,,;,. "

()V"[O()OVIQ/ Mtoderl o /V2

'-'f Brof. SA VA M. DEOIJEiR,. dtilp'l. 'iln1Z.

TRANSPORTNI UREDNI

(DIZALICE I PRENOSILICE)

ZA TEHNICKE SKOLE

VI IZDANJE

IP »SVJETLOST« - OOUR ZA VOD ZA UDZBENIKE SA RAJ E V 0, ! 976.

R e c en z e 1111 i: S'DAIN,ISLA V BAC, dio;Yl. inlZ., profesor MILAN VESOVIC, dipl. inz., profesor DRAGUTIN POPOVIC, dipl. im., profesor

RjeSet1Jjem R€!pu,bll1C:kOlg lS,elkre1arija'ta za <JibraJZOva'!lje i ilrultu.Tiu SRBiH ,broj UP 02/;II-9JiII O'd 24. 3IPrila 1969. ,goo1ne odolbreno je da !Se ovaj ,UJClitbanilk JUll>O'I;rebU.jav:a

'U lITl<iSinSkim ,t€lhniOkim SlkoO.anna

Urednik: RAJKO MISITA, dip!. into, prof. t

PIUIDGOVOR

Ovaj udfbenik je namenjen prvenstveno ucenicima zavrSne (]O

maSinskih srednjetehnickih Skola, jer je rad~n prema programu nast~'i; ovog predmeta. Ipak, radi uspeSnijeg zaokruzivanja, materija iz pojec delova ove oblasti iznesena je u nesto !iTem obimu u oonosu na prof predmeta, koji je svakako propisan, u veliko; meri, i brojem casova koji , na raspolaganju. Iz ovih razloga knjiga moze imati i siru primenu, osim udzbenik, i, nadam se, maci ce da koristi i svrsenim ucenicima koji se u de; svom radu budu bavili problemima iz ove oblastimaSinske tehnike. VeCi tabHca i tabeZarnih podataka moCi ce da posZuze i sVTSenim ucenicima budu radili u pogonima tako da se polje primene ove knjige svakako 1iruje i van skala, a moze da bude veran pratilac daku u njegovim p' dodirima sa praktienim poslov:ima.

U svim izlaganjima, proraeunima i tabelarnim podacima strogo sac drZao JUS standarda; na mestima gde ne postoje JUS standardi primenji S1L nemacki DIN standardi. Moram naglasiti da S1L standardi JUS-a ko. odnose na dizaZice sada tek u izradi tako da je ipak veCina standard nih 'P taka data po DIN-u.

U knjizi su obradeni detalji dizalienih mehanizama u §irem obim se mogu na osnovu iznesene materije izradivati kako skolski zadaci to projekti sireg obima nego sto skola zahteva. Smatram da ce iz tih ra; ova knjiga vrIo dobro posluziti i kao pomoCna, odnosno uvodna knjig bolje proucavanje literature iz ove oblasti onim !iacima koji se oudu b i posle svrsene skole radom na transportnim uredajima. U cilju lakse 'f ticne primene podataka i obrazaca izradeno je, iza odgovarajucih pogla nekoliko brojnih primera proTaeuna, ito ce nesumnjivo pomoCi laksoj or materije.

U glavi IV, clanu 26 dati S1L tabelarni podaci za reduktore (horizon: i vertikalne) serijske proizvodnje Jabrike »Ivo Lola Ribar« - Zeleznik (1)aj naCin, s-matram, udzbenik je dobio u svojoj aktuelnosti, jer se pomaze da ucenici lakse primene i ' .. u prakticnim radovima svoje §k, znanje dobijeno poglavito iz knjiga. Smatram svojom duZnoscu da se , putem zahvalim fabrici »Ivo Lola Ribar« iz Zeleznika na njenim priIo sa zeljom da se ova obostrana korisna saradnja u sledecim izdanjima pr

Na kraju, u poslednjoj glavi (glava XI), dati S1L osnovni pojmv eksploatacija dizalica. U ovo; glavi je obradeno primanje, odrZavanje i Tee dizalica, kao i osvrt na higijensko-tehnicku zastitu pri radu sa dizaHc Osnovu ove materije cini »Pravilnik 0 higijensko-tehnickim zastitnim mee pri radu sa dizalicama«, koji je iZaSao u Sluzbenom listu SFRJ, br. ;; i koga moraju da se pridrzavaju kako proizvodaci dizalica tako i oni rade sa njima.

Septembar 1965. Sava Dedijer

PREDGOVOR CETVRTOM IZDANJU

Cin;enica da je ova ,knjiga od 1965. 'godine dozivela cetvrto izMnje poka­zuje da je ona nasZa ,svoje mesto u struCnoj literaturi u praksi i u udzbenickoj literaturi.~ skolama. Veliki bro; sadaSnjih i potencijalnih korisnika obavezuje da se knJlga usavrsava u skladu s razvojem tehnike i prilagodava !potrebama naseg razvitka.

Cetvrto izdanje je, pored sitnijih ispravki, dopunjeno u'Doltenjem eleme­na::a .~eltunaro~nog sistema jedinica (prema Zakonu 0 m;tern'im jedinicama i mJerthma, Sl. ~tst SFRJ, 'or. 45161). Da bi Be Zakse prelazilo na nove jedinice, u tekstu su na vt!e mesta, pored {)znaka prema Tehnickom sistemu jedinica, une­sene odgovara3uce oznake prema novom nacinu obelezavanja (jedinice ISO). Frema ~eltunarodnom sistemu gedinica, jedinica za sHu jeste njutn (N), a za masu . kt~ogram ~kg~. Pri ipr€Voltenju j.edinica uzeto je da je 1 kp = 10 N = 1 ar:N .(dekanJutn). Time se Cini greska, ali ona nije velika, jer iznosi oko 2%, Jer Je 1 kp = 9,80665 N.

Beograd, januar.a. 1973.

Sava Dedijer

UVOD

Transportne masme . uredaji za prenosenje materijala na krace udaljenosti imaju vrlo velik znacaj u razvoju privrede jedne industrijske zemlje, a posebn{) u privrednom razvoju nase zemlje, pa se mehanizaciji j automatizaciji svih oblika privredne delatnosti, u cilju povecanja prO­lzvodnosti, mO'Ni obratiti narocHa paznja. Rl3,;znoyrsne konstrukcije ure­daja za dizanje i prenosenje materijala primenjuju se danas Ii sVlm oblastima gde se moze zameniti Ijudski rad, jer se time mogu povecati kapaciteti prenosenja i dizanja materijala do nedokucivih granica u pore­denju s~ .. mQgucn.QstJxna.koje. :pruza covekovaJi?i£~Gl.. snaga. Rad se ne inoze-iamisliti bez savremenlh' i efikasnih uredaja za dizanje i preno­senje materijala, narocito tamo gde se proizvodnja razvija i odriava prema odredenom tehnoloskom postupku i gde prenosenje materijala Hi delova nezavrsenih proizvoda od mesta do mesta za obradu cini sastavni deo eelog tehn.oloskog procesa proizvodnje. ;Tako, na primer, dizalice u topioriicama metala igraju veoma znacajnu ulogu pri razlivanju istop­Ijenog metaIa, i svaki, i najmanji,kvar na ovim uredajima moze prouz­rokovati prekid rada cele topionice. Valjaonice su snabdevene raznim vrstama dizalica, kao i transporterima sa valjcima, lancanim transpor­terima i drugim pretovarnim uredajima, koji su sviukljuceni u 6psti sistem rada valjaonice, upravljanim sa jednog mesta, cime se u savre­menim pogonima podize nivo automatizacije proizvodnje, a time dobija kvalitetnija i ekonomicnija proizvodnja. I drugevrste proizvodnih jedi­nica, kao livnice, kovacnice, metalopreraaivacke radionice i s1., snabde­vene su velikim brojem raznih mostovskih, konzolnih, portalnih i drugih dizalica, zatim raznim podizaCima, transporterima, elevatorima, konve­jerima itd.

Pristanista su opremijena velikim brojem okretnih dizalica sa strelom, i to za istovar raznovrsne robe iz brodava, kao i za utovar istih materijalima koji stiZu suvozemnim putevima. N09ivosti ovakvih dizalica suo i 40 Mp i vise, a dohvati strela dostizu duzine do 30 i 40 m. Na pri­stanistima uz koje se prostiru siri skladisni prostori upotrebljavaju se dizalice raznih tipova i velikih raspona; i zeleznicke, gusenicke i auto­mobilske dizalice nalaze svoju primenu u transportu na pristanistima.

Za obezbedenje visoke produkt.ivnosti u rudnicima imaju odlucu­juci znacaj transportni uredaji kako u samim rudnickim jamama tako i na povrsinskim skladistima i pretovarnim mestima, gde ne sme nijed­nog trenutka doci do zastoja u prenosenju materijala.

5

Izgradnja velikih stambenih blokova, zatim puteva, mostova, tunela, hidr~ntrala i, uopste, siroko razvijena gradevinska delatnost ne bi se mogla ni zamisliiJi bez primene najrazlicitijih transportnih uredaja.

Razvitak obojene metalurgije i hernijske industriie vezan je za siroku primenu masina neprekidnog transporta; ovi uredali sluze za pre­noSenje materijala u samim proizvodnim odeljenjima, zatim izmedu poje­dinih odeljenja, kao i za transport na skladistima.

U poljoprivredi se, isto tako, mnogo upotrebljavaju uredaji nepre­kidnog transp-lrta, kao: trakasti transported, elevatori, zavojni transpor­teri, oscilatorni transporteri i dr.

Sama cinjenica da transportni uredaji i maSine omogucuju ostva­rivanje najsire mehanizacije transportnih operacija na svim poljima privnidnog zivota govori 0 velikom ekonomskom interesu drustva za uvodenje, razvijanje i usavrsavanje ovih uredaja; drugim recima, potrebno je pri konstruisanju i proizvodnji trru.lsportnih uredaja koristiti se u sto veC(jj merinajnovijim dostignucima nauke, narocito na polju tehnologije mgJerijala primenjenih za iitadu pojedinlh mehaniiama.IGifaV:~ nosece kQnstx:ukcije. Np.t<lj nacin se mogu dobitisavrsenije masiIle,J~oJe- su, osim toga sto_zadovoljavaju u pogledu funkcionalnosti i trajnosti, jos i lakse i jeItinije.

- ,~

GLAVA I

OSNOVNI PODACI

G2'OD EL", ,MASlNA ZA DlZANJE I PRENOSENJE TERETA

Svi transportni uredaji za dizanje i prenosEmje materijala (izuzev uredaja i maSina za prenosenje materijala na vece razdaljine, kao sio EU

zeleznicka i motoma vozila), mogu se prema nacinu rada podeliti U dve osnovne grupe:

transportni uredaji koji rade sa prekidiroa, iIi dizalicne masine;

- transportni uredaji neprekidnog transporta.

A. MaSine i uredaji koji pripadaju prvoj grupi rade periodicno, sa ?r~bdima; oni premestaju terete odvojenim kretanjima menjajuci pri tome radni i povratni hod. Period rada dizalicne masine ,(naziva Be diza­licna masina iako i dize terete i premesta l11-sa--J:neSta ~a mesto)sastoji se od operacije vesanja tereta 0 noseci deo dizalice, od radnog hod a (dizanje, premestanje tereta u horizontalnoj ravni i spuStanje tereta), skidanja tereta sa noseceg elernenta dizalice i od povratnog (mrtvog) hoda db mestaponovnog zahvatanja tereta . .Rao sto se odmah iz opisanih operacija moze videti, kapacitet ovakve transportne masine zavisi oct duzine puta premestanja tereta, t~cnije receno - kapacitet dizalicne maSine je obmuto srazmeran visini dizanja tereta i duzini horizontalnog njegovog premestanja. Pomocu dizalicnih masina mogu se dizati i pre­nositi krupni komadni tereti, zatim sitnokomadni i sitnozrni materijali u specij'alnim posudama.

tJ:r:~qji. !}ep!:~lcidnog transporta omog1,l<:uju da se materijal prenosi neprekidnim tokom i horizontalno i vertikalno; kapacitet ovih uredaja ne zavisi od duzine transportovanja, sto predstavlja i osnovnu razliku izmedu ovih uredaja i onih koji rade periodieno. M~~i!}~~_~~!"~l:lJi~-,=-

7

l1eprekidnog transporta mogu se prenositi samo sitnozrni rasipni, kao i sitnokomadni materijali, kao zavrtnji,. zakivci, sitni odlivci itd.

Prema k.<:>'lls~ruktivnom izvodenju, dizaIicne masine se mogu po de-liti na slede.eepodgrupe:

- prosti dizalicni mehanizmi i masine; --:: dizalice (kranovi);' - podizaci. Upodgrupuprostih mehanizama i masina spadaju: L MaJ~di.zaHce; to su mehanizmi sa malomvisinom dizanja.

U ovm dizlllica ter('!t se podize pomoeu zupcaste poluge, zavojri:qg vretena, iIi pomeranjem .klipa. To BU rucne dizaIice sa zupcastom polugom i prenosom cilindricnim zupcanicima (s1. 1), rucne dizalice sa zavojnim

81. 1

81.2

81. 3

vretenom (sl. 2), elektricne dizalice sa zavojnim vretenom, hidraulicne dizalice sa pokretnim klipom (51. 3) i hidrauIicne dizalice sa pokretnim cilindrom.

~.,~()turaceieekrci. I ovi mehanizmi sluie za dizanje tereta na male vlsme; oni moraju biti obe.seni za noseee grede.! U ovu podgrupu

8

spadaju sve vrste koturaca sa jednim, dva iIi vise krakova noseceg ele­menta, prenosni ruepi cekrci sa puznim prenosom iIi sa prenosom cilin­dricnim zupcanicima itd. (s1. 4).

3. DoboSi ,za vucu (vind~)jf;S1,lprosti dizalieni mehanizIDi naII!enjeni. i za dizanje tereta i za.nJe­govo premestanje u. horizontalnoj iIi kosoj ravni (s1. 5).

Dizalice (kranovi) su slozene dizalicne masme kojes1~e-Cz~.c;iiiaii}t;Tz:;'prerlO~eriIe f~reta.prem:a nacinu racla, dizalice ~e:rno@ EodE)litt u dye osnovne podgrupe:

- dizalice ~~angyi) rIl0s!ovskog oblika; - obrtne diz(jJice(kranovi).

Dizalicama prve grupe horizontal no premestanje tereta se postize kombinacijom translatomih pome­ranja; dizalice druge gx:upe ostvaruju. horizontalno premeMa.nie tereta,' ~kretanjem.

Ova podela je uslovna i izvrsena je prema. na­cinu ostvarivanja horizontalnog premestanJa tereta. Mogu se, medutim, izvrSiti i druge po dele prema dru­gim osobinama, kao sto su tip konstrukcije dizalice, mesto primene, tereti koje prenosi dizalica 1 sl.

Na s1. 6 prikazano je nekoliko dizalica mostov­skog oblika. Sl. 6a predstavlja normalni mostovski (mostni) kran za prenosenje materijala u zatvorenom prostoru. On se sastoji od kranskog mosta 1, koji se moze pomoeu tockova kretati po kranskim staza­rna 2 po duzini hale, i od kranskih kolica (macke) 3, koja se kreeu po duzini mosta; na kranskim.kolicima su ugradeni mehanizrni za dizanje tereta i za kre­tanje kolica, koji mogu raditi nezavisno jedan od drugog. Pomoeu sva tri pomenuta mehanizma (za diZanje tereta, za kretanje kolica, za .kretanje krana) moguce je kranom prenositi terete na bilo koje mesto unutar hale pravougaonog oblika, izuzev pored sa­mih bocnih zidova, gde ne moze da dopre deo krana za koji se vezuje teret.

Svojstvg prikazane ~ostovs~~diza!i~e,.da.lako moze!~J·?:te.p;r::emestati po celoj povrsini hale, po­mogI9 je daove dizalice budu 'gotovo najrasprostra­njenije od svm ostalih tipova dizalica.

Sl.4

9

JV[ostovska dizalica moze sluiiti i za premestanje tereta na oive­renim skladistima; IU tom slucaju, kao sto se vidi na s1. 6b, moraju se po duzini skladista ugraditi specijalni stubovi koji nose dizalicnu stazu.

SI.5

Dizalicna staza se, medutim, moze spustiti nazemlju, ana mostu ugraditi nozice; tako sedobija ramni kran (s1. 6c); koji se upotrebljava u dliZim otvorenim skladistima. Na nekim mestima postoji mogucnost da se kran

1 2

e) f) S1. 6

10

sa jedne strane oslanja na stazu postavljenu na zidu zgrade, a sa druge strane preko noge ni!f stazu na podu (s1. Sd); to je poluramni kran.

Na s1. 6e prikazan je ramni kran sa prepustima preko nozica, koji se izraduju radi rastereeenja celicne noseee ~onstrukcije, kad je veliki raspon kranova; ovi kranovi se cesto nazivaju »pretovarni mostovi« i mogu dostici raspone ad 100, 150 i viSe metara.

U kranova vrlo velikih raspona celiene nosece konstrukcije su velike, teske i skupe; tako se doslo do konstrukcije prikazane na s1. of, cija se kolica sa teretom krecu po specijalnom celicnom uZetu zategnu­tom izmedu dva stuba; sami stubovi su razlicite konstrukcije: desni stub se krece po dvema sinama, a drugi, levi, po jednoj i moze da se ljulja te na taj nacin obezbeduje stalnu sHu zatezanja noseceg uzeta. Cba stub a iroaju svoje protivtegove. Ovi kranovi se nazivaju kabl-kranovi i dostizu raspone od 400-500 m, a ponekad i 1000 m.

Obrtne dizalice (kranovi) jesu one koje obrtanjem PI"~Ilo~~terete sa jed.rlog na drugo mesto. Razlikuju se ohrtni kranbvi s obrtnim stubom i obrtni kranovi sa neokretnim stubom. Na s1. 7a i b prikazana je shema obrtnih kranova S obrtnim stubam, jednostavnijih konstrukcija, koji se upotrebljavaju obil.':no u zatvorenim skladiStima. Dohvat ovakvih dizalica je stalan, tako da .. one prenose terete po jednom luku poluprecnika a. Na s1. 7c prikazana je skica;()brtne dizalice, po cijem se gornjem pojasu krecu kolica sa teretom, take da je njena zona opshizivanja polovina povrsine prstena sa polupreCnicima amax i amin .

--Q

a",const Q

'/

a) b) c) 81. 7

Ako su okretne dizalice postavljene na otvorenom prostoru, ne moze se primeniti ista konstrukcija kao i na 81. 7, jer Xle postoji moguc­nost oslanjanja gornjeg lezista na zid zgrade. Za takveslucajeve prime­njuju se konstrukcije dizalica prikazane na s1. 8; ovakve dizalice nazivaju se derik-kranovi, i to sa krutim podupiracima (s1. 8a) i sa zategama (sl. 8b). Derik-kran sa krutim podupiracima ima manju Visinu stuba i maze se okrenuti najvise do 270°; da bi se dizalica mogla okrenuti za viSe od. 270°, mora se izraditi viSi stub, a umesto podupiraca mogu se primeniti savitljive zatege od celicnih uzadi postavljene zrakasto od ose okretanja (s1. 8b). U oba slucaja derik-kran radi s okretnim stubom, pri cemu gornje leziste stuba dr~e podupiraci iIi zatege, a donje je vezano

11

za temeIj postavIjen u podu. Derik-kran na s1. 8a ne moze menjati dohvat strele, tj .. moze prenositi terete po luku polupreenika a = const; kran prikazan na s1. 8b moze menjati dohvat dizanjem iIi spustanjem strele, koja je okretna u zglobu na stubu.

OJ oj

S1. 8

Okretna dizalica sa neokretnim (nepokretnim) stubom prikazana je na s1. 9. Ova dizaliea se moze okretati oko ose stuba za 360°. Osnovni

()

S1. 9 81. 10

delovi ovakve dizalice su nepokretni stub 1, cvrsto vezan sa oslonackom plocom 2, koja se zavrtnjevima vezuje za temelj 3. Prema tome, temelj obezbeduje stabiln-ost dizalice; njegova tezina se odreduje iz uslova da momenat tezine Mt , koji deluje na levu stranu ad ivice preturanja A,

12

bude veci od momenta preturanja M pr oko iste iviee, koji stvara tezina tereta i tezina konsti!IUkeije. Povrsina temelja se bira iz uslova da napre­zanje podloge bude u dozvoljenim granieama. Ovakve dizaliee se cesto izvode sa protivtegovima, eiji je zadatak da smanje napone u materijalu samog stuba, koji je i najodgovorniji element dizaliee u ovom slucaju. Noseca obrtna konstrukeija dizaliee moze biti izradena iIi sa nepromen­Ijivim dohvatom, ili sa mogucnoscu promene dohvata kretanjem kolica po gornjem pojasu Hi s prorn~nom ugla nagiba strele prema horizontali.

81. 10 prikazuje shemu jedne ~a rasprostranjene konstrukcije obrtnih dizaliea, koja se oslanja preko,l<tpekova na jednu kruznu sinu. Sina je uevrscena na donji neokretni dec dizaliee iIi na temeljnu kon­strukeiju, i po njoj se vrti oko eentralnog rukavea (vertikalnog stozera) na tockovima (ili valjcima) okretni dec dizaliee. Na obrtnoj platformi se nalaze mehanizmi i uredaji koji upravljaju radom dizalice, protivteg za obezbedenje stabilnosti obrtnog dela, kao i strela za nosenje tereta.

Za razlicite uslove rada primenjuju se obrtne toranjske dizalice prikazane na s1. 11a, zeleznicke dizalice (s1. llb), automobilske dizaliee (s1. lle), guseni.cne dizaliee (s1. lId) itd.

a Q

- -Q)

C) d) 81. 11

13

Podizaci. To su dizalicne masine koje sarno podizu terete. Najveeu podgrupu U ovoj grupi cine liftovi, pulmicki i teretni; izvode se raz}icitih konstrukcija i za razlicita optereeenja, a rade i sa vise brzina (sl. 12).

S1. 12 S1. 13

Za izdizanje rastresitog materijala na odredena mesta sluze tzv. skipovi podizaci, cije staze mogu biti nagnute pod raznim uglovima do 90° (s1. 13). .

U novije vreme su, narocHo u fabricnom i skladiSnom transportu, naSH primenu podizaci sa platiormom, koji mogu biti b€Z sopstvenog pogona (s1. 14) i sa sopstvenim pogonom (sl. 15).

B. Urcdaji neprekidnog transporta primenjuju se na svim mestima gde je potrebno premestati velike kolicine sitnozrnog i sitnokomadnog materijala. Posto uredaji neprekidnog transporta premestaju materijal u neprekidnom toku, to mogu postici odredene kapacitete bez obzira na duzinu transportovanja.

Masine i uredaji neprekidnog transporta se mogu podeliti u tri osnovne grupe:

14

maSine sa llucmm elementom; maSine bez!j:'vucnog elementa; pomocni uredaji.

51. 14 51. 15

Masine sa vucnim elementom obuhvataju sve maSine koje teret premestaju kretanjem beskon,!-c?€ trak~, :anca ili uzeta. U ovu grupu :;padaju: transporteri, elevaton 1 konveJen.

1. Transporteri su masine koje prenose terete ~o horizon~alno~ Hi po blago nagnutoj putanji; ove maSi.ne ~e ne .mogu uI?Dtrebl~c:vat~ za vertikalni transport tereta. Transporten se lzraduJu u razmm obhclma.

a) Trakasti transporteri (s1. 16) jesu oni pomocu kojih se mate­rijal prenosi beskonacnom gumiranom trakom.

81. 16

b) Plocasti transporteri prenose uglavnom komadne ~aterijale noseei ih na ploeama koje su vezane za dva paralelna beskraJna lanca (s1. 17).

15

c) Grabuljasti transporteri (strugaci) sluze za transport sitnozrnih materijala; materijal se premesta po koritu pomocu poprecnih strugaea, vezanih za jedan iii dva beskrajna vucna lanca (s1. 18).

S1. 17

S1. 18

2. Elevatod, prema vrsti transportovanog materijala, mogu biti: a) Elevatori sa kofama, koji prenose sitnozrne materijale. Kao

vuem elemenat sluze gumena traka i lanae, koji nose kofice napunjene materijalom (s1. 19).

b) Elevatori za komadne terete (s1. 20).

3. Konvejeri obuhvataju grupu masina za neprekidni transport i sitnozrnog i komadnog materijala; oni mogu da pre nose materijale i horizontalno i vertikalno, pa se mogu i nazvati prostornim konvejerima.

U masine i uredaje bez vUCnog elementa ubrajaju se:

1. Zavojni transporteri, koji rade na principu navrtke i zavojnice; ani mogu prenositi rasipne sitnozrne komade (s1. 21) i komadne terete.

2. Vibracioni transporteri prenose materijal oseilatornim kreta­njem noseeeg elementa (s1. 22).

16

3. Valjkasti, transported se upotrebljavaju za transport komadnih tereta, koji se kn:"~'u po valjcima poredanim jedan do drugog u nose­cem ramu.

4. Pneumatska postrojenja. Prenose­nje rastresitog m~terijala ovim uredajimn postize se strujom vazrluha kroz specijal­ne vodove. Dobra strana ovih uredaja je u tome sto se lako gipkim vodovima mogu dohvatiti i tesko pris~upaena mesta, odakt......, Ie se sitnozrni materijal izvlaci (iz zatvo- ) renih vagona, brodova, silosa itd.).

5. Uredaji hidraulicnog transporta. Ovaj naein transporta se primenjuje u gradevinarstvu za velike zemljane iskope, za vadenje peska i sljunka iz vode (refu­liranje) i s1.

Pomocni uredaji. U ovu grupu spa­daju sledeci uredaji:

1. Gravitacioni uredaji, u kojih se tereti premestaju sopstvenom tezinom. Tu spadaju: nagnuti zIebovi, zavojni nagnuti zlebovi, valjkasti transporteri bez pogona

s1.

2. Dodavaci (dozed) sluze da reguli­su spustanje materijala iz bunkera na transportnu masinu.

3. Uredaji za merenje tezine tran­sportovanog materijala.

4. Bunkeri i razni bpovi zatvaraca.

U masine za neprekidni transport mo­ze se uvrstiti i Heara sa kruznim kreta­njem, vagcneta, pokretnim po nosecem celicnom u.zetu. Zieara se moze primeniti

S1. 19

za transport mateDijala na vrlo velika rastojanja (i preko 15 km). Ona predstavlja, u stvari, jedan zatvoren prs1en noseceg uzeta (u horizon­t~ln?j ravni), koji se nosi, na izvesnoj visini od poda, stubovima postav­IJerum na odredenim rastojanjima (sl. 23) i po kome se krecu kolke sa teretom.

2 - Transportni uredaji 17

81. 20

18

S1. 22

81. 23

2. OPSTE KARAKTERISTIKE DIZALICNIH MASINA

Osnovna karakteristika dizalicnih maSina moze bim kapacitet Hi nosivost. Kapacitet masine za dizanje i prenoSenje tereta postaje najva­znija, odnosno primarna karakteristika kada je masina sastavni dec jednog niza masina koje ostvaruju odreden tehnoloski proces u proizvodnji. Svakako, i u ovom slucaju mallina za dizanje tereta mora da zadovolji i u pogledu nosivQsti, ali rn:nova za usvajanje svih ostalih radnih para­metara (kao radne hrzine) ostaje kapacitet maSine. Medutim, u najvecem broju slucajeva, najvaznija karakterlstika je nosivost dizalice, tj. najveca tezina tereta koji dizalica moze podici. U takvim slucajevima usvajaju se i umerene brzine kretanja pojedinih mehanizama dizalice, jer se time dobijaju manji, laksi i jeftiniji delovi uredaja.

19

., K~:pac~tet diz~lic?ih masina koje periodienim, odvojenim kreta-nJlma dlZU 1 premestaJu terete moze hiti izrazen pO opstem ohrascu:

Qo = n· Gte, [Mp/casJ (k;N/-Cais) (1)

gde su:

n - broj eiklusa ll'.lasine na sat;

G .. - te2.>ina tereta koji se dize u Mp. ~).

Ako dizaHea prenosi rasipne materijale, gornji ohrazac dobija oblik:

Qc=n.G', (2)

gde su:

G' = GM + G - celokupan teret koji se dize;

GM = V· ~. y - teZina materijala, Mp; (kN),

V - zapremina posude kojom se prenosi ra:sipni materijal, m 3 ;

~ - koefieijent punjenjakDfice;

y - specificna tezina materijala, Mp/m3 ;

G - teZina posude u kojoj se prenosi materijal, Mp.

Broj ci:klusa rada transportne masine dobija se po obraseu:

3600 n=-­:s 1 '

(3)

gde Je: :Eh - zbir vremena potrebnih za pojedine operaclje, usee.

. Zbir vremena zavisi od brzina kretanja u pojedinim operacijama, duzme prenosenja materijala i od visine dizanja. Isto tako, on zavisi i od vr7m~n~ ubrzav~?j~ i usporavanja pojedinih kretanja, od podudaranja pOJedmih operaelJa 1 od vremena potr,ebnog za pricvrscivanje i skidanje tereta.

Za odredivanje broja dizali.cnih masina uzima se u obzir srednji gorusnji kapacitet, koji se 'odriosi na srednje optereeenje, srednju duzinu transportovanja i srednje brzine kretanja.

C Za izvodenje raznih kretanja jedne slozene dizalicne masine sluze pogonski mehanizmi, koji, po prBlvilu, rade nezavisno jedan od drugog. Med~!im, iako su ovi pagoni nezavisni jedan od drugoga, kvar bilo kog od nJih onemogucava rad cele dizalice, i, prakticno,postaju neupotreb­Ijivi i ostali ispravni pogoni. Tako, na primer, ako se na mostnoj dtzalici pokvari pogon za dizanje tereta, postaje cela dizalica neupotrebljiva, iake ~u ostali 4elovi ispravnJ. U stvari, moze 5e reei da su svi pogolli pod­Jednako vazni za ispravan rad celeg dizalisnog postrojenja, mada su razli­eito iskoriseeni u toku jednog radnog ciklusa.

20

Pogonski mehanizmi pomocu koJih dizaliene masine razlieitih kcn-strukcija izvode svCi1a kretanja Jesu:

1. pogon za dizanje tereta; 2. pogon za horizontalno kJretanje kolica i drzalice; 3. pogon za okretanje olkretnih delova dizalice oko vertikalne ose;

4. pogon za promenu dohvata strele u dizalica sa strelom (rasto­janj'e' izmereno po horizontali od taeke vesanja tereta do ose okretanja). ,.,.--

Ove pogonske grupe postavljaj~'~~ na celicna postolja, ramove i konstrukcije pogodnih oblika i dimenzija~oji su ucvrsceni n", temeljima, ukohko s.e radi 0 nepokretnim dizalicama, iii pak na kolicima sa tocko­vima pokretnih dizaliea. Delovi ovih pogona su iIi opsteg masinskog karaktera (leziSta, osovine, vratila, spojnice, zlllpeasti prenosi, puini pre­nasi, kaisni, lancani i sa klinastim kaisevima prenosi itd.), iii pak speoi­jalni delovi upotrebljeni pogiavito za dizalice (dohosi sa narezanim zle­boV'ima za vodenje uzadi, koturi za uzaid, za lance itd.). J

Na s1. 24 prikazana je normalna shema mehanizma za dizanje tereta's elektromotornim pogonom. Elektromotor 1 je pomocu e1asticne spojnice 2 vezan s ulaznim vratilom dvostepenog reduktora 3. Izlazno·

7

S1. 24

vratilo reduktora je vezlllIlo sa dobosem 4, na koji se namotava ufe 5. Pri okretanju vratila reduktora uZe se namotava iIi odmotava sa dobosa, eime dolazi do dizanja iIi spuGtanja tereta uCV1rseenog na kuki 6. Teret se mme 2laustaviti na proizvoljnoj vilsioni pomocu kocniee 7, postavljene na obodu Stpojnice 2. U trenutku ukljucivanja elaktromotora za pogon dizanja, elektromagnetni podizac otkoN koenicu, i vratilo 3 je slobodno za okretanje.

21

. S1i~a ~5 prikazuje shemu elektricnog pogona kretanja mosta jedne mostne. dlzahc~. Elektromotor 1 je pomoeu elasticne spojnice 2 vezan s ulazmm vra~ll?m 3 zUpCastog prenosnika; oba izlazna kraja prenosnika vezana su spoJm~~a 4 za dugacka transmisiona vratila 5, koja okretanje. pre~ose do. zadnJlh pr~nosnih zupcastih parova 7, postavljenih na kra­Jevlma mosta. Preko oVlh zupcastih parova 7 prenosi se ckretanje direktno na pogonske tockove 6, koji se kreeu po sinama kranske staze. Dizalica se zaustav!j~ kocnic0ID: ~, koja deluje r:a. obodu .elasticne spojnice 2. Papu~e ~ocmce se odvaJaJu od dobosa spoJTIlce pomocu elektromagnetnog otkoclvaca; promena smera kretanja ostvaruje se promenom smera okre­tanja vratila elektromotora.

x

u u 81. 25

. Mehanizam za okretanje okretne dizalice (51. 26) radi na sledeci nacm: elektromotor 3 je spojnicom 5 vezan sa vratilom puZnog prenosa 4; na izlaznom vertikalnom vratilu puZnog prenosnika nasaden je zupca­nik 7, koji je spregnut sa velikim zupcanikom 1, vezanim za neokretno posto.lje. Mo~~r sa puZnim. prenosnikom je postavljen na obrtnoj plat­forml, te prilikom okretanJa vratila elektromotora zupcanik 7 optrcava oko nepokretnog zupcanika 1 primoravajuci pri tome i platformuda se okrece oko ose A-A. Kocnica, koja se postavlja na obodu spojnice 5, zaustavlja okretanje u potrebnom momentu.

22

Mehanizam za promenu dohvata (ispusta) strele na dizalicama sa strelom sHean. je ~eha:nizmu za dizanje tereta. Na s1. 26a prrkazana je shema mehanlZIllaza promenu dohvata. El€lktJromotor 1 prenosi preko spojlIlice 2 i dvostepenog reduktora 3 okretanje na dQlbos 4, na koji se namotava uZe 5. Uie prelazi preko sistema pokretnih i nepokretnih kotu-

Sl. 26 Sl. 26a

rova 6 (preko koturace), za koje je vezan vrh strele 7. Namotavanjem uzeta na dobos smanjuje se rastojanje izmedu pokretnih i nepokretnih koturova, tj. podiZe se vrh strele, koja je zglobno vezana na svom donjem kraju, i na taj nacin se smanjuje i dohvat. Obrnuto, s. odvijanjem uzeta sa dobosa postiZe se povecanje dohvata.

Sve prikazane mehanizme pokrecu elektromotori. Medutim, moze postojati i drugi nacin pokretanja dizalicnih mehanizama: osim rucno, mehanizmi se mogu pokretati i motorima s unutraSnjim sagorevanjem, parnim masinama, hidrauli:cnim i vazduSnim (pneumatskim) uredjijima.

Snage motora pojedinih mehanizama moraju biti tako odredene da mogu savladalli s've otpore koji se javljaju pri kretanju, racunajuci i otpore od sila trenja u prenosnim zupcastim parovima i u svim ostalim pokretniro delovima mehanizma. Svi ovi otpori su obuhvaeeni stepenom korisnosti n. koji je uvek manji od 1.

23

Snaga mmora za pokretanje nekog mehanizma dobija se iz opsteg obrasca:

(4)

gde su:

F ~ -~ otpor pri kretanju; ako je u pitanju mehall1izam za dizanje, to je teiina tereta koji se dize, Q u kp, (daN)~

v - brzina kTetanja (dizanja tereta) u mlmin;

1) - celokupan stEopen kOll"isnosti mehanizma.

3. OPSTE KARAKTERISl'IKE UREDAJA ZA NEPREKIDNI TRANSPORT MATERIJALA

Osnovni 1lehni'cki podaoi maSina za ll1epreikidni transport materi­jala su: katpadte<t maSine, brzina prcnosenja materijala i geometrijska shema uredaja (duZina traneportovanja, visina podizanja materijala i ugao nagrba pravca traneportovanja prema hGri'zontali).

Casovni kapadtet masine za neprelddni tramsport maZe se im"aziti sledeeim obrascima:

za rastresite ma1lerijale,

Q v . y = 3600· A . v . y [Mp/cas!, [kN/iCasJ

za komadne tereie,

. G·v Q = 3,6 -a- [Mp/casj [kN/easJ

(5)

(6)

gde 00:

V casovna z8Jpremina materija:la koji se transportuje u m 3/cas;

y - specifi.cna t:ebna materijala, Mp/m3, IkN/m3 ;

A - povrsina popreenog preseka materijala, m 2 ;

v - brzina prenosenja materijala, m/sec;

-.} tezina jednog komada transportovanih komadnih tereta, kp;

a - rastojanje ·izmedu komadnih tereta pri transportovanju, m.

Snaga moiora za kretanje ovih mliSina mooe se dobiti po o'braoou (4), samo se otpori odreduju prema kCYnlstrukciji' same masine.

24

GLAVA II

ELEMENT! DIZAUCNIH MEHANIZAMA

4. OPSTI POJMOVI 0 DELOVIMA I PRIBORIMA ZA VESANJE TERETA

Uredaji Hi pribori za vesanje tereta sluze da se teret veze za savitljivi element mehanizma za dizanje (uze ili lanac), ili da se teret zahvati samim uredajem i prenosi bez ikakvog daljeg vezivanja. Ako dizalica treba da dize i prenosi terete razliciie i po obliku i po fizickim osobinama, opremljena je univerzalnim priborom za vesanje tereta; ako, pak, dizalica treba da prenosi odredene terete, jednake po dimenzijama, tezini i fizickim svojstvima, moze biti opremljena specijalnim prlborom za zahvatanje tereta, koji omogucava znatno brZe, lakse i jednostavnije odvijanje radnih operacija utovara i istovara materijal1l.

Univerzalni, opsti, prlbor za vesanje tereta je kuka i uze za vezi­vanje tereta za kuku. Kao radni elementi pribora za vesanje tereta upo­trebljavaju se:

1. za dizanje i prenosenje komadnih tereta:

a) uzad iIi lanci za vezivanje (s1. 27);

b) teretne platforme (s1. 28);

c) klesta i hvataci (s1. 29);

d) nosece grede (s1. 30);

2. za prenos sitnozrnih materijala upotrebljavaju se kofe razli­citih oblika.

Specijalni uredaji za zahvatanje tereta su:

a) elektromagnetni podizaci;

b) specijalne kofe; c) grabilice (zahvataci, grajferi).

25

8L 27 81. 27a

Sl.29

81. 27b 81. 28

81. 30

26

27

5. KUKE SA JEDNIM KRAKOM

Kuka sa, jednim krakom je deo za vesanje tereta koji se najvise upotrpbljava. Njen oblik je podesan za prebacivanje uzeta iIi lanca kojim je vezan teret, cime se skraeuje vreme potrebno za vesanje tereta Z/f dizalicu, kao i za njegovo skidanje. Pri izboru dimenzija kuke treba voditi racuna -0 tome da je njena tezina nekoristan teret koji dizalica mora, na racun svoje nosivosti, uvek dizati; zbog toga i dimenzije kuke moraju imati najmanje potrebne vrednosti pri odredenom i propisanom stepenu

Kuke se kovanjem izraduju od ugljenicnog celika C 13.30. Livene se ne mogu upotrebljavati jer nisu dovoljno sigurne; medutim, sa

em tehnike livenja, kao i usavrsavanjem metoda za kon­, na cemu se danas dosta radi, mob ee se primenjivati i livene kuke.

U praksi se upotrebljava veei broj kuka sa jednim krakom razli­citog oblika, kako je, npr., prikazano na s1. 31.

S1. 31

Proracun kuke se osniva na proveri napona u vlaknima materijala pojedinih preseka vee usvojene kuke. Prema nosivosti, kuka se bira iz tablica standardiwvanih kuka, pa se zatim vrsi provera.

Napon u pl'eSeoima usvojene kuke proverava se na tri mesta: u vratu kuke, u horizontalnom preseku krivog dela kuke i u vertikalnom preseku krivog dela kuke.

Napon u vratu kuke se racuna na mestu najmanjeg preseka (s1. 32), tj. u preseku jezgra zavojnice, i to prema obrascu:

4Q :l 0, = -2 [).<p/cm], (kiN/em!], .

1t'do

28

gde su: Q - nosi\fOst kuke (dizalice), lop, (kiN);

do - precnik jezgra zavojniee. Dozvoljeni normalni napon materijala na ovom mestu je za C 13.30,

300-600 [ikp/cm2], OOrnOlSlnO 3-6 [ikN/cm21.

()

S1. 32

Visina navrtke na vratu kuke odreduje se prema dozvoljenom pritisku

4·Q·t H = -1t-:-( d.,.,2;--....:;d"'~)-;[-p-dO-z1

(8)

gde su:

~tj - korak zavoJmce, cm; 'd - spoljnji precnik zavojniee, em; [p dO.] = (300 - 350) kp/cm2 - dozvoljeni pritisak izmedu zavojaka.

Zavojnica na vratu kuke se izraduje kao trouglasta - metriCka, trapezna iIi testerasta zavojnica.

29

Najveci napon na krivolinijskom delu kuke je u preseku I-H. Momenat savijanja na tom mestu je

Ovaj momenat izaziva u tacki I ~ormalan nap on usled savijanja:

as; = ~. [kp/cm'j. [lkN/cm2], 1

gde je:

W 1 - otporni momenat preseka u odnosu na tacku I.

Vlakna u tom delu preseka bice od momenta istezana, a u delu preseka oko tacke II pritisnuta:

<7; II = - ~. (kp/cm'l; [iklN/mn2], 2

W2 - otporni momenat presekau odnosu na tacku II.

Kako su, pak, sva vlakna preseka napregnuta istezanjem od tereta Q, to su celokupni naponi:

OJ I = ~ + ~s < raj, dOz} (tacka I) (9) , J

gde je: A - povrsina poprecnog preseka.

Da bi se dobila pribHzno ravnomerna raspodela napona po celom preseku, on ima trapezni oblik. Vrednosti za povrsinu, otporni momenat i momenat inercije za trapezni presek jesu:

A = b, t bt • h[cm 2J; J

W =-[cmsJ' 1 e

1 '

J = bf + 4 b1 • hi .h'cm']; 36 {bi + b,l }

U praksi se cesto primenjuju odnosi:

b 2h b

1 = 2,5 -+- 3,5; - = 2 -+- 2,5; 2 a

h b~1,5.

1

U prikazanom nacinu proveravanja napona u zakrivljenom delu kuke nije uzet u obzir uticaj krivine neutralne ose, vee je kuka smat­rana kao pravi stap ekscentri<'!no opterecen. Usled toga su i naponi dobi-

30

jeni na ovakav nacin,;tp.anji za oko 30% od stvarnih, pa su ~ d~zvoljer:i naponi nizi nego sto Stl uobic~jen~ .za materij8;1 C. 13.30: ~ozvol~em n~pom, u .zavisnosti od vrste pogona 1 rezlma rada dIZahce, blraJu se lZ tabhce 1.

Osim u preseku I-II, i u pre~u III-IV moraju se ~~ov~rit! naponi od sile koja potice od kosog zatezanJa uzeta. Moment saVlJanJa le:

M: = ~ tg 0;. X,

gde je a. = 45°; smicuCi (tangentni) naponi u ovakvom nacinu proracuna se zanemaruju.

Tablica 1. Dozvoljeni naponi [6, dOll

Pogan Rezim rada Dozvol.ieni napon [klp/cm"]; [lkN/c:m!]

I

Rueni pogan - 1000; 10

laki 850; 8,5

Motorni pagon srednji '100; 7,0

teski 600; 6,0

Dimenzije kuka sa jednim krakom za terete d,? 250.Mp date. ~u u tablici 2, prema nemackim normama DIN 687; obelezavanJa u tabliCl su prema s1. 33.

Presek C-f) Presek A-B 6

..--9

81. 33

:n

w t.:)

.. I

f i !

~

;:>;' \l.) 0

'd

N lll~ 0' :5.0

~~ .9 til,S rio fl)

Sl> ::s ~ 'drl'

"-' 0 ..... ~ ~'rO S (1)<:

til ..... tn Pol r1" t-I.

5" .. I» S· ::s 8/R' ;. :!-......

Pol

~ + .§ /I ~

~ g 0

J~ 0..

+ .§. ::s 0 <il

~I;s: ..... ('") ::l s::: 0,-.. ... '" '0 C/J ~ ::s 1/\ §: ~+ I»

ji" ('),

"El (1) ~

m '" 0 ~ 0 ;x. ~ 0-

~ ..... ..... Ul ,!.., ..... ('0

! ..... N III --. 2. ~ po

Pol

~ 0-.... I»

0 CIl 0- ~

(1) - ~ ..... CIl '-' '-" I» ~ ;:;. ..... Pol I»

2. ;;; Pol 2' ...... ::s t'b ro

Tablica 2 •

Korlstan teret za*

Motorni RtWni pog'en pogon

kp kp (daN) klaN)

- i 125 160 I 250 300 I 500 500 1000

800 1600 1000 2500 2000 4060 3000 6000

8000

5000 10000 12500

8000 16000 10000 20000 12500 25000 16000 32000 20000 40000

50000 32000 63000 50000 80000 80000 -

100000 -125000 -160000 -200000 -250000 , -1

tno.. .... """''0 ..... t:i _. )ooaoI

fI) '1 fI) PolS'!' ..... '1 ~.Pol ~ itiS~

N'fI) (1) F.2.~q (1)2 ..... · N N·~·fI) Pol ...... Pol t'1t.....J. J-ooI ~ ...... 0 Sl> (I) Sl> <: (') ;:;.;:;. ~~1!~, -. tile p" S fI) ::t.;:>;,CJ)CJ) I»tn;:>;' ::11»<: ..... ;:>;'~~ ro CIl ~.~ S.::t.£' OQ I» ..... ro o ..... ~ ft .....

N'O tn ;:>;'(1) .....

rlrO Pol ~ (J) I:! §' ..... ~ ?l ;:>;'tn'O

;:>;'§. N ~ S'(I)I-j ~ I» .... ! P':l "g ~.~ CIl;:>;,;:>;'W q

II ...... ::l (l)

1»'1t:~ P':l ~ ru '1 ....... 1» ~;:>;' i?-j ~ 'd ~ (1);:>;' Pol t'-' OQ 'i Pol o..OCll tn rn em .....

f!1 t:!.S ro III > ('")

~::sF ~rO S~O-o.. s::: . i.O <: <: !j ,.". 8. ::t.'O "" ~'O ro Po> < c:n ","W~ 0

~~ ~~ > <:.nPol('O 00..0.. o ...... ro Pol

~ 'Oro Sa~W 0

"1 ....... ~ "....! • s::: ~ ro :> s tll Pol rO N' ~OO' ~ .... ....

ro (1) ro "1 r'

<:a~ ~gsW ~o~ f1)·N "'"

... fl) ":-"

L_ ~ g' ~f1) ~ ..... < $l) tn< ..... ~~~, ~m s::: <: (1) ~ '0 CIl (1) ",. 'Oo~ 1» .... ~.~ro 0-(1)~ <:'"10 (I) :;;' 12. ro ~ a ;;;s::: ..... ;o;-(1)ro n< ~ I '1'"1N § b;( ~ I»(1)::;l ;:>;' 0.'::: i J "",. I» f1) ro

Dimenzije kuka !>a jednim krakom, prema DIN 687 Otvor kuke Vrat kulw

DuZina·· Prasek A-B Presek C-D Pree- Sirl- Pree-nik na nik TIP TIP

h, I I b. I I I b. I I a w d. A B b, I i1 f. g r, h, b. g r.

30 27 15 1 80

-'1 20 14 5 15 2 17 14 • 8 15 2

35 30 18 100 28 20 8 20 4 24 20 12 20 ~,

40 32 22 130 32 25 10 20 4 27 23' 13 20 4 45 34 26 160 - 38 30 12 25 5 "I 27 15 25 6 50 38 30 195 - 45 34 13 25 6 38 31 16 25 7 55 42 40 240 - 55 40 15 30 6 46 37 18 30 8 60 45 45 270 370 65 50 20 40 10 54 44 25 40 12 70 55 52 290 410 75 65 25 50 10 63 53 30 50 12 . 80 63 60 315 450 90 70 25 60 10 77 59 32 60 14 90 70 60 340 480 100 80 30 70 10 86 67 40 70 14

100 78 70 ~80 530 110 90 32 80 10 95 74 42 80 15 110 85 80 420 580 120 100 40 90 10 105 80 46 90 20 120 95 85 450 6lO 130 110 40 - 15 114 87 50 - 20 130 105 85 498 650 140 125 45 - 15 119 95 60 - 25 140 115 95 580 700 150 135 50 - ])5 128 105 65 - 25 160 130 112 620 800 170 145 '30 - 20 149 115 70 - 30 180 150 120 670 880 190 160 65 - 20 164 130 80 - 30 200 165 132 720 950 210 130 70 - 25 178 145 90 - 30 240 195 160 880 1150 260 225 85 - 30 223 175 105 - 35 280 225 190 1100 1350 320 275 105 - 30 272 21' il25 - 50 300 240 220 1200 1500 355 300 110 - 40 302 235 135 - 60 330 265 240 1350 1680 400 340 120 - 40 330 260 150 - 70 I 370 2951 260 1500 1850 440 380

135 1 -50 1'52 290 1 170 -

80 1 400 320 280 1650 2000 490 420 150 - 50 385 315 190 - 90 450 360 320 1850 2200 550 470 165 - 60 422 350 210 - !~?--.... -

~ Tablica 2. Dimenzijekuka sa jednim krakom, prema DIN 687

:

w UI

• Koristan tere-t za Poluprecnici Tezina motorni (7,85 kp/dm"l pogon (daN/dmI) kip :(daiN) e I 1 i I k I m I n I 0 p I q I s I t TIP AI TIP B

- 50 1,5 3 1,5 26 17 '32 30,5 30 52 3 0,24 -160 54 7 3,5 2 24 10 42 40 27 50 4 0,5 -300 57,5 8 4,5 2,5 20 22 47,3 45 25 50 4 0,7 -500 64 9 5,5 4 17 24 55 51 25 52 6 1,2 -800 72 10 6,5 4,5 21 28 60,5 59 25 60 7 1,75 -

1000 87,5 8 8 6 28 35 74,5 68,5 30 77 7 3,8 -2000 104 6 10 8 31,5 45 85 77 35 100 8 6,2 7,4 3000 131 7 11 12 34,5 50 99 ,87 45 125 10 9,7 11,7

156 9 12 19 36 60 118 99 50 145 11 15,7 18,6 5000 168 10 13 20 37 70 132 112 50 160 12 20,5 24,5

197 11 14 25 37,5 80 146 m 55 185 13 26 30 8000 225 13 14 31 35 85 161 130 58 210 15 32 37

10000 250 15 15 35 36 90 175 140 60 230 17 48 55 12500 270 15 20 35 46 95 185 150 75 260 17 62 70 16000 300 18 20 35 53 105 200 165 85 290 20 76 86 20000 345 10 20 40 58 120 230 190 100 330 25 117 130

380 10 25 ,40 66 135 255 215 110 355 25 150 170 32000 415 10 30 45 68 150 280 235 120 380 25 186 210 50000 495 20 35 60 73 180 345 285 140 450 35 352 388 80000 580 25 45 75 78 210 415 340 170 520 45 645 696

100000 630 30 50 80 88 225 455 375 1'80 560 50 860 936 125000 690 35 65 85 98 240 500 415 195 615 50 1295 1370 160000 770 25 80 85 98 260 545 460 220 685 55 1722 1857 200000 845 25 95 90 105 285 595 503 260 755 60 2288 2475 250000 955 10 115 90 125 315 660 570 310 860 60 2851 3075

Obelezavanje jedne kuke tipa A za motom! pogon (M), nosivosti 10.000/kip (10.000 daN); 1m1lkia AM 10.000 DlN 687

• Najvete dozvoldeno pogonsko optereeenje.

*. Prema duZinama f. i f. odredena je tel\ina. Duzina vrata se podesava prema donjoj koturaci.

TabIica 3. Dimenzije kuka sa dva kraka DIN 699

otvor kuke Vrat kuke K u k a I TeZin~ [kp]

Teret Q,

Mp

PreC-1 Siri-nik na a w

d. Tip A f,

Tip B ft

h b, b,

5

8

80 65

70

60 330 470 79 5(i 18

20 90 80 400 560 89 60

10 100 80 85 450 620 98,5 70 22

12,5 105 85 85 490 660 111 75' 24

16 115 95 95 520 700 125 80 26

20 130 105 112 580 800 140 90 30

32 160 130 132 670 930 176 110 40

50 200 160 160 810 1070 215 140 50

80 240 195 190 1000 1270 255 175 60

230 210 220 1100 1400 275 195 65

280 225 240 1200 1500 295 220' 70

rt, I

15

15

15

20

20

2tl

30

40

40

50

50

300 240 260 1320 1670 315 245 75 60

r.

6

10

10

10

10

15

20

25

30

k n o p t Tip A

Tip B

';#¥

310 140 65 120 100 10 16 19

30

42

360 170 70 135 110 12,5 25

395 185 80 150 125 15 36

420 190 85 165 135 15 48 56

450 210 90 185 152 15 60 70

512 242 100 208 170 20 88 ,104

627 292 120 260 210 25 145 170

780 360 150 320 258 30 263 299

935 430 180 380 308 35 477 536

639 718

845 948

30 110251 480 /1951 410 I 333 40

30 1110 520 210 440 355 40

40 I 1200 I 560 I 225 I 470 I 382 I 50 I 1106 I 1241

100

125

160

200 320 255 280 1500 1850 335 275 80 70 50 1290 600 240 500 409 60 1428/'1598

250 340 270 320 1620 2000 359 305 85 70 50 1390 660 255 535 440 70 ,,1846 2085

c<

ff

(12)

Presek III-IV se proverava na isti naCin, sarno sto je

M~ = ~ tg«·y [kJpcm], [lkNcm].

Dozvoljeni naponi se biraju iz tablice l.

U tablici 3, a prema s1. 35, date su dimenzije kuka sa dva kraka, prema DIN 699.

7. UZENGIJE - STREMENOVI j 'V

Za veoma velike terete (100 Mp i viSe) upotrebljavaju se uzengije, koje mogu biti zatvorenog tipa - kovane uzengije, i zglobne uzengije (s1. 36).

Presek C-D

8L 35

Uzengije su manjih tezina nego odgovarajuce kuke sa jednim ill dva kraka. Nedostatak im je sto se kraj meta kojim je teret vezan za dizalicu mora provlaciti kroz otvor uzengije.

Horizontalni dec kovane uzengijeje evrsto vezan za njene boene strane, pa i njih napreie' savijanjem. Taean proracun krute uzengije je

36

komplikovan i dug", pa se ona proracunava priblimom metodom pod pretpostavkom da je'i'moment savijanja horizontalnog dela:

Q.{ M. =6'

a moment na mestima veze bocnih stranica sa horizontalnim delom

gde su:

M' Q.{ '=12"

Q - teret koji se dize, kIP, (lkiN); 1 ~ duzina honzontalnog dela uzengije. Boene stranice se istezu sHom

F=,.J'L,. 2cos«'

! I'

\ /! ,

/~\ 1 \ ',"~V e~ 81.36 ~---.~ ~ \)() ,

gde ,~, .;: polovi a~zmedu osa bocnih stranica. birn\ napon preseku horizontalnog dela je

"J ~ ~~'> M. Fs i, 11 (Ii [= W +A ~kp/cm ], ,k.N/cm],

gde su: / ' It.. QI+ F .

VI'lS =6 l' C,

. " . . {t3) ,v

F1 = ~ tga. - sila pri'tiska na horizontalni dec uzengije;

c - rastojanje napadne linije sUe F. od neutralne ose horizon­talnog dela;

W - otporni moment poprecnog preseka; za elipticni presek je a2 • b

W=~, gde su a i b vec~ i manja poluosa elipse;

A - povrsina popreenog preseka horizontalnog dela; za elipsu je A=n:· a' b.

Zglobna uzengija je sastavljena od delova koji su na krajevima vezani zglobovima; ovim se eliminisu momenti savijanja u kosim stra­nicama uzengije. Rose (bocne) strane zglohne uzengije napregnute su na istezanje sHom F, a horizontalnastrana pritiskujucom sHom F, , mo­mentom ove sHe i momentomna savijanje od tezine tm-eta. Zbirni napon u preseku horizontalnog dela dobija se po obrascu 13, u kome moment savijanja ima oblik

Primer I: proracun kuke sa jednim krakom

Odabrati i proveriti preseke usvojene kuke koja radi na meha­nizmu za dizanje srednjeg rezima rada, nosivosti Q = 10 Mp, nOO IkN),

Prema nosivosti od 10 Mp, bira se iz tablice 2 kuka odreCienih dimenzija, i to za motorni pogon ~M 10.000 DIN 687.

Zavojnica na vratu kuke je M 64, sa precnikom jezgra do = 55,666 mm.

38

Povrsina preseka jezgra zavojnice je:

A _ d~ . 1t 55,666· 1t ~

1 - 4 4 24,34 em ,

Napon u vlaknima preseka u jezgru z8vojnice je: Q 10000 z kp

a, = A = 2434 =.411 kp/e~ < [a.,dotl = (300-600) ems' 1 '

Visina navrtke je: , 4 Q t 4·10000,0,6 _ 6

H =n:.(d' _ dg) (Pdozl- 3,14 (6,4'-5,56661)300- 2,5 em.

Radi osiguranja od odvrtanja usvaja se visina navrtke H = 50 mm.

Presek I-II je priblizno trapeznog oblika. Povrsina trapezA je:

A _bl+b. h _11+4.13-975 E 1---2-' 1- 2 -, em.

Polozaj tezista preseka ()d krajnjeg vlakna: _ hi bi'fi- 2 hi 1311 + 2·4 545 em

e1 - 3 b + b 3 11 + 4' , 1 ,t

c. = h -c1 = 13-5,45= 7,55 em,

Moment inercije preseka: J _ bi +4. bI • bs + b~ . h:1 = 11'+4.11.4+4' .133 = 1270em',

1 - 36 (bl + bz) I 36 (11 + 4),

Otporni momenti preseka: J1 1270 234 I.

Wl=e;= 5,45 = em ,

J 1270 v..', = -1-= -7 5 = 188,5cml. e l ,5

Poluprecnik krivine neutralne ose: a 12 Pi ="2+ e1 =2+ 5,45= 11,45 em,

Moment savijanja u krivom delu kuke je:

Msl = Q(i+ e1 ) = Q. R1,= 10000· I 1,45 = 114500 kpl"ln,

Naponi u krajnjim vlaknima preseka I-II:

, _ Q Mbl = 10000 + 114500 102+490= 592 kp/cm 2 < Icr;, dod; cr, 1 - A + WI 97,5 234

Q MbJ 10000 114500 102-608=-506kp/em2< la., dotl, a;n=A-W, = 97,5 - 188,5

Dozvoljeni normalni napon z~ kuke od C 13.30 je, prema tablici 1, za srednji rezim rada [ai, dozl= 700 kp/em l

, (daN/om!). Provera preseka III-IV. Povrilina preseka:

, bl + b"1 _ 8,7 + 5,0 . 11 4 = 78 1 em', t"!.! ='-2--' 1J- 2 . ,

Po!ozaj tezista preseka: e' _ hI bi + 2 b, _ 11,48;7 + 2·5 4,64 em, 1- 3 bs+b, - 3 8,7+5

e' =h. -e' = 11,4-4.64 =6,76 em. '2 • I·

Moment inercije preseka: J _ b~+4.b •. b,+b~.h3 8,7s +4.8,7.5+5' . 1 1.4 3 =826 em'· s - 36 (b. + h,) 2 36 (8,7 + 5)

Otporni momenti preseka: J 826 a

Wa=-4=-64 = 178 em , e1 4,

J 826 I W,=-4=6 76= 122em .

e2 '

39

Poluprecnik krivine neutralne ose:

RI=~+e; = ;2 +4,64=6+4,64= 10,64 em.

Moment savijanja preseka III-IV: Q 10000

Ms2 =2"' tg GIl· R2 =-2- ·1·10,64 = 53200 kpcm.

Naponi u krajnjim vlaknima: , Q . tg . 45° Mbz 10000 . 1 53200 2

ail 2.A, +Ws 2.78,1 +178 =64+298= 362 kp/cm <[ai,dozj,

10000. 1 53200 2·78,1 -]22 =64-436=-372kp/ems<[a;, do,}.

Kao sto se iz provere vidi, preseci su dobro iskorisceni jer je G; I = OJ II i 0; i = a; II'

8. VESANJE KUKE 0 UZE

. U slucajevima kada se kuka direktno vezuje 0 celicno uze, vrat '~uke se ne zavrsava cilindricnim delom, na kome je naz:ez~ma zavojnica, vee otvorom prstenastog oblika, kroz koji se provlaci kraj uzeta (sl. 37).

40

Da hi se zastitilo od hapanja po ivici otvora, uze se pootavlja u specijalnu kariku profilisanog preseka (s1. 38). Dimenzije karike prema s1. 38 date su u tablici 4.

D

r a 1

len ",T

-~1-~ r-I

·t· I I I

Tablica 4.

("~'-""\

~~/! Dimenzije karika profilisanog preseka

Prel!nik u!eta Dimenzije karike u [mm]

. mm D L R B L, r s 8,

3,6- 3,9 10 15 13 7 24 2,5 2 2,5 3,9-;- 4,7 14 20 16 8 31 3 3 3 4,7- 5,5 18 25 20 9 38 3 3 3 5,5- 6,6 22 30 24 10 45 4 4 4 6,6- 7,8 26 35 26 12 52 5 4 5 7,8-- 9,5 30 45 38 14 65 6 4 6 9,5-11 35 50 39 16 73 6 5 6

11 -13 40 55 40 20 82 7 6 7 13 -15 45 65 52 23 98 8 7 8 15 -17 50 70 54 25 106 9 8 9 17 -18,5 55 80 65 27 122 10 9 10 18,5-20,5 60 90 76 29 137 11 10 12 20,5-22,5 65 100 87 32 152 12 10 13 22,5-24,5 70 110 99 34 166 13 11 14 24,5-26,5 80 120 102 36 177 14 11 15 26,5-28 90 130 103 40 190 15 12 16 28 30,5 95 140 115 42 205 16 12 18

41

Kraj uzeta koji je provucen kroz otvor na vratu kuke vezuje se upredanjem sa telom uzeta (s1. 37). Osim ovakvog spajanja kraja uZeta upredanjem, primenjuje se i vezivanje pomocu spajalica (s1. 39), koje

1

( Sl. 3~; ,,-------,,",,/

je jednostavnije i sigurnije. Broj spajalica se odreduje prema potrebnom zbiru sila zatezanja svih zavrtnjeva:

odnosno

gde su:

42

Fu F

F=c.Fu

2·w '

c· fu F,w=-2-'

- sila u uZetu;

(14)

- potrebno zbirno zatezanje svih zavrtnjeva;

w "'" 0,35 - kQfficijent otpora klizanju uzadi uspajalici na svakih 1 kip sile F. (1 daN sile F).

c= 1,25 - koeficijent sigurnosti.

Napon u presecima zavrtnjeva od istezanja je: 1,3·F

az = d2 <[aido.), (15) z.~

4 gde su:

1,3 - koeficijent koji uzima u obzir postojanje dodatnih ,napona u presecima zavrtnjeva, koji nastaju us1ed uvijarija pri zatezanju navrtke;

z - ce10kupan broj zavrtnjeva (po 2 komada na svakoj spa­jalici);

do - precnik jezgra zavojnice u zavrtnju; [O"zdOZ] = 800 - 900 kp/cm2 - dozvoljeni normalni napon pri iste­

zanju zavrtnjeva (od C 03.45). Dimenzije spajalica prema sl. 39 date su u tablici 5.

Vezivanje kraja uzeta sa kukom moze se izvesti i pomocu speci­jalnog konusnog dela prikazanog na s1. 40.

A-A

43

.'

--/ /'

,.Q .., <:> <:> ... "" ""

:i1 <:) '<t' <:) .... .... • '<t'

1 IX! It) It) It) It) .., ...

;3 < <:) Q <:) ... '" .... .... <ll ... <ll <:) It> <:)

::s II: '" ;::! '<t' ....

'" It> <:) It> .... '<t' It>

'15 .., Q '<t' .... "" ...

[unu} n ."

up l!'~Fl 0> tli co Jf!ui/a.ld .... ...

,.Q ." .., co

II: Q ... .., .... .... ....

I IX! It) ." It> .... .... "" ::l < 00 00 It)

"" ... '<t'

<ll ... <ll Q ::s II: Q Q ..... .... It)

u It) It) ... .... .... ...

'15 .., .., 0 ....

[unuJ n co C'!. "':. np el""Fl ~ "" co

Jf!UQa.ld

44

<:> <:>

"" "" <:)

* '<t'

Q Q

'" '" It) . .., ;::! "" .... Q <:)

~ .., ....

It) It> .., ..,

'<t' Q ... ....

It)

~ '" "" ..,

Q ... '<t' ..... .... ....

Q '<t' co ... "" ... ." ." It) ... .... '<t'

." <:) <:) '<t' .., co

Q Q It) It) <0 <-

. ... Q <:) IN "" ....

Q IN IN .... .... ....

.... "" It) .... .... ....

Kraj uzeta se;i~pajpre provuce kroz uzi deo konusnog prikljucka, a zatim se rasplete; Rrajevi takvih zica od kojih je uze nacinjeno poviju se navise i uvuku u konus (s1. 40), a zatim zaliju olovom iIi bronzom. Kuka se vezuje za konusni prikljucak osovinicom provucenom kroz otvore na usicama prikljucka. Konusni prikljucak se izraduje livenjem iIi kova­njem celika; njegove dimenzije date su u tablici 6 (prema s1. 40).

Kraj uzeta se moze vezati za kuku i pomocu kUna, sto je prika­zane na s1. 41. Prednost ovakve veze je u lakom sklapanju i rasklaprulju; dimenzije klina i kucice date su u tablici 7.

9. VESANJE KUKE 0 DONJU KOTURACU V

Pri. vesanju tereta 0 nekoliko krakova uzeta, konstrukcija veze kuke s uzetom je slozenija j omogucena je pomocu tzv. donjeg dela kotu­race (guske). U ovu konstrukcij'U ulaze koturi, osovine i elementi za pre­nos opterecenja sa kuke na osovine koturova. Razlikuju se dva osnovna tipa donjeg dela koturace: dugacka konstrukcija (sl. 42) i kratka kon-

strukcija (s1. 43). Dugacki tip konstrukcije se sastoji od sledeeih delova: pokretnih

koturova 1, njihove osovine 2, popreenog nosaca iIi traverze 3 s otvorom u sredini kroz koji prolazi vrat kuke 4, loptastog leziSta 5, navrtke 6, nosecih i zastitnih limova 7 i 8.

Kao 8to se iz slike moze videti, vrat kuke se preko navrtke i aksijalnog loptastog leziSta (koje prima samo poduZnu sHu) oslanja na traverzu. Pomoeu aksijalnog lezista, kuka se moze okretati oko svoje ose, Sto je korisno zbog lakseg pooeSavanja njenog polozaja pri vezi­vanju tereta. Rukavci traverze leze u otvorima bocnih limova; u njima se ona moze okrenuti za izvestan ugao oko ose rukavaca, sto Cini jos

pokretljivijom celu vezu. Postoje po dva boena lima sa svake strane: noseci i zastitni. Noseei

limovi prenose opterecenje sa rukavaca traverze na osovinicu koturova, dok zastitni !imovi, kao sto i sam njihov naziv govori, slu.ze za zastitu celog ovog dela od mehanickih povreda. Ako su noseci i zastitni limovi spojeni medu soborn zakivanjem iIi zavarivanjem, oba se lima racunaju

kao noseci limovi. Ako su konstrukcije donjeg dela koturace kratke, koturi su

direktno oslonjeni na rukavcima traverze tako da ne postoje noseCi

boeni limovi. Leziste za oslanjanje kuke se najcesce izvodi sa sfernim donjim

prstenom i odgovarajucim poometacem, tako da u samoj traverzi nije

45

Dimenzlje konusnih prikljucaka Tablica 6.

Mere u [mm] Precnik

uZeta d" u [mm] a b c d e f g h

6-7 50 18 11 I 26 I 17 18 16 4

I 8 60 20 L3 30 20 21 19 5

10 75 25 16 35 24 25 23 6

12 90 30 19 42 28 32 27 7

14 105 35 21 50 '32 35 31 7

16 120 40 25 60 38 43 37 9

18-20 ' 150 50 30 70 46 54 46 11

I 22-24 180 60 38 82 55 64 54 13

26-30 210 _ 75 42 1

102 70 I 72 66 16

Dimenzije klina i kucice Tablica 7.

Dimenzije kuciee [mm]

Broj vezaca 1 a b c f d i e

--I I 14 85 120 34 10 25 30 16

2 16 95 130 36 10 30 40 17

3 20 105 140 44 12 35 50 20

4 22 115 160 46 12 40 60 22

5 26 135 180 56 15 45 70 26

I 6 28 150 200 58 15 50 80 28

7 32 170 220 68 18 50 90 32

46

--

I i k 1 m

I 4 12 9 I}

5 13 10 10

6 16 12 12

7 20 14 14

! 7 22 16 16

9 25 18 18

11 32 22 22'

13 38 26 28

16 46 30 32

I Dimenzije klina [mm]

k m 1, h

36 12 90 3

40 14 100 3,5

42 18 110 4

47 20 125 5

54 24 140 6

60 26 160 7

68 30 175 8

potrebno izradivati sfernu povrsinu za oslanjanje lezista. Podmetac se u traverzi postavlja u ulubljenju velicine 3-10 mm, u zavisnosti od veli­cine lezista. Leziste je potrebno zaiitititi od necistoce, koja moze prodreti u njega sa strane. Na s1. 44 prikazano je loptasto leziste za oslanjanje kuke, a u tablici 8 date su njegove dimenzije.

1

~--8

51.42

Navrtka na vratu kuke koja naleze na leZiste mora biti osigurana protiv odvrtanja.

Traverza je oslonjena u bocnim limovima ,donjeg dela koturace i ucvrScena plocicama iIi prstenov1ma -<la" ne bi 1z njil} ispala. Slika 45 prikazuje razne oblike traverze i njihovo ucvrscivanje u bocnim limovima.

47

Sl. 43

Sl. 44

48

Tablica 8.

,

I NOSi-1 ' vost : Mp

(X lOkN)1 I

I

5

7,5

10

15

Dimenzi;~ lez;sta sa kotrljanjem za oslanjanje kuke

d,

50

60

70

80

Dimenzije u nun

D D, h R v

Naj- I vece j opte~ rece-n.ie Mp

52 __ 7_5 ___ 9_2_ ~1 __ 3_6_1 __ 7_5 ___ 1,_5 ____ 7'~1 li2 85 106 115 I 41 85 2 9,0

72 _95 120 130 I 44 95 2 --1-1,;-

82 110 136 145 50 110 2 15,8 1----1--------------------------1----1

20 90 93 125 155 165 57 125 2 20,6 1----1------------------------___ _

25 100 103 140 172 185 64 140 2 26

30

40

56

60

75

Sl. 45

4: - Transportni uredaji

Najveci moment savijanja je u sredini raspona traverze:

Q I QDt Q MSI = :Y'2 - 2Lf =4 (1- 0,5 D 1), ' (16)

gde je:

Dl - spoljnji precnik podmetaca lezista.

Otporni moment traverze na sredini raspona je: 1

W=6 (b-ds) h~.

Traverza se oizraduje kovanjem celika C 05 45. Dozvoljeni nOT­

malni nap on pri savijanju traverze je [O"s doz] = 800-1200 c;;'i?' (daN/em:!).

Moment savijanja rukavca traverze je:

M _QS+Sl "--2 -2-

Povrsinski pritisak izmedu rukavca traverze

- Q p -2d(s+Sl)'

(17)

bocnih limova je:

(18)

gde je: d - precnik rukavca.

Dozvoljeni pritisak na ovom mestu je [PdOZ 1 = 800 + 1200 kP2

; em

u slucaju da se na rukavcima traverze nalaze koturi donjeg dela kotu­race, onda je [PdozJ= 80 + 120 kp/cm2, (dalN/am2).

Noseci limovi su napregnuti na istezanje, povrsinski pritisak i smicanje, i prema ovim opterecenjima se i proveravaju njihove dimenzije.

Primer II: proracun traverze

Nosivost: Q = 10 Mp, (100 k'N).

1. Proracun traverze. Najveci moment savijanja lobrazac (Hi)/:

Q 10000 MsI max =4 (I-0,5 D1 ) =4- (22 - 0,5·13) = 38750 kpem, (daN/rem).

Otporni moment preseka:

W = i (b - ( 11 ) h'-= i (15 -7,5).7 5 =61 ems.

Napon usled savijanja traverze, u njenom poprecnom preseku na sredini raspona, jest:

as = ~W~x = 3~7150 =635 kp/cm 2 <!Osdoz J=800-:-1200 kp/cmll•

50

2. Proracunillkavaca traverze. Moment savijanja rukavca je:

Q Sl+ S2 10000 1 + 0,5 M s, = 2 ---2-- =-2--' --2-- = 3750 kpem, (daN em).

Napon u rukavcu od savijanja:

as =~_s, = 375?_=300kp/em1 < [asdozl. w,u. 0,1,()3

Povrsinski pritisak na rukavcima je:

Q 10000 _ 665 k / S < I J _ \ l" p = 2d(Sl +s,} 2·5 (1 + 0,5) - P em PdOZ - rr",t?

= 800 -:- 1200 kp/em!, (daN/cm2). J

10. SPECIJALNI UREDAJI ZA ZAHVATANJE TERETA /

1. Elektromagneti se upotrebljavaju za dizanje i premestanje materijala sa magnetnim osobinama (kao limovi, sine, valjani profili, opHjci od metala, itd.). Njihova dobra strana je u Iakom hvatanju i brzom i jednostavnom puStanju tereta, sto se postize uklj ucivanj em, odnosno iskljuCivanjem strujnog toka. Na taj naNn je ustedeno vreme potrebno za vezivanje i odvezivanje predmeta za noseci element dizalice, pa je i radni period. skracen, tj. povecan je kapacitet dizalice. Medutim, elektromagneti imaju prilicno veliku sopstvenu teZinu, te je utoliko smanjena i nosivost dizalice. Drugi nedostatak elektromagnetnih podi­zaca je u opasnosti da teret, u slucaju prekida struje, ne padne na Ijude iznad kojih se prenosi; iz tih razloga je i zabranjen svaki rad ispod zone dejstva elektroinagneta, sto znatno smanjuje mogucnost njihove primene.

Sila dizanja elektromagneta zavisi u velikoj meri od oblika, dimen­zija, hemijskog sastava i temperature tereta koji se dize. Najvecu silu dizanja ima elektromagnet pri dizanju velikih predmeta sa glatkim povrsinama; ako teret ima nepravilan oblik, sila drZanja elektromagneta naglo opada. Pri 80/0 mangana u gvozdu, sila drZanja pada na nulu; j temperature predmeta vise od 700°C smanjuju vuCnu sHu elektromag­neta do nule.

Na sl. 46 prikazan je izgled okruglog elektromagneta za dizanje koji je obesen 0 kuku neke dizalice. Pored okruglih, postoje i pravo­ugaoni elektromagneti za d!zanje i prenosenje celicnih - limova, cevi, valjanih profila, itd. Kablom a dovodi' se struja do' namotaja elektro­magneta, smestenih u kucistu od celicnog liva.

Magnetni podizaci rade na jednosmernu struju napona 110--600 volti. U dizalicama ciji motori rade na naizmenienu struju moraju se ugraditi specijalni ispravljaci struje.

Da bise povecala Vllcna sila elektromagneta pri dizanju predmeta sa neravnom povrsinom, slui€ specijalni magneti sa pokretnim pipcima, koji se uvlace u neravnine predmeta i na taj nacin omogucavaju bolje zatvaranje magnetnih linija, tj. spreeavaju pad nosivosti elektromagneta.

51

it iJ t

52

-----+----­I

'-'-'r'-,' I

Sl. 46

2, Kofe se prjmenJuJu za prenosenje rasipnih matt:;nJ __ ~' kao zemlja, pesak, sljunaRf' ugaJj, sitna ruda itd. 1ma ih vise tipova: na s1. 47 prikazana je kofa koja visi 0 kuki, a na s1. 48 kafa sa kasikama za ciji je rad patreban specijalan mehanizam sa dva dobosa. Kafa na s1. 47 okretna je aka horizantaJne ose. Teziste prazne kofe nalazi se u tacki So , koja je ispod tacke vesanja kofe i sa njene desne strane; zbog toga prazna kofa zauzima vertikalan polozaj i dslanja se granicnikam na ram akacen o kuku. Kada se kofa napuni materijalom, teziste prelazi u tacku S, leva ad ase okretanja usled ablika kofe, i ona tezi da se okrene U levu stranu; poluga 1 sprecava okretanje kofe i kada se ona podigne, kofa se okrece i materijal se najvecim delom prospe sam, dok se astatak moze lopatama odstraniti. Kako je sada teziste ispraznjene kofe iznad ose okretanja, to ce se kofa sama vratiti u prvobitan polozaj. Kofe ovakvih konstrukcija izvode se ad 0,25 do 3 rn3 zapremine. One se upotrebljavaju uglavnom za punjenje bunkera.

Kofa prikazana na s1. 48 je sastavljena od dva jednaka dela vezana zajednickim zglobom. Kada kofa visi 0 uzetu e, ona je zatvorena; aka je uze e popusteno, a uzad f zategnuta, kofa ce biti otvorena.

e 1

/'

./ Sl. 48

Kofe se sam~ ne pune rnaterijalom; prem; tome, potrebno je pred­videti i uredaj za njihovo punjenje.

3. Grabilice (grajferi) jesu obavezni pomocni uredaj kod dizaIica koje prenose velike koliCine rastresitog materijala. To' su transportne posude specijalnog oblika, koje se sopstvenom tezinom zarivaju u mate­rijal, zahvataju ga, prenose na odredeno mestc i tamo ga istovaruju. Grabilice traTIBportuju materijal bez naknadnog rada, bilo rucnog Hi masinskog.

Prema nacinu kako se celjusti (kasike) grabilice otvar~ju i zatva­raju, one se dele na: grabilice sa dva uzeta, grabilice sa jednim uzetom, motorne grabilice i specijalne grabilice.

a) Grabilice sa dva uzeta su one u kojih se operacija zatvaranja grabilice i delimicnog dizanja vrsi jednim uzetom (ili grupom uzadi),

53

dok drugo uze drzi grabilicu na odredenom mestu za vreme otvaranja celjusti. Iz pomenutih razloga, masina za pogon grabilica mora imati dva dobosa, koji mogu raditi i nezavisno j- zajedno jedan sa drugim.

Princip rada grabilice sa dva uzeta prikazan je na s1. 49. Na skid a) prikazan je izgled grabilice s otvorenim celjustima pri spustanju. Dba dobosa al i a2 se okrecu u pravcu spustanja, tj. u smeru okretanja skazaljke na satu. Grabilica visi 0 uzetu 82, dok je me 81 blago opu­st.eno. Dna se spusta sve dok se njene celjusti ne zariju u materijal koji se dize. Kada je grabilica legla na materijal, pocinje period zatvaranja grabilice (skica b). Dobos za zatvaranje al okrece se u smeru obrnutom okretanju skazaljke na satu, dok drugi dobos a2 miruje. Dd trenutka kad se celjusti grabilice dodirnu svojim vrhovima, nastupa period dizanja pune grabilice. Tada se ponovo oba dobosa okrecu u istom smeru, obrnuto od okretanja skazaljke na satu. Teret se moze raspodeliti na oba uzeta 81 i 82, koja se moraju :navijati na dobose is tom brzinom, jer, ako bi se uze za drZanje 82 bde navijalo na dobos, grabilica bi poce1a da se otvara, a maierijal prasuo pre vremena. Grabilica se otvara kada se ukoci dobos ?2; cela tezina grabilice se os10ni na uze 82, dok se dobos al okrece u smeru spustanja (skica c). Da bi se dobila potrebna sila za zatvaranje celjusti u periodu zatvaranja, sila u uzetu se povecava koturacom sme­stenpm u gomjoj i donjoj traverzi. Prenosni odnos koturace iznosi i=3-6.

6) C) d)

S1. 49

Tezina univerzalne grabilice koja se upotrebljava za transp(}rt krupnog uglja, gline, peska, sodera i s1. moze se odrediti prlblizno prema obrascu:

G = 100 + 1900 Y -80 y2[kp]. [daN}, gde je:

V - zapremina grabilice u mll.

54

Grabilica koja se upotrebljava za p~eno~ent~ m~terijaI; koji .se lakSe zahvataju, kao tWr. sitan ugalj, mo~~ Imati.~ezmu 1 za 30 III manJ~. dok tezine grabilica i'a prenosenj~ materlJala k(}Jl s~. veom~.1ako zaI:,:"-­taju iznose pribliino 50°/0 od tezine univerzalD:e grablhce. Tezm~ grablhca k(}je prenose materijale koji se tesko zahvataJu, ka(} npr. droblJena ruda, jest (1,15 + 1,4) . G.

b) Grabilice sa jednim uzetom vise 0 jednom uze~. O~e. su obiCJ:~ obe.sene 0 kuku normalne dizalice tako da se mogu Skll!1!tl 1 nastaVltl sa dizanjima komadnih tereta vesanm 0 . k~~. Dve w:ablhce o"?a. ra~n~ kretanja (dizanje Hi spustanje, zatvaranJe III otvaranJe)obavl]aJu Jed rum metom.

Na s1. 50 shematski je prikazana grabilica sa. jednim. uZetom. Uze a je pricvrsceno za nosac c, koji se moze kretati po ,:odlcama. d~ cvrst() vezanim za donju glavu e. Po istim vodica~a~e mo,:e. kretaticr 1

gornja glava f, koja je polugama g vezana za. celJush grabilice h. Na nosacu c zglobno je vezana poluga b sa tegom 1 oprugom k.

a) o f /

6)

~ol

Na s1 50a prikazana je prazna grabilica u polozaju k~~a se krece t · "alu Kad se celJ'usti grabilice zariju u ·maten]al, nosal! c prema ma enJ . . v' • ..><.. C u§t

sei dalje spusta ka donjoj glaVl, a. uze.l, dalJe p?pw:>ta, nosa c se sp p~ po vodicama d sve dok poluga b ne pntisne svoJu oprugu na. deo m. dejstvom tezine nosaca opruga se' priljub.~juje uz 'polug~ kOla se okrene oko svoje tacke okretanja, i zahvata svoJun druglffi ,kraJem kuku donje glave· (tackasto prikazano na s1. 50a).

55

.. Pri dizanju n?sa~a c, koji sa sabom podize i donju glavu e, celjusti grablhce se zatvaraJu 1 ona se puni materijalom. Opruga k sprecava u pocetku dizanja nosaca da se donji kraj poluge b izvadi iz kuke donje glave.

Na s1. 50b shematski je prikazana zatvorena grabilica. Da bi se g~abilic~ otvor!la, treba je spustiti na tlo. P~sle t?ga. treba popustiti uze, tJ .. nosac c, tallko da se donJl deo poluge b lskopca 1Z kuke donje glave. Pn ponovnom namotavanju uzeta (dizanje) celjusti grabilice ce se otVD-riti i materljal ce se prosuti. .

Ako se poluga b izvede na drugu stranu (crtkano prikazano na s1. 50b) i ako se na kraju poluge veze pomocno uie, moguce je grabilicu otvoriti zatezanjem pomocnog uzeta iz kabine bez spustanja na tlo.

Na sl. 51 prikazana je konstrukcija grabilice sa jednim uzetom (oznake iste kao na sl. 50).

81. 51

c) Motorne grabilice otvaraju i zatvaraju celjusti pomocu motora smestenog na ramu grabilice. One su obitno obesene 0 kuku obicne diza­lice. Preimucstvo im je u tome sto se mogu lako otvarati i zatvarati zeljenom brzinom i na bilo kojoj visini. Nedostatak im je velika teiina.

56

d) Specijalne grabilice imaju specijalne vrste celjusti u zavisnosti od materijala koji prefiose. Na s1. 52a shematski je prikazana grabilica sa vise celjusti (Polyp) za transport metalnog krsa, krupno komadastog tvrdog tereta (rude) itd. Ove grabilice se izvode kao dvouzetne Hi motorne.

U poslednje vreme izvode se mnogoceljusne grabilice sa vazdu­snim pogonom. U tih konstrukcija gornja glava je radni cilindar, ciji je klip preko poluge vezan za donju glavu.

Na s1. 52b prikazana je grabilica za pre nos okrugle grade.

Sl. 52

11. UZAD

., • ! , I

a) Kudeljna uzad imaju slabe mehanicke osabine, kao sto su: brzo kidanje, slaba jacina, podloznost mehanickim povredama i razlici­tim atmosferskim uticajima. Upotrebljavaju se za dizaliene masine sa rucnim pogo nom. Precnik koturova ne sme biti manji od lOd (gde je d - nominalni precnik uzeta). Glavna njihova primena je za vezivanje tereta za nosece delove dizalica. U eksp10ataciji sIuze nesmolisana (bela) i smolisana uzad. Nesmolisana uzad su jaca, ali se mogu upotrebljavati u suvoj sredini, jer u vlazi brzo propadaju. Smolisana uzad lako podnose

57

v1agu, ali kiseline u smoli, kojom se premazuju uzad, slabe njihova vlakna,' pa je jacina ovih uzadi manja za lOCl/ood jacine nesmolisanih.

Kudeljno uze se racuna sarno na istezanje:

(19)

gde su:

d - precnik kruga opisanog oko uz€ta u cm;

Fu - opterecenje uzeta u kp;

[O"ZdOZ] - dozvoljeni napon u vlaknima pri istezanju, kp/cm2•

Za nesmolisanu uzad je [a'dOZ1

ta, dGz] = 90 kpicm2 , (daN/om2).

100 kp/cm2, a za smolisanu

Ako se vrednostl za dm:\'cljeni napcn u uzetu zamene u obrascu 19, dobija se,

za nesmolisanu uzad: Fu = 0,785 d 2

; (20)

za smolisanu uzad:

Fu=0,705d 2 , (21 )

gde je d u rom, a Fu. u kp, (daN).

Zbog slabih mehallickih osobina kudeljna uzad se upotrebljavaju samo za mehanizme sa rucnim pogonom, kao i za vezivanje tereta za noseci deo dizalice.

b) Celicna 4zad se upotrebljavaju za sve mehanizme, i sa rucnim i sa motornim pogonom. Izraduju se od tankih' ~elicnih fica jacine 130-180 kp/mm2, koje se prilikom izrade i termicki obraduju. Zice se na specijalnim masinama savijaju u strukove, a ovi u uzad. Strukovi se savijaju oko srediSnjeg (osnovnog) vlakna, koje se izraduje od kudelje, azbesta Hi meke celicne zice. Uzad sa srediStem od azbestnog Hi celicnog vlakna upotrebljavaju se u uredajima koji rad.e u neposrednoj blizini nekog izvora toplote (visoke peci). Uzad sa sredisnim vlaknom od celicne zice manje su savitljiva od uzadi s azbestnJm i kudeljnim sredisnim vlak­nom, ali S11 povoljnija za primenu u uredajima gde su izlozena velikim pritiscima (savijanje uzeta u vise slojeva na dobosu).

Za dizalicne masine se upotrebljavaju uzad dvostrukog upredanja: zice se upredaju u strukove, a ovi u uzad. Po vrsti upredanja razliku­jemo unakrsno, istosmerno i kombinovano predenu uzad.

Dnakrsno predena uiad imaju razlicitipravac predenja zica u strukove i strukova u uzad. Kad su uzad predena istosmerno, ovaj pravac predenja je ish, dok je u kombinovano predenih uzadi svaki drugi struk

58

u istom pravcu upreq,en. Istosmerno predena mad su savitljivija od ostalih vrsti uzadi, ali se lako raspredaju:

Za dizalice se obicno upotrebljavaju desnohoda unaknmo pre­dena mad.

DzM su standardizovana; dimenzije ilZadi po standardima DIN 655 i DIN. 656 date su utablicama 9 i 10.

Najcesce se za dizalice upotrebljavaju uzad sa sest strukova i sa 19 i 37 zica u struku. Uzad sa vecim brojem tanjih zica su savitljivija od uzadi sa debljim zicama, ali se brze habaju pri prelazima preko koturova i dobosa. Specijalna uzad (DIN 656) izraduju se od zica razli­citih precnika, cime sepostize i savitljivost i trajnost.

I:zbor precnika uzeta za zadatu sHu dobija se iz uslova

F Fo u,max=K' (22)

gde su:

Fu,max - najveca sila u uzetu u toku rada;

F 0 - racunska sila kidanja izabranog uzeta utvrdena u stan-

dardu izabranog tipa uzeta, tj. to je proizvod metalnog preseka svih zica uzeta i nazivne zatezne cvrstoce mate­rijala Zica;

K - stepen sigurnosti. Vrednosti koefiCijenta K date su u 4ablici 11.

Osim na istezanje, pojedine zice celienog uzeta su napregnute i na savijanje prillkom prelaska uzeta preko koturova i dobosa;. isto tako, fica je zbog svog zavojnog polozaja napregnuta i na uvijanje.

Savijanje zica malo utice na staticku jacinu meta; ono utice na pojavu zamora materijala, usled cega nastupa kidanje pojedinih zica. Habanje uzeta usled savijanja preko koturova i dobosa zavisi od odnosa DId (odnosa precnika kotura iIi dobosa prema preeniku ilZeta). Ovaj odnos, kako su pokazali ogledi, ne treba da bude manji od DId if;; 16 -' 30, u zavisnosti od vrste pagona mehanizma.

U toku rada me se mora nadgledati i povuci iz upotrebe kad broj iskidanih Zica na duzini jednog koraka zavojnice struka prede odredenu ~anicu. Tablica 12 daje vrednosti dozvoljenog broja prekinutih zica.

\ Za opSte slucajeve sluze unakrsno predena uzad. Istosmernu uzad treba upotrebiti kada se mora spreCiti odvrtanje ilZeta iIi zaplitanje koturace, ali same ako se konstruktivno mogu ugraditi dva liZeta -jedno istosmerno levo, a drugo desno.

59

0> 0

en ....

Tablica 9, -"_._ .... -~-.--.

Tip u'z eta

6 X 19 = 114 iiea + 1 jezgro

6 X 37 = 222 zice + 1 jezgro

Tip uzeta

--

• I 8 X 37 = 296 zica + 1 jezgro

_._-----_._---_. -.

I A

B

b

C

I

B fO j

ro ::l :> .y: 0 ;l 2 '3 ...

ro '" ... ()

Cii ,~ ..... oN

I· I I

I I 6 I 19 I

~ I

I 6 I 37 I

B roj

ro ;:J :> .Y:

.a ::1 2 ::l ro~ b ()

rJJ NH

8

I 37

Celicna uzad - DIN 655

I ro Racun£ka sila Ctl'~ pri kidanju ~ 0. " S ro uzeta u kp pri '~ E S -p.'''' ro ..;g .y: 2 r.l ro S .y: 8 jacini na kida-

() nje jedne iiee ;;:1 .Y: 0 ,~2 >::.y: ro 0. -2 ~ ~ ;Uj ~ ~ ~.2 * (kp mm') .,q )~ S:r; >~.~ ~ ~)~ ;N ~ tn

.~ 6; 2 +1 6; 'N &: 0.;:J ~ 0 +1 130 160 180 {/J

I ~'51 0,41 14,3 0,135 1860 I 2300 2550

0,5 22,4 0,21 2900 3600 4050 9,5 0,6 32,2 0,30 4200 5150 5800 1 0,7 43,9 0,41 5000 7000 7900

114 I 2,5 0,8 57,3 0,54 7450 9150 10300 4 0,9 72,5 0,68 9450 11600 13050 6 1,0 : 89,5 0,85 11650 13300 18100 7 1,1 108,3 1,02 14100 17350 19500 9 1,2 128,9 1,22116750 20600 123200

20 1,3 151,3 1,43 19650 24200 27250 22 1,4 175,5 1,66 22800 28050 31600

9 0,4 27,9 0,26 3650 4450 5000 0 0,45 35,3 0,34 4600 5650 6350 1 0,5 43,6 0,51 5650 7000 7850 2 0,55 52,7 0,50 6850 8450 9500 3 0,6 62,8 0,59 8150 10050 11300 4 0,65 73,7 0,70 9600 11800 13250

222 I 5 0,7 85,4 0,81 11100 13650 15350 6 0,75 98,1 0,93 12750 15700 17650

18 0,8 111,6 1,06 14500 17850 20100 20 0,9 141,2 1,34 18350 22600 25400 22 1,0 174,4 1,65 22650 27900 31400 24 1,1 211,0 2,00 27450 33750 38000 27 1,2,': 251,1 2,38 32650 402'00 45200

<I> I Racunska sila I $l'~ . pri kidanj'll (1)0.

roro~ S <)J I uzeta u kp pri

ro '~j 2 -a'2 I jacini na kida--~ ~ t'C, ~ S

c:.y: . g ~ I nje jedne zke 'N '~w ro ~ ~ ~ i (kpimm2)

~ 'S 2 "'rg ~ '~ ~~ ;~~~I I I rt S+1 tt;N &:p. rJJ I E-< 0 +1, 130 160 180

29 1,3 294,7 2,80 38300 47150 53050 31 1,4 341,7 3,24 44400 54650 61500 33 1,5 392,3 3,72 51000 62750 70600

35 1,6 446,4 4,24 58050 17400 80~~p, 37 1,7 503,9 4,78 65500 80600 90700 40 1,8 564,9 5,36 73450 90400 101700

42 1,9 629,4 5,97 81800 00700 113300 44 2,0 697,4 6,62 90650 111600 125550

16 0,6 83,7 0,84 10900 13400 15050 19 0,7 113,9 1,14 14800 18200 20500 20 0,75 13(\,8 1,31 17000 20950 23550 21 0,8 '148,8 1,49 19350 23800 26800

23 0,85 168,0 1,68 21850 26900 30250

25 0,95 209,8 2,10 27250 33550 37750

27 1,0 232,5 2,32 30250 37200 41850

30 1 ,1 281,3 2,81 36550 45000 50650

296 I 32 \ 1,2 I 334,8 3,35 43500 53550 00250 35 I 1,3 392,9 3,93 51050 62850 70700 37 1,4 455,7 4,56 59200 72900 82000 40 1,5 523,1 5,24 68000 83700 94150 43 1,6 595,1 5,95 77350 95200 107100 45 1,7 671,9 6,72 87350 107500 120850 48 1,8 752,2 7,52 97800 120350 135400 51 1,9 839,2 8,39 109100 134300 151050 54 2,0 929,91 9,30f20900 148800 167400 58 2,2 11125,1 11,25 146250 180000 ~o

0> N Tablica 10, Celicna uiad DIN 656

B ro j ---I~'~ Precnik zice mm RacUluska sila

I "8 pri kidanju ]1 S dl aZeta u kp pri 8 l§ j~~ni na kida-Tip uzeta 1

~ ;:l ;l '" ~~;:! ;. ;:l~

~ v'8 ~ :~ "~ J1~ !f ~p. n'e jedne zice ] _..-.I ::::t <;;) 8-g ,N ~ 1)': .§._ ~.Y"'t >~ 0 ~~* u kp!mm" 2 rob dl ' g 10 :> OJ <D ' ~10 rti 0) 0 8. ¢ o ~)N ~ +1 +' .~ r}) ~ ~ 8+1 0l(i1 th~ p.. p.::I 130 160 180 (/) N .... ...,

--Seale - Machart I I I I , 8 0,80 0,37 0,65 26,7 0,26 3450 4250 4800

10 0,95 0,45 0,80 39,9 O,iiB 5150 6350 7150 12 l,f 0,55 0,95 57,8 0,55 7500 9250 10400

,~ I 14 1,4 0,65 1,1 28,4 0,75 10150 12550 14100 16 1,6 0,7 1,3 104,5 1,00 13550 16700 18800

A I 6 I 114 18 1,7 0,8 1,4 123,8 1,18 16100 19800 22250 20 1,9 0,9 1,6 159,9 1,53 20750 25550 28750 22 2,2 1,0 1,7 187,7 1,79 24400 30000 33800 24 2,4 1,1 1,9 231,5 2,20 30100 37000 41650 26 2,7 1,2 2,0 262,5 2,50 34100 42000 4725D 29 2,8 1,3 2,2 313,8 2,98 40800 50200 56500

6 X 19 = 114 zica + 1 jezgro I I I I I 31 3,0 1,4 2,4 369,8 3,51 48050 59150 66550

,

S?ale - Machan , I I

I 14 1,1 0,5 0,8 67,5 0,67 8750 10800 12150

1 16 1,3 0,6 1,0 87,5 ·0,87 11350 14000 15750 9 17,5 1,4 0,65 1,1 104,6 1,05 13600 16700 18800 9

152 I 20 1,6 0,7 1,3 139,3 1,39 18100 22250 2!?050 --B , 8 , 19 22 1,7 0,8 1,4 165,1 1,65 21450 26400' 29700

24 1,9 0,9 1,6 213,2 2,13 27700 34100 3835e

271 2,2 1,0 I 1,7 250,31 2,50 32550140050 45050 30 2,4 1,1 1,9 308,7 3,09 40100 49400 55550

8 X 19 = 152 2ll<:e + 1 jezgro , I , I I 32 2,6 1,2 2,0 350,0 3,50 45500 56000 63000

B ro J I ,~ Precnik zice rom

~18,~ Racunska sila

-I"~ pri kidanju

)~E meta u kp pri

;:l <~~ jacini na kida-Tip uzeta ~ OJ til ~ <11::1' ~ nje iedne zice ;. ,1>',

S I~~' C1S'- ...... ~,1>', <II 0.

0 ;:! ;:l 0,1>',:§ ~ ;til~, r::E* u kp/mm! ,1>', 1:l ,N ~ \j': f;D::s .~ ~.f""'I ::s ~ ., Ql '1iJ 810 ~ ~ tV >~ CIllt) k CJ ~ A: E +1 ~ ~ ~.s &,S ~0.~~'g+1

130 I 160 I ii3 N .... ...,'" u)'" (/)'" 180

I I 25 1,3 0,95 1,3 239,0 2,27 3105e 38200 43000 27 1,4 1,0 1,4 273,8 2,60 35600 43800 4925

1 29 1,5 1,1 1,5 318,7 3,02 41400 51000 5735 15 31 1;6 1,2 1,6 387,1 3,48 47700 58750 6605)11'

C I 0 , 15 222 33 1,7 1,2 1,7 401,4 3,81 52150 64200 7225 35 1,8 1,3 1,8 455,3 4,32 59150 72850 8195

31 37 1,9 1,4 1,9 512,8 4,87 66650 82000 9230 39 2,0 1,5 2,0 573,7 5,45 74550 91750 10325

o X 37 = 222 iice T 1 jezgro spolj, iice I

Machart Warrington I

\

8[ 0,6 [ 0,45 0,6 I 27,7 0,26[ 3600 440~- 500 10 0,7 0,55 0,7 38,5 0,36 5000 615 690 12 0,85 0,65 0,87 56,2 0,53 7300 8950 1010

1 14 1,0 0;75 1,0 77,1 0,73 10000 12300 13850

6 16 1,1 0,85 1,1 94,5 0,89 12250 15100 17000

D , 6 , 6+6 114 18 1,3 0,96 1,3 120,0 1,22 16750 20600 23200 20 1,4 1,1 1,4 154,2 1,46 20050 24650 27750

19 22 1,6 1,2 1,6 197,5 1,87 25650 31600 35550

1-

24 1,7

"'['" ,,4,0['31., 29""1'59" '0450 26 1,9 1,4 1,9 276,5 2,62 35950 44250 49750 6 X 19 = 114 zica + 1 jezgro 28 2,0 1,5 2,0 308,6 2,93 40100 49350 55550

30 2,2 1,6 2,2 368,8 3,50 47950 59000 66350

1

14 0,85 0,651 0,85 74,9 0,75 9700[11950 13450

1 16 0,95 0,70 0,95 92,1 0,92 11950 14750 16550

6 18 1,1 0,8 1,1 122.9 1,23 15950 19650 22100

/6+6 20 1,2 0,9 1,2 148;1 1,48 19250 23700 26650

E 8 152 22 1,3 0,95 1,3 172,0 1,72 22350 27500 30950

1-

24 1,4 1,1 1.4 1205., 2,06, 26700 32900 37000

I 19 27 1,6 1,2 1,6 263,3 2,63,34200 42100[47400 29 1,7 1,3 1,7 299,7 3,00 38950 47950 53950 en 8 X 19 = 152 Zice + 1 jezgro 3~7900 59000 ~635~J CA> 32 1,9 1,4 1,9 368,7 -------, ...... _.-

Tablica 11.

Stepen sigurnosti - K za celicnu uzad

I---O;'naka pog::mske klase

Naz-iv I Broj na sat sigurnosti K Broj radnih ciklusa Stepen

Laka 1 do 16 4,5

SrednJa 2 preko 16 do 32 5,5

Teska

I 3 preko 32 do 63 7

Vrlo teska 4 preko 63 8,5

Primer III: Izbor uzeta

Sila u uZeilJU Fu = 2750 kip (daN); reZdm rada dl!Zaili;oe - sredindi. Stepen siglu!I'nosili, pirerna talb'lici 11, za sredntiJi reZiun rada je K = 5,5.

RacunSika sila kidarrlja uzeta, prema oibrascu (22), jest:

Po = F" . K = 2750·5,5 = 15125 kp, (daN).

kp Nt 2) Ovoj sili odgo'vara me, pri jacini materijala zica 160 ~m2' (k om, preenika a = 10 mm, upa 'R

Prema tome, izabrano je uze: B16X160DIN655.

12. LANeI

U transportnim uredajima upotrebljavaju se zavareni i zglobni (Galovi) land.

a) Zavareni lanci su sastavljeni od beoeuga (karika) ovalnog oblika, izradenih od celika okruglog preseka (sl. 53).

Postoje land sa dugim i sa kratk1m beO'cuzima. Duzina dugih beoeuga je veca od 5d (l> 5d, gde je d - precnik materijala) (s1. 54).

Land sa dugim karikama obicno se 'ne upotrebljavaju za dizalicne masine ako lanac treba da se namotava J'<a dobos jer je povecano napre­zanje beo·cuga na savijanje.

Land sa kratkim beocuzima dele se na kaHbl'isane i nekalibrisane.­Korak kalibrisamog lanca moze da odstupa u granicama od ±30/o, a nominalna sirina beocuga za ±5 1l/o od nominalnog preeni!ka beoeuga. Pojedine dimenzije nekalibrisanog lanca variraju i do ± 10% od prec­nika beocuga.

Dimen21ije lanaca se mogu odrediti pomocu stepena sigurnooti, prema obrascu:

64

Fo Flmax= K

Stepeni sigurnO'sti dati su u tablici 13.

(23)

'0' ... .0

.~

'0 > N o t:l

'" ~ '"

,J

I 5 - Transportni uredaj!

-"t+ "" af·Ul1~pal'dn

~ 0> <:> .... ..... "" '" oruaU$lOlSl II :E

en ijj ..... X S

'" co N ..... afu.t~par<In (l) <0 IX) 0

>N M M .... OUSUljieUn ::l

'" ... 0

S (l)

'" a [uepeJdn (l) co ~ <:> ..... OU.IDUlS01SI S ..... "" + 0

<0 ~ <0 '§' "" II

'" '" -a; to a [uepardn ~

2 co eo 0 >N X OUSJlj,eun M M .... ::l ...., <0

I '"

.~ '" ~ 'u -- '" ~ ... g .... 0

+ ~

~ "" a [=pardn b() ..... ;::;. ~ c<I OUJaursotSI 0 ..... 0

"" . .,; ::4 II a1

.~

t-

'a '" X ;N co ::l

e[uepe-Jdn '0 "". co 0

OUSUljl'1un '" ""i "" M >::

'" u ;N .<::

e[uepaJdn :g ..... I:! co t- eo

:1-OUJaUlS01SI

~ ~

... 0-..... '0' II ...

~ IX: aruepaJ<in "" ~ ;e X OUSUljl!lun .....

I

I co

I --- I I

1'll<>pt !+sorun2)S t-oo l :j>1'luaf!aUa0lj tre:j.!q0Jl.Id 0

~ t:l ... p..

65

II SL 53

S1. 54

L\€t~ -.©]~.~~ g~ ___ LJ

.i , j

V

S1. 55a

SI. 55b

66

TabHca 13. Step~i sigurnosti K za zavarene lance

V,rsta pogona Nekalibrisani lanci Ka1ibri:sani land

RJucni 3 4,5

Motorni 6 8

Veei stepen s1gu:rn:lO'sti u kalibrisanih lanaca se propisuje da '00 se smanjilo halbanje beoeuga na dodi:rm.im mestima, a time i cdr-zao jednak korak lanca zbog na<i1aska na lan-eanike.

ZaV'areni land se retko upotrebljavaju za dizalice, Kalibrisan9 land sluze za rucne dizalice manjih nosivosti i maJih brzina dizanja (do 0,5 mlsec), a nekaliibrisani uglavnom za vezivanje tereta za noo€6i organ. Dtimenzije lannca su standardi:1j()lv8ll1e - DIN 766, i date u ta!b­lici 14.

b) Zglobni (Galovi) Lanci. Galovi (lamelasti, 8aTnirni) land i7J1'a­deni su od lamela od celika C 0645, koje su spojen~ osoV'inicama ad C 0545. Primenjuju se u dizalica za dizanJje ter·e1la rucnim putem, kao j moto:rm.ih dizalica velike nOl9iy.c-sti a 'male brzilIle dizanja.

PI"ednclSt zglobnih lanCllca nad zavarenim ogleda se, pre svega, U

vecoJ sigurnosti (nemaju zavarenih mesta) i u veeoj savitljivosti, zbog cega se mogu' upo,trebljavaN lancanici i dobosi manjih dimell2Ji.ja.

Nedostatak zglobnih lanaoa je u tome 8tO oni mogu da 'rade samo u jednoj rarvni, jer se pri kosom za:tezanju lan-ca javljaju dopunska naipTe­zanja u lamelama, sto mooe dovesti do njihov-og loma.

Naponi u lamedama i OISolV'inicama zglobnih lanaca se ne prora­cunavaiju, vee im se eksperimentalnim p~<tem odreduje sUa kidanja, a dimenzije se orlreduju ria osnovupropisanog stepena sigurnooti, kao i zavar€lni lanci lobrazac (23)/.

Stepeni sigurnosti za zbor dimenzija 2lg1obnili 18l11taca dati su u tablici 15.

Tablica 15.

Brzina kretanja lanca

Step(;ln si·gumosti

Stepen sigumosii K za z.gl{)1bne lance

do 0,25 rnisec do 0,5 mfsec l-i.5mfsec

5 6 8

Sl!ika 55 prikazuje i:ZJgled ~lobnih lanaca, a twblica 16 daje njihove dimenzije prema DIN 8150.

5* 67

CI) <»

CD 1'.0

Talblica 14.

Nazivna debliina d

Ob~C-1 na IZ- Poboljsan rada

'------,--.

Za ops!u upotrebu

, '" N

;.0 0) o

",.~

N~

i 3

5 6 4 5 6 7 8

(9)

(9,5) 10

(11)

13

16 18 20 23

5 6 7

8

9

10 (11)

13

16 18 20 23

7

8 9

(10)

11

(13) 14 (16) 18 20 23

Korak

4

18,5 I 18,5l 16

18,5/ 18,5 22 . 24

f 27 27 28 J

31 1 36 41 45 50 56 \

, .s , Q)

'0 (.I;:l ,

o.~ . .'.Q)°fl;~5i fi1@.tg g ::l~1 ~ 0.:':: ctI Q).~" ~ I o ~ cu-;:;I:: ->tl..!<Q) o",2.ci t:l '8 '" @ ~ §' e-;::. Cl NUl8U;.>l~

5 6

± 0,5 + 1,5 -0,5

± 0,6

+ 2,5 -0,8

± 1,0 + 3,8 -1,3

64 J + 1,5

Zavareni lanel od okruglog celika, prema DIN 766

b

7

17 20 14

17 20 23 26 30 31 34 36 44 47 54 60 67 77

Izvodenje sa nor­malnim materijalom

Izvodenje sa poboljsanim materijalom

e: ~ '" ~ t; ~ ... .~ ~A o",g :0<:---

Korisni tere! --I-'-Q)-

Q)~ s;: ~ Ie: e: ~ Q)~ ~ 2~_ . ., ~ e:~ ~~ ~~ '2~ . .,'" ~ .~ 'Q '-''''::l:Q " 'Q <1l '" ;:: 'Q .~ 'Q .~....::s 'Q oa;~ co.·~~ -;~ Nf...Ico:o,..;;;.,! oa;1,,;; c:Q. ........ J.O;.,I

,...s.... .. ~..,....J~ .. ;.::; .. 'o.ON ... C~~ cu~~ ... ..a~.-. s:;!J)rJ,-, ~,..... ~;J;a~ ..0.8"'- S-c:J(;j~ o o.j~ .... '0 j .... j c: ~ 0 o.,i .~ '-< 't1 j ~ u - I ~ ~L~ =1 z ..... Uj ~ ::l e!.1 t. 0"-' £ 2 1"i -,I I ', __ _

1--8- --9-,-1-0- 11 I 12 1-1-3-1 14 ---"

Bez garancije ---.-.-----.---

150 300 600 250 500 1000 250 630, 1260 350 700 1400 350 900 1800 450 900 1800 450 630 1260 2520 630 1260 2500 630 800 1600 3200 800 1600 3200 800 1000 2000 4000 850 1700 3400

1000 2000 4000 1000 1250 2500 5000 1120 2240 4480 1120 1600 3200 6400 1600 3200 6400 1600 2120 4240 8480

2500 5000 10000 2500 5000 10000 2500 3150 6300 12600 3150 6300 12600 3150 4000 8000 16000 4000 8000 16000 4000 5000 10000 20000 5000 10000 20000 5000 6700 13400 ·26800

:§ ;;--z Ell) 'O:E a .

",..>:""" .S~]e 'N • Q)t-b~-

15

0,500 0,750 0,320 0,500 0,750 1,000 1,35 1,80 1,90 2,,25 2,70 3,80 4,40

5,80 I 7,30

-----'-

9,00 I 12,0

Nazlvna debljina d Korak Izvodenje sa nor­malnlm materijalom

IzvodenJe sa poboJjsanim materijaiom

ObiC-\ na Iz-rada

Pobolj~an

, ~

~(.IE", OJIO)°~;N~

0·,....,· .... 0 0 ::l J:1 58,9 § ~.~'O~

b p i 'fj .~.~ z .,., I..! 'gi

Korisni teret I , Q)

~ e:,::: s;: ,:::~ ~<15 ~[ij "'1:l '" "':':: 'Q

,S; r---- ...--.

ei 'M.M Z ·U 'Q. '~""::s-8

Za opstu upotrebu

, '" .~ '08

;!:( Pt..-tr-< ;:;a ~!j • 0::119 0"'11.0 ;. tl .... ~ ;. p. p.;:: N-g"'''' NE::l.§ 8 N III 8 "'..!<

ttl "'-J ~e.. -ow ~ 0 a. J..O.O.I

.~.t,-:; d ~ ..

~~:§: £gj

@ p..g:B, EtiJ§,...:; '::;>'-<'OJ ~I,f (1) ......

~~ Nto~~ e~ 9 ;:l'~~

z£ ~ ~ ~£

o (!J~ p ~.,....~

lL~,...:; 8~g~ op.R< .,-,H'OR<. p:: oe!. £21"ie!.

1 I 26

28

30

33

36

39

2 ,

26 I

",.~

N"""

3 ,-4-,-'-5\ 6 7 8 9

Z""~=

10 11 12 13 14

731 + 5,5 87 6300 12600 25200 6300 - 17000 34000

28 - . 78 ± 2,0 - 1,8 94 7500 15000 30000 7500 - 20000 40000

30 - 84 + 6,5 101 8500 17000 34000 8500 - 22400 44800

33 - 92] - 2,2 112 10000 20000 40000 10000 - 26400 52800

36 - 101 ± 2,5 122 12500 25000 50000 12500 - 30000 60000

39 - 109 + 8,0 132 14000 28000 56000 14000 - 36000 72000

42 42 - 118 - 2,5 142 17000 34000 58000 17000 - 40000 80000

45 45 - 126 152 19000 38000 76000 19000 - 44800 89600

48 48 - 134 Pre- Pre- 162 21000 42000 84000 21000 - 50000 100000

51 51 _ 143 rna rna 172 25000 50000 100000 25000 - 56000 112000 spora- spora-

54 54 _ 151 zumu zumu 182 28000 56000 112000 28000 - 63000 126000

I 57 '57 - 160 192 30000 60000 120000 30000 - 67000 134000

~ ;:;-·Z EIIl '031,

"'&'S .S~-a )~ t---JI: b~~

l~

15,0

17,5

20,0

24,5

29,0

34,0

40,0

45,5

52,0

58,5

65,5

73,0

\ flO 60 - 168 202 33500 6700~ 134000 33500 - 71000 142000 I 81,0 ,

70

w 0_

I I I I I I I t-t-~Ht-ONOC"'J C'-1C'.;JtOc:ocotO I .... "'o:;)O)oo~tO~""'""' "'""C\')~O~tt')

~ .......... ~ "'"" ~ ~ N~C\I'C"t)MC'I)

0_ ""' OJ ,,: ..... M"" oo:fIt-tt:.>QC\l!:-e-:lO',)t-Mr- r- 00 C"') C<':) U':I --t

+1 ..... ........ C'.:tC"lCV)l.t";)tt:l~(OC:OO--:;t' ~lQ(X)NMtO ............... ..... __ ~C"l~

I .a .;: I I

I----~I--------------------------I \ eed~ I I i d[u,efolS!eu I . . ~

~~~ooo~oooo o~ I WVNIep!] I' ..... - '"""'

lW/d~] eU1?dJ.11 ~;;~ ~ 6~ ~ :- ::"' ~ ~ ~ ~ ~ ~p. ~ ~ g;i ~ g ~

n::.juelil WO::.jBflS n Elaw~l f.o.rg C'J. C'l C'l C'l C"J C\f N oo::t< ~ "I;tI ~ ~ '<:;to: ~ (0 r.o to 00 CO CO

0'1+ !.~ nzaA

!1Z !1;)!flOUSO

I

---------------------------------.,., '"'.,., tn O....-i~,.....;-C'.JC\lMC'¥')MMM'<;j1-C'OtO

I I I 1 I I

C'> ." t:- oo ~ ." 00 0 <0 0 to 00 0 tn tn 0 0 0 0 0 ~ ~ <N <N M M M "'" "'" L<> <0 t:- oo '" ~

I I ~ ;:; <0 <N ,..; t:- o tt:) '" <0 "'" 0> '" 0 0> 00 0 '" '" M "'" tn '" eo '" 0> ..... ..... tn c:- O> '" .,., t-..... .... .... .... .... <N '" <'I

I-----------I----------~-------------------------i i

." C"5'cocoO LCO tr:lOtnOti")Ott:lO

...... ....-1tNlNC'?Moo:t''''tIl!')l.OtD

13. PORE'ElENJE SVOJSTVA u2ADI I LANACA ",<,'

Celicna uzad imaju sledeca preimucstva nad laneima:

a) manju sopstvenu tezinu; b) vecu gipkost u svim praveima; c) bolje primanje udaraca; d) Tad bez suma i pri velikim brzinama kretanja; e) vecu sigurnost u radu, jer kidanje lanaca nastupa iznenada,

a u uzadi se zice koje se nalaze na povrsini uzeta kidaju brze nego one ispod povrsine, tako da se ostecenje uzeta odmah moze primetiti.

Nedostaci 'celicnih uzadi u poredenju sa lancima jesu:

a) bde habanje uzeta; b) za rad s uzadima potrebne su znatno vece dimenzije koturova

i dobosa. Eksploatacijske pogodnosti primene celicnih uzadi stavljaju ih

pred sve savitljive elemente; celicna uiad su savitljivi elementi koji se najcesce upotrebljavaju u konstruisanju transportno-dizalicnih masina.

I pored svih preimucstava celienih uzadi, i lanci se upotreblj-avaju u spedjalnim slucajevima. Jedan od glavnih razlaga za primenu lanaca je taj sto je lancanik (odnosno dobos lane a) znatno manji od kotura (odnosno dobosa) za uze. U vezi sa tim smanjuje se i obrtni moment tereta, prenosni odnos, dimenzije i tezina mehanizma .

Land (zavareni i zglobni) narocito se primenjuju u mehanizmima za dizanje tereta sa malim btzinama, a za male visine dizanja; i to za one mehanizme koji treba da buduzbijene konstrukcije i malih tezina. Tako se za rucne prenosne cekrke iskljucivo upotrebljavaju lanci.

Pored ovoga, zavareni i zglobni land upotrebljavaju se za dizalice koje prenose terete visokih temperatura. To je zbog toga sto visoke tem­perature okolnog vazduha znatno uticu na smanjenje trajnosti 1 jacine celicnog uzeta.

13. KOTURI

U mehanizmu za dizanje koror slilZi ili da promeni pravae savit­Ijivog elementa Hi kao deo koturace, koja se uvodl radi smanjivanja momenta od tereta.

Kako se gornji kotur koturace (s1. 56) okreee oka nepokretne oso­vine, a donji menja polozaj pri dizanju tereta, to se razlikuju pokretni i nepokretni koturi.

Uzad i lanci pri prolazu preko kotura ne treba da budu izlozeni velikim naprezanjima pri savijanju, kao i opasnosti brzog habanja. Obodi kotura treba da obezbede nesmetano ulazenje i izla.zenje uzeta, odnosno lanea, ne stvarajuci pri tome nepotrebne otpore. Da bi se obezbedio dovoljan vek savitljivog elementa, kao i da bi se izbegla povecana

71

naprezanja pri savijanju, propisuju se ogle dim a dobijeni najmanji prec­nid kotura, ito:

za kudeljnu uzad za zavarene lance

Dk =10d; Dk ~20d.

Preenik kotura i dobosa za celieno uze se dobija po obrascu:

gde su:

D

Tablica 17;

I Pogonska klasa

1 (Iaka)

2 (srednja) --

3 (teska)

D D=(cr)·d, (24)

precnik kotura ili dobosa izmeren po osama namotanog uzeta;

precnik uzeta;

odnos zavisan od pogonske klase dizaliee, dobijen iz tab­

lice 17.

Odnos DId

Did za

I I c"

dobose koture koture za izravnanje

18 18 10

20 20 11

22 22 12

4 (veoma teska) 24 24 13

Koturi se izraduju ad livenog gvozda, '~elicnog liva i zavareni; radna povrsina obada kotura obraduje se mehanicki (na strugu). U glav­cinu kotura se obieno ubacuje eahura najcesce izradena od bronze; dodirne povrsine izmedu osovine i cahure podmazuju se mascu. U poslednje vreme vrlo mnogo se upotrebljavaju lezaji sa kotrljanjem izmedu kotura i osovinice oko. koje se ovaj okrece; upotrebom lezaja sa kotrljanjem znatno se smanjuju otpori pri okretanju kotura i obezbeduje se dug vek bez ceste kontrole.

Na s1. 57, 58 i 59 prikazana je konstrukcija livenog i zavarenog kotura, a u tablid 18 date su njihove konstruktivne dimenzije. Za neka­librisane lance primenjuju se koturi sa glatkim (s1. 60) i sa profilisanim obodom (s1. 60a).

Nazubljeni venae lancanika (s1. 61), preko koga se prebacuje kalibrisani lanae, sluzi kako za vodenje tako i za pogon. Precnik podeo­nog kruga lancanika (ako je broj zuba z·= 6, a d = 16) dat je, bez vece greske, u obraseu:

72

NEPOKReTNI KOTUR ----,,Ft-

S1. S7

S1. 58

S1. 59

73

gde su:

S1. 60

R

t D=~,

Sill z

t - korak lanca;

R

z - broj zuba lancanika.

S1. 60a

d

S1. 61

(25)

Za zglobne (lamelaste) lance upotrebljava se lancanik prikazan na s1. 62. Ako je z - broj zuba, a t - korak lanca, precnik podeonog kruga lancanika jest:

74

t D = . 180" 'f .

Stn-­Z

f (26)

Sl. 62

DilZina i precnik osovine kotura odreduju se prema dozvoljenom naponu pri savijanju i prema dopustenom povrsinskom pritisku. Precnik osovine je:

11- ,Ms - .11 3 ~ 'F - O,1[OdOz}- 8·0,1,[cs,doz]'

a dilZina naleganja glavcine,

. F 1= 1 d' [PdoZ .

gde su:

F - sila pritiska na glavcinu kotura; l - razmak oslcnaca osovine: (0'5 dozl = (1000 + 1200) kp/cm2 , (d:aN/cm2), za celdike C 0545 d C 0645; [Pdozl = (40+60) kp/cm2 za celik po liven om gvozau, i (100+150)

kp/cm2 za celik po bronzi; [PdOZ] - dozvoljeni povrSinski witisak.

Pri okretanju kotura javljaju se sledeci otpori: a) - 'U:-sled trenja izmedu glavCine kotura i osovinice; b) - usled krutosti (otpora savijanju) savitljivog elementa.

Sila na obimu kotura potrebna za savladivanje otpora trenja na dodirnim povrsinama kotura i osovinice je (s1. 63);

do FWI =FN·p.·o;-;

gde su: I..L koeficijent trenja, koji se moze uzeti:

za klizno leziste I..L = 0,1 - 0,15, za leziste sa kotrljanjem I..L = 0,02 - 0,03;

Dk = Dd na s1. 63;

75

.,.::J ....,

-J 0> Tablica 18.

h b,

Sivi liv

Dimenzije katura (sl. 57-59; DIN 15062)

Profil aboda Glavcina

Koturi za uzad grupe 0

Koturi za Koturi za uzad 1 Najve.ci I Preenik lzravnanJe grupe 1 do 4 I precllIk ru~e d,

grupe 0 do 4 d, H, za cahu-

b, '--:T-------r--=- . I re DIN CL i Za uze I J:l D, J:l d, 1850 u C i precnika ,~:2 ,~'2 Sivi CL i glavcl-

, D, mm D'::l a; E '. I . ;:l'~ S Iiv C nama ad

1

_____ '" 5. E lzvod., lzvod. ~ P. S sivog !iva i ' norm. I max, N I I II N i celika

1 I 2 I 3 I 4 ---6-1--7-1 8 9 Hi 11 12 13 14 15 5 I 15

2,51 3,2

4,0 5,0 6,3 7,0 8,0

9,0 10,0 11,0 12,5 14 16 18 20 22,5 25

28

?I~ "2

I ()

0. ::1 o ,,, '0 '1 (1) (")<

;:3

~ III

&1 0' 0-III

N;>;" II> 0 < (!) ......... til ....

tl 8. 0 ....... til (!)

r.:!".~ o P-of;j

g 0 ...... '-'. 011> < Il> .:::

10 12,5 15 17,5 20 22 25 30 32,5 35 37,5 40 45 50 55 60 67,5

75

ua (1)

rn s::

'0 ;il S

;;J~ P-o ..... 1"0

III .:::8' aq $.

'0 ;;JS .... ;:3 III (!) .... (')( n t--'

;:3 III Il> ~ S;:3 s:: II> Q

8" 8.~ 2" 03. P3 t-,,~' • -I- rn

0(1)

~~ S· 1" s::

18

22 28 32 38

41 45 55 60 65 70 75

80 90

100

110 120

135

.........

II t;:J :F

18 I 22 28 32 36 39 43 50

55 60 65

70 75

85 95

105

115

125

O'Q 0. (1)

'-'. (!)

N .rrt .. Il>

p; ;>;" g 0 (!) (1) .....

roO 5: ....... o (!)

< ;:3 Il> .....

';q-o s:: (!) ..... H> 0 ...... rn () .... ~: t-" (1)

tl ..... :>i"' '1

OJ 01 .:: ,.. b '!l .... ,...

63 I 80 I

100 125 160

200

250

315

400

3,5 5 6,5

8

10

13

16

20

27

;:3 ......

~~ ~ ..... .... ·N 0 o tl '0 ....

>8' PJ;;J 'g 0;>;"< .... '"1 () 0

'0 2' O'Q ~ ::1. '"1 s:: $.

i-<' ~. g; I:;: ~ PJ < ...... <.2. ~: ~~.~ e ()<0 til ~. $:I.) ,....·PJ s:: ~'1::1 $.

;>;"0"... til Il>

'TJ ~. ~ .-+ ......

il ~: "." O'Q

'TJ1ll ...... " (!) ~ S

~ p;-o. III .....

,-<.

(1)

t::i.

~ o p.

- 00: ~ N( <! ~'~.~ 'g ..... ;>;" ~. ~ til (!) .... ·tIl S P;'1ll(!)

!:3'2:~ en (!) Il> III tl ....... ;:3~1ll ~. :1 s: ~ ....... • II>

'0 til

~.~ - .... <+ ...... ....... • ::1 '" ,-,. III (!) p.O'Q

III ~ ro 0

roS 8'0 (!) ....

a'J>

5 6,5 8

10 13

16

20

26

33

f'.l '" '"

100 125 160

- I 100 125! 5 12 - 125 160 6.5- E 32 14 18

8 - 51 160 200 8 - 6 40 20 25

do 10 10- 14 14- 20 20- 25 25- 35

9,5- 8 200 250 10 - 8 50 28 32 12 - 9 250 315 13 - 9 ,60 36 42

280 355 14 -10 70 200 115 -Ill 315 400 16-11

(355) (450) 18 -13 80 250 119 -141 400 500 21 -15 90

(450) (560) 23 -17 100 315 24 -17 500 630 '26 -19 120

(355) 27 -22 (560) 710 29 -21 140

400 30 -24 630 800 33 -23 160 (450) 34 -27 710 900 37 -26 180

500 (5~O)

630 710 800 900

38 -3\1 800 43 -34 900 48 -38 1000 54 -43 1120

1

58 -48 1250 58 -54 1400

1600

1000 42 -29 200 1120 47 -33 220 1250 51 -37 250

1400 58 -42 280 1600 58 -45 310

1800 58 -51l 340 2000

'TJ ~

Ii l'-:l

'TJ " 1=

PIP.

,t"t!

~. ::l

~IR

45

55

60 65 75

90 110

130

150 165 195 220 250 275

'TJ z II l'-:l

'TJ c ... rn ::l

~IR

50

60 65

75 90

105 120 140

160 180 205 230 260 290

'TJ "

35- 42

42- 50 50- 56 56-- 67 67- 80 80- 95 95--110

110-130 130-145 145--165 165-190

? ~ SJI~ '\:I I .., ~ 0

;j '" o ....

II ~ ~. "'.J 8. ~

O'Q '0

~ ~. ........ ~ (1) rn

;;J tl (;. III

0. ;:3 o rn

'g~, (1) • (")< ;j

~ III

III ;>;" S 0

o PJ ~ p.. 0 < ~... ~. (!) ..... ::1 0,. + :s. ~ p (!)

'" ~ '0 III ~ o S

PJ O'Q ro o S (!) ..... '"1 ...... ...... a: 1} ..... .., g:. ~

'0 '1. (!) (")<

;:3

~ >=

'" o ..... s:: '1

1"

'" o --.. ...... til (!)

Koeficijent krutosti celicnih uzadi dobija se eksperimentalnlm putem, i on je priblizno:

gde su:

cine

d - precnik uzeta u em;

Dk - precnik kotura u em.

Celakupan otpor pri okretanju kotura je:

Fw=Fwl+Fw2=F"l (2!-'.~ sin ;+;). Stepen korisnosti kotura je:

_ F u ~ _ Fll I - Fw _ 1 Fw -1 (2 do . 0:; + t::) 1j)-~ - - ---- - '!-,-SIn- ..

F u 1 F u 1 Fll 1 Dk 2 (25)

Stepen korisnog dejstva kotura za uze, u zavisnosti od lezista glav­na osovinici, jest 110 = 0,94 + 0,98.

Stepen korisnog dejstva za lancanike je 0,94 +0,96.

15. KOTURACE

Koturace se uvcde u mehanizme za dizanje da bi se umanjila sila zatezanja uzeta, kao i moment tereta na dcbosu. Uvodenjem koturace u mehanizam za dizanje dablja se manji prenosni odnos izmedu motora i dobosa, a time 1 ekonomicnija konstrukeija. Kcturace predstavljaju sistem koturova preko kojih je prebacen::> vucno uze. One mogu da sluie za smanjenje vucne sile mehanizma za dizanje iliza povecanje brzine dizanja. U dizalicnih masina uglavnom se primenjuju koturace za sma­njenje vucne sileo

Na s1. 64a data je shema proste koturace; ako se zanemare otpori na koturu, vidi se da se teret ravncmerno rasporeduje na sve krake uzeta u delovima Q/m, gde je m broj krakova uzeta.

Ako se uzmu u obzir otpori koji se javljaju pri okretanju kotura, obuhvaceni stepenom korisnosti koturace TJk , to je pri dizanju tereta Q najvece zatezanje kraka uzeta

Fll=~' m '1)k

Ako se teret dize na visinu h, to je put sile m' h. Odnos brzine kretanja tereta v prema brzini kretanja kraka uzeta Vu sa silom Fu jest:

v 1 -=-. Vu m

Kao sto se vidi na sl. 64a, u proste koturace jedan kraj uzeta cvrsto je vezan za oslonac, dok se drugi kraj, posto je nekoliko puta prebacen preko koturova, namotava na dobos A.

78

a)

Jl 1l D. m fT7 m

(). !it=m I 1

--t--t I I I/+,\R -t.+--r

\ . ,/

'I b)

S1. 64 79

Za dizalice se, osim prostih koturaca, uglavnom upotrebljavaju dvojne koturace (s1. 64b), u kojih se oba kraja uzeta namotavaju na dobos. Kotur a se naziva kotur za izravnanje ·i sluzi samo da izravna eventualne nejednakosti u duZinama oba kraka uieta.

Dvojna koturaca predstavlja, u stvari, dye paralelno postavljene proste koturace ciji je broj krakova uzeta m/2 ako je uze obeseno 0 m krakova.

Sila u svakom kraku koji nailazi na dobos jest:

Q Fu =_2_ = ___ g __

m m ''7)k -2 . Yjk

Brzina tereta je:

v=V U ·=2 Vu.

m m 'i

Imajuci u vidu obn •. zac (25) i pri~njujuCi oznake sa s1. 65, moze se napisati:

F u 1'1-1 = Fum' 'I) 'i

80

F u m-2 = F u m-l '1) =1 u m '1)~ ./

F u 2 = F u 3 . 1)0 = Fum' Yjom-2

F u 1 = F 11 I • 1)0 = Fum '1)om-l •

S1. 65

r\~ ,\_~ , I t 8

1z uslova ravnCilteze donje ose koturova dobija se:

Q=Fum+Fum-l+Fum_2+ - +F us +F u1 = = Fum (l + 1)0 + 1)~ + 7J~-2 + 71::,-1).

Kako clanovi u zagradi predstavljaju geometrijsku progresiju sa kolicnikom q;-- '110, ciji je prvi clan al = 1, a poslednji am = '11;:,-1 , to je zbir dat izrazom:

q am - at Yj, • 1 - 71: q - 1 710 = 1 - 1)0 .

1z gornjeg obrasca konacno se dobija velicina sile u. m-tom kraku uzeta:

1 -1)0 F um = Q -1--;

1)0

Stepen korisnosti koturace je:

Q ·v 1 -1);;' 7)k = F um- v" m· u m = m (1 -1)0 )' .

gde je m broj krakova uzeta.

(26~

(27)

Obrazac (27) vazi za slucaj kada krak uzeta u kome dejstvuje sila F umsilazi sa pokretnog kotura koturace. Ako u sistemu postoji jos jedan nepokretni kotur koji sluzi samo za promenu pravca uzeta, sila u kraku uzeta koji silazi sa njega jest:

Fum _Fum - Q_l_~ (26a) - 7)0 - 1}0 I 1}~

Stepen korisnosti takvog sistema je

_ Q _(11):)''10

1)k- m·Fu~ - m(1 1)0) (27a)

Ako se u obrazac 27 stavi m = 2, dobija se stepen korisnosti pokretnog kotura:

1 2 'Yl

k - -'7)0 __ -;,--'-_ >

'j 2(1-1)0) 7)0'

Odavde se vidi da je stepen korisnosti pokretnog kotura veci od stepena korisnosti nepokretnog kotura, a to se objasnjava time sto je sila u kracima uzeta nepokretnog kotura ravna velicini Q, dok je u kracima

pokretnog kotura raVlna ~. Pri spustanju tereta sUe u uzadima Fum i Fum odreduju se po

obrascima (26) i (26a) ako u njih umesto '110 stavimo velicinu _1_ 1)0

Na s1. 64 prikazana je sbema dvojne koturace sa 4 kraka; prime­nJuJe se za dizanje tereta do 25-30 Mp. Prenosni odnos ove koturace je i = 2; duzina namotanog uzeta na svakoj strani dobosa je 1 = 2 h

6 - Transportni uredaji 81

(gde je h - VlSma dizanja). Brzina uieta je Vu = 2 v (gde je v -brzina tereta); stepen korimosti koturace je TJ k = 0,94.

S1. 66 prikazuje qvojnu koturacu sa 6 krakova, koja se rede upo­trebljava zbog zakosenja. Prenosni odnos ove koturace je i = 3, duZina namotanog uieta na svakoj strani dobosa je l = 3 h, brzina meta v u = 3 v, a stepen korisnosti TJk =0,92.

I

.JL)-

Sl. 66

Dvojna koturaca sa 8 krakova prikazana je na s1. 67. Ona se pri­menjuje za terete do 75 Mp. U ove koturace su i = 4, l'= 4 h, Vu = 4 v, a TJ k ",,0,9.

S1. 68 prikazuje shemu dvojne koturace sa 10 krakova,· koja sluzi za terete do 100 Mp. Karakteristike ove koturace su: i = 5, l = 5 h, Ti u = 5 v, 1). =0,87.

Za terete preko 100 Mp izraduju se dvojne koturace sa 12 i vise krakova (s1. 69).

Koturace cijom se primenom dobija povecanje brzine tereta ugra­duju se uglavnom u hidraulicne i pneumatske podizace, u kojih je rela­tivno lako ostvariti velike pritiske radnog fluida. Na s1. 70 prikazana je shema koturace jednog hidraulicnog podizaca ciji je prenosni odnos

. 1 1=4

82

...... ,....,

~ ..-.

I ~

.... 1 ""'" ..... ,'""' ......

/.'r::-a-- I\:.~

I ;Q

~ r ., ,

~ e - W

Sl67

Sl. 68

83

· . ~

~ It-==; ~ 11";:::;1 T=;

'-

--a--- ~

HI

CJ I

~ 81. 69

Q

84 81. 70

Primer IV: izbor ,~otum i proracun stepena korisnosti koturace

Nosivost Q = 10 Mp; preenik uzeta (primer III) d = 16 mm. Prema

tablici 17, za srednji rezim rada je odnos ~ = 20. Prema tome, precnik

kotura je Dk = 20· d = 20·16 = 320 mm. Prema tablici 18 usvojen je kotur precnika Dk = 315 mm. Za teret od 10 Mp usvaja se dvojna kotu­raca sa 4 kraka.

Kako su b dye proste koturace sa po 2 kraka, tj. dva pokretna kotura, stepen korisnosti s'e odreduje prema obrascu (27):

1 - 7J~ , 1 1 + 0,96 7Jk = 2 (1 _ 7Jo ) = = 2 0,98> 0,96.

Sila u kraku meta koji se namotava na dobos jest: Q 10000

Fu =-- =4--0 9S-=2550kp, (!daN). ill'1/k "

16. DOBOSI

a) DoboSi za lance se upotrebljavaju u specijalnim slueajevima za ruene pogone dizalica do 5 Mp nosivosti. Koeficijent korisnog dejstva (uzimajuci u obzir i trenje u leziStima) jest 'l1 = 0,94 + 0,96. Izraduju se od livenog gvozda. Precnik dobosa je D = (20 + 30) d. Dobosi za lance imaju obieno na svojoj povrnini zavojne kanale za vodenje lanca prili­kom navijanja (s1. 71). Korak zaV'ojnice kanala je:

s b + (2+3) mm,

S1. 71 S1. 72

gdle je b spoljnja sirina beoeuga lanca. Sirina kanala je c= 1,2 d. Broj zavojaka se odreduje potrebnom duzinom namotavanja lanc~ (potrebna visina dizanja). Zbog toga sto pri nailaienju lanca ne dobos postoji samo jedno nailaienje, odnosno silazenje (u kotura-Ianeanika postoji za svaki prolaz kroz kotur jedno nailazenje i jedno silazenje), veliema otpora od savijanja lanca' je dva puta manja nego u kotura za lance. .

85

Debljina zida lancanog dobosa od livenog gvoZda dobija se empi­rijskim obraseem: h = (0,75 -;...1,3) d [em], gde je: d - preenik beoeuga lanea. Debljina zida dobosa na najtanjem mestu ne treba da je manja od 15 -;- 20 mm. Broj navojaka dobosa za odredenu duzinu lanca je:

L z= 2

(dva navojka za olaksanje veze lanca sa dobosem). Duzina dobosa je I = n . s (n broj navojaka, s - korak zavoj-

nice). Za manje odgovorne pogone izraduju se dobosi bez zlebova. Otklon lanea za vreme rada od pravca zavojnog zIeba na dobosu (sa narezanim zavojnim kanalima) ne treba da bude veci od 1: 10, dok u glatkih dobosa ovaj otklon pravca lanea prema navojima lanea na dobosu ne sme da prelazi granieu 1: 40. Lanae se ucvrscuje na svom kraju za dobos pomocu specijalne kuke (s1. 72), koja se vezuje za dobos zavrtnjima tako da kuka koja drfi kraj lanca bude u praveu {lise ZIeba.

b) Dobosi za uzad se izraduju od livenog gvozda, rede od celicnog Eva i od celika (zavarivanjem). Koeficijent korisnog dejstva, uzimajuci u obzir trenje u lezistima, jest 1'] = 0,95. Precnik dobosa zavisi od dimen­zija uZeta i rezima rada dizalice, a odreduje se prema obrascu (24) i tab­liei 17. Dobosi se izraduju Hi glatki iIi sa narezanim zavojnim zlebovima za vodenje uzeta. Dobosi sa glatkim povrsinama upotrebljavaju se za namotavanje kudeljnih uzadi, ali i za celicnu uzad ako konstrukeija uredaja zahteva namotavanje velike duzine uzeta.

U tom slucaju dozvoljava se namotavanje uzeta u vise slojeva (s1. 73), ali tada uze trpi vece pOvrSinske pritiske, zbog cega i ima manji vek trajanja. U slucaju primene dobosa sa zlebovima, uze l<;zi po mnago vecoj povrSini dobosa nego kada nema kanala, cime se sl.lanjuje povr­sinski pritisak na uze, a time se povecava vek trajanja uz ~ta. Pri maSin­skom pogonu dobosi obavezno imaju zavojne zlebove za vodenje uzeta. Polupreenik zavojnih zlebova treba da je takav da se spreei zaklinja­vanje uzeta (s1. 74).

U tablici 19 date su konstruktivne mere zlebova na dobosu. Dobosi na koje se navija jedan krak uzeta imaju jedan zavojni zleb -- desni. Ako se navijaju dva kraka uzeta, postoji i desni i levi zavojni zleb. Broj zavojaka na dobosu za jedan krak je:

Tablica 11'-

H. i z=--D- 2.

"It. d

Konstrukcione mere zlebova n-, doboiHma

"'u,'~;k I " I 13 I 16 I 19 I 22 I 27 I 33 I '" I 44 I __ S_,_12_,-15--,-18-,-22-1--;-1-31-

1--;;-1--:;-1--;-1

r I 5,5 I 7 I 9 I 10,5 I 12 I 15 I 18 I 22 I 24

I 1 I 1,5 I 2 I 2,5 I 3 1-;-1 4 I 5 \ 6 I a

86

gde su: - prenosni';r'odnos koturace; i

Dd -- precnik dobosa; H - visina dizanja tereta (dva navojka se dodaju radi sigurnije

veze uzeta sa dobosem).

~-------------------------------------------~

81. 73

S1. 74

Duzina narezanog dela je: l = z . s, gde je: s - kor* zavojnice, koji je veCi za 2 -;- 3 mm od preCnika uZeta.

87

Akose na dobos namotavaju dva kraka meta i ako se ostavi sa strane (za ivicu i za osiguranje veze _ meta sa dobosem) po 4· S, puna duzina dobosa ce biti:

2H. i L = . + 8) . s + I" (28)

gde je: I" dec dobosa izmedu navojaka. DuZina dohcSa kada se na njega namotava samo jedan krak jest:

L = H. i + 7) . s _ (29) '11:.

kada se za pricvrScivanje uzeta za dobos i za ivicu dobo.sa doda dmina 7· s.

NajceSce se primenjuju liveni dobosi. Pogon dobo.sa se moze ostva­rim na razne nacine. Na s1. 75 prikazani su shematski razni naCini veze pogona sa dobo.sem.

I Q

2 B 1 B

A A

C C

KIt---lU I H DT A iGP

c [) C

SL 75

Na skid I dobos je sa dva klina pricvrScen za vratilo; za isto vra­tilo je klinom priCvrSCell zupeanik preko koga se dobija pogon. Na delu vralila od zupcanika do desne glavcine dobosa vratilo je napregnuto na pun obrtni moment; na delu vratila izmedu glavcina ovajmoment moze bili manji za polovinu, jer se preko prvog klina i glavcine prenosi deo momenta na dobo!t Na skid II dobos je pricvrSCen za osovinu na jednom mestu; zupcanik je prievrscen za sam dobos tako da se ceo obrtni moment prenosi preko dobosa. Qsovina nije napregnuta na uvijanje, ali se zbog cvrste veze sa dobosem na njegovoj levoj glavcini okrece u le!iStima. Prema skici III dobos je slobodno okretan oko osovine, a pogon dobija od zupCanika koji je pricvrScen za nju. Na skid IV dobos je slobodno oslonjen na osovinu i prima pogon od dva zupeanika sa svoje obe strane.

88

Iz gornjih shemCl; moze se videti da se osovine dobosa mogu izvesti kao neokretne i okretn~' u slucaju da ne prenose obrtni moment (shema II i IV). U prvom slucaju (shema II) uproscena je konstrukcija oslonaca osovine, ali se javljaju teskoce oko odriavanja leziSta; u drugom slucaju olakSano je odrZavanje lezista, ali je otezana konstrukcija leZiSta. Lezista dobosa iIi osovine izvode se kao klizna Hi lezista sa kotrljanjem.

Spajanje zupcanika sa dobosem prikazano je na s1. 76. U ovom slucaju dobos se okrece zajedno sa zupcanikom, dok je osovina nepo­kretna. Qna se svojim krajevima oslanja na nosece limove, a ploCicama je osigurana protiv okretanja. U glavcinama zupcanika i dobosa ubacene su bronzane cahurice; podmazivanje se vrsi mascu, i to kroz osovinu. Zupcanik i dobos se spajaju zavrtnjima. Radi lakseg podesavanja rupa, kao i radi centrisanja dobosa i zupcanika, njihove dodirne povrsine se obraduju i centriraju po krugu. Dva zavrtnja za vezu, rasporedeni po dijagonali, podeSavaju se u rupe na dobosu i zupcaniku, dok se ostali zavrtnji ostavljajusa zazorom. Da bi se izbeglo naprezanje zavrtanja na

S1.76

89

smicanje (pored istezanja), ugraduju se u rupe zupcanika i dobosa celicne cahure, koje prenose celu obimnu silu zupcanika (s1. 76b).

PricvrSCivanje uzeta 21a dobeS vidi se na s1. 76a. U telu dobosa ostavljenaje prilikom livenja rupa za kraj uzeta. U ovaj otvor 'se stavlja specijalan klin koji ima kanal sa svoje donje strane, obIika uzeta koje pridr.zava. Klin se pritiskuje uz uze sa dva zavrtnja do te mere da sila trenja izmedu uzeta i klina sprecava izvlacenje kraja uzeta.

Na s1. 76b se vidi pricvrscivanje kraja uzeta pomocu klina sa nagi­born. Uze a obavija se oko celicnog klina b i zajedno sa njim stavlja u oivor na dobosu, ciji nagib (s obe strane) mora da obezbedi njegovo efi­kasno zaklinjavanje.

Na &1. 77 prikazano je uobicajeno izvodenje dobosa za dizalice, na koji se namotavaju dva kraka uzeta (primenjena je dvojna koturaca) u zavojnim zlebovima. Dobos je izraden livenjem; na mestima I i II nalaze se otvori za pricvrScivanje krajeva oba kraka uzeta. Zupcanik, preko koga dolazi pogon od elektromotora, vezan je zavrtnjima za dobos, tako da se ceo obrtni moment prenosi direktno na dobos. U glavcinama zupcanika i dobosa nalaze se cahure od bronze; mazanje rukavaca vrSi. se kroz 080-vinu, koja je drzacima osigurana da se ne bi okretala:

81. 77

Osovina je napregnuta na saVlJanje i povrsinski pritisak na me­stima dodira sa drugim elementima. SHe koje deluju na osovinu na mestu glavcina jesu: sile u uZadima, tezina doooSa i zupcanika, kao i sila pri­tiska na zubac zupcanika, koja moze imati proizvoljan pravac u zavi­snosti od konstrukcije.

Dozvoljena naprezanja materijala osovine su razliCita i zavise oct materijala osovine, oblika osovine i vrste pogona. Osovine se izraduju od C 0545 i C 0645;>dozvoljeni napon pri savijanju je [a'SdOZ] =1000+1200 kp/cm2,(daN/cmlO).

90

. . Dozv?ljeni I?ovIiinski pritisak osovine na mestima njenog osla­nJanJa na hmove Je 800 + 1200 kp/cm2, zavisno od vrste pogona.

p Sl. 78

Okretanje osovlne se sprecava drzacima. Na s1. 78 prikazan je driac osov:ine uobicajenog izgleda, a u tablici 20 date su vrednosti poje­dinih mera.

Jedna savremenija konstzukcija dobosa prikazanaje na s1. 79 .

. f--151J6'------~~

Sl. 79

91

Veza izmedu pogonskog dela mehanizma (reduktora) i dobosa ostvarena je pomocu spojnice sa kandzama. Obrtni moment se prenosi direktno na levu glavemu dobosa tako da je osovina rasterecena od obrtnog momenta.

(Mere prema a!. 78). Dimenzije drZal:a osovina (prema DIN 15058) Tablica 20.

Id I a I b I c I elf I g I I x I d. I---~--_--+----+----+----T--~~--~---+----+----+----

40 I 26 I 50 I 15 I 6 I 6 I 25 I 80 I 6,5 I M 10 I 11

13 50 I 33 '--;;-1 15 I 8 I 8 ! 30 1100 I 7 I M 12 I -+---1

60 I 36 I 70 I 15 I 8 i 8 I 30 1 100 1 9 I M 12 I 13 --------~--+--_+---~--~-_T--+_-_+---_T----

70 I 45 1100 I 20 I 10 I 10 I 40 1140 I 10 I M 16 I 17 --+---1

80 I 48 I 100 I 20 I 10 I 10 I 40 I 1401 121M 16 I 17

90 I ~ 52 I 100 I 20 I 10 I 10 I 40 I 140 I 13 I M 16'1 17

17 ~ IS- 56 I 100 I 20 I 10 1 10 I 40 1 140 I 14 I M 16 I

110 I 65 I 140 I 25 I 12 I 13 I 50 I 190 I 151M -20-+1--:--21-

125 ! 71 J 140 I 25 I 12 I 13 I 50 1 190 I 16 I M 20 I 21

~I~ I 140 '25 I 12 I 13 I 50 I 190 I 18 I M 20 I 21

21 160 I 85 I 140 I 25 I 12 I 13 I 50 /190 I 20 I M 20 I ~ /-;-i--;;-,---;-,-1-6 -,-1-6 -1-;--[--;;-'--;:;-'---; -24.-71- 2-5 -\

200 1105 I 200 I 25 I 16 I 16 I 60 ,. 250 I 25 I M 24 I 25

Desna glaveina dobosa je cvrsto vezana za osovinu da bi se okre­tala zajedno sa njom. Desno leziSte osovine je loptasto leziSte, smesteno u odvojenom kucistu. Levi kraj osovine oslonjen je u udubljenju izlaznog vratila iz reduktora, pomocu prstena koji obieno ima ovaInu spoljnju POVl'sinu, cime se olaksava montaza, koja je u ovom slucaju moguca. iako sva tri leziSta ne leze u jednoj idealnoj osi.

Primer V: proracun doboia

Nosivost Q = 10 Mp; visina dizanja H = 5 m; brzina dizanja v=Bm/min.

Preenik dobosa se, kao i precnik kotura, dobija po obrascu 24,

i odnosom ~ (tablica 17). Za srednji rezim rada je ~ = 20, pa je i prec­

nik dobosa Dd = 20 . d = 20 . 16 = 320 rom.

92

. Cetvoro~raka d~jna koturaca ima prenosni odnos i = 2 br.zma kraka uzeta koji se_ namotava na dobos v u = i . v, tj. '

vu = 2 ·8= 16 mlmin. Broj obrta dobosa je:

v 16 =3,14. 0,32 = 15,9=16obr/min.

Broj zavojaka na dODosu: z- 2,H . i 4 _ 2·8.2 -n;.Dd + -,-3,14.0.32+ 4 =36.

Korak narezanih zavojnih zlebova: s=d +(2-+-3)= 16+2= 18 mm.

pa je

Ako se u~oji da je duzina dobosa izmedu narezanih delova 4. = 200 mm, to J€ celokupna duzina dobosa:

L=(2.~~ 8)s _ 2·8.2 n;. Dd + I~ - (3,14.0,32 8)s + 0,2 = 40.0,018 + 0,2;

L=0,920 m.

93

GLAVA III

KOCNICE I USTAVLJACI

17. OPSTI PODACI

Da bi se rad bilo koga mehanizma dizalienog uredaja mogao kon­trolisati svaki mehanizam ima svoj sopstveni koeni uredaj: u mehanizma za diza~je tereta koenica obezbeduje zadrzavanje tereta na zelje~()~ visini' u mehanizmu za okretanje okretnih dizalica, kocnica skraeuje, vrem~ zaustavljanja, dok u mehanizmu za kretanje, kocnica' obezbe­duje zaustavljanje na zeljenom mestu.

Po svojoj nameni kocnice se dele na sledece grupe:

a) Kocnic'e za ~pustanje, koje mogu da regulisu brzinu spustanja. One primaju pntencijalnu energiju tereta koji se spusta.

b) Kocnice za kretanje primaju kineticku energiju dizalice ili kolica koji se krecu i prekidaju dalje kretanje.

p

c) Koenice za zaustavljanj'e sluze da zadrze te.ret na odredenoj visini posta je zavrseno kretanje dizanja Hi spustanja.

Pored gornje podele, kocnice se dele jos i na elektricne i meha­nicke. Elektricne kocnice pretvaraju energiju kretanja u elektricnu energiju, a mehanicke je trenjem pretvaraju u toplotnu.

Prema konstrukcionom izvoaenju, mehanieke koenice se dele na: a) kocnice sa papucama; b) kocnice sa trakom (pojasne kocnice); c) kocnice sa diskom, konusom itd.

18. KOCNICE SA PAPUCAMA

Ovim kocnicama kocenje se postize trenjem izmedu obrtnog dela kocnice i papuca koje se naslanjaju uz nju ..

Postoje dye vrste kocnica sa papuc~I?a: kocni.ce sa j.ednom i koc­nice sa dye papuce. Zbog jednostranog prltlska kocmce sa Je?nom papu­com na vratilo kocnog dcbosa, za dizaliene masine sa mo~o:mm pogono~ iskljucivo se upotrebljavaju koenice sa dye papuce. Na ShC1,80 shematskl

94

je prikazana koenica safdve papuce. Dna se sastoji od dYe papuce bi i b2, ko]e se polugama al i a2 pritezu uz povrSinu kocnog dobosa precnika D. Pritezanj~ papu~a uz koc!li, dch?s koji je cv:r;sto vezan za mehanizam cije se kre:anJe koel,.ostvaruJe se sllcm FKo, kOJa se pomocu sistema poluga prenosl do papuca.

S1. 80

&~ J ,,;1:---­:..~ .. &..TJ ...... -_.

• 8 A

to ----I

Usled sHe F K l' koja dejstvuje na vrhu poluge al, javlja se na dodirnoj povrsini izmedu papuce i kOCnog dobosa sila trenja !J.' F Nl (gde je !J. - koeficijent trenja izmedu papuee i dobosa, a FNI - nor­malna sila).

Ravnotezom m6menata sila koje deluju na levu i desnu polugu (poluga a1 i a2), dobija se:

F k, •• H - F N 1 • ! - f1 • F N 1 • C = 0

F _~l-.:...!::!. (30) Nl-,+p.oC

-FKs' H+FNt · '-p.. F~, •. c=o

FN - FK2.Ji. (31) !-I-flo' C '

Sila F Kl dobijena je dejstvom sHe F K; u zategi j. Ako se sUa FKI prenese u tacku P i rastavi na horizontalnu i vertikalnu kompo-

95

nentu, od kojih je horizo.ntalna jednaka F Kl' vidi se da je F KI = F K I = =FK'·

Da bi se izbegao pritisak na vratilo dobosa od sila F Nt i F N2.

potrebno je da one budu jednake; to se moze postici ako je krak c = O. U slucaju da se tacka okretanja poluga a1 i a2 nalazi u pravcu

dejstva sile 1-1' F Nt i 1-1' F N Z. tj. da je c = 0, dobija se: H

FNt = FN2= FN=FK '7 (32)

Ako kocnica treba da savlada mo.ment MI< , to. ce biti: H 'n

F K " . fJ. • 2' . 2 = Mk

I Mk FK=-HD' p ..

Sila pritiska na po.lugu s, po.trebna da ostvari sHe na po.lugama at a2, jest:

m n n.' Mk FKo = 10 'm . FK-:-/o . H' p.. D (33)

Sila FKo normalno se ostvaruje tegom; ona iznosi 8-12 kp u koc­nica koje se cesto koce i 20 kp u koenica koje retko. rade.

Otko.civanje kocnice se vrsi elektromagnetskim po.dizacem J. Rad elektromagneta je jednak:

A Fe' h [kp em], (34)

gde su: Fe - vucna sila elektromagneta, koja se o.dreduje iz momentne

jednacine sila ko.je deluju na po.lugu s, u odnosu na obrtnu tacku 02;

h - ho.d kotve elektromagneta. Elektromagnet se bira iz kataloga po. velicini A tako da vucna sila

ele!k>tl'1omagne~a ne '0fUQ€ manJa old sitle Fe, a da put h pri pu.nom otko­Civanju ne bude yeti od 3/4 nommalnog hoda koji je unesen u .katalogu.

Za odredivanje dimenzija papuca potrebno je znati povrsinski pritisak. Sa prilicnom taCno.scu moze se pretpostaviti da je pritisak ravnomerno rasp ore den po ce]oj povrSini papuce.

Srednji povrsinski pritisak je:

gde su:

96

FN A

p= ~, . (35)

- nO'TIDalna sila; _ povrsina trenja papuce u em2

:

'It. D· B RO t A=3~'t"em;

D - precnik kOCnog dobosa u em;

B - sirina pap1!Ce u em; fio - ugao obuhvata papuce u stepenima.

Dozvoljeni povrsinski pritisak se. uzima u zavisnosti od intenziv­nosti rada i od materijala dodirnih po.vrsina· vrednosti za [PdOZ] date su u tablicaina 21 i 22. '

. Kocnicu je potrebno proveriti i na zagrevanje. Ako je v kriticna brzina klizanja na obodu dobosa u m/see, k

'It.D·n Vk =. 60 ,k,

gde su:

D - precnik kocnog ·doboSa u m;

n - bro.j obrta u minuti; k - stepen sigurnosti pri spustanju, priblizno jednak 1,1 -:- 1,2,

Najveci dozvoljeni povrliinski pritisak u koenica sa papu~ama

Tablica 21,

I !)oz<v.cJ!lliend pniillisak III ·kIp/ant , (daN/ant) I , Materijal povr§ina trenja

I Ko~nlca za I Kocnica za

I zaustavljanj~ spustanje

Liveno gvoMe po livenorn gvo!du 20 15

Celik po livenom gvoMu 20 15

Celik po telilru 4 2 $'

Azbestna traka po metalu 6 3

Valjana traka po metalu 6 4

specmcna snaga kocenja ce hiti:

Psp=P' Vk, • (36)

gde je p = F N I A - srednji specificni pritisak. Dozvoljene vrednosti za p' Vk u kpm/sec em! jesu: za kocnicu za zaustavljanje p' vk 50;

za koenieu za spuStanje p' vk 25.

. . Kocnica zajedno s elektromagnetrum otkocivaeeID treba da cini Jedinstvenu celinu koja se kompletno moze ugraditi u dizalicni meha­nizam, Qna mora hiti tako. napravljena da omogucuje laku montaZu i lako odrZayanje. Prenosni odnos izmedu poluga kocniee i elektromagnetnog ~~koCivaca .treba da)e u prakticno .p.otrebrum granicama lliko promen'" IJIV kako bi se kocmca mogla podesltl prema zahtevima pogona.

'i - TranspoI1n1 ureda:ll 97

Dalje, svi delovi kocnice moraju biti pristupaeni. NaroCito lako pristupacni moraju da budu zavrtnji za podesavanje za ogranieavanje hoda papuea pri otkocivanju, kao i zavrtnji za naknadno podesavanje papuca kocnice, sio je potrebno zbog habanja obloge. Same obloge moraju biti tako vezane za papueu da se lako mogu promeniti.

Na slici 31 prikazana je konstrukcija kocnice sa 2 papuee; koeenje se postize tezinom tega, a otkocivanje elektromagnetom; slika prikazuje dva polozaja elektromagneia.

Sli.ka 82 }.JLikazuje jednu normalnu konstrukciju koenice sa dye papuce, koja koei pomocu opruge. Kocnica je ugradena na jednom zava­renom postolju a, za koje su koene poluge b zglobno vezane, tako da papuce e imaju dovoljno mesta da sa svoje unutarnje strane dodiruju kocni dobos; i papuce su zglobno vezane za po luge b tako da se one lako podesavaju uz kocni dobqs kada se njegova osa ne poklapa sasvim s osom kocnice. Da ne bi papuca u otkocenom polozaju kocruce usled svoje tezine lezala na kocnom dobosu, ona se ddi zavrtnjevima d, koji prolaze kroz jednu cev zavarenu na rebru papuce e. Sa zavrtnjevima za podesavanje j, koji se uvrcu u limeni dec g, ogranicava se hod kocnih poluga b. Oni su taka podeseni da se papuce odvajaju od dobosa za jednako rastojanje. Opruga kocnice F je napregnuta na pritisak; njeno prethodno naprezanje se postize pomocu poluge sa narezanom zavojnieom h, na koju se navrcu layrtke oslonjene na kocnoj poluzi b.

Kocniea se otkoeuje pomocu elektromagneta i, cIJa kotva preko lamela k deluje na polugu 1, zatim na polugu m i ugaonu polugu n; ova poslednja pokrece polugu 0, koja odmice papuce kocniee od koenog dob,osa. Ukoliko su vise pohabane obloge kocniea, utoliko poluga I mze lezi kad je kocnica zakoeena. Ako poluga I ima takav polozaJ da je hod magneta ne moze dostici (papuce ne leze na kocnom doboSti), kocmca se mora naknadno podesiti. U tom cilju moze se poluga 0 okretanjem ako svoje ose skratiti (Hi produziti). Kontranavr1ke q i r osiguravaju polozaj poluge 0 da se ne bi sama okretala. Da bi se mogao menjati pre­nosni odnos poluga, izbusena je vise rupa s u polugama nil, tako da ce poluga za vezu m biti ili vertikalna ill, pak. nagnuta na jednu Hi na drugu stranu. Na ovaj nacin se prenosni odnos moze menjati za ±40% •

Dozvoljeni napon pri savijanju pojedinih delova kocnice ne sme prelaziti vrednost od 800 kp/cm2; povrSinski pritisak u pokretnih zglobova ne sme da prede vrednost od 40-50 kp/em2, dok u zglobo¥a koji se ne krecu vrednost od 100-150 kp/cm2, (daNlem:!,.

Na slici 83 prikazana je jedna papuca kocnice, kao i pricvrscivanje obloge na papucu. Obloge se isporucuju Hi u obliku trake ill u presova­nim komadima s odredenom krivinom koja odgovara papuci. Trakasta obloga se lako moze ugraditi u krivinu papuce; ako je krivrl.na veca, ona se mora najpre zagrejati (najvise do 90-100°C), a zatim ugraditi. Obloga se za papucu vezuje zakiveima, koji moraju biti dovoljno upu­steni da ne bi ostetili kocni dobos. Precnici zakivaka manjih ko~nica su 5 mm, dok se u vecih krecu od 8-10 mm. Razmak izmedu zakivaka treba da je oko 3. do 10 puta veCi od precnika zaiq.vka. Zakivci se izra­duju od aluminijuma, s jednom upustenom glavom, Hi od mekog eelika (s1. 84).

98

1 450-t-----I__!_'

t-!.---{,70 -----...;

Presek AA - BB Presek CC

51. 81

... Q o

.... <::> ....

en ,Afr ~ !"" ex> to>

+ + ..... ~

... + ~ ... '+1 .....

o 0"'0 n< n ::s til <:: ...... A..'d N 0 (JQ N '0 0 ::s ..... g:t:l~ !:rll' ~ a~~ P.l~ O"g:~ ~ 0 g:Pl'~~ .i4 ,::: s:: .A ~ g:o .... a.. ~ ~ ~ ~ .... S' g ~ § P.l II' (")<...,~ tIl~ n< ~'don'lIlo • N':::(tlO'OE:< tIl~"" I\) ,::: O"::Srn e 0 ~.n<~l:I ti·~ciii· ~ .... '0 <: 1'11::;'0 r' l:Ia~~I\)O~~~~1I' ~~q~(JQ~ gj 0 ::s IU ~ N <:;:1 ~ r; ~ ~ ~ III Cl> ';::!: ~ ,::: ~ Pl" I\') I\') !a ~ 0 O~' n<;:I .... ·8. ::s . ~ o~ .... ~~~ ::SCl>~IU'ONIU'd

..... IU 0 .... IU 0 ~~'!3't:J ..... 0"" t:!~ I\) IU (")<I-j .... <: ..., A..i-f"''''tu (JQVoCl> 'd ......... g.1U g:~~'1I' IU § A..t-l'd S"~s::- t:J ~

011' _~I-j':::O~-~On<W<:N 1Ug-<l0Q <: ~!2.~ ~ N<O"<l 0 ~ ...... s::,e Cl> IU

~Cl> OU<l --~0"t:!0Cl> WN::S ;:10 n<::;'-NO~~OCl>O" ~~~ :::; S N ~ e.OQ 8 I\) O"::S ::::s Br S" ::;' ...... ~(s:: IU ..... • ... 1U1U1,!D1U 1 1 lUlU ..... I Cl> ....... 1 (p

f!3 gg

s::'.l

~

• 1& ;8 c=.CJ d ~~ -::; 18\0_ iff !.I V !;I

.... , I

Tablica 22. Karakteristike frikclonih materijala

I Koeticijent trenja Dopustena Dozvoljeni Speclfl~na

I Vrsta materljala za slu~ajeve specifl~ni pri tisak Primena

nemazanih povdina temperatura u °c u kp/em! tei:ina

Azbestna traka p=2-6 s upletenlm iicama 0,45-0,35 350 1,55 Normalna traka

od mesinga pmax= 12 za kocnice

A.zbestna traka 0,45-0,35 200 p=l-4 1,55 Za srednje .. ~, bez ilea prnax= 6 intenzivan raC("

Vlaknasta lroena traka od drvene 0,55-0,4 150-200 Pmax = 10 1,25 Normalna traka mase bez utkanlh za kocniee ilea od mesinga .-HldrauIi~ki presovana azbestna 0,43-0,4 300 P = 2-12 . 1,6 Za spojnice masa sa iicama pmax = 15 od mesinga

i

KoCna papu~a i

napravl}ena od azbestne mase sa 0,5 ---4>,35 300 p=2-6 1,5 Za ko~nice mesinganim iicama; Pmax = 12 svih vrsta lzrada pod hidra-ulienoIt\ presom

Ko~na papu~a p=1-3 Za srednje napravljena od 0,5-0,2 110 1,3

spedjalne mase pmax = 12 intenzivan r3d

bez metalnih tica

Umeci izra~eni od Za pogonske I vlaknastih kofu1ih 0,55 110 p =8-10 1,25 koturove traka s ufadima ,

~

Poslednjih godina se obloge lepe na papucu. Moze se dozvoliti da se obloge koje su zakivcima vezane za papuce pohabaju sarno do vrha

•• v v " v v V ¥ V " V

" V " V

" V V

V v v v v v v

" A " A

" 1\ A " A .It. .",

1\ '" 1'\ A 1\ 1\ /\

"""/\

-$--$-S1. 84 '31. 85

zakivaka, da se ne bi ostetila povrsma kocnog dobosa, ali za lepljene obloge ovaj razlog ne postoji, pa je i njihov vek trajanja 7.natno duzi.

19. KOCNICE SA TRAKOM (POJ ASNE)

U kocnica sa trakom kocenje se ostvaruje jednom elasticnom tra­kom (od celika) prebacenom preko kocnog dobosa. Da bi se povecao koeficijent trenja izmedu dobosa i trake, ova se oblaze frikciO'l1im mate­rijalima (drvetom, kozom, trakom od ferodofibera itd.).

Prema konstruKcionom izvoaenju, trakaste kocnice se dele na: proste, diferencijalne i zbirne (sumarne) trakaste kocnice ..

Na s1. 86 shematski je prikazana prosta trakasta koenica. Ona se sastoji od kocnog dobosa, preko koga je prebacena traka koja je jednim svojim krajem pricvrScena za nepokretnu tacku 01 na ramu masine. Drugi kraj trake zglobno je vezan za polugu obrtnu oko tacke 01; na kraju poluge nalazi se teg, cijom tezinom 5e i omogucuje kocenje.

Tezinom tega ostvaruju se sHe u krajevima trake F1 i Fz" izmeau kojih postoji odnos:

(37)

102

S1. 86

gde su:

e = 2,718 - osnova (baza) prirodnih logaritama;

[J. - koeficijent trenja izmeau obloge trake kocnog dobosa (tabl. 22);

IX - ugao obuhvatanja trake oko dobosa.

Obimna sila na kocnom dobosu je:

2 Mk Fo=~,

gde je:

M k - obrtni moment na kocnom dobosu;

D - precnik kocnog dobosa.

Obimna sila je jednaka i razlici Fl i F2

Fo =F1 -F2 (38)

1z obrazaca (37) i (38) dobijaju se vrednosti za sHe u krajevima

kocne trake:

Fo • el1a 2 Mk el1C1. (39) F1 =

el1C1. - 1 "[)' el1C1. - 1

Fo 2 Mk 1 F2=

el1C1. - 0 elU1. - 1

103

Koenica se (s1. 86) otko~je elektromagnetnim podizaeem. Jedna­eina ravnoteze koene poluge je:

Fz • a = 0 1 • e + Gp • b + Gk • m, gde su:

G t - tezina tega u kp;.(N) G p - teiina poluge u KJ:1; {N) Gk - tezina kotve elektromagneta u KP, (N).

Potrebna tezina tega za kocenje, uzimajuci u obzir trenje u zglo-. bovima, jest:

1 - . F2 . a - (Gp • b + Gk • m) • 7J

G t = 7J [kpJ, (N) (40) c

gde je 1'l = 0,90 - 0,95.

Koeni moment trakaste koenice je:

Kako je Mk = Fo . R = (FI - F2 ) . R [kp em}, .LN cml

F2 = G t • ~e + Gp • b + Gk • m a

i s obzirom da je FI/F2 = eJMX., dobija se:

Mk =iep,o: - U. R Gf • e+Gp ~ b+Gk • m'1[kpem], tNemJ (41)

Pri obrtanju kocnog dobosa u suprotnu stranu, sile u krajevima trake menjaju mesta i kocnica, pri istoj teZini tega, razvija kocni moment: .

M,=Mk

k ep,o: .

Ova osobina prostih trakastih kocnica (da ne razvijaju isti kocni· moment u oba smerallkretanja) otezava njihovu primenu u mehaniz­~~ji imaju Pfomenljiv smer okretanja.

'- DiferencijaZna trakasta (pojasna) koenica (s1. 87) dabija se kada se aba kraja trake zglobno vezu za koenu polugu, i to s obe strane taate okretanja poluge 01. U tom slueaju sila u delu trake koji nailazi na dobos stvara moment istog znaka kao i teg za kocenje.

Momentna jednacina u odnosu na obrtnu tacku 01 je: FI . b+Gp • d+Gk • m+Gt • c-F2 • a=O.

Tezina tega (s uticajem otpora trenja u rukavcima) iznosi: 1 -. F2 . a - (FI . b + G p • d + Gk • m) • 7j G

t 7J~ __________________________ kp, (N)

C . (42)

Iz momentne jednacine izlazi da je: . F2 • a-Fl' b=Gp • d+Gk • m+G t • c,

104

81. 87

a kako je Fl = F2' e[J.«, to je:

F2 • (a- b . e\!«) = Gp • d + Gk • m + G1 • C;

1 ' F2 = . (Gp • d + Gk • m + G f • c).

a--b·et-t«

Obimna sila na koen-om. dobosu je:

Fo = FI - F2 = F2 . e!1-IX. - F2 = F2 (eJl.IX - 1) ,

pa je

e[J.IX - 1 . Fo = (Gp • d + Gk • m + G1 • c).

~ a-b. e!1-IX.

Koeni moment diferencijalne koenice je:

Mk = Fo . R [kpcml. [N em]

Uzimajuci u obzir trenje u zglooovima koenice, dobija se:

e[J.IX-l Mk = IX (Gp • d + Gk • m + 0 1 • n· R . YJ[kpcmJ [N crm} 1(43',

a-b· e!1-Za normalan rad ,diferendjalne koenice potrebno je da razlika

momenata koje stvaraju sile u krajevima trake bude uvek pozitivna, tj.:

Fi . a - FI . b > 0

a> b· e[J.IX

U slucaju da je a < b . e[J.« koenica je samokoceca. Obieno se

uzima .da je ~ = 3,5+4 .

Kao i u prostih ko6nica, i u diferencijalnih se koeni moment sma­njuje sa promenom smera okretanja kocnog dobosa, pa se i ova koenica efikasno moze primeniti samo za mehanizme sa jednim smerom okretanja.

105

U zbirne (sumarne) tmkaste (pojasne) kocnice (s1. 88) oba kraja trake su spojena sa polugom s iste strane ase okretanja. J ednacina mo­menata svih sila koje deluju na kocnu polugu u odnosu na tacku 01 jest:

~. FI . a + F2 . a - Ot . e ~K • m Op' b = 0,

-o .... .z:; -"-:::::00";'-"_"-

"_-'-l-oIf. _____ -!IL-_____ .....-¥ Gkot

~--------------~-----------------~ ,~ Sl. 88

Tezina tega za kocenje, za bilo koji smer okretanja kocnog dobosa, uzimajuci u obzir i trenje u zglobovima, jest:

l (FI + Fz ) . a - (Op . b + Ok . m) . 7) 1j

Ot - -------.-----------------e

Kocni moment zbirne kocnice je:

, [N] (44)

e [.1."- -1 O[ . c Mk = . R --"----'--"----'----'--.... 'Ij [kp em] [N em] 1(45)

p [l!X + 1 a

Gornji obrazac pokazuje da zbirna kocnica nikad ne moze biti samokoceea, kao i da je njen kocni moment znatno manji od kocnih momenata proste i diferencijalne kocnice.

106

,. Povrsinski pritilsak izmedu trake i kocno.g dobosa moze se odre-dltl ako se posmatraju dYe beskonacno bliske tacke na obimu dobosa na

d 1" , D d d raz a JIm 2-' <p, Ta a je razlika izmedu sila u traci u tim tackama <iF,

pa se iz ranije dobijenih uslova (Ojlerove jednacine) moze napisati:

L~, cI!.=ettdq?;

kako j'e ettd<:p, pri zanemarivanju beskonacno malih veli-Cina viser reda, ravno eltd<p = 1 + ~d<p, to je:.

dF = F· dcp

Posto je prirastaj sHe dF = ~ . dFN (gde je FN trake na dobos), to je dFN = F . d<p.

radijalni pritisak

Specificni pritisak u bilo kojoj tacki na obimu dobosa jest:

dFN 2F p= =B.O'

B· '2 .dq:>

Najveei pritisak je kada je F = FI, prema (39):

_ 2FI _ 4Mk e!J.!X [ / 2 1 pm", - B . 0 - B02 . e!J.!X _ 1 kr em . ( 46)

Da bi se obezbedilo normalno habanje obloge trake, mDra biti P m:"x;?E[PdOZ]. Vrednosti za IPdoz] date su u tablici 22.

Trake se obicno izraduju od celika C 0300. ana se racuna na iste­zanje uzimajuCi u obzir rupe za zakivke kojima se obloga pricvrscuje za traku. Debljina trake se uzima ad 2 -7- 3 mm, a pri vee-im precnicima dobosa i do 5 mm.

AkD se zna sirina trake, moze se po obrascu (46) dobiti najmanji dozvoljeni preenik dobooa:

o ~_ fi.~~:~;,-:::~~~ , (47)

Pri prethodnom proracunu treba usvojiti dimenzije kocrlOg rlobosa prema tablici 23.

Tablica 23.

Dimenzije kocnog dobosa u zavisnosti od kocnog momenta

Dimenzije kocnog dobosa

I Preenik D u nun

I Sirina B u mm

~0Cil1 tnoment Mk u ikpm, (daNm).

70- 86 I 140-160 I 180-210 I 285-400 I 640- 800

200-250 I 300--,-350

I 400-450 500-700 800-1000

70 I 90 90 110 150 I t

107

Dimenzije traka i obloga mogu se uzeti iz tablice 24, a usvojene velicine zatim treba proracunom proveriti.

Tablica 24. Dimenzije traka za kolmiee

Prel:nik koenog dobooa 160 200 ~1320~~~~ Dmm

Sirina koenog dobosa 50 65 80 100 125 160 200 250 Bmm ------ -------

Sirina trake mm 45 60

~~~~~ Debljina trake rom 2 2 2 3 3 3 3 3

Debljina obloge mm 5 5 --6---6- 71--8-~~

U tablici 25 date su vrednosti e p.a.

20. KOCNICE SA DISKOM I KONUSNE KOCNICE

Ove kocnilCe se razlikuju od vee proucenih po -tome sto sila kojom se pritiska koeni element (papuca i traka) uz kooni doboa ne deluje upravno na osu okretanja, V-eC po duZini ose.

Konusna kocnica (s1. 89) sastoji se od konusa 2, vezanog klinom za vratilo 1, i nepokretnog dela 3, koji ima konusno udubljenje. Koenica se koci i otkocuje premeStanjem konusnog dela 2 po d-uZini vratHa pomocu specijalnog poluZnog mehanizma; konusn:i deo 2 moze da se kreee p? duzini 0ISe.

Pri srednjem preeni<ku konusa:

D=D1 +D2 ,

2

obimna sila na srednjem obimu povrsine konusa, je:

Fo = 2 ~k

gde je Mk - kocni moment.

Da bi se uravnotezila ta sila, potrebno je suprotstaviti joj na radnoj povrsini sHu trenja Ft = Fo. Zbog toga je potrebno konicne povrsine ~ocnice pritisnuti jednu uz drugu normalnom sHom FN I cija je. velicina:

FN • !J.=Ft =Fo

FN= 11

108

tl :1-

'" <u N

:;:: '" 0 s::

'tS <II

>

.... CO<

<II

~I ~

"" It)

~ ... co "t N .... co

to- "" M 5- "" "" ..;- ..,' ...

::s. 0 co

O! .., "" 5- <0 <=!.

'2 c ..;- .-i '" 4> .j:j

$ s:: '" :'::1 u, "" co "" ~ "" ;::- .... "" "'-0 ... .-i "" '" ~ 2 £' t:l 0 5 ... t- co ~ ... '" co_ <=!.

0 ..;- .... ... O! N

[ 01

:;:: 0:> 10 co co

fIl 0

.... ;::;- '" .... ... r:: 0 ..;- ..;- ..;-

'l:S

~ >

10 3 to- '" ..... ... "" t-0 ..;- ..... ,..;-

.... ~t t- .... ... .... '" .... 0 .... ,..;- ..;- ......

'ti t: <II

~ "" ~ <II ... ~ ~ .... ~

O! ::> :> .c: .5 0

0 0 ci. O! ot> 0 o· 0 bIl .!!l .... '" "" .... ::> .... "" '" ::>

... "" ot> co co .... "" ... :1 .... It)

00 ·S :i c.:- or.) 0 0 .... .0 '" .... "" "" It) .... .... <'> ... .... "" It) "" ~

"" ~ .... It) .... "" 0 '" .., .... .... :1 ....

..... <C 00 0 ;::f .... .,; .,; c:-f .... .... .... '" .... co It) co ..... ~

.... .... .... «> .... .... t-It) co co co '" It) 0> 0 or.) .... .... .0 <C t-- 0- :e- ".." or.) .0 .... "" .... IX>

""

... ot) "" It) t-co "" t- "" co "" .... to to ....

"" .-i or.) or.) .... .... .0 c.:- g- !i or.) ..... ... .... .....

.... t- It) co t-

'" ot> co .... ." t- co to 0 "" .... ... ... .... ",' or.) or.) .... <C .,; .-i '" .... ...

~ .... 10 .... ... t- 10 co '" 10 co .... '" "" .... It) 00 ... "r ",,' c:-f or.) or.) .. ,' .0 c.:- .... a>

<N

I:- "" ~ l:- t- ..... "" t- It) .... "" 0 C<> It) .... "" .... '" '" 0 ..;- .-i ... .-i ... .-i or.) .... .0 <C ;i

... 0 ... "" t- .... t-ot> co "'- co co ".. 5- '" ... ot> 0

..... ..;- ..;- ..;- ...... ... ... ",,' or.) ",'

~ ~ ~ ~ t: t: ~ I! ~ ~ I!

"" ~ ~ .!':: ... .!':: ~ C<> -~ ... <:0

~ "" .... .... ".. ....

0 0 0 a 0 0 0 0 0 0 0 .... t- o <'> '" '" It) .... <'> "" co ... "" "" "" "" "" ... It:> <0 t- o ....

109

Sl. 89

gde 3U:

F N - algebarski zbir normalnih pritisaka na povrsinu konusa, !J. - koeficijent trenja izmedu radnih povrsina.

Poduzna sUa Fk , potrebna da se izazove normalan pritisak na povrsinama kcmusa, dobija se iz trougla sila:

(48)

Ako se uzme u obzir sila trenja, koja se javlja prilikom pomeranja konusa po vratilu i koja je jednaka

2Mk • fJ.I ,

(gde je d - precnik vratila, a iLl - koeficijent trenja izmedu glavcine konusa i vratila), dobija se da je poduzna sila jednaka:

2 M k . 2 Mk F'k = . sin a+---- I'-! (48a)

• po d·

110

Iz gornjih jedllaCina se vidi da je korisno, kako bi se dobila sto manja poduzna sila, da se usvajaju manji uglovi konusa; s druge strane, da bi se izbeglo zaklinjavanje konusnih povrsina prilikom njegovog razmicanja, preporucuje se da ugao IX ne bude manji 00. 15°.

PovrSinski pritisak izmedu radnih PDvrsina ne treba da prede velt!cill1lU llPdozj = 1,0 -;- kIP/em" (daN/cmZ) (u s1ucaljevima karla je rardlna po-vmill:la dbl10iz,ena 'Obaiog'Om lod ferodoa). .

Kocnice sa diskom su granicni slucaj konusne kocmce u koje je ugao IX = 90° Na slici 90 shematski je prikazana kocnica sa jednim diskom. U ovih kocnica je:

Fk = FNsin 900 = FN=~..o- (49) !l

31. 90

Da bi se smanjila poduzna sila za odreden kocni moment, pove­cava se broj kocnih povrSina. Tako se dolazi do koenice sa lamelama (s1. 91); lamele I, III, V pomeraju se po klinovima na glavCini a, koja je spojena sa vratilom, a lamele II i IV po klinovima u glavCini nepo­kretnog dela b. Kada se pomocu rucice p. silom Fk deluje na dec e, diskovi se pritezu jedan uz drugi. Pri tome se na povrSini svakog diska javlja moment trenja:

I ,· LL

a

V. III. I

IV. II.

S1. 91

Ako postoji m tarucih povrsina, puni moment je:

Dsr Mk = m • Fk . V. • 2'

odnosno 2Mk Fk =--- (50)

m . v.' Dsr

Kada se uzme u obzir i trenje po klinovima, dobija se

F~= 2 M~ (1 + 1,1 m· It· Ild, (50a) m . Il' sr

gde su:

[1 - koeficijent trenja izmedu diskova;

[11 - koeficijent trenja izmedu diskova klinova.

112

Centrifugalne k~cnice sluze da ogranice brzinu. Na s1. 92 prika­zana je jedna centriful'alna kocnica. Ona se sastoji od diska a, na cijoj su glavCini postavljeni tegovi b, zglobno vezani za deo e. Izmedu diskova a i e postavljen je nepokretno vezan disk c. Opruga, koja se opire 0 glav­<:inu diska a sa jedne strane, i poklopca 9 vezanog za deo e sa druge strane, razmice diskove jedan od drugog. Pri okretanju, usled centrifu-

9

S1. 92

galne sile, tegovi h se razrrucu i pritiskuju diskove a i e uz nepokretan disk, izazivajuci na tarnim povrSinama sHu trenja [1' FN, koja ce biti utoliko veca ukoJiko je broj okretaja vratila veci. Sa povecanjem broja okretaja povecava se sila FN dosvoje granicne vrednosti:

gde su: M t

[1

RSf

Mt FNmax =-2 R !.I. Sf

obrtni moment na pogonskom vratilu; koeficijent trenja izmedu diskova; srednji poluprecnik diskova.

21. USTAVLJACI

UstavljaCi sluze da zadde teret na odredenoj visini. Oni dozvo­Ijavaju da se vratilo mehanizma slobodno okrece u stranu dizanja tereta, a sprecavaju okretanje u SLlprctnu stranu.

Po nacinu dejstva, ustavljaci se dele na' zupcaste i frikcione.

8 - Transportni ure<'!aJi 113

Zupcasti ustavljac se sastoji od zupcastog tocka i skakavice (jezicka) (s1. 93a). U slucaju ok1.'etanja zupeastog tocka, koji je klinom vezan za pogonsko vratilo, u stranu dizanja .tereta (u smeru suprotnom okretanju skazaljke na satu), skakavica klizi po ledima zuba zupcastog tocka; opruga a pomaze skakavici da upadne u meduzublje zupcastog tocka u slucaju povratnog hoda.

t/2

51. 93

Zupcasti tocak se izraduje od celika Hi celicnog liva, dok se ska­kavica izraduje od celika.

Precnik zupcastog tocka je D = z . m, gde je z = 6 -7- 25, broj zuba, a m - modul koji se odreduje proracunom na savijanje i gnjecenje.

Najopasniji moment za proracun zuba je onaj kada skakavica dodiruje ivicu zuba. U tom polozaju, pored normalnog pritiska FN, dej­stvuje na zub i sila trenja Po' F N (gde je Po = tg p, a p - ugao trenja);

1 'h'l' F' FN' Ob: '1' rezu tanta h Sl a Je N = ----. 1mna Sl a Je: cos p

F = F' cos (fl- p) = FN cos (~ -:::.f)_. o N cos p

Prakticno se uzima da je cos p=cos ({3 - p), pa je priblizno:

F <"V F _ 2 Mk _ 2 Mk N~ 0- ----0-- z.m

Da bi se obezbedilo sigurno ulazenje skakavice u meduzublje zupcanika, potrebno je da bude {3 > p.

114

Naprezanje nac.:avijanje u preseku m-n (s1. S3c) je: M, 6: F 0 • h 1 2 Mk . h

Os = W =b. a2 . = z-:-iTI-.b.a2'< [Osdoz] (51)

Ako se u gornji obrazae stavi: h = 0,75' m, a= 1,3' m, b = 'IF. m, dobija se:

;;

m = 1,75 V~: z ~r~s~~~ r Vrednosti za 'IF biraju se u granicama 1,5-3.

Dozvoljeni naponi pri savijanju su:

(52)

[o-s dOll = 400 -7 600 kp/cm2 za zupeanik od celika i celicnog liva; [o-s dOll = 200 -7 300 kp/cm2 za zupcanik od livenog gvozda.

Frikcioni ustavljaci, kao i zupeasti, dozvoljavaju okretanje u jednu stranu. Sastoje se od ekscentricnog jezicka i kocnog dobosa (s1. 94).

51. 94

Pri okretanju kocnog dobosa u smeru okretanja kazaljke na satu javlja se normalna sila na dobosu FN i sila trenja Ft = Po' FN = FN tg p. Ako je p>(3, rezultanta ovih sila stvara moment u odnosu na osu okre­tanja jezicka, koji tezi da ga okrene u smeru suprotnom od okretanja skazaljke na satu, usled cega se zaklinjava ikoN kocni doboll.

115

GLAVA IV

PROST! DIZALI{:NI MEHANIZMI I MASINE

22. POGONI MEHANIZAMA

Da bi se dizalicna masina (ili bilo koja druga) stavila u pokret sluze razni pogani: rucni, elektricni, parna masina, motor s unutrasnji~ sagorevanjem, hidraulicki i vazdusni.

Rucni pogon se primenjuje za mehanizme koji retko rade, i to relativno kratko vreme, kao i za mehanizme dizaIica malih nosivosti i kratkih radnih hodova.,

Elektricni pagon mehanizama transportnih uredaJa je najraspro­stranjeniji vid' pogona koji, pored toga sto pruza mogucnost izrade pot­puno odvojenih i nezavisnih pogona mehanizama, omogucava najlaksu kontrolu rada pojedinih mehanizama, i, sto je veoma vazno za rad tran­sportnih uredaja, obezbeduje uslove za automatizaciju upravljanja, kao i za blokiranje pojedinih odvojenih mehani?:ama.

Pored navedenih preimucstava primene elektricnih motora za pogon mehanizama transportnih uredaja, potrebno je navesti i sledece:

a) potrosnja energije za odreden rad je primenom elektrienog pogona svedena na najmanju mogucu meru, a u izvesnim slucajevima (kocenje kretanja pri spustanju) moguc je i povratak energije u mrezu;

b) spremnost motora za trenutni pocetak rada, sto nije slucaj i s ostalim vrstama pogona;

c) jednostavno upravljanje, kao i lako ukljucivanje povratnog heda.

Osnovni nedostatak primene elektricnog pogona je napajanje ure­daja elektricnom energijom, sto se jos viSe kompIikuje kad su u upotrebi pokretne transportne masine. Ovaj se nedostatak moze ublaziti ugrad­njom dizel-elektricnog pogona mi. transportnom uredaju, koji se sastoji od motora s unutraSnjim sagorevanjem i generatora, koji snabdeva poje­dine pogone elektricnom energijom. Ovakav nacin snabdevanja motora elektricnom energijom je komplikovan, skup i glomazan, pa se veoma retko primenjuje. Snabdevanje' elektricnom energijom iz akumulatora

116

ugraaenih na transpoJi1:nom uredaju dolazi u obzir samo za pogone pokre­tane motorima male sbage.

Za dizaliene mehanizme primenjuju se elektromotori jedl:1osmerne i naizmenicne struje. S obzirom na us]ove rada dizalicnih mehanizama, pogodnija je upotreba motora jednosmerne struje, sa rednom pobudom, Cija je karakteristika data na s1. 95. Kao sto se iz dijagrama maze videti,

nIl

SA PARAL£LNOM P081/DOH

n2

SA R£DNOH POBUDOI'7

81. 95 81. 96

ovi molori imaju svojstvo samoregulisanja, tj. moment rotora elektro­motora se menja u ObrJ1UtOj zavisnosti od broia obrtaja, odnosno broj obrtaja elektromotora se smanjuje sa povecanjem opterecenja. Za vreme perioda neustaljenog kretanja, tj. pri malom broju obrtaja, motor razvija veci mom.ent. Ova pozitivna osobina motora jednosmerne struje sa red­nom pobudom moze u izvesnim slucajevima da bude i stetna, kao npr. za mehanizme u kojih moment opterecenja, a samim tim i moment elek­tromotora, moze u radu da dobije veoma male vrednosti (bliske nUli) , npr. za liftove ·pri 500/0 opterecenja kabine; broj okretaja elektromotora u tim slucajevima moze da poraste veoma mnogo, tako da moze dob do loma motora: U takvim slucajevima upotrebljavaju se motori sa para­lelnom pobudom u kojih je n = const., nezavisno od velicine Mmo!.: slican se rezultat moze dobiti ako se podesi karakteristika motora sa rednom pobudom putem sentiranja namotaja rotora prikljucenjem para­lelnog otpora (karakteristika motora predstavljena tackastom krivom na s1. 95).

Promena broja okretaja pri datom MmoL postize se ukljucivanjem odgovarajuCih otpora u strujno kolo rotora i statora.

Usled velikog eksploatacionog preimucstva, savremeni transportni uredaji se snabdevaju naizmenicnom trofaznom strujom. Motori naizme­niene struje su manji i lakSi od odgovarajuCih motora jednosmerne struje, zatim zahtevaju znatno manje bakra, jednostavniji su po kon­strukciji, sfgurniji su u radu i imaju veci stepen iskoriscenja. Iz ka~ak-: teristike asinhronog motora naizmenicne struje (s1. 96) moze se vldetl da i u ovom slucaju, sa povecanjem momenta M mol., ·opada bro] obrtaja elektromotora, ali u znatno slabijem stepenu nego u motora jednosmerne struje sa rednom pobudom.

117

Motori naizmenicne struje izraduju se sa kratko spojenim roto­rom, koji ne dozvoljava regulisanje broja obrtaja, i sa namotanim roto­rom, u kojih su krajevi namotaja preko kontaktnih prstenova priklju­ceni na spoljasnji rotorski otpornik. U slueaju da se u strujno kolo rotora ukljuee razliclti otpori, dobija se citav red dopunskih karakteristika, koje omogucuju variranje broja obrtaja motora pri dizanju tereta, kao i pri njegovom spustanju. Medutim, ovaj naein promene broja obrtaja elektromotol'a ne zadovoljava nl izbliza zahteve koje postavlja jedno dizalicno-transportno postrojenje. U poslednje vreme razraden je citav niz specijalnih sistema za kontrolisano regulisanje broja obrtaja elek­tromotora trofazne struje, koji daje vrlo dobre rezultate regulisanja i pri spliStanju tereta.

Parni pogon se upotrebljava za zeleznicke i plovne dizalice.

Kotao parne dizalie~ mora da bude sposoban za brzo pustanje u rad i da dozvoli kratkovremeno forsiranje. Obieno se za dizalice upo­trebljava vertikalni kotao sa plamenim cevima, koji ima relativno male dimenzije (u osnovi), sto je vazno zbog njegovog smestaja na platformu dizalice. Nedostaci ovakvih kotlova su: mala zapremina suda za paru, mala zapremina vode, visoka vlaznost pare i s1.

Parna mailina mora zadovoljavajuce da radi pri naglo promen­ljivim rezimima rada, zatim mora imati mogucnost pustanja urad pri bilo kom polozaju krivaje i pri punom njenom opterecenju i, najzad, mora imati sposobnost lakog reversibilnog rada. Pored navedenog, ona mora da bude zbijene konstrukcije, jednostavna i sigurna u eksploata­ciji. Svim ovim zahtevima najbolje odgovara dvocilindricna parna masina sa polozajem kolena vratila pod 90° i s odvojenim polozajem cilindra na stranama kolenastog vratila.

Nedostatak parnog pogona je nizak step en korisnog dejstva celog parnog postrojenja, kao i neophodnost drianja kotla pod garom za celo vreme rada, pa eak i pri vecim prekidima u radu. Isto tako, nedostaci parnog pogona se ogledaju i u vecoj glomaznosti postroj.enja, veeoj tezini, vecim eksploatacionim rashodima itd.

Usled naglo promenlji vog rezima rada dizalienih mailina, u parnog pogona je veoma tesko ourl.avanje raeunskog broja obrtaja, a jos teze odrzavanje stalnosti broja obrtaja.

Pozitivne strane u primeni parnog pogona ogledaju se u nezavi­snosti rada masine od spoljnih izvora energije, u mogucnosti koriscenja lokalnog goriva, u lakom i prostom regulisanju brzine i mogucnosti obratnog (reversibilnog) hoda.

Pogon od motora s unutrasnjim sagorevanjem (motorni pogon) primenjuje se u slicnim uslovima rada u kojima se primenjivao i parni pogan. Ovaj pogon je nasao svoju siroku primenu za pokretne, kao i za plovue dizalice; primenjuju se i laki motori (benzinski motori) i dizel­-motori.

Osnovno preimucstvo motornog pagona u poredenju sa parnim ogleda se u vecem stepenu korisnog dejstva, kao i u stalnoj spremnosti za rad; pored toga, za vreme veCih prekida u radu, motor se lako zaustavlja, usled eega se smanjuje potroSuja pogonskog goriva. Dimen-

118

zije i tezina motora su znatno manje nego u parnog postrojenja. Nedo­statak motornog pogofla je sto motor s unutrasnjim sagorevanjem ne dozvoljava vece preopterecenje, eak ni za kratko vreme. <?va osetlji: vost motora na preoptereeenje zahteva da se odaberu t.akvl para~etn koji odgovaraju najvecem mogu6em teretu; kako uredaJ .r~tko radl. sa najvecim teretom, to ce motor najveei deo .vremen~ radltl nedovolJno opterecen', sto znaci i sa nizim stepenom kOrlsnog deJstva.

Kako se motor s unutrasnjim sagorevanjem ne moze obrtati u suprotnom smeru, to je neophodno potrebno ugraditi u sve mehanizme specijalne uredaje za povratni hod; isto tako, posto se ~?tor s unutr~­snjim sagorevanjem ne moze o~~ah pri startu opteI'etltl, p?tr~bno Je ugraditi specijalne frikcione spoJmce, sto nesumnJlvo komplikuJe kon­strukciju.

Za dizaliene masine upotrebljavaju se motori sa manjim brojem obrtaja, koji obezbeduju sigurnost u pogonu i jednostavniju konstruk­ciju prenosnog mehanizma.

Hidraulieni pogon, iako patisnut primenom elektricnog. pogona, U

novije vreme poCinje ponovo ?-a ~e siro~o primenjuje, narocito za. ut?­varivace, samohodne pretovarlvace, 'podlzace vagona, teretne podlzace pri hodu klipa do 3 m i s1.

Hidraulieni sistem se sastoji od pumpe, razvodnika;- radnih cilin­dara sa klipovima i vodovlma. Pumpa obieno dobija pogon od elektro­motora iIi od motora s unutrailnjim sagorevanjem.

Osnovna preimucstva hidraulicnog pogona jesu: a) veca sigurnost u eksploataciji; b) siroka mogucnost regulisanja brzine l?romen?m pr.~toka radnog

fluida (u jedinici vremena); ovo svoJstvo hldra~hcno.§f pogonv~ omogucuje izradu uredaja bez prenosnog mehanlzma, sto znaCl uredaja malih dimenzija i tezina;

c) ravnomernost pogona; d) jednostavnost upravljanja. Primena hidraulienih pogona je ogranieena, jer pri vecim pute-:­

vima (hodovima) potrebno je graditi cilindre vecih duzma, sto dovodl do suvise glomaznih konstrukcija. Da bi se izbegle ovakve glomazne kon­strukcije, u pogone kojim je potrebno ostvariti vece hodove ugradu]u se sistemi koturaea.

Pored iznesenog nedostatka hidraulicnog pogona za vece hodove, pastoje i drugi nedostaci, kao: .

a) neekonomlenost pri dizanju tereta manjeg od proracunatog, jer potrosnja teenosti ne zavisi od velieine ~ereta lco.ji se dize;

b) slozenost dodavanja tee.nosti u pokretmh uredaJa; c) neophodnost primene specijalnih teenosti pri niskim tempera-

turama; d) veci gubici pritiska u duzih vodova: v •••

e) potrebno je obezbediti 'veoma vehku tacnost pn lzradl delova. Pritisak radne tecnosti menja se u sirokimgranicama: u dizalicnih

mehanizama kao i u uredaja za upravljanje, pritisak je 30+80 atmo­sfera; u hid~aulicnih podizaca i 400 + 500 atmosfera.

119

Vazdusni (pneumatski) pagon se za. transportne uredaje prime­nJuJe veoma retko, i to za neke pomocne uredaje. P'neumatski uredaji se primenjuju za kocnice (trakaste kocnice), kao i panegde u sistemima upravljanja, a narocito u slucajevima gde su potrebni dugi vadovi do mesta prenosa komande.

Preimucstva vazdusnog pogona ogledaju se najpre u radu bez udaraca, sto je narocito vazno za uredaje koji rade u odeljenJi.ma za formovanje, kao i u samim livnicama; vazduSni pagon amogucuje jed­nostavnu konstrukciju uredaja, lako upravljanje, kao i jednostavno odrla­vanje pogona u radu. Glavni nedostatak vazdusnog pogona je ogranicena oblast primene s obzirom na teskoCu snabdevanja pokretnih uredaja komprimiranimvazduhom; i troskovi u eksploataciji uredaja sa vazdu­snim pogonom su znatni zbog velike potrosnje vazduha, kao i zbog gubi­taka kroz spojeve VOdOV8.

23. MALE DIZALICE (DIZALICE SA MALIM HODOM)

Za dizanje tereta na male visine, od 300 + 500 mm, upotrebljavaju se male rucne dizalice; one imaju inalu tezinu i zato se lako mogu pre­nositi. Upotrebljavaju se najcesce za montazne i remontne" radove. Ove dizalice se dele na: dizaIice sa zavojnim vretenom, dizalice sa zupcastom polugom i hidraulicne dizalice.

Diztltice sa zavojt"im vretenom (sl. 97) upotrebljavaju se za terete od 1 + 20 Mp; njihov step en korisnosti je 'r] = 0,3 + 0,4, a brzina dizanja 15 + 35 mm/min.

Sastavni delovi ove dizalice su: telo dizalice 1, izradeno od live­nog gvozda ill od celicnog lima, i zavojno vreteno 2, na kame je nare­zana trapezna iIi pravougaona zavojnica. Na vrhu zavojnog vretena nalazi se okretna glava za pridrlavanje tereta 3. Zavcjnica se okree€ rucicom 4, koja pomocu zupcastog tocka 5, tela koje obuhvata zavojno vreteno 6, skakavice 7 i osovinice za nksiranje polozaja skakavice 9, ima mogucnost da svoje oscilatorno kretanje pretvori u obrtno kretanje zavojnog vretena.

Ugao penjanja zavojnice mora biti manji od ugla trenja da se dizalica ne bi sarna spustala pod pritiskom tereta; on je obicno od 4° +5°.

Momentom sHe· na rucici dizalice Fr' 1 savladuju se moment otpora u zavojnici Q. tg (/7. + p) . r.r., kao i moment otpora sile trenja na oslonacnoj povrsini glave zavojnice, Q. J.l.. ro Prema tome, dobija se da je

gde su:

120

Fr - sil?- koja deluje na r1;lcicu na kraku l; r sr - srednji poluprecnik zavojnice vretena; a - ugao nagiba zavojnice;

(53)

81. 97

fJ - ugao trenja zavojnice; ro - srednji poluptecnik tame povrsme glave; IJ. - koefkijent trenja izmedu tarnih povrSina glave.

Visina navrtke koja je ucvrscena u telu dizalice odreduje se prema velicini povrsinskog pritiska u zavojnicama: ako je navrtka od bronze, dozvoljeni pritisak je [pdOZ] = 40 do 60 kp/cm2

•

Dizalica sa zupcastom polugom (s1. 98) sastoji se od tela 1, U' kome S€ krece zupcasta poluga' 2, koja na svom gornjem kraju ima obrtnu glavu 3 za naslanjanje tereta, a na donjem kraju papu~ 4. za dizan}e tereta za male visine. Zupcasta poluga se kreee u telu drzalice pomocu zupcanika, koji dobijaju pogon <;>~ rucice 5. Da .bi ~e sprecil~ n~glo pa~a~j~ tereta, kao i da bi se omogucllo zaddavanJe lstOg n-a zelJenoJ VlSIU1,

Dve dizalice imaju tzv. sigurnosnu rucicu JSl. 98b). Na pogonskom. v:ra-tilu mehaniZIna 8 klinom je vezana glavcma 9 za narezanu zavoJrucu, na koju je navijena rucica 10. Zupcasti toCak za skakavicu 11 slobodno je postavljen izmedu glavcine i rucice; zupcasti t~cak je spregnut sa skakavioom 12, cija je osovina vezana za telo 1. Pn okretanJu u smeru

121

6)

S1. 98

dizanja, ruclca se navija na glavcinu i pritiska zupcasti tocak izmedu diskova glavcine i rucice: sila trenja koja se javlja na diskovima stvara obrtni moment, koji se prenosi na pogonsko vratilo 8. Pri dizanju tereta skakavica slobodno klizi po Iedima zuba; u slucaju prestanka dizanja, skakavica upire u zub zupcastog tocka, i teret se zaustavlja. Da bi se teret spustio, potrebno je rucicu obrtati u suprotnom pravcu, pri cemu se zupcasti tocak oslobodi pritiska i glavcina 9 poCinje, usled momenta tereta, da se okrece sa pogonskim vratilom. Kako je brzina okretanja vratila 8 veta od brzine okretanja ruc1ce, to se glavCina 9 panovo uvrce u ruBeu 10, a time 5e prite~e i zupcasti tocak 11, tj. panovo se ukoci kretanje; drugim recima, teret ce se spustati onom brzinom lwjom okre­cemo rucicu.

Duzina kraka ruCiee avih dizal1ca je I = 200 -=- 250 mm; broj mba malih zupeanika je 4 -=- 5, a prenasni adnos svakog para ne vec.i od 4.

Zupcasta poluga se izraduje od celika (C 05.45), a zupcanici od celika za cementiranje.

122

Sila na ruClci dizalice je:

Q. r Fr= ! .. ' • 1 • 7)

(54)

gde su:

Fr - sila koja Cfeluje na rucku na kraku l; Q - teret u kp; r - polupreenik podeonog kruga prvog zupcanika do poluge;

- duiina kraka rucice; i - prenosni broj zupeastog prenosa; 'l'} - stepen korisnosti dizalice (1) = 0,80 -=- 0,85).

t Hidraulicna di~alica ~s~. 99) sImi uglavnom za dizanje velikih ereta. 0n.a Be SastOJl od cl.lmdra 1, ~lipa 2, slavine za spustanje 3, pump~ 4 1.:rezerV~)ara z~ ~~n01St 5. Pn ubacivanju tecnosti u cilindar :p0rn.0~u ru'C;lce,. kll'p se l-zdlZe sa teretom; pomocu slaV'ine 3 tecnost se lZ ell~dra lSpusta u re::ervo~r, i ter~t se_ spusta. Teenast se iz rezervo~ ara ~slsa:va preko ventila 6 1 ubacuJe u eilindar preko ventila 7 K radni flUld upotrebljava se ulje i smesa ~ode i glicerina. . ao

... ----4--]) --..._..---

7

SL 99

aJ

6)

~­

\

123

Nosivost hidraulicnih dizalica dostiie 200 Mp i vise. Ako se sa Q obelezi nosivost dizaliee u kp; sa D - precnik klipa

ucm; d --;- precnik klipa p~mpe u em; L - duzina veceg kraka pogon-5ke poluge u em; L - manJeg kraka poluge u em; F r - sila kojom se dejstvuje na kraju poluge u kp i sa Fk - sila koja dejstvuje na kUp pumpe u kp, pritisak u tecnosti u eilindru potreban za dizanje tereta jest:

SUa na klipu pumpe

'It d2 Qdz FK = P=J52 [kp]. [N],

a sila na kraju pogonske poluJ;!'e, Q . d 2 • I

Fr = 02 L. 7) [kpJ, (N},

gde je 11 = 0,75 -:- 0,80, stepen korisnosti dizaliee. Povrsina klipa dizalice je

A 'It • 02

= Q [cmZ ] p

pa je precnik klipa

0= l(4Q [em] V -;t. p

24. CEKRK

(55)

(56)

(57)

(58)

(59)

Cekrk (nemacki: »flaSeneug«) Jest prenosni, lako montazni uredaj za dizanje tereta. Cekrk se vesa svojom gornjom kukom 0 gredne nosace iIi 0 specijalno postavljene traverze.

Postoje rucni i elektricnicekrci. Rucni cekrci se izraduju sa puznim i zupcastim prenosom.

Na s1. 100 prikazan je cekrk sa puznim prenosom. On se sastoji od kuCista, mehanizma za dizanje, i kuka za vesanje. Mehanizam za dizanje ima dvohodi celicni puz 1 (on nije samokociv: ugao penjanja zavojnice je 16° -:- 180

), puzni tocak od livenog gvozda 2, odliven zajedno sa lancanikom 3, i lanac za dizanje 4. Ceo mehanizam za dizanje ima kocnicu sa .disk,om 5. Obrtanje puza se postize obrtanjem vucnog lanca 6 preko lancanika 7. Cekrk 'se vesa 0 neku horizontalnu gredu pomocu kukp 8. Stepen korisnosti puznih cekrka je 11 "'" 0,6; njihova nosivost je 1-5 Mp, (10-50 kN).

25. DOBOSI ZA vUCU (VITLA)

Dobosi za vucu se upotrebljavaju i kao samostalni mehanizmi za dizanje tereta i kao sastavni delovi dizalica. Pogon ovih mehanizama zavisi od nosivosti i od uslova rada, a moze biti rucni iIi motorni.

124

S1. 100

Dobosi za vucu sa rucnim pogonom sluie za podizanje malih tereta, koji se retko diZu. Glavni parametri za proracun dobosa sa ruc­nim pogonom jesu: nosivost Q, duzina uzet~ koje se navija na dobos L i sila na rucici Fr , koja se maze uzeti iz tabliee 26.

Obimna brzina na rucici ie Vruc = 0,5 +-1 mlsec; snaga jednog radnika je Fr . vruc<lO kpm/sec, (daNmlsec).

Krak rucice je r = 35 +- 40 em. Prenosni odnas dobosa za vucu je: . Fu ·0 10 = , . . . . . (60)

2 Fr • r· 7)0

125

gde su: F u sila u uzetu; Ddob precnik dobosa; F r sila na rucici; r - poluprecnik rucice; TJ 0 - stepen korisnosti dobosa za vucu. Obimna brzina dobosa je:

Vruc Vdob=-.-

10

Tablica 26 SJa na rucici doboSa za vucu

Sd:l.a ilqp ~da!N;

Vrsta rada Na vucnom lancu

1 radnik I 2 radnika 1 4 radnlka

Duzi rad 8 +,12 12 + 18 25 + 30

(do 15) (do 25) (do 45)

Kratkovremeni rad I do 20'" 25 I do 20'" 40 I do 60'" 70

(61)

I Na rucic;

I 1 radnik I 2 radnika

10 + 15 15'" 25

(do 20) (do 30)

/d025+30 I 40'''' 50

Dobos za vucu se sastoji od dva vertikalna celicna lima, koja su medusobno povezana delovima za odrZavanje jednakog rastojanja. Dobos je gladak; prilikom odredivanja njegovih dimenzija mora se voditi racuna o namotavanju uzeta u vise slojeva. Za dobose male nosivosti, ad 1 -+- 1,5 Mp, upotrebljava se zupcasti prenosni mehanizam za dizanje tereta sa jednom brzinom. Za dabose vece nosivosti (s1. 101) upotreblja­vaju se mehanizm~ sa ,promenljivim zupcastim prenosima, koji omogu­cuju dve brzine: vecu brzinu dizanja za manje terete, i manju brzinu dizanja za vece terete. Za kocenje tereta sluzi trakasta kocnica K.

S1. 101 126

Dimenzije dobosa~se odreduju prema nacinu izlozenom u taeki 16. Broj prenosnih parova mehanizma bira se iz opsteg potrebnog prenosnog odnosa io; prenosni odnos jednog para zupcanika bira se od 5 -+ 6, a u retkim slucajevima i do 8. Puzni prenos se retko primenjuje zbog malog stepena korisnosti.

Stepen korisnosti dobosa za vucu je: 7Jo = 7)job • 7)' • 7)",

gde su:

TJdob = 0,94 -+ 0,97 - stepen korisno5ti dobosa;

TJ', TJ" - stepeni korisnosti ostalih prenosnih parova.

Ako su zupcanici obradeni, a vratila se okrecu u kliznim lezaje­vima, step en korisnosti jednog prenosnog para je 0,95 -+ 0,96. Ako se, pak, vratila okrecu u lezistima sa kotrljanjem, stepen korisnosti svakog para je 0,98.

Stepen korisnosti puznog prenosnika je: tg a;

1jput ~ 0,95 tg (IX + p)'

gde su:

IX - ugao nagiba zavojne linije;

p - ugao trenja zavojnih povrsina.

U samokoceCih puznih prenosa je i}pm =0,5.

Dobosi za vucu sa rucnim pogonom, koji nisu samokoceci, oba­vezno su snabdeveni kocnicama (mogu imati i sigurnosne ruCice kao na 51. 98b).

Treba imati u vidu i cinjenicu da dobosi za vucu mogu dizati terete znatno vece od nominalnih ako se upotrebi odgovarajuca koturaca.

DoboSi za vucu sa motornim pogonom imaju u praksi veoma siroku primenu. Kao pogonski motori primenjuju se elektromotori, parni motori i motori s unutrasnjim sagorevanjem. Obrtni moment na dobosu je:

M F Dd~ - 9 . Dd~ {6"') dob = u -, "" 2 2 . tp . 7)k

gde su: m - broj krakova uzeta koturace; TJk - stepen korisnosti koturace.

Broj obrta dobosa je: 60· Vdob

ndob= D 'It:. dob.

Prenosni odnos izmedu motora i dobosa je:

, nmot M dOb 10=--=:

ndob Mmot • 7)0 '

(63)

(64)

127

gde je:

110 - stepen korisnosti prenosa od motora do dobosa. Obrtni moment na vratilu motora je:

M t - _~.9'?~_ Q . D dOb mo - io . 1/0 - 2 . io . m . 7)0 • 7)k [kpmj [daNro] (65)

Snaga motora je data u izrazu: _

p = Mmot • 00 Mmot ' 7t. nmot = Mmot . n mot [k Wj (66) 102 30 . 102975 .

Snaga motora se moze izraziti i sledecim izrazom: Q.v '

P [kWJ, . 102 . 7)0 • 7)f<

(66a)

gde je: V - brzina dizanja tereta Q.

Vucna sila motornih dobosa za vucu krel:e se od 0,25 do 15 Mp pri brzini kretanja tereta od 0,1 -:- 1,0 m/sec. DliZlna dobosa se doblja iz uslova da se duzina uzeta od 120 do 150 m moze naviti u 3 -:- 5 slojeva.

Najrasprostranjeniji su dobosi za vucu s elektricnim pogonom, u kojih je dobos vezan s elektromotorom zupcastim iIi puznim prenosom. Promena pravca kretanja tereta postize se proroenom smera okretanja elektromotora; ~ocenje se vrsi kocnicom, a otkocivanje elektromagnetom.

Dobosi -za vucu s elektromotornim pogonom imaj u dobose od livenog gvozda iIi od celika (od zavarenih celicnih Jimova). Kocnice (sa papucama i1i sa trakom) postavljaju se izmedu elektromotora i reduk­tora na delu spojnice ka reduktoru.

Zupcanici zupcastog prenosa izraduju se od ~celika i moraju se mehanicki obradivati; pri obimnoj brzini zupcanika v;:;; 1,5 mfsec moraju biti podmazivani uljem.

Otkriveni zupcasti parovi su obicno nepravilno uzupceni usled gresaka u mcntazi, pa ~e zato retko i upotrebljavaju. Na s1. 102 prika­zana je konstrukcija jednog dobosa za vucu s elektricnim pogonom.

Na toj masini su svi zupcasti prenosi ugradeni u reduktoru sa lezistima za kotrljanje. Kocnica je sa dye papuce, koje se priteZu opru­gom. Ram masine je zavaren od valjanih profila.

26. DIZALICNI MEHANIZMI ZA nIZANJE

Za izbor sheme mehanizma za dizanje neophodno je, pre svega, izabrati sistem koturace. Sa povecanjem broja krakova liZeta koturace m smanjuje se precnik uzeta, a tim i precnik dobosa.

Usled malog precnika dobosa potreban je i manji prenosni odnos od motora do dobosa, a time i jednostavnija konstrukcija masine; sa druge strane, pak, sa manjim precnikom dobosa povecava se njegova duZina. Zbog veceg broja previjanja uzeta preko koturova, u koturace sa vecim brojem krakova smanjuje' se i vek trajanja uzeta.

128

Sl. 102

9 - Transportnl uredaji 129

Zbog toga se za dizalice sa znatnim visinama dizanja pri nosi­vosti do 5 Mp izbegava upotreba koturaca. Pri nosivosti od 5 do 25 Mp sluze koturace sa 2+4 kraka; samo za dizalice vece nosivosti od 25 Mp uzimaju se koturace sa vise od 4 kraka.

Brzine dizanja tereta se biraju u granicama od 0,1 + 1,5 m/sec; za dizalice veeih nosivosti usvajaj.u se manje brzine dizanja.

Na s1. 103a, b, prikazani su shematski dizalicni mehanizmi za dizanje. Nedostatak konstrukcije prikazane na shemi a je veliki pritisak

a

w n

L r

.J ,

81. 103

(od obimne sHe zupcanika a) na vratilo reduktora, koje ima pogonski zupcanik na konzoli. Taj nedostatak nema mehanizam za dizanje pri­kazan na shemi b. Ona je slozenija od konstrukcije na shemi a zbog dodatnog vratila b, spojnice c i lezista. Mehanizam prikazan na s1. l03e, d. upotrebljava se za dizalice. sa vecim brzinama dizanja. Na prvoj shemi vratilo dobosa je spojnicom d spojeno za vratilo reduktora. Na posled­njoj skici je vratHo dobosa istovremeno i vratilo reduktora; nedostatak

130

ove konstrukcije je oslanjanje vratHa na tri osIonca ~to je nepozeljno usled zakosavanja pri l1ontaZi. '

Pored gornjih konstrukcija, u:pOltrebljavaju se i druge kao na ~~~M~~ •

Koenica se normalno postavlja na elasticnoj spojnici f !izmedu motora i reduktoTa. Ponekad, iz konstrukcionih razloga kocnica se stavlja na drugu str-anu reduktora (s1. lO3d). '

Za dizalic.e sa grabilicama neophodan je mehanizam za dizanje sa dva dohosa, koji se mogu okretati i zajedno i nezavisno jedan od drugog da bi obezbedili sve potrebne radne operacije same grabilice. '

Normalno se u dizalicnih mehanizama (za dizanje kretanje itd.) redukcija broja okretaja vrli preko reduktora, izracunatog prema p~treb-

51. 104

8L 105

131

..... W t-:l

..... ~ w

r:i ,.. .. .... ~ A ... ... -.-

r;: . ~ ,.,.,

~ ~ ~

c: Yl :t ~ g <:)

Tablica 27.

V r

elicina luktora

HR

HR

HR

HR

HR

HR

HR

i HRT 250

i HRT 350

i HRT 400

i HRT 500

i HRT 650

i HR.T 750

i HRT 850

~

11)0.

I

Gabaritne mere ho'rizontalnih reduktora

..-.. ,....., ~~ H2 ...... ::J ~' ~ 0 ~ s:u a . . i3 --... ~ ~ i3 ..... ..... 0' s:: ..... I-j o 0 .... ·tIl >;'Pl'O ~(}~NgaPl;r~

rn $:I) ~.~: ~ ~ ::1 ,..,.s::<: s::s<: ..... o O,....rotll o~§

PlN Pl>;' ..... til 0'S:: Plt"">;,g C1l::;: ::l I-j 0 (1) p

1')13 oPl ..... --... ..... 0 <: >;' Pl 0.. ° (0 r-+ 1-' t"+ t::.i" ~ o.wo tl(1)::OPl::l ::s 01-$ ;;J ~.p..o·t:"O Pl 0..1l> otllo'~tIl

Pltll .... ~e;::lF 'O .... Pl<:>;''''~ g.C1l gil> c:: o tIl!:1 (1) S I .... <:S::~::lll> ......... ..... :::r ..... - '0 Pl ::l 0. Pl 13 '0 Nq::;' g p, ,.....::s "'1 I'D ..... ~.

S ..... N 0 ro;;l 8. til C1l !::! S:: ..... N ::s '0 :;J~'O~::l ..... t'-' ONOI')<"" .... ·:::r-l ~. c:::: t1 0) 2" r ~ 8. (1) P ~...... I-j t'-' I') ......... s:: >~ eo (1) (1)"'13 >;'--

ji;'~. ~ 0 ~t'-' N til I')< '0 .-+ \C) I-j ~!!I-j:;Joo 11>1')< ,roO<:l-jo.. o;::lI')::l<: .... ·PlPl s:: (1) It> 0 ..... I-j. it

&.....i. til g?,. 2:.:::.: ro ~ (l)'Os:: !3 .... ·0.0tll

o N. 11> til s:: (p' r::: ~ 'EI....... It>;r 0

On'!!. '00i€~ fP ~ ~::I'::I. 0

0...... ::s ...... <: o n; 01l>~::S g- ::l :S. N ..... (1) 00. ,II) II) _ 0..

'Oo..~"'" 0 0 013 ~< ..... (1) 00 N ::s .... ..... < N CD '-I. 0 """.

>;' ~ o 0 (')< 0-.

:;:l :;:l jOoOo .....

n n (1) II) 8: ~ ~(p'

A I' B I B. I C I C, I DIE I F I. G I H 1 H. 1 ~'I T 1 J I K I L I L. I M r;-I 2501 240 I 190 1 35 I 65 1 15 I 430 1 130 I 190 I 80 1 160 I 320 I 10 1 50 I 25 / 570/ 5001 55/ 25

I 3501 270 I 230 I 40 I 80 I 20 1 295 1 160 I 245/ 100 I 2001400f12r70f3ol 755\ 6761 751 80

I 400 1 310 I 270 I 45 I 92 1 25 I 345 1 187 1 293 1 125 1 250 I 4901 15 I 90 I 30 I 8801 7801 951 35

I 6001 400 I 330 I 55 I 1121 25 I 430 1 205 1 340 1 150 I 300 1 5851 20 I 110 I 30 110451 9701 1151 50

I 650 I 460 I 400 I 65 1 135 1 35 I 565 1 250 I 440 1 200 1 400 1 780125 1 130 1 35 1134011240 I 135 I 6tf

I 7501 520 1 430 I 65 I~~ 6251~ 490 1 205 1 425 1 8501 25 1 150 1 35 11490113801 1551 75

1 8501 600 1 500 I 65 1185 1 40 I 730 I 310 I 550 I 2251 4751 935 1 35 1 190/ 37 1171011590/ 1671 80

110 HR i HRT 1000 110001 6801 580 1 80 I· 21s145-r S65Ta6Ol 6601 260T56OT11iOl40fl90/ 3'1/2020118901-1'151 __

HR i HRT 1150 111501 770 I 670 I~ 225i~1 9551 400 I 710 I 330 I 630 112601~1 200 I 37 I ~0121201 1851 80 I Ulazno vratilo prema prenosnom odnosu I Izlazno v"atilo '" i

do 100 I 100 do 400 I do 20 I 20 do 50 1- c,ilindricno . s~ kandZom Ankeri l:1:a "'~

.~ N .6'3 d I 1. I Ii d. 1 1. I Ii - d, I 1, I 11 d, I }, I J! d. I 1. I l~ I d, 1 d, I d. I 1. d IBrOj ~~ 'Sl

rupa E-< E-<"'

25 I 60 I 185 I 20 I 50 I 175 I 25 1 60 I 1851 25 I 60 I 185 I 551 1101 240 I 100 I 50 I 40 I 170 I 18 I 4 I 1101 115

32 I 80 I 220 I 25 I 60 I 200 I 32 I 80 I 220 I 25 I 60 I 200 I 65 I 140 I 285 I 120 I 60 I 45 I 210 I 18 I 6 I 1851 195

35 I 80 I 240 I 25 I 60 I 200 I 40 I 110 I 270 I 35 1 801 2401"75"(140\ 300 \15oT7oT451 250118-1-6-1 2821 300

38 I 80 I 285 I 32 I 80 I 285 I 45 I 110 I 315 I 38 I 80 I 285 1 90 I 170 I 380 I 200 I 80 I 60 I 380 I 18 I 6 I 4351 460

45 I 110 I 350 I 38 I 80 1 320 I 60 I 140 I 380 I 45 1 110 I 350 I 110 I 210 I 450 I 250 I 110 I 70 I 370 I 27 I 6 1100011065

50 I 110 I 3801-45'1 110 I 3801 70 I 140 I 410 I 50 I 110 I 380 I 1251 2501 5201 2651 1251 75 I 420 I 27 I 6 1130811390

'551110142015011101420180 117011801551110142011501250)5901280114018015001331 6 1168811800

65 I 140 1 490 I 55 1 110 I 460 1 90 I 170 I 520 I 65 I 140 I 490 1 180 I 300 I 650 I 315 I 150 1 90 1 540 I 39 I 6 1270012900

75'1 140 I 535 1 65 I 140 I 535 1100 \ 210 I 605 I 75 I 140 I 535 I 200 I 350 I 7451 350 I 160 1100 I 605 1 45 1-6-1 3020133501

~ r.------------------r------------------r------, w ~

... ' "" CJ1

ttl ))..

CI\( -Ill ::t~ ~

..... " o '" r­),,0

n en h. CI\

l: I'll< ~~ -l:" ~~ ..... 0

" ~< ~----------_r-----------~~~ , ~ .):,.

n -u- '" ~( ~\".

'----...,..----I---n,---+---t)-----tl g i tl n c:J~ ,; I~~

~~ ~;=: . 1j

"' ..... '::!;=: l: ~ ...... f\I f\I~ r- ~ ;). Ilt

O<~

~f\I l::b ~~ r-f'il

I I ~ ~ -" . n,!~ ~ I

~ t:l

~ J: ~~ ~

JOt Tablica 298.

..... =::.!

..... "b Q ),. 4: :t

::tj

Reduktor - HR 250

'" ::0 ~ ~ ~ " r- lJ,. o 4:

R~~~::~!p :: /2: 1:3/ :0: 12:: I a: 1 ::712~:8l2:l-~T I --I 1 - I I - I - I Prenosni odnos 8 I to 1 12•5 116 1 20 I " 131•5 50 1 63 I 80 100 11" 1160 I 200 I 250 I~t R:~::!~:P I 1-/-I-I-I:::I::~I::.~/:::/:::/::~I::~I::I::o~~/=:~I::I::~I::

-.--+-~--~~--~~--~~~~~~--~~--~~--~~--~-I nl

[O/min.]

750

1000

,IED%l . Snaga u [kWJ ..

1 "I ,,·1 ·,,1 • I 3,,1 ',I I 2"1 1,,1 1,,1 1,,1 1,,,1 0, .. 1 0, .. 1 0 ... 1 0,45 I 0,,,1 0,28 I 0,,,1 o~, 40 I 4.6/ 4/ 3,4/ 3 / 2,61 2.311,611,311.11 0.88/ 0,71 0,56/ 0,451 0,361 0,291 0,231 0,19 1 0,15

100 I 2,81 2,21 1,81 1,4 ~ 1 1 0,91 0,71 0,51 0,41 0,321 0,251 o,~ I o.lsl 0,13/ 0,111 0,1 1°,0851 0,07

. 25 15,915,414,81 4 1-~,~T3.~ I 2.31 2.1 11,all.311.0~10.851 0.6~1 0,541°,431°.34/ 0,27 1 0.22

-:-1-5-r 4.al 4.1 I 3.41 3 I 2.6/ 2 11.8 11,41 1,1 I 0,8sl 0.71 0.561 0,451 0.35 10,28/0,22/ 0,18

1100 I 3,71 3 I 2.41 2 /1.4/1.21 0,91 o;a/ 0.51 0.41 0.32/ 0,25/ 0.2/ 0.16/ 0,1'31 0.1051 0.08 1 0,06

25\ 6.7 r 6.1 1 5,5\4.81 4•41 3.7 I 2,71 2.51 2,1 /1.71 1,35/1.051 0.851 0,7/ 0,561 0,45 1 0,35/ 0.28

15,00 I 40 1 5.71 5,2/ 4,71 4.1 I 3~71 3.1 1 2,31 2,1 11,81 1,45/1,15/ 0,931 0.73/ o,al 0,481 0.38 1 0,3 1 0,24

______ ., ____ J~~~_3 J~" /1,S/1.3/ 0.9l o.sl 0,63/ 0.5/ 0,4/ 0.32,l 0,2al 0.2~LO'17] O'131..~"~~

.... w '"

..... W -:t

Tablica 29b. Reduktor - HR 350 Dvostepeni

HR I HR I HR I HR I HR I HR I HR I HR -I HR / I / / / I I / / Reduktor tip ~ ~~~~~~~~ - - - - - -1- - -

Prenosni odnos 8 /10 112,51 16 I 20 / 25 131 ,51 40 / 50 I 63 I 80 /100 /125/160 I 200 / 250 /31,5/ ~~ Trostepeni / / / I / HRT / HRT / HRT / HRT / HRT I HRT I HRT I HRT / HRT / HRT 1 HRT / HRT I HRT

Reduktor tip - - - - - 350-6 350-7 3jO-8 350-9 350-10 350-11 350-12 350-13 350-14 350-15 350-16 350-17 350-18

[07~in.J I ED%I Snaga u [kW]

,- I 25115,2113,2111,41 9,71 7,1 / 6,5/ 5 / 3,6/3 12.4 / 1.9 / 1.551 1.25 / 1 / 0.81 0,651 0,5/ 0,4

750 40 112.9/11,21 9.71 9.31 6,1 I 5.5/ 4.31 3.1 /2,6/2.1 11.65/ i,35/1.1 I 0,85/ 0,7/ 0.55/ 0.44/ 0.35

100 I 6.51 5.6\ 4.al 3,41 2.31 2 1 1.511.1 / 0.9/ 0,72/ 0.58 1 0.461 0.37/ 0.3/ 0.24/ 0.191 0.151 0.12

25118.6115.7114 112.119.21 8.31 6.51 4.81 4 13.212.5512 11.6511.311.051 0,85/ 0,671 0.54

1000 40 115.8/13.3/11.9110,31 7.S/ 7.1 I 5.5/ 4 13,5/2,8/2.2/1.811.4/1,15/ 0,91 0,72/ 0.58/ 0.46

100/ 8.7/ 7 / 5.71 4.613.1 I 2.7/ 2 /1.511,2511 1 0,8/ 0,641 0.5/ 0.41 0,321 0,26/ 0,21 0,16

I 25123,5121 /18,2/15.7112.9/11.3/ 9.31 6.8/5.814.613.712.9512.3511,911,5 1,2jl /-:::-

1500 4°120.2117,8115.5113.4111 /9.6/ 7.91 5.8/4,913.9/3.2\2.512 11,61 1.311 '/0,81 0,64

100 113.11 9.5/ 8,5 \ 6.91 4,61 4,1 I 3 133 /1,91 1.5 11'25111_~.~ I 0.641 0,51.0.4/ .. 0.321 0.Z61

Tablica 2ge. Reduktor - HR 400

Dvostepeni

14::1 14::214:~314:: /4:: 14::6/4:~ 14:~ 14:~91 - 1 - / - 1 - / - / -I -1 - ~ Reduktor tip

Prenosni odnos I 8 1 10 112.51 16 I 20 / 25 / 31.5/ 40 / 50 I ~ I 80 1100 /125/160 I 2~ / 250 I 3~ ~

/ I I 1 1 I / / / 1 ' I 1 1 1 1 / 1 Trostepeni ' HRT HRT HRT HRT HilT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HilT HRT

Reduktor tip - - - - - 400-6 400-7 400·8 400-9 400-10/'400'11 400-12 400-13 400-14 400-15 400-IS 400-17~ [O/:n.] IED%/ Snaga u [kW]

'~'

25/18.31 15,6/13.61 1l,5/1M/ 9.1 / 6,61 5,71 4.5/3,6/2.91 2,3/1.9/1.51 1,2/1 .. 1°.81 0,64

750 40/15,51 13,3\11.61 g,SI 8.91 7.71 5.61 4.9/ 3.813 /2.4/1.9/1,5/1,2/11 0,81 0,64/ 0,5

100 I 12,al 1 0,21 a.41 6,7/ 4.8/ 4.21 3.1 I 2.2/1,9/1,5/1,2/1 I 0,81 0,64/ 0.5/ 0,41 0.32/ 0,25

I 25/19,7/18.3116.2/13.4111,7/10,6/ 7.9/ 7 I 5 14 /3.2/Z.6/2 /1,6/1.3/1,1 1 0,91 0.72

1000 1"40116,3115,6113,8111,4/ 9.5l 9 I 6.71 5.9/ 43/3,4/2,7/2,15/1.71 1•4 / 1,1 /0,9/ 0,7ZtO.58

. 100/16 113.5111,11 8,51 6.41 5.61 4,1 I 3 I 2.51 2 j 1.6/ 1•311,1 I 0.9 j 0,7Z/ 0,58/ 0.461 0,37

I "1".,1'".,1,,.,116.,11.,113 I 9·,1 ,·,1 ' 1,·,1" 1,·,1,·,,1,·, 1,.; 11.45 / 1.,1 ~" 1500 40119,2/17.4/15.8113.9112,5/11 / 8 I 7,3/ 5,91 4,7/3.8/3 12.4/1.9/1,55/1,25/1 .1 0,8 I

. 100 122.8118.7116.1112.71 9.71 8.51 6,2/ 4.51 2,7.12,1511,7/1,411.1 I 0,88/ 0,7/ 0,56/ 0.45/ 0,361

..... w co

..... e"., <0

Tablica 29d. Reduktor - HR 500

Dvostepeni I HR I HR I HR / HR I UR I UR 1 UR I HR I HR I I I I I \ I I I Reduktor tip 500-1 500-2 500-3 500-4 500-5 500-6 500-7 500-8 500-9 - - - ~ - - - - -

Prenosni odnos I 8 \10 1 12.5\16 I 20 \ 25 \31.51 40 \ 50 I 63 \ 80 1100 11261160 /200 \250 3151 tOO

Trostepeni I I \ I I I HRT I HRT 1 HRT 1 HRT I HRT 1 HRT I URTzl URT \ URT I HR~ I URT Reduktor tip - - - - - 500-6 500-7 500~8 500-9 500-10 506-11 506-12 500-12 500-14 500-15 500-16

HRTI HRT 500-11 500-18

[O/~n.] /ED%l Snllga u [kW] i

I 25\42,5 \ 37 \32 127 \ 24 121 115,1 \. 12 \ 10,1\ 8 \6,4 \ 5 14 13,212,5 \ 2 1 1,61 1,25'

750 40 \36 131,5\27 123 120,4118,1 112,8110,21 8,61 6,815,5 \ 4,313,4\2,75\2,2 11,7511,4\1,1

100 \ 22,1\17,6\14,4\11,5/ 8,3\ 7,3/ 5,41 3,81 3,3\ 2,6\2,1 11,711,3511.1 I 0,861 0,71 0,551 0.44

2~ 146 \ 42 \37,5 \ 31 127,5124,5118,1115,7112,7\10\ S I 6,41 5 \4.5/3,21 2,51 2 1 1,6

1000 40 139 \35,5[32 126 123 \20,5 \ 15,4\13,4110,8 \ 8.617 1 5,61 4,5 \ 3,61 2,2, 11,8511,4811.2

100 \26,8123,5119,2115,4111 I 9,7\ 7,21 5,21 4,3\ 3,41 2,75 1 2,2 \ 1,7511,411,1 \ O,gl 0,72/ 0,58

I 25 \ 52,5147,5143,5138 134,5132 122,5120 \16,3\13 110 1 S 16,415 14 \3,2 1 2,5/2

1500 40 14.4,5140,5137 132 \29 ~ 127 119,2\17 \ 13.9111 ! 9 \ 7 I 5,6 14,5 13,6 I 2.9 /2.3 11•S

100 \40 132 126 \23 116 114 110,S\ 7.SI 6,4/ 5.1/4,1 I 3.312,612,1 \1.7 \1.3511.1 \ 0.9

Tablica 2ge. Reduktor - HR 650 ------"

16:116:.~16:.~16:1:0-:16:16::18:1::1-1-I-I-I-I-I-I-I-Dvostepeni Reduktor tip

Prenosni odnos I 8 1 10 /12,51 16 I 20 I 26 /31.51 40 I 50 I ~ / 80 /100 /126/100 I 200 I 260 I 315 I 400

I I I 1 I I I I I :/ I I I l~ Trostepeni . HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT

- - - - - 650-6 650-7/650-8 660-9. 850-10 660-11 660-12 6S0-1:16S0-1~1650-15 650-16/650-17 650-18 Reduktor tip

[o/~n.l /ED%I Snaga u [kW] .j.

~'k"

25 1 83 173 1.62 153 147,51 41 129 126 120,5/16/12.5110 I S I 6.41 5 I 4.513.212;~ 750 40 I 70 162 1 52,51 44,51 40,51 35 124,51 22 117,4113,5110,S/ S,6 7 I 5.51 4,5/ 3,5/2,S5/2.2

100 I 48 ,1 42 1 35 1 27,51 19,51 17,41 12,SI 9,21 7,71°.151 5 I 4 3.2/ 2,51 2 11,611.25/-1

I 25 1 90 f 83 1 73 /60 I 56 /4S 135,5131.5/25 /20 /16 /12.5/10 I S I 6.4/ 5 14,5/3,2

1000 -:r~;r 70 /62,51 51 147 /40,5/30 1 26,5/21 /17 /13,5/l0.S/S,61 7 I 5.51 4,5/3.512.85

'" I 5' r ""I,, I " I ""1"1" 1'~llO"1 8 I MI • I ~ '",I ~'I ' I'~ ""I 25 1 -1- /- 174 170 /60 /42 139 /32 /25 120 116 /12,5/10 I 8 I 6.4/5 /4.5

1500 40 I -1- /- 163 /60 /51 136 133 127/21,5117.5/13.S/11 1 9 f 7 I 5,8/4,51 3,2

10 I -1- 1- 150 140 135 126 /19 /16 112,51 10 / S I 6.4/ 5 I 4,5 J 3,2/2.5/2 .

..... ~ o

.... ~ ....

Tablica 2M. Reduktor - HR 750 Dvostepeni HR HR HR HR HR HR HR HR HIl",

I I I I I I I I 1 / I 1 / j I I' j I Reduktor tip 750-1 750-2 750-3 750-4 750-5 750-6 750-7 750-8 750-9 - - - - - - - - -

Prenosni odnos 8 jl0 112•5 116 I 20 I 25 131.~ I 40 I 50 I 63'/ 80 1100 11251160 I 200 \250 \3151400

Trostepeni Reduktor tip

I 1 I I IHRTIHRTIHRTIHRTIHRTIHRTIHRTIHRT\HRT/HRTIHRTIHRTIHRT -----~~~~~~~~~~~~~

[~7min.] I ED'7<1 Snaga u [kW]

2511461128/110 I 93 1 83 1 73 1 52 1 41 I 35 128 I 22 118 \14 112 I 9 I 7.31 5,8j:S

750 40 112411091 941 791 70 I 62 1 45 1 35 / 30 124 I 19 I 15,51 12,51 l(j I 8 I 6,4! 5 I 4,5

I 100 I 68 1 60 / 50 I 39 I 28 1 25 1 19 / 13 111 I 8,8/ 71 5,61 4,51 3,6/ 2,91 2,31 1,85 1 1,5

251 -11461130 11051 941 851 63 I 54 1 441 35 \ 28 122 /18 /14.51 11,51 9 17,31 5,8

1000 40 \ -11241110 1 90 I 80 I 721 53 I 46 1 37 130 I 25/20 116 112.5110 .1 8.1 6.41 5

100'1-1 721 59152/38/35/24/18115112,5110 I 8/ 6,41 51 4,51 3,6\2,91'2,3

I 251 -\ -I -1130 j 118 1104 I 751 69 1 56 145 I 36 1 29 123 118,51 15 112 19,51 7,5 1500 40 I -/ -I -)111 1100 I 89 I 63 1 59 I 48 139 I 31 125 120 16 12~5110 \8 16,4

100 I -I -I -\ 7,11 5,61 49 1 37 1 271 22117,5114111 I 9 7,2 5,8/ 4.613,71 3

'l'ablicl1 29g. Reduktor - HR 850

Dvostepeni I HR 1 HR / HR / HR / HR / HR / HR / HR / HR / I / / / 1 / / /

Pt:::;~: I'~-'I :' I : I··~ I :' I'~ I :' I :-I :'1 : I : I·: I ~ I ~ I = I = I :'1 : R~~:::e~:p /- /- 1-/- I-I ::.;1::.~1:::/::~/:::1:::/8~:~/::~/:::/ 8~~~i:::aI::~18~:~ [O/!\n.] I EDo/cl Snaga u [kW] .;j

25-1 230 /205/174/151 /1141101 I 771 57/ 48/ 38 I 31 I 25 /20 I 16 lI2,5/10 I 8 I 6,4

750 40 119511741148/128/ 97/ 86/ 651 491 40 r 32 125 I 20 /16 /12,5) 10 I 8 I 6,4/ 5

100 I 94/ 75/ 67/ 541 39/ 34 1 25/18/15112,5/10 1 8 / 6,41 5 1 4,5/ 3,6/ 2,91 23

25/ -I -/ 2051168/141 /129/100 / 751 63 150 145 '/ 36 /29 /23 /18 /14,5/11,51 9

1000 401 -/ -/174/1431120/110/ 85/64154/43/34/27,5/22117,5/14111 / 9/7,3

100 / -/ -I 82/ 721 51 I 451 33/ 24/ 21 /17 /13,5/11 / 8,8/ 7/ 5,61 4,5/ 3,6/ 2,9

---+-25-;---;-1 -/- -/ -I -/ -/162/119/106/ 90 /73/58/47 138 /30 /.24,5/19,5/15,5112,5

1500 40 / ~ 1 -/ -/ -I -11381101 / 90 / 76/61 /49 139 /31 /25 /20 /16 /12,5110

! 100 / -/ -I -/ -/ -I 68/ 50 I 36/ 30 I 24 j 19 115 112 /10 1 8 I 6,4/ 5 I 4,5

.... "" w

.... t; I

Tablica 29h. Reduktor - HR 100U Dvostepeni HRll HRal HR I HR I H\I HRsl HR I HR 1:~91 - I - I - I -I -I - I - I -I -Reduktor tip 100II-1 lOO11-a 1000-3 lOO1H 101111-5 1000·6 1000·' 10110-8

Prenosni odnos I 8 I 10 112.S116 I 20 I 25 131 '5-1 40 50 1 63 I 80 \100 1125 1160 1 200 I 250 \ 315 I 400

Trostepeni I I I I I I HRTSI HRT 1 HRT Reduktor tip - - - - - 100ll-S 1000-7 1000-8 HRT I HRT J HRT I HRT J HRT J HRT ~ HRT ~ lIRT IlIRT \ HRT 10011-9 1000-1 1000-1J 1000-1' 1000-1 1000-1 1000-1' 1000-10 1000·1l 10OO-1t

[O/::'~n.] I ED%I Snaga u [kW]

'"

251 -\305\2601220 I {961171\1241 98 1 82 1 65 152 142 \34.51 27 121,51 17 114 ill 750 40 I -12601220 \1881166114511051 83 1 69\ 55\44 135 128 122 118 1 14,5\11,51 9,5

1001-/12911051921 661 591 44\ 32126121/17'\13,5111 I 8,51 71 5,61 4,51 3,6 --

251 -I -I -1250122012051148112711041 83 167 153 143 134 127.5122 117,51 14

1000 40 I -I -I -1215\188117311261108 881 70 156 144 135 128,51 22,51 18 1 14,51 11 ,51 ----I

100 -I -/ -/ 113 1 89 1 78 158 1 42135128122,5118114111,31 91 7\ 5,8\ 4,6j

25 -I -I -I -I -I -11761140 /110 I 90 172 157 1 47 I 37 1 29 I 24 / 19 / 15

1500 40 I -I -I -I -I -I -114911201 96.1 771 61 1

49 1

39 / 31 125 120 / 16 / 12.5

100 1 -I -I -I -I -I -I 87 1 70 I 56 1 45 136 1 28 123 / 18 \15 /12 I 9,51 7,5

Tablica 29i. Reduktor - HR 1150 Dvoste;ml--- I HR I HR 21 HR I HR HR I HR ~:111:.ll:tl -1 - I - I - I - I - I - I - I-=-Reduktor tip 1150-1 1150-2 1150-3 115¥ 1150-5 1150-6

~enosni odnos I 8 / 10 / 12,51 16 20 I 25 31.5/-40 / 511 1 63 I 80 / 100 ll2S 1 160 I 200 I 250 I 3151400

Trostepenl I' I I I 1 I HRTI HRTI HRTI HRTI HRT~ HRTI HRT~ HRTI HRT~ HRT~ HRTI HRTI HRT Reduktor tip - - - - - 1150-6 1150-7 l1So-a 1150-9.1150-1 1150-111150-1 1150-13,1150-1 1150-1 1150-161150-17

1115O-U

nl ED'Yv/ Snaga u [kW] [O/min.]

;,gi

25 1 -1 650 1

530 14251340 1270 12151172/1381110/ 90 1 71 1 571 44 I 35 j 28 / 22,51 18

750 40 / -I -1 450 1360 1

290 I 230 /1851150 1120 I 94 1 751 60 I 47 I 38 130 I 24 119 115

100 1-1 -1170/1351110\ 87 1 70 1 56 1 451 36129123118/14,5/11,5/ 9/ 7.31 6

~l-=-I -I -I -/450 /360 /290 /230 /185/150 1120 I 94/ 75/60 I 48 1 38 1 30 I 24 1000 40 / - I -I -/ -1 380 / 305/ 245/1961156/1251100 I 80 1 63/50 1 40 I 32 125 I 20

~~~I -I -/ -1155/120 I 94 r 75/ ;0 I 471 38/ 30 / 24/19 /15 /12/10 I 8

25 ~ -I -/ -I -I -/ -1~1-lml~lml~loo/Mlw/gIM 1500 -/ -I -/ -I -I -/ -I -1~1~lm/~lilllwIOOlftIM/·IM

---- 100 I -I -I -I ~ I -I -\ -1 135 / ~1O I 851 68 1 55144 /35 1 ~_I 321181~

:> o '" o

144

I ep-ewol{

fOJa

o ....

."

'"

00 .... <'1

o <:> ." .....

'"

o ..... ....

g o M

o o o It>

'"

o o o co

co

o .....

co

It> co

o ...

o CD .....

o o g ...

co

o ...

<:> .....

<:> 8 '" ...

GLAVA V

MEHANIZMI ZA KRETANJ'E

27. KONSTRUKCIJA I PRORACUN MEHANIZAMA ZA KRETANJE

Dizalice se mogu kretati po sinama iIi po putu bez sina.

Dizalice po sinama se uglavnom izvode s oslanjanjem na"cetiri . oslonca, rene na trio Broj tockova se bira u zavisnosti od pritiska koji deluje na oslonac. U slucaju da je potrebno ugraditi dva iIi vise toekova na osloncu, upott:ebljavaju se odvojena kolica vezana zglobovima.

Na 51. 106 prikazana je konstrukcija oslonca kolica dizalice sa 4 tocka. Oil se sastoji od glavnog nosaca a, koji je zgl{)bno vezan za

S1. 106

konstrukciju dizalice i za kolica b i C. Kolica b su pogonska kolica; pogon se sastoji od motora d, reduktora e, kocnice g, zupeastog prenosa f, koji je vezan za zupcanik k zavrtnjevima pricvrSCeninl za toeak. Toeak h je preko zupeanika i vezan za zupcanik k.

Da bi se smanjili otpori trenja obodnica tockova 0 sine, potrebno je obezbediti kretanje dizalice (iIi kolica) bez zakosenja. Zbog toga se oslonacke tacke dizalice po sinama moraju kretati jednakim brzinama.

10 - Transportni uredajl 145

putu

Otpori kretanja od sila trenja sastoje se od: a) otpora trenja kotrljanja tockova po sinama; b) otpora trenja u leZiStima osovinica tockova; c) otpora kretanja od trenja oboda tockova i bocnih povtiina

glavcina tockova pri kosom polozaju kolica u odnosu na osu putanje.

Sila koja savlaauje otpore kretanju kolica na horizontalnom jest:

F Wt = (Q + G) (ii + J.t ~ d) . ~ [kpl,[daiNj, . (67)

gde su:

Q - tezina tereta U kp; [dalNl; G - te~na kolica u kp; roaN!: d - precnik osovine tocka u cm; D - precnik tocka u cm; !.l. - koeficijent trenja izmedu osovinice i glavcine toeka (iIi u

leZiStima osov.inice): !.l. = 0,1 za klima leZista, !.l. = 0,01 za leziSta sa kotrljanjem;

f - koeficijent trenja kotrljanja tocka po sini: f=0,05cm;

~ - koeficijen.t koji uzima u obzir otpore usled zakoSenja, kao i sve druge uslove (obradu tockova, rastojanje osovina, vew sina itd.): ~ = 1,25 + 1,4 ako se tockovl okreeu na kliznim leziStima i fj = 2,5 + 5,2 za leZista sa kotrljanjem.

Moze se uzeti za toCkove preenika od 500+1000 mm da je d d 15 = 0,12+0,15 i za toCkov.e precnika od 200+500 mm da je 15 =

= 0,15 + 0,25.

U dizalica s okretanjem pojavljuje se dopunski otpor usled pro­klizavanja tockova, koji,se moze uzeti da je proporcionalan vertikalnom opterecenju: .

Fw. =Co (Q+G)[kp], [daN] . (68J

Koeficijent proporcion~'1'\osti, za normalne tockove, jest:

C 0,1

o=R' gde je:

R - polupreCnik krivine puta u m.

Ako je staza za kretanje nagnutaprema horizontali za ugao fl.,

sila koja savladujeotpore usled nagiba staze bice: Fw.=(Q+G).sinGC[kp], [daN] .. (69)

146

U ovom slucaju otpor od trenja pl"i kretanju neee biti uzrokovan celim optereeenjem, vee silom (Q + G) cos tl.. Medutim, kako je pri malim uglovima tl. i cos tl. = 1, moze se zanemariti uticaj ugla nagiba na veli­cinu otpora kretanju od sila trenja.

Najveea sila (otpor) pri kretanju je, pr~ma tome: F w = F~.,+ Fw.+ Fw.+Fvetra (70)

Pri brzini kretanja v snag a elektromotora je:

p = .!'.~ [kW] (71)-102 . 7J '

gde je 1} - stepen korisnosti prenosa.

Obrt:ni moment navratilu motora pri broju obrta n mot jest:

Mmot

=102. P = 102· p. 30 30. Fw . v (72) tl) mot n • nmot ~ • nm~t • 7J

V li ~· (d + 2 f ) . t I li~' d ~.. e Clna D·!.l. D =w Je sana ve Clna za atu masrnu 1

naziva se specificni otpor kretanju iIi koeficijent vuce.

U opSt~m slucaju se koeflcijentom vu.ce naziva odnos sile otpora prema tezini tereta koji se pokrece:

w=~,- . (73) Q+G

Velicina specificnog otpora w u kp/Mp, za vrednost 11 = 0,1 i f = 0,05 cm za razne precnike osovinice d i tockova D date su na grafikonu na 81. 107.

kp/Hp 15

10

I

.J

28 ~\

'IS l\ i 2'}

20

'\7 "

26

11'23

22 tt1I ~

~ 11a L to..

~5 ...,

~ PREeN/K rocKA ~~ /)[mm} "\ Ot

':l

1

17 ~1 .JJ4. 16 (5 1£

"'-J£ 1. .... ~ 1J

!.o"

J(J 40 SO 4'0 'rJ 809(1 7UfJ flO f2g f3D f4tJ fSO 1. PRCCNIK OSOVINE d /mmJ

81. 107

'GIl mm

Prema iznesenom, celokupan otpor kretanju kolica koja se kreeu po horizontalnim pravim Sinama bez uticaja vetra jest:

Fw=(Q+G)(Mp)' w. (74) Broj pogonskih tockova se bira iz uslova da toCkovi ne proklizavaju pri kretanju. ,

Obieno se kolica izvode sa pogonom na neke· od toekova. Ako se teZina (Q + G) rasporedi na vodece (vucne) i vodene toekove i ako je FR, veliema pritiska u kp na vodeeim tockovima, a FR, na vodenim toekovima, adhezicna sila vodecih toCkova bite:

F.dh= FR!' P.l , gde jeJ1.1 - koeficijent trenja izmedu vodeeeg toeka i sine.

Pri radu mehanizma u zatvorenoj prostoriji uzima se III = 0,16, dok je pri radu na otvorenom mestu III = 0,12.

Najveci adhezioni moment je: D FR·P..D M.dh = F adh • _ = 1 ,

2 2

Ovaj moment mora da uravn.otezi ukupan moment otpora kre­tanju od trenja kotrljanja svih tockova (vodeem i vodenih), od trenja u rukavcima vooenih tockova, ad trenja oboda tockova i njihovih glav­Cina, od sila inercije i od opterecenja od vetra. Ukupan moment je, prema tome:

M =( F R, + FR.) . f • ~ + FR, ~ • P. . ~ + Min + Myetr •.

Kretanje je mogute ako je Madh:> M iIi: FR . I-'! • D d

, 2 (FR,+FF.)·f.~+RR.· 2'P.·~+Min+Mve!ra'

Odavde se dobija neophodno potreban normalni pritisak na vodeee toekove:

(~,p.+f).~ F -' F . 2 +Min+ Myet,.

R, - R. D D ' 2 1-'1 - f • ~ 2 . Itl - f • ~

Odnos leve strane gornje jednacine prema desnoj nazi va se stepen sigurnosti protiv proklizavanja:

D FR1 (I-'! ' 2" - f • ~)

cP= d FR. (I-" 2+ f) • ~ + Min + Myetr•

'3;;;

Ako broj vodecih toekova nije veei Od polovine celokupnog broja toCkova, moZe se bez vece pogreske uzeti da je:

Fadh = F R, • I-'! > Fw.,

gde je Fw. - ukupna sila.otpora pri kretanju. ukljucujuci i otpore usled sile inercije i pritis.ka vet+a.

148

..101

'" N

~ 0

il CIl ...

»

~a!f· >~' g 0'0 ~s:: 0'" fo<.Q

~§ii 1 -a ai,;!::

""SJ:\ ~.!!!o CO

()Po

:> :::: 'E 0 !S:l t-

I 03 ()

.$ ~ os f~ ~ »0

Po

s:: '" E '2 OS 8 ~

..t! o. eo

, ~ '0 0

N aJ ...

~ I '" '0 .g ~ os ...

1;) ::l 0 s 0

..101 fIl

1l CI1 >t.> ::>

CI1

'2 0 CI1 § '" f Po

CI1

0. 0 ..101 0 ....

I CIl ...

i ~ ~ I

C> C>

I I j .~ t- ....

I C> 0 0 eo U> "*'

CI1 '" al J OS

I C? ..101

:a -ri ~ ..... 0 le ::l rIl

1'1 s:: 1'1 1'1 E 's 1'1 1'1 's s:: 's ] 's ] 8 e a e S e E C> C> 0 eo ..,

g C> ..,

0 0 eo '0 '0 co "0 ..,

'0 0 0 '0 '0 0 "8 0 '" '" 0 0 '" '2 i '2 <II <II '" os

'" S ~ 1: S .t,>

CIl E CI1 :> ;>- ;;-

::l ::s ::l ::s ::l ::l ::l . '0 '0 '0 "0 '0 '0 '0 <II <II ~ os ~ <II E .... ... ... .... ::l ::l ::s ;:s ::l ;:s ;:s 0 0 0 E ;a 0 0

~ .... ..101 .... .... fIl

~ 2 4': Ul '" CI1 CIl 2 >t.> .... ... >t.>

0 0 0 0 s::: s::: s::: s::: ::l g ::l ::l ::l g 0 Po Po Po Po s:: ::s ::s CI1 ;:s <li CIl CI1

Po Po ;&l Po ;&l '" ,'-' >Ul "" 0 0 CI1 & <li 2 CIl

>t.> >t.> !g. ..101 ..101 '2 C? C? 1l ....

'" CIl CIl s:: s::: s:: ... s:: ...

149

..­VI o

1I1

Tablica 32. Normalni tol!kovi za dizalice sa kliznim le~ajima prema DIN 15046

, Sirina glave sine k Zupl!anik

Pret· DIN b. za k nik 536 b, (norm. b. D. Broj

-I tol!ka Nomi- • DIN

D, nalna 5902 mera

1 I 2 I 3 I 4

200 45 55 -250 45 55 -320 45 55 -

400 55 65 58

500 55 65 58

630 65 75 67

710 65 75 67

800 75 100 67

I 900. 100 120 -

Sirina glave sine It Pre/!- I DIN 536 nlk

tol!ka D,

Nomi­naIna mera

DIN 5902

I 5 I

95

95 95

110

110

130

130

160

180

b,

mera)

6

56 55

55

65

65

75

75

85

110

b. za~k (norm. mera)

••

••

I

C

7 I 8 1

40 15

50 15

60 15

65 15

70 15

80 20

90 20

100 20

110 20

b. c

9 I

230 280

350

440

540

680

760

850

950

D.

zuba

10

40

50

52

50 40 50 42 62 54 58 50 66 58 64 56

Broj zuba

I

Modul D.

11 I 12 I

5 200 5,0 250

6 312 8 400

~ 320 10 500 10 420

10 620 10 540

12 696

12 600

12 792

12 696

14 896

14 784

Zupfanik

Modul I D.

D.

13

160

200 270 320 260 410 350 530 470 flOO

510 680

610 770 680

D.

I

D.

14

125 155 225 260 210 350

290 470 41()

540

450

620

550 710 620

D.

,I '! ____ -+ ____ ~--~~--_+----+_---~~---1 I 2 3 4 5 6 j: 7 8 9 10 11 12 13 14

_. I ~(;

70 14 980 870 780

1000 100 120 180 110 110 20 1050 64 14 896 800 720

68 16 1088 980 890

1120 120 200 135 125 25 1180 62 16 992 880 800

76 16 1216 1110 1020

70 16 1120 1000 920 125 25 '1310 200 135 1250 120

86 16 1376 1240 1140

1400 120 200 135 140 25 1460 08 16 1280 1170 1080 I

98 18 1584 1440 1340 I 1 1600 I 120 I - I 200 I 135 I 160 I 25 1660 I 82 18 1476 1350 1~

Napomene: Dimenzije koje nedostaju mogu se slobodno izabratl. MaterijaJ: tell> tol!ka CL 0500 ill

CL 0600 zupcanik: CL 0545

.. DoZ'Voljena iirloa sine za laksu dizalicu koja se krece po vee postojeeoj sini teie dizalice. *. Za vece sinne sina treba birati i b. vece. Kod tockova bez zupl!anika nedostaju delovi za vezu zupl!anika.

Precnik toeka se dobija iz uslova izdrzljivosti na dodirnu jacinu materijala (kontaktno naprezanje). Medutim, eesto se precnik toeka odreduje po obmseu:

D =- Fmax - (75) (b - 2r). k'

gde su:

Fro .. " - najveci pritisak na tOCku u kp; (daN); k - koefieijent optereeenja u kp/em2 ; vrednosti za k date

su u tablici 31; b - sirina sine u em; r - poluprecnik zaobljenja sine u em.

Za toekove od liv-enog gvozda (sl. 22), koji se uglavnom ugraduju u diIzIaJ.'jJce !Sa ruC:n.1.m pogOlllUffi, U2li.m.a se da .e ok = 20 + 40 lm>/ICIffi~ (daN/omll). '

Na s1. 108 i u tablici 32 dati su izgled i dimenzije tockova za dizalic.eprema DIN 15046.

c

Sl. 108

Sine - Najcesce se upotrebljavaju sine prema DIN 536; one imaju Siroku ceonu (nosecu) povclinu, kao i siroku stopu tako da omo­gueuju relativno velike pritiske toCkova.

Na sl. 109 prikazan je izgled sine prema DIN 536, a u tablici 33 date su njene dimenzije.

Vrlo cesto se upotrebljavaju sine od pljosteg celika, koje su pri­kazane na s1. 110.

On-e se uglavnom upotrebljavaju za kretanje kolica po nosacima od valjanih profila. One' se isporucuju sa raVnom ceonom povrSinom,

152

D. I I '\:c

I I I I Zavrtnji

I d, d. d. e 1 I VeIil!ina Broj

200 45 14 30 5 220 4 M 12

250 50 18 35 5 240 4 1'416

320 (60)63 18 35 5 260 4 1'416

400 80 23 40 5 300 4 1'420 500 90 23 40 5 310 4 1'420

630 100 27 45 5 360 4 1'424

710 110 27 45 5 380 6 1'424

800 125 27 45 5 420 6 1'424

900 140 27 45 5 480 6 1'424

I 1000 160 33 55 5 480 6 1'430 1120 180 33 55 10 550 8 1'430 1250 200 33 55 10 550 8 1'430

1400 200 40 60 10 580 8 1'436

1600 220 40 60 10 620 8' 1'436

zatim sa zaobljenim ivicama, sa zakoSenim ivieama i sa lucnom eeonom povrsinom. Dimenzije sina prema slid 110 date su u tablicl 34.

Za dizaliene sine koje se oslanjaju na betonske fundamente iIi pragove upotrebljavaju se zel-eznicke sine prema s1.111 i tablici 35.

k

!J S1. 109

153

-81. 110

k

S1. 111

Prakticno se moze uzeti:

gde se koeficijent c bira iz tablice 36.

Dizalice na toekovima koje se krecu po putu bez Sina slu­ze, ugla:vnom, za manje terete.

Otpori kretanju na pravoli­nijskom putu mogu se prind­pijelno odrediti kao i pri kre­tanju po sinama, ali usled znat..: ne deformacije tla i nejedna­kosti povrsine puta, zavisnost izmedu opterecenja (Q + G) i sHe potrebne za savladivanje otpora W ne maZe biti izrazena na nacin kao za kretanje tocko­va po Sinama.

(76)

Ako se uzme u obzir nagib staze, puna sila otpora pri pravolinij­skom putu dizalice tezine G sa teretom Q bice:

Fw=( Q +G){sin o:+c) (76a)

DizaLice sa yusenicama sluze za nosenje vecih tereta i mogu se kretati i po terenima gde nema puteva. Ako je dizalica sa teretom teSka (Q + G), a ugao nagiba staze (1, slla potrebna za pravolinijsko kretanje je:

F'w =(Q + G) (sin 0:+ c', t77)

154

<0 <'> It)

. '" z .... Q

~ P-

erf .s "" cu :::I' N r:: .§ Q

[tW:>}<t, M. ...: 'U3WOW !uiodlO ~

o

[.w:>] 1-r '" '" atPJ3U\ 'U3WOJIII .... Ltwo] x.M. U>

r:--luawow lUJod+o ""

[w:>] xa .... ~ili'al aTuefOlsBli '" M

[tWo] xI: ..... '" afl:>JaU\ luawOJIII IN

[wfdJIl eUlF'.L ... ~

<'> [gwo] lilaSi'lIld <IS

"" ~ .... .:: 10

~ .... .:: M

,:: ....

J2 <:>

"" J2 ....

IN

..:: 00

..:: .... .... I.Q

..:: ... ....

I r/l .... N

cu ~ It)

'" ~ .§ ~

.... It>

'0

cu r;:; It>

s::l t:<I ....

> eel

6 lI: ....

-Ii It'> 10

~

au!~ IN

afuuhB?<"Ii!qO I CI.l ~

'" '" ... a) ..... '" ~ .... '" ;:: '" ..... ~

t- '" <:> ~ 0

'" <:> .... .... '" '" <::> ~ <'> .... N· ,» .... cO M '" '" .... t-

o ;:: t- .... - N

co .... <::> ..... <:> co .... <:> ~ "" .., ..... '" ..; .r.; ... t- .,., 0:> <:>

co ~ .... 00 N .... '" ." "" :!! e It). "'- ~ '" ... '" '" '" .... M .... .,.,

"" <:> ... "". .... .... '" <:t ~ '" ... ~ 0> .,., t- ~ .... It) It) '" '" '" '" '" 0:> co ;:: It) 10 '" '" 0 .... 10 10 '" '" '" U> '" co ~ ~

...., .,., <:> .,., 0 t--

"" M M .... .... ...., t.q. .,., .U')

cO .... '" '" .,.,-N M '" .... I.Q

'" S ..... ;::1 .... ..... .... I.Q

~ ."

;:f :!! ",' 0 .... IN

I.Q .,: <:> ~ M 0 .... IN "" IN '" .... eo U> 0 "" M '" .... '" t-

It> It) It> 0 0 .... It> "" 0 ;::1 ....

'" «; <:> 0 c '" t- '" <:> ;::1 -0 It> :5 <:> 0 It> t- o N ,... .... N N IN

~ It) .... .... +i' ....

+l +l +l +l : It> It> It> to It>

"" t- eo '" ~

~ '" :g It> .... I <'> .... .... 0 ....

I r/l CI.l r/l CI.l r/l :.: :.: :.: ~ :.:

155

Pljollte sine (prema sl. 110) Tablica 34.

b·h=50·30 50 ·40 60·30 60' 40 I mm"

G=p,8 15,7 14,1 18,8 I kp/m

2e1eznicke sine (s1. 111) Tablica 35.

I I

Dimenzije u mm I Presek Tetina

Oblik

I I I I F u I G J x I w. ex

h b k d em" kp/m em' emz mm

J\J26 I 134 105 I 58 11 ~I~I~I~ 67,3

:N!8 I~ 14 70,0

M15 I 144

110 I 72

110 72 15

52,3 I 41,0 I 1350 I 193

-;;-1~1~217 ---:;3,01

Koeficijenti otpora c i c' Tablica 36.

Vrsta puta c c'

Asfaltno-betonski put 0,01-0,02 -Tucanicki put 0,04--0,05 0,06

Kameni put (turska kaldrma) 0,04--0,05 0,06

Suvi tvrdi zemljani put 0,07-0,08 0,07-0,08

Meki pescani put - 0,10

Veliko blato - 0,10-0,15

2ivi pesak - 0,10

Koeficijent otpora kretanju gusenica c' moze se uzeti iz tablice 36. ;

Snaga motora pri brzini kretanja v (m/sec) i stepenu korisnosti prenosa 'l} jest:

p = F'w . v [KW] (78) 102 . 7J

Pri radu na otvorenom prostoru potrebn.o je uzeti u obzir pri­tisak vetra.

156

Dizaliena¥oZica (macka) s elektrienim pogonom

. Shema. ~ehanizma kretanja kolica pomocu elektromotora prika­zana Je. na SliCl 112. Kretanje se prenosi od elektromotora preko tri para zupcastih prenosa na tockove. Pri ustaljenom kretanju snaga motora je:

Fw • V p=~rKS], (79)

Sl. 112

gde su: v - brzina kretanja u m/sec; 'l} - stepen korisnosti prenosnog mehanizma; Fw - otpor pri kretanju u kp odreden po obrascu (67). Prenosni odnos je:

. nM 1=-. nt

Broj okreta toeka v

nt =1to D'

157

gde su: v - brz~nakretanja u m/min; . ~, . , D - preenik toeka u metrrma.

Mehanizam kretanja mostovske dizalice (krana) s elektritnim pogonom

Sastavni delovi mehanizma za kretanje mostovske dizalice su isti kao i mehanizma za kretanje kolica dizalice (maeke). Od :lektro~oto~~ se okretanje prenosi najpre preko redukto::a ?a. ?ugal! 0. v:-a, 0

kih tockova koji obicno imaju na Sebl uevrseen zupeamk,uz~I?­~~~o~: zupeaniko~ na dugal!kom vratilu. Postoje i druge konstrukclJe prenosnog mehanizma. . .

Pritisak na toekove dizaliee je promenljiv ~ Za~lSD:03tl od pol~~ za'a kolica sa teretom na rasponu mosta. U norm~nih dlzahea sa 4.to.t na)veci pritisak na tockove se javlja karla su kollea (macka) u kraJnJem polozaju (s1. 113) na rastOjanju e od ose totka.

1

Fpmas

H~Dl ~ ~ 111""""""'11111 TTTTTTIIIIII TTTTTlllllll

t· _ F_! ~, Xrrx I II! 11I1I111111111 n 1111111111111111 IIII.!H"II'

L

oj

SL 113

Na s1. 113b J¥'ikazana je skiea pogona jedne ramne (portalne) dizaliee. Kao sto se iz skice vidi, pogon je sliean pogonu kretanja mostne dizaliee, samo su dogradena dva vertikalna vratila i 4 para konusnih zupeanika da bi se okretanje mogio preneti do pogons~Ll tockova.

Ako se sa G obelezi tezina dizaliee, a sa Go tezina kolica, naj­veci pritisak na tockove dizalice sa cetiri tocka bite:

G Q+Oo L-e Fpmax~4+ 2 I. . . (80)

U dizalice velike nosivosti i rasp on a, zbog velikih pritisaka na toc­kove, ugraduju se kolica sa' 8 toekova i vise. U tom slueaju, da bi se izbegla staticka neodredenost pri odredivanju pritiska na tockove, ugra­duju se po dva komada u ramove, koji se zglobno vezuju,za ceone nosace.

Otpor pri kretanju dizalice je dat u izrazu:

gde su: Fw = ~ (Q+Go + G) w, [kip], [daN}, .. (81)

Q, Go i G - dati u Mp, a w - specificni otpor u kp/Mp, (NIkN).

U gornjem obrascu za otpor nije uzet pritisak vetra, sa kojim se mora racunati ako se radi 0 dizalici koja radi na otvorenom prostoru. Snaga motora pri ustaljenom kretanju, prenosni odnos i broj toe-kova

,dizalice odreauju se na isti nacin kao i pri kretanju koliea _ macke (obrazac 79).

Najveci moment, koji je i merodavan za proracun prenosnog mehanizma, javlja se Ikarla se optereeena kolica nalaze u svom krajnjem bocnom polozaju. Za dizalicu sa cetiri tocka on je jednak delu momenta otpora pri kretanju koji dejstvuje- na tOj strani:

M~=~. [~+QtOo (I.-e) ]'W'R[kPCl!ll! fdalNcm] (82)

Na suprotnoj strani je tada otpor:

M; = ~. [~ + Q -t 0 0

• e] . w . R [kpcmJ. [idaiN c'm] {8a,

Celokupni moment otpora kretanju je: M-M'+M' - d 1 (84)

i on se moze izracunati pod pretpostavkom da celokupno opterecenje deluje na jedan tocak.

Mehanizmi kretanja konzoZne dizalice

Na slici 114 data je shema jedne konzolne dizalice. Najveei pri­tisak na vertikalnim tockovima je:

FPmax= ~v =Q+~o+O,. (85)

159

gde su:

Fv - pritisak na vertikalne

tockove;

Q - tezina tereta;

G - tezina dizalice;

Go - tezina kolica.

/F,. (V .. Q'f'G,,+G)

S1. 114

Najveci pritisak na horizontalnim tockovima je: FE ( Q + Go) a + G . el

F pmax=-2-'= 2h . . (86)~

U konzolnih dizalica, pored otpora kretanju vertikalnim tocko­vima, pojavljuje se i otpor kretanju horizontalnim tockovima (gornjih i donjih). Ako se sa Rl oznaci poluprecnik vertikalnih tockova, sa R2 poluprecnik horizontalnih, a sa (dl) i (d2) precnici njihovih osovina, dobija se da je opsti otpor pri kretanju:

F - Q +Go +G ( ~+fj +2 (Q +Go )' a+G. el (Il ~+f). (87) W - Rl Il 2 Rz . h 2

Snaga motora, kao i prenosni odnos i broj okretanja vodecih toc­kova odreduju se kao i pre.

160

GLAVA VI

DIZALICE MOSTOVSKOG OBLIKA

28. MOSTOVSKE DIZALICE

Mostovska dizalica sastoji se ad mosta A i Kolka B (s1. 115). Most dizalice je prostorna resetka, koja ima cetiri vertikalne resetke, vezane dye po dye horizontalnim resetkama. Dve srednje vertikalne resetke a su glavne i one primaju na sebe vertikalno opterecenje ad tezine tereta i tezine kolica. Spoljne vertikalne resetke b, zajedno sa horizontalnim resetkama c, daju celoj konstrukciji neophodnu krutost. Krajevi sve cetiri vertikalne resetke opiru se na bocne - ceone - nosace d, koji 5e preko tockova e krecu po sinama f. Obicno je po jedan tocak sa svake

k B

d

e

S1. 115

f

11 - Transportnl uredajl 161

strane mosta pogonski; oni primaju pogon od motora h preko reduktora i pogonskog vratila i. Na samom mostu ugradena je kabina za uprav­Ijanje g, iz koje se moze komandovati sa svim kretanjima dizalice.

Po gornjim pojasevima glavnih vertikalnih resetki postavljene su sine po Kojima se krecu koliea B. Gornje horizontalne resetke se obicno pokrivajil limovima, tako da istovremeno sIuze kao staze za nadgle­danje i ,psluzivanje mehanizma. U tu svrhu se i postavljaju ograde u ravnima sporednih spoljnihvertikalnih nosaea. -

Umesto nosaea resetkaste konstrukcije, u novije vreme sve VIse se izraduju -mostovske dizalice eiji su nosaei izradeni od limova male debljine.

Osim opisanih dizalica sa dva glavna noseca poduzna konstruk­tivna elementa, upotrebljavaju se, za terete manjih nosivosti (od 1 do 5 Mp) i za manje raspone (od 5+17 m), jednogredne mostovske dizalice, tj. takve dizalice u kojih se teret preko koliea premesta po jednom nose­cem poduznoni elementu. Most ovakvih dizalica (s1. 116) sastoji se od poduznog nosaea (valjani profil I) 1 i popreenih ceonih nosaca 2, koji nose tockove 3; tockovi se krecu po Sinama postavljenim na nosacima dizaliene staze.

Da bi se dobila dovoljna krutost u horizontalnoj ravni, pri vecim rasponima postavlja se horizontalna resetka -5, koja istovremeno sluZi za nosenje mehanizma za kretanje mosta 4. Elektricni pokretni cekrk 6, demag-dizalica, koji se krece po donjem pojasu glavnog nosaea, jest celokupan uredaj za nosenje i dizanje tereta.

81. 116

162

Pri veClm raspo:Q-ima, radi smanjenja ugiba, glavni nosac se poja­cava zategama 7, koje BU, u stvari, pomocne celiene konstrukcije vezane za osnovne nosaee.

Na s1. 117 prikazana su jedna dvomotorna kolica za nosenje tereta (maCk-e). Ona se sastoje od zavarenog rama a, koji se opire na cetirl tocka; dva od njih se okrecu pomocu motora c preko reduktora d. Motor je preko elastiene spojniee e sjedinjen sa vratilom reduktora. Obieno je jedan disk spojr..ice istovremeno i k-oeni dobos.

Dizanje tereta se obavlja mehanizm'om za dizanje; donja kotu­raca f sa kukom obesena je preko uzadi 0 dobos g; on dobija pogon od motora i preko reduktora k. Za koeenje kretanja tereta (dizanja i spu­Stanja) postavljena je koeniea n s elektromagnetnim otkocivacem p. Motor je za vratHo pogona vezan elastic nom spojnicom m.

Mostovske dizalice imaju siroku primenu u radionicama i drugim fabrickim odeljenjima. Da hi mostovska dizalica radila na otvorenom prostcru, potrebno je izraditi dizalienu stazu na stuhovima, sto je cesto nerentabilno.

Osnovni nedostatak primene mostovskih dizaliea na skladistima je potreba za drugim transportnim sredstvom koje hi teret unelo, odnosno iznelo sa skladista.

Njihovo preimucstvo je u velikom iskoriscenju poVl'SiI13 skladista, jer za mostovsku dizalicu nije potreban prostor kao kad hi se upotreb­Ijavao neki drugi uredaj koji se krece po podu.

Radne brzine pojedinih kretanja mostovskih dizaliea sa kukom jesu: brzine dizanja do 20+25 mlmin, brzine kretanja koliea 25+40mlmin i brzine kretanja mosta 40 + 100 m/min. Brzine dizaliea sa grabi­licama jesu: za dizanje tereta 30+50 m/min, za kretanje kolica sa gra­biIicom 40 + 60 m/min i za kretanje mosta dizalice 80 + 125 mlmin.

29. RAMNE (PORTALNE) i POLURAMNE (POLUPORTALNE) DIZALICE

Ramne dizalice se sastoje od horizontalnog mos~a i vertikalnih noziea, u koje su ugradena kolica za kretanje po sinama postavljenim na podu. Po horizontalnom mostu krecu se koliea (s1. 118) sa mehanizmom za dizanje tereta, isto kao i u mostovskih dizalica. Mehanizam za kre­tanje cele dizaIice smesten je na sredini mosta; okretanje elektromotora prenosi se najpre horizontalnim, pa zatim vertikalnim vratilima do kolica na nozicama (s1. 118b). Posebne mehanizme za kretanje moguce je ugra­diti na svakoj nozid, pa okretanje sinhronizovati· elektricnim putem ili mehaniekom vezom preko zupeanika.

Napajanje elektromotora se vrsi preko klizaca, ugradenih na kon­strukciji, koji klizaju po razvodnim vodovima (iIi sinama).

Poluramna dizalica (s1. 119) razlikuje se od mostovske dizalice po tome sto ona ima samo na jednoj svojoj strani nozicu (prostornu verti­kalnu resetku), u kojoj se ugraduju kolica za kretanje dizalice po Sinama. Druga strana mosta je ista kao i u mostovske dizalice, i njena kolica se krecu po dizalicnoj stazi ugradenoj obieno na zidu neke hale.

163

d

6

9

c

Sl. 117

164 165

love dizalice, kao i mostovske, mogu se izvoditi sa kolicima za prenosenje tereta (maekom), koja se krecu po gornjem Hi donjem pojasu horizontalnog mosta.

30. PRETOV ARNI MOSTOVI

Pretovarni mostovi se upotrebljavaju u velikim skladistima, tj. na mestima gde je potrebno opsluZivati velike povrSine. Vrlo eesto se pre­tovarni mostovi upotrebljavaju na pristanistima kada se istim istovaraju ill utovaraju plovnf objekti i istovremeno opsluzuje skladiste materijala postavljeno neposredno uz obalu.

a.}

81. 120

166

Raspon pretovarnih mostoya krece se i preko 200 m, dok njihova nosivost retko prelazi':r.30 Mp, (300 kN).

Usled velikih raspona mostova, javljaju se, pri promenama tem­peratura, znatne temperaturne dilatacije. Da bi se sprecilo povecavanje naprezanja u pojedinim delovima konstrukcije, pre to varni mostovi se izraduju sa jednOin krutom i jednom gipkom nozicom, eime -je omogu­cena promena raspona samog mosta. Na s1. 120a prikazan je pretovarni most sa konzolom na strani obale. Konzola mosta se u ovom slueaju moze podizati kako bi se omogucio prolaz brodova vece visine.

Kolica sa mehanizmom za dizanje mogu se kretati po gornjem iIi po donjem pojasu. Da bi se kretanje teske konstrukcije pretovarnog mosta svelo na sto manju meru, najeesce se po pretovarnom mostu krecu, iIi kolica s okretnim delom sa strelom (s1. 120a) iIi okretna dizalic·a sa strelom (s1. 120b). Pomocu ovog okretnog dela mogu se dostici veliki delovi skladiSta bez pomeranja osnovne noseee konstrukcije.

U slucajevima kada je potrebno transportovati materijal preko pretovarnog mosta na velike udaljenosti, ugraduje se na mostu, pored okretnog dela, i transporter tako da se istovar iz brodova (iIi drugih prevoznih sredstava) vcli okretnom dizalicom, koj~ sipa materijal na traku. Ovim se znatno smanjuje rOOni ciklus istovara, pa, prema tome, povecava i kapacltet celog p~trojenja.

31. KABLOVSKE DIZALICE (KABL-KRANOVI)

Kablovska dizalica (s1. l21a) sastoji se od dva stuba 1 i 2, izmedu kojih je zategnuto nosece uze 3. Po uzetu se krecu kolica 4 sa noseeim koturovima mehanizma za dizanje 5. Uze za dizanje tereta je obicno ucvrsceno na jednom stubu (tornju); drugi kraj noseceg uzeta name­tava se na dobos mehanizma za dizanje, koji je postavljen u masinskoj kabini na drugom tornju. Kolica 4 se krecu pomocu vucnog uzeta 9, keje obrazuje beskonacnu petlju prebacenu preko vucnog dobosa 10. Kabina rukovodioca dizalice 11 se, radi lakSe kontrole rada, nalazi na vrhu jed­nog tornja.

Za vesanje elektrienih provodnika sluzi dOp'unsko uze 12; kolica 13 sluze za kretanje dizalice.

Za drZanje vucnog uzeta i u.zeta za dizanje tereta sIuze specijaIni drZaci (jahaei), koji spreeavaju velike ugibe uzadi na vecim rasponima. Ovi ddaci se specijalnim uredajem na kolicima nose"i raspor~duju na odgovarajucim mestima po·rasponu. .

Na s1. 121b data je shema kablovskih dizalica razlicitih kon­strukcija:

a) Nepokretne (stacionarne) kablovske dizalice (tip I) su one u kojih su oba tornja (stuba) nepokretna. U ovom sl'Ucaju dizalica opslu­~uje samo jedap uzan pojas po duzini raspona.

b) Kablovske aizalice sa, njihajucim tornjevima (tip II) imaju tornjeve koji se mogu pomoeu zatega izvesti iz vertikalnih polozaja do ugla od 8°. Pejas opsluZivanja je u ovom slueaju pravougaonik. Nagi-

Hi?

njanje tornjeva se izvodi periodicno, pri prelasku sa jedne linije opslu­zivanja na drugu. Duzina radne povrsine je priblizno jednaka rasponu dizalice, a sirina ZOnf:' opsluzivanja zavisi od visine tornjeva.

12

I~~'~4 1: "

~ 1-0

51. 121

c) Pokretne kablovske dizalice (tip III) mogu se kretati pomocu kolica, ugradenih na oba tornja, po sinama, koje ogranicavaju radnu povrsinu; pojas rada, je pravougaona povrsina.

d) Radijalne kablovske dizalice (tip IV) jesu one ciji je jedan toranj nepokretan, a drugi se krece po sini lucnog oblika, ciji je centar krivine osa nepokretnog tornja. Povr.sina koju moze da opsluzuje diza­

\ lica ovakve konstrukcije jest kruzni isecak.

e) Mostovske kablovske dizalice (tip V). U ovih dizalica se nosece uze ucvrscuje na krajevima konzola jedne ramne konstrukcije, koja ima laku konstrukciju na rasponu izmetlu nozica; ovaj deo, pored optere­cenja od sopstvene Konstrukcije, prima i opterecenje od sile zatezanja noseceg uzeta, pri cemu moment savijanja od sopstvene tezine u velikoj

168

meri poniStava momenlt' ad sile zatezanja noseceg uzeta. Usled toga je i tezina konstrukcije relativno mala. Ova dizalica se primenjuje za raspone do 100 m. PovrSina opsluzivanja je pravougaonik.

Kablovske dizalice se upotrebljavaju riajvise u gradevinarstvu za prenos' materijala do mesta ugradnje. Narocito su ove dizalice naSle primenu' na izgradnjama brana za hidrocentrale, za dopremu betona i drugih materi:jala od mesta proizvodnje do objekta.

Nosivost kablovskih dizalica se krece od 5 do 15 Mp, a u speci­jalnim slucajevima i do 25 Mp. U zavisnosti od vrste materijala koji treba da se pren{)si, kablovske dizalice su snabdevene kukama, grabili­cama, kofama za beton itd.

Rasponi kablovskih dizalica se krecu ad 250 do 500 m, a u naro­citim slucajevima i do 1000 m.

Visina dizanja kablovske dizalice zavisi od reljefa mesta na kome radi i od gabarita grabilisnih objekata; ona se odreduje iz uslova da se i pri najvecim ugibima noseceg meta moze preneti teret preko objekata koji se nalaze na putu dizalicnih kolica.

Radne brzine mehanizama kablovskih dizalica odreduju se u zavi­snosti od osnovnih parametara: nosivosti, visine dizanja i raspona; one se kreeu u sledeCim grariicama: dizanje tereta 50 do 100 m/min, kretanje kolica 200+400 m/min (i do 600 mlmin pri vecim rasponima), kretanje tornj~va 10+30 m/min.

Osnovni nedostatak primene kablovskih dizalica je veee optere­cenje dizalicnih staza, koje ne deluje sarno u vertikalnoj nego i u hori­zontalnoj ravni (od sila zatezanja madi) , sto izaziva vece bocne pritiske na gradevinske ohjekte.

169

GLAVA VII

OBRTNE DIZALICE (OBRTNI KRANOVI)

32. ZIDNA OKRETNA DIZ;t\LI9A:

Zidna okretna dizalica (s1. 122) jedan je od najprostiJi,h tipova okretnihfualica. Mehanizam za dizanje tereta postavlj~n __ J!LQ:hlCr;to na celienoj konstrukciji. Nosivost ovih q~icaje_.l + 1,5 Mp.Upotfl~Ql@vaju se u skladiStima i remontnim radionicama.

Sl 122

170

Dizalica ima dv,- lezista - gornje i donje. Gornji rukavac dizalice napregnut je horizonthlnom' sHom F H' a' donji horizontalnom sHom F i vertikalnom F v • H

f'.

8L 123

SHe F H i F v odred:uju Q,a+G. c

FH = h

se iz uslova ravnoteze di.zalice (s1. 123).

Fv= Q+G, gde su:

Q - tezina tereta; G - tezina dizalice.

. (88)

Ako je mehanizam za dizanje postavljen izvan konstrukcije, to ce sila u uzetu biti spoljna sila i Dna mwe dopunski opteretiti iIi raste­retiti otpore.

33. DIZALICE NA STUBU

DizaUce bez gornjeg oslonca (dizalice na stubu) mogu se okretati oko svoje ase za 360°. Ove dizalice se mogu izra<'.iivati sa protivtegom iIi bez njega. U drugom slueaju, teZlna fundamenta, koja je povezana za stub, obezbeduje potrebnu stabilnost dizalice.

Na s1. 124 shematski je prikazana konstrukcija okretne dizalice na stubu sa protivtegom.

Moment savijanja stuba pri dizanju tereta, ako je teZina protiv­tega Gpr , jest:

M1er = Q . a + G . c - Gpr • p.

171

81. 124

Pri spustenom teretu, moment savijanja stuba koji dejstvuje u stranu protivtega, jest:

Mpr=Opr. p-O ·c. Ravnomerno naprezanje stuba ce biti ako su ovi momenti jed­

naki, tj.: Q . a + 0 . c - Opr . P = Opr . P~ 0 . c.

Odavde se nalazi tezina protivtega:

Q.a+20.c Opr = 2 P . .

(89)

Horizontalna reakcija FH , je: Q . a + 0 . c - Opr . p

F H = h

vertikalna reakcija: F v =Q+O+Opr.

172

34. STUBNA IUZALICA SA STRELOM - DERIK-KRAN 'f

Stubna dizalica sa strelom - derik--kran - izraduje se sa krutim i l'>avitljivim zategama. Na s1. 125 shematski je prikazana konstrukcija derlk-dizalice sa krutim zategama. Dizalica se sastoji od strele A, dye krute zatege D i stuba B, koji se zajedno sa strelom vrti ukrug oko ver­tika1ne ose. Strela menja ugao nagiba pomocu koturace E.

eI)

~ S1. 125

Na s1. 125b prikazan je polozaj zatega u planu. Okretanje dizalice 5e postize uzetom savijenim oko tocka C, koji je pricvrscen -za stub B. Krajevi uZeta se namotavaju na dobos pogona okretanja, koji je izva."1 dizalice. Ugao okretanja strele je 250°.

Na s1. 125c prikazana je skica derik-dizalice sa gipkim zategama. Najmanji broj zatega je tri, rasporedene na svakih 120°. Nedostatak ovakve konstrukcije, iako je 1aksa po tezini od prve, jest mali ugao obrtanja stre1e (i stuba): svega 120°.

Da bi se omogucilo okretanje strele za 360°, stub dizalice se mora povisiti, a zatege vezane za vrh stre1e moraju se prema horizontu posta­viti tako da strela moze proci ispod zatega (s1: 125d). Nedostatak ovakvog sistema je zahtev da se zatege vezuju za fundamente daleko od stuba.

173

Preimucstva ovih dizalica ogledaju se pre svega u )ednostavr:osti .. . . . •... On rimenJ'uju na otvoremm prostonma. konstrllkclle 1 maloJ te7.1tU .•. e ~e p. . 0 l\Jr"" (500 kN)

. _....... se klreCe .u Si.roIkJim grarucama. a ide do 5 "'-'it' NjUlO'va nCRIVu<i:>L '

1 Vlise. Cesto se za male nosivosti i male duzine strele stub i strela derik--dizalice izraduju od drveta. .' .

Obicno se izraduje jedna jedinstvena pogonska masma; lkoJom.:,e d · sva kretanJ'a dizalice: dizanje tereta, promena ug Ii nagJ. a

c koman UJU •. . dnimpogonskim motorom, ?trel~rt ;:~~::n~ ~~~~~~~j!v:d~~~~~'U~~hJ~zad~; koma~~ovanje radom ~~osa ostvaruje se spojnicama, najcesce trakastlm spoJmc~~.

Da hi se dizalica mogIa okretati, a k:ako )e pogon~ka. masmha Il:epo-:-. - ad (uze mehanizma za dlzanJe tereta 1 uze me anlzma ~:e~~~~~a~~h~~ta strele) da se vode u b}izini ose okretanja, kroz spe­

cijalno donje leziste stuba s otvorom za uzad.

35, VELOSIPEDNE DIZALICE

Velosipedne dizalice spadaju u grupu pokre~no-ok~etnih k diz~lica ko' e se kreeu po jednoj §ini. Njihov okretni deo. lzrad1;lJe. se a:> 1 z~ ddalice sa nepokre1:ni~ stubom; ugraduje se n~ kohca .kola ¥iu fv J~dn~i sini Ove dizalice se izraduju sa protivtegom 1 bez. nJ.ega.. s ufaJu '1 ~e l~recu red nekog noseceg zida koji moze da. prlIDl, honzonta ~u 51 ~ poteklu or momenta preturanja, ove dizalice se lzraduJu bez protivtega,

e

81. 126

174

u slucaju da se sina 'ife nalazi pored zida, ove dizalice moraju imati protivteg.

Na 81. 126 prikazana je shema jedne velosipedne dizalice sa pro­tivtegom. Ona se sastoji od kolica sa dva tocka a, na kojima je pricvrScen stub b. Na stub se ugraduje okretni deo c, koji na svomvrhu ima kolica sa cetiri tocka d, okretna oko vertikalnih ospvina. Izmedu tockova d 'nalazi se sina e, koja sprecava pretur'anje dizalice kada se strela nalazi u ravni upravnoj na pravac S:ine.

Osnovno preimucstvo ovih dizalica nad ostalim okretnim dizali­cama je u tome sto zauzimaju veoma malu povrsinu radnog polja. Nedostatak 1m je u tome stc sina gornjih tockova optereeuje zgradu znatn{)m horizontalnom sHorn (ukoliko dizalica radi u zatvorenoj pro­storiji).

Nosivost velosipednih dizalica je 1 + 10 Mp. Njihov ispust strele se krece od 3 + 7 m. Pogon za sva tri mehanizma je elektricni.

36. 2ELEZNICKE DIZALICE

2eleznicke dizalice se primenjuju za radove na pristanistima, na zeleznickim stanicama, za rasciSCavanje pruga zatrpanih za vreme hava­rija zeleznickih kompozicija i s1.

Po svojoj kinematskoj shemi, ove dizalice se mogu podeliti u dye grupe:

1. Dizalice specijalno izradene za radove na zeleznickim pru­gama, pomocu> kojih se ograniceno mogu preklapati radne operacije (kretanje i promena ispusta strele). Ovakve dizalice nosivosti od 20-30 Mp upotrebljavaju se za utovarno-istovarne radove, a dizalice nosivosti 45-250 Mp poglavito za radove na raSciScavanju pruga.

2. Dizalice ciji su ckretni delovi kao i u gusenicnih i automobil­skih dizalica, a koje imaju dopunski, povratni (reversibilni) mehanizam u mehanizmu kretanja 'i u kojih se mogu preklapati operacije kretanja i ispusta strele.

U zavisnosti od nosivosti, zeleznicke dizalice se dele na dvoosne, cetiri- i sestoosne dizalice. Brzina samostalnog kretanja ne prelazi 10 kmlh; pri prevozu dizalice na vece udaljenosti ona se prikljucuje osta­lim vagonima ukompcziciji.

Na s1. 127 prikazana je shema zeleznicke dizalice sa kukom na kraju strele; ove dizalice mogu raditi i sa grabilicama.

Pogon ovih dizalica je obicno na paru, a u novije vreme se veoma primenjuje i pogon motorima s unutrasnjim sagorevanjem. Ovi poslednji uslovljavaju ugradnju specijalnih spojnica za lagano optereCivanje motora, kao i ugradnju povratnog (reversibilnog) mehanizma.

175

81. 127

37. GUSENICNE I AUTOMOBILSKE DIZALICE

Guseniene dizalice se od zeleznickih ~~zl.ikuj~ p? sv.ojiI? elemen­tima za kretanje. Deo za kretanje u gu~elUclUh ~:zahca Je Jedan ram postavljen na kolicima. sa guseni.ca~a .1 on doblJa pogon od motora postavljenog na okretnoJ platforml dlzahce. .., .,

Ove dizalice su pokretljivije od ~ele~nicklh, .. J,:r IUSU ogramcene kretanjem po sinama. Mehanizmi ovih dl~ahc~ doblJaJu pogon od parne masine, motora s unutra.snjim ~agorevanJem 1 ad elektromotora.

176

Nedostaci ovih ~alica u poredenju sa zeleznickim jesu: manja brzina kretanja i veca cena izrade.

Gusenicne dizalice se upotrebljavaju na skladistima rasipnih mate­rijala, kao i na specijalnim pretovarnim mestima.

Automobilske dizalice su, u stvari, okretne dizalice postavljene na automobilskoj sasiji. One se lakse i brZe krecu od zeleznickih i guseruc­nih dizalica.

Dve dizalice mogu biti postavljene na standardnim automobilskim ill na specijalnim sasijama.

Po broju motora i po njihovom razmestajuJ. razlikuju se automo­bilske dizalice:·

1. sa jednim motorom postavljenim na sasiji i sa razvodom snage na sve pogone iz menjacke kutije;

2. sa jednim motor om, postavljenim na okretnoj platformi spe­cijalne sasije; pogon tockova obezbeduje se kroz vertikalni rukavac, isto kao u gusenicnih i zeleznickfu dizalica;

3. sa dva '~motora - za mehanizam kretanja i za ·mehanizme dizanja, okretanja i promene dohvata strele;

4. sa nekoliko motora: za svaki mehanizam postoji odvojen elek­tromotor, postavljen na okretnoj platformi; elektromotori se snabdevaju strujom iz generatora, koji je pogonjen iIi motorom automobila iIi odvo­jenim motorom.

Brzine kretanja ovih dizaUca mogu biti i do 50 km/cas.

Na 81. 128a prikazana je jedna dizalica ugradena na automobilskoj sasiji. Na s1. 128b pokazana je kinematicka shema prenosa jedne ovakve dizalice nosivosti 3 Mp. Na vratilu, koje ide od menjacke kutije, postav­Ijena je spojnica a i zupcanik koji preko druga dva zupcanika, kardan­skih spojnica b i konusnog prenosa c prenosi okretanje na vratilo d. Ukljucivanjem spojnice sa konicnim zupcanicima 11 ili 12 moze se dobiti okretanje u oba pravcavratila p i q. Spojnice 9 i h omogucuju i neza­visno okretanje ovih vrati1a. Od vratila p.i q prenosi se kretanje na dobos za vucu strele S.

Obrtanje dizalice se dobija uI!Jjucivanjem spojnice i preko pre­nosnika k. Pri tome se zupcanik 1 okrece oko nepokretnog zupcastog venca m.

Osnovni nedostatak ovih di~alica je mali dozvoljeni teretni mo-ment.

Za povecanje stabilnosti automobilskih dizalica sIuze specijalne papuce za opiranje, koje se za vreme kretanja dizalice uklone.

12 - Tr"nspottni urE'daJI 177

,

a 81. 128

178

38. POKRETNO-0K¥TNE DIZALICE - PRISTANISNE DIZALICE

Pokretno-okretne dizalice (na portalu), cesto nazivane portalne dizalice, jesu okretne dizalice postavljene na cvrstoj konstrukciji - por­talu, koji je pokretan po sinama. Ove dizalice su najcesca pretovarna sredstva na morskim i recnim pristanistima, kao i na drugim monta­znim, gradevinskim i pretovarnim objektima. Ispod portala obicno pro­lazi zeleznicki kolosekako se radi 0 pretovarnim mestima. U nekim slucajevima portale zamenjuju poluportalne konstrukcije, u kojih se horizontalni dec celicne konstrukcije jednom stranom oslanja, preko kolica, neposredno na zgradu skladista iIi radionice.

Na s1. 129 prikazana je shema portalne dizalice nosivosti 3 Mp na kuki. Ceo okretni dec ~ve dizalice je ugraden na okretnoj platformi. Streia dizalice je resetkaste konstrukcije i zglobno je vezana za plat­formu. Pri promeni dohvata strele teret se krece horizontalno. pomocu

S1. 129'

12* 179

gipke zatege prebacene preko kljuna (klackalice) odrec1enog profila. Pro­mena dohvata se postize jednim krivajnim mehanizmom iIi zupcastim segmentom.

Na s1. 130 prikazan je donji deo okretnog dela pomenute dizalice, koja se sastoji od: kabine a, celicne konstrukcije b, koja je oslonac poluznog sistema promene dohvata strele c, valjaka za okretanje okretnog dela d i gornjeg dela portala e.

U kabini se nalaze: mehanizam za dizanje tereta, koji se sastoji od elektromotora f, reduktora g, .-dobosa h; mehanizam za okretanje, ciji su delovi eIektromQtor, reduktor k, prenosnik na vertikalno vratilo 1, na koje je navueen zupcanik uzupeen sa nepokretnim zupeastim vencem; mehanizam za promenu dohvata sa svojim delovima: elektromotor m, reduktor n, koji pokrece kolenasto vratHo T, vezano preko zatega p za pogonsku klackalicu t, na cijem se kraju nalazi teg q. Drugim svojim krajem pogonska klackalica je vezana za strelu. U prednjem zastaldje­nom delu s nalazi se mesto kranovoae i komande za upravljanje radom.

N osivost portalnih dizalica se krece od 1,5-25 Mp. Za nosivosti vece od 3 Mp, dizalice su obicno snabdevene i kukama i grabilicama za rad sa komadnim teretima, odnosno rasipnim materijalima.

Na s1. 131 prikazana je portalna lueka dizalica nosivosti .25 Mp. Pri promeni dohvata strele teret se krece horizontalno pombcu klackalice na vrhu noseee strele; zatega u ovom slueaju je gipka, iako klackalica nije profilisana. Nedostatak ovakvih sistema je taj sto je glavna strela napregnuta na uvijanje, od momenta kosog zatezanja tereta na klackalici.

Okretni dec nalazi se na platformi sa vertikalnim stubom; on je sa njom evrsto povezan i okrece se u osloncima na portalu. U ovom slu­eaju tezinu okretnog dela sa teretom prima leziste na dnu stuba (aksi­jalno), a moment - radijalno leziste na dnu stuba i na vrhu portala. -Na s1. 132 prikazana je poluportalna dizalica s okretnim delom i krutom strelom. Ovakva konstrukc:ija rasterecuje glavnu strelu od naprezaI}.ja koja poticu od momenta od kosog zatezanja tereta, ali su nesto teze, sto neminovno ima uticaja na nosecu konstrukciju i njene pogone.

39. STABILNOST OKRETNIH DIZALICA

Sve okretne dizalice moraju biti proverene na stabilnost, koja je obezbedena pravilnim izborom dimenzija oslonaca okretnog deIa i pra­vilnim polozajem mehanizama i protivtega. Razlikuju se dva vida sta­bilnosti: stabilnost u odnosu na preturanje na stranu tereta, pod dejstvom tereta koji se dize, vetra i sila inercije, i sopstvena stabilnost u odnosu na preturanje okretnog dela na stranu suprotnu od strele.

SHe koje izazivaju preturanje dizalice jesu:

1. tezina tereta i teZina kuke, koje deluju na nekom rastojanju od ose obrtanja dizalice;

180

{

SI. 130

181

81. 131

2. tezine delova dizaHce, cije se teziste nalazi na desnoj strani od linije A-B (s1. 133);

3. sUe inercije od masa tereta pri kocenju; 4. sile ine~cije od masa tereta pri okretanju dizalice; 5. pritisak ad vetra na resetku dizalice i na pOvrSinu tereta izlo­

zenu vetru. Pri proracunu dizalica potrebno je zadovoljiti neophodnu sigur­

nost protiv preturanja na strani tereta. To se cini pomocll koeficijenta stabilnooti optereeene dizalice. On je jednak odnosu momenta preturanja oko linije preturanja (A-B) svih sila koje dejstvuju na dizalicu, s uti­cajem svih mogucih dopunskih opterecenja (optereeenje ad vetra, tezine ~mega, inercijskih sila i nagiba staze) izuzev radnog tereta, prema momentu koji izaziva radni teret oko iste linije preturanj;1.

Ako se razmatraju dizalice koje se krecu po sinama, ne dolazi u obzir uticaj nagiba staze. Postoje dve vrednosti koeficijenata stabilnosti: ~l = 1,15, kada se sve sile uzimaju u obzir, i ~; = 1,4, karla se uziroaju u obzir samo staticke sile (iskljucujuci optereeenje od vetra i sile inercije).

182

S1. 132

. p,rema tome, uslovi stabilnosti optereeene dizalice mogu biti pred­stavlJenl sledecim jednacinama:

a) s uticajem svih sila:

~I _02 (C2 + b) + Opr (p + b) -- Fin (a - b) --:-_!_c .·h_=- 0~.c~1 - b) _ Q (a - b'---------

gde su: G2

G p;

Fin Fe G1 Fw Fw

1

•

(90)

- tezina delova dizalice koj'i se nalaze na strani suprotnoj ad mesta veilanja tereta;

- tezina protivtega; - sila inercije mase tereta koji se dize iIi spusta;. - centrifugalna sila, koja se javlja pri obrtanju strele' - teZina strele; , - pritisak vetra na konstrukciju; - pritisak vetra na povrSinu tereta;

183

c

"'Sl, 133

b) s uticajem same vertikalnih statickih sila:

~. = ~z(~2t~)+Gpr(P+J?L~Gt (C:1.,~~» 14. (91) I Q . (a - b) ~". .

Osim' izlozenog, potrebno je proveriti i sopstvene stabilnosti okret~og dela dizalice i dokazati da se dizalica nece preturiti u stranu protivtega kada strela bude rastereeena i karla ona bude u svom .kraj­njem gornjem poloZaju, najblizem osi okretanja dizalice. Koeficijent sop­stvene stabilnosti je cdnos momenta preturanja oko linije preturanja, koji potice od tezine svih delova dizalice, prema momentu od svih sila koje dejstvuju na dizalicu (od opterecenja cd vetra pri radu dizalice na ot.vorenom prostoru); ovaj koeficijent ne treba da bude manji od ~2= 1,15.

Koeficijent sopstvene stabilnosti u odnosu na osu preturanja Ao Bo (s1. 133) jest:

~2=<:J;~;+b)+~.:._(b-cd+Gi>r(b-p) > 115 Fw: . p; = • , (92)

184

gde su:

c~ - rastojan'1e teziSta podignute strele od ose okretanJ'a dizalice' F' ,

"', - pritisak cd vetra na konstrukciju dizalice, pri streli dig-. nutoj u krajnji gornji poloZaj;

P I - rastojanje od horizontalne povrsine u kojoj lezi ivlca pre­turanja do mesta dejstva sile W;

Da bi'se sprecilo preturanje okretnog dela dizaIice rime" :o~tra-Sine, ~l~ojna ~optasta, lezista itd. Ako ovih uredaja ~!ma, or:;:;:z:~ re a proventi stabllnost dizalice prema gornjim obrascima.

185

GLA V A VIII

PODIZACI

40. VERTIKALNI I NAGNUTI (KOSI) PODIZACI

a) Pokretni podizaci ;e upotrebljavaju uglavnorn na skladistima za smeStanje komadnih tereta na raznim visinama. Ovi podizaci mogu biti nesamohodi i samohodi.

Na sl. 134 prikazan je jedan nesamohodi vertika1ni pokretni podi­zac. On je sastavljen od vertika1nog metalnog rama oslonjenog na koli­cima sa tockovima; prednji tockovi se mogu okretati oko vertikalne 080-

vine. Boene stranice vertikalnog rama sIuze u ovom slucaju kao vodice za toekove konzolne platforme, koja se krece pomocu uZeta. Uie se jednim krajem namotava na dobos mehanizma za dizanje, koji je postavljen u postolju konstrukcije; drugi kraj uzeta je, prelazeci preko koturova, vezan za platformu.

Pogon mehanizma moze biti rueni iIi motorni (obieno elektromo­torom). Ako je pagon rueni, mehanizam mora imati takozvanu »sigur­nosnu ruCicu«, koja automatski zaddava teretnu platformu pa odredenoj visini.

Mehanizam pogona elektromotorom mora imati koenicu s elektro­magnetnim otkoCivanjem.

Radi lakSeg premestanja podizaca sa jednog mesta na drugo, eesto se izvodi vertikalna konstrukcija podizaca od dva dela A i :so:- koji se megu uvuci jedan u drugi.

Nosivost ovih podizaca kreee se obicno u granicama 250 do 1000 kI> pri visini dizanj a od 5 m.

U novije vreme sve vecu primenu nalaze samohodi podizaci, ugra­deni kako na univerzalnim motornim kolicima (tzv. elektrokare ili auto­kare) tako i na specijalnim kolicima sastavljenim od standardnih auto­mobilslrih delova. Nosivost ovih podizaea ne prelazi obicno 5 Mp pri visini dizanja od 5 m. Ovi podizaci se izraduju sa razlicitim oblikom noseceg dela, sto zavisi od tereta koji se diZe.

186

b) Prenosni vazdusni po­dizaCi upotrebljavaju se umesto cekrka; na sl. 135 prikazana je konstrukcija jednog vazduSnog podiza­ca nosivosti 500 kp i visi­ne dizanja 1150 mm.

Cilindar a je eeliena cev, zatvorena s obe strane po­klopcima od livenog gvo­Zda. Za gornji poklopac b vezana je kuka za vesa­nje celog podizaca c. Do­nji poklopac b ima ispust, na koji se navree navrtka Gumenim zaptivacem e sprecava se prolaz vazdu­ha iz cilindra u atmosferu. Oba poklopca se drle za­tegama f. Klip g je od li~ venog gvozda. Koirn zap­tivac h, koji se oprugom i pritiska uza zid cllindra obezbeduje zaptivanje ci~ lindra. Na dO>fiJem kraju klipne poluge ugradena je kuka l za vesanje tereta.

Pomocu razvodnika m koji je vezan za donj; poklopac, upravlja se ra­dom podizaca.

c) Liftovi su namenjeni iskljucivo za vertikalno premestanje tereta i Ijudi. To SU, u stvari, kabine ko­je se kreeu po vertikal­nim vodicama postavlje­nim u otvorima za liftove.

Sl. 134

187

81. 135

Liftovi se dele na teretne i putnicke. Po nacinu pogona oni se dele na elektricne, hidraulicne i rucne. Najvecu primenu imaju elektricni liftovi. .

Brzine kretanja teretnih liftova se krecu u granicama od 0,15 + 1,0 rnIsec. Putnicki liftovi se izraduju sa brzinama kretanja od 0,5 + 1,5 mlsec i viSe, a u specijalnim slucajevima i 6 do 7 rnIsec.

U nomnalnih liftova kabina se dize celicnim uzetom, koje se navija na dobos mehanizma 'za .,dizanje. Da bi se smanjila snaga elektromotora za dizanje, kabina lifta je vezana za protivteg.

Na sL 136 data je shema jednog Ufta. On se sastoji od kabine a, celicnih uzadi b, yodice c, pogona d, kotura za vodenje uzeta protivtega, protivtega f i yodice protivtega g.

188

S1. 136

189

. . adn' e elektromotora. najmanje snage, Tezina protivte~a, u ~llJ~ U~ge ~ri dizanju kabine sa punim tere-

odre~uje. se izv usl?va ~~~~e ~:bi~~: tom 1 pn spustanJu P 0 0) v

odakle je:

(Q + 0 - Go ) . v = ( 0 - .,

Q 0 0 =0+2"

gde su: G _ tezina kabine u kp. (daN);

_ tezina, protivtega u kp, (daN); Go Q _ teZina korisnog tereta;

. k t . kabine u m/sec. v - brzma re anJa V' madi zanema..!. Otpori trenja u vodicama i kOl~~:una, kao i tezme \\

I v 'u kao male ve lcme. reni i>U u ovom s ucaJ. . . enos tereta moze biti obe- .

. 1 v' , kl' elVo za pr , . ' Kabina Ufta, kOJa s UZ! IS J';l t'ckih liftova vesaju naJmanJe \\

sena samo 0 jedno uze, dok se kabme pu nJ

o dva meta. . y' koji automatski zaustavljaju Svi liftovi su sn.abd~vem hvataelma,

kabinu lifta pri kidanJu uzeta. . k trukcija jednog hvataea. Na s1. 137 shematski je .predsta~~~:na o~s konzola sa rukavcem b,

Na gornjem nosacu r~ma kabme a uc

9

p

n 81. 137

190

po kojoj moze preko';~lina da se pomera cahura c. Rukavci e;:thure d vezani su preko poluga e za traverzu f; traverza f je vezana za nosece uze. U slueaju prekida uzeta, cahura c Ce, pod dejstvom opruge h, da se spusti niz konzolu b i okrenuce poluge k oko osovina m, Ciji se lezaji nalaze u ramu kabine; zajedno s osovinama m okrenuce se i ekscentri n, koji ce zakliniti konstrukciju kabine u yodice p.

Osim automatskim hvatacima, lifi je snabdeven specijalnom auto­matskom aparaturom, koja dozvoljava da se vrata okna lifta mogu otvo­riti samo kad je kabina u pravilnom polozaju. Is10 tako specijalni kon­takti dozvoljavaju da se maSina lifta stavi u pogon sarno ako su vrata okna dobro zatvorena. Krajnjim iskljucivaCima je obezbeden granicni hod kabine lifta.

Sve liftovske maSine moraju imati kocnice s elektromagnetnim otkocivacima. Regulatori brzine ne dozvoljavaju paveeanje brzine viSe ad 40°"" od normalne.

Snaga elektromo1ora mora da savlada teZinu tereta i otpore u vodicama koturima i u pogonu. Ako se sa TJ oznaCi stepen korisnosti, kojim SU obuhvaceni svi pomenuti otpori, to je'snaga motora data po obrascu:

. (93)

Opsti stepen korisnosti moze se uzeti u granicama TJ = 0,'7 -7 0,8.

d) Skipovi (ili kofasti) podizaci sluze za dizanje rasipnog materi­jala ill vertikalno uvis ill koso pad nekim uglom prema horizontali.

Na s1. 138 prikazana je shema jednog kosog pokretnog skipovog podizaca. On se sastoji od kofe a, koja se kL'ece po vodicama b; kofa se krece pomocu uZeta c, koje se, savijajuci se preko kotura d, navija na dobos maSine za dizanje e. Gornji toekoVi. kofe f kotrljaju se po unu­traSnjoj strani vodka b; zadnji toekovi h. krecu se po gornjoj povrsini vodica. Pri dizanju kofe prednji tockovi fsa yodice b prelaze na vodicu g, dok se zadnji tockovi kreeu pravolinijski po vodici h. ZahvaljujuCi ovak­yom kretanju, polozaj kofe na kraju kretanja je takav (prikazan tac­kasto na slid) da se njen sadrZaj sam isprazni.

U nepokretnih skipovih podizaca cesto se kofa skipa automatski puni materijalom iz bunkera, koji kofa sama otvara pri svom hodu ka polaznom polozaju. .

Da bi se smanjila snaga elektromotora za pagon, cesto se skipova korpa uravnotezava protivtegom.

Pri proraeunu skipovog pogona naroCito treba obratiti paznju na tacno odredivanje puta kocenja. U opstem sl~caju (sl. 139) pri kretanju kofe teZine Gk sa teretom Q na toCkovima po nagnutom putu s uglom .nagiba prema vertikali f3 i pri delimicnom uravnoteZenju tereta pro­tivtegom G , otpor dizanju moze se i~aziti obrascem:

Fw = (Ok + Q) cos ~+ w' (Ok + Q) sin ~ - Opr cos ~ + W'Opr sin ~ = = (Ok + Q - Opr) cos ~ + W' (Ok + Q 4- eipr ) sin~, . (94)

191

h

81. 138

192

gde je:

w' - koeficijent otpora l$:reta­nju kofe i protivtega, od­reden prema obrascima za izracunavanje otpora kre­tanju za mehanizme za kretanje. Za lezista tocko­va skipove korpe sa kliza­njem je w' = 0,015-0,02; za lezista sa kotrljanjem w' = 0,005-0,01

Snaga elektromotora skipovog po­dizaca je:

p= Fw • V[kWJ 102. 'I'j ,

gde su:

v ~ brzina kretanja skipa u m/sec;

71 - step en korisnosti pogons..

13 _0 Transportnt ure.da:ll

Sl. 139

193

GLAVA IX

UREf)AJI NEPREKIDNOG ~~ANSPORT~ SA ~~~_~LEMENTOM ------ ----- -'" .-.----

41. TRAKASTf TRANSPORTERI

. t 'enije masine neprekidnog Trakasti transporteri SoU naJra.s~ros r~J e materijale i komadaste

transporta. Oni mogu tra.n:P?rtovati 1 ra~lP~tan ·i. terete i to pO horizontalnoJ 1 po nagnutoJ P J . ' nizom

'Vrlo velika I?ri~ena t.rakastih a~ra.~~~r;:::n:rr:..~~~:~:Ci):' viso!t njiho~ih eksploa.taClOnlh pre~~;:;::~ ~terijala i horizontalno i verti­kapacltet, mogucr:ost ttranspo~ovanjJa miran i besuman rad. kaIno, Ve?ke dubne ranspo '.. od dva krajnja dobosa

Trakasti transpor~er (s1. ~ =~l~ s;edan je od dobosa, obiCno 1 i 2, preko kojih p'rel( an ~e)s:::: trake nailazi na doboS, pogonski, a drugi na kraju gde nosecl gom]l

zatezni. v" _ • od elektromotora 7 preko reduk-Pogoo.&ki daboS doblJa ~=Je. gornji (noseCi) i donji (povratni),

tora 8. Oba kraka ~anspo:( ~e) 4 i ;' ~oji spreeavaju velike ugibe trake. kreeu se preko valJaka TO 'Ill ,

Sl.14O

194

Za poveeanje ugla ohuhvata trake ako pogonskog dobosa sluzi valjak za upravljanje trake"~.

Za sipanje rasipnog materijala na noseci deo trake sImi levak 9. Grebac 11 cisti traku ()d nalepljenog materijala.

U novije vreme postoje mnogi tipovi trakastih transportera, koji se razlikuju:

1. Po. obliku trake na a) raYne i b) o]ucaste.

2. Po tipu trake: a) sa gumiranom trakom; b) sa metalnom tra­kom; c) sa metalnam mrezastam trakom.

3. Po vrsti pogona: a) sa pogonom sa jednim dobosem; b) sa pogo­nom sa dva dobosa; c) sa pogon{)m sa jednim cobosem i sa priteznim valjkom; d) sa pogonom sa jednim dobooem 1. sa priteznom trakom.

4. Po nacinu sipanja materijala na trake: a) sa sipanjem materi­jala na krajnjem dobosu; b) sa ,slpanjem materijala na rasponu izmedu dva d-obosa, pomoeu specijalnih kolica za skidanje materijala sa trake; c) sa plu2inim skidacima materijala.

Na sl. 141 prikazane su konstrukcione sheme trakastih transportera. SL 141a prikazuje konstrukdo1}u shemu normaln-og horizontalnog

trakastog transportera.

81. I4Ib prikazuje shemu horizontalnog trakastog transportera, po cijoj se duZini moze kretati uredaj za istova!" materijala sa trake. Ovaj

. uredaj s,:!" u stvari, kolica sa dva dooosa; traka obuhvata aba dooosa, i pri prelazu preko gornjeg dobosa istresa materijal u bunker sa dva kraka, kroz koja pada materijal s obe strane transportera.

Transporter sa gumenom trakom moze, u zavisnosti od mesnih uslova, transportovati materijal najpre horizontalno, a zatim pod nekim nagibom prema horizontali (s1. HIe). Pomocu valjaka transportna traka dobija krivinu odredenog precnika, ali tako da se tokom rada ill miro­vanja traka ne odvaja od njih.

Umesto nagiba trake moze se transportna braka podeliti na dva del:a, jedan horizc:mtalan a jedan kos (sl. 141d).

SL HIe prikazuje konstrukcic:mu shemu transportera najpre nag­nutog pa zatim horizontalnog.

Shema specijalnog tipa trakastog transportera, ugradenog na jed­nom krutQlIIl ramu sa toekovima, prikazana je na s1. 14lf; ovakav tran­sporter se mozepomerati po sinama na odredenom putu. Traka Ina ovakvim transporterima moZe se kretati u cba pravea, pri cemu se mate­rijal moze istovarivati na jednom iIi drugom kraju. Ovim se dobija

195

~"""'-~8~~=g::2~:..-=~e~~"'~~ =-=!:e-=-=!<5""2==~e 2'i 0/

b/

-::: =

196 81. 141

mogucnost rasporediv¥nja materijala pO celoj pOVrSlnl cija je duzina jednaka priblizno dvema duzinama transportera.

Ugao nagiba trake treba da bude za 10° manji od ugla klizanja materijala koji se transportuje po traci kada se ona ne kreee; ugao nagiba trake je manji od ugla klizanja materijala 0 traku zbog toga 8tO je stvarni ugao nagiba trake u ckolini nosecih valjaka yeti usled ugiba trake -izmedu susednih nosecih elemenata.

Ugao nagiba trake moze biti USvojen iz tablice 37.

Pri ravnomernom hranjenju trake materijalom, zahvaljujuti podu­piranju materijala koji lezi na nagnutom delu, materijalom koji se nalazi na hOrizontalnom delu iIi samim zasipnim bunkerom, ugao nagiba transportera moze biti blizu ugla trenja materijala 0 traku.

Da hi se povecao ugao nagiba transportne trake, izraduju se spe­cijalne vrste traka sa popreenim rebrima (sl. 142). Ugao nagiba transpor­tera s ovakvim trakama penje se do 600.

6

81. 142

Kapaciteti trakastih transportera koji premestaju rasipne mate­rijale dostizu i nekoliko stotina megaponda na sat, a u specijalnim slu­cajevima i 1000 Mp na sat. Duzine trakastih transportera kfetu se do 500 m i vise. Pri tome duzina transportera, a narocito kosih, ogranicava se obicno jacinom transportne trake.

Profil trake na transporteru zavisi od konstrukcije nosetih valjaka. Olucasti profil trake, pri jednakoj njenoj sirini sa ravnO,m trakom, obezbeduje yeti kapacitet transportera i manje prosipanje materijala. Zbog toga, bez obzira na slozeniju konstrukciju nosecih valjaka, olu­casU prom trake ima daleko vecu primenu od ravnog profila hake.

197

Tablica 37.

Dozvoljeni najveci ugao nagiba trake sa glatkom trakom olucastog oblika

I Ugao Ugao Vrsta materijala nagiba Vrsta materijala nagiba

u ste- u ste-penima penima

Ugalj orasast, antracit 17° Vla~na sljaka kamenog uglja I 22° Koks drobijen i prosejan 17° Suv pesak 24° Ugalj sortiran, drobljen kamen, sortiran koks 18° Drobljena ruda 25° Ruda u krupnim komadima 18° VIa zan pesak 27° Zrno (psenica, kukuruz itd.) Ugljena prasina 28° I

I Cement 20° Komadni tereti 20°

I Sitan sortiran ugalj 20°_22° Briketi 12°

Traka je osnovni i najodgovorniji element transportera. Ekono­micnost primene trakastih transportera zavisi :u vellkoj meri oct cene trake i od njenog veka trajanja.

Transportna traka treba da je gipka i da ima dovoljnu jacinu. da je otporna prema habanju i udarima koji se javljaju pri transportovanju materijala.

Najrasprostranjenija je traka napravljena od nekoliko slojeva tekstilnih vlakana sjedinjenih vulkaniziranom gumom. Na povrsinama, s obe strane, traka je pokrivena slojem gume, koji za5ticuje unutrasnje slojeve od mehanickih povreda, a posebno od habanja materijalom koji se transportuje.

Broj slojeva trake odreduje nje~u jacinu bira se u zavisnosti od sirine.

Broj slojeva trake odreduje se prema najvecoj sili:

=B.i~ F s max n ' (95)

gde su:

B sirina trake u cm; - broj slojeva trake;

Kp - jaOiJna na ikidamde 1 em sirine sil!oIja,trake u klp/:cm, (daN/em);

n - stepen sigurnosti, n,.,,!:1 + II.

Jacina slojeva trake na kidanje je Kp = 55 kpicm, a specijalnih traka sa pojacanim slojevima Kp = 115 + 120 kp/cm. (daN/em).

198

Osim gumenih". upotrebljavaju se i celicne trake. One se izraduju od ugljenicnog i fltrdajuceg celika. Debljina ovakvih traka je 0,6-1,2 mm, a sirina 350 + 800 mm. Celicna traka dozvoljava transport materijala temperature 100 + 120°C. Dozvoljeni nagib ovakvih traka je za 2 + 5° manji nego gumenih traka.

Glavni nedostatak celicnih traka je to sto one zahtevaju znatno vece precnike dobosa i valjaka negogUJ;pene trake. Precnici dobosa za celicne trake su za 800 + 1200 puta. veci od debljine trake. Brzine kre­tanja celicnih traka idu do. 1 m/sec.

Obicno se traka kreee po valjcima. koji se preko kotrljajucih lezajeva okrecu oko nepokretne osovinice. Valjci su veoma vazan deo transportera jer od njihovog rada zavise otpori kretanju trake i njena trajnost.

'a

·~~~~·=_~.=-~~mu~ -----__ . _____ 4-IHHIHitlrlll--

---. ___ • ____ _ . ...1.iU~..,...

SL 143

Najcesce, radi poveeanja kapaciteta, radna strana trake se oslanja ria tri valjka koji obezbeduju ol~cast profil trake (s1. 143a); povratna strana trake se oslanja na jedan ravan mali valjak (s1. 143b). Valjci na radnoj strani (koji" Cine komplet noseceg elementa) mogu se rasporediti

199

u jednoj ravni, iIi se srednji valjak moze izvesti iz ravni bocnih valjaka, cime se znatno· olaksava podmazivanje lezista. U ovom slucaju omogu­cuje se da traka celo.m svejem sirinem naleze na valjke, cime se peve­cava njena trajnest.

Kemplet valjaka keji ebrazuju jednu eslenacku jedinicu (reIfiu) drzi se u specijalnim ddacima; keji se izraduju livenjem, zavarivanjem iIi presevanjem. Ovi drZaci se po edredenem .t:'edu pricvrscuju za ncsecu konstrukciju, keja je eblenc izradena od valjanih prcfila.

Valjd se izraduju cd cevi iIi livenjem; bCCne strane valjaka se izraduju od celika iii liveneg gveZda.

Vrle velik znacaj za rad transpertera ima nacin zastite lezaja valjaka od prcdiranja spcljne prasine. Praksa je pokazala da .esn()vni dec pcvecanjapctrcsnje elektricne energije, kae i prevremene habanje trake pctice ed nezadevcljavajuceg stanja lezaja valjaka usled prcdi­ranja prasine u njiheva kucista. Da bi se to. ste efikasnije sprecilo., pri­menjuju se labirintski zaptivaci i zaptivaci cd gume i plasticnih masa.

Za celicne trake primenjuje se ncseCi element ed spiralne cpruge, pri cemu se traka blage savija i fcrmira clucast prcfil (sl. 143c).

Precnik valjka se bira u zavisnosti ed brzine kretanja trake take r la njegov brej okretaja ne prede 300 c/min. Rastcjanje izmedu noseeih clemenata trake (roIni) na cptereeenoj strani krece se ugranicama 800+ 1400 mm, u zavisnosti od tezine transportovanog materijala i sHe zatezanja u traci. Na povratnoj strani rastcjanje je dva puta vece nego. na radnoj.

Pogonsk! dcbosi se izraduju ed livencg gvcZda iIi od celik~ zava­rivanjem. Da bi se povecao kceficijent trenja izmedu trake i dobosa, upctrebljavaju se i dobosi sa drvenom i gumenom epsivkcm.

Precnik dobesa odreduje se u zavisnosti od brcja umetaka trake i:

Ddob =k . i. . (96)

Da bi se izbeglo veliko savijanje trake preko dobesa i da bi se sprecilc brze raslcjavanje trake, veliCina k se bira u sledeeim gra­nicama:

k = 125 + 150 za stacionarne transpert~re;

k = 80 + 100 za prenosne transportere;

k = 60 + 80 za pokretne transportere.

Na s1. 144a prikazan je trakasti transperter, keji se sasteji ed pogonskog do.bosa 1, elektromotora 2 i reduktcra 3.

Uredaji za zatezanje trake trakastih transpcrtera sluze za: a) ostva­rivanje sHe u traci devoljne za stvaranje sHe trenja izmedu trake i dobosa; b) za ogranicenje ugiba trake na raspenu izmedu dva susedna valjka.

200

SL 144

Za trakaste transportere upotrebljavaju se dva tipa zateznih ure­d?ja: mehani~i zat~ni uredaji· i zatezni uredaji sa tegom. U meha­mCki,.h zatezmh uredaJa (s1. 144-c) zatezni dobcs jeistevremeno i krajnji dobes transportera. On se cbree ili eko nepo.kretne osovine, Hi oko okretne u leziStima osevine, i mcze se po.merati u pravcu peduzne ose transpcrtera po nepokretnlm klizaCima. Potrebna sila zatezanja pestize se rucnim okretanjem zavcjnih vretena, keja potiskuju iIi vuku lezaje dobosa.

Na s1. 144b prikazan je zatezni uredaj pomoCu tega. Pokretni zatezni ·dobos nalazi se na bile kom mestu pc duzini transportera i kreee se po vertikalnim vodicama pcmocu tega. Zahvaljujuci tezini tega, uvek je u ovakvom slucaju obezbedena jednaka vehCina sile u traci transpor­tera. Konstrukciono je moguce izvesti (s1. 145) lezista krajnjih dobosa oslonjena na kolicima i teg preko sistema koturova vezan za keliea. Ovaj sistem je prikladniji od sistema prikazanog nat -s1. 144b, gde su potrebni novi dobosi (tri) i gde se traka vise puta pregiba pr~ko debosa.

Sistem zatezanja trake mehanickim put em preko zavejnih vretena primenjuje.se za knlce transpertere, de 50+60 m. U duzih. transportera i istezanje trake je vece, pa se preperueuje primena sistema zatezneg uredaja sa tegom.

201

'/bT~mr

D\~~~~~~ 81. 145

Hod zat~znih uredaja moze se uzeti da je 1 + 1,50/0 od duzine transportera. Prva vrednost se odnosi na horlzontalne, a druga na nag­nute transportere.

42. ELEVATORI

Elevatori su masine neprekidnog transporta koje prenose mate­rijale (sitnozrne rasipne materijale i komadaste terete) u vertikalnom i kosom pravcu prema horizontali (nagib kosih elevatora je 70+75°).

Za transport rastresitih materij-ala sIuze koficasti elevatori, dok se za transport komadastih tereta upotrebljavaju specijalne vrste e1e­vatoxa (sa platformama itd.).

Koficasti elevator (s1. 146) sastoji se od beskonaCne trake 3 (jednog Hi dva lanca), koja je, zajedno sa koficama 4, istovremeno i vuCni i noseei element elevatora; vuc.ni element se previja preko dva dobosa (lanca­nika) 1 i 2. Ceo elevator je obieno zasticen oblogom. Gornji deo eleva­tora, koj.i se sastoji od pogonskog vratila na kojem je nasaden doboS (lancanik), na2iva se pogonskom glavom. elevatora. Donja glava elevatora sluM za zatezanje vucnog elementa i sastoji se od dobosa (lancanika) nasadenog na osovinu, lezista osovine, koja se mogu u vodicama pokre­tati, zateznog uredaja (zavojnica iIi opruga) i oklopa. Materijal pada u otvor oklopa c:Ionje glave i direktno puni kofice elevatora; deo materijala koji kofice ne ponesu pada u zaokrugljeni oklop donje glave, odakle ga kofice zahvataju. Za regulisanje koliCine mate,rijala koji se sipa kroz owor oklopa sillie zasuni.

Pri prela2JU trake preko dobosa gornje glave materijal se prosipa iz kofica pod dejstvom sile tete i centrifugalne sile i odvodi se preko pogodnih levaka u bunkere Hi na druga transportna sredstva.

202

Elevator:i se dele na sledeee grupe: 1. Po vrsti konstrukdje na: a) vertikalne; b) kose (nagnute). 2. Po vrsti vucnog elementa na: a) trakaste; b) Ianeaste (sa jed­

nim iIi dva lanca).

Il}

SI. 146

3. Po brzini kretanj.'a kofica na: a) brzoliode; b) sporohode. 4. Po rasp?redu ~o!lca na: a) sa razmaknutim koficama; b) sa pri-

maknutim koilcama. -

. U p.oredenju sa drugim transportnim uredajima, eleva tori zauzi­m~Ju II?-~Je. mesta, .~sled eeg~ BU, pored trakastih transportera, najcesce prlmenJIVanI uredaJl u mnoglm procesima transporta.

Nj~va ~potreba z~visi od .fizickih osobina materijala koji se traru9portuJ~. P.,rl ~ahvat~Ju. mat~:ljala iz donje giave, kofice i vucni element su lzlozem .znatnm~ dmamIc~im opterecenjima, nar.oeito pri radu sa krupno~om!1dastlm tvrdm:- matenjalima, sto nesumnjivo veoma utice na vek traJanJa celoguredaJa.

. ~a glediSta vuOnog. elementa, :levatori sa trakama imaju sl~eca preImucstva na~ eley~ton;na sa. lanclma: .ravnomeran im je i beSuma.'1. rad, mogu se pnmemtl vece brzrne kretanJa, manja im je teZina, dimen-

2()3

zije i cena.Elevatori sa lancima se upotrebljavaju pri veeim silama zate­zanja u vucnom elementu, kao i pri ,VeCim visinama dizanja matJerijala (vise ad 40+45 m), usled ogranicene jacine gumene trake. Isto tako, pri transportu krupnokomadastih materijala, prilikom zahvatanja materijala iz donje glave, a usled veceg o>tpora zahvatanja, veza kofka sa lancima je sigurnija nego sa gumenom trakom.

Za transportovanje komadnih tereta upotrebljavaju se elevatori sa platformama (ljuljaskama) (s1. 147); teret se ovim elevatorima prenosi

.~'-' -~I-r 2

. ~~

14 W ~ !f-, =~'- ·

It 1

t t . 3,

01

Sl. 147

preko specijalnih platiormi, koje su zglobno vezane za vucl'li element. Ovi elevatori se izraduju sa dva lanca (s1. 147a) i sa jednim laneem (s1. 147b); u ovih poslednjih tipova elevatora sa platformama pogonski lancanik je os1onjen na konzolu pogonskog vratila.

Prilikom prelazenja vUCnog elementa preko pogonske glave brzo­hodog elevatora, materijal se, pod dejstvom centrifugalne sile, prosipa po jednoj odredenoj krivoj liniji i kroz levak pada u .bunker (s1.. 148a). U ovakvim slucajevima kofice su razmaknute da ne bi prilikom istovara doole do mesanja materijala iz susednih kofica.

204

0::>

~ ;::

U5

205

U sporohodih elevator a uticaj centrifugalne sile na istovar mate­rijala je neznatan tako da se materijal istovaruje iz kofice gotovo ver­tikalno nanize (s1. 148b). Da bi se, pak. sav materijal upravio u pravcu levka, potrebno je ugraditi odbojne lancanike; moguce je 'j;f·ovakvim slu­cajevima ne ugradivati odbojne lancanike, vee posta viti 'kofke odrede­nog oblika jednu do druge na vucni element tako da Ieda k~ica is.to­vremeno sIllie kao levak za materijal iz susednih kofka (51. 148c).

Kofke brzohodih eievatora, u poredenju sa sporohodim, cesee zahvataju materijal, pa je i njihovo iskoriseenje vece; zbog toga,za isti kapacitet, brzohodi elevatori su laksi i .jeftiniji od sporohodih. Medutim. s obzirom na veee udarne sile pri zahvatanju materijala krupnijih cestica, brzohodi elevatori se upotrebljavaju samo za transportovanje mlevenih i sitnozrnih materijala.

Osnovni delovi elevatora su:, vucni element, kofke, pogonska glava elevatora i zatezna glava elevatora.

Kao vucni elementi za elevatore se upotrebljavaju gunurane ti'ake i land. Gumena traka je ista kao i za trakaste transportere, tj. izradena je od vise ~ksti1n!-h slojeva sP?j.enih vulkanizi:anjem i oblozenih ~v~ strana tankiin sloJem gume. Slrma traka se blra prema potrebnoJ S1nn1 kofice.

Za lanc~me elevatore se upotrebljavaju lamelasti i zavareni lanel. Pri upotrebi lanaca sa lamelama,' pogonska glava ima lancanike sa 6 do 20 zuba. U elevatora sa zavarenim lancima, vucna' sila sa pogonske glave se prenosi na lanac silom trenja izmedu lanca i dobosa. Osnovni

, nedostatak primene zavarenih Ianaca je proklizavanje lana.ca po pogoli­skom koturu, sto umanjuje efikasnost elevatora i narusava njegov nor­malan rad. Jedino duZi vek pri t!fU1Sportovanju vrlo grubih materijala omogucuje zavaremm lancima da nadu primenu kao vucni elementi elevatora.

Kofice Be biraju prema svojstvima transportovanog materijala i prema zadatom kapacitetu. 1sto tak{5, kofka ll;lora imati takve dimenzije da komadi materijala nesmetano mogu uCiu koficu i izaCi iz nje.

Oblik kofice zavisi od naeina praZnjenja - gravitadonog ill cen­trifugalnog. One se izraduju od celicnih limova, dok im se prednje ivice cesto, Qjacavaju dQdatnim limovima iIi odlivenim Hi kovanim zaStitama.

Za elevatore se upotrebljavaju tn vrste kofica: duboke (s1. 1498), plitke (s1. 149b) i levkaste kofice (s1. 149c).

Duboke kofice sluZe za SUV, 1ako rasipan materijal' (zrno, suvi pesak cement, sitan ugalj itd.). Plitke kofi'Ce Be upotrebljavaju za mate­rijale' koji iroaju visok koeficijent tre~ja (mom pesak, glina, neke rude itd.).

Levkaste kofice se upotrebljavaju ia sporohode elevarore. Njihovo preimucstvo je u tome sto se postavljaju za vuCni element neposredno jedna uz drugu, dok se drugi tipovi kofica moraju postavljati na izve­snom rastojanju. Pri istim ostalim parametrima, i kapacitet e1evatora s ovim kofkama je' veei. Pri prelazu ovih kofica prek:o pogonske glave .materijal se iz njih prosipa na leda prethodne kofice, koja sada sluZi kao levak za kretanje materijala.

206

(1J

,~ .. - -.. ~~", t T.I 011

;----"f -- r --.IT'----, I'. :.Lt:J t: II~' '~llt II I

• II f :::: ~ ___ u. .~ ___ ~

oJ

C)

SI. 149

207

51.150

208

Pogonskaglava";1i!levatora (s1. 150) postavljena je na vrh elevatora i sastoji se od pogonskog dobosa (u trakastih elevatora) ill pogonskih lan­canika (u lancastih elevatora), jednog ili vise prenosnih parova. Pogonska glava mora imati uredaj za blokiranje kretanja.

Precnik pogonskog dobosa sporohodih elevatora je:

gde je: D= (100-:--125) i, (97)

i - broj slojeva trake.

Precnik dobosa brzohodih elevatora uzima se nesto vecl.

Pri izboru precnika dobosa i lancanika potrebno je voditi racuna o nacinu prosipanja materijala 1Z kofica. Dimehzije oklopa glave 1 polo­zaj odvodnog levka imaju velik znacaj za kapacitet elevatora. Oklop ele­vatora mora imati takvu visim,t da struja materijala koji se prosipa lZ kofica ne udara po njemu. Polozaj odvodnog levka mora biti takav cia ocivede celokupan materijal koji se prospe iz kofica.

Donja glava elevatora moze biti zatvorenog (s1. 150) iIi otvorenog tipa. Prvi tip se upotrebljava za nepokretne elevatore. Prijemni levak zatvorene donje glave treba postaviti' tako da njegova donja ivica bude iznad ose dobosa donje glave, a sa strane gde kofice silaze sa dobosa da bi se povecalo punjenje kofica.

Otvorena donja glava se upotrebljava u konstrukcijama koje se primenjuju za istovare vagona, slepova itd. Ovakva konstrukcija dozvo­ljava neposredno zahvatanje materijala koficama iz gomile.

Zatezni uredaj donje glave je obicno izveden pomocu zavojnih vretena. Dno oklopa donje glave je izradeno obicno poluokruglo radi lakseg zahvatanja materijala. Oklop donje glave je zavrtnjima vezan za temelje.

14 - Transportni uredaji

209

GLAVA X

UREDA.JI NEPREKIDNOG TRANSPORTA BEZ VUCNOG ELEMENTA

43. ZA VOJNI TRANSPORTERI

Zavojni transporteri, u kojih je radni element jedna iIi vise zavojnica, upotrebljavaju se za transport rasipnih materijala, a njihove lr.onstrukcije se ponekad primenjuju i za prenosenje nekih komadnih ~reta.

Zavojni transporteri se cesto upotrebIjavaju ne samo kao trans­portna sredstva v~ i kao masine za izvesne tehnolcske operacije, npr. za mesanj€ materijala.

Noseci element zavojnog transportera (51. 151) jest zatvorell: Zleb, po kome se klizanjem premesta materijal 1, guran radnim povrsmama

1 2 1

S1. 151

zavojnice 2; osa zavojnice se poklapa s osom zIeba. Zavojnica se okrece u lezistima 3; obrtanje zavojnice se postize pogo nom 4, koji .~e u ov?m slucaju sastoji od elektromotora, spojnica i redi.Lktora. MaterlJal se ~lpa kroz ulazni otvor 5, a moze se prosipati i kroz donje o!vore postavlJene na dnu zIeba 6; donji otvori se obicno zatvaraju zasuruma.

Preimuestvo zavojnih transportera u poredenju sa drugim tipovima transportera je u njihovoj manjoj tezini i manjim dim~nzijama .. M~te­rijal se zavojnim transporterima prenosi kroz zatvoren zleb, pa Je tIme ostvaren rad bez prasine. Osnovni njihov nedostatak je u veeoj potrosll:ji energije usled klizanja materijala po zavojcima i po zlebu ~ ~ habanJu povrsina zavojnice i zieba. I.~ tih razlo~a se o~i t;ransp.~rten 1 u~otreb­Ijavaju za premestanje matenJala na krace rastoJanJe, oblcno do 30 -.-40 m.

210

, . Zavojni . transport~ri sluze za horizontalno prenosenje materijala lli ~od ugloI? do 20", ali se mogu upotrebiti i. za vertikalno prenosenje nekih matetlJala, npr. cementa (s1. 152). " Kr~tanje mate:-ijala naviS€ nastaje usled sila trenja izmedu mate-

~lJal;'l . kOJl se pr~mesta i yertikalnog zIeba (oluka); ove sile trenja se J~~IJaJu usled p?J~ve. cen~rlfugal~e sile materijala koji se okrece u zlebu zaJedno sa zavOJnIcom. Slla trenJa usporava kretanje ces,tica materijala

S1. 152

pris~Javajuci i~. d,a se s~orije. krecu od zavojni?e, usled cega se one, kli­zaJUCl po povrsml zavoJaka, lstovremeno okrecu i kreeu naviSe.

. pa bi se y la~se predstavila shema kretanja materijala, moze -se z~lshtI. da su cestl~e materijala koje leze na zavojcima zavojnice sje­d~n~ene 1 da obrazuJu navrtku. Ako se zavojnica i navrtka, koja je ria nJoJ navrnuta, okrecu oko svoje zajednicke ose istom ugaonom brzinom. navrtka se nece re~ativno kretati prema zavojnici. Ali ako ugaona brzim~ nav;rtke bude manJa od ugaone brzine zavojnice, ona ce se, pored okre­tanJa, kretati i po duZini zavojnice.

Kapacitet zavojnih transportera se obicno krece.OO 20 do 40 mS/h a pri vecim dimenzijama zavojnice moze biti i 100 malh. '

Po broju hodova zavojnice, zavojni transporteri mogu biti jedno­hodi ill vi~ehodi. Visehodom zavojnicom materijal se intenzivnije pre­nosi nego Jednohodom, tj. kapacitet transportera je veeL

211

Po konstrukciji zavojnice, ovi transporteri mogu biti sa punom zavojnicom (s1. 153a), sa trakastom zavojnicom (81. 153b), sa profilisa­nom zavojnicom (81. 153c) i sa lopatastom zavojnicom (s1. 153d). Izbor tipa zavojnica zavisi od vrste materijala koji se transportuje.

Vrlo rasipni materijali (cement, gips, pepeo, suvi pesak) transportuju se punim zavojnicama pri koeficijentu punjenja zIeba Ij; = 0,30 + 0,45 i broju okretaja zavojnice 50 do 120 o/min. Komadasti

S" [J

u d/ 81. 153

materijali (krupni sljunak, pescar, krecnjak, sljaka) transportuju se trakastim iii lopatastim zavojnicama; koeficijent punjenja zIeba je t~ = 0,25 + 0,40, a broj okretaja zavojnice je 40 do 100 o/min. Testasti i mokri materijal (mokra glina, beton, cementni rastvor) transportuju se lopatastim iIi profilisanim zavojnicama, pri stepenu punjenja zleba ~=O,15+0,30 i broju okretaja zavojnice 30+60 o/min.

Pravac kretanja materija1a u zlebu zavisi od smera okretanja zavojnice i od pravca zavojaka.

Zleb zavojnog transportera se sastoji od odvojenih delova duzine 2+4 m; delovi se izraduju zavarivanjem od celicnih limova debljine 4+8 mm, a na krajeVima imaju obodnicu od valjanih ugaonih profila, koji istovremeno sluze za ukruci vanje pojedinih sekcija i za njihovo medusobno povezivanje. Ceo zleb je sa gornje strane pokriven poklop­cima, koji sprecavaju izlazenje prasine iz transportera kad ovaj radio

212

. Transportna zavojnica se sastoji od . .. v •

cevl) , na koju su pri'l.sareni celiCni z ... osovm~ (oblCno .lzradene ad presovanih delova debljine 3 +6 mm a~~cl .l~radenl od .0dvoJen~, obicno razre.~a~ih prstenova, koji se zatim ;azvl~~~c~s p~:~gu !zraditi 1 u ob~ku pOVrSlnl. e avaJu prema zavoJnoj

Za vrlo grube materijale koji brzo h b . upotrebljavaju se zavojnice izradene od oda ~lU .~adn~ ~elove u.redaja gvoMa. Z~or izmedu zavojnice i unutarnje ~~~~ne s:1 ~la . oda ~lvenog

Vrahlo zavojnice je na svakih 25 ...... 3 . ze a lev. -:-8mm. se vezuju za gornji dec zIeba iIi za nleg~ mb o~lonJeno na lezl~ta, koja one kojom se krece materi' 1 d . . vu 0 nu stranu, suprotnu od lez~ta, vratilo mora imati i ~aor~~ utl~~Jem o~etanja .~av?jnice. Osim sHu zavojnice. I lezista i ugornik ~~~Jal~.~.1e.Z1st~, 1I:OJ1 prima poduznu trenjem klizanja Hi trenjem kotrlJ' . u 1 1 lzve enl tako da rade sa

P . . anJa. ogon zavoJnlce se izvodi po obicnoj h .

_ . preko reduktora. Vratila zavojnice i redu~t eml pogona. transJ:!o::tera kOJa moze raditi i pr; malim odstu an'i ora se ve~uJu spoJnlcom vratila elektromotora i reduktora ve~uJ'~ ~fa pt"!'$.avaca ob:J~ osa, dok se s l<.:nom spolnlcom.

44. INERCIJ ALNI TRANSPORTERI

Inercijalni transporteri ·se upotreblja~aju za trans ort .. materijala, kao i za dodavanje (hranjenje) mated)' ala drug 1m trarnsaslpponrlth_ nim uredajima.

-oj ---maimfY

r /

6) 81. 154

213

Njihov osnovni deo je zleb (korito) (s1. 154), koji se krece osci­Iatorno.

Kretanje materijala po zlebu se postize adhezionom sHorn izmedu materijala i zIeba, koja pri kretanju ziebova napred, obezbeduje kre­tanje materijala napred zajedno sa zlebom, dok je pri kretanju zleba naza~, ista sila (adheziona) nedovoIjna za zajednicko kretanje zIeba i materijaIa, te materijal klizi po zlebu. '

Prilikom zajednickog kretanja zIeba i materijala napred, kineticka energija materijala raste i trosi se na njegovo kretanje i kad se zleb povrati unazad; tada zleb proklizava ispod materijala. Da bi se teret pre­mestao u istom pravcu, potrebno je da sila trenja izmedu materijala i zIeba, iIi ubrzanje zIeba pri hodu napred i nazad ne budu jednaki.

Transporteri s oscilatornim kretanjem ZIeba dele se na:

a) transportere sa stalnom sHorn trenja (stalnim pritiskom tereta na zleb) (sl. 154a);

b) transportere sa promenljivom sHorn trenja (promenIjivim pri­tiskom tereta na zleb)' (s1. 154b).

Zieb transportera prve grupe (s1. 154a) oscilatorno se krece gra­deci nesimetrican dijagram brzina, pri cemu prilikom hoda zleba unapred brzina ravnomerno i blago raste, i teret se, zahvaljujuci sili trenja, krece zajedno sa zlebom: na kraju hoda kretanje zIeba se naglo usporava, i materijal po inerciji produzuje da se krece nap~ed klizeci po zlebu. Pri hodu zIeba unazad njegova brzina naglo raste, i materijal po inerciji produzuje da kHzi, kao i na kraju prethodnog perioda kretanJa zIeba, sve dok pri kraju povratnog hoda brzina zIeba ne opadne, i materijal ne pocne da se krece opet sa zlebom. Ovakav nacin kretanja zIeba moze se postiei primenom krivajnog mehanizma sa njihajueom polugom (s1. 154a), Hi sa pneumatienim Hi hidraulicnim klipnim pogonima. U drugom tipu transportera, sa promenljivom sHom trenja, ~leb je postavljen na nosace nagnute pod izvesnim uglom prema vertikali (~, te je zbog toga i pravac osciliranja pod izvesnim uglom prema zlebu (strelice na sliei). Pri kre­tanju unapred, zleb se istovremeno i podize, dok se pri hodu unazad pn· i spusta. Pri kretanju zIeba napred s ubrzanjem, vertikalna kompo­nenta sHe inercije povecava pritisak tereta na zleb, dok je pri hodu nazad smanjuje, cime se, znaci, postize promenljiv pritisak na zleb, pa i pro­menljiva sila trenja.

Ako je vertikalna komponenta sile inercije manja od sHe teze (s1. 1Mb), tj. m' a' sin a.<m· g, teret se premesta po zlebu klizanjem; u slucaju da je rn:. a' sin a.>m· g, teret se odvaja od zieba i kreee se »podskakivanjem«.

Po frekvenciji i amplitudi osciliranja Zlebova, ovi transporteri se mogu podeliti na sledeee grupe: ,

1. Ijuljajuee transportere (s1. 154a), sa malim brojem oscilacija u minuti (50+.100) i sa vecom amplitudom (100+300) mm;

2. tresu{:e transportere (s1. 154b), koji rade sa 300 do 500 oscila­cija u minuti pri amplitudi 10+20 mm;

3. vibracione transportere, ciji broj oscilacija iznosi 1000+3000 u minuti, a amplituda 1,5 + 5 mm.

214

jesu:

Osnovni nedo~taei inercijalnih transportera jesu: a) ~ri r:adu Sl).avljaju znatne dinamicke sile koje izazivaju osci­

llranJ e noseclh konstrukcij a; b) relativno mal en kapacitet; c) kapacitet se brzo smanjuje pri transportovanju materijala pod

nagibom prema horizontali; d) vee a potrosnja energije nego trakastim i lancastim transpor-~~ -

Preimuestva inercijalnih transportera nad trakastim i lancastim

a) jednostavnija konstrukcija; b) niza cena; c) mala osetljivost prema neravnomernom priticanju materijala.

215

GLAVA XI

EKSPLOATACIJA DIZALICA

45. PREUZIMANJE DIZALICA

Svaka dizalica koja sluZi za nosenje tereta tezih ad 100 kp i u koje se dizanje ostvaruje namotavanjem uzeta iIi lanca na dobos, mora biti, pre svega, snabdevena svim tehnickim podacima da bi njena eksploata­cija bila sto uspesnija. Isto tako, radi sigurnosti u radu i zaStite Ijudi koji rade sa dizalicom, organizacije u cijim se pogonima nalaze dizalice moraju se pridrzavati higijensko-tehnickih zastitnih mera, koje su pred­videne Pravilnikom ° higijensko-tehnickim zastitnim merama pri radu sa dizalicama (81. list SFRJ, br. 29, od 15. jula 1964. god.); sastavni dec ovog Pravilnika cini i Tehnicki pravilnik, koji propisuje uslove koje treba da zadovolje pojedini delovi dizalice.

Kako su radne organizacije dufne da se pridrzavaju Pravilnika, potrebno je posvetiti odredenu paznju preuzimanju dizalice od proizvo­daca da bi se dizalica nesmetano mogla upotrebljavati i da bi 0 njoj mogla voditi odredenu kontrolu ekipa ljudi zaduzenih da se 0 njenom radu staraju.

Pre pustanja u pogon, odnosno pre postavljanja zahteva za odob-renje upotrebe, dizalica mora biti snabdevena maticnom knjigom i kon-trolnom knjigom. . y"

- Maticnu knjigu nabavlja i u nju unosi podatke prolzvodac dlzahce, odnosno privredna organizacija koja vrsi montazu dizalice. l! maticn~ knjigu se unose karakteristike dizalice i tehD:i~ki podaci, ka<;> 1 rezultati probnog ispitivanja. Ove podatke mora oventl odgovorno bce proizvo-daca, i to pre predaje dizalice korisniku na upotrebu. .

Kontrolnu knjigu nabavlja korisnik dizalice. U nju se nB;Jpre, ~~e puStanja u pogon, unose podaci 0 lokaciji i eventua~~oj prom em 1.okacIJ: dizalice. Docnije se, u toku rada, u kontrolnu knJlgu uno~e SVl. os!al1 podaci, kao evidencija 0 periodicnim i v~nrednim. preg~~dlma dlzahce, evidencija ° remontu i opravkama, kao 1 zapazanJa pnllkom pregleda i posle izvclenih opravki. ...

Ako je dizalicu izradilo vise proizvodac.a u kooperaclJl, p,odat~e u maticnu knjigu unosi svaki proizvodac. za svoJ deo, ?O~ pred.uze~e k.oJe izvrsi montaiu uno~i podatke 0 rezultatlma probnog lsplhvanJa dlzahce.

216

.. Pre ne~o s~? diza!icu ~rimi proizvodac, odnosno pre ne 0 5tO ._

vre,?na . orgam~!1clJa "foJa prima dizalicu zatrazi od nadlezn~g or ~~a s!uzb~ l~pe~cIJe rada re.g~str.a~iju .dizalice, mora se izvriliti probno 1s i­tlvaJl1Je dizalic~. ~e~ult~tl 1~p1t:vanJa moraju se uneti u maticnu knji~.

P:<;>~no. ~splt~vanJe dl~ah~e vrsi komisija od tri clana. U sIucaju da se ~1 1~p1trvanJe nove d1zahce pre predaje na upotrebu, i to dizalice sa masm~kim pogonom nosiv{)sti preko 1000 kp, k~isiju sacinjavaju pr~s~vnlk, odno.sno zastupnik proizvodaca dizalice, predstavnik kori­smka 1 predstavmk nadlezne sluzbe inspekcije rada.

. . U slu~.ajevima k~da se dizalica prima posle rekonstrukcije glavnih nJe!uh .noseclh delova 1 delova pojedinih mehanizama, kao i posle pre­m~tanJa. na. drug~ I?esto rada (gradevinske dizalice i s1.), komisiju za pnJem. dlZ~;l1ce sacInJavaju rukovodilac pogona za odrzavanje dizalice iIi m(. e~a~lzacIJe, ?dnosno neko .drugo strucno lice u privrednoj organizaciji mzenJer, t~hmcar), ~kovodilac pogona u kome dizalica radi (sef pogona posl~oda) .1 rukovodllac. sluzbe ~igijensko-tehnicke zastlte, odnosno drug~ ovla~c.~no 1 v~~ovo~no. !lce za slgurnost pri radu u organizaciji. Ova ista kom1S1J~ vrSl ; perlOdicnoe .preglede dizalica. Ako radna organizacija ne raspolaze strucmm ~adro.Vlma :a obavljanje navedenlh poslova, moze za takve poslove angazovah strucnu ustanovu iIi organizaciju.

., D~alice se podvrgavaju probnom ispitivanju da bi se proverila nJlhov~ sl~urnost u r~du. Ovo p!ob~o ispitlv~nje se vrsi kako pre upot­rebe vC:UZalice (novopro~edena dlzahca) tako 1 posle veeih rekonstrukcija na~Clto ako su obavlJ.ene na no.s~~oj celicnoj konstrukciji; isto tako, i prl svakom prem~tanJu sa gradlhsta na gradiliste gradevinska dizalica se mora podvrgnutI probnom ispitivanju.

Pl'oI;>~o ispitivanje dizali~~ obuhvata najpre opsti pregled svih de~ova celi~ne nos.:ce- konstrukclJe i mehanizama. Pri tome se ispituju SVI ele:ne.~tl do kO~lh se moze doei ne rastavljajuci konstrukciju; pri pre­gle~u cel~cne nose~e ko?strukcije treba obratiti paznju na kvalitet zava­r:nll: spoJeva, kao 1 na lspravnost zakovanih veza. Osim masinskih del ova dizal~ce, yP?trebn.o je izvrsiti pregled i ispitivanje elektricne instalacije, kao 1 zastltI?-0g 1 gromobr~ns~og. uzemljenja, izvrSiti kontrolno merenje otpora zemlJovoda, uzemlJlvaca 1 ukupnog otpora sistema.

NaJvaz~iji deo probnog ispitivanja dizalice je probno staticko i pr?bn.o dinamlcko op!erecenje dizalice. Dok se probnim statickim opte­rec.enJem proverava slgurnost uredaja za dizanje i prenosenje tereta kao c~line, pro~ni~ di~amicki~ opterece~jem. se proverava ispravnost i pra­Vll~o. funkclOmsanJe meharuzama za dlzanJe i prenosenje tereta i njihovih kocnlca.

Probno staticko opterecenje vrsi se sa teretima vecim od dozvo­lj.ene. nosiv~sti ~iza1ice, i to zavis.n0 od veliCine maksimalnog tereta: za dlzalice nOSlvost! do 20 Mp, probm teret je veei od maksimalnog za 250f0' za nosi.vosti ?d ~0-50 ~P, probni teret je veei za 5 Mp od maksimalnog teret~ 1 za dlzahce noslVostI preko 50 Mp, probno optereeenje je veee od maks1malnog za 10~/o.

Prvo probno staticko optereeenje se vrsi na taj nacin sto se teret podigne na visinu od 100 mm od poda i na toj visini se ddi 10 minuta. Posle 10 minuta teret se spusta na tle i proveravaju se eventualne defor­macij.e na dizalici. Za vreme probnog statickog opterecenja dizalice teret

217

se postavi na mesto gde konstrukcija dobija najveci ~gi~, kOji, treba( ~~m~-sa proracunatim, odnosno sa dozvolJemm ugIbom ,700 '

riti i uporediti

-=-_l_)L 0 cemu se podaci nalaze u maticnoj knjizi. '1200 ' " ' t defar

Ako se posle prvog probnog statickog opterec:nJa r:rIT~~ e h ,-macije na nosecoj' konstrukciji dizalice iIi na delovI,m~ n}en,l m\fm-zam dizalica ne sme biti pustena u rad d~k se ne l~plta!U 1 ne u on: uzro~i Bastalih deformacija: Posle ,ov~ga, dlzaltca se mora ponovo pod vrgnuti probnom statil:kom opterecenJu, , '

Kao sto je vee naglaseno, pro\;l,no staticko opte~ecenJe se mora , .'ti i posle rekonstrukcije iii opravke dizalice, kao 1 posle.,promene ~~~:S~ije, U ovim slucaj.evima probno statick? opterecenje se vrSJ sa tere­tom vecim za 10% od maksimalnog dozvolJenog tereta, .. '

Probno staticko opterecenje dizAlica, sa pr~me.nIJlvlm, dohvatom (dizalice sa strelom) vrsi se i na najmanjem 1 na naJv,ecem, ~oh~t:~kteri_

Ukoliko dizalica sa promenljivim dohvatom Ima, Vl~~., a sticnih nosivosti, pro~no ~ta~icko ,oPte,recel~~~sedO~~'~~ulZ~~=~~, z~d~:~~~ nosivost, posebno prl naJvecem 1 naJmanJ uglu njegovog naglba, ...,' r-

Dinamicko probno opterecenje, koje se, vrsI radI p~overet::~m

nost,ianraI.mda z~vifooioe~~n~:J'~:c:a n~~:e~:;imdi~~f~~a~!~ o:r~~~~f ~~pitivanje uvec d d' r traje u zavisnosti od uslova ra a lza Ice. . . .' .

Tek kad se, posle statickit: i dinamickih prob~lh :~pltl\,:~n~~'m~~ij; statuje da konstruk~ija ~ije, doblla s~l~e def~~:::a~~~Pi~~:O~l maticnoj za probno ispitivanJe dlzahce, I?otvr uJu SVOJI . knjizi da se dizaIica moze pustltl urad.

Kad komisija za probno ispi.tiva~j.e ~izalice izda dOZ,VO;~, ~.~~e~a~~ je izvrsiti re~ist,:"acij~ diz~ic: ~ P~:~:~lt~l~~~~e~~S~~~~ij~nJ:ada. bn vrsi ovo odobrenJe l~daJe na :~m. 0 onom nosivosti vise od 1000 kp; registrac~~u diz~hca ~a'hmda~mf.klm(ifp!d 1000 kp nosivosti) vrsi komisija registracIJu mahh ruC~l ,.lza lca same privredne orgamzaclJe. . d

• Y k" punjenim tehnickim podaclma, ra na Pored matlcne nJlge sa po d bi' anje odobrenja za pustanje

organiza?ija. je d~in: ~a ~z z:e~~~k~a d~ku~entacijU potrebnu za pra­urad dlzahce prl '! 1 .r ce u kao sto su shema elektricnih veza vilno oddavanJe. du:allCe u pogonu'mazivan'a svih mehanizama, skica na uredajima dizal1ce" sheI?a ,pod sti Jdnosno potvrde 0 kvalitetu nosece konstru~cije, sk}.ca dlzal1ce, a~e 'a' i konstrukcije itd, Obim pri­materijala vamih ~.os~clh. ~elodva ~f: tJkomplikovanosti 'dizalice i odre­lozene dokumentaclJe zaVlSl 0 v~ , duje se posebno za svaku vrstu dlzahce. .

Y , k ., rada izda pismeno odobrenJe za Kada organ sluzbe :u;spel' cIJe me pre dati kvalifikovanom diza-

• . di Ii e u pogon diza lca se s " . d' pustanJe za c . ' . k . uno~i u kont.rolnu knJlgu, 1 lza-lit'lru i on daje posebnu lZJavu, oJa se ' lica se sme upotrebljavati.

218

46. PREGLED I ODR2A VANJE D1ZALICA "t

Jedan od najbitnijih elemenata za siguran i celishodan rad diza­lica j~ prav!lno organizovan rad na njenim' pregledima i opravkama. Orgamzovamm pregledima otkrivaju se i najmanje neispravnosti na eleme;ttima nos~ce .konstrukcije i mehanizma, i na taj nacin se otklanja mogucnost da dlzahca prestane sa radom zbog neznatnih kvarova. Siste­matsko odrzavanje i pregledi dlzalica Cine, u stvari, preventivnu zastitu pogona, sto daje moguenost da se organizuju i unapred planiraju odre­deni remontni poslovi, koii ne moraju da poremete rad u citavom pog-anu koieg diza1lica ~Zuje. NaroC1to u ~1ma grle .roof veCi broq dizaill::a, organxzaciji remontne sluzbe treba obratitl narocitu painju; ona treba da planski organizuje preventivne remonte dizalica na nacin koji je naj­pogodniji za normalno funkcionisanje celog pogona.

Za svakodnevno odrzavanje dizalice dizalicar kome je poverena dizalica ima prvorazrednu ulogu, On je taj koji svakodnevno u toku rada dizalice posmatra njen rad, kontrolise ispravnost i mehanickih i elek­tricnih delova i uocava eventualne neispravnosti.

NaI'!OiCiibu painju diza:JiCai- treba da ])IOSVle!ili. podmaziV.amJj1U taman delova mehamzama. PerlOQICno.stmazanJa, kao.1 vrstu maZlva za poje-. dine mehanizme i delove propisuje proizvod~c dizaIice, i tih uputstava se dizalicar mora pridrzavati. On svakodnevno mora pregledati stanje mazalica, bilo da se radi 0 sistemu centralnog podmazivanja iIi 0 poje­dinacnim mazalicama. 1sto tako on mora voditi racuna 0 stanju otvo­renih zupcastih parova, i podmazivati ih kada je potrebno.

Dizalicar mora stalno pregledati elektricne uredaje i strujne "odove, pritezati navrtke, osigurace i s1. ne dozvoljavajuci da se stvori mesto varnicenja iIi prekida struje.

S obzirom na vremens'ki termin u Rome ~~se vrse, pregledi dizalice mogu biti: .dnevni, nedeljni, meseeni, polugodisnji, godiSnji, generalni i vanredni pregledi. .

Dnevni pregled dizalice vrsi dizalicar pre pocetka rada i u pau­zama u toku rada. Sve uocene kvarove dizalicar mora, prijaviti svom neposrednom rukovodiocu.

Ovim pregl-edom diza'!icar vizuelno uocava eventualne neisprav­nosti; istovremeno se vrsi i kontrola podmazivanja. Ovim pregledom se proverava ispravnost klesta za pricvrscavanje dizaIice. za kransku sinu, glavnih sklopki, komandnih uredaja, zvucnih i svetlosnih signala, ure­daja za pokazivanje polozqja kraka (u dizalica sastrelom), kocenja, glavne razvodne table, lanaca, uzadi, tockova, kranske staze, oduzimaca struje, kliznih vodova, gipkog kabla za napajanje strujom, uredaja .za automat­sko namotavanje kabIa, grabilice i ostalih naprava za . hva'tanje tereta.

Nedeljni pregled dizalice vrse bravari i elektricari ekipe za oclrza­vanje dizalica, i to u pristlstvu dizalicara. Pored opisanih radova dnevnih pregleda, nedeljnim pregledom se obuhvataju i sledeci radovi:' pregled kranskih ~taza s odbojnicima, pregled i podmazivanje lezaja mehanizma za kretanje, okretanje i za .gibanje strele (kraka) dizalice, pregled celo­kupne celicne uzadi ugradene u dizalici, pregled i podmazivanje oso'Vina koturova i zglobova na dizalici i sl. U elektricnih uredaja treba pregle­dati spojeve na sklopkama i uredajima za upravljanje, zatim centralne

219

klizne prstenove i cetkice elektromotora. Dalje, potrebno je ocistiti kon­takte na kontrolerima i sklopkama, zameniti dotrajale kontakte i pro­veriti ispravnost osiguraca.

Mesecni pregled i popravke vrle bravari i elektricari ekipe za 'OdrZavanje dizalica pod nadzorom poslovode te ekipe. U ovom pregledu potrebno je pregledati ce]okupnu konstrukciju dizalice, narocito kon­strukciju kraka i kontratega i sp'Ojeva na njima. Dalje, potrebno je pre­gledati sve reduktore mehanizama i doliti im ulja ako je potrebno. !sto tako, potrebno je pregledati i sve kocnice uredaja, podesiti ih, a dotra­jale obloge papu-ca zameniti. Ovim pregledom treba izvriiti i sledeee radO'Ve: pritegnuti zavrtnjeve na lezajima, spojkama i kucistima red uk­tora, pregledati veze uzadi sa dobosima i na svim drugim mestima, kao na grabilici, kuki itd.; proveriti ispravnost 'automatskog iskljucivanj~ struje za krajnje polozaje kraka, mosta, macke, tereta i dr.; pregledatl elektricne vodove, narocito one koji vode od glaWlih sabirnih cetikica do motora, kontrolera i otpornika; pregledati klizne vodove, oduzimace struje i zastitno uzemljenje.

Polugoois.nji pregled vrSi· sfirucna kom:isija ol'ganizacije; popravke vtse bravari i elektricari ekipe za odrzavanje dizalica pod nadrorom. tehnickog rukovodioca.

Ovim pregledom se obavljaju sledeei poslovi: pregled zu.peanika u reduMorima i zamena ulja u njima; pregled swh kotrljajucih i kllznih lezajeva na dizalici; pregled kolica, osorvina i toekova mehanizma za kre­tanje dizalice; sistematski pregled celokupne elektri~e i:r:sta;}acije; pre­gled i ispitivanje izolacije namotaja e1ektromotora I cetklca eletktromo­tora i podmazivanje njihovih lezajeva.

Godisriji pregled dizalice obuhvata, uglavnom, sve radove iz po.l.u­godis.njeg pregleda, a uz to joo i pregl~d celioCue no~e(:e k~nstrukcIJe! na kojoj treba proveriti ispravnost naroclto napregnu1lih spoJeva. I ovaJ pregled vcii strucna kamisija organizadje sa:stavljena prema odredbama Tehnickih pravila.

Generalni pregled i rem<>;nt dizalica ~oJ~ su u s~~lnom ~ogon~ vrsi se svake trece godine. Ova] rok se moze 1. prOme!ll~l u. zavls~os,tl od rezima rada dizalice; 0 ovome, prema p'Otrebl, odlucuJe lIce kOJe Je u organizaciji zaduzeno za sigurnnst pri radu sa dizalicama.

Osim dosad nabrojanih poslova u prethodnim pregledima, gene­ralnim pregledom i remontom se menj~j~ oste~eni, istroseD;i. ili . do~ra­jali delovi pojedinih uredaja, sklopO'Va ill .n~sece konst~el~e. dlzalice. Pored ovoga, vcii se i ispitivanje svih uredaJa 1 sklopova pOJt;?~ih delC?va konstrukcije, a pose-bno cele dizalice, prema odredbama Tehnu'Cklh pra~~.

Generalni pregled i ispitivanje di~alice v:r:si st:.u~na .komlSlJa sastavljena po odredbama Tehnickih pravlla, ~ kOJu saCillJavaJu r~ko­vodilac pogona za odrZavanje di~~~ka, rukovo?llac p~~ona u kom: dlza­lica radi i rukovodilac sluZbe higlJensk:o-tehnicke zastlte u radnoJ orga­nizaciji.

Da bi se obezbedila sigurna eksploatacija kranova u vremenu izmedu dva generalna remonta, tj. da bi. se znal.o koje ~e~e delove u remontu treba zameniti, p'Otrebno je znati do.Z\:~lJenu. vehcI~u poha~a­nosti pojedinih elemenata mehanizama. P,oznaJl;lcI granl~e t.rosenJa P?Je­dinih delova, moguce je s uspehom orgamzovatl preventlvm remont I ne

220

?o::voliti da iznen~4!ilf:l l?m nekog del a zaustavi dizalicu za vre ~.A~~en~~:~~e u t~;ahJe IZVrsenje p~~r:a radov~ na ncestima gde ~~ ~~~~: senih delova pre njY:o~g~!~~IUZltl kao knterijumi za zamenu istro-

Kovanu kuku ako joj se otvor d' . v , •

vanje tereta istrosi ~ise od 1001 d . ~a rz1anJe uzet~ ~h lanca za vezi­kr· d 1 k k 0 0 Vlsme g avnog horlzontalnog preseka

v IVOg e a .u e, tre~a, povuei iz upotrebe i zameniti novom. Celicha ~!~~ ~:bf:~~~ub:am12en(ltll kad1a broj !skidanih- zica prede vrednost odre-

. g ava I, odelJak 11). ako J·e L~n~i z~ ~zB?~e Hi ~a vezivanje tereta moraju se zameniti novim

a anJ~ aXI v e ~ece za 100/0 od precnika preseka nove karike. t1 habanJe zU1?c~mka prenosnika pojedinih mehanizama treba pri

~emon u proveravatI, 1,. ako ~e, ':'aCe nego sto je propisano uobicaienim orm~ma, potrebno, Je lzmemb Ih da u pogonu ne bi doslo d i·

:::~:a!no 5~ozvolJeno ~:osenje zupcanika u prenosniku meh~ni=~vz~ metal i ~~/o UO o~!.li~eb~Jme zuba u hkra~lOva koji prenose rastopljeni k .. ranova; u me aUlzama za kretanje i okretanje o~a~o~f!· kOJ] Pbenose rastopljen ~etal, dozvoljeno habanje zubaca je 100/0 od e b J;?e zu a, dok se u, osta:~h kranova dozvoljava habanje od 20%

de.lJme zub,a. Na 0.vaJ nacm, kada se znaju norme pohabanosti ~erenJe~ se, pr!. remontlma, utvrduje stanje zupcanika oojedinih meha~ mzama 1 odreduJe vreme njihove zamene. -

Ako. se pri duz~j. e~ploata~iji pojave prstenaste grebotine (risevi) na rukavclma tra~~mls.lOmh vratlla, brusenjem se mogu otkloniti; pri tome: se ;IDora VOdltl racuna da se precnici rukavaca vratila mehani7 ama za dlZanJe ne s~ej~ smanjiti za viSe od 50/0, a rukavci vratila mehani­zama za kretanJe Vlse od 100/0.

.. Narocit? je opasn~ ako u eksploataciji oslabi veza izmedu delova spoJmca. Iz tlh razloga Je potrebno zameniti spojnicu ako su se otvori rupa za zaYrtnjeve prosirili iIi postali elipticni.

Ako se pojave neispravno'Sti na delovima donje koturace tj na koturi:na, travem, oS~n;ici donje koturace, navrtkama, kuki' (iz~zev hab:mJa otvora kuke) It?" kotu~ace v~.e ne opravljaju, vee se zamenjuju noy~. Isto ta~o z~~enJuJu se 1 lezlsta sa kotrljanjem na kojim su se pOJ~Vlle pukotme, III se pohabale povrsine kotrljanja iIi se pak razla­baVlo (pohabao) prsten za drzanje kuglica (valjaka).

~rili~om remontnih radova potrebno je kontrolisati i tockove krana 1 !t~hca (macke). Pri tome odstupanje precnika tocka od normal­nog .precUl~a ne treba da bude vece od 0,005· DI (gde je D I _ nomi­nalnl ~recmk t,ocka); u konusnih tockova meri se po srednjem precniku. Hab~!lJe obodmc~ t~kova ne sm,e biti ,:rece od 40% od prvobitne njihove deblJ~ne. TockoVl CIJ~, su se. dl:rr:enzlJe promenil: vise od pomenutih nOrIDl mogu se opravltl navarlvanJem sIoJa materiJala a zatim obradom brusenjem i termickom obradom. '

Koture,. ci~i se zleb Zc: .uZe ner~vnomerno pohabao, moguee je ponovo obradlvatl (?a strugu III brusenJ em) , ali tako da debljina zidova zIeba ne bude manJa od 80% od prvobitne dimenzije. Zlebovi celicnih koturova mogu se navarivati (i docnije obradivati) 'i na taj naNn im je moguce produziti vek trajanja.

. 221

Cesto se, usled nepravilne eksploatacije, na,ollodima kocnih dobo~a jav~jaj~ ogrebotine. Radi efikasnijeg rada kocniea, kao i radi duzeg veka traJanja oblog

a i samog kocnog dobosa (usled intenzivnijeg odvodenja to,p~ote), potrebno je ove defekte otkloniti. Oni se, po pravilu, ¢tkla­

nJaJu. b~senjem tarnih povrsina kocnih dobosa; potrebno je sa~o, u slucaJevlm

a kada su grebotine dublje, prethodno proveriti cvrstocu

(jaCinu) kocn.>g dobosa. .'. \ Poremecaj sklopova delova mehanizama, narocito delava koji se

spajaju sa toleraneijama, jedan je od cestih uzroka lomova na krano­vima. Iz tih razloga , kada do poremecaja sklopova do de, takve. delove, kao sto su polutke spojniea, tockovi, zupcanici, koeni dobosi, dobosi za uZad, lezista sa kotrljanjem i svi delovi koji se spajaju sa rijima,

potrebno je zameniti. . . Kao sto se iz plana odrZavanja. mogio videti, ,i noseca celicna kon-strukcija je podlozna kontroli pri pregledima. Pri tome llarocitu paznju treba obratiti na pojavu pukotina na elementima konstrukcije Hi na njihovim spojevima. Pri tome, ako povrsina preseka elementa nije oslabljena vise od 50/0, pukotina moze biti zavarena; ako je element vise ostecen, pukotinu treba ,prekriti" podvezieama,

Pri remontu dizaliea potrebno je pridriavati se odredenih tehnic-kih uslova koji se odnose na celicnu konstrukciju, na mehanizme i nji­hove delove, na elektricnu opremu, na tehniku uhodavanja remonto-

vanih mehanizama itd.

CeLifna noseca konstrttkcija se podvrgava remontu prema

utvr­aenoj tehnickoj dokumentaciji i propisanoj tehnologiji.

priprema elemenata i njihovih ivica za zavarivanje vISi se reza-njem mehanickirn putem Hi aparatom (gasno). Da bi se izbegl

e pojave

koncentracije napona, koje su uzrok prevremenih lomova, za suceone spojeve treba birati elemente iste debljine. Ako se ipak moraju suceono zavariti dva elementa razlicite debljine, potrebno je deblji element blizu iviee zakositi da bi se obezbedio blag prelaz izmedu delova.

Same celicne delove je moguce, u zavisnosti od njihove debljine, ispravljati i savijati u hladnom iIi toplom stanju. Elementi debljine do 5 mm mogu se obradivati nahladno, dok deblje elemente treba zagre-van najpre do temperature ervenog usijanja, obraditi ih, a zatim osta-

viti da se lagano hlade na vazduhu, Pri spajanju konstrukeija od tankih limova nadvisenje jedne ivice nad drug

om na suceonim spojevima ne treba da prede 1 mm pri auto­

matskom zavarivanju, ill 1, 1,5 i 2 nun prj rUcnom varimju (i to za deb­Ijine delova do 10 mm, od 10-20 mm i od 20-30 mm); na preklopnim spojevimu zazor izmedu limova ne treba da bude veCi od 1 mm pri auto­matskom zavarivanju, i1i pri rucnom zavarivanju 1 mm zl1 limove deb­ljme do 5 rom, 1,5 rom za limove od 5-12 mm debljine i 2 mm za limo

ve

debljine od 12-25 mm. PreporuClije se da se spajanje stapova resetkaste konstrukcije izvodi ceonim savovima, tj. savovima U1Pravnim (okomi

tim) na pravac

Za obavljanje zavarivackih poslova pri remontu celicne nosece dejstva sileo konstrukcije moraju se obezbediti visokokvalifikovani varioci. Isto taka moraju se ostvariti svi potrebni uslovi da bi se dobili kvalitetni zavare

ni

222

spo . T . Jev!. U, pre svega t b . . pnpremiti, odn(lsno'"ru;br~e ~,ot~,:brati odgovaraj"uce elektrod otvorenom prostoru 'r OClS Itl delove koji se a" ~, a zatim sferskih taloga adno mesto treba zaStititi od i· JaJu, Prl radu na . . e)stva vetra i atmo-

Posle' obavljenih ' ;.Gvedene varove N " za,varlvackih poslova potr b ' pukotma, krate;a a savovlma. zavarenih mesta ne ~ no l~e kontrolisati Sva zavarena me~t:eprovarem~ delova sava, nesim 0ZV:~ Java ~e pojava vere savova: VizuelniPotrebno Je proveriti. Postoje S~!~IC"?OSt .gava i s1. sko i drugo ispitivan' pregled, 1?ehanicko ispitivanJ'e u eeekm-:tode pro-S ,Je zavaremh mesta. zora a 1 rentgen~

, avremem kranovi se 1 ' veze 1 veze ostva ug avnom lzraduju zav" . mootaznlh delcv/~e ;:,vrtnjevima. se, pc pravilu, ar~~~;e:-n., Zakovane porta i montaze Ot ,Je Je podelJena konstrukcij! d' ni

uJ'! za vezu

sa manjim preC~jko~or~ zab,zavrtnj~ve ili zakivke u ~aoclet:kSeg ~ran~­prema potrehi, a I se pn montazi (precniei t u se lzraae o vora) povecali

Mehanizmi i njiho . d l . kranova je izrada "Vl, e OVt, Osnovni prinei u ' delo\l-a jedne fabr' nJlh~vlh meJ:lanizama od st~nd sa~emen0.J ,g~adnji novati iz postOjeCi~e: ~~ko se mz razlicitih mehani~rdmh, u!llflClranih itd Remo t ' serlJa reduktora, kocniea d ~ ama moze kompo-

tf.~~;:~~~~E~]~~;:=~~i~~~:!~~l~:l?~:~E~!l,iE dotrajalih delovi ~o~~' na taJ, !lacin remont se svodtvlJem mehamzmi Ijavaju u medur~m Oltnl se doen~Je, nezavisno od rada k

samo ona zamenu . ' ,. on om penoou. ranova, osposob-

Na oplsam nacin se re ' na demontazu i montazu d t 7-0ntm ra~ovi neposredno na kranu svode Sve det 1" e a Ja mehamzama.

~~~riina:e;~:~tr,i~e 6:t~~~~~u~r~~~ ;::;:;a~ja c~ic~u noseeu konstruk-P , arum zavrtnjevima, upornim pl v 0 ~osu na oslonacku ,rI montazi transmisio 'h ' ocama ltd.

polutki spojnica, (deo spojnlee nIna I, pogonskih ,vratila ceono baean' 0,0l mm na svaklh 100 . , Jednom vratllu) ne treb d .Ie

RadiJ'alno b " mm ~reemka spojniee, a a prede . aeanJe vratIla p' • ~:~d~d :;;t~ami z; ~::adena bb~o~~J~e~~a~l~~~;~!' :: ~br:.~ da bude

U k

• za neo radena sp h d' - • GlUena spo-oenih uredaJ'a rad" 1 b <;>ro 0 a vratila.

re nosh date u tablici 38, ocnog obosa ne treba da prede v d' IJa no aeanJe k v d •

Tablica 38, ra ijaln0g bacanja radne povrsine Dozvoljena velicina d koenoil dobo.sa

Preenik koenog dobosa u mm

100

0,05

20(}-300 I,

.0,10 . ! 400-500 I ·600-700

0,15 I 0,20

223

Tablica 39 daje vrednosti radijalnih zazora izmedu r~d.nih povr­papuca Hi' trake i kocnog dobosa, u razmaknutom polozaJu.

Tablica 39. • T t k Dozvoljeni radijalni zazor izmedu radnih povrsina papuce lira e

i kocnog dobosa

Precnik dobosa u rom 100 200 300 400 I 500-700

Radijalni zazor 0,5 0,8 1,0 1,25 r- 1,5 u rom

U doboSa za uzad, koji se sa reduktorima vezuju zupc.astim spoj­nicama, ceono bacanje osl.onacke povrsine za koju. se vezuJe zupca~a s ojnica ne treba da bude vece od 0,1 mm na svaklh 500 mm prec!l ~ lobosa Ako na dobosu postoje narezani zlebovi za namotavanJe. uzaO:l, bacani~ povrsin~ zlebova u odnos~ ~a osu d.?bosa ne treba da Je vece od 0,5 mm na svakih 500 rom precnika dobosa.

ELektricna oprema. Kao trolril~ vodovi mogu biti pri~en~eni telicni ugaonici iIi celicne zice; trolni vodovi od bakra upotreblJavaJu se sarno u izuzetnim slucajevima. ..

Ako kran radi u suvoj atmosferi i ako ne po~oJ: opasnost od mehanickih povreda provodnika, do::v?ljeno je postavlJah. k~anove bez zastitnih cevi Hi oklopa. Oklopi za zastltu vo~ova od. meha!llckl~ fo~eda izraduju se od limova debljine 2 .mm. Vod~:? na k~Je moze pa a 1 vaga iIi mazivo moraju biti provucem kroz cehcne cevl. . . . •.

P e pocetka montaze elektroopreme potr~bno je izm·enh ,:,ehcl:rtu t '~olaCije elektromotora, koji za statorske 1 rotorske namotaJe aSlll-

~io~:~ lelektromotora ne sme biti manji od 0,5 Mil, a za elektromotore istosmerne struje od 0,7 Mil. . ..

Metalne cevi kroz koje se provlace ka?loVl ~paJaJu se p.omo~u "alnih kutija iIi spojnica, jer nije dozvolJeno nJ~ovo :z:avanvanJe.

fr~~~ teziti da se kraj cevi dovede do sa~g aparata, III ako Je to nemo-guce najvise na rastojanje od 50 mm od nJega. .. t'

' . 1 c 'a vodova kroz cevi potrebno Ih Je zategn~ 1. Posle p~v a enJ re za re ulisanje brzine pustanja u pogon pOJe­

Izmedu otpo:r:ruka aI?ara~ ko 'i

g se prikljueuju toj aparaturi potrebno

f~n~~r:~r~~~Z:;~a~t~~nj:a koj; ce osigurati izolaciju vodova od prete-

ranog zagrevanJa. .. T Vti otpor Posle montaZe elektricne. o~reme potrebno Je lzmerl lOpS

izolacije, kao i proveriti uzemlJenJe.

. mehani7ama Mehanizme kranova, posle izvrSen~g UhodavanJe b: uhodati bez opterecenja. Pri tome le

generalnogd rem~nt~, pot~: ~~~e radi najmanjepo 15 minuta u sva~

potrebno a m~ amzam . k ana kao i mehanizam za okretanJe stranu; 'hmde~anl~za)m. t

za t~~~t~~!~a ~a r~de po 15 minuta u svaku stranu. (okretm lza lea lS 0

224

Mehanizam za kretanj7 kolica (macke) treba da radi najmanje 30 minuta. Pri uhodavanju meh~izmi moraju raditi mirno, bez udaraca pri pro­meni pravca kretanja. U ovom periodu uhodavanja mehanizama zagre­vanje kucista lezaja ne treba da prede preko 15° temperaturu okolnog vazduha. .

Odvajanje papuca kocnica od kocnih dobosa mehanizama treba da bude jednako po celoj povrsini papuce. U zakoeenom polozaju obloge papucamoraju nalegati na povrSinu kocnog dobooa najmanje sa 75% svoje povrSine.

Sigurnost pri remontu. Kran na kome se vrSi remont, a koji se nalazi na stazama na kojima se krecu i drugi kranovi, ograduje se sa svih strana odbojnicima. Danju na njemu mora biti postavljena crvena zastavica, a noeu crvena lampica.

Pri remontu mostovske kranove treba posta viti iznad zauzetih povrsina izmedu kranskih staza da radnici koji rade na remontu ne bi prolaziIi ispod samih kranova. Da bi se sprecili nesreeni slucajevi, potrebno je obavestiti ostale dizalicare sa susednih kranova 0 pocetku remonta.

Mesto prolaza Ijudi ispod krana u remontu potrebno je ograditi i snabdeti natpisima koji upozoravaju na opasnost.

Pri remontu mehanizama na macki krana, kOja se nalazi na gor­njem pojasu mosta, potrebno je postaviti ogradu dovoljne jacine koja bi sprecila eventualno padanje ljudi.

Za vreme rezanja metala gasnim putem ill za vreme gasnog zava­rivanja boce sa gasom se moraju nalaziti 10-15 m udaljene od mesta rada. Ne treba dozvoliti da se boce nalaze ispod mesta rada.

Radnici koji rade na remontu streIa kranova, stubova i drugih delova celicnih konstrukcija, kao i na montazi mehanizama na njima moraju biti snabdevenf.- sigurnosnim pojasevima.

Lokalno osvetljenje pri remontu treba dobiti iz transformatora iIi akumulatora koji daju struju napona ne vise od 24 volti.

47. OSVRT NA HIGIJENSKO-TEHNICKU ZASTlTU PRI RADU SA KRANOVIMA .

Pravilnikom 0 higijensko-tehnickim zaStitnim merama pri radu sa dizalicama predvidene su zaStitne mere na dizalicama, njihovim delo­virna i uredajima i one, uglavnom, obuhvataju sve poslove koje treba obaviti pri izradi i u radu sa dizalicarna da bi se obezbedila sigurnost Ijudi koji rade u neposrednoj njihovoj blizini. Sve ove zastitne mere se, uglavnom, mogu razvrstati·u one kojih se mora pridrzavati proizvodac dizalica i u obaveze koje mora ispunjavati rukovalac dizalice (dizalicar), odnosno Ijudi koji rade na odrzavanju i remontu dizalica.

propisi 0 zastitnim merama kojih se mora pridriavati proizvodac dizalice obuhvataju uputstva u pogledu konstrukcionih izvodenja poje­dinih delova, narocito· onih koji se nalaze na krajnim ivicama dizalice, sa kojima mogu ljudi doei u dodir. Ovde, pre svega, spadaju propisi koji ogranicavaju najmanje rastojanje ivicnog dela dizalice od susednih kon-

15 - Transportni uredaji 225

strukcija, kao od krovne konstrukcije, stubova, bocruh zidova ita. Nacin izvodenja prilaza dizalici, kao i stepenice za penjanje na dizalicu takode su predmet obrade ovih propisa. Delovi dizalica koje redovno ,treba odrzavati i nadgledati moraju, pomocu propisanih stepenica, lestvica iii prilaza, biti pristupacni radniku bez opasnosti po zivot. Najistureniji" pokretni delovi (mostnih) dizalica moraju pHi obelezeni upadljivom bojom u vidu pruga jednake sirine polozenih pod uglom od 45° (crne pruge na zutoj podlozi).

Kabina dizalicara mora biti smestena i uredena tako da jor diza­licar pristupa bez opasnosti po zivot i da se s ovog radnog mesta ima potpun pregled manipulacionog prostora dizalice. Osim ovoga, kabina mora biti izvedena tako da pruza punu sigurnost dizalicaru pri radu, kao i potrebne higijenske uslove, sto je narocito vazno za dizaliee koje rade na otvorenom prostoru. Radno mesto u kabini dizalice mora biti dovoljno prostrano da omogucava smestaj, odrlavanje i laku upotrebu aparata i uredaja u kabini. Pod na kome dizalicar stoji kod komandnih uredaja mora biti oblozen prostirkom od gume, polivinila iIi od nekog drugog elektroizolirajuceg materija1a.

Pokretna dizalica sa kabinom mora imati uredaj za zvucnu signa­lizaciju (2'vonce, sirena i s1.).

U radu sa gradevinskim dizalicama (toranjskim) mora se voditi raCuna da vazdusni vodovi elektricne strnje na gradilistu ne mogu doci u dodir sa metalnom konstrukcijom tornja iIi kraka dizalice, niti sa celienim uZetom iIi teretom. U radu s ovim dizalicama, kao i sa drugim okretnim dizalicama . sa krakom, kao sto su to lucke dlzalice, potrebno je u uputstvu za pogon i oddavanje nagla.sdti da u slucaju jaeeg vetra krak dizalice treba upravljati u pravcu vetra i da treba otkoCiti meha-nizam za okretanje. .

Klizni iIi kablovski vodovi za dovod elektricne struje na dizalicu moraju bitidimenzionisani tako da se obezbedi siguran=rad dizalice i pri najve~em dozvoljenom opterecenju. Oni moraju biti ogradeni zaStitnom ogradom iii mrezom od ziee na mestima gde pri radu postoji mogucnost s1ucajnog dodira sa njima.

Elektrotehnicke zaStitne mere na dizalici obuhvataju propise 0 elektricnim instalacijama na dizalici, koje, pre svega, moraju biti izve­dene prema vaZecim propisima 0 zastiti ad udara elektriene struje.

Glavni klizni vodovi pokretnih dizaliea moraju biti priklju~eni na elektrienu mreZu sklopkom koja se moze zakljucati u zatvorenom i otvorenom polozaju. Metalni qklopi svih elektrO'Uredaja na dizalici (regu­latora, sklopki, elektromotora, elektromagnet.nih otkoCiva<:a i drugih elektrouredaja) moraju biti zasticeni protiv opaanog ,dodirnog napopa struje prema odredbama Pravilnika 0 zastitnim merama protiv opasnosti od elektricne struje (»Sluzbeni list FNRJ«, br. 107/47). Pr~ma ovom pra­vilniku, posle ugradnje se moraju ispitati svi uredaji' pod. nadzorom nadldnog organa sluzbe inspekcije rada.

Duinost dizali~ara i signaliste mogu vrsiti sarno liea osposobljen~ za te duinosti. Ova lica moraju .biti upoznata sa svim propisima u Vezl s obezbedeniem sigurnog rada dizalice, a njihovu sp~mu mora povre­meno proveravati nadlelna komisija radne organizacije.

Samo je dizalicaru dozvoljen . t '. mora pre pocetka fiCia dc:r p led PrIS up na dlzahcu u pogonu. On statuje stanje u kome se nal:~~ pa sve va:ne delove dizalice i'da kon­le duzan da potpuno rastereti di~ali~~ n%:op s~~ naP:skti dizalicu, dizalicar 1 postavi dizalicu na odredeno mes' o. 19ne u u u najviSi polozaj n~ n~lti polozaj i da glavni prekidact~~k~' Z~~l~ t~. postavi sve komande dlzahee,Pod opterecenjem nestane u m J}~Cl 1 z.a JUc~. A,ko u ~ku rada g~Cnostl da spusti teret na podlogu ( .r.ez1 struJe, a dl~ahc.a~ nIje u mo­nIca), mora odmah preduzeti mere zaS~fe Uradena rucna III nozna koe-koji visi. e za ranom prolaska ispod tereta

o svim neispravnostima k' . , (automatski iskljuciva.c struje k ,?J~ p~lx:eh na sigurnosnim uredajima stiti nadlezno lic" odgovorno' z OCtOlC: 1 r.) dizalicar odmah mora izve-

P . d' . - . as rucnu opravku dizalica rl 1zanJu, prenosenju i spust . t .

duzan da se upravlja prema znak ~nJu .ereta. dizalicom dizalicar je vreme kretanja zvucnim si!;ma},im oVlma. slgnahste. Pre polaska i za se nalaze u manipulacionom~ poiiu ad~ol~~JU da se upozore radnici koji

J lZa ICe, . Dizalicar ne sme podizati teret ne ozn t v' .

potvrde 0 tezini sumnjivog tereta m p a e te~l.r:e; tek kad doblje uzevsi, dizalicar se mora u ~vom ' oz~ ~potr7bltl dizalicu. Uopste o higijensko-tehnickim zastitnim ~!~~~ndl:zavadtl odre~ab~ Pravilnika uputstava proizvodaea. ,a pn ra u sa dlzalicama, kao i

I signalista mora biti upozh t . . . znakovima kOJ'e poznaJ'e l' dizali';( a sa sv

1:m proplslma Pravilnika. On

, • car uprav Ja radom d' r zanJa tereta signalista se mora uverit' dr' lza l~e. Pre podi-odnosno da Ii je simetrieno obe"en lA': 1 Je pre~met Slgurno vezan, vezuju predmeti s ostrim . . " " . 0 ~e po;nocu lanaca ill uZadi stanjem drvenih Hi drug'i~lpC~~e~l~nahst8: J.e duzan da ih zaStiti name-

. p '. aca na IVlce predmeta. " re veZlvanJa predmeta signalista T'"

:aJ~ce noseee srecbtvo (lanacili uze) k I?ora I?~z JIVO lza.br~tl odgova-cenJem oqgovara tezini predmeta Upot~~~ SV<:tl~ ~ozV:0~Jemm opt ere­lanaca, odnosno uzadj za vezivan]:e d at o~ ecemh ~li neobelezenih

S. '. pre me a Je zabranJena. 19urnost u radu sa dlzalicama u 1'k' .

~r~aja za vezivanje tereta za nos . ve 1 OJ ~er1. zavisi ?d pom<;>tnih lZ tlh razloga moraju izradivati eb element dlzahce. OVI uredaJi se, crteza, s odgo';arajucim rorae . sarno. n~. osnovu detaljno uradenih se voditi raeuna 0 tome ~a onl·uml'SpmUa, Prll dnJ~hovolm projektovanju mora

ne s e ece us oVe: _ ~a se ~rzo :r:jima uhvati teret i da se lako oslobada'

da ~u s~gurm u pogonu da ne bi teret spao sa nJ' ih' •

- a unaJu malu tezinu' , - da ne ostecuju teret pri nosenju. Za prenosenje tereta dizalieam t bI' .

sredstva, eelicna iIi kudeIjna uzad z a upo r7 JavaJI;1 se, kao pomocna nova, l~nci, klesta itd. Sitnozrni i ra~i~flv:nJe. ~ ~~lku' pe~~ji .ur prste-se razmm. vrstama kofa. ' ao 1 e 1 materlJah prenose

Celicna uzad i lancl koji t bI' . odgovarati standardima kao da s se UP? reI JavaJ,u z8: vezivanje moraju deveni fabrickim atestom. u nosecl e ementl; om moraju biti snab-

KudeIjna uzad sIuie za vezivanje tereta samo do 05 Mp . t' 15. ' noslvoS 1.

227

Kada se teret vezuje sa vise krakova za noseci element dizaliee, sila je u svakom kraku:

1 Q Q S = COS Gt • m= K· m'

gde su: (.t - ugao nagiba kraka uzeta Hi lanea za vezu, prema vertikali; m - broJ krakova uzeta iIi lanea za v.ezu; K - koeficijent, jednak 1; 1,15; 1,42; 2 za odgovarajuce vrednosti

ugla (.t, od 0; 30; 45 i 60°.

Radi sigurnosti se .uzima, pri ddanju tereta sa vezom lanaea, da je njeno korisno opterecenje najviSe 2/3 od dozvoljenog opterecenja ako je ugao izmedu krakova veze lanaea do 90°; odnosno do 112 od dozvo­Ijenog opterecenja ako je ugao izmedu krakova od 90° do 120°. Ugao izmedu krakova veze lanaea ne sme biti veci od 120°.

Veza lanaea se sme vesati 0 kuku dizalice samo pomocu medu­karikekoja je za tu svrhu predvidena.

U toku eksploatacije sva pomocna sredstva za vezivanje tereta za noseCi element dizaliee moraju se pregledati svakih 6 meseci ,da bi se

. ,,' utvrdilo stanje elemenata (uzadi i lanaca) i predupredilo njihovo izne­nadno kidanje.

228

PRIMER PRORACUNA MOSTOVSKOG KRANA' NOSIVOSTI Q - 20 (M ) R '

H - . - p, ASPONA L = 20 m, VISINE DIZANJA - 14m, KRAN RADI SA: SREDNJIM RE2IMOM RADA

Zadamii ,kI'lain r.ooi u jetdlnoj maeilI1S:ko,' .radii , .. ,. parametre: brzina dizanja tereta v. = 6 3 (.1 I . OiI1!ltCl l.'lml8. sled'e6e :mooe

( • d,z , m mm), ,brzma kretanja kolica

mOOkte) Vkol = 25 'mitInlill1) 1-._' k . ~ , 'U!l2jlll1l8. : Tetalll] a ,mosta 'Vkr = 50 (~ ) .

mltn

1. Mehanizam za dizanje

1: 1 Proraeun donje koturace

Prema zadaJtom teretu usvaja d . k;oo prenOS/Il,i'm odlntooom ik = 2 '(svr. 81) s~h v'OJ:n,18. ' , tU:'atCa sa~etdil'i, .krn:.ka,

• eml8. kotur.aJCe data J€ na 81. 64.

Kuka. 1z taibl!ice2 !btl'a se PI' '.' AM 20000 DIN 687. (Msrteri1jrall IkUlk,eC1~~l'Vostl ~.= 20 Mp iku/k'a tipa M 85, sa 'PreCnlilklOim j1e2'Jgra do = 73 mm. .) Z'a'VIo),l1JICa iI1'a v,I'Ihu k!Ulke je

PO'VI'Sirna ,p!'e'Seim j,ez;g.ra zavodn~oe j'e:

d 27t 732 7t

Ao = -- = -'- = 41 8 ['CIIll2] 4 4 ' .

Napon 'U l11>aIt'eZJa!l1Om del'll vrai1Ja 'k'U>K'e je:

o"z = -.S = 20.000 _ 2

Ao 41,8 - 478 Pklp/om) < O"doz = '(,300 +' 600) /lkJplcm2].

Vd!siiJna na'V'r1Jke (:teori:j:slk1a1 je:

H =. 4Q·>t; _ . . 4·20,000.06 7t ·~d2 - ,M) ''Pdoz - 3-;i4(8,:iF-7,,32) :300 = 2,6'8 [om).

Provera opasnih prese.ka kwke

Prelselk I - ,l[. >pmsetk· t,r. , .1'e 'a!pe2ln1Qlg olbl!l!ka. ROV'l'silll'a w~a j'e:

A - 0, + ib2 145 + 6 ' I - 2 ·hl = ' 2 17 2 . = 174 [CIIll J.

229

Ud'aljenootJi tez,i.:StJa .preseka od krajnjeg vl'allma ·izmooe:

hi bl + 2hz _ 12 . }4,5 + 12 = 7,33 [om], el = -3- . 'i)'\-'-i-b-;- - 3 14,5 + 6

~ = hi - el = 17 - 7,33 ~ 9,76 [om].

'M.Qm.en;ait lill1ercije ipI'e.s€ika joe:

biZ + 4bl b2 + bl hl _ l~!?l .:!:.4.14,5· 6 + 62

.173 = 39'60 [cm4]. II = 36 (hI + lin) . - 36 (14,5 + 6)

(jj;poonri. mamenlili pr~a i!2lnlQ.ge:

WI = __ Il_ = ,~~ = 540 [eml],

el 7,3·3

Wz = _Il_ = 3960 = 410 [eml).

~ 9,67

POll.~1k 'ktri-\1'ilI1e neutraU.lI1e ose joe:

1:6 . 1 Rl =; + el =2 + 7,33 = .15,33 [em.

. . .' -·..J_.~~·u !Ilia ............,..k I - II izI1JOSi: Moonen:art: SlaVIJ'3II1ja u .......... "'" t£4 ~

Ms, 1= Q{ ~ + el ) = QRl = 20000·15,33 = 306.600 [k1pom], [daNcm].

Naporui u k.vajlI1j.ilm vlakln:io:na, preselka I - IiI su:

Q . Ms, I _ ~,~~ 300600 = 115 + 567 = 68'2 (-kP

z l < crt = Al + WI - 174 + 540 ,em:

230

< 700 [::2 I, [daIN/om.2J.

Q M s, 1 _ 20000 ~2:6600 = r:r2 = Al- Wz - 174 -- 410

= U.5 - 748 = - 633 [ik.tp/cm1] < 700

Prema i:aIb~iIoi: 1, je O'&OZ = 700 (iktpicm1], [daiN/om

2].

PTesek IiI - IV:

b3 + .b4 11,5 + 7 .14,9 = 13.9 [cmll, A1. = 2 ·h2 = 2

, hz. bJ+2b4 _14,9.11,5+2·1 = 684 [cm}, el = -:3" bl + 'b: - 3' 1-1,5 + 7 '

ez'= h2 - et' = 14,9 - 6,84 = 8,06 [om].

Moonenalt 'i!nercije je:

12 = hl + 4·b3>~4 + pi .hi = 11,52

+ 4·11,5·7 + 72

3'6 (b3 + lb.) 36 (11,5 + 7) .14,93 = 2J500 [em'}.

Oilpo.l'lI1Ii: motmtmtfJi eu:

I2 2500 3

W3 = et' = '6,84 = 366 [em J,

W. = I: = ~5~ = [oml]. e2 8,00

PolJu.pre'OnIiIk kri'Vilne ll1eutralIne ooe 1zmosi:

a 16 R2 = ""2 + el = "2 + 6,84 = 8 + 6,84 = 14,84 [em].

Moonenai saV'ij'aIl1ja presek-a III - IV }e:

Q 20000, Ms,: = 2 t~·R2 = -2- ·1·14,84 = 14~ 400 [kpc!1'i, [daiNcm].

Naporci u rkrnjll1w v1:alknima su:

r:r3 = Q. fig 4'50 + M s

,2 = 20000 ·1 + 14386°6°0 = 72,4 + 404 = 2·Az W3 2·1;3-9

= 476,4[e~] < 700 [:2-/' [uaNa!l:n2],

Q .j;;g 450 Ms,2 20000: 1 148000 rr:= 2Az - W. = 2,139'- '3'10--=72,4-477=

= - 405[:2 J < 700 l~:I, [daNcm2 J.

Navrtka i leziSte. NlCtvrttka se Ii.zraduje od C 04 45. Za standardnu mebrti.0klu ZJa'Vojl!1liou V',isliina na'Wi!ke &e ooreciouje prema ohrascu:

H = 0,8 d.= 0,8'85 = 68 rom (td - ·pre6n:iik zalVlOijln:1oe).

Radi ~je ploC'iloe za S'preCa'vanj-e oo'V'rtatnJa ·u:svaj.a se v.isill1-a navrtike

H = 90mm.

Spo11:ni preCtniiJk lI1av,l'tk-e (s1. 43 i 44) je:

Dn = ~,8d = 1,8·85 = 153 [mm];

zoog veli6iJne gomjeg !pI'Stena taiksijailnl(),g l:ciaj·a iUlSvaja se ;ptr·etIn.iik navrilke Dn = 1'65 rom. Aikstij'ailJni l€i-a'j sa O'Sllon.a0.n!hm prSltenom S'€· hirailZ taIbN.c-e 8: preCn'idt l~ je D = 155 rom, vi'S'j,n-a h = 57 mm (sa 'Prs'tenom), 'pr-ecniik pl'Sterl'a Dl = 165 mm.

231

Trave'/"'Za. Ml8lberijal tJrlWer'2'Je .~ 05 45. Usv~ja se kmrb1ci tip ~je kaliu'l"aCe, orema sl. 43, sarno, sa ;po J~ 'kotlm:ml sasValke st.rane, Jet" je za 20 Mp primenjena dvoJna koturaca sa,4 krana.

Til'a~ Ce bi'tJi prora6t.mata prema proraCu.n6/lroj shem:i 'PniIk~­,noj na sl. 1.

2::l2

Usvojene d!imEm'Zije SU:

I, = 340mm,

d r = 95mo:n,

DI = 100mm.

. Si:rilna t:z'cl'V'eI'2le je:

B = D, + (10 + 20) = 165 + 10 = 175 [m.m.J.

SL 1

PreCnik atvora u traverzi, potreban za provtlailenje vmta kluke joe:

do = d + (2 + 5) == 90 + 2 = 92 [tmm],

(d = 90. mm, precnik o()ibImdenog dela vrata iknJIke).

Momenat sa'V'ijanja I\l sredini pre.seJm. (traverze) masi:

Q·1 _ 20000·34 = 170.000 [kpcm}. fdaNcm1· M·=-4-- 4

Potrebni otporni momenat u sredilni .raSpOna trav€Jr:re je:

M. 17000.0 3] W -- - .= 170[cm . = (O'cloz) - 1000

Najmanja visina tmver::re je:

H V ·6W - V 6·170 = 11,1 [om]. = B - do - 17,5 - 9,2

Usvaja se H = 120 mm. Momenat savijanja na kl"aju rukarvca (prasek I - I) izn09i:

M. -..9-. 8 = ~ . 8 = 80000 [kpmn], fdaiNcml. ,r - 2 2

NapOID ,pr'isa:'f'j8lnj'u nUlkavca i'e:

_ Ms,r _ 80000 _ [ k P ] _.') [kP I [daN] crs,r = 01 d 3 - 0. 1 9'53 - 935 --2 < [crdozJ - 800 -,- LJ)O -i. ' --, , • r , • , em em- cun2

Z~ lezutSiva iklOtulrova soe 'ulSvajajlU po dya radiiljaJlina lezisba sa kotr'lja­nj-em IU svaikloj 'gjla'vC:ilnli: IkotUlra, UlnUlta'I'1l1deg prean'i1ka d = 95 mm. Opte­rOOen~ie jl€idJnog l'eZwba je:

QI = ~ = 20~00 = 5000 ~kp], [daN].

1. 2 Vie, koturi i dab'oo.

S1Jep€m Ik,OII'.itsIn'O(g dejoStva Ipri ,mdl\l.$ ikO'tm:mn, Cioja se Igla'VlCilna oikreee ako ooo'vdrnilce tpiOOko loeiZ1i1Sta sa iklQitrl]:jamj-em, joe 110 = 0,9~,

SiJefpen ikJoo:ti.lsIn.ootJi dV101jlI1e iko1Jul'aJOe sa c,ebilI1i ,kir8lka, (t<:rlnOSlIlo dye kotuTOOe sa dva Ikmk:a) joe .'(o!brazac 27):

11k = 1 -:: '1)offi = 1 - 1)02 = 1 + 1)0 = 1,98 = 099

, m (1 - 110)2 (1 - 1)0) 2 2 ,.

N ajViOOa lS'iIla u j,edn,OIm lkor.alktu urre'ta joe:

F = Q + Gd, k = 20000. + 600 = 5200 ~k J . u, max m'11k 4.0,99 L' tp ,

(Gd,.k "" &00 ikp - IteZlill1'a dlQlI11e ikl()ltutrace). Prema tablici 11, stepen sigurnosti uzadi za srednji rezim rada je

K =5,5. Prem.a abnascu 22,rnJCrull1:S1ka sill1a ,k'iidalnjla U2,eDa .i'e: Fo = F u, max·K = 51200"5,5 = 28600 [lkpJ, [daN]. Ovo~i silli OIdgorv:aII"a ;U!Ze (pni ja'oi'l'lli mateni.i a1a i:i'OO 9.W iktiJdam,je

11m = 180 k.'P/mm2) 'Pl1eC1nJilk:a 212 rom, ti.pa B (talbhl'ca 9), PDema lil?mes~ ~/2)abMno joe me: B 2'2 X 180 DIN 6'55, BreOniilk Ik'otura u o.lOIbo1Sa ,,se dJoib'ilja iJz odl'llOlsa Did., ik'O'j'i je I2!a sreClll1ji

remm Taid'a fV8Iblllioa 17) joedin.ak 20: Dk = I[)d = 20·o.u = 20·22 = 440. [1l1'lInl]. Vsva:i'a se D = 500mm. Dooitna jie'dinog lkTaik-a U'z-eta Ik.ojli ISle ll1'amOl1iava ll1'a .dOlboo pri d1'zaillju

tereta m;a. 2laid:runu V'i;silnu H' = 14 m, \prama 'UlSV'OIj'tmOj shlemli kowra& je: 1= H'QI< = 14·2 = 28 em]. Broj zaJV1()1jl!lih i1€1ooV1a, 'j)CJItrebn;iih za ll1amOlta'Vlalllj.e OOeIta ~!ZJJ10S'.i:

[ ~.

r = 1t eD + d) + 5 = 1t (0,.50 + 0,(22) + 5 = 22,

(5 2Javojaika rtadi· sfugnwnfuje yere !kvalia weta sa dOfboSem). Da.I¢'itn.a naI'lezJall']>()Ig de1:a dJoIbooa j e; L' = 2·'z·t = 2·22·25 = 1100 [mm],

(t = d + 3 mm = 22 + 13 = 25 rom - -k,otmIk 'ZiaJvojnog z,laba).

233

Ol::l'imna.o!"Z'iln'B. doibO'Sa, 'pri hrZ'ill1,i di.zam.ja Vdil = 6,3 m/miln joe:

Vd = vdi7.· h = 6,3·2 = 12,6 [m/min).

Pot;relbini fbr()lj OIbrta dJO'bO'Sa je:

Vd 12,6 Il1d = = = 7,8 {dbr/m!iln). 1t1~D + rl) 1t (0,50 + 0,022)

1. 3 MotOT mehanizma za dizanje. SinI8lgla motm"a meham:i.:1lma 1m di.zalllje odreduje se prema obra:scu

(66 a): P = ~ = 200Q~~ = 24,3 {ikW] = 33 (KS1,

102'TJ 60 ·102·0,85

(TJ = 0,85 - opSti stepen koriSlnooti m<eha.nJiJ2ml'a). Za srednj'i 'l'€'iJirn rad-a vrednoot relatiVll10g trajan.i'a !'ada joe

TR = 20°/0 +- 25%; usv.a:ja ·se TR = 25°/0. Kanoo :u .ta!bJ!i.aalIIra elek!troIIllO'1lOra po".toji ko1<:ma lSa (TR)g = 20

%

,

to toe ikoefici!jenJt uveCainja ~ biJlli:

K = V(~O = V -~~ = 1,t2.

~rtn.a gn,a!gta m>OltJolra ipri TR = 200/0, j.e:

Po = 1,12',p = 1',1'2·33 = 37 ~KSl = 27 [KW}.

UsvajlB. se motor »R>arle KQnca'l'«, bp 2AKZJd 355 - 6, sledeCili

ka'ratkteI'1~a: p = 38 EKS}; :01 = 000 [.obr/miin}; 'f.R = 20%.

p,I'Emoon:i odlnJoo .mehl8ll1li,zma joe:

i =~ = 960 = 123. nd 7,8

US'V'a>ja se shema mehamomna premaSik:itCi ll1a 51. 103-h, odIll<QSIlo sL 77.

Prema tabl!i'C'i 2·9 d, h~\l'I8. <S<e dtVlOtS'oopen<irooulktor ti!p8. H'R 5 0()-6 , koj'i ~e daredli sa sn;a!g'tOtffi 'Od 24,5 (:kW), pri Ib:roju akoota Uil.amn<Og vra-

tila or- 1000 .oIbr/roim., i TR = 25%. Prenoonn odnos reduikttar'a joe ir = 25. 'Dr<e<'i prenosnli. (atV'oren~) 2lupea:s1Ji patr ima :pranOSll'i odInos:

. 123 113 = 25 = 4,92.

1. 4 Dimenzije dobo.sa i njegove osavine.

UlkJUlpna diuiZi'na dIoIbCJI§a: L =L' + III + 2.2·z = 1100 +340+ 4·25 = 1540 [mm].

234

F+F 1 2

. ,~

110 lUO

17190

sl. 2.

":t 1'2.

/',c

120

~~

1

no.~ j.e liJm'!adeh <Old H:venoog gv-ozdoa (,gil. 22). Dclll.jdlnoa z;ilda 1iverlJOIg dolbOOa se moie odre­d'ilti :prema obrasoo:

/) "" O,02Dd + (0,6 + 1) [cml,

/) = 0,02·50 + 1 = 2 [em].

Pr~lVlja se da joe tpreOn1ilk pod • . nag 1l1a ~, D6 "'" 660 mIn eo1l1og tkTllllga Z\JIP'C81lullm prJk':vrSCe-

Obimna '5lHa Illa zu,pCanik'U 6 je:

F. = 2 Fu·Dd _ 2·5200·50 '. D6 - 66 = 7870 [ikpJ, [daNl.

Sille ,prit~a'kta lI10a 'gloa"VlOiln -"" ' . . . ?~ =7~O~!p, (daN) 'SU: sma, .piL'C' .. posta:Vl]ClI]-LtCI da je terii!na dOfbtooSa

Fl "" F _ 2·5200 + 700'\ . . 2 - 2';'-/= 5'550 [Jkp J, [daN).

Reakcije ooLcmooa eu:

FA == (F, ±.'!".)jl<54 + 12) + F2 ·12 = (5550 + 7870) ·166 + 5550 ·12 178 178

= 12950 [Ikp]; [daN];

Fa = 2· 5'550 + 7870 - 12950 = 6020 [(kip], fidaNJ.

Mamenai sa!V'i~I81l1,j'B. IllIB. mes:tu dejsi'V'a '5li!le Ina glavCini ZlUpOOll1ika 'e'

.M. = F,,·12 = 12950·12 = 155000 [kpcm]. [daNcmJ. J .

OsoV'iIllia ~e Q2:rald.ena .ad 6elik C 06 . a 45, sa {udoz)=1000+-1200kp/cm2fdaNm21 Pot:reihn!l.p:reen'ilk ruka1vca osovine na oln .... ~om ro ........... · ,.' . 3 . .... .,... .... ,~ """' ..... IznOSl:

d = ."/ M. A3/155000 " 0,1 {Udoz) "O,I'HOO = H,2 (cm].

Usva10a se prOOnIiIk.rulka'Voo d = H2 [.mm].

. . ~ j'e debljina l1ma - <OSIklInca OSOV'iIlle /) = 12, . s1nlSl!ci pnti$ak na :mestuoslarnj'a1!1ja 0ISi0'VliInJe: mm, <l1l1dla Joe pov.r-

'P - FA 12950 - d .0 = 11'1,2 = 960 Jlk1:>/am2

} [daN/em2) < fUdozJ 800

. + 1200 ~/cm2], [daN/em2].

Dunenzije drlaca oscw:iIne bdlt-aju .:.e iIz tablioe 20.

235

1. 5 SpojnioG izmedu motom i red.uktora.

~ titoge. spojnd'Cla preII'l(lI9i. je:

P 37 M.p = 71620 7 = 71620 960 = 2750 [kipcm], [daNcrn].

Kairo pni. d!ilzaII1ju {odin. ~1'll) ierIeIta, spojmca mora da .prenese i dodadni dIilnIami&'i' momen:ad !pOIt1.rieIbaIn da savlada m·le littrerdje tpri 'Ub~­va-nj:u, 0IIlIde se spoojln!ilOa od!rediuJje I)JI1"eIIlIa momem.u:

M = 1,5 ·M.p = 1,5·27'50 = 413{) ~ka>oml. [daNcm].

Iz tabl!iJoe 30 bib-a se spojnl.i.ca, spoljnjeg iprOOnljtka doboS? D = 300 mm.

1. 6 KoCmica.

KOIOOri> momenat se odiredujoe Wz momenta .1lereta svedettlOrg na vrattitlJo elelktromalx:xra, jer se oa on:jemu nailaa:i .gl:arvOi/nJa spojnilOe, lkPja iSWW'eIIleIlO 51·uti i Idao k 'o6l1Ji dIci:lIDS. Mom8lJalt ·tereta {sveden,:rJIa prV'O W'aotliJo) joe:

Q<iD~ ~ dU )'1) 20000(50+ 2,2) .0,85 = 180C[lkrpcml. [daNcm]. Mter 2-1lk''lm 2.2.1123

Pat!'EIbni dtoom momena.t 'kOOniice se ddbija i,z obr.asca:

Mk = ~·Mter = 1,75·1800 = 3140 [ilopcm], [daNcm],

gde je ~ = 1,75 - S'tepen ~ driJanja rereta, koj'i imooi ~a lalki retim rada 1,5, :za ~ji 1,750. rz:a ,teki 2.

Kako jre tpr'een>ik KOOnOig dc.JIb.oI9a jednak.~ d~ 8~jrn:i~, tj. Dk = 300 mm,to je '&ilia trenja Uta papuCsma lko6n.'lICe (rprJmal1']eIHl. J€ koOn!ica sa dVIe lPapl.1I6e):

F t = Mk = 3140 = 105 [klp], [daN]. Dk 30

Sid.apriltliska .papuee na dolboS je:

F. 100 1Ir!..] FN =~ = 0,35 = 300 L~'P' [daN].

Visina pa!pU'Ce je: H = (0,5 -:- O.~) Ih = 0,65·300 = 200 [mm]. PotI:1E!btla limina papu6e li!znooi:

FN 300 B = H.p = 20.2 =7,5 [om],

gde je p -~ prirtmsalk wmed'1.l db~ lpRlpuCa i dol:xJSa (t.aibtHce 21 i 22).

USVlaja ee B = 90 ·mm.

236

2. Mehanizam::fa kretanje kolica

Koo!llica i(maJ6k'a) j'zvedel!U:l sti p'remta Slkli'c'i Ina '~l . ., 112. 2. 1 121bor motora.

ULSvatia t -.. k " 75) ' J se eIZIll1la. 'Qlliea Gkol = 6400 kp PT'OOniilk to,,,,,_~ 1_ 1,' (b zae Je: . <.:<Ka ~OIJ.~Cta 00 ra-

Dk = Fm.. _ 6600 (b - 21') k - (4,5 -:- 0,8) "60 = 29 [em].

Prem,a illaibrrici 32, uLSIV'arj'a se tOIOark '.r.~.'!k' D - 320 , "...",,-,,1 a ,- ' .mm. U tg'onnj'elm obra&:iU o?Jn.aike 2'llTRlCe:

F max = Q + Gkol = 20000 +6400 4 4 6600 kp - opriJtisak IIlta .t()loalk· ,

b = 45 l!IliIn - .g.1rilIl,a glave silne KS 22 (tabli.ca 33)' r = 4 rom - '.PO*lulpreon'lIk zaJOlhljenj,a .glaV'e sune' ' k = 60 kp/cm2 d . ,

- OIZV'OIlJeno specifucnoo o'Ptere6enje (ltalhlioea 31). Otpoa- Ik:TetJarnju k'Oll!~'Ca 'fOfbrazac 67) i:Z1!1ooi: .

'OF (i1 'd 2 f) . w = (Q + Gk) D + D .(3 = 26400 (0,1'0,13 +~0.,'_05 .1,4 =

= 590 [ikpJ. [daNJ. 32

Uevajta se Weme uhrzarnj'a kolica tt = 3 [s}.

&ida in'8l'cije pri u.svo:ienom Vl'€<In:enu tl joe:

Fin = Q + Gk • _v _ _ (20000 + 64-00) 25 ,g' 60·t, - 9,81.60.3 = 373 [lkp], fdaN].

SIhl'a IPotfll'leibll1la da ,po/krene iko.l!i'0a sa mes1a joe:

Fn =. ~ ~ + «1,2 -:- 1,3) Fin = 5090 + 1,3·373 = 1(}7'5 [rklp], [daN].

motor.aKOOffi~~oent, 1,2 -:- 1,3 U'zima U IObz-ill' dopunske gi<le ilIlercije r:otOI"a , s!poJl1'lIlce 1 eleInelI1aJta P'I"€'110ISll1'O'g mehalI1

'i'zlIna.

Pool1lrelbtna S11a:gJa lIla 'PO'6etlku kretanja iz;n;()si:

P n = _~,,-=..."- = 1075·_~5_ _ 102'T] 60.102.0,85 - 8,16 fikWJ.

Slruaga il:l:liOIIloTa 'PJ.'Ii sredinjem koefic'ijanllu preap1Jereeanja 4; = 1,5 je: P' = P n _ 5,16 _

1,5 - 1,5 - 3,44 [kW].

Sn'RlgJa m'Od:ora p'ri u'staljen-oom kI"€'tRlnju je:

PI = F,,·v = 590·25 l()2·T] 60 ·102. 0,85 = 2,83 [,kW].

237

, . aga motofl:t l:Jii'ra 'prema P ., Koalko. je P > PI, to se 2~1K'Zd 187-6, fabri1ke >>'Riade ~<:aor«, kOJ'l UsvaJa 'se mo~or tIpa _ 55 KS pri n = 870 'Oobr/m'lll1.

i TR = 20% r-azvIJa sn?·gu p" -, • pI" ".: aCfu' . TR 25"/ .. {)\l1 ce razvlJauI SIn 'I:> •

PI"l = ,

P = 5,5 = 4,9 [KSI = 3,6 {kWl· 1.12

2.2 Prenosni vdno$.

. b : . kret8lnj-a v. = 25 m/roiln Je: B'roj okret-a tooka pn rzml

v _ 25 = 25 [ohri>:mliJn]. n, = .:rt--: 15,' - 7.·0,32

PrenoSll'l'i odnos }e:

. !Ill _ fl70 ~ 34 8. 1 = -~.- - 25 ' . . a

' __ ,;n •• 1_ ., • """v.rtlnlJ<eVl!ffi " . • . d>e'b' 2lU'PC,,",JUlI>.. Il\.0JU Je <K4 '.

. Koalko se iz ta!bc1~ 32 ,~e 5~U ~:()Id'Ul m = 6 mIn. Airo se .za broJ vez;8ll1 za 1..oCalk ~ma h~l .zuba 'Z6 -:-:. 'Z I~ 19 to 00 ;preostail'i ~oQSll1!l.~:' zuba ISpregmu,rog zup?a'l'lik-a U\S~0!m~ dv~O'g red'l.llktoo:-a, 'l {)In ce . p:r>edst'aiVlja:ti, u stva·r!l." 'Preno()'Sl

. 34,8 ·19 = 12,7. !l.red 52

. .. ;redn.uktor, tfupa HR 25~3, ~ USV.3!ja se i,z taibJ;i;ce 29 a, d~I()IkUpnJ. ,gtvaJmi ,prenosmodnOO.

. odinooom ir = 12,5 'taIkto a Je prel!10Sll'llm ,

52 . - 125'~' - = 34,2. 1 - , 19

Swami hl'O'j <l!klreta ,t;OOkoa Je:

nl _ ~ = 2'5 4: [olbr/min:11, 111(= i- 34,2 '

>a j.e Ii brzitnta iktOI1i.c-a: . ' . _ . ° 32 ·.25 4 = 25,5 fm/mll11).

238

Vk = 1t·'D,·:n, - 1t,' .' ... '., eroa U'veC8Il1iOJ hr21lJIl11 J e.

Potrebna SIfi'a'ga ·mo'tol"a, 'PI" '

P' _ 344· 25,5 :;::: 3,51 [lkWl· -, 25

. . n.~~" --.3,ovolJ· ava. 1 < 3,6, to 'UlSvoQJen:I mvoliU'J. ;t.<iJU KJallro joe' 3 ,5

2. 3 Spojnica. 't

Spojnioa ilZl!I1e<iu ,motora i rediwktolra se'l:Jiira prama mQmenvu:

M.p = 71620· 5,1:;~,36 = 580 ['ktpom], [dafNcmj.

1z 1ia1b11oe 30 :bUra se eramiOna spojlnica, ,pre6ruiJka D = 200 mm.

2. 4 KoCnica.

Nia dbotd spojtruitce .&e IUgra-du1oe ~rca. Portr,eIbmd ,ko6Dti moman:at treba ooood'iJti taikio da ilroHca' bezteJoota 'l1oe' (kIJilZajlll .po m-ama. N ajveCe USporelIl'j~ prazm'ilh k.oo:ioa, pri sti€!p'elIllllsigUl!'ll1lOlSti pl"otliv ,prod{<liza'V'Wnja cp = 1,2, Je:

a = [~.k _ (Fw, ° _ ik'P.'~) ' .. g =[ 0,2·0,'5 _f. 143-',_ 0,5.01. qJ G D . 1,2 \;6400." ,

gde Je: ·0,13)]·9,81 = 0,66 [m/ISZJ,

F w, 0 - I()ItpOor pri 'kJretanju J'aJS'tJere6ern'ih ~<ca; k - odnoQlS tbroj-a vodecilh to&:ova 'PNmloa U!k!upn~ broj u toOko'V8.; ~~l - lkiQ/elf!icijen1 trenja lozmedu toICtka i SiIrue.

Vrenne .kJOIOelnj-a, pr<i brzi'I1!i 'k!ret8lrljl2 kolica ,Vk = 25,5 m/rn:itn:

, v 25,5 t.,J tic = 60.a = 60.0,66 = 0,64 La •

Zall'floajll1!i' 1In0000000att mehl8lI1!i!mna 'i 1k1£ll11iJoo. sa JtJerebom, sveden na vra­mo el€lk:1Jro'.tl1!Qltorla 'iznooi:

GD2 = (OD/ + GD./)· 1,2 + GDko12;

~ ~~ -GD,.2kol = 0,1 (Q + Gk) nJ2 = 0,1 {20000 + 4'600) 87~2 = 2,12 [kpm2J, [daiJ."'lm2].

oo2r = 0,087 !kipm2 - ·zarmadtni mQlIllletnoart: lr'otora e1akJt~;

GD./ = 0,39 tkopo:n2 - zamajll1'i. mOTnlel!18.1t spojtnli:c.e,

GD2 = {0,087 + 0,3'9)'1,2 + 2,12 = 0,58 + 2,12 =2,70 .r;k.pmZJ.

ZtamaljlOli illlJOIllIEmat meh8J!lli'2'J1Tl,a :i lloo!lic.a bez· terata je:

GDo2 = (ODI +00./) 1,2 + OD20 ,kol = 0,68 + 0,4= 0,96 ...,: 1,0 [.kpm2), fd.a:Nm21.

25,52

GDo,ko! = 0,1·4600 87()2 = 0,4 [lkpm2}.[daNm" 1.

Mom€fIllalt de :ilnJeI'lC'ije 'P'!'i dlZra:OUln!altoon VremerJ!U 1k00000ja j e:

M '. ___ Q\I>2o _ 1,0·870 _ 363 r,J,. ........ ] f..l-N 2' m - 375 .<1;k' - 375. 0;64 -, lQ~j;J>U, LU<i an J.

, Momanaif; sill.oe otplotm, pri kn::eilaJnju ikoiliic<l. ·bcez 1JeIreta, sveden na

waJtiilo elektromotora joe:

239

M . - F Dt.'r\ = 143 0,32 ·0,85 = 0,56 [\kpm], [daNm], ,,- w'o 2.0.· j 20'34,8

a ist'i .momenat pri .oprte~e6einJim iklOlI;ioima:

M - 590 0,32 ·0,85 = 2,3 [ikpml, [daNm), Ir - 2.34,8

Po,trebirui kocni .mo,mem:at pri usp0JrelJ1ju Old a = 0,66 mls2 je:

Mk = M .. ,' - M,: 3,63 - 0,5'6 = 3,07 i:kpm] , [daNmJ,

Momenat si:le iJn'ercide pri \kocenju iiwlica sa teretloim, ,i.e:

Min = Mk + M" = 3,07 + 2,3 = 5,37 [lklpmj, [daNm].

VIf,eqn·e Ikocenja wHoa :Sa !fJeIreIbom j.e:

_ GD2'ln, = 2,7·780 = 1,04 [8]

tk - 375.!Min 37-5.5,37

USIPOO"Emj.e 'pri ()'vom 'VlI"€IIDJe!l'U lkOCeinja j.e:

a - _v_:::::;.,' 25,5 =0,4'2 [m/1S2]. - 60·rtk ' 60'1,04

Odnoo ikoenOig 1ffi0iIDJeln<Ua prema r8ldmlom ffi()lffienJbu je:

ok' = Mk = 3,07 . = 1,33. M'r 2,3

Stt'€!pEm sfugunmOtStli prottivprdldi'ZlaV'8lIlJja ipIUIl'ltiih iklol'ioa se IDOIZe prove­ri1li ptrema lOtbrasou:

FRI (~I f - f·f3) q> = d ;

FR2 ~2 + f)·f) + Min

Dt Q + Gk V D t _ 24600 . Min = Fin' 2 g . 60.tk· 2 - ,9,81

= 168 (lkpm1, '[daNro]

25,5 60·1,04

F - F - Q + Gk - .?~6U~ = 12300 [kp] , fdaN). RI - R2 - 2 - 2

032 12300 (0,2 . -2 - 0,0005 '1,4)

- = 2,2,8 > 1,2. q> - 0045 " 12300 ,(0,1 . -'-2 - + 0,0005) 1,4 + 168

0,32_ -2--

Prema 'ilZll1!eSeII1,om, Z8.protl'aOuIn klOCni.oe se mo~e 'UJSlVlOjitd ~o~ mlO­men'rut Mk =-3,07 k:pm. Dall'ji proil'aiCuln ikomce sa dve parp!.l.iOe Je 1stl kao i kod mehtalI1·i:z'm·a ZJa di'ZalI1je tereta.

240

r: Mehanizam za kretanje, mosta.

Meha1l1limtm z'a ikretamj'e' mooua 'USvojen je :prema s1 113 a. 3. 1 Izbor matera.

U&VIOjen·a te2Jiln.a moota joe Gkr = 16600 [,kp], [daN]. P.rean,lilk '1:JoOka je:

D - Fm •• I - (b - 2r) 'k .

~em'a rorasoLI' (80) lI1.ajvre6i 'pl'1i'tisalk lI1'a 'tocaJk krarua Je:

F rna. = G4ltr + _~kol '. L - = ,~6~Q~ .. + 20000 + 4600. 20 _ 2 . 2 4 2 20 =

= 11070 [ktp], ,taIk.o dla j,e:

. 11070 D

t = (6,5 _ 1,2). 60 = 35 om.

UsV'aja IS€ D, = 400 mm. Prrimenjen;a Silna j.e KiS 43 ('batblJioa 33).

Otpor PI"i ik>retamj:u Ikrama .ie:

Fw = (Q + Gkul + Gkl) (~ + :f}f3 = 43000 {0,1'0,}5 + (2.-:foO?} 1,4 = = 1(}50 ~krpl [daiN].

Usvaja se Vl'eme Utbrzel'V'amja kraJn<8. t, = 5. s. 81;1:a· Ul1'lleJX!ijle 'Pri IUsvojen()lffi vretmenu :i:zmOOi~ Q +Gko! + G:r v 43000 5;·-<~----.

Fin =. . g . 60,1/;-=9]1 . ~ = 730 rk~ [daN].

Slitla IZa 'PdkJ1eltamjte tkJmna sa mesm joe:

Fn = Fw + 1,2·Fin = 1050 + 1,2·730 = 1(}50 + 8'80 = 1930 [I'" 1 r.rl ... 1W"I l\JP, ('-w.'J'

F·v 19GO.50 Pn = -'-.. _-- .. = ---- = 18 ,5 [lkW].

102'11 60·102'0,85 '

P'r.i I/J = 1,5 ISinJaJga IlnioItoI'la je:

P' = Pn = 18,5 = 12,3 ~kWJ.

1,5 1,5

SnJatga lllIOiUora 'P'l'Ii 'Ustatljenmn iktret:aInju je:

P -.£.":':"'''-__ 1050'50 _ " 1- 102'11 - 60.75'0,85 - 13,7 [tkW} = 18,6 [K18J.

16 - TranspoFtni uredaji

241

Ka!ko joe PI > P', to se sna.ga .motOl'a hira ,prema 'Slna·zi PI, Usvaja se motor Iahr:ike »Rade KODcar«, tipa 2AKZd 267-6, kOjl

pri TR =' 20"/0 razvija snagu P.,. = 20 KS, sa nl = 910 obr/min.

3, 2 P1'enosni odnos Bl'oj .00kil"'e'ia tocka kl:'a,na prj brzill1'i ,k1re'tanja Vkr = 50 m/s je:

!n, = .. 0"._ .. =_J?g_ =39,8, -;"t.D, '1':'0,4

Prooos.ni ,odinos je:

i = ~ = .!l.~0. = 2'> 9 n, 39,8 ~, .

Prenosn'j odnos ZiUPCa:stog p8ll'3. na tooku je:

h = -i{ = 2,78.

Potre1:m;iprel1'oonl oonos dvO'stepetnog \'ertilka1nog reduJctJO'ra na

sJ.'€ld;illlli most'll je:

, Ii 2'2.9 6 Iln."<l = --:- = 2 ~8 = 8,2 ,

13 • i

3. 3 Spojnica Spojnica izmedu motora i reduktora se bira prema momentu:

Msp = 71620 -~~: = 1470 lkipom,

J:z talb'lioe 30 se bilra elastJilOna !S'pOji11lica, -precni,ka'D = 250 rom.

3. 4 K'oenica Kocn'ioca se proraculnava ill'll 1sti nac:iln ·kaoo 'i ,k'oOOi-C8 meharri:z.rna Z8

,kre1Jlm}e \kJoiliioa {maOke).

242

T,.oF<:zzm Qs/nli'loni zotyoreni koluthl ct/zotit:!m m.:;tori, rt:Pb,.ik. .. Rode I<one!=o,."

TIP TR = .yO?

.-_.--.---'---"- ,.-

:1 gOO: 3.2 0,07

4 ! 9/0: ~f 0,087

185-8

187-8

235-8

18.5

Trof'aznf osmhronf, zotyoreni kol.utnl dizolicni mot-ori, rl1brike ./lode /(ont!()I'

TIP TR 20;", J<$ 40% TR 60% ZO'!1o.;ni

i_" ).ffm KS In:n

momenot Tezma rim

KS 0 11m G02 kp 2AKZei. KS !min Hn /"In min ;:r;; kpmf/.

307-4 38 /445 3,t 34 f~50 3,4- 30 J~55 3,9 f,8 2-95 -.- --I--

355-4 49 '450 3,3 44 145~ 3,7 3B 1460 4'( 2,8 395 1---- .--1--- 1·--- .. - ---- .~-.--

357-4 61 '1"'~5 2,9 5f 1450 3,3 49 1455 3,7 3.2 430 .. - - ._-. -- - -- -- -- '~N. ~

405-4 76 ""~5 3,0 68 146(; 3,3 6{ 1465 3,7 5.2 525 1---.- _.-1-- f....-- '---' f-- 1-·

407-4- 98 14~5 .2,8 1!J6 146" 3,2 76 1465 3,6 (5,7 575

46'5-4 1221/460 2,6 (08 1-0/65 3,0 98 1465 3,3 fO '760 ----.- -----

667-4- 15'2 f465 i 3, f 136 f49'0 .14 122 1f,'10 3,8 11 830 f---- - --e-._.; ..... '-

525-4 (90 /,*64 2,3 1'70 f46() 2,6 152 1465 2,9 14 1150

52'7-4 244- 1460 2.3 2(6 146(, 2.6 190 1465 3,0 '7 1240

307-6 30 960( 2,7 2'1 96t. 3,0 24 970 3,3 2,5 265

355-6 38 96012,5 34- 96t. 2,15 SO 970 3,1 3,2 405

357-6 49 I 96d, 2,03 -9";- g6~ 2,6 38 970 3,0 3.6 440

405-6 61: 9'7(. 3,0 5~ 9'15 3.3 49 975 3,B 6'.6 540

407-6 '16 97(, 3,0 68 9'7~ 3,4 6f 980 3,7 7,5 595

981976 . -- ..

465-6 2,8 88 98(, 3,3 76 980 3,6 ,2 7'70

467-6 (22 975 2,6 108 980 3.0 98 980 3,3 /4 860 ._- -'

525-6 152 98" 2,8 138 980 3.( 122 985 SA 20 1240 .- -

.52'7-6

'.~ 2,6 ('70 9"0 2.9 152 985 3,2 23 ,340

j-- .. _-307-8 24 7(5 2.4- 22 72(, 2,7 /9 725 3,0 3 263

1---:355-8 30 '725 2,6 2'7 '725 2,9 2~ 730 3,3

'" 415 1-- ... _' . . -.- f--. . '--'

35'7-8 31!J !l'2.!i 2,5 34 725 2.9 30 7ao 3,2 4,6 450 - .. t-- -.- --. 405e" - 49 725 2."1 44 725 2.7 3B '130 3,1 6.8 55S

.. _-- . f- --40'7-8 6f 725 2,3 54 '730 2,'7 ;'9 730 2.9 7,6 605

465-0 76 73(, 2,9 68 73() 3.2 61 735 3,0 lit 800 . _ ... . -- ---- ..

467-8 98 73(, 2,8 86 "30 3,2 76 735 3,6 17 875 ,

525-8 122 735 2,3 108 '740 2,5 98 740 2.8 30 f 2'10 --

52'7-8 152 735 2,2 (36 '735 2,4 f22 '740 2." 34 ;380

Herne sklce elektromotora

v,

lYa zohcev

TIP t A B C c, i D I Ii: 1= I G' 10f 1

b'~ £, J Fi G, H K Toler<¥RCa ~~ '!f 1f I '

h9/- 0,2 k O I JIi I III -Q2 -as

2AKZf05 9""" 250190,171'5/'32428160, 8 13a~ 28 60,8 30,9 180 IS

2AKZI07 2-8 1250 190j/94 1150 ! 32 ! 80! 10 :35;3 32 1801/0 :.35,.3 180: 15 ;

2AKZ 235 2-8 280'f'2~if97,111t4;.~ 32 i 80 1/0 i "

180: /8 13.5;3 32 /80 t 10 i3~3 i

i2AK 237 2-0 280 224/22d.f67 ; 38 i 80 1 '0 4f,.3 .32 80!,0 ;3~/80!f8 f--.

3fli 2542121/62/421110 i 12 4~f 42 -_., , I

2AKZ 265 2-8 flO I f2 i.~4( 20d 18

2AKZ267 12-8 315 25~247 19'! 1¥8 i ((0 I f4 /S1,5 ~2 I

200/18 flO; (2 ~S,f

TIP • I I I pat.. i l. l., t • U Uf V W Wi 1)( .Y; Z

2AKZ-(852-8 25 556 8/91328:265 335250i63.51202,.~ 65 60:" r-----~r_~--_+--~--.+'--~'--~i--~; I l I

vlO

I2AKZ 107 2-8 25 16 1( 169/)320'285 335250''''6 r.3~S! 65: 601310

I2AKZ 235 2-8 30 642 1726 i 388T3~0:4f.J :29~ 80 ~/IJ i 80; 60 i340 ~ ! i :; ! i . !

I,zAKZ 237 2-8 30 (s07 '77( :3881330[4/329457.51263180 60 i3~0

f?AK2' 285 2-8 35 '729 ie..;;..;; 4,y0: 3751 "f'l2' 32569 283 i 75 85 1380 I j 1

2AKZ 267 2-8 35 799 914 ~40 /3751 -'172132534 353175 65 ]380

Sve mere za 2AKZ (0-2(s Vrea'e I ZQ 2AK2'd 18-28

l1erne sloce eleld,.omotora

TIP ,F • G i Df ~f

TIP i! t u! UI 'v [VII' i W, Y z

2AkZd35 4-121 SO 1225'550:525163013'7015'7213' 69 ! 100 500 ------ -+_._--' ------+--:------1---.. . -j----2AlcZd 35 ",.f2l 50 '1265:55015251630: ';05 55 215,5: &9 fOO I 500

.. . i i l i; .. '- -"h 2AkZd*0.5 ~·12· 55 (3/0'610' 58516851 465 52235 :f02, ,120r 570 - . - • ,I • - ~ , , -+ ~-+------l

2AkZd.t,O'l' 4.12 55 1360'6(0585685:515 47 240 102..51 (20! 570 , '. I I ~

2~kZd~65 4.12:-60 }~85' '705~ 6()~~~~~JS!5~~5~-i~~'? ~~!i_j ~~~0.:0 ~~~z:!_"67 4:~~L~~!:~:3~,':'~S~.5~~78~' 5&~ ~_~~6(;)(!0 1140 16'40

2AkZd525 ~~/2 ~~_.~~:!_~:7S._?~87i~~S.28 : 29150 .110'.' i 720

2AltZo'527 4- (2 26 :1705' 775 745870 66'5; 28295 '150 : 160: 720

SPISAK TABLICA

Tablica br. 1: Dozvoljeni naponi O'doz • • • 2: Dimenzije kuka sa jednim krakom, prema DIN 687 3: Dimenzije kuka sa dva kraka . . 4: Dimenzije karika profilisanog preseka 5: Dimenzije spajalica . . . . 6: pimenzije konusnih prikijucaka . 7: Dimenzije klina i kucice. . . . . . . . 8: Dimenzije leziSta sa kotrljanjem za oslanjanje kuke 9: Celicna ufad - DIN 655. . . . . . . .

" 10: Celicna uzild - DIN 656. . . . .. 11: Stepen sigurnosti K, za eelicnu uiad " 12: Dozvoljeni broj prekinutih fica . . " 13: Stepeni sigurnosti K za zavarene lance . " 14: Zavareni lanci od okruglog celika, prema DIN 766 " 15: Stepen sigurnosti K, za zglobne lanr~ . " 16: Zglobni lanci prema DIN 8150 " 17: Odnos DId. . . . . . .. 18: Dimenzije kotura, DIN 15062. . . .

19: Konstrukcione mere !lebova na dobosima .

Strana

" 20: Dimenzije dr!aca osovina, prema DIN 15058 . . . . . 21: Najveei dozvoljeni povrsinski pritisak u kocnica sa papucama

" 22: Karakteristike frikcionih materijala. . . . . . . . " 23: Dimenzije kocnog dobosa u zavisnosti od kocnog momenta " 24: Dimenzije traka za koenice . " " " 25: Vrednosti e . . . . . " 26: Sila na rucki dobosa za vucu . . . " 27: Gabaritne mere horizontalnih reduktora " 28: Shema polozaja vratila reduktora " 29a: Reduktor - HR 250 " 29b: Reduktor - HR 350

29c: Reduktor - HR 400 " 29d: Reduktor - HR 500 " 2ge: Reduktor - HR 650 " 29f: Reduktor - HR 750 " 29g: Reduktor -' HR 850 " 29h: Reduktor - HR 1000 ., 29l: Reduktor - HR 1150 :. 30: Elasticna spojnica. . . . .

31: Dozvoljene vrednosti za k u kp/cm'. . . . . . . . '32: Normalni tockovi za dizalice sa kliznim lezajima, prema

DIN 15046 . . . . . . 33: Dimenzije sina, prema DIN 536 34: Pljoste sine

31 33 35 41 44 46 46 49 60 62 64 65 67 68 67 7G 72 76 86 92 97

101 107 108 109 126 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 149

150 155 156

35 ZeleznU!ke sine '.' , 36 Koeficijenti otpora C 1 C .' • g~tk~ 'trako~

Strana

156 156

37 Dozvoljeni najveei ugao nagiba trake sa . . . . .

38: ~~~r:naO~!~~~ r~dij~lnog bac~a' radne .po~~e ~oc~ nog dobo§a . d': In'· z~zo~ i~edu 'rad~ih' povrsina papuce

39: Dozvoljeni ra IJa 1 . ill trake i kocnog doboSa. .

40: Trooarz,nl alSim'hroni, zatvorenl, .kolllltm, diJzalucni mO¢ori, f a/brilke ·.RaJde KoniCa·r«. . . . . • _ ,_....... dir.z:aliCni xnotori,

41: Trofazni asbnhroni, zatvoreni, ' ... 0»1.1>",,1,

fabrike »iRade iKoncar«.. .' 42: Merne ski-ce elek:trooInotora 43: ,Merne ski-ce elekotromO'tora

. Primer proracUJIla moosiovskoog krallla

198

223

224

Predgovor U v 0 d

Glava I

Osnovni podaci

SAD:a2A.J

Strana 3 5

1. Podela ma~ina za dizanje i prenosenje tereta . _ 7 2. Opste karakteristike dizalicnih mdina . . . . . " 19 3. Opste karakteristike uredaja za neprekidni transport materijala 'M

Glava II

Elementi dizalicnih mehanizama

4. OpSti pojmovi 0 delovima priborima za veSanje tereta 5. Kuke sa jednim krakom 6. Kuke sa dva kraka 7. Uzengije - stremenovi 8. Vesanje kuke za uZe. . . . 9. VeSanje kuke za donju koturacu .

10. Specijalni uredaji za hvatanje tereta 11. Uzad 12. Lanci ..... 13. Poredenje svojstva uZadi i lanaca 14. Koturi 15. Koturace 16. Dobosi

Glava III

Kocnice i ustavljaCi

17. Opsti podaci . . 18. Koenice sa papucama . 19. Koenice sa trakom (pojasne) . . 20. Kocnice sa diskom i konusne koenice 21. UstavljaCi

Glava IV

Prost! dizalicni mehanizmi i :ma§iue

22. pogoni mehaniza.tna . . . . . . 23. Male dizalice (dizalice sa malim hodom) 24. Cekrk . . . . . 25. DoboSi za vucu (vtl.tla) • • • 26. Dizalicni mehanizmi za dizanje .

25 :18 32 36 40 45 51 57 64 'i1 71 'i8 85

94 94

102 lOS 118

116 120 124 124 128

Glava V Mebanizmi za kretanje

27. Konstrukcija i prorac:un mehanizama za kretanje

Glava VI

Dizalice mostovskog oblika. 28. Mostovske dizalice . . . . 29. Ramne (portalne) i poluramne (poluportalne) dizalice 30. Pretovarni mostov! . . . . 31. Kablovske dizalice (kabl-kranovi)

Glava VII

Obrtne dizalice (obrtni kra.:novi) 32. Zidna okretna dlizalica 33. Dizalice na stubu . . . . . . 34. Stubna dizalica sa strelom - derik-kran 35. Velosipedne dizalice 36. 2eleznic:ke dizalice . . . 37. Gusenicne i automobilske dizalice . . . . 38. Pokretno-okretne dizalice - Pristanisne diizalice 39. Stabilnost okretnih diza1ica

Glava VIII

Podiza.ei 40. Vertikalni i nagnutt (kosi) podizaci

Grava IX

Ure4a.ji neprekidnog transporta. sa. vucnim elementom 41. Trakasti transporter! 42. Elevaton

Glava X Ure4!aji neprekidnog transporta. bez vuiinog elementa

43. Zavojni transporter! . 44. Inercijalni transporter!

Glava XI Eksploata.cija dizaliea.

45. Preuzimanje dizalica. . 46. Pregled i odrlavanje dizalica . . . . . . . . 47. Osvrt na higijensko-tehnicku z~stitu pri radu sa kranovima

Primjer prorac:una mostovskog krana Spisak tablica

Strana

145 ~.:ii'

161 163 166 167

170 171 173 174 175 175 179 180

186

194 202

210 213 -' 216 219 225 229

Sava M. Dedijer: Transportni uredaji dizalice i prenosilice I Naslovna strana: Hamid Lukovac I Tehnicki urednik: Divna Lubura / Korektor: Ljubica Mladenovic / Izdaje IP "S~etlost, OOUR Zavod za udzbenike, Sarajevo / Za izdavaea: Milan Petrovic / Stampa: IP "Veselin Maslesa«,

Sarajevo - OOUR Stamparija Mostar / Za stampariju: Rudo Bandie.