 5 oštećenhstećaka (2 ploče i 3 saduka)

Na vodoravoj stra jede ploče uklesa je maji plastčakrst u jegovoj blzi su bila urezaa ćriska slova kraćeg atpisa,koja se daas e raspozaju

Dragišići su ekada smatrai gradom hrvatskih velmoa UXIV v. su oblje zemlje bile u vlasštvu keza Vladislava ubća.Postoji blješka da su u Dragšće i u okola mjesta u XVII v., pod

ukovodstvom frajevaca, doseljei Bosaci.1Stećke u Dragišićima sam edetirao u februaru 193 god

Neiđane

Na istočoj bali otoka Pašma smješteo je selo Neviđae, au jegovoj blz i selo Mrljae. Dolazi m se trajektom od Bogradado Tkoa, a potom 8 m asaltom cestom Između th sela alazese rševe stare rimokatoličke gotčke crkve sv Mhovla oko thruševa zajdičko seosko groblje Među adgrob cima spred crkvevid se i ekoko starijih ploča, kao i jeda rmska stela, sa vrloplastičom judskom fgurom, koja je kao spolja skorištea za ad-grobk a kome je ureza glagoljski atpis.

U blzi je i jeda adgrobk koj se sastoj od 3 komadadebelh ploča. Na sredjoj ploč su plastičo predstavljei motika, kosijer, bradva i bačvask čekć. Na jedoj krajjoj ploči alaz sedjelomo ošteće atps u 8 redova Pva 3 reda su slova laticom,a ostal ćrlcom (sl. br. 3)

Na ovaj atps me je upozoro dr Brako F u č ć.2

Natpis je djelo slabijeg majstora. Prv red ije jasa Izgledada se tu saopštava datum pokopa, odoso postavljaja spomeika.Prvo slovo M mogla bi bit abrevjatura za rječ MISECA, druga rječje MAJA, a potom opet eke abrevijature koje podsjećaju a ME-MENTO MORI, a MUNDI il a MLLESSIMO. U drugom redu seajprje a slabom latskom il taljaskom jezku kae da je togrob SIPULTURA (latiski je SEPULTURA, a taljask SEPOTU-R zatm je uklesao prezime pokojka MAKARUNIĆA, s tm štosu upotrebjee lgature između lova M i A, A R U N i što je

mjeso Ć upotrebljeo latičko malo h Treć red počje imeom GRGE, a zatim se pet slabm taljaskm jezikom kae da je ozvai Jurišć E DETO IURSIh, s tm što je u prezimeu ligaturazmeđu U l R, što je S umjesto , što su zatm dva slova I umjestoda je jedo, to spred sova , te što se, kao aprijed, malo sovoh potrebljava umjesto slova Ć. Prv dva reda ćrilčkog teksta sujasa. Najprje se kae OVO E GRGE MAAUNIA GRB, s tim

0 It, . d " It, . d 15. Zahalem d Bran č ć n ozore a odacima

5



Sl 3. - Natpis na plOČi uNeviđanima

to jđ e JE sastaljeno od I E, što su u pezimenu upotrebljene ligatureme u s ova i A N i I t t · . e s o e na au oštećeno slovo A Rječ

g ! eb po glasovnom oblu sasvim očeivano dolazi Dal" li' d

:e.č JALITI sa tipično ovamošnjm oblikom u v·edost e

'Z s š

et I

md irektno zn . v l l l, o

a zvan, narcn, a potom JURIICA d'.

JUst �ve o od I i Y gdje se vdi ligatua izmeđ u I: : rI.

�eći

sliedeceg eda e

problematičan, al zgleda da se aže BI OVDIPO�LEN s t sto u dugoj ječi danas nedostaje slovo D a utreco AV Poslednja riječ toga eda je JURE d'

'

sastavljen od I i U U sedm dv g e e opet slog JU

G om re u se ka ze da Je to DOBRI SIN

RGIN, a u posl jednjem PO MILUJ IH BOŽE s t' s

to kr '• V·d

, na au prveIC�ne

dostae s�ovo J,

.koje je u toj konstelac j moglo biti spušteno

zg e a a se aze da e \pomeni postavio Gr ' . J

.

za obojcu taž božja mlostg s ure, te da se

Mslm da bi transipcja voga natpsa trebalo ovao azgleda:

136

(seca) MAJA N(a) 12 1716 NDSIPULTURA AKARUNIC(A)GRGE EDETO IURISIC(A)OVO JE GRGE MAKARUNIC(A)GREB JALITI JURIICABI OV(D)I POST(AV)LE JUREDOBRI SIN GRGINPOMILUJ IH BOE

o obu neh ći1sih lova zatim po tome što se nadgrobn sastoj od 3 ploče oje su osim toga, postavljene neposrednonad aom, a posebno što je u prvom redu uleana godna, ovajspomeni natps potječu z XVIII v. ada su ovdje vladali Mlečani

Napominjem da su e nek bosansohecegovači stanovnc bježeć spred Turaa, naseljavali na oto Pašman Glagoljaš Vle v t a n o v ć navodi da su se u mjesto Pašman početom XV v.

slon »ujac« iz Bosne, a u sačuvanm glagoljsim matcama zXVII v on je stanovio neolo pezimena za oja msl da su

bosansa, ao np, Buna, Ddov i Atlaga Draganć.3lom moje posjete Nevđ anma, u februaru 1974 god, jasam svatio u oblžnje mjesto Kraj, gdje am u crvi i laustrufanjevačkog samostana našao više nadgrobnh ploča sa reljefa natpisma oji odsjećaju na doseljenie iz Bosne i HercegovineIspod jedne ploče na ojoj je uklesana godina 1715. ležao je TomasoKutovch, oj je, vjeovatno, pojeklom iz aja nedaleo od Tre- binja oji se zove Kurtovići

Zada

U stočnom zdu dvorišta rimoatoliče cve sv Ivana u Zadu ugađ en je amen od o 35x25 cm (debljna se ne vdi), na ojemu je u 5 edova ulesan natpis bosančicom oji ovao zgleda sl b 4

Sl. 4 - Uzdai dio nadgrobnog spomenka sa nat psom u Zadru

7



Po du ntp ko po okonot d u 3 te togkmen dot pvno ene, petpotvjm d je to do ndgnog pomenk koj e mo ok ktče

Vjeovtno e ovj ntp po neko od vetenk, je e _

nemu oeć ckvenoovenk ezk ko e vd, upotejv etnk poug n kju eč koje e zvvu kononntom. Ppoznje uočjene gtue, znd kojh tv ctcu. du mto m zvjenh nedoednot je np., nek ov A u mudot uočen ko neto ·povjen ct n koju je ped

dodt tuh, nekd je to očno veko tnčko ovo A koe jom m upvn dodtk od edne doje to podjeć n t,ko to mu je nekd ovo B uočeno, nekd m donj donje povezn kkv e učj kod tnkog poug. mjeto Cupotejv č

tp e čt ovko

PRESAVISJA RAB' BOI PEAR' CIRICLEA GOSPO)DA 2 JESE)A AVGSTA D 30

Kko e z dtum vd ntp potječe z duge poovne VII vPokojnk je ppdo pvovnoj poodc Cć koj je vjeovtnou Zd doe z Bone Hecegovne, možd z Sje z neGoe. zvom tetu nm no podtk o oj poodcPoznto je, nče, d je u Zdu žvjeo ve pooc doeeh z

Bone Hecegovne ov ntp me e upozoo p o S. T ć4 Evdent

nje m ovo u euu 19 godne

Starigrad

Stgd e eo u podnožju Pkence pnne, pokj dnke mgte, udjeno od Zd, ko optnkog cent, oko 26 kmzčne nje n jeveotočnu tnu

ktvnom moktočkom goju u mome neu, n tuveć pouene gone ckvce, d B F u č ć e 95 god vdo počun kojoj je u 6 edov o uken ntp ončcom poženomotonmku, koj m doo od d Fočć, vd e kko je tj ntp

zgedo . 5Sov ovog ntp nu uednčen, ovo L e kvjeno,

je nepvno, E u dugom edu je uvno, to općento ode ne vjetog mjto. Iz duge ječ, koj e zvv kononntom,

3 V C v t o v i ć, Bonj Heegov) - doseljec odučje zdse ndbsupje od V stoljeć do das, Ve Iž 1958 ops u Zemljskom mueju u jevu), str 9

" Zhvljujem pof T j ć u upozoeju Zhvljujem pof du B F u č ć u foogfj usupljem

pom

stavljen je tanki poluglas. Treba reći da je sloo B položno, na kavose ponekad naiđe u ovakvim natpisima, kao na primjer u Ne\'đania

al e, pak, neuobčajeno okrenuto. Dosta je neobično što ovdje

imamo datum sahrane, i to arapskim ciframa što je znak oduiranja

discipliniran tradiije slovenskog pisma.

Sl. - Napis a pč u Stargad

Prilikom evidentranja stećaka u okoin Zadra 1973. gd., kao

i dopunskih oslova u februaru 1974. god. navedeni natpis nije nađen

Staiji mješani i rimokatolički župnik u Starigradu, s kojima sam

139



razgovarao, išta nis znai o natpisu z čega b se mogo zakjčitida je ploča u međvreen, tj od 1957. do 97 g. ili zatrpana ili

je prekesana i ponovno iskorištena kao nagrobnk

Prema riloženoj fotografii, nats bi trebao čitti ovako:

OI JE GROB' NIKOLE MILOANA 6 JUN 768

Iz rzgovora sa starijim meštnma doznao sam da u Stari

gradu ije postojaa porodca Mioč, a da davno postoji porodicasa prezimenom Miovac. Kako se u natisima stećaka redzadnje

slovo četvrtog reda voga natisa onekad otrebjava i kao C,

mogo bi se pretpostaviti da se ovaj natpis odnosi na NKOLU M

LOVCA, sao je greškom lesara izostao sovo

Vaići

ašii s seo na jugoistočnom kraju otoka Paga, koje je od

grada aga, kao opštiskog entra, daljeno oko 8 km zračne iije

na jgoistočnu stranu

Ispre aza u rimokatoičk rkvu sv Jeroma, u samome

naseju, naaz se poča sa gagojskim natpisom

Natpis e objavio A k o b a j 970 god prema fotografiji

dra B Fučia16• itao a e ovako

48

O IA UI

SEBI I SOJIM

Cvitanovi je ovaj natpis obavio još 96 god i preime

pokopanoga čitao kao TUI7 Za Cvitaovićevo čitanje nije zao

A kobalj

om

m

je �os jete Vlašićima februaru 1973. god. ova j nat-pIS e b O Id JIV, Jer s neki ma jstori, koi su radili na oravi rkve, poču sa natpisom rekrii betonskom navako Da bih bio

tačno obaviješten o nalaz, azgovarao sam sa drom B Fčićem febzaru1:74. god. i tom rikom dobo negov fotosimak, koji

ovde rlazem (sl. br. 6)18. Prema odacima dra Fučića, loča e od vanenca, veličie 3 2x6 cm (treća imenzja se ne vidi). U b

pastčno kesanh motva /olm jeseca i tru zviezda postavei

lO A k o b a l j, Obed gome s K na Co 1 V. C v t a n o v i ć, Piog pozvu k poviest zadaskom

podču ao Istitut JAZU u Zdru Zdar 63, 24

" v� juj. pof d B F i ć ustupleo fotosiku nact tps

140

kao trougao (dvie od nih dodr vrke rogova oeseca) na

ravogaono o e kesan nats 4 reda. Prvi red e slova

rkaana godna 48

Dr B uči e nats ročitao ovako

UOD (= 485)O IA' E

I SEBI ISOI

UMJESTO ZKLJUčKA

Iz rethoni odataka vdi se da ukuo 8 natsa - nih

5 s anas čtv benk Neviđane Zadar, Stargra i aš) o

koh so eočno (benk). Međ čtlivm e nats gago

o aši), a l e nasan deo na taanskom ezku latinom, a eo na hvatskosrskom ezku osančco (eđane.

Među nečtvm natisa imamo l gotico na atnsko ezku

gozna) Poava gagoskog natsa ne treba a nas znenađue

s obziro na to a se na vome oruč u svoe vrieme dosta tako

4



pislo. nde se d je bilo i d još uije im dugi epi glgoljiom, o n pimje u Neiđnim i Rdoinu9 i u iše mjessu mie umli pisne glgoljiom sim je neobičn i jedsenpoj goičog epi n linsom jeiu ili dijel epi liniomn ilijnsom jeiu oj se moe objšnji ujejem mlečeli i seeni linš

Npis i lši poječe i X šo se idi po biljeenojgodin piblino u iso ijeme spd i npis u Rogonii šo se

moe ljčii o duusu slo Nije ssim siguno i po sojpilii npis n seu u Iinju pipd XII do npisi u Neiđnim du i igdu poječu i XIII šo se idi po ulesnim dumim psim im Ko do sd ni u jednome junše emle see nismo dili dlje od XII s logom bi semogo posii pinje d i su 3 npis i XIII lesnis n seim? U ei s im moe se ei d se n seim sjeene Dlmije u odnosu n one u Bosni i Heegoini osje ijesn edij o u obliim o i u usim edijse očiuje i u ome šo se nee loče poslju neposedno ngobniu e slučjee nismo uočili u Bosni i Heegoini islimd se sd moe gooii smo o diiji npis se oj seeo odje poee do u XIII V.

i su oi npisi nočio oni bosnčiom eul nseljnjbosnoheegočog ilj u oe jee Dlmije Im dos pod oji goo o dolsu čii supin og snoniš počeod njihoog ngoynj u ojnim omijm lden II ubiu bobi poi hsi neo Nelipi2 ili od biljeenog doseljenj 18 poodi 1390 god oje su osnole su Rogoniu2 ppeo bojni ibjegli isped u nočio piliom podinju u oe jee p se do nseljnj lh i dugi u išen n e npušen imnj od sne odšnjih si snoni oji su ibjegli u pioje n ooe i dlje Bonij doselj-nj Bosn i Heego uslijedil su nočio u poj poloiniXI non uimnj Knin din Osoie i Bibi pogooo Klis od sne u2 Gdje god su se po Dlmiji nseljli Bosni i Heegoi be obi d li su bili lsi i beobi d li su bili pipdnii imooliče poslne ili bosnsenodne e oni su penosili i običj lesnj i posljnj se

p pem ome i lesnj eljeni moi i pis nim seim

'9 Da je donedavno u Radovinu posojao glagoljski napis saopšio m jezadarsk arheolog B e l o š e i Ć na čemu se najljepše zahvajujem

K l i ć Bribirski knezov Zagreb 7 2 42; i d k H-'vaska od XII do vjeka sorija nod gosie Beogd (?), ;M P e o j e v i Ć, Ban Sepan Koromanić Naprekova Povis Bsne i Hercegovine Sarajevo 42 24; E I (i l š ) Pravoslavna aaca, ovi Sa 2

21 Vi napomenu r 5. S M T a i Ć rana nezni gospodari u oa turske vlaavne

Radov nsiua JAZU u Zadru sv. 8 Zadar 7 47-2

EIK BELAGI

INSR IPTIONS SUR LES STELES FUNER AIR ES (STECI)

EN DALMATIE DU NO R D

RESUME

On a suppos jusqu ces dernier� . temps quil y a �rs peu de

stles fnraires dites stećci dans la regn de la Dalmate du n?rd

1972-1973 lauteur a relev 53cropoles comptant 1052 stles,

paie�esquelles 8 portent de: inscriptions Les 6 dentre eles

sont

lisibles (l'ne seulement en partIe). .

Parmi ces 6 inscriptions lisibles lune est ecte en aphbet

glagolitique (Vlašići dans l'Ue de Pag), une autre en crite gotque .

.,

artIe en carac-

latine (Rogoznica, prs de Ibek), une troem . en P .

(dit tres latins en italien, en partie en alph

abe, c yllqe de � ue

bosančica) en serbo-croate (Neviđane, dans . le d

e Pasman), d) q

es autres sont crites en bosančica (ibek, Zadar et Stagra .

L'auteur prsente dans ce travail les donnes fn�amntaes

conarnant toutes ces inscriptions; il en donne la transtteratIn, la

transcription et l'anal yse. Les inscriptions de Vlašić et de Rogoznica datent du XV Secle,

tandi que les autres appartiennent probablement aux XVII- XVIII

sicles. L'auteur estime que tout es ces inscriptions, surtout celles ec.

tes

en bos ančica, sont consquence de l a . co

lonisation de � popuatIOn

de la Bosnie Herzgovine dans ces regIOns de la Dalmate

143

sefik beslagic - natpisi stecaka sjeverne dalmacije

Documents