savremena tehnologija gajenja maline

7/27/2019 Savremena Tehnologija Gajenja Maline

1/29

SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

1Nebojsa Momirovi, 2Radojko Lukovi, 3Milos Kljaji

Poljoprivredni fakultet, Zemun 1

Inovacioni Centar, Arilje2

Zeleni hit, d.o.o., Beograd 3

Odravanje i unapreenje plodnosti zemljita

Odravanje i unapreenje zemljine plodnosti u malinjacima predstavlja veoma vaanzadatak sa nekoliko razliitih aspekata: popravljanje strukrure zemljita, optimizacija vodnog ivazdunog reima zemljita, izgradnja adsorptivnog kompleksa unoenjem odgovarajuih koliinakoloidnih materija, neutralizacija zemljine izmenljive kiselosti i poveanje potencijalne plodnostizemljita, te smanjenje pritiska pratilakog kompleksa: patogenih mikroorganizama, tetoina ikorova.

Malina najbolje uspeva na slabo kiselim zemljitima pH 5,5-6.5, dobre vododrljivosti, alidobro dreniranim zemljitima. U pogledu mehanikog sastava zemljita, zasadi malina najboljerezultate postiu na lakim, ili peskovitim ilovaama. ak i na vrlo lakim, peskovitim zemljitima,malina moe da uspeva bez ogranienja, ali uz primenu velikih koliina organske materije, bilo da seprimenjuje zelenino ubrenje, ili se pak unose adekvatne koliine stajnjaka, komposta, ili nekihdrugih organskih ubriva.

Prema jednom od koncepta odravanja plodnosti zemljita, ali i odravanja dobrogfitosanitarnog stanja, u povrinski sloj zemljita do dubine od 15 do 20 cm treba inkorporirati sloj od5 cm listinca, ili nekog drugog kompostiranog organskog materijala sa relativno niskim sadrajemazota (npr, kompost zaostao nakon gajenja ampinjona). Ukoliko se koriste visokohumifikovanikomposti meavina konjskog, goveeg ili pileeg stajnjaka, ili pak glisetenjak, onda se u povrinski

sloj zemljita do dubine od 10 cm unosi u koliinama od 20 m3

/ha, osnosno 8 do 10 t/ha. Oni sepreporuuju naroito na zemljitima veoma lakog meganikog sastava i poeljno je da sadre maloamonijanog azota, kako ne bi dolo do pojave njegove toksinosti. Odnos C/N u sluaju unoenjavisokohumifikovanih, kompostiranih organskih ubriva kree se od najmanje 25, pa do 40.

Poluzgoreli, ili svei stajnjak treba zaorati u zemljite tokom jeseni, nikako tokom leta, jer seu vreme maksimalne aktivnosti patogena poveava opasnost od infekcije zemljita plamenjaom iliuvenuima. U sluaju unoenja velikih kolina sveeg, ili poluzgorelog stajnjaka, gajenje kukuruza,kao preduseva pred sadnju maline je prilino dobra varijanta, kako zbog smanjenja inokulumaPhytophtora fragaria var. rubi, tako i zbog smanjenja brojnosti injaka i grica u zemljitu.

Kao vrlo pogodnaza zelenino ubrenje esto se koristi heljda, naroito kod kiselih zemljita.Setva u maju i junu mnogo je bolja u odnosu na kasnije termine krajem jula, ili u avgustu Heljdu

treba zaorati odmah nakon cvetanja. Za zelenino ubrenje sa uspehom se mogu se gajiti: ozima ra,jari ovas, italijanski ljulj, sudanska trava, grahorica, bela detelina, ili crvena detelina, ak i lucerka nazemljitima neutralne hemijske reakcije. Ra dobro podnosi kisela zemljita, kao i heljda. Ukoliko sezasniva u septembru, veoma je znaajno da se razoravanje obavi rano u prolee. U protivnom, ako tonije mogue, ne treba ga sejati pre oktobra, da ne bi prerastao u prolee pre inkorporacije uzemljite.

Uljana repica, ogrtica, ili slaica sadre izotiocijanate, to znaajno doprinosi smanjenjupritiska pratilakog kompleksa, u prvom redu korova i nematoda. Seju se poetkom septembra i ak iu uslovima hladnijeg i vlanijeg klimata obezbeuju dovoljne koliine organske materije za zeleninoubrenje sa vrlo izraenim alelopatskim delovanjem. Kadifica ili neven (Tagetes erecta) ima izuzetno

jak nematocidni efekat. Seje se kada je temperature dovoljno visoka za klijanje (15 do 18 oC), a

zaorava nakon 3 meseca.

1


2/29

Osim zeleninog ubrenja, gajenje pokrovnih useva, odnosno tzv. zatravljivanje meurednogprostora, sa, ili bez povremene inkorporacije u zemljite, predstavlja uobiajen nain odravanjapovoljnog stanja zemljita u integralnom sistemu proizvodnje maline. Osim to se ovim putemmodifikuje mikroklima i time znaajno utie na osnovne uslove za gajenje maline, smanjuje se rizikod eventualnih ekolokih akcidenata, kao to su erozija i zagaivanje povrinskih vodotokova, ili

podzemnih voda. Takoe, vrlo vaan aspekt predstavlja i nesmetan ulazak mehanizacije u meuredniprostor, bez obzira na vremenske prilike u vreme sazrevanje i berbe maline. Za zatravljivanje sekoriste uobiajene viegodinje vrste trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj smesi moe biti i jeevice.Zatravljivanje kompletne povrine meuernog prostora se moe vriti u maju/junu, ili u kasno leto,nakon sadnje, ili u godini pred sadnju maline, koja se potom obavlja u prethodno pripremljeneherbicidne, ili mehaniki obraene trake.

Freyman (1989) je ispitivao engleski ljulj, oviji vijuk i belu detelinu, kao ivi mal, odnosnojeam, kao pokrovni usev. Velika masa jema kao mrtvog organskog mala, smanjuje zakorovljenost,ali utie negativno na prinos maline. Redovnim prohodima malera (6 do 8 po sezoni) uspeno sekontrolie zakorovljenost, a najbolje rezultate pokazuje bela detelina u smei sa vijukom.

Kod teih zemljita, kod kojih je veoma znaajno obezbediti stabilnost strukturnih agregata i

dobru dreniranost, bolje rezultate daju delimino zgoreli stajnjak, ili delimino kompostiran organskimaterijal, te zelenino ubrenje, jer se na taj nain u znaajnoj meri smanjuje zapreminska masa,vezanost krupnjih strukturnih agregata (grudvi) usled velike lepljivosti mehanike frakcije gline, kojadominira u mehanikom sastavu zemljita. Dobre rezultate daje i unoenje peska (opeskivanje) priemu treba voditi rauna o granulometrijskom sastavu, eventualnom sadraju koloida, u reimsluajevima i o mineralnom sastavu peska.

Unoenjem stajnjaka poveava se vodordljivost lakih zemljita, poveava se aerisanosttekih zemljita, infiltracija vode u zemljite je znatno bra. U prolee se zemljite bre zagreje, te jemikrobioloka aktivnost vea, mineralizacija bra i dostupnost neophodnih biljnih hraniva vea. Sveto doprinosi boljem i ujednaenijem porastu i razviu u zasadu, a kao rezultat mikroklimatskihpromena smanjuje se i pristisak inokuluma razliitih patogena i tetoina. Potpunom humifikacijom

nastali humati kalijuma i kalcijuma obezbeuju visoku adsoptivnu sposobnost koloidne micele,zahvaljujui emu raste procenat iskorienosti unetih hraniva i smanjuje se negativan efekat poivotnu sredinu, odnosno rizik eventualnog zagaenja povrinskih, ili podzemnih voda usle ispiranja.

Nakon zasnivanja se svake godine unosi maksimalno 1 do 2 eventualno 3 t/ha peletiranih,visokohumifikovanih organskih, ili ogansko-mineralnih ubriva, koja mogu sadrati i do 4% azota,koji se obino sporije mineralizuje, to je i poeljno, naroito na lakim zemljitima, gde je nitratnaforma podlona brzom ispiranju, a amonijani oblik pristupanog azota, pogotovu na viimtemperaturama, dovodi do toksinog efekta.

Da bi se zemljite na adekvatan nain pripremilo za sadnju maline neophodno je utvrditinjegove agrohemijske karakteristike, najkasnije u jesen pred godinu zasnivanja zasada. Ukoliko seprethodno gaji zelenini usev neophodno je obezbediti 40 ppm pristupanog azota u zemljinom

rastvoru, 20 ppm prisstupanog fosfora i 180 ppm pristupanog kalijuma. Nakon zaoravanjazeleninog useva na dubinu orninog sloja, treba ponoviti analizu i eventualno korigovati sadrajunoenjem mineralnih ubriva zaoravanjem na minimalnu dubinu od 20 cm. Odlini rezultati uubrenju zemljita za jagodasto voe, uopte, a naroito za malinu postiu se granulisanimvodorastvorljivim ubrivima, formulisanim na bazi kalijum nitrata i di-amonijum fosfata sa dodatkomsoli huminskih kiselina i neophodnih mikroelemenata. Za razliku od meanih ubriva na bazi kalijumsulfata, a naroito klasinih, citratno rastvorljivih mineralnih ubriva na bazi kalijum hlorida, visokkvalitet obezbeuje nadprosene rezultate, kako kod zasnivanja malinjaka, tako i kasnije u redovnojmineralnoj ishrani. U novije vreme se koriste i sporodelujua ubriva, najee sa inhibitorimanitrifikacije, odnosno sa dodatkom nitrapirina, kako bi azotna komponeta bila pristupana biljkama uduem vremenskom periodu. Veoma retko se koriste kotirana ubriva sa kontrolisanom emisijom

hraniva u zemljini rastvor.

2


3/29

Uobiajeno je da se kreni materijali koriste za neutralizaciju izmenljive zemljine kiselosti,ali se retko napominje da je neophodan sadraj kalcijuma 500 do 750 ppm u zemljitu nakonizvrene pripreme za sadnju. Sadraj magnezijuma treba da se kree 40-45 na peskovitim do 95-100ppm na teim tipovima zemljita. Posebno je znaajno da odnos Ca2+, K+ i Mg2+ bude uravnoteen.Osim to omoguuje izbalansirano usvajanje makrohraniva, optimalna obezbeenost kalcijumom i

magnezijumom smanjuje pritisak inokuluma plamenjae.Veoma je vano utvrditi i status obezbeenosti zemljita neophodnim mikroelemntima,

posebno manganom Mn i cinkom Zn. Ukoliko je njihov sadraj ispod 8 ppm za oekivati jeeventualnu pojavu deficita, to se uspeno otklanja folijarnim tretiranjem, ili unoenjem osnovnihubriva koja sade sva biogena mikrohraniva.

Na zemljitima lakeg mehanikog sastava ukoliko je pH vrednost zemljita nia od 5,5 vrloesto dolazi do deficita u ishrani kalcijumom, magnezijumom i fosforom. U tom sluaju se koristemleveni krenjak, ili dolomit, njihove meavine, ili drugi kreni materijali u cilju neutralizacijeizmenljive zemljine kiselosti. Kalcizaciji se pristupa najmanje godinu dana pred sadnju maline,obavezno uz zaoravanje velikih koliina stajnjaka, kako bi mikrobiolokom aktivnou karbonatimogli biti razloeni delovanjem ugljene kiseline (H+ + HCO3

-).

Malina slabije uspeva na karbonatnim zemljitima pH vrednosti > 7, zbog este pojavedeficita magnezijuma i niza mikroelemenata, u prvom redu gvoa i mangana. Za sniavanje pHvrednosti zemljita unose se adekvatne koliine organskih ubriva sa dodatkom sumpora, dok sekasnije u ishrani redovno koriste vodorastvorljiva ubriva na bazi sulfata: amonijum sulfat, kalijumsulfat, magnezijum sulfat , ili NPK formulacije i proste soli (kalijum nitrat- Multi K pHast) sa niskompH vrednou. Trajno meliorisanje alkalnih zemljita postie se unoenjem dovoljnih koliina gipsa(kalcijum sulfata), a uobiajeno da se osim dopunskog unoenja velikih koliina organske materijeistovremeno vri i opeskivanje povrinskog sloja zemljita.

Malina nikako ne uspeva na slabo dreniranim i sabijenim zemljitima. Optimalni uslovi zaproizvodnju iskljuuju prevlaivanje korenovog sistema, ak i u veoma kratkom vremenskomperiodu. Korenove dlaice sa aktivnim rastom e poeti da se gue i nakon samo 24 asa dolazi do

odumiranja u sluaju prevlaenosti i nedostatka kiseonika. Poveana vlanost zemljita poveavainfekciju zemljinih patogena, posebno pojavu pamenjae na korenovom sistemu Phytophtorafragarie var. rubi.

U sluaju pojave plunog ona, ili nepropusnog sloja poput eluvijalno-iluvijalnog, ili Bthorizonta kod pseudoglejnih zemljita, neophodno je izvriti podrivanje na dovoljnu dubinu, kako bise uspostavlio normalan sistem drenae i omoguila brza infiltracija padavina, normalan vodno-vazduni reim, ali i adekvatna penetracija korenovog sistema na potrebnu dubinu. Podrivanje usluaju pojave plunog ona izvodi se na nekoliko centimetara veu dubinu, kako bi se izbeglaprevelika energetska potronja i visoki trokovi zasnivanja malinjaka. Kod meliorisanja pseudoglejnihzemljita, neophodno je izvriti vibraciono razrivanje nepropusnog sloja do dubine preko 70 cm, kakobi se uspostavio optimalni vodno-vazduni reim. Podrivanje se obino vri tokom avgusta, kada je

sadraj vlage u zemljitu najnii, pa sile naprezanja prilikom razrivanja/podrivanja utiu na visokkvalitet ovog postupka duboke meliorativne obrade zemljita. U ovom sluaju drobljenje monolita nasitnije grudve i stvaranje brojnih pukotina je izraenije, a efekat dugotrajniji.

Ukoliko ne postoje uslovi za dubinsko vibraciono razrivanje, onda ne treba preduzimatirigolovanje kao u sluaju podizanja viegodinjih zasada drvenastih vrsta voa, ili vinove loze, jer e uornini, odnosno povrinski sloj zemljita biti izneta velika koliina gline, pa je do adekvatnestrukture zemljita mogue doi samo primenom velikih koliina stajnjaka.

Dobro dreniran, strukturan sloj zemljita treba formirati do dubine od 50 cm. U tom sluajuuz zapreminsku masu zemljita od 1,35 t/m3 radi se o masi od 6750 t na povrini od jednog hektara.Ako zbog velike koliine gline iznetog iz Bt horizonta primenimo intenzitet ubrenja od 1,5%,proizilazi da u zemljite u tom sluaju treba zaorati preko 100 t/ha delimino zgorelog stajnjaka.

3


4/29

Ovakav scenario ima niz negativnih implikacija, u prvom redu ogranienu raspoloivostdobro negovanog stajnjaka, visoke trokove transporta, manipulacije i unoenja u zemljite, ali imogue negativne ekoloke konsekvence.

Malinu nikako ne treba saditi najmanje 2 godine nakon razoravanja livada, ili panjaka, bezobzira na upotrebu efikasnih insekticida za kontrolu zemljinih tetoina, u prvom redu grica i

injaka. U cilju smanjenja njihove brojnosti poeljno je gajiti na takvom zemljitu kukuruz, ili jobolje bundeve u cilju smanjenja njihove brojnosti pre nego to se pristupi sadnji maline.

Takoe treba imati na umu da povrtarski usevi iz familije pomonica (fam. Solanaceae):krompir, paradajz, paprika i plavi patlidan, batat, ali i duvan i soja, doprinose uveanju inokulumaVerticillium spp. u zemljitu te malinu ne treba saditi najmanje 4 godine nakon gajenja ovih useva.Posebnu panju, takoe, treba posvetiti kontroli korovskih vrsti koje pogoduju irenju uvenua idrugih zemljinih patogena, poput pepeljuge-Chenopodium album, tira-Amarathus retroflexus,ika-Xanthium strumarium, ili crne pomonice-Solanum nigrum. Mehanizmi na osnovu kojihunoenje kompostirane organska materije doprinosi biolokoj kontroli biljnih bolesti premaaktualnom pregledu literature (Hoitink, 1999; Hoitink i Boehm, 1999; Stone et al., 2004) su:

1. Kompeticija unetih korisnih mikroorganizama u energetskim resursima i izvoru makro i

mikroelemenata, kao i organske materije neophodne za kolonizaciju - poznato je da sporepatogena sporije klijaju u sluaju nedovoljnih rezervi energije, ili hraniva, to oteavakolonizaciju novounete organske materija, podjednako od strane bakterija, ili patogenihgljiva. Naroito slabu kompetitivnost patogeni mikroorganizmi imaju u odnosu na korisnemikroorganizme kao to je npr. Trichoderma harzianum kod istovremenog unoenjavisokohumifikovanih organskih ubriva i adekvatnih preparata sa visokom koncentracijomspora ove korisne gljive antagonista patogena.

2. Antagonizam podrazumeva luenje razliitog enzimskih materija, kao to su glukonaze,proteinaze, hitinaze i celulaze, ime se razlae elijski zid patogena, kao predominantni oblikmikoparazitizma. Drugi najei sluaj jeste luenje antibiotika, najee iz grupe izonitrila iseskviterpena, ali i streptomicina, koji direktno deluju bakteriostatino.

3. Kompeticija u kolonizaciji korenovog sistema posebno nanoenjem mikrobiolokihstimulanata ubriva i inokulacija korenovog sistema kod sadnje, npr. Trichodermaharzianum, ili nepatogeni Fusarium equisetiprotiv uvenua Verticillium spp.

4. Indukovana sistemina otpornost (ISR) ostvaruje se stmulisanjem biljaka da u vlastitojstrukturi genoma koriste potencijal odreenih gena u otpornosti na bakterijska, gljivina ivirusna oboljenja, podjednako na korenovom sistemu, sprovodnim tkivima, ili lisnoj masi.Na lakim zemljitima moe doi do pojave nematoda, naroito nakon gajenja leguminoznih

useva. Takva zemljita treba izbegavati za sadnju maline, a u cilju prevencije, kao useve za zeleninoubrenje treba gajiti sudansku travu, crveni vijuk, ili slaicu i kadifice, sa daleko najizraenijimnematocidnim efektom. U sluaju jaeg prisustva nematoda neophodno je izvriti dezinfekcijudazomet-om, ili chlorpikrine-om.

Najvei problem u pripremi zemljita za podizanje malinjaka jeste efikasno eliminasanjeviegodinjih korova kao to su: pirevina Agroyrum repens, palamida Cirsium arvense, poponacConvolvulus arvensis, itd. Ukoliko se ne povede rauna o suzbijanju ovih korova pre podizanja zasadamaline, onda se suoavamo sa velikim problemima. Viekratna obrada zemljita na strnitu preduboke obrade u jesen moe biti veoma efikasan nain eradikacije viegodinjih korova, ali dovodi sdruge strane do ubrzanog razlaganja organske materije, odnosno mineralizacije humusa. S toga jeprimena totalnih herbicida mnogo jednostavnija, dovoljno efikasna i znatno jevtinija metoda.

Herbicidi na bazi glifosata se primenjuju kada su viegodinji korovi visine 20-tak cm, sa 3 do4 lista, to je obino u terminu druge dekade maja. Tokom godine ponoviti tretman najbolje krajemavgusta, ili u septembru, a kod vee zakorovljenosti upotrebiti veu dozu herbicida. U obaveznefitosanitarne mere u primepremi zemljita za sadnju maline spada i eradikacija divljih vrsta

jagodastog voa na udaljenosti od 100 m od proizvodnog zasada, u prvom redu divlje kupine.

4


5/29

Sama priprema zemljita za sadnju obuhvata otvaranje rova irine tri aova i dubine jedanaov. Ukoliko u prethodnoj osnovnoj obradi zemljita nije uneta dovoljna koliina organske materije,onda u sadnji treba upotrebiti 2 do 4 t/ha glistenjaka (lumbriko-humusa), ili 1 do 2 t/havisokohumifikovanih peletiranih organskih ubriva, deliminim meanjem sa zemljitem u rovu. Tadase mogu upotrebiti i neophodne koliine NPK formulacija, najbolje one koje sadre fosfor u

vodorastvorljivom obliku uz dodatak huminskih kiselina, kao i potrebne koliine kalcijum nitrata,magenzijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih ubriva na osnovu prethodne hemijske analizezemljita. Osim fizikih i hemijskih osobina, primena komposta ili lumbriko-komposta doprinee uznaajnoj meri i zdavstvenom stanju zemljita i smanjiti pritisak inokuluma najvanijih patogena(Allison et al., 2006).

Odravanje zemljine plodnosti u malinjacima podrazumeva redovno ubrenje potpunozgorelim stajnjakom, kvalitetnim kompostom, ili peletiranim, visokohumifikovanim organskim,odnosno organsko-mineralnim ubrivima. Koliine zavise od sastava, porekla i kvaliteta ubriva, ali iod brzine njihove mineralizacije, odnosno karakteristika zemljita i klime podruja. Najee seprimenjuje 1 do 2 t/ha kvalitetnog ivinskog stajnjaka, ili pak kvalitetnih peletiranih,visokohumifikovanih meavina konjskog, goveeg i ivinskog stajnjaka. Kada se primenjuju

delimino zgoreli kompost, ili stajnjak, onda je neophodno primenu obaviti najmanje 120 dana preberbe kod gajenja bunastih formi, odnosno 90 dana kod gajenja maline uz palirnu potporu.Ono to je prema Dean et al., (2000) karakteristino za primenu vrstog pileeg stajnjaka

jeste da se posle samo nekoliko sati 50% ukupnoga azota nalazi u neorganskoj formi. Poreenjemprimene 55 kg N/ha kao NH4NO3 ili 100 ili 200 kg N/ha kao pileeg stajnjaka dolo se do slinihrezultata u pogledu prinosa. Sadraj azota nakon berbe maline u leto, treba da poslui za izraduplana ubrenja u narednoj sezoni sa vanom napomenom da tokom jesenje-zimskog kinogmaksimuma u najveoj meri umanjite mineralizaciju i ispiranje azota.

U novije vreme, naroito u zatienomprostoru sve vie se koriste visoka leja zagajenje maline. Visina leje ima veoma vanu

ulogu za postizanje visokih prinosa, posebno ugajenju maline namenjene sveoj potronji.Prema nekim ispitivanjima visina leje vea od30 cm doprinosi optimizaciji vodnog ivazdunog reima. Visina leje za sadnju malineprema Wilcox et al., (1999) ima veoma velikuulogu u postizanju visokih prinosa, ali ismanjenju potencijalne opasnosti od pojaveplamenjae i po svom efektu gotovo da semeri sa primenom Trichoderma spp., odnosno

sa izborom otporne sorte za gajenje. Primena metalaxyl-a u kontroli plamenjae imala je ogrnien

efekat. Heiberg (1999) navodi da je u poveanju prinosa maline jedino primena crne mal folije kaopojedinani faktor bila statistiki znaajna. Najvii prinos ipak je dobijen kombinacijom visoke leje,primene crne mal folije i aplikacije oxsadixyl-a, dok je najmanje problema sa pojavom plamenjaebilo pojedinano po faktorima sa gajenjem na visokoj leji i nasiranjem crnom folijom, kao i uinterakciji ova dva faktora. Jo bolji rezultati dobijaju se primenom srebrne folije, ispod koje sezemljite skoro podjednako greje kao i ispod crne folije zahvaljujui braon Al Or naliju, ali jeznaajno smanjen napad vai i ostalih tetoina, poto difuzna svetlost u delu spekra koji reflektujesrebrna boja, odbija insekte i deluje antifidno.

Osim polietilenskih folija za nastiranje u proizvodnji maline se mogu koristiti i drugi organskimaterijali. Primena piljevine za nastiranje povrine zemljita u malini ne daje tako dobre rezultate

kao u zasadu borovnice, gde ima izrazite prednosti u odnosu na slamu, ili umsku stelju-lie. Ukolikose koristi za nastiranje, onda piljevini ne treba dodavati dopunske koliine azota. Ukoliko se piljevina

5


6/29

inkorporira u zemljite, na tonu piljevine potrebno je primeniti 5 do 8 kg azota, ako se pretpostavirelativno brz tempo dekomppozicije od 4 do 5 godina. Ova tehnika doprinosi znaajnom poveanjuprinosa jagode (Roberts i Melenthin, 1960). Nastiranje slamom utie direktno na smanjenje prinosamaline, a najbolje rezultate u organskom gajenju dvodode sorte Heritage, Pedreros et al. (2008),dobili su korienjem piljevine etinara, to je u odnosu na kontrolu sa mehanikom obradom dalo i

znaajno smanjenje broja neproduktivnih izdanaka i smanjilo ukupne trokove odravanja i negezasada.

Navodnjavanje i mineralna ishrana maline

Zasad malina se uobiajeno navodnjava sistemom kap po kap. Savremeni sortiment malinena precizno navodnjavanje reaguje izrazitim poveanjem prinosa, ali i kvaliteta i vrstine plodova.Pravilno navodnjavanje se takoe pozitivno odraava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni.Neadekvatan vodni reim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnihciklusa u zemljitu.

Dubina i graa korenovog sistema odreuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i

reim navodnjavanja. Obino sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavatisamo do konane dubine korenovog sistema maline.

Bez obzira to korenov sistem dostie dubinu i do 175 cm (Makosz, 1986 ) glavni deo korenaraste neposredno u povrinskom sloju zemljita (Slovik, 1973.; Makosz, 1986). Po nekim drugimautorima, glavni koren dopire u dubinu do ak 2,5 m, ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovogsistema maline locirano do dubine zemljita od 25 cm, a itavih 90 % do dubine od 50 cm, to ustvarii jeste efektivna dubina navodnjavanja. Najvei deo vode malina usvaja korenovim sistemom izpovrinskog sloja zemljta do dubine od desetak centimetara. U navodnjavanju je vano da upravopovrinski sloj zemljita ne ostane bez vode, jer malina ne moe kompenzovati vodni deficit iz dubljihslojeva zemljita. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste zadefinisanje reima navodnjavanja, odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja.

Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljtu, ak i u sluajevima pojave kratkihsunih perioda, to se veoma negativno odraava na porast i prinos. Kritian period za nedostatak

6


7/29

vode u zemljiu jeste faza cvetanja, porasta i sazrevanja plodova. Na navodnjavanje najbolje reagujeu periodu porasta plodova.

S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobinezemljita na kojim se gaji malina u Srbiji poeljno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalnodo 30 cm, postave sa obe strane reda i na taj nain obezbedi idealna distribucija vode za

navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaenja po duini i irini rizosfernog sloja. Premamehanikim osobinama zemljita u naim glavnim malinogrjima, najbolje je koristiti laterale saemiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Veoma je znaajno da zanavodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale, gde kod najkvalitetnijihproizvoaa, visinska razlika na duini reda moe iznositi i preko 35 m.

Treba stalno imati na umu, da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatakkiseonika kao i na vodni deficit. Prevlaivanje dovodi do ozbiljnih problema, pa u tom smislunavodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i nadubini od 50 cm, kako bi se definisao to precizniji reim navodnjavanja zasada maline. injenica damalina spada u useve koji za uspean rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika daak ni privremeno ne podnosi prevlaivanje, zahteva da predzalivna vlanost treba da padne

neposredno ispod take optimalne obezbeenosti, pratei vrednosti vodnog deficita na senzorupostavljenom na dubini od 10 cm. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajue stanjevlanosti zemljita detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm.

Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap poveava prnos maline 2,4 do19,2% u poreenju sa navodnjavanjem oroavanjem. Na lakim zemljitima zalivne norme su nie, aintervali izmeu zalivanja krai. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljitu, sa niimsadrajem humusa (1,9%) u uslovima Poljske dobijene su znaajne utede u vodi za navodnjavanjekod sistema kap po kap u odnosu na sistem oroavanja. Ukupna norma navodnjavanje smanjena jesa 328 mm na godinjem nivou na samo 203 mm to je doprinelo, poveanju prinosa, krupnoe ikvalteta maline, sadraju eera i vitamina. Od ukupno usvojenih kolina vode u navodnjavanjuzasada maline sistemom kap po kap na lakim zemljitima, solidno obezbeenih organskom

materijom, proseno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh koliina vode, iz slojadubne 10 do 20 cm jo 25 % , potom iz sloja dubine 20 do 30 cm jo 19 %, dok se iz podorinog slojadubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al., 2002).

U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnimnavodnjavanjem postigne to vea krupnoa plodova, a da se ne pretera pogledu broja i bujnostiizdanaka za sledeu sezonu. Tenziometri su idealni sa stanovita kontrole veliine zalivnih normi kodnavodnjavanja maline i jagodastog voa uopte (Hoppula i Salo, 2007), jer na bazi odreenepredzalivne vlanosti (-150 hPa; -300 hPa i -600 hPa) moemo definisati i visok prinos (obilnonavodnjavanje), ali i vrstina plodova i uee rolenda moe biti visoka. Obilno navodnjavanjenaroito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi dolo do izmrzavanja izdanaka za narednugodinu, tako da sadraj vlage na tenyiometra bude u okviru sile dranja vode od -600 hPa (Hoppula i

Sallo, 2006). Navodnjavanjem zasada mailne u ileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalneevapotranspiracije, karakteristika zemljita i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifinemodele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoe i vrstine ploda naracionalnim i odrivim osnovama.

Navodnjavanje nije jedini nain da se utie na vodni reim maline. Drugi veoma vaan aspectmodern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje lejecrnom mal folijom (Mage 1982, Makosz 1986, Stojanowska 1986, Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Osimto se smanjuje evaporacija sa slobodne povrine zemljita, eliminiu se korovi I gubici zemljinevlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986, Rechnio 1989, Lipecki 1992). Makosz (1986 poTharatanols) navode mnogo vee prinose kod zasada na foliji, u odnosu na zasade u kojima su korovisuzbijani upotrebom herbicida.

7


8/29

Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem mal folijom u punomvegetativnom porastu, onda ni padavine od 20 mm ne mogu znaajno prorediti uobiajenu dinamikunavodnjavanja, ve eventualno odloiti zalivnu normu za dan ili dva.

Zahvaljujui injenici da su supstrati na bazi treseta, ili kokosove kore i vlakna idelani saaspekta ukorenjavanja, onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci.

Kod zemljita srednjeg mehanikog sastava rastojanje meu emiterima moe biti i do 50 cm. Vrlo jeznaajno da se zbog promene u distribuciji zemljine vlage, novi izdanci za narednu godinu javljajuiskljuivo u zoni reda, to smanjuje koliinu rada u njihovoj kontroli.

Prema ispitivanjima Jaroslavceva, (1987) malina za bazini prinos od 8 t/ha ukljuujuiukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara, iz zemljita u proseku iznese 50 kg/haN, 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. Mineralna ishrana zavisie od obezbeenosti zemljita najvanijimmakroelemntima i njihove pristupanosti biljkama, katakterisitikama klime odreenog proizvodnogpodruja i meteorolokim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni, agrotehnikih i pomotehnikih merakoje se praktikuju, ali i od specifinosti odreenih sorti. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljinograstvora, kako kod kiselih, tako i kod alkalnih zemljita, u sluajevima nepristupanih formi

odreenog makroelemenata, neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva, ali i u sluaju neadekvatnevlanosti zemljita, korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne koliine hraniva,neophodnih za normalan porast i razvie, ak i na zemljitima veoma bogatim u pogledu sadrajaosnovnih biogenih elemenata.

Najvaniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku produkciju ivegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je kalijum presudan za prinos ikvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na suu I zimske mrazeve.

Heiberg (2002) opisujui funkcionalne vezu izmeu mineralne ishrane azotom, suzbijanjakorova u meurednom prostoru i kontrole izdanaka istie da je pedantan odnos prema meramanege uticao u znaajnoj meri na koncentraciju azota i kalijuma u listu, povean vegetativni porast, alii krupnou ploda. Prema rezultatima u gajenju maline na foliji i sa navodnjavanjem kap po kap,

norme ubrenja azotom preko 60 kg/ha ne dovode do znaajnog poveanja prinosa.Jeffries et al., (2008) navode da je za razvoj odrivog sistema ishrane zasada maline azotom ucilju smanjenja zagaenja podzemnih voda nitratima neophodno odrati sadraj pristupanogazota u rizosfernom sloju korena ispod 55 ppm. U tu svrhu se nakon berbe obavlja setvapokrovnih useva, ili se permanentno odrava zatravljen meuredni proctor.

Dobra mineralna ishrana zasniva se na to preciznijem uzorkovanju zrmljita i detaljnimagrohemijskim analizama obezbeenosti mikro i mikrolementima, kako vrednostima ukupnorazmenljivih hraniva, tako i vrednostima u zemljinom rastvoru koje smnatramo lako pristupanimbiljkama. Pravilno uzorkovanje posebno se komlikuje injenicom da se zasad maline obino ubri utrake, bilo da se unose mineralna ubriva, ili pak neka mineralna ubriva, kao ivinski stajnjak.Zebarth et al., (2002) navode da je potpuno sluajni raspored mesta za uzorkovanje krajnje

neprecizan zbog specifinosti naina ubrenja maline i da sistematsko uzimanje uzoraka daje mnogobolje rezultate: u zoni reda, u zoni trake u koju se obino ulau ubriva neposredno uz red, u zonisredine meurednog prostora i konano u pojasu na sredini izmeu trake za ubriva i sredinemeurednog prostora.

MIneralna ishrana odvija se podjednako na korienju konvencionalnih metoda, ali inaprednih tehnika koje podrazumevaju primenu mineralnih hraniva putem sistema zanavodnjavanje.

Veoma je vano da se pravilnom mineralnom ishranom izbegne akumulacija fosfata uzemljitu. Visok sadraj izmenljivog fosfora esto dovodi do pojave deficit u ishrani cinkom. Posebnovoditi rauna o injenici da se visoke koliine fosfora nalaze u pileem stajnjaku, tako da stalnaneselektivna upotreba ovog organskog ubriva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije

u povrinskom sloju zemljita.

8


9/29

Sve vrste jagodastog voa izuzetno su osetljive na korienje bilo NPK formulacija, ilipojedinanih ubriva koje u svom sastavu imaju hloride. Klasina meana ili kompleksna ubrivarastvorljiva u citratima, uglavnom su formulisana na bazi kalijum hlorida (KCl), te ih treba izbegavatikod osnovnog ubrenja i zasnivanja malinjaka, ali i kod redovne mineralne ishrane. Kada sadrajhlorida u zemljinom rastvoru pree granicu od 600 do 700 ppm poinje znaajno smanjenje

usvajanje nitrata, kao najpovoljnijeg oblika azota u zemljitu, a posle izvesne granice, hlor u biljnimtkivima poinje da deluje toksino. Neocleous i Minas, (2007), su utvrdili negativan efekat pojaanihkoncentracija NaCl u kulturi in vitro, odnosno Neocleous i Vasilakakis, (2007) u gajenju maline sorteAutumn Bliss u plastenicima. Usled poveanja sadraja soli u medijumu i akumulacije hlorida ubiljniimm tkivima dolazi do smanjenja fotosintetske aktivnosti i veliine I funkcionalnosti stominogaparata, bez obzira to se ne poveava sadraj CO2 u tkivima. Konstatovano je dalje da se smanjujesadraj hlorofila u listu, smanjuje se nivo transpiracije kao i vodni potencijal i uopte brzina usvajanjavode. Sve ovo za posledicu ima manji porast izdanaka, smanjene lisne povrine, bre odumiranjelistova, smanjenje ukupne biljne mase. Autori smatraju da je toksina akumulacija u tkivima osnovniuzrok tetnog delovanja hlora, u mnogo veoj meri u odnosu na posledicu permanentnog zatvaranjastoma.

Zato treba u ubrenju maline koristiti samo meana, ili kompleksna granulisana ubrivaformulisana na bazi kalijum nitrata i monoamonijum fosfata, ili diamonijum fosfata. ubrivaformulisana na bazi kalijum sulfata su prihvatljivo reenje na zemljitima sa neutralnom, iliblagoalkalnom hemijskom reakcijom zemljinog rastvora.

Lenartowicz, (1986) navodi da ubrenje kalcijuma uvek utie na smanjenje usvajanja ostalihmakroelemenata, Izbalansirana ishrana azotom i kalijumom sa druge strane doprinosi poveanomusvajanju cinka i bakra.

Spiers et al, (1999) su u gajenju maline na istom pesku ispitivali 3 nivoa mineralne ishraneN, P, K, Ca, i Mg i ustanovili da visoka doza azota uslovljava visoke koncentracije u listu Fe, dok sesmanjuje usvajanje Ca i Mg. Poveane doze fosfora u ishrani vode ka boljem usvajanju P 2O5 i Cu, alismanjuju usvajanje Ca. Visoke doze kalijuma u ishrani, oekivano smanjuje usvajanje Ca i Mg, a

poveava koncentraciju u listu P2O5, K2O, Fe i Cu. Ukoliko se poveavaju doze kalcijuma u mineralnojishrani, dolazi do poveane akumulacije P2O5 u listu i smanjenog usvajanja Mg i Mn. Ukolio se pakpoveaju doze magnezijuma, onda e se smanjivati usvajanje Ca. Pojave deficitaili pak toksinosti,najee su kod poremeaja u mineralnoj ishrani azotom, kalijumom I magnezijumom.

Napredna tehnologija gajenja maline zasniva se na novom konceptu ishrane, po kome ak 10do 15% ukupnih koliina hraniva treba uneti putem folijarne primene. Na taj nain doprinosi sepostizanji vrhunskog kvaliteta, ali i poveanju, odnosno indukovanju otpornosti na preovlaujuebolesti.

Redovna viekratna folijarna primena kalcijuma, prema nekim autorima doprinosi duemuvanju, (Ali, 1994), ali se dobijaju i krupniji i mnogo vri plodovi, sa veim ueem rolenda i saveim sadrajem bojenih materija. Po drugim autorima primena kalcijuma doprinosi i veoj

otpornosti na sivu trule(Montealegre i Valdes, 1993).Krajem leta, novoformirani izdanci tretiraju se rastvorom monokalijum fosfata, obinozajedno sa primenom akaricida u konvencionalnoj hemijskoj zatiti. Folijarna ishrana bogatafosforom i kalijumom doprinee da nakon obilnog navodnjavanja, kiovitog leta, ili obilne ishraneazotom, stvoreni rodni pupoljci ne metamorfoziraju u vegetativne elemente.

U jesen se vri obavezno tretiranje izdanaka, tzv. plavo prskanje, kada srednje dnevnetemperature jo uvek ne spadnu ispod 15oC. Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu,neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednou rastvora oko 6,5. Ovoprskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). Drugo tretiranje, koje seobavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/havode). Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom uslovie pripremu izdanaka za prezimljavanje.

Poveanje koncentracije, odnosno gustine elijskog soka, smanjenje koliine slobodne vode uintercelularima, nakupljanje plastinih materija poveava viskozitet, odnosno otpornost na niske

9


10/29

temperature i smanjuje opasnost od mogueg izmrzavanje izdanaka. Ovakvo stanje dormantnostiprekidamo u prolee u eljenom terminu, shodno oekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja.

U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadrajem mikroelemenata,koje ne sadre biuretnu ureu u azotnoj komponenti, niti hlor, ili druge tetne, pa ak ni balastnematerije. Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala, a neophodno je da odnos

amidne i amonijane forme azota bude adekvatno izbalansiran.Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u sluajevima ozbiljnih

problema u porastu i razviu zasada maline. Obino se najee primenjuju kod stresnih situacija,poput toplotnih udara, nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom, pojave grada, ili nakondefolijacije usled napada patogena, tetoina, ili mehanikog delovanja olujnog vetra. Aminokiselinedoprinose i boljem usvajanju primenjenih zatitnih hemijskih sredstava

U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reagujena primenu gvoa i bora.

Veoma dobre rezutate, kako u folijarnoj primeni, tako i u fertigaciji daju i ubriva sadodatkom biostimulatora, poput ekstrakta morskih algi najee Ascophyllum nodosum (Loyola iMuoz, 2008). Primenom u borovnici, ali i u ostalim vrstama jagodastog voa ne dolazi do znaajnog

poveanja prinosa, ali se poveava signifikantno krupnoa plodova i sadraj suve materije.U organskoj proizvodnji se esto koriste razliiti pripravci, ajni rastvori kompostiranogorganskog materijala, koji veoma doprinose i poveanju sadraja antioksidanasa, elaginske kiseline idrugih polifenola, flavonida i tanina (Hargreaves et al., 2008) sa izrazitom zatitnom funkcijom upogledu ljudskog zdravlja. Sadraj elaginske kiseline je specifina sortna karakteristika, podjednakokod maline, kao i kod kupine (Vrhovsek et al., 2008). Gudej i Tomczyk, (2004) istiu da meuflavonidima ima dosta quercetyn-a sa visokim antikancerogenim efektom. Wang et al., (2009) istiuda na sadraj flavonida u velikoj meri utie i pravovremenost berbe, ali i duga izloenost jakom svetludo momenta podhlade i kasnijeg zamrzavanja.

U proizvodnji maline u plastenicima, prebujan vegetativni porast je esto veliki problem.Zbog toga se praktikuje folijarna primena prohexadione calcium-a (regulator rasta koji inhibira

biosintezu giberelina), to za rezultat ima skraenje internodija i visine porasta, ali ne i smanjenjebroja cvetova i zametanja plodova. Prema Palonen et al., (2009) ovi tremani nisu imali uticaj napoveanje otpornosti izdanaka na niske temperature. Redalen (1986) pak smatra da je selekcijaorpornih sorti jedini put umanjenja teta od izmrzavanja izdanaka i rodnih pupoljaka.

Polinacija i bioloka zatita maline

10


11/29

Malina spade u vrste jagodastog voa iji prinos i kvalitet veoma mnogo zavisi od prisustvaprirodnih, ili introdukovanih polinatora. Mada su cvetovi hermafroditni i samooplodni, u sluaju loei nepotpune oplodnje, kvalitet plodova je slab, a procenat rolenda relativno nizak. Razlog tome estolei u injenici da svaki pojedinaan semeni zametak u zbirnom plodu kotunici mora biti zasebno

oploen. Poevi od osnove do vrha ploda svaki ig tuka biva receptivan na polen u vrlo kratkomperiodu, da bi prsten po prsten, tokom nekoliko dana (3 dana pa do 4-5 dana kod hladnog vremana),ceo sloeni plod bio oploen. Praenje polena traje oko 35 sati, mada kod lepog vremena 70-80%polena prai tokom prvog dana cvetanja. Kia, hladno vreme, ili pak niska relativna vlanost vazduhazaustavljaju praenje polena i smanjuju njegovu kvalitet i fertilnost. Pri tome samo igovi tukovaspoljnjeg prstena pasivno prime polen sa pranika, dok se centralno pozicionirani igovi tukova,nikad ne dodiruju sa anterama. Sasvim je jasno, za dobru oplodnju neophodan je veliki proj posetainsekta polinatora.

U letnjoj proizvodnji dnevno je na hektaru zasada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova,

dok je u jesenjoj proizvodnji taj broj manji (0,6 do 1 milion), jer cvetanje traje due i do 45 dana, zarazliku od cvetanja u maju i junu koje traje u zavisnosti od klimatskih uslova 12 do 26 dana. Solitarniinsekti u cvetovima maline sakupljaju i polen (novootvoreni cvetovi) i nektar (i kod novootvorenih istarijih cvetova). U odnosu na medonosnu pelu koja preferira nektar, bumbari vie sakupljaju poleni podjednako poseuju tek otvorene, kao i starije cvetove, one koji su lako uoljivi, ali i one koji surelativno sakriveni. Treba imati na umu da strano-oplodnja daje mnogo bolji kvalitet i krupnouploda maline, tako da sorte sa dobrim kvalitetom polena treba obavezno ukljuiti u kombinovanizasad sa naprednom tehnologijom gajenja maline za sveu potronju. Inae, malina je veomaatraktivna pelinja paa, pa se sa hektara moe sakupiti ak 150 do 250 kg meda, to jedesetrostruko vie u odnosu na jabuku (5 do 10 kg/ha).

U ekosistemima sa ouvanim biodiverziotetom polinacija zasada maline sa konvencionalnom

proizvodnjom za smrzavanje obino ne predstavlja vei problem. Populacija solitarnih pela izspontane prirode je veoma visoka, posebno Osmia spp., Megahillidae , mada odreene vrste kao tosu Osmia cornuta i O. rufa mogu biti koriene i putem dopunske introdukcije (Kruni i Stanisavljevi,2006; Stanisavljevi i Nedi, 2008)

Kod gajenja maline u zatienom, ili poluzatienom prostoru uz dopunsku polinacijubumbarima (Bombus terestris) dobijaju se sjajni rezultati, posebno na nekim sortama namenjenimpreteno sveoj potronji, kao to je Tulameen. Preliminarni rezultati polinacije zasada malinebumbarima u proizvodnji maline na otvorenom polju pokazuju da u malinogorjima sa ouvanimbiodiverzitetom, bumbari trpe prilino visoku konkurenciju u odnosu na solitarne pele iz spontanepopulacije.

Za razliku od proizvodnih podruja sa ouvanim biodiverzitetom, u vie urbanim proizvodnim

uslovima, odnosno u sluaju gajenja maline u poluzatienom, ili zatienom prostoru, polinacijabumbarima za rezultat ima uobiajeno poveanje prinosa od 13 do 25%. Posebno je izrazit efekat

11


12/29

poveanja krupnoe ploda maline na udaljenosti do 100 m od konica sa bumbarima. Premaprosenim vrednostima brojnih oglednih ispitivanja, upotrebom bumbara u polinaciji zasada malineprosena masa ploda se poveava za 0,5 gr. U polinaciji maline se koriste sledei tipovi konicabumbara:

TIP VELIINA KOLONIJE POVRINA(radilice/matice) (m2)

Normal (N) 50-60 / 1 750-1000Extra (E) 70-80 / 1 1000-1500Tripol (T) 350-400 / 3 Do 5000

U staklenicima i pojedinanim plastenicima obino se koriste uobiajene konice, iji broj idinamika unoenja zavise od povrine zasada, ali i od potencijala rodnosti. Ukoliko veliina plastenikaili staklenika dozvoljava, poeljno je za polinaciju odabrati veliku konicu Narupol E. Osim veeg brojaradilica, kolonija je neto starija, a bumbari krupniji. To znai da e vie vremena provoditi u

sakupljanju polena, pa e i efekti polinacije biti bolji, naroito ako uslovi nisu savreni. Izolovanekonice TRIPOL su u prednosti kod polinacije zasada maline na otvorenom polju i u poluzatienomprostoru (PE nastrenice i mrearnici). ine ih tri jake kolonije, svaka sa maticom, a ista se pravilnomupotrebom moe koristiti za polinaciju jagodastog i drugih vrsta voa i povra ak 8 do 10 sedmica.

Optimalne temperature za polinaciju bumbarima iznose 10-28C, odnosno u uem opsegu 15do 25C. Kada se temperatura u konici podigne iznad 28C, radilice ne poseuju cvetove, ve ostajuu konici trudei se da je rashlade i uspostave optimalni temperaturni reim.

U polinaciji je veoma vaan monitoring, koji podrazumeva brojanje jedinki koja se vraaju ukonicu. Ako se kod konica prosene aktivnosti ustanovi npr. da se za 10 minuta 18 jedinki vraa ukonicu, to znai da e tokom dana biti poseeno oko 260.000 cvetova.

Dakle za dobro opraivanje i oplodnju u zasadu maline dovoljno je pozicionirati 2 do 3 tripol

konice, u kojim su po 3 drutva bumbara aktivna 6 do 8 nedelja, tako da mogu posluiti uprethodnoj polinaciji jagode, borovnice, ili nekih drvenastih vrsta voa sa ranijim cvetanjem npr.trenje i vinje. Konice se u zasad unose neposredno pred cvetanje, ili 5 do 7 dana pred cvetanje. Uovom sluaju je neophodna dopunska ishrana polenom do momenta punog cvetanja. Sa ishranomtreba prestati najmanje 24 sata pred otvaranje bumbara. Ukoliko je meuredni prostor zatravljen ipreovlauiju cvetne vrste poput mrtve koprive, maslaka i sl., onda konice mogu biti otvorene pardana pred poetak cvetanja zasada maline. Bumbari su najaktivniji u jutarnjim satima od 5 do 8asova i popodne od 16 do 19 asova. Radilica u minuti poseti 3 do 4 cveta, a u optimalnim uslovimai 4 do 5 cvetova. Za punu oplodnju neophodno je 5 do 6 odvojenih poseta istom cvetu, obinodnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna, tako da se tokom 3 dana obavi kompletna oplodnja izametanje u zbirnoj kotunici.

Konice sa bumbarima se postavljaju na visinu 0,5 do 1 m, na mestima relativno zatienimod direktnog sunca (osim u rano prolenom periodu) i nikako u zoni reda neposredno uz lisnu masu.Takoe, treba voditi rauna da mravi ne ugroze bumbare tretiranjem oslonca adekvatniminsekticidom, ili korienjem mamaca od boraksa i smeeg eera. Nakon postavljanja konice vano

je da se drutva umire (stres usled transporta i manipulacije) i tek nakon sat vremena osloboditiotvore na konici. U zatienom prostoru konice treba unositi popodne kada su ventilacioni otvorizatvoreni, kako bumbari u prvim orijentacionim letovima ne bi napustili zatien prostor. Nakonorijentacionog leta, bumbari odmah zapoinju polinaciju maline. Generalno, bumbari su uzatienom prostoru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni satima.

Polinacija bumbarima, uostalom kao i drugim solitarnim vrstama, podrazumeva oprezprilikom planiranja i izvoenja hemijske zatite. Polinacija prestaje ukoliko ostaci toksinih preparatadospeju u digestivni trakt polinatora, ili pak miris pesticida izaziva prestanak posete cvetovimamaline. Zato neki od pesticide podrazumevaju zatvaranje konica i njihovo prekrivanje, dok drugi pak

12


13/29

podrazumevaju privremeno uklanjanje konica iz zasada u trajanju od svega pola dana, pa do 2-3,odnosno 7 dana. npr. Indoxacarb (Avaunt) za suzbijanje sovica je veoma toksian za bumbare iperzistentan najmanje 3 dana nakon tretiranja. Ukoliko je drutvo zatvoreno due od 2 dananeophodno je dopunski hraniti kolonije polenom u koliini 5 gr po drutvu dnevno, kako ne bi dolodo uginua larvi bumbara.

Sistemini pesticidi koji se primenjuju putem sistema za navodnjavanje kap po kap izazivajukod bumbara vee tete u malini nego recimo kod useva paradajza, koji produkuje uglavnom polen,za razliku od paprike, a naroito jagodastih vrsta voa, koje produkuji i srazmernu koliinu nektara.Zbog obilne produkcije nektara, sa dovoljnim sadrajem eera nije neophodna dopunska ishranakolonija bumbara eernom vodicom, pa od momenta cvetanja treba zatvoriti pristup bumbarima.

Radi manipulacije konicama, neophodno je nakon zatvaranja dvosmernog otvora, ostavitinajmanje 2 sata otvoren jednosmerni ulazni otvor, kao bi se kompletno drutvo prikupilo u konicu.Konice koje se uklanjaju iz zasada, uvaju se privremeno na sobnoj temperature 18 do 20C.

to se tie polinacije u zatienom prostoru najee se preporuuje korienje ekstra velikihdrutava, koja obino dolaze sa nedelju dana starijim radilicama, koje su krupnije, veie vremenaprovode van konice i efekti polinacije su bolji. Natupol E je dovoljna za oko 1250 m 2 zasada maline u

zatienom prostoru.Sistem itegralne zatite maline (IPM Itegradet Pest Menagement) zasniva se na principu

kombinovanja precizne primene pesticida i uvoenja odgovarajuih mera bioloke zatite i svihdrugih tehnika u kontroli pojave kljunih bolesti i brojnosti tetoina. Malina, kao i drugi zasadisitnog voa, sve vie se zasniva u razliitim oblicima zatienog prostora: tunelima, modernimplastenicima, ili staklenicima, gde uslovi gajenja pogoduju uspenom korienju predatora i parazita,bilo da se oni unose, ili se spontano javljaju u prirodi. Takoe, selekcijom naprednih sorti malinemogue je ostvariti znaajan stepen genetske otpornosti, to e sinergistikim delovanjem korisnihorganizama dati eljen efekat u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda (Birch et al., 2004).

Najznaajnije tetoine u zasadima maline iz konvencionalne proizvodnje u naimmalinogorjima (Miloevi, 2001) su; malinina buba (Byturus tomentosus Fabr), malinin cvetojed

(Authonomous rubi Herbst), malinin moljac (Incurvaria rubiella Bjerk), malinin prstenar (Agrilusrubicola Abeille), malinin staklokrilac (Bembecia hylaeiformis Lasp), malinin korebus (Coroebus rubiL), malinina muica (Thomasniana theobaldiBarnes), lisne vai (Aphididae), malinina muva (Pegomiarubivora Coqu), malinin smotavac (Notacelia udmanniana L), malinina muva galica (Lasioptera rubiHeeg), malinina grinja (Neotetranichus rubicola Trag), malinina grinja (Eriophyes gracilis) i dr.

Milenkovi i Stanisavljevi, (2003) u svom izvetaju o mogunostima integralnog suzbijanjatetoina maline u Srbiji navode da su prouzrokovai najvee ekonomske tete u zasadima maline:mala i velika malinina vaAphis idaei, Amphorophora idaei, malinin (jagodin) cvetojedAnthonomusrubi, malinina grinja Phyllocoptes gracilis, u toplim i sunim letima obian pauinar Tetranychusurticae, a sporadino manje tete nanose i malinin moljac Lampronia (Incurvaria) rubiella, malininamuva galica Lasioptera rubi, malinina buba Bytirus tomentosus, majski gundelj Melolontha

melolontha, rutava buba Tropinota hirta, crni ruiar Oxythirea funesta i poljski zrikavac Oecanthuspellucens.Uspenost kontrole vai u gajenju maline zavisi od predominatnih tetnih vrsta i jaine

napada. Kljuna vrsta je velika malinina va, koja je vektor brojnih virusnih oboljenja. Hemijskakontrola zasniva se na korienju pirimicarb-a sa minimalnim negativnim uticajem na biolokiprogram zatite, koji se sastoji od unoenja populacije Phytoseiulus persimilis,Amblyseius cucumeris,ali treba imati na umu da je u odnosu naAphidoletes aphidimyza pirimikarb dosta tetan.

U zasadima maline predatorska muva galica Aphidoletes aphidimyza dokazano je uspenija ukontroli vai od predatorskih osa kao npr. Aphidius colemani, koja se veoma esto koristi u biolokojzatiti povra. Posebno je vano da temperature tokom noi budu iznad 14-15 0C. Dakle, ranijetokom sezone moe se koristiti hemijska zatita, a introdukciju predatorskih vrsti treba obaviti nakon

cvetanja i zametanja, tako da tokom berbe izbegnemo upotrebu pesticide. Komercijalni preparatisadre obino oko 1000 pupa Aphidoletes u nosau od vermikulita. Nakon to predatorske vrste

13


14/29

galica izlegu jaja u kolonijama vai, larve koje se pile intenzivno se hrane i reguliu na taj nainveliinu populacije vai. Unosi se na nedeljnom nivou u koliini 1 jedinka/m2 do konanoguspostavljanja bioloke ravnotee.

Osolike muve Episyrphus balteatus, Syrphidae, su znaajni predatori vai, koje imaju velikipotencijal u malini. Kao i kod kod muve galice, presudnu aktivnost u kontroli vai imaju larve ove

vrste osolikih muva. Komercijalno se pupe isporuuja u nosau od vermikulita i direktno nanose izboica na mal foliju, nikako na direktnu sunevu svetlost, odakle se pile odrasle jedinke. Natemperaturama od 20oC enke legu na stotine jaja u blizini kolonija vai. Jedna larva osolike muve,tokom dve sedmice razvoja, proseno pojede 300 do 500 vai. Unosi se kod lakeg napada 100pupa/ha, odnosno 2 boice, najee 3 puta, kada su srednje dnevne temperature iznad 15 oC ,nikako pre cvetanja, jer odrasle jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara za reprodukciju.

Kontrola grinja zavisi od brojnosti populacije koja je prezimela, odnosno od mikroklime uzatienom prostoru. Vea energetska efikasnost, odnosno toplija klima u plastenicima pogodujeranijem razvoju populacije na mladim izdancima u prolee. Veoma vana u uspenoj integralnojzatiti jeste redovna kontrola prisustva i brojnosti grinja (najee crvenog pauka). Obino se prvo

javlja na starijem liu, ali podjednako treba posvetiti panju i mlaim listovima. U kontroli pod

lupom, ili binokularnim mikroskopom pregledati 50-100 listova.Standardne mere zatite maline od grinja podrazumevaju introdukciju predatorske grinje

Phytoseiulus persimilis, to podrazumeva obavezan temperaturni opseg od 15 do 25 oC. im se uoiprvi napad grinja, u plastenik se unosi 1-2 jedinke po izdanku. Iz boce u kojoj se u piljevini kao nosaunalaze nimfe, ili odrasle jedinke Phytoseiulus persimilis, korisni insekti se direktno posipaju nalistove, ili u papirne kutijice (dibox), u intervalima od po 7 do 15 dana, onoliko puta koliko jeneophodno da se uspostavi prirodna ravnotea izmeu korisnih i tetnih grinja. U aritima napadaponekad treba uneti i do 10 jedinki predatora po jednoj biljci, odnosno u proseku 20 jedinki/m2. Boljirezultati po Linderu et al. (2003) postignuti su sa 2 unoenja 10 jedinki/m2 nego sa predatorskomgrinjom iz spontane prirode Amblyseius andersoni. Za razliku od Phytoseiulus koji ne prezimljuje,

Amblyseius andersoniu visokom procentu preivljava niske temperature na prizemnom delu stabla.

Ova predatorska grinja se uspeno koristi i u gajenju jagodastog voa na otvorenom polju,podjednako u kontroli standardne populacije, ali i tarzanomidnih vrsta grinja(Easterbrook, 1992).

Predatorska muva galica Feltiella acarisuga je korisna dopuna za Phytoseiulus, mada seponekad javlja i spontano, posebno tokom leta. Obino se nabavlja u malim cevicama u kojima jeoko 250 pupa koje se pile i kao odrasle krilate forme polau jaja blizu kolonija grinja. Larve Feltiellase hrane jajima i larvama grinja i na taj nain reguliu brojnost populacije grinja. Kod blaeg napadagrinja 1-2 cevice se unose u 2 do 3 navrata (tretmana), a kod jaih napada do 5 cevica. Korienjemuva galica je jednostavno, a primena jevtina, stim to je optimalni nivo temperature kodintrodukcije daleko vii 20-27 0C, te se primenjuje samo kod dvorodih sorti maline u plastenicima, ilikod gajenja maline u staklenicima i plastenicima sa dopunskim grejanjem. Introdukcija na otvorenompolju obavlja se tokom leta, ali to podrazumeva uvoenje koncepta integralne, ili bioloke zatite, sa

selektivnom upotrebom pesticide u kontroli bolesti i tetoina.Predatorska grinja Amblyseius (=Neoseiulus)californicus se unosi do 10 jedinki /m2 u sluajugajenja maline u plastenicima i staklenicima bez grejanja. Osim to pokazuje manju zavisnost odtemperatura, ima daleku veu tolerantnost na primenu fungicida u odnosu na Phytoseiulus, mada jeu optimalnim uslovioma manje efikasna. U ranoj proizvodnji pak daje mnogo bolje rezultate odPhytoseiulus-a. Rezultati koje navode Bylemans et al., (2001) ukazuju da u kontroli obinogpauinara kod gajenja maline sorte Autumn bliss u tunelima visine 3,5 m uspeno moemo koristitisve pomenute vrste predatora, ali i predatorske grinje Typhlodromus pyri.

Takoe, Cabaleiro et al. (2003) istiu i mogunost primene biljnih ulja, uglavnom uljnihemulzija polietoksi estara iz uljane repice (Brassica napus var. oleifera L.), mineralnih ulja, ili pakribljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline, pri emu visoke koncentracije primene ne dovode do

fitotoksinosti, iako je konstatovano delimino skraenje bonih izdanaka.

14


15/29

U sluaju vrlo jakog napada dopunska primena insekticida je neophodna, iako je brojakaricida koji se uspeno mogu primenjivati vrlo ogranien. Tokom leta, nakon berbe maline, obinose koristi chlofentezine (Apollo), kako se ne bi ugrozio bioloki program zatite. Karenca u odnosu navreme primene je oko 7 dana, kao i kod useva krastavca. U plastenicima gde se u hortikulturnojproizvodnji koristi bioloka zatita, u upotrebi je sasvim prihvatljiva i vrlo efikasna kombinacijafenbutatinoxide(Torque) + hexythiazox (Nissuron), a u novije vreme se u upotrebi nalazi i bifenazate(Floramite), koji na uspostavljenu bioloku zatitu nema ni najmanji negativan uticaj, a karencanakon primene je veoma kratka.

Mada se retko javlja u zasadu maline na otvorenom polju, kontrola tripsa u proizvodnjimaline u zatienom prostoru mora zapoeti veoma rano, Praenje brojnosti populacijezasniva se na redovnom monitoringu pomou plavih lepljivih ploa, uz korienjeferomonskih atraktanata.Predatorska grinjaAmblyseius cucumeris (=Neoseiulus cucumeris) je osnov bioloke kontrole

populacije, bilo da se koristi iz boce nanoenjem na lisnu masu (50-100 jedinki/m2), ili iz kesice iz kojese ova parazitska grinja sporije pili tokom narednih 6 nedelja. Obino se primenjuje 4000-5000kesica/ha veanjem na izdanke maline u poetku cvetanja. Optimalni temperaturni opseg je 15-250

C, to podrazumeva introdukciju u kasnijim fenofazama porasta i razvia.Predatorska buba Orius laevigatus je veoma efikasna protiv tripsa, kako duvanovog, tako ikalifornijskog, a poto se hrani polenom, uspeno preivljava i bez prisustva jedinki tripsa, pa seunosi preventivno od cvetanja 1 jedinka/m2. Treba imati na umu da je veoma osetljiva vrsta naprimenu konvencionalnih fungicida. Unosi se kad nona temperature dostigne 16 do 17 oC, a dnevnepreu 20 oC. U proizvodnji u zatienom prostoru sa dogrevanjem, obino se svakih mesec danaobavlja unoenje 1 jedinke na 2 m2 ukoliko populacija tripsa prethodno nije imala kritine vrednosti.Ukoliko doe do jaeg napada u arita se unosi 2 jedinke/m2.

Kada se zbog velike bujnosti ne moe u konvencionalnoj zatiti efikasno obaviti suzbijanjepreparatima spinosad (Laser), ili abamectin (Vertimec), onda se istim u pripremi rastvora zatretiranje dodaju specifini atraktanti poput ATTRACKER koji specifinom meavinom fruktoze,

saharoze i maltoze mami odrasle jedinke da sisaju listove odmah po primeni i na taj nainpoveavaju unoenje aktivne materije u digestivni trakt insekta.Uspeh u kontroli leptira i njihovih gusenica zavisi u velikoj meri od dominantnih vrsti koje se

javljaju u zasadima maline. U proizvodnji na otvorenom polju obino nema nikakvih ekonomskiznaajnih teta, dok je u proizvodnji u zatienom prostoru opasnost mnogo vea, naroito koddvorodih sorti. Mogu napad velikog broja vrsta, ak i kupusara Mamestra brassicae, treba obaveznopratiti korienjem feromonskih klopki, a zatitu zapoeti kada broj uhvaenih insekata dostigne 2odrasle muke jedinke. Najbolje zatitu obaviti korienjem Bacillus thuringiensis var. kurstaki(Bt),

jer na taj nain u najmanjoj meri remetimo uspostavljenu bioloku ravnoteu. S obzirom da najboljedeluje na mlae larve, tretiranje treba zapoeti otprilike nedelju dana nakon to prva imagadetektujemo na feromonskoj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje visok pritisak populacije

na 7-10 dana.Mada se ne javlja u zasadima na otvorenom polju, kontrola bela leptiraste vaiTrialurodesvaporariorum moe biti veliki problem u zatienom prosturu sa grejanjem, naroito kod gajenjadvorodih sorti maline. Uspena kontrola korovske vegetacije je veoma znaajna, jer krajem avgusta ipoetkom septembra obino dolazi do migracije populacije bele leptiraste sa korovske vegetacije naotvorenom polju na zasad maline u zatienom, ili poluzatienom prostoru. Populacija tokom zimetakoe prezimljava na pojedinim korovskim vrstama u plastenicima, odakle rano tokom vegetacijepoveava brojnost populacije i nanosi velike tete mladim listovima. Zbog toga je neophodno ranopostaviti lovne lepljive ploe ute boje. Tamo gde se uz sistem za grejanje po elima, bonimstranama plastenika i du oluka populacija ubrzano umnoava, mogu se postaviti i rolertrap trake,koje slue za hvatanje, a ne samo monitoring ove tetoine.

Bela leptirasta va se suzbija introdukcijom parazitske ose Encarsia formosa i Eretmoceruseremicus, kod jaih napada. Ukoliko je prisutna Bemisia tabacionda se koristi Etetmocerus mundus.

15


16/29

U negrejanim plastenicima se ove predatorske vrste ponu sa unoenjem, kada srednja dnevnatemperarura vazduha ne pada ispod 17oC, to je obino u negrejanim objektima od maja doseptembra. Obino se na nedeljnoj osnovi unosi 3-6 jedinki/m2, dok se ne uspostavi biolokaravnotea, dok se u sluaju jaeg napada unosi do 9 jedini/m2. Encarsia parazitira larve beleleptitaste najuspenije u drugom i treem stadijumu, koje pod mikroskopom lako prepoznajemo po

karaktersinoj crnoj boji. Osa se pili iz tela parazitirane vai nakon 4 do 9 dana. Preivljava naoptimalnoj temperature i vlanosti 36 do 43 dana, parazitirajui 60 do 143 larvi bele. Kartonskeploice sa po 60 (30) pupa ispod perforirane plastike postavljaju se u senci na oko 75 cm ispodvrhova biljka maline. Prema navodima Hristova-e, (1990) rezultati inrtrodukcije Encarsie formose uzasadima maline u zatienom prostoru omoguavaju uspenu kontrolu bele leptiraste vai,zahvaljui injnici da ciklus razvoja traje 21 do 33 dana, dok je kod bele duina ciklusa obino od 30do 47 dana.

Osim standardnih aktivnih materija (buprofezine/Elisa; acetamiprid/Tonus, Mospillan) ukonvencionalnom programu zatite, program integralne ili bioloke zatite podrazumeva primenunovih aktivnih materija: pyriproxyfen (Admiral) folijarnim tretiranjem, a putem sistema zanavodnjavanje: pymetrozine (Chess) i flonicamid (Teppeki). Ova aktivna jedinjenja u manjoj meri

remete uspostavljenju bioloku ravnoteu korienih predatorskih vrsti.Malinin (jagodin) cvetojed (Anthonomus ruby) je definitivno najvei problem u gajenju

maline na otvorenom polju, dok se u zatienom prostoru relativno retko javlja. U sluaju kada se uorganskim sistemima gajenja postavlja ogranienje upotrebe konvencionalnih insekticida, obino seu jagodama ili malini koriste prirodni piretroidi ekstrahovani iz buhaa Pyrethrum spp.(=Chrysanthemum eg. Tanacetum cinerarifolium), sa vrlo visokom efikasnou (Berglund et al,.2007). Primenjuju se nakon perioda prekrivanja zasada termozatitnim pauinastim folijama, totakoe smanjuje napad cvetojeda, najee samo jednom pred samo cvetanje. esto se zatita agrilfolijama namee kao jedino reenje u kontroli cvetojeda i rutave bube u zasadima jagode, maline idrugih vrsti jagodastog voa. Treba napomenuti da od njihove primene do introdukcije biolokezatite ne mora da proe izvesno vreme, jer nisu apsolutno perzistentni. S druge strane Inocenzi et

al., (2001), a potom i mnogi drugi autori iznose brojne rezultate mogue uspene kontrole cvetojedakorienjem feromonskih klopki. Dakle, u ovom momentu uestalost pojave, intenzitet napadanajee diktiraju karakter itavog sistema zatite maline. Mogunost uspene kontrole cvetojedaseletivnim insekticidima jeste veliko ogranienje za introdukciju biolokih naina kontrole drugihtetoina zasada maline. Za sada se koristi sistem postavljanja izolacionih pojaseva sa biljkamamaline koje slue kao klopka za spreavanje daljeg irenja napada iz pretenog pravca migracije, savisokom barijerom izraenom od zatitnih mrea adekvatne gustine u pravcu zasada.

Mada kod nas nema izvetaja o pojavi rilaa Otiorhynchus sulcatus, tete koje nanosi umehanizovanoj berbi maline u Poljskoj i Americi su veoma velike, a njihove larve grice takoemoguznaajno da ugroze proizvodnju, posebno u gajenju na supstratima, gde je veliina korenovogsistema maline znaajno limitirana. Najee se za suzbijanje koristi tretirenje bifenthrin-om (Talstar)

neposredno pred berbu, a dobre rezultate u suzbijanju larvi grica i injaka daje i primena putemsistema kap po kap. U novije vreme u sistemu integralne zatite koristi se preparati na bazi Na-Al-fluorida, kojim se postiu dobri rezultati bez tetnog uticaja na korisne organizme. U sluaju jakognapada tokom leta, treba primeniti deltametrhin (Decis), obavezno sat vremena posle mraka, potose radi o nonim insektima, ali treba raunati sa negativnim uticajem koji traje najmanje mesec dana.

U plastenikoj proizvodnji dvorodih sorti na supstratima koristi se nematoda Heterorhabditismegidis. Pakovanje od 50 miliona je dovoljno za tretiranje oko 200 m 2 kod gajenja maline nazemljitu, dok u sluaju gajenja maline na supstratima, potreban broj zavisi od zapremine supstrata.Primena je obino putem navodnjavanja, ali se moe primenjivati i prskalicama. Supstrat/zemljitepre i nakon primene ovih korisnih nematode mora se odravati u optimalnom nivou vlanosti, atemperatra mora biti iznad 13oC. Vreme primene je obino od sredine avgusta do kraja septembra.

Jak napad podrazumeva raniju primenu i ponavljanje tretmana, kod razvuenog piljenja larvi. Larverilaa koje su ve inficirane, menjaju boju u crveno-braon i uginu za nekoliko dana.

16


17/29

Mada malinina buba Byturus tomentosus predstavlja ekonomski najznaajniju tetoinuzasada maline u itavoj Evropi i severnoj Americi, kod nas se ree javlja. Mnogo vee tete nanosi uproizvodnji na zemljitu u odnosu na sistem gajenja u saksijama na supstratu. Rutinsko tretiranja

insekticidima u stadijumu poetka zrenja maline moe biti vrlo efikasno, ali je u pogleduuspostavljenog sistema bioloke zatite krajnje nepoeljno, posebno kod niskog pritiska tetoina.Bele lepljive ploe (Rebellbianco, Andermatt Biocontrol) koje su nedavno uvedene u upotrebu i kojemogu da sadre atraktante na bazi ekstrakta cvetova maline su vrlo efikasne u praenju brojnosti,tako da na hemijski tretman treba saekati nakon to konstatujemo do 5 jedinki malinine bube uzasadu maline namenjenog sveoj potronji. Dobre rezultate istiu i Woodford et al., (2001)ocenjujui efikasnost dve vrste atraktanata, kao i dve razliite vrste polietilenske vreice odnosnokontejnera.

Bele lepljive ploe koje sesastoje od dva elementa sastavese paretom ice i postave u zasad

pomou kanapa, kao na slici.Postavljaju se sredinom aprila,blizu prolaza, najpre na visinu 0,5-1,0 m, a kasnije se podignu navisinu 1,0-1,5 m, tako da ne buduzaklonjene bonim izbojcima. Kod

jakih napada lovne klopke (lepljiveploe) postavljaju se na svakih 30-50 dunih metara. Zamena ploase vri kada je 15% povrineprekriveno insektima.

Malinina muva galica Resseliella theobaldi moe nekad naneti velike tete na izdancimamaline i dovesti do znaajnog umanjenja prinosa, posebno zbog sekundarnih infekcija brojnimpatogenima. Sortiment u velikoj meri utie na napad ove tetoine. Na sortama Tulameen i AutumnBliss gotovo i da se ne javlja, ali na sortama sa grubljom stabljikom i pojavom pucanja izdanakabrojnost populacije moe biti zabrinjavajua.

Odrasle galice polau jaja u pukotinama na izdancima obino u maju zavisno od temperaturevazduha. Standardna zatita podrazumeva tretiranja prizemnog dela primarnih izdanakachlorpyrifos-om, to osim boljeg efekta tretiranja ima i manje posledice po uspostavljen sistembioloke zatite. Najvie istraivakih napora usmereno je ka korienju feromonskih klopki ubiolokoj zatiti, ali je i preventiva veoma vaan aspekt uspene kontrole malinine muve galice,posebno korienje nezaraenog sadnog materijala.

Od gljivinih i bakterijskih bolesti prema Miloeviu (2001) najveu tetu malinjacimananose: ljubiasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata /Niessl./Sacc), suenje izdanaka

17


18/29

(Leptosphaeria coniothyrium /Fuckel/Sacc) antraknoza (Elisionoe veneta /Burkholder/Jenk), sivaplesan i trule plodova (Botryotinia fuckeliana de Bary,Alternaria ssp., Pencicilium ssp. Cladosporiumssp., Rhizopus ssp. i Mucor ssp.) i venjenje izdanaka maline (Verticillium albo-atrum Reinke andBerth), rak korena (Agrobacterium tumefaciens Smith and Town) i rak izdanaka (Agrobacteriumrubi/Hild/Starr. et Weiss).

Williamson (2001) istie niz manje ekonomski znaajnih patogena zasada maline kao npr.antrakoza Elsinoe veneta, pegavost Didymella applanata i suenje izdanaka Leptosphaeriaconiothyrium, pepelnica Sphaerotheca macularis, plamenjaa Peronospora rubi, Phragmidium rubi-idaei, Hapalosphaeria deformans, ali je siva trule daleko najopasnije oboljenja zasada maline.

Za integralnu zatitu u zatienom prostoru veoma je znaajno dobrim provetravanjemsmanjiti uslove za infekciju sivom trulei. Iskustva iz Nemake (Erich et al, 2003) ukazuju, da osimdichloflunid-a (Euparen) koji se ranije masovno koristio, u poslednjoj dekadi je registrovano dostaaktivnih materija za uspenu kontrolu sa kraom karencom.

Za razliku od konvencionalnih aktivnih materija koje se mogu koristiti u odreenimfenofazama porasta za suzbijanje sive trulei:Captan (Captan), Iprodion (Dional), Vinclozolin

(Ronilan), Prosimidone (Sumilex), Boscalid (Cantus),Boscalid + Pyraclostrobin (Signum), Pyrimethanil(Mythos), Cyprodinil + Fludioxonil (Switch),Fenhexamid (Teldor), sve vie je istraivanja kojaukazuju na ogranienu mogunost njihovogkorinjenja u integralnim sistemima zatite i natetno delovanje na pojedine vrste predatora.Naroito je prema sopstvenim iskustvima tetnaprimena boscalida na populaciju Macrolophuscaliginosus, vrste predatora neophodne u konrolibele leptiraste i u novije vreme Tuta absoluta.

Takoe, razvijaju se i preparati koji su efikasni u biolokim i organskim sistemima gajenjamaline. Jorg et al., (2003) istiu da su u odnosu na Meeker, sorte Autumn Bliss i Tulameen dostaosetljivije na sivu trule, a da je u meusobnom poreenju efikasnosti u nekoliko sezona, veomadobre rezultate dalo tretiranje Switch-om i Teldor-om. Locke et al., (2002) s druge strane ispitujuistrobularine u kontroli sive trulei navode relativno dobru efikasnost, prvenstveno azoxytrobin-a(Quaris), ali i pojave fitotoksinosti, kako kod ribizle, tako i u zasadima maline.

Osim to se razlikuju po svojoj efikasnosti u preventivnoj zatiti i u zatiti od sive trulei odmomenta kada se ostvari infekcija, pojedini od navedenih preparata imaju i poveanu fitotoksinost,to je i sortna specifinost, a zavisi i od kondicije i stanja zasada u momentu tretiranja. U zatienomprostoru zasad maline osim sive trulei trpi povean rizik od infekcije ljubiaste pegavosti izdanakaDydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis.

Korisni mikroorganizmi koji produkuju razliite hitinaze (Shternshis et al., 2006) npr.Streptomyces sp. i Serratia marcescens izolovani sa plantaa maline u Novosibirsku, znaajno suumanjile infekciju Dydimelle aplanate i veliinu lezija na izdancima, to ukazuje na efikasnumogunost kontrole biolokim nainom suzbijanja. Veoma je vano da koliine azota ne prelaze 100kg/ha, a da koliina u pojedinanoj primeni ne bi trebalo da bude via od 50 kg/ha. Takoeizbalansiran odnos azota i kalijuma doprinosi boljem funkcionisanju imunolokog sitema, kojim sepoveava, ili indukuje otpornost. Redovna primena visoko-humifikovanih organskih ubrivadoprinosi poveanju indukovane otpornosti na sivu trule i druge patogene, kao i naknadna primenahuminskih kiselina, ekstrakta morskih algi, drugih organskih makromolekula (polipeptida iliesencijalnih aminokiselina).

Primena PE mal folija, ili pak nastiranje meurednog prostora mrtvim organskim malom, ili

njegovo zatravljivanje, takoe doprinosi boljoj i efikasnoj kontroli sive trulei u malini. U konceptuintegralne zatite, osim preventivnog pristupa kontroli sive trulei, brojne su i metode

18
http://www.springerlink.com/content/?Author=Margarita+V.+Shternshishttp://www.springerlink.com/content/?Author=Margarita+V.+Shternshis


19/29

kombinovanog hemijskog suzbijanja konvencionalnim fungicidima i bio fungicidima. Tanovi et al.2008), osim primene: fenhxamid, vinclozolin, benomyl i pyrimethanil 2x, ispitivali su i biofungicidPolyversum (a.i. oospore Pythium oligandrum) i F-stop (a.i. Bacillus subtilis) 4x pri emu su najboljuefikasnost ostvarili primenom Teldora i Mythosa.

Bioloka i organska proizvodnja maline i jagodastog voa uopte, kada je re o uspenoj

kontroli sive trulei, bazira se u ovom momentu na primeni preparata na bazi: Trichodermaharzianum, Bacillus subtilis, Aureobasidium pululans, kao i ekstrakta Reynoutria sachalinensis ukombinaciji sa okvaivaima, ili adjuvantima.

Harman (2000) istie da zahvaljujui kolonizaciji korena gajenih biljaka Trichodermauspostavlja simbiotski odnos na tkivu epidermisa, zahvaljujui kome je usvajanje vode i hranivaintenzivnije. Korisna gljiva lui materije koje rastvaruju nepristupane forme fosfora, obino sakalcijumom, ime je pristupanost makroelemenata, sekundarnih makroelemenata Mg2+, a l i imikroelemenata Fe3+, Mn4+, Zn znaajno vea.

Soj T-22 korisne mikoparazitske gljive Trichoderma harzianum je karakteristian pootpornosti na delovanje veine konvencionalnih fungicida (Harman et al, 2004). Osim to produkujurazliite enzime (glukonaze, proteinaze, hitinaze i celulaze) direktno razarajui elijski zid patogenih

gljiva, zatim biljne hormone i vitamine, kao i druge bioaktivne materije (fitoaleksine, diterpene,salicilnu i jasmoninu kiselinu), jedan od najznaajnih modusa delovanja je produkcija antibiotika,odakle klju izuzetnog delovanja na bakterijska oboljenja.

De Meyer et al., (1998) istiu da su rezultati indukovane otpornosti povra i voa na sivutrule primenom Trichoderma harzianum T -39 doveli do smanjenja infekcije od 25 do itavih 100% uzavisnosti od naina primene: navodnjavanjem rizosfernog sloja, ili folijarnim tretiranjem.

Adykaram et al., (2002) navode visokuefikasnost primene Aureobasidium pululans ukontroli sive trulei plodova, posebno na mestimapovrede epitela, ak i sa razmakom 2 do 3 dana uinokulaciji patogena i elija kvasca. Naroito dobro

delovanje u kontroli sive trulei ispoljava na zelenimplodovima pre nego to zapone zrenje.

Kolonizacija elija kvascaAuerobasidium pullulans (plavo)i gljivinih parazita (zeleno) na mikropukotinama epitela

U proizvodnji maline u zatienom prostoru esto se javlja se i problem pepelniceSphaerotheca macularis. Sorta Heritage je najmanje osetljiva u gajenju u visokim plastenicima. Kao i

kod jagode za kontrolu se koriste preparati koji su meavina laktat peroksidaze, enzima izolovanog izmleka i soli, kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emulziji biljnih ulja. Primenjuje se 0,15% rastvor i

19


20/29

visoke koliine vode (1000 l/ha), u redovnim nedeljnim intervalima. Neophodno je da biljna masaostane prevlaena najkrae 10 do 20 minuta nakon primene preparata.

Dobre rezultate daju i biljna ulja u meavini sa sodom bikarbonom u koncentraciji primenedo 2%. U organskim sistemima gajenja najee se koriste hladno ceena ulja, u prvom redu ulje

dobijeno iz uljane repice. Ukoliko se eli i delimina kontrola vai i drugih tetnih insekata, onda serastvoru za tretiranje dadaje i kalijumov sapun, to spreava pristup kiseonika u fazi piljenja larvi.

Savremeni sistemi gajenja maline u zatienom

i poluzatienom prostoru

Kao i ostalo jagodasto voenamenjeno sveoj potronji i malina se svevie gaji u zatienom prostoru, ili pod PE(polietilenskim) nastrenicama, odnosnopod mrearnicima. Karakteristikezatienog prostora i nivo tehnologijegajenja maline odreene su samimzahtevima trita, karakteristikama klimeodreenog podruja, odnosno potrebomza energetskom efikasnou u odreenomdelu sezone, kao i preovlaujuom cenomna lokalnom tritu ili u izvozu.

Cena maline u sveoj potronji na odreenim tritima opravdava ak i gajenje maline ustaklenicima sa dopunskim grejanjem. Ipak, daleko vei komercijalni znaaj ima gajenje uplastenicima, uglavnom pod konstrukcijama tunelskog tipa. Najvei deo proizvodnje odvija se upojedinanim objektima bez bonog provetravanja. Polazei od zahteva za dobrim pasivnim eonimprovetravanjem u cilju kontrole klime i smanjenja pojave bolesti maline, visina objekta treba da jenajmanje 3,5 m. U zavisnosti od irine i tipa konstrukcije, unutar ovakvih tunela gaje se 2 reda (irinaoko 5 m), odnosno 3 reda (irina 7 do 8 metara). Duina ovih plastenika obino ne prelazi 30 m,polazei od pravila da je maksimalni odnos duina : visina = 8 : 1. Gotski tip sa okomitim stranicama(manja irina u osnovi) se koristi u kontinentalnim uslovima sa vie snega, kako bi se brimspadanjem poveala osunanost, odnosno smanjile eventualne tete usled bonog pritiska nanosasnega. Kod spojenih multi tunela, sa kompletnim otvaranjem bonih i eonih strana, duina i irinane bi trebalo da prelazi 40 m, kako bi provetravanje bilo dovoljno efikasno.

Upotreba savremenih plastenikih folija omoguila je znaajne prednosti u kontrolinajvanijih faktora spoljne sredine: intenziteta i spektralnog sastava svetlosti, temperature i vlanosti

20


21/29

vazduha, temperature i sadraja vlage u zemljitu, ali i utede mainskog i ljudskog rada, te efikasnijukontrolu biljnih bolesti, korova i tetoina (Momirovi et al., 2010; Momirovi et al., 2011).

Poslednjih godina se deava niz promena u razvoju novih tipova polietilenskih folija injihovom prilagoavanju zahtevima razliitih useva. Osim pruanja fizike zatite, folije za plastenikeutiu na energetski ekvilibrijum unutar zatienog prostora filtrirajui dolazeu svetlost i menjajui

intenzitet izraivanja iz zemljita. Fotoaktivne folije absorbuju, reflektuju ili emituju razliit deospektra sunevog zraenja. Izraene su od poleolefina koji su ustvari polietileni niske gustine (LDPE -low density polyetilen) linearni polietilen niske gustine (L-LDPE linear low density polyetilen) ikopolimeri etilen vinil acetata (EVA ethylen vynil acetat), koji sadre razliite aditive sa termikim iantikapajuim osobinama. Zbog male kompatibilnosti sa polimernim matriksom aditivi gube svojufunkciju vremenom, te je poslednjih godina razvijen postupak koekstruzije, koji je omoguioproizvodnju najee troslojnih, a u novije vreme petoslojnih, ak i sedmoslojnih folija ikombinovanje veeg broja aditiva, odnosno eljenih osobina.

Najznaajniji prodor svakako predstavlja primena foto selektivnih folija u oblasti integralnihsistema gajenja povra, cvea i zainskog bilja (IPM). UV absorbujua folija u kombinaciji sa insektproof mreama smanjuje u znaajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vai, bele muice,

tripsa, minera i drugih tetnih insekata. S druge strane ovakve folije bitno smanjuju opasnost odnekih fotosenzitivnih gljivinih oboljenja kao to su siva trule (Botrytis cinerea) i fuzariozno uvenue(Fusarium oxysporum) znaajno smanjujui uslove za infekciju u pojedinim delovima reproduktivnogciklusa ovih fitopatogenih organizama (Antignus et al., 1996)..

Tzv. antivirusne folije imaju visoko uee difuzne svetlosti zbog ega su maksimalnetemperature tokom leta mnogo nie, to pogoduje odravanju zasada u optimalnoj kondiciji,postizanju maksimalne fotosintetske aktivnosti, ali i kontroli nonih temperatura. Poznato je naime,da malina kao i sve ostale vrste jagodastog voa, zahtevaju neto nie temperature, kako u tamnojfazi fotosinteze, tako i u toku noi. U takvim uslovima sadraj eera i briks je daleko vii, jer semanje stvorenih asimilata troi na disanje i odravanje drugih ivotnih funkcija. Osim toga, stvara sevie antioksidativnih materija i sadraj akumuliranih nitrata je nii.

Kod gajenja dvorodih sorti, neophodno je da performanse zatienog prostora budu dalekonaprednije. Koristi se visoki plastenici u sistemu duplih folija sa bonim provetravanjem, te sepokrivanje vri iskljuivo folijama od EVA poliolefinskog matriksa zbog zahtevane elastinosti nagripovima (klipsama), ali i zbog vrlo niske relativne vlanosti unutraenje atmosfere, ak i sluajuogranienog provetravanja. Visina ovakvih plastenika treba da je do horizontalne grede oko 2,5 m,kako bi se uspostavilo neprekidno i neometano vazduno strujanje iznad redova maline u svimpravcima i smerovima. Ako se na bonim stranama zahteva visina bonog otvaranja od 2,5 m, ondavisina tunela u slemenu mora biti od 4,5 do 5,5 m (Momirovi, 2002).

Gajenje maline za sveu potronju izvoznog kvaliteta, kao i organizovana naprednaproizvodnja, pakovanje i izvoz jagodastog voa: jagode, borovnice, kupine i ribizle nesumljivo imaju

jasnu perspektivu. Narasla svest o potrebi zatite zdravlja uvoenjem sveeg jagodastog voa u

redovnu ishranu, uslovie konstantan rast tranje na evropskom tritu. Za ovakvu proizvodnjuneophodno je podii nove, moderne zasade, sa inovativnim sortimentom, u kojim e se ostvaritibolja kontrola prirodnih uslova, ali i pratilakog kompleksa.

Osim u modernim plastenicima, tunelima, iveronskim, lakim montano-demontanimkonstrukcijama, vrlo uspena proizvodnja maline uintegralnim sistemima zatite mogua je i upoluzatienom prostoru: polietilenskimnastrenicama, mrearnicima, ili pod protivgradnimmreama. Svaki od ovih sistema ima svojespecifinosti u pogledu potrebnih investicionih

21


22/29

ulaganja, ali u zavisnosti od dela sezone u kome se oekuje glavnina prinosa i cene maline,podrazumeva i punu ekonomsku opravdanost.

Nastrenice od polietilenske folije (PE nastrenice) u najveoj meri doprinose ranostasnosti,kvalitetu i mogunosti proizvodnje samo uz bioloku zatitu. PE folija ima specijalnu izradu uzojaanje po ivicama i na sredini od 500 mikrona. Na rubovima su utisnuti metalni prstenovi za vrsto

vezivanje folije na podune pocinkovane ice, dok je na ojaanom srdinjem delu odreeni brojperforacija, koji onemoguava kondenzaciju vodene pare.

Ukoliko se pokrivanje vri samo u periodu od zametanja do berbe, tkanim, polipropilenskim,polutransparentnim folijama, onda se ne moe oekivati znaajan efekat akumulacije neophodnetoplotne sume i ranostasnosti, ve samo efikasna zatita od padavina u momentu sazrevanja i berbeplodova. Ovakve folije se uglavnom koriste kod modernih gustih zasada trenje da bi se spreilopucanje u fazi zrenja.

Konstrukcije mrearnika (net house) se rade od slinih, ili gotovo istih elemenata. Zapokrivku se koriste mree razliite gustine, zavisno od zahteva za izolacijom u pogledu napadatetoina. Namena je uglavnom vezana za umnoavanje i proizvodnju sertifikovanog sadnogmaterijala, ukljuujui i odravanje matinih zasada.

Protivgradne mree su svakako najevtiniji i obavezni oblik zatite modernih malinjaka. Osimosnovne namene mogu ispunjavati i druge zahteve, zavisno od namene proizvodnje. Najpre, ukolikoimaju odreen procenat zasene smanjie insolaciju i mogue tete kod berbe u letnjem periodu.Berba se produava i na taj nain obezbeuje kontinuitet u snabdevanju trita. Najednostavnijereenju su rashel UV stabilizovane mree zelene boje, sa 30 % zasene, koje uspeno tite zasad i odmoguih teta od grada, a smanjuju i negativan mehaniki uticaj jakih, olujnih padavina.

Boja specijalnih protivgradnih mrea moe u znaajnoj meri uticati na prinos, kvalitet, ukus iaromu, ali i na odnos vegetativnog i generativnog porasta. Fotoselektivne protivgradne mree moguumanjiti negativno delovanje svetlosti u odreenom delu spektra i isto tako znaajno stimulisatifoto-fizioloki odgovor gajene biljne vrste na talasnu duinu odreenog dela spektra fotosintettskiaktivnog zraenja (PAR). Kod vonih vrsti sa crvenom bojom plodova, mree crvene boje sa 30%

zasene daju vrlo znaajno poveanje ukupnog prinosa, ali i uea izrazito krupnih plodova ustrukturi prinosa (Shahaket al., 2008).Treba imati na umu da intenzitet svetlosti utie u znaajnoj meri na sadraj polifenola,

flavonida, antioksidanasa i drugih zatitnih materija (Wang et al., 2009). U takvim sluajevima iplodovi koji se beru pre nego tu uu u potpuno zrenje, propisnim uvanjem poprimaju isti sadrajantocijana, ali sadraj elaginske kiseline, kvercetina i drugih polifenola sa antikancerogenimdelovanjem drastino opada duim uvanjem. Stoga pravilno korienje protivgradnih, ili mrea zazasenu ima izvanredan znaaj za postizanje visoke bioloke vredosti u proizvodnji maline i njenogspecifinog brendiranja na svetskom tritu.

Bitni elementi konstrukcije su: nosei stubovi od impregniranog drveta, armiranog betona, ilipocinkovanog elika, zatitne kape, poprene sajle dijametra 8 i 6 mm, podune pocinkovane ice

dijametra 2,2 i 3,4 mm, zatezai, konzole, abice za vezivanje, plastine kope i dr. Njihove dimenzijei raspored zavise od uzgojnog oblika, a samim tim i od projektovanih performansi optereenja samimrodom, ali i ruom vetrova odreenog podruja.

Kod gajenja jesenjeg useva u plastenicima veomaje vano maksimalno odloiti vreme berbe. Da bi se kodPolke, Polane, Autumn Bliss ili sorte Heritage postigloodlaganje berbe 3 do 4 nedelje neophodno je tokom

juna, kada su izdanci visine tridesetak centimetara,izvriti pinciranje vrhova. Uklanjanje apikalnogmeristema doprinosi intenzivnom bonom granjanju,odlaganju poetka i produavanju trajanja berbe, ali i

poveanju prinosa u plastenikoj proizvodnji.

22


23/29

Produenje berbe nakon pojave prvihradijacionih mrazeva u jesen mogue je ili dopunskimgrejanjem, ili se pak zasad maline pokrivapauinastim termozatitnim barijerama, debljine 30do 60 g/m2 kako bi se konzervisala to vea koliina

akumulirane toplote i spreilo negativno delovanjeizraivanja tokom noi. Deblji flis-agrotekstil setakoe manje oteuje i cepa. Bitno je da se nakonizgrevanja sunca i dostizanja adekvatnih jutarnjihtemperature vazduha u plasteniku, termozatitnebarijere uklanjaju, kako ne bi poveanjem vlanostiuticale na pojavu infekcija sivom trulei ili

pepelnicom.Treba imati na umu da izbor sortimenta maline i tehniki sistemi klimatizacije zatienog

prostora, treba da meusobno korespondiraju u smislu postizanja potrebnog broja dana za niskimtemperaturama neophodnih za prekid dormantnog perioda. Za razliku od jagode kod koje je

dovoljno samo 200 do 300 sati na niskim pozitivnim temperaturama, kod maline je neophodno 800do 1700 sati izlaganja niskim temperaturama, to je vie od kupine (700 sati), odnosno borovnice(650 do 850 sati zavisno od sorte), ali skoro priblino brusnici (2000 sati). Nakon tog perioda, odsutinskog znaaja je im pre dostii optimalne temperature i osunanost za nesmetanufotosintetsku aktivnost i porast maline.

Mada smo znaaj nastiranja ve istakli upripremi zemljita za sadnju maline na otvorenompolju, treba podvui da visoke leje daju veomadobre rezultate i u gajenju maline u zatienom ipoluzatienom prostoru. Tipovi i boja polietilenskemal folije u velikoj meri utiu na ranostasnost,

kvalitet i prinos povra i voa gajenog u plastenicima(Momirovi i Savi, 2007). U jagodastom povruuopte, a samim tim i u zasadima maline uproizvodnji na zemljitu u sistemu visokih gredicakoriste se crne, crveno-braon folije, srebrne-braon i

bele mal folije. Crna matirana PE mal folija predstavlja standard u ranoj proizvodnji, jer se zemljiterelativno brzo zagreva, a kod jae insolacije ne dolazi do pojave oegotine plodova i listova. Uuslovima visoke insolacije u letnjoj proizvodnji koristi se belo-crna mal folija, pogotovo u uslovimavisokog pritiska inokuluma Phytophtorafragarie var. rubi na neto teim tipovima zemljita. Ovafolija daje dobre rezultate i kod gajenja dvorodih sorti maline, jer za jesenje zrenje ima viereflektovane difuzne svetlosti, te se produuje fotosintetska aktivnost u uslovima kraeg dana i

slabijeg inteziteta insolacije. Sazrevanje je neto sporije, ali su plodovi jako krupni.Crveno-braon folija u ranoj proizvodnji u plastenicima daje najbolje rezultate u pogleduprinosa, ali i u pogledu kvaliteta i ukusa (Kasperbauer et al., 2007). Poto ova vrsta folije reflektujevie difuzne svetlosti u delu spektra daleke crvene (FR) i crvene svetlosti (R) sa viim odnosomfotonskog snopa (FR/R), u znaajnoj meri doprinosi poveanju krupnoe ploda i do 20%, ali ikvalitetu, aromi i ukusu plodova.

Sve fotoreflektivne i UV apsorbujue folije prema Antignus-u (2000) odbijaju vai, beluleptirastu i tripsa, te osim smanjenja njihove brojnosti u znaajnoj meri se smanjuje i prenoenjevirusnih oboljenja. S tim u vezi naa iskustva pokazuju posebno dobre rezultate srebrno-braon malfolije kod gajenja svog jagodastog voa na visokoj leji, mada se zemljite neto sporije zagreva uodnosu na nastiranje zemljita crnom folijom (Momirovi et al. 2011). Debljina mal folije zavisi od

sistema gajenja, ali obino se kree 30 do 100 mikrona, u zavisnosti od planirane duineeksploatacionog perioda zasada i kvaliteta same folije.

23


24/29

Kada se moderna proizvodnjamaline i jagodastog voa odvija nasupstratima u vreama, saksijama, ilirazliitim vrstama kontejnera, onda sezemljite obino nastire belom PE folijom u

kontinuitetu, ili se koriste tkanepolipropilenske agrotekstilne podloge.

Supstratne smee za proizvodnjujagodastog voa bazirane su na organo-mineralnim jedinjenjima, poput crnog,belog i delimino oksidisanog treseta,kokosovih vlakana ili kore, sa dodatkombentonita, ili ekspandiranih minerala gline,poput vermikulita, perlita, ili zeolita. Izborsup

savremena tehnologija gajenja maline

Documents