saobraĆaj i transport ad, zrenjanin izveŠtaj … · revizija takođe, uključuje ocenu...
TRANSCRIPT
"SAOBRAĆAJ I TRANSPORT" AD, ZRENJANIN
IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA
O IZVRŠENOJ REVIZIJI
FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2015. GODINU
"SAOBRAĆAJ I TRANSPORT" AD, ZRENJANIN
IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA O IZVRŠENOJ REVIZIJI
FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2015. GODINU
S A D R Ž A J
Strana
IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA
PISMO O PREZENTACIJI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
POTVRDA O NEZAVISNOSTI I KONSULTANTSKIM USLUGAMA
FINANSIJSKI IZVEŠTAJI:
BILANS STANJA
BILANS USPEHA
IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU
IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE
IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU
NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE
Privredno društvo za reviziju računovodstvo i konsalting
“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o.
Studentski Trg 4/V, 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 (0) 11 3283 440, 3281 194; Fax: 2181 072
E-mail: [email protected], www.revizija.co.rs
Matični broj/ID: 06974848; PIB/VAT: 100300288
Nezavisni član Moore Stephens International Limited . An independent member firm of Moore Stephens International Limited
Broj: 56/16
IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA
Akcionarima "Saobraćaj i transport" a.d., Zrenjanin
Izveštaj o finansijskim izveštajima
Izvršili smo reviziju priloženih godišnjih finansijskih izveštaja "Saobraćaj i transport" a.d., Zrenjanin (dalje
u tekstu i: Društvo), koji uključuju bilans stanja na dan 31. decembra 2015. godine, bilans uspeha, izveštaj o
ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu na taj
dan, kao i napomene uz finansijske izveštaje koje uključuju pregled značajnih računovodstvenih politika i
druge objašnjavajuće informacije.
Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje
Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih izveštaja u skladu sa
računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, kao i za ustrojavanje neophodnih internih kontrola
koje omogućuju pripremu finansijskih izveštaja koji ne sadrže greške, bilo namerne ili slučajne.
Odgovornost revizora
Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o ovim finansijskim izveštajima na osnovu svoje revizije. Reviziju
smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da radimo u skladu sa
etičkim zahtevima i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri,
uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.
Revizija uključuje sprovođenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i
obelodanjivanjima datim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka je zasnovan na revizorskom
prosuđivanju, uključujući procenu rizika materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima,
nastalim usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje
su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja revizijskih postupaka
koji su odgovarajući datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti internih kontrola
pravnog lica. Revizija takođe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena
izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.
Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući da obezbede osnovu za naše revizorsko
mišljenje.
Mišljenje
Po našem mišljenju, godišnji finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno značajnim
pitanjima, prikazuju finansijsko stanje "Saobraćaj i transport" a.d., Zrenjanin na dan 31. decembra 2015.
godine, kao i rezultat njegovog poslovanja i tokove gotovine za poslovnu godinu završenu na taj dan, u
skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji i računovodstvenim politikama
obelodanjenim u napomenama uz finansijske izveštaje.
IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA
Akcionarima "Saobraćaj i transport" a.d., Zrenjanin - Nastavak
Izveštaj o ostalim regulatornim zahtevima
U skladu sa zahtevima koji proističu iz člana 30. Zakona o reviziji (Sl. glasnik RS br. 62/2013) i člana 11.
Pravilnika o uslovima za obavljanje revizije finansijskih izveštaja javnih društava (Sl. glasnik RS br.
114/2013) izvršili smo proveru usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa godišnjim finansijskim
izveštajima Društva. Rukovodstvo Društvaje odgovorno za sastavljanje godišnjeg izveštaja o poslovanju u
skladu sa važećom zakonskom regulativom. Naša odgovornost je da sprovođenjem revizorskih postupaka u
skladu sa međunarodnim standardom revizije 720 – Odgovornost revizora u vezi sa ostalim informacijama
u dokumentima koji sadrže finansijske izveštaje koji su bili predmet revizije, iznesemo svoj zaključak u vezi
sa usklađenosti izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima Društva.
Na bazi sprovedenih postupaka, nismo uočili materijalno značajne nekonzistentnosti, koje bi ukazivale da
godišnji izveštaj o poslovanju za 2015. godinu nije usklađen sa finansijskim izveštajima Društva za istu
poslovnu godinu.
U Beogradu, 29. mart 2016. godine
„MOORE STEPHENS
Revizija i Računovodstvo“ d.o.o., Beograd
„MOORE STEPHENS
Revizija i Računovodstvo“ d.o.o., Beograd
Branislav Jovičić Bogoljub Aleksić
Ovlašćeni revizor Direktor
23OOO ZRENJAI{IN, PETRA DRAPSINA 1DIREKTOR: 0231 315-0460FAX . O23l 315-0463TEKUdT RACUN: 205-123399-73PIB . 701162309E-mail : [email protected]
"MOORE STEPIIENS Revizija i Radunovodstvo,, d.o.o., Beograd11000 BeogradStudentski trg 4/V
PISMO O PREZENTACIJI FINA}{SIJSKIH IZVESTAJAOZIAVARUKOVODSTVA)
Ovu izjaru ilajemo za potrebe rcvizije finansijskih izvestaja AD,,SAOBRACAJ I TRANSPORI", Zre4janin (dalje ulekstu: DruSwo) za poslormu godinu zavrsenu 31. decembra 2015. godine za sr,rhe izralavanja misljenjt ovlaiienogievizora o finansijskih izvestajima Drustva, a u skladu sa Medunarodnim standardima reviziie i vaiecomzakoNkom regulati' om.
Svesni smo svoje odgovomosli da obezbedimo pouzdanost radunovodstvenih evidencija i pripremu i ferprez€ntaciju finansijskih izl-clts-ia u skladu sa radunovodstvenim propisima vaZedim u Republici Srbiji, kao i zaustrojavaqje neophodnih iitemih kontola koje omogu6uju pripremu
-finansijskih izve3t4ja koji ne sadl*e greske,
bilo nameme ili sludajne.
Za pohebe revizije stavljamo vam na raspolaganje sve tadunovodstvene evidencije, sa napomenom da su oveevidencije pravilan odraz poslovnih promena koje su se dogodile u toku posmatranog obradunskog perioda.
Sve ostale evidenoije i odgovarajude informacije koje mogu uticati na istinitost i objektivnost ili neophodnaobrazlozenja uz godisnji radun, ukljudujuii zapisnike sa sastanaka poslovodnih organa i organa upravljanja i drugihrelevantnih organa s-.avljamo vam na raspolagaqie i nema lakvih informacija koje ne bi mogle biti dostupne.
Ovim potvrdujemo, plElqgIasem .naiboliem saznanju i uverenju, a nakon savetovanja sa drugim odgovomimrukovodiocima. sledeCe dinjcnice:
1. Ne postoje druga sredstva, niti obaveze Dru3tua osim onih koji su prezentirani u finansijskim izvestajima.
2. Svi prihodi i rashodi, sredsWa" izvori sredstava i obaveze su tadno obradunati, evidentirani u Doslovnimknjigama i drugim evidencijama u odgovarajucem obradunskom periodu i u skladu sa zakonskim propisima,standardima i opstim aktima koja regulisu ova pitanja.
Zrcn:an:lj.,ly At tvn\'
' '.-.:_ 1,,.. j
4. Znataine pretpostavke koje smo koristili za mdrmovodstvene Focene, ukljudujuii i procere ferwednosli. su po naiem milljenju razumne.
5. Transakcije i odnosi sa povezanim licima su na odgovarajudi nadin iskazane i obelodanjene u skladu sazahtevima Medunarodnih standanda fi nansijskog izvestavanja.
6. PotraZivaqja su prema naiem misljenju naplativa, a za sva potrazivanja dijaje naplata sumljiva, spoma ili nadrugi nadin nei.vesna stvorili smo adekvamu ispravku wednosti.
7. Za sve savke zastarelih i osteC€nih zalih4 kao i za druge sludajeve kada je trednost zalihe stvamo ili, potenoijalno umanjena, stvorili smo potrebnurezervaclju (ispravka wednosti).
8. Za we druge pozrate rizike kao i za druge sludajeve koji mogu u buduinosti rezultirati rashodima i odlivomsredstava DruStva, izwsili smo adekvatno rezervisanje sredstava"
9. Imamo valjanu dokumentaciju o vlasnishu nad sredswima kojima DruStvo mspolaZe i niko drugi nad njimanema zakonito pravo (osim sredstava uzetih u finansijski lizing), niti ima njihovog teredenja po osnowhipotek4 zaloga i sl.
10. Nemamo saznanja o bilo kakvom ksenju zakonskih gopisa, uputstva nadleznih organa i institucija i opstihakata, koji rnogu rezultirati pladanjem znadajnih kazni ili penala.
11.Nemamo saznanja u vezi kiminalne radnje ili mogudnosti postojanja iste, i nije nam poznato daje iiedan odnagih rukovodioca ili zaposlenih, sa ovlaldenjem da kontrolise i odobrava poslol'ne promene, umeSan u bilokakve nezakonite ili neregulame aliitivnosti koje bi mogle materijalno znaiajno uticati na istinitostfi nansij skih izvestaja.
12. Prema nalem saznanju, protiv DruStva se ne vodi bilo kakav sudski postupalq ve5talenje, plenidba imovine,niti ima pregovora o zahtevima za naknadu dtete koji po nas mogu rezultimti znadajnim gubitkom.Smatramo da nemamo nikakvih ni stvamih ni potencijalnih obaveza prema tedim lioima zbog kojih mogunastati neodekivani subioi.
J. Finans,jski izvestaji koje smo vam slavili na raspolaganje. kaone sadrze materijalno znalajne piopuste niti greske.
i poslone knjige i dokumentacija Drugtva,
13. Ne postoje namere ruikovodswa" zakonska ogranidenja ili druge objektivne okolnosti koje bi mogle dovestido obustavljanja poslovanja Drustva u doglednom wemenskom periodu.
14. Od datuma Bilansa stanja na dan 31. decembra 2015. godine do datuma sastavljanja ovog pisma u vezi sasadrzajem finansijskih izveStaja za 2015. godinu, nisu se promenile okolnosti niti su nastali dogadaji koji bizahtevali ispravke finansijskih izveStaja ili dodatna obelodanjivanja namenjena orgadma upravljanja ilidrugim korisnicima.
Ovim poh/rdujemo da su svi podaci i informacije sadrZa.ni u preze[tiranim pregledima, prilozima i infomracdama,kao i datim objaSnjcnjima u vezi sa odredenim pitanjima za iz&du Izvestaja revizije, kao i sve druge informaoije,paZljivo pripremljene, da nisu dvosmislene, niti zbunjujuCe i da su razmotrene i usvojene od lukovodswa,
a,i'p\n
"*aF j,
Privredno društvo za reviziju računovodstvo i konsalting
“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o.
Studentski Trg 4/V, 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 (0) 11 3283 440, 3281 194; Fax: 2181 072
E-mail: [email protected], www.revizija.co.rs
Matični broj/ID: 06974848; PIB/VAT: 100300288
Nezavisni član Moore Stephens International Limited . An independent member firm of Moore Stephens International Limited
„SAOBRAĆAJ I TRANSPORT“ AD, ZRENJANIN
Direktoru Đurić Draganu
Petra Drapšina 1, 23000 Zrenjanin
U Beogradu, 29. marta 2016. godine
Potvrda revizora javnom akcionarskom društvu
Poštovani,
U skladu sa članom 54. Zakona o tržištu kapitala (Sl. glasnik RS br. 112/2015) i članom 11.
Pravilnika o uslovima za obavljanje revizije finansijskih izveštaja javnih društava (Sl. glasnik RS
br. 114/2013), kao angažovani eksterni revizor finansijskih izveštaja za 2015. godinu,
potvrđujemo sledeće:
- Da su društvo za reviziju Moore Stephens Revizija i Računovodstvo d.o.o. Beograd, kao i
svi njegovi zaposleni angažovani na poslovima revizije finansijskih izveštaja za 2015.
godinu društva „Saobraćaj i transport“ ad, Zrenjanin, nezavisni u odnosu na „Saobraćaj i
transport“ ad, Zrenjanin u skladu sa zahtevima IFAK-ovog etičkog kodeksa za
profesionalne računovođe i u skladu sa posebnim zahtevima Zakona o tržištu kapitala,
Zakona o reviziji, Zakona o privrednim društvima i drugom relevantnom zakonskom
regulativom Republike Srbije;
- Da društvo za reviziju Moore Stephens Revizija i Računovodstvo d.o.o. Beograd tokom
prethodnog perioda, odnosno godine za koju se vrši revizija, nije pružalo bilo koje druge
usluge društvu „Saobraćaj i transport“ ad, Zrenjanin niti njemu povezanim licima;
S poštovanjem,
Bogoljub Aleksić
Direktor
Moore Stephens Revizija i Računovodstvo d.o.o.
llonyruaea npaBHo nr4qe - npeAy3erHuK
HES AOOMRSXO DRU'NO U PdO: ROBE U DRUX5XOA S^OBM.XU S^O8R^&J T lMSrcdI ZRENdIN
c4Me sp€exrN , n6ts aFnuNra !
5ilfiAHC CTAI-bAHa aaH 31.12.2015. foa[He
- y xxrlaaaMa arHapa -
6, crr'lflr rMoBru (0003 + 0010 +
L Hm.e'dA,uA vriosxM (m04 +mos + 0006 + 0007 + coo€ + c60e)
'q*e Nac*i .oa€e
" drua np.6
4. Olaa Na]nTFTE trk8rB3
5. 8e@juda N,6NH. y nFlnr€itr
6 b*d ! HsEp4rry "NoBdy
tr, HEr(f€n]vH4 nofi?OranA vonEM (om + o01z + 0013 + 0d4 +
6,l :
e ,,/ .
s. ()crue Hdefi#q i@j* N
r vF66 ra rrD"M spe'rNFara,
3, r€aHd $ Ne{peftrre, wrdffi , 00t3 ' (../.
ni, E orouxA oEAcrBA (0020 + 0.21 ';' i
1. utfle r skus.ntru# 3a@
MAvromq o[HrHodosruhorr.lr,l (0025 + m26 + @t + 002s+ ma + G0 + 0031 + 0032 + @33)
I c't.
:
^f@ { @r4 xa@ts @ 3p4Nd
4, Af.pdr{r l'JladR, ffiq$! i
t arr.9orN" I']radt o@i8
6, A,foror* ffi#r y 3ary
7, Arfopdr{4 l'ffiB y rNFp.icroy
9, Ooatr r}forH" O.HaHot*
u l}To6re norPrlcisa5a (0d35 +
6t.
3. ndD.aeE m MBy nFele b :--.....--l
5. no,pmB* m@€6y1ffi
4 ornoxlH! noPEce .PEIC@
io*rlr BxoBxu(oM]0o5r+00s9 + 0050 + 0061 + 0062 + 0054 +
L MWE (004s + 0045 + 0G7 + m4 + . 6..,
:.... ..._.-r1,.. l
i- '- l
t cEE c)e@ dg{.s n.oa.ln
.3[. TbFMEA]bA n'r ooxB nPor]lE(005r + 006J + 00e + @se + 0056 +
t:__,.'_-Jr,-- *-- *l
4. rgnu y 4€rDaHcr" - @|____...._._i
t*:_**-: t ".:_**jjjI1
rr! rloPr)KraqlL{ r€ oElxorqHh(
v4H}}lC XTO Cff.qcrBA kOrA €EoPqarry no oEP SPEAHOCT ('O3
vL FArxorc{H! ordwo,r!@iU]A.W, (006? + @ + c1065 + 0066
L Krntdlorkr *9€ofl , tltrHh .LL
4. (Fmfdrfl rp*n r 3al@k y
5. O.rdx 'e.r'opdrM
oaEsFs
ul.roroB,HcgeG|lBA,]srIgu r*'-----ry-m. nop€3 H aoaarv stEAHocr
Dc MNJBHA BPE14E€G P'3M,AHI,iqE|iA
A Ydnr|.l Axrua : nocnosH.Artro {H (0001+ 000r + 0o.2 +
^ *rnm! (@2 + 41! - s12 +
0420 - 0.21) : o ={@7r.o4u -
L ooros,i trFrln (0.!? + w +
6.6.
'l
rn. offiE conclEsrE M]{E
e.+.V. PErcP|41AUUOHE EPBE NO
HffihH4 rrc\CflorB u onEuE
U. HM@BA}T' AOUutr rc@@xaPreoa pEAi(m,aryrr-YKo noNEm ocrMorcsEodyBlor ff3vnrAra (nopa*a(@F:}r.rw3]dtr330)
!r1, HE r-{r,r:o4D rvEuqx no0(1lo€v xrPruJA oa 4faflocfl q
arvn4( KoMnoHaIv ocrMorGlOEvGAnff PByfiATA (qyft EM.@ paeFa rp}l* 33 @N 330)
vT. tsFMoPE!$l4 aoMA (e$ +,73?,'...
1, He@or€r*" ao6m( Pa{4r wB
2. Hso.petJ4r aosmk rs{YE rcsBe 9..t.
!....
.lu2a
E.proPorH pBEPsxcArg t
L AI1BM PBEeCAfqA (0426 +0427+0423+0i29 + 630 + q31)
: :, ___.-.. ,
n. ArcPO1HE O5A3E3E (d33 + Fh +
6.r. .. : : - "'.9. :
L o5.@ ble e @ #4@tu y
4. O6a64 no 4F@mN bpflj.Ma oA
t ari)rr XFAB i $lffik y sffi
6. A}'!rdrR" 'eqm r tj&' y
7. o5a@ io @rc€y Q,Baimf1344 l6: r-
r. P noFcHE o6r'astE (0,.43 +
(w + H5 + 0415 + 0ft7 + 0443 + lo
rKp.Ro'orRgxpeAfiqNflsd'
cErgo6Fa3J|€trn@oe6
I na rbe Awcs, IEncm u 1i
n. oIuEE ,3 lrooros,aM (o4r2 + l''<lc :
:_.,,_- l
t'---.-'-ia-,_._,....
:" - e./il. --.
' -- €-i,|.
/L O6$EE 3e OCTATE nOPEr€.qolMHoc! rl ffvrE ar.JlGrHE 6. /t
e. /iA TY6TE BHTA BS4HE
0.u-042):o = (0441+ o.2. +
E y'3rlH! nlcsM (sz + o1,.2 +
v ----a-Lt!)!Y!!-N* .zt. 09. ,^y'6 @,* /'\-
<x/-----n-o6@q trr@ no.MBs o @oeH, |
'Dops" o6pEaw 0{4Ho!@r "
-'.*kcc^v'64'
Flonyruaea npaBHo nHqe - npeAy3eTHuK
HesadoMRsxo DiuSwoa P u s^oBMc5 tridsrcRt z*NNrnc4,m 3D€3n ? n@ AFnu,x. 1
5ilflAHC YCNEXAsa nepxoa oa 01.01.2015. ao 31.12.2015. roarHe
- y xurtaaaMa auHapa -
nP oaH E PEFos Or n@oqM
(1002 r 10oe + !016 + tu17)
L NMOA'! OA NPO!,AI rcF
oG + 1004 + 1005 + 106 + 1007+ 100s)
1, npfr@ or ipq.l€ oo6e MflqHrs " esd,H
2. np|@ q ne.dle po5€ rmux N 3s8rB
3. nad@ q nr6@& p.6. dru rc@RRM
.,nFr@@iMFp*@kr mieHly
5, nol.@ q n@je p6€ Ha lMhr rImrtry tt6, npdq" @ nrb@F po6e B vH@w
Il. NMOAI OA NPOAAE Nrcl@AA h YffAo0ro+ r01l + 1012 + 10$+ 10r{+ 1015) 5. /,
L npn@ q npoRle nFBqa ! Yonc
2. n6d@ or ipq:Je np.@a , ydryu
4. ipidoas 0r ip@F ip.*33.4. r yory6 @BM
5, nFd@ q np@le ip@a r ycnt€ E
6 lrpq@ q nPlaje mtn nFEs@ x vc'rt€
m. flPooa, or nEN r4 cvEBEHrlxra
e. a'fv no(joe'r fPrxoarl t1.
PA'XOIU E PEAOBBOT NMOslA
(1ote - 10! - r0! + 1o2 + 10! + ro24 +ro- + 1026 + !02t + 1oz+ 1o2e): o
L |rAEAM PEAHOCI NrcAAE rcE t.)
D. noFM$€ ePFArm M@HEAosPUern h .mBd fPorisBolA u
IV. O.4Affi BPEAHOCTU 3ANMHEAOStund h TO',IOBTX nrcBmAA tr
a
t, t1
ur, rpour(osh 3&AIA H rcrMA ]APA!o4 tr t.d.!{!. rPoJrKoM nPoEsoaHrx vctrA
X ]}OOKOB AMOMSlll1lE
r ruKo6r lrrlP(rlHn PEftncAa
t7& no.io3Hn aoEF( {1061 - 10$) e 0
i. n@osHl' rriffi Golr - mor) : 0
a. orH ncnxs nProas G033 + los +t. f, r.1" l
L Or#qroq nPrlxoar4 oa noB$d nqqAh ocrMx onHArc|Is nMoAh 0034 + 1035 tt,'r, cBrotd np|q q sfl*a I sBs{
2-OiRmjs np'!@qarun l@id ; I.
3'r'fl14q'^gnayA6fr<y.4mgdipa*r nN6 r 3.1+Rm iqlrBE
4, Oodn O,Ewloo .r@"
[. ntuxoa, oA KAfr]A (oa rftvfl ,r1ua)
Eoffi ervnrE Kru!3vrE {nP@ rP€Bi4
E ocwo{loor P orca{ (1041 + 10.5 r ' t..t.r, orlH,Aro{oa, PAcloari r43 oaHocA c{noBenHsM nPA9iruM n{q}1MA 14 ocraruol{HAHCruC4r pAOOA' 0042 + 1043 + 1{X4 +
2. orFldls Bo4 B o]!@ d @!B
3'bw4)^lsby.'6rynp{/weBanpaa* nN@ N 3al@kq0r iqrrsE
4. Ocdr QNEBldr tsoq
U. PAdOAtr KMTA (NPe ]Efi NhL]hM) ,.f@m 8,JwEKj]lwrE(ntunsiM t. /.E. AoBlr'ff B onHABcSPAM 6032 -
x .*inax r. orwcrPrB (104 -
,. PAqoa, oa vc@ts8aH BPEa{o@
OEP BPEAH@ KPO3 EI1'AC Y'N* t2.
,r.aoffi r( tl, PE loBHor n@oBrH nE
10$- 1Os1 + 1052- ros3) 5 7.
onoPE BBAM (1031 . 1030 + 104e - 1M +t051- 1050 + 10!s - 10t2)
M, HE OAoEFd( nOCTOS$r xOrECEoEvcraarbt roErrr| nmxEfl E
I'EJIAI(^ B PNruKX NE'iIOAA
osycl^arEr, PAqoau nPo €nc . ,1|l. AoEn* nPE OnOPBTB^M {los - JIC
o, rvErrax nPE on@ErsarlA (105s - 1054
r. .oEKl PAOOA nEsoAl t.le!. oaroreHh noPEoq pAaoax nE4oaa '''i
m. oAnoxEHr rEPEw nmxoA,r nE?,1o,qA
- r05e - 1060 - 106! + 1062 - to6!)
GO59 - ro$ + 106. j '|61
- r05r + m6it)
r Hdo ao6I,|rAx rcM nPfin ta dMHo(6
rrr. HEro rvMR xoJn nPt|wu MAlbr1'Kr(xu
@ zf.o3. ,^ 4E 4*
cr6@q npd€i npaw,w o Glpbrq n '!oF,
d5r@qa 4,6s'oq sAplf N npeAt eBc colyrdo
nonyFbaBa npaBHo nuue - npeAy3erHhK
lbsrcMisrc DRUlwo 4 REvoz rdE u DRUrsrcfi s oer aru$oBMaxrB sRr,zRENtNcqrm 3P.rerix, nerD. ArmiF 1
I43BEIIITAJ O OCTMOM PE3YflTAry3a nepxoA oA 01,01.2015. Ao 31.12.2015. roAuHe
- y xn baaaMa a[Hapa _
6. OCr n||6rd){! n aoffiaM,
ca* 6j. sdrc 6d 9.u.*or@eYExAHqyddysyaF r *o.ro,lm
L np.#e p@.,.F€u4€ tscg€prlrp@q pqsm, ndll!i.{ s ory*
lLfriu @ ry6xq md&lry@H v
4A.6rqr4 [email protected]{ ao6s(y h, rytifry np4D}actrAlYueE
5)c€{ '@j.
DrI|[email protected]{bEm y [email protected] vd|6 v
1,lLsru @ ry6lM D @sy nFp.qtta
2. I&&ry un r6rs oa {N(rysaE 3llrft
3. Ad6xq ur rr54 rc ffiry rBdpy"e6€
4. Aocrry mB ry6gu rc @o.y DFqa q!es@ pamM6E $ npodY
r €crMx ryrc c3€oGyBntr aoMrM (2003
2017) ' (2004 + 2006 + 20.€ + 2010 + 20D +
]I'ocrrr 6PyIo (aEo6yel}|M ryErTA( (2004
,013) - C003 + 2005 + ,07 + ,00e + ,0r1 +
u. noPeHAocfMxcsrosvxaATr a06qrM
M l]Ero ocr,arll clEor/xB,anr aostrTAi( (2019
v. FEro ocTM, e.io6rcArHx mna (20m -
L yffi HE o C!€oE,eBh Aosma( (2001 -
!. r61raH HEro c8EoMB,qrHn rvswl{ (2002 -
f. vronrfi HEro cBEosvx8rnu ao6tf l{|' rvEfir K (2ot + 2023) :
^on ro2.: o
y 2 PC/t4^11/!v
3b-2.f . c3 , /i4 **.
o6@c'r@' r*sd',Go.*'/ x@e*o6ee@ o,'"*\"*;nd!:i+*
\.-,,:?7
nonyFbaBa npaBHo nr4ue - npeAy3erHhK
lss{crorrrFsKooRUSrvo2 PNozRos!'rDRlxsKoH$oBR^axuscq,@ 3FrsHHx, ndP.llEu,E I
I43BEI.IITAJ O TOKOBI4MA I-OTOB14 HE3a neplioa oa 01.01.201s. ao 31.12.201s. roauH"
_ r"r*ou"u or""ou _
r. 'lp[*-***.**"**o&:iL nooF,a k nprxBN add
n o!i*k @sP E@B aBffi (t ao t
5. opxBi no @dy o@vx lsa ip!@
[]- h n@"s m&rc E lmaa an8Hdn lru)
Iv, rkto @$ 'msk B @M affiffi (tri)
L n@d @sR Fafr!ffi rrsspa* (1ao 5)
r npoFF aqja , yasa (Nm npdid) i
z, nMla 8daftpdatre n*re, rexDsn
3. OdaN 6rssix llje3u (Hm nptrr*)
I! olriB* lmsR 6 aflsHm rr@Fs (1 !o 3) ,1$ :
L KFoM4 rru'3 tr r@ (Nm @Bf)
2, KymsF d4ftg|tr* rrcflNe, R
3, o.€r 06!€,je nnes (Nm @N&J grx I
r h.flnm .!l!me Ba@*ffi frldpa€ (I_trJ
v H€to @m lme* B afl8Nffi rrdrpaH (tr'D
L np.id @s* B .mffi o,E{dp:H (1 !o s)
2. Arlrryrr k!4d (Hm n@re)
3. &.nopcdr rrl(lw (Nft nrutrd)
t
n ou,w msF 6 an3Nffi 4sxa|dtaH (1 ro 6)
1. (''.r1ffir.@F r y4@.,,---''.,--,]
2. Atordu x!e@ (q|s)
3, KpaRo9o]H eeaKx (@x*)
'-a
shsgpaE0rD
Onaapas (!j)
i caEr n't|nn9 r0rcBrHE (3001 + 3013 + 305). ...-T::...l
a. (3Er otr^nB rorcsHE 13005 + 30re + 3031)
L HEo nPrrm rorosliHE (3m - 30{o
E HEiO O[,rr9 TODESHE (3041 - 3OtO) 2|34:.
,tt. roTol,M u noqEfp o6P^scxor nEPnol^ 3,67 :
r roroBBu e pD oEPAryacxor nEProaA
(3n42 - 3043 + 30.4 + 3es - 3K)
v >L(NiA..1/.,Jt
@ Ll.a 3. N l(,_q,e -qLo5@c @mx nFMfld o e.F*{N x 4.Fr o5eb5F @Eal.s
UYNI,x ipqFae€ (crlx6se ire#m Pc, q. esl21t4, L44t?.t4)
flonyrcaea npaBHo nhqe - npeAy3erHhKl!i6 1016,36
b!ar(.to{rgo DRUiwoa pia/d mBE u DNx*otr$oMa{u ssuart rrlrcrcF, etrNcqllm 3Fstsr*, nctp: AEruxu 1
I43BEIIITAJ O NPOMEHAMA HA KANilTMY3a neDroa oa 01.01.2015, ao 31.12.2015. roaxH"
" "nr"*u"u or"uou -
t :*--*--:hD.E s.9ltrrc gBcrl{d.tdlle rn'.{d'.{Yllo.*|}fldmnb
5) MF@ E &wol .tt@s p+rro
5) kFe E NrDa6'ol dr'fl pscr€
a) gmD#lffi€mM{ra +b-26)
O 'oF,Ess FDe i@ p*'yB (16 - 2. +
npd*y.F sFj-r..r,
a) tpd€t e 4rsr drEx, r-rt€
t itw E trrD*.l dp6r, pasy'€
cnB F 'q.ry
nr.Dort'. ro$k 31.12-
n6r.e Ffto'{Frtu *r{lu rre4E ,iDoldFryE.*wwnF
, 6pae E adr.l dp6ls p.srr€
o Fpam E mrq4 crpa* pavs
rryFEF no.6o nsEr.F. twH. *
.) op|,w a@d qo paqtM (5a + 5a - 66)
npox4yErn6t_|qM
t i!*r B !y!.rrj dDark pasy'€
t npoF F ffipa.bl drs* lerrk
:ne E 'e{yrst!.'@F
x6ram @rxlurc s€lHr rt€oa6 ,
a) E pae E almd.J @Hx FqF
ra,NH" /lrur 40 DdryE {la + 2. - 25)
@I@B nolrlxg Grao paclra (r5 - 2a + 26)
r) irqs B /@Hol cD.BB paqlaa
o nFFr E orpd'd crp.B Fcrd
tu F re.lr np.rqre |w* r1.1?+
tdt .Et:t erl.rm aaEJxr 'FDF N
a) rr.e E ay6&,ol dD.m p3{n, n::_:_l6) 6p.d E ffiD.*d dDas paqrE
@@# dF*tr .@ parrE (s6 - 5t + 65)
6ql|Ex. ontu.h!d.
rrdd.yrqtqt _'wxr
t,!c\i6 € Arsrd cD.rr pa{ylB
t nroF E dD.@ @ih p.vi
cn$ u xF.t Er}r! 'wre
ao6xu Hr ry6xw m dorytDFs v
loF6 ffiDNF'Ho *aslrn
i) g@* k alErq sDaH, p}.r'€
t Mtsm E roDd€l @M pacno
a) xtl@EHr 4t.t*" €@ td{rr€ (b + b' ;-r6) r.sd!@" nolrgc| @ !.vs (16 _ 2. ! ""----lnro.drY rF|4ro,
-
|wflr
o njw E ffipdJ dpaH" P3v6
:n{ D 'e{y4.dqe tw*
l-*l
xoF.E srrddh *.q4Hn|P.ErnFr.d.Fqr|.|*||Ad
t 6pare € arwsi crp6B pary€
6) FF* 6 Brr.5'ol dr4r Fryl€
l(4{twE|lc|.fu@Ftryn
a05|1t, si ryaxu rc €dYYDEH y.JtdFn'FYtr.mEnm
n4.€yqnqt-|qnx
t Q*r o arrBsj @Hk p.y*
t npoF E mrpoRt crt6B pasrf:
casE*t ttrYn.lw*
Ir.5xq M, rYsrw ro do.yyAeY@oN,ro5|rryu,
ry6mg.puryxHnapymu
Apdxu ur ry6,q no d..Y
nFplwfl.+rr d!,dIllo6rq sx r)6fl0 no qoBy
rdFr6*E 'dJHo*r*JM
t 6pad. E saol crp6s paw
O E pa4 D ErFx{j qaH'
kD||Dbe||o|lfrfrM
a--.---^-Jnr.{d Y np.Mo,
-r) 'E*r s lry$xol crp.H" 9.eyr€
o nl@ B do*trl crp.B, r'4€
hsdrrr,'rp.4.lwrc
r6!.e l|.q,r,.18o *dqHd
a) 6paR E M*d .DaHr Fsr16
t) Fp.4e E 6!dd5j draM
l(.4NF|ffi@EEy|}6
t ioeeeHr !}'wr, .@ p4rt€
o rosd!@x 0r.*x @ pa{r€
ao6ru d, rY5{w .o @€.yyplYaudAosE.yx[
r'6m.ynD||IpYKl[Irrffi*Ip6xu Ex rtaru m @ry
nFxuYExynq,-twn
t 'F€ 6 a.@q cn3Hx p.y€
t nFF F odDdr.l ata$ paqtr€
crE E 'eqt
Fttr. twx.
aorc,15).t(Pq 1r rd3rN h tu 3 ao @ 15) -t(pq 16
!o5ru M, rysxq n ffiB,xoBtsdo/@.urne*t
,6tsM @d:ffo s,cdflr
t dpade E trlsl .rp3Hr Fv€
IF.l:eFwx.x.A.l0lo1.
.) xoplo*r Atl*, @o Fs.
6) 4m*x, mrpasr @ pL/R
nFrd. y nFed@ol
-a) ipdr6 € !'1!NJ ap.B' paqiBa
o npors E norDMl 6par" FeE
cE* * m.,y rFrux. |wH.
x6D:.8 ssp4rro *:*lrr
4,6pa4e F ayifuj crp4s pa$z:
6) 6pa* E ndlsxKl cnau
ropxnFF ffi.68 Erttu
-lO
'oe/DsNs MP.*N 40 PavE
ry5rGrx:qdnro Itcs!n,3Fg|13)-t(41.
vmx @|d I:Oq 15e 31615) -:(4 L K| 3e B|
a) ipffi B Md,l dFM pasn6
5) nffi E trl!*.1 o!6s PaeE
cns F 's.ly
r{ytu twre
*::::
w2f .a3. Lr1slr!@e
o6oaeq.pd@ flp.se@ o €lplqs , o.p Fpae@orEbril*
SAOBRAĆAJ I TRANSPORT a.d.
Napomene uz redovan godišnji
Finansijski izveštaj za 2015. godinu
1. OSNIVANJE I DELATNOST
SAOBRAĆAJ ITRANSPORT je akcionarsko društvo , (u daljem tekstu: Društvo).
Registrovano je kod Agencije za privredne registre po rešenju BD 31407/2005 od 01.07.2005.
godine.
Društvo je osnovano 01.04.1959.godine. , prolazilo je kroz razne organizacione transformacije i
konačno 2003. godine iz društvenog preduzeća je transformisano u Akcionarsko društvo i time
prodato konzorcijumu 70% kapitala , dok je 30% akcija podeljeno besplatno zainteresovanim
radnicimai penzionerima .
Društvo se bavi uslugama prevoza robe u drumskom saobraćaju kao osnovnom delatnošću.
Pored navedene osnovne delatnosti društvo obavlja i druge delatnosti i poslove koji doprinose
efikasnijem i racionalnijem poslovanju i to :
Carinski terminal i parking
Tehnički pregled i registracija vozila
Auto škola
Usluge kontrole vozila i usluge tehničke ispravnosti istih trećim licima kao i
Davanje vozila u lizing
Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o računovodstvu razvrstano u MALO pravno lice.
Sedište Društva je Petra Drapšina 1
Poreski identifikacioni broj Društva je 101162309.
Matični broj Društva je 08000859.
Prosečan broj zaposlenih u 2015. godini bio je 18 (u 2014. godini -17 ).
2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji
zasnovanim na:
- Zakon o računovodstvu i reviziji (»Službeni glasnik RS«, 46/06 i 111/09),
- Međunarodnim računovodstvenim standardima (»Službeni glasnik RS«, 16/08 i
116/08),
- Zakon o reviziji, Zakon o računovodstvu "Službeni glasnik RS", br. 62/2013
- Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, (»Službeni glasnik RS«,
16/08 i 116/08),
- Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna
društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (»Službeni glasnik RS«, 114/06,
119/08 i 9/09),
- Zakon o porezu na dobit preduzeća (Službeni glasnik RS, 25/01, 80/02, 43/03 I
84/04),
- Zakon o porezu na dodatu vrednost (»Službeni glasnik RS«, 84/04)
- Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva,
zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (»Službeni glasnik RS«, 114/06, 119/08 i
9/09 ).
Rukovodstvo Društva procenjuje uticaj promena u MRS, novih MSFI i tumačenja standarda na
konsolidovane finansijske izveštaje. Izmene i dopune postojećih MRS-a, novi MSFI i tumačenja
standarda, zamene važećih MRS-a novim, koji su stupili na snagu počev od 1. januara 2010.
godine, kao i primena novih tumačenja koja su stupila na snagu u toku 2009. godine, nisu imali za
rezultat značajnije promene računovodstvenih politika Društva, niti materijalno značajan uticaj na
finansijske izveštaje u periodu početne primene. I pored toga što mnoge od ovih promena nisu
primenljive na poslovanje Društva, rukovodstvo Društva ne izražava eksplicitnu i bezrezervnu
izjavu o usaglašenosti finansijskih izveštaja sa MSFI, koji se primenjuju na periode prikazane u
priloženim finansijskim izveštajima.
Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška i načelom stalnosti
pravnog lica.
Iznosi u finansijskim izveštajima iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije
naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva. Sve transakcije u
valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.
Društvo je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenilo računovodstvene politike donete
Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama usvojene dana 21.04.2008.na
sednici Upravnog odbora Društva, obelodanjene uz finansijske izveštaje, a koje su zasnovane na
važećim računovodstvenim i poreskim propisima Republike Srbije.
3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA
1. Korišćenje procenjivanja
Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS/MSFI i računovodstvenim
propisima važećim u Republici Srbiji zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih
mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekte na iznose iskazane u finansijskim
izveštajima i napomenama uz finansijske izveštaje.
Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan bilansa stanja.
Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena, pri čemu se procene razmatraju
periodično.
Najznačajnije procene odnose se na utvrđivanje obezvređenja finansijske i nefinansijske imovine,
priznavanje odloženih poreskih sredstava, utvrđivanje rezervisanja za sudske sporove i
definisanje pretpostavki neophodnih za aktuarski obračun naknada zaposlenima po osnovu
otpremnina, i iste su obelodanjene u odgovarajućim napomenama uz finansijske izveštaje.
2. Preračunavanje stranih sredstava plaćanja i računovodstveni tretman kursnih
razlika i efekata po osnovu kursne razlike
Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se korišćenjem valute primarnog
ekonomskog okruženja u kome Društvo posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji
prikazuju se u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva.
Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima plaćanja se na dan bilansa stanja preračunavaju u
njihovu dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog srednjeg deviznog kursa Narodne banke
Srbije važećim na taj dan. Poslovne promene u stranim sredstvima plaćanja tokom godine
preračunavaju se u dinarsku protivvrednost primenom zvaničnih deviznih kurseva Narodne banke
Srbije važećim na dan poslovne promene.
Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preračunom sredstava i obaveza iskazanih u stranim
sredstvima plaćanja i preračunom transakcija u toku godine evidentiraju se u bilansu uspeha, kao
finansijski prihodi, odnosno finansijski rashodi.
Pozitivni i negativni efekti ugovorenih deviznih klauzula u vezi potraživanja i obaveza, nastali
primenom ugovorenog kursa, takođe se iskazuju kao deo finansijskih prihoda, odnosno
finansijskih rashoda.
3. Uporedni podaci
Uporedne podatke čine finansijski izveštaji Društva za 2014. godinu, koji su bili predment
revizije.
4. Poslovni prihodi
Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene prodaje do kraja
obračunskog perioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao dužničko - poverilački odnos i da je
ispostavljena faktura. Prihod se meri po poštenoj vrednosti primljene nadoknade ili potraživanja,
uzimajući u obzir iznos svih trgovačkih popusta i količinskih rabata koje Društvo odobri. Razlika
između poštene vrednosti i nominalnog iznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate.
Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni svi uslovi:
/a/ Društvo je prenelo na kupca sve značajne rizike i koristi od vlasništva;
/b/ rukovodstvo Društva ne zadržava niti upliv na upravljanje u meri koja se obično povezuje sa
vlasništvom, niti kontrolu nad prodatim proizvodima i robom;
/c/ kada je moguće da se iznos prihoda pouzdano izmeri;
/d/ kada je verovatno da će poslovna promena da bude praćena prilivom ekonomske koristi u
Društvo i
/e/ kad se troškovi koji su nastali ili će nastati u vezi sa poslovnom promenom mogu pouzdano da
se izmere.
Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluge na dan bilansiranja.
5. Poslovni rashodi
Ukupne poslovne rashode čine: nabavna vrednost prodate robe; troškovi materijala; troškovi
zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi; troškovi amortizacije i rezervisanja; troškovi
proizvodnih usluga; i nematerijalni troškovi.
Osnovni elementi i načela priznavanja rashoda su:
/a/ rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje budućih ekonomskih
koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se
izmeri;
/b/ rashodi se priznaju na osnovu neposredne povezanosti rashoda sa prihodima (načelo
uzročnosti);
/c/ kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda, a
povezanost sa prihodom može da se ustanovi u širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju
putem postupka sistemske i razumne alokacije;
/d/ rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do
kojeg buduće ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za
priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo;
/e/ rashodi se priznaju i u onim slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja
sredstva.
Nabavna vrednost prodate robe na veliko utvrđuje se u visini prodajne vrednosti robe na veliko,
umanjene za iznos utvrđene razlike u ceni i ukalkulisanog PDV sadržanih u vrednosti prodate
robe na veliko.
Nabavna vrednost prodate robe na malo utvrđuje se u visini prihoda od prodate robe, umanjenih
za iznos utvrđene razlike u ceni, kao i za iznos ukalkulisanog PDV, sadržanih u vrednosti prodate
robe na malo.
6. Troškovi pozajmljivanja
Troškovi pozajmljivanja se priznaju kao rashod u periodu u kome su nastali.
7. Finansijski prihodi i rashodi
Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode od kamata (nezavisno od toga da li su
dospeli i da li se plaćaju ili pripisuju iznosu potraživanja ili obaveze na dan bilansiranja); prihode
i rashode od kursnih razlika; prihode i rashode iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim
povezanim pravnim licima; i ostale finansijske prihode i rashode.
Prihodi od dividendi priznaju se kao prihod u godini kada se iste odobre za isplatu.
8. Dobici i gubici
Dobici predstavljaju povećanje ekonomske koristi, a obuhvataju prihode koji se javljaju u slučaju
prodaje stalne imovine po vrednosti većoj od njihove knjigovodstvene vrednosti, zatim
nerealizovane dobitke po osnovu prodaje tržišnih hartija od vrednosti (u slučaju kada se
vrednovanje hartija od vrednosti vrši po njihovim tržišnim vrednostima), kao i dobitke koji
nastaju pri povećanju knjigovodstvene vrednosti stalne imovine usled prestanka delovanja uslova
za smanjenje njihove vrednosti.
Gubici nastaju po osnovu prodaje imovine po cenama nižim od njene knjigovodstvene vrednosti,
zatim po osnovu rashodovanja neotpisanih osnovnih sredstava, po osnovu šteta koje se mogu u
celini ili delimično nadoknaditi od osiguravajućih društava, po osnovu primene principa
impariteta (umanjenje vrednosti imovine).
9. Operativni lizing
Operativni (poslovni) lizing je lizing odnosno zakup sredstava kod kojeg su sve koristi i rizici u
vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca.
Kod poslovnog lizinga, plaćanja lizinga se priznaju kao rashod, po pravolinijskoj osnovi tokom
trajanja lizinga, osim ako neki druga sistematska osnova nije primerenija za predstavljanje
vremenske strukture koristi za korisnika.
10. Finansijski lizing
Finansijski lizing je lizing kojim se prenose suštinski svi rizici i koristi koji su povezani sa
vlasništvom nad nekim sredstvom. Po isteku perioda lizinga pravo svojine se može, ali ne mora
preneti.
Korisnici lizinga priznaju finansijski lizing kao sredstvo i obavezu u svojim bilansima stanja, u
iznosima koji su na početku trajanja lizinga jednaki fer vrednosti sredstava koja su predmet
lizinga, ili po sadašnjoj vrednosti minimalnih plaćanja za lizing, ako je ona niža. Prilikom
izračunavanja minimalnih plaćanja za lizing, diskontna stopa je kamatna stopa sadržana u lizingu,
ako se ona može utvrditi, a ako se ne može utvrditi, koristi se inkrementalna kamatna stopa na
zaduživanje. Svi inicijalni direktni troškovi korisnika lizinga dodaju se iznosu koji je priznat kao
sredstvo.
Minimalna plaćanja lizinga treba podeliti između finansijskog troška i smanjenja neizmirene
obaveze. Finansijski trošak treba alocirati na sve periode tokom trajanja lizinga, tako da se
ostvaruje konstantna periodična kamatna stopa na preostali saldo obaveze.
Finansijski lizing uzrokuje povećanje troškova amortizacije za sredstva koja se amortizuju, kao i
finansijske rashode u svakom obračunskom periodu. Politika amortizacije sredstava koja su
predmet lizinga i koja se amortizuju treba da bude u skladu sa politikom amortizacije sredstava
koja su u vlasništvu, a priznata amortizacija se izračunava u skladu sa MRS 16 „Nekretnine,
postrojenja i oprema“ i MRS 38 „Nematerijalna imovina“. Ukoliko nije sasvim izvesno da će
korisnik lizinga steći pravo vlasništva nad sredstvom koje je predmet lizinga do kraja trajanja
lizinga, to sredstvo se u potpunosti amortizuje u kraćem periodu od: trajanja lizinga ili veka
trajanja.
11. Nematerijalna ulaganja
Nematerijalno ulaganje je odredivo nemonetarno sredstvo bez fizičkog sadržaja:
- koje služi za proizvodnju ili isporuku robe ili usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili se
koristi u administrativne svrhe;
- koje društvo kontroliše kao rezultat prošlih događaja; i
- od kojeg se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi.
Nematerijalna ulaganja čine: ulaganja u razvoj; koncesije, patenti, licence i slična prava; ostala
nematerijalna ulaganja; nematerijalna ulaganja u pripremi i avansi za nematerijalna ulaganja.
Nabavka nematerijalnih ulaganja u toku godine evidentira se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu
vrednost čini fakturna vrednost uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove
dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja nematerijalnih ulaganja
proizvedenih u sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi, koji se
odnose na to ulaganje.
Nakon što se prizna kao sredstvo, nematerijalno ulaganje se iskazuju po nabavnoj vrednosti ili po
ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog
obezvređenja.
Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo
možda obezvređeno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može
da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti
knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno
formirane revalorizacione rezerve po osnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione
rezerve po osnovu sredstva čija je vrednost umanjena ili su iskorišćene za druge svrhe, za iznos
gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashod perioda.
Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja
vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak
zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u slučaju da je
primenjen osnovni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, odnosno kao povećanje
revalorizacione rezerve ukoliko je primenjen alternativni postupak vrednovanja nematerijalnih
ulaganja, a knjigovodstvena vrednost ove imovine se povećava do nadoknadive vrednosti.
Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznata nematerijalna ulaganja, pripisuje se iskazanom
iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od
prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.
Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost nematerijalnog ulaganja, troškove zamene nekih
delova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi
priznavanja iz MRS 38 – „Nematerijalna imovina“, (paragraf 21).
Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao.
Nematerijalna ulaganja prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuđivanja ili kada je
sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće
ekonomske koristi.
Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja utvrđuju se kao razlika između
procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod
u bilansu uspeha.
12. Nekretnine, postrojenja i oprema
Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva:
- koja Društvo drži za upotrebu u proizvodnji ili isporuku robe ili pružanje usluga, za
iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe;
- za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda; i
- čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po
zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog
za poslove statistike.
Nabavke nekretnina, postrojenja i opreme u toku godine evidentiraju se po nabavnoj vrednosti.
Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost nabavljenih sredstava uvećana za sve zavisne troškove
nabavke i sve troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja navedenih
sredstava proizvedenih u sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi,
koji se odnose na to ulaganje.
Nakon što se priznaju kao sredstva, nekretnine, postrojenja i oprema, iskazuju se po nabavnoj
vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos
gubitaka zbog obezvređenja.
Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo
možda obezvređeno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može
da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti
knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno
formirane revalorizacione rezerve po osnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione
rezerve po osnovu sredstva čija je vrednost umanjena ili su iskorišćene za druge svrhe, za iznos
gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashod perioda.
Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja
vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak
zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u slučaju da je
primenjen osnovni postupak vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno kao
povećanje revalorizacione rezerve ukoliko je primenjen alternativni postupak vrednovanja
nekretnina, postrojenja i opreme, a knjigovodstvena vrednost se povećava do nadoknadive
vrednosti.
Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznate nekretnine, postrojenja i opremu pripisuje se
iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude
veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.
Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost neke nekretnine, postrojenja i opreme, troškove
zamene nekih delova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni
kriterijumi priznavanja iz MRS 16 – „Nekretnine, postrojenja i oprema“, (paragraf 7).
Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao.
Gradsko zemljište se iskazuje odvojeno od vrednosti nekretnine po nabavnoj vrednosti, a
naknadno vrednovanje se vrši na isti način kao i za nekretnine, postrojenja i opremu.
Ne vrši se amortizacija zemljišta.
Nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuđivanja ili
kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve
buduće ekonomske koristi.
Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja utvrđuju se kao razlika između
procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod
u bilansu uspeha.
13. Amortizacija
Obračun amortizacije vrši se od početka narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo
stavljeno u upotrebu.
Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom, primenom stopa koje se utvrđuju na
osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava.
Osnovica za obračun amortizacije sredstva je nabavna vrednost umanjena za preostalu
(rezidualnu) vrednost i iznos obezvređenja.
Preostala vrednost je neto iznos koji društvo očekuje da će dobiti za sredstvo na kraju njegovog
korisnog veka trajanja, po odbitku očekivanih troškova otuđenja.
Korisni vek trajanja, odnosno amortizacione stope, preispituju se periodično i ako su očekivanja
zasnovana na novim procenama značajno različita od prethodnih, obračun troškova amortizacije
za tekući i budući period se koriguju.
Metod obračuna amortizacije koji se primenjuje preispituje se periodično i ukoliko je došlo do
značajne promene u očekivanom obrascu trošenja ekonomskih koristi od tih sredstava, metod se
menja tako da odražava taj izmenjeni način. Kada je takva promena metoda obračuna
amortizacije neophodna, onda se ona računovodstveno obuhvata kao promena računovodstvene
procene, a obračunati troškovi amortizacije za tekući i budući period se koriguju.
Amortizacione stope, utvrđene na osnovu procenjenog korisnog korisnog veka upotrebe (bez
utvrđivanja rezidualnog ostatka) su:
Stope amortizacije za glavne kategorije nekretnina i opreme, date su u sledećem pregledu:
2015 2014
Građevinski objekti 1-2,5 1-2,5
Pogonska oprema 5-15 5-15
Računari i pripadajuća oprema 1-25 1-25
Vozila 14,3 14,3
Putnička vozila 10-15,5 10-15,5
Nameštaj i poslovni inventar 10-13 10-13
Primenjene stope za amortizaciju nematerijalnih ulaganja su sledeće:
2015 2014
Nematerijalna ulaganja 20 20
Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća
Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu
utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima .
14. Umanjenje vrednosti imovine
Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, rukovodstvo Društva proverava na svaki dan
bilansa stanja da li postoje indikatori gubitka vrednosti imovine. U slučaju da takvi indikatori
postoje, Društvo procenjuje nadoknadivu vrednost imovine.
Nadoknadivi iznos određen je kao viši od neto prodajne cene i vrednosti u upotrebi. Neto
prodajna cena je iznos koji se može dobiti prilikom prodaje imovine u transakciji između dve
voljne nezavisne strane, umanjena za troškove prodaje, dok vrednost u upotrebi predstavlja
sadašnju vrednost procenjenih budućih novčanih tokova za koje se očekuje da će nastati iz
kontinuirane upotrebe imovine kroz njen ekonomski vek trajanja te prodaje na kraju veka trajanja.
Nadoknadivi iznos se procenjuje za svako zasebno sredstvo ili, ako to nije moguće, za jedinicu
koja stvara novac kojoj to sredstvo pripada. Gde knjigovodstveni iznos prelazi taj procenjeni
nadoknadivi iznos, vrednost imovine je umanjena do njenog nadoknadivog iznosa. Gubitak zbog
obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 „Umanjenje
vrednosti imovine“.
Goodwill se testira na umanjenje vrednosti jednom godišnje ili češće ukoliko događaji ili
promene okolnosti ukazuju da bi neto knjigovodstvena vrednost mogla biti umanjena.
15. Zalihe
Zalihe robe i materijala se mere po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine svi troškovi
nabavke za dovođenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje. Troškovi nabavke zaliha
obuhvataju kupovnu cenu, uvozne dažbine i druge obaveze (osim onih koje Društvo može
naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge
troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci. Popusti, rabati i druge slične stavke se
oduzimaju pri utvrđivanju troškova nabavke. Kursne razlike nastale od dana preuzimanja zaliha
do dana plaćanja obaveza u stranoj valuti i troškovi kamata nisu uključeni u trošak nabavke.
Izlaz zaliha materijala i robe se evidentira metodom prosečne ponderisane cene.
Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se mere po ceni koštanja, odnosno po neto
prodajnoj vrednosti, ako je niža. Cenu koštanja čine svi troškovi konverzije i drugi nastali
troškovi neophodni za dovođenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje, odnosno:
- troškovi direktnog rada;
- troškovi direktnog materijala i
- indirektni, odnosno opšti proizvodni troškovi.
U vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda ne ulaze, već predstavljaju rashod
perioda:
- neuobičajeno veliko rasipanje materijala, radne snage ili drugi troškovi proizvodnje;
- troškovi skladištenja, osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne
faze proizvodnje;
- režijski troškovi administracije koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u
sadašnje stanje; i
- troškovi prodaje.
Neto prodajna vrednost predstavlja procenjenu prodajnu vrednost, umanjenu za procenjene
troškove prodaje i procenjene troškove dovršenja (kod nedovršene proizvodnje). Ukoliko je neto
prodajna vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda niža od njihove cene
koštanja, vrši se delimičan otpis do neto prodajne vrednosti.
Terećenjem ostalih rashoda vrši se ispravka vrednosti zaliha u slučajevima kada se oceni da je
potrebno svesti vrednost zaliha na njihovu neto prodajnu vrednost. Oštećene zalihe i zalihe koje
po kvalitetu ne odgovaraju standardima se u potpunosti otpisuju.
Zalihe usluga čine direktni troškovi i indirektni troškovi nastali u vezi sa pružanjem usluga.
Direktni troškovi usluga su direktni troškovi rada osoblja koje direktno učestvuje u pružanju
usluga, direktni troškovi materijala i ostali direktni troškovi, kao što je angažovanje spoljnih
eksperata i slično. Indirektni troškovi usluga su troškovi pomoćnog materijala, energije utrošene
za pružanje usluge, amortizacija i održavanje opreme koja se koristi prilikom pružanja usluge i sl.
Zalihe robe u maloprodaji iskazuju se po prodajnoj ceni u toku godine. Na kraju obračunskog
perioda vrši se svođenje vrednosti zaliha na nabavnu vrednost putem alokacije realizovane razlike
u ceni i poreza na dodatu vrednost, obračunatih na prosečnoj osnovi, na vrednost zaliha u stanju
na kraju godine i nabavnu vrednost prodate robe.
16. Kratkoročna potraživanja i plasmani
Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja od kupaca – zavisnih i drugih povezanih
pravnih lica i ostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga.
Kratkoročni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoročne plasmane sa
rokom dospeća, odnosno prodaje do godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana bilansa.
Kratkoročna potaživanja od kupaca mere se po vrednosti iz originalne fakture. Ako se vrednost u
fakturi iskazuje u stranoj valuti, vrši se preračunavanje u izveštajnu valutu po srednjem kursu
važećem na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate
potraživanja iskazuju se kao kursne razlike u korist prihoda ili na teret rashoda. Potraživanja
iskazana u stranoj valuti na dan bilansa preračunavaju se prema važećem srednjem kursu NBS, a
kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashod perioda.
Kratkoročni finansijski plasmani koji se ne drže radi trgovanja mere se po amortizovanoj
vrednosti, ne uzimajući u obzir nameru Društava da ih drže do dospeća.
Ukoliko postoji verovatnoća da Društvo neće biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu
i kamatu) prema ugovornim uslovima za date kredite, potraživanja ili ulaganja koja se drže do
dospeća koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti, nastao je gubitak zbog obezvređivanja ili
nenaplaćenih potraživanja.
Otpis kratkoročnih potaživanja i plasmana kod kojih postoji verovatnoća nenaplativnosti vrši se
indirektnim otpisivanjem, dok se u slučajevima kada je nemogućnost naplate izvesna i
dokumentovana, otpis, u celini ili delimično, vrši direktnim otpisivanjem.
Verovatnoća nemogućnosti naplate utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju na osnovu
dokumentovanih razloga (stečaj, odnosno likvidacija dužnika, prezaduženost, otuđenje imovine,
prinudno poravnanje, vanparnično poravnanje, zastarelost, sudsko rešenje, akt upravnog organa,
kao i u drugim slučajevima za koja Društvo poseduje verodostojnu dokumentaciju o
nenaplativosti.)
17. Gotovinski instrumenti i gotovina
Gotovinski ekvivalenti i gotovina uključuju sredstva na računima kod banaka, gotovinu u
blagajni, kao i visoko likvidna sredstva sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće a
koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene
vrednosti.
18. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva
Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat
prošlih događaja i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i
kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.
Rezervisanja za otpremnine i se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih budućih odliva
primenom diskontne stope koja odražava kamatu na visokokvalitetne hartije od vrednosti koje su
iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene .
Rezervisanja za sudske sporove formiraju se u iznosu koji odgovara najboljoj proceni
rukovodstva Društva u pogledu izdataka koji će nastati da se takve obaveze izmire.
Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima, ali se obelodanjuju u
napomenama uz finansijske izveštaje , osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže
ekonomske koristi veoma mala.
Preduzeće ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima već ih obelodanjuje u
napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.
19.Naknade zaposlenima
1. Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je obavezno da uplaćuje
doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na
teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom
propisanih stopa. Društvo ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz
bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist
odgovarajućih državnih fondova. Društvo nije u obavezi da zaposlenima nakon odlaska u penziju
isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu penzionog fonda Republike Srbije. Doprinosi na
teret zaposlenih i na teret poslodavca knjiže se na teret troškova u periodu na koji se odnose.
2. Obaveze po osnovu otpremnina
U skladu sa Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ broj 61/05) i Pojedinačnim kolektivnim
ugovorom o radu, Društvo je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini
3 mesečne bruto zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se
isplaćuje otpremnina, koje pri tom ne mogu biti manje od 3 mesečne prosečne bruto zarade
isplaćene u Društvu u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina.
Društvo otpremnine izmiruje na teret tekućih rashoda. Rukovodstvo Društva smatra da
sadašnja vrednost definisanih dugoročnih naknada zaposlenima nije materijalno značajna,
te priloženi finansijski izveštaji ne sadrži rezervisanja po gore navedenom osnovu u visini
njihove sadašnje vrednosti, u skladu sa zahtevima MRS 19 „Naknade zaposlenima“
20. Porez na dobitak
1. Tekući porez
Porez na dobitak predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o
porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Porez na dobitak obračunat je po stopi od 15% na
poresku osnovicu koja je prikazana u poreskom bilansu, nakon umanjenja za iskorišćene poreske
kredite. Oporeziva osnovica uključuje dobitak iskazan u bilansu uspeha, koji je korigovan u
skladu sa poreskim propisima Republike Srbije.
Zakon o porezu na dobit preduzeća obvezniku koji je izvršio ulaganja u osnovna sredstva do kraja
2013. godine priznaje pravo na poreski kredit u visini od 40% izvršenog ulaganja, s tim što
poreski kredit ne može biti veći od 70% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje.
Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih
obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina. Gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za
umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 10 godina.
2. Odloženi porez
Odloženi porez na dobitak se obračunava za sve privremene razlike između poreske osnove
imovine i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti. Trenutno važeće poreske stope na dan
bilansa su korišćene za obračun iznosa odloženog poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se
za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne
privremene razlike i za efekte prenetog gubitka i neiskorišćenih poreskih kredita iz prethodnih
perioda do nivoa do kojeg je verovatno da će postojati budući oporezivi dobici na teret kojih se
odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.
Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda.
21. Zarada po akciji
Društvo izračunva i obelodanjuje osnovnu zaradu po akciji. Osnovna zarada po akciji obračunava
se deljenjem neto dobiti koja pripada akcionarima, imaocima običnih akcija Društva,
ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku perioda .
22. Raspodela dividendi
Distribucija dividendi akcionarima Društva se u finansijskim izveštajima Društva priznaje kao
obaveza u periodu u kojem su akcionari Društva odobrili dividende.
Ako su dividende objavljene posle datuma bilansa stanja, ali pre nego što su finansijski izveštaji
odobreni za objavljivanje, ove dividende se ne priznaju kao obaveza na datum bilansa stanja, jer
ne ispunjavaju kriterijum sadašnje obaveze prema MRS 37 „Rezervisanja, potencijalne obaveze i
potencijalna imovina“. Takve dividende se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje,
u skladu sa MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“.
23. Pravična (fer) vrednost
Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za
koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od
knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni
stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive,
pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost
nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Društva vrši procenu
rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama
neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.
4. PROMENE RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA
Pojedine računovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanje finansijskih izveštaja za
2008. godinu nisu konzistentne sa onima koje su primenjene u prethodnoj godini. U nekim
slučajevima izmena primenjenih računovodstvenih politika je uslovljena izmenama propisa koji
uređuju računovodstvo, a u drugim slučajevima menadžment Društva je promenio ranije
primenjivanu računovodstvenu politiku.
Materijalno značajnom greškom smatra se iznos koji za više od 2% menja oporezivu dobit
odnosno gubitak u poreskom bilansu (ukoliko je iznos greške niži, korekcija se sprovodi kroz
bilans uspeha tekuće godine).
Materijalno značajni efekti promene računovodstvenih politika i naknadno utvrđenih grešaka se
koriguju retroaktivno uz prilagođavanje uporednih podataka u finansijskim izveštajima, osim ako
je to praktično neizvodljivo (tada se promena računovodstvene politike primenjuje prospektivno).
Svaka korekcija koja iz toga proizilazi iskazuje se kao korekcija iznosa neraspoređenog dobitka
na početku perioda.
5. BILANS USPEHA
1. PRIHODI OD PRODAJE
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
1. Domaće tržište
Prihodi od prodaje robe 8 221
Prihodi od prodaje usluga 21117 20246
2. Svega
3. Inostrano tržište
4. Svega
5. Ukupno 21125 20467
2. OSTALI POSLOVNI PRIHODI
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
1. Prihodi od zakupnina 16883 23412
2. Ostali poslovni prihodi 482 504
3. Ukupno 17365 23916
3. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
1. Nabavna vrednost prodate robe na veliko 8 218
2. Nabavna vrednost prodate robe na malo
3. Nabavna vrednost prodatih nekretnina pribavljenih radi prodaje
4. Ukupno 8 218
4. TROŠKOVI MATERIJALA
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
1. Troškovi materijala za izradu
2. Troškovi ostalog materijala (režijskog) 2736 1065
3. Troškovi goriva i energije 3232 10385
4. Troškovi rtezervnih delova 768 312
5. Troškovi jednokratno otpisa inventara 423 155
6. Ukupno 7159 1532
5. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
1. Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 9732 9122
2. Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret
poslodavca 1738 1681
3. Troškovi naknada po ugovoru o delu
4. Troškovi naknada po autorskim honorarima
5. Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim
poslovima
60
148
6. Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora 84
7. Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora
8. Ostali lični rashodi i naknade 1133 745
9. Ukupno 12663 11780
6. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA
Troškovi amortizacije u iznosu od RSD 2081 hiljada (u 2014. godini RSD 2054 hiljada) odnose
se na: nekretninu, postrojenja i opremu.
7. OSTALI POSLOVNI RASHODI
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
1. Troškovi proizvodnih usluga
2. Troškovi usluga na izradi učinaka
3. Troškovi transportnih usluga 483 534
4. Troškovi usluga održavanja 1105 1483
5. Troškovi zakupnina
6. Troškovi sajmova
7. Troškovi reklame i propagande 186 1976
8. Troškovi ostalih usluga 2345 2708
9. Svega 4119 6701
10. Nematerijalni troškovi
11. Troškovi neproizvodnih usluga 1032 594
12. Troškovi reprezentacije 339 352
13. Troškovi premija osiguranja 225 290
14. Troškovi platnog prometa 277 265
15. Troškovi članarina 31 30
16. Troškovi poreza 797 782
17. Troškovi doprinosa 140
18. Ostali nematerijalni troškovi 186
19. Svega 2887 2453
20. Ukupno 7006 9154
8. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
1. Finansijski prihodi
2. Prihodi od kamata 21 30
3. Prihodi od kamata od povezanih pravnih lica 798 1184
4. Pozitivne kursne razlike
5. Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule
6. Ostali finansijski prihodi
7. Svega 819 1214
8. Finansijski rashodi
9. Rashodi kamata 25 64
10. Negativne kursne razlike 2 82
11. Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule
12. Ostali finansijski rashodi
13. Svega 27 146
9. OSTALI PRIHODI I RASHODI
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
1. Ostali prihodi
2. Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, post.i op.
3. Dobici od prodaje učešća i dugoročnih hartija od vrednosti
4. Dobici od prodaje opreme 104 72
5. Viškovi
6. Naplaćena otpisana potraživanja 205 50
7. Prihodi od smanjenja obaveza 33
8. Prihodi od uskladjivanja vrednosti nekretnine 32 30
9. Ostali nepomenuti prihodi 339 50
10. Svega 680 235
11. Ostali rashodi
12. Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja,
nekretnina, postrojenja i opreme 2 189
13. Gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti
14. Gubici od prodaje materijala
15. Manjkovi
16. Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja
17. Rashodi po osnovi ispravke potrazivanja 3953 5266
18. Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe
19. Ostali nepomenuti rashodi 26 21
20. Obezvređenje nekretnina, postrojenja i opreme
21. Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od
vrednosti raspoloživih za prodaju
22. Obezvređenje zaliha materijala i robe
23. Rashodi iz ranijih godina 433
24. Svega 4414 5476
10.POREZ NA DOBITAK
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
1. Finansijski rezultat u bilansu uspeha (dobitak pre
oporezivanja) 6631 4998
2. Neto kapitalni dobici (gubici)
3. Poslovni dobitak (gubitak)
4. Usklađivanje i korekcije rashoda u poreskom bilansu 1375 273
5. Usklađivanje i korekcija prihoda u poreskom bilansu
6. Oporeziva poslovna dobit 8006 5271
7. Umanjenje za iznos gubitka iz ranijih godina
8. Kapitalni dobitak
9. Umanjenje za iznos kapitalnih gubitaka ranijih godina
10. Poreska osnovica 8006 5271
11. Umanjenje za prihode od dividendi i udela u dobiti od
rezidentnih obveznika
12. Umanjena poreska osnovica (Obrazac PB-1) 8006 5271
13. Obračunati porez (15% od umanjene poreske
osnovice) 1200 791
14. Umanjenje obračunatog poreza po osnovu poreskih
podsticaja i oslobađanja 509 554
15. POREZ NA DOBITAK (Obrazac PDP) 692 237
16. Poreski rashod perioda 692 237
17. Odloženi poreski rashod perioda
Obračun poreza na dobitak vrši se po stopi od 15% u skladu sa poreskim propisima, odvojeno za
poslovni i kapitalni podbilans. Vrši se usklađivanje pojedinih pozicija prihoda i rashoda, a
poreska osnovica se umanjuje za gubitke ranijih godina i prihode od dividendi i udela u dobiti
kod pravnih lica rezidenata. Obračunati porez se umanjuje za poreska oslobođenja po osnovu
poreskih podsticaja ( ulaganja u osnovna sredstva...).
6. BILANS STANJA
1. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, BIOLOŠKA SREDSTVA I
INVESTICIONE NEKRETNINE
Zemljišta
Građevinski
objekti
Postrojenja
i oprema
Investicione
nekretnine
U
pripremi Avansi Ukupno
Nabavna vrednost
Stanje na početku
godine 6257 50347 24659 4626 85889
Korekcija početnog
stanja
Nove nabavke 253 253
Prenos sa jednog
oblika na drugi
Otuđivanje i
rashodovanje 147 10723 10870
Ostalo
Revalorizacija -
procena
Stanje na kraju
godine 6257 50453 13936 4626 75272
Ispravka vrednosti
Stanje na početku 43045 20203 63248
godine
Korekcija početnog
stanja
Amortizacija 2015.
Godine 599 1483 2082
Otuđivanje i
rashodovanje 147 10543 10690
Obezvređenja
Ostalo
Revalorizacija -
procena
Stanje na kraju
godine 43497 11143 54460
Neotpisana vrednost
31.12.15.
6257 6956 2973 4626 20812
Neotpisana vrednost
31.12.14.
6257 7303 4455 4626 22641
2. UEŠĆA U KAPITALU
Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u (redovne ili preferencijalne)
akcije i udele društava, banaka i osiguravajućih društava.
Učešća u kapitalu su iskazana:
- prema metodi nabavne vrednosti, po kojoj investitor iskazuje svoje ulaganje po nabavnoj
vrednosti. Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele
neraspoređene neto dobiti korisnika ulaganja, do koje dođe nakon dana kada ga je investitor
stekao. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takve dobiti smatra se povraćajem
investicija i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije.
u skladu sa MRS 39, na način opisan u tački 3(l).
Učešća u kapitalu odnose se na akcije (udele) kod:
% 2015. 2014.
učešća RSD
hiljada RSD
hiljada
Zavisnih pravnih lica
Društvo …..
Svega
Ostalih povezanih pravnih lica
Svega
Ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti
raspoložive za prodaju
Društvo ….. 27 27
Banka …..
Ostali 1386 1397
Svega 1413 1424
Akcije, odnosno udeli ne kotiraju se na berzi, niti su bile u prometu, pa njihovu tržišnu (fer)
vrednost nije bilo uvek moguće utvrditi, kao ni izvršiti eventualno potrebno svođenje vrednosti
istih na nadoknadivu vrednost.
3. ZALIHE
2015. 2014.
RSD
hiljada RSD hiljada
Materijal
Rezervni delovi, alat i inventar 2455 2238
Dati avansi 36 91
Svega
Minus: Ispravka vrednosti 2348 2126
Ukupno 143 203
4. POTRAŽIVANJA
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
Potraživanja po osnovu prodaje
Kupci u zemlji 16864 12075
Minus: Ispravka vrednosti 12492 8839
Svega: 4372 3236
Kratkorocni finansijski plasmani 19941 11620
5. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
U dinarima:
Tekući računi 1824 3961
Blagajna 7 6
Svega: 1831 3967
6. OSNOVNI KAPITAL
Osnovni kapital obuhvata sledeće oblike kapitala:
2015. 2014.
% RSD
hiljada RSD
hiljada
Akcijski kapital
- obične akcije 100 21518 21518
- preferencijalne akcije
Udele
Društveni kapital
Državni kapital
Ukupno 21518 21518
Akcionari Društva su:
2015. 2014.
Vrsta akcija :
Obične akcije
Broj akcija % RSD hiljada RSD hiljada
1. Malušić Željko 5452 5452 5378
2. Čaki Šandor 3990
3. Kiridžić Perica 3990
4. Nikić Budimir 3990
5. Vukoje Aleksandar 1217
6. Akcijski fond 595 595 995
7. Malušić doo 13741 13741
8.Ljuština Milan 400 400
9. Ostali akcionari - zbirno 1330 1330 1958
Ukupno 21518 21518 21518
Akcijski kapital čini 21518 običnih akcija knjigovodstvene vrednosti od 1000,00 dinara.
Akcijski kapital - obične akcije obuhvataju osnivačke i u toku poslovanja emitovane akcije sa
pravom upravljanja, pravom na učešće u dobiti akcionarskog društva i na deo stečajne mase u
skladu sa aktom o osnivanju, odnosno odlukom o emisiji akcija.
Izvršeno je usaglašavanje sa Centralnim registrom hartija od vrednosti i sa Agencijom za
privredne registre.
7. REZERVE
Rezerve obuhvataju sledeće oblike rezervi:
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
Emisionu premiju
Zakonske rezerve 1904 1904
Statutarne i druge rezerve 2481 2481
Ukupno 4385 4385
Zakonske rezerve su obavezno formirane do 2004 godine, tako što se svake godine iz dobitka
unosilo najmanje 5% dok rezerve ne dostignu najmanje 10% osnovnog kapitala, a nakon toga
formirane na osnovu raspodele dobiti Društva.
8. NERASPOREĐENI DOBITAK
Neraspoređeni dobitak odnosi se na:
2015. 2014.
5939 RSD hiljada 4762 RSD hiljada
Neraspoređeni dobitak ranijih godina
11994 RSD hiljada
9. OSTALE DUGOROČNE OBAVEZE
2015. 2014.
RSD hiljada RSD hiljada
Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital
Obaveze prema matičnim i zavisnim pravnim licima
Obaveze prema ostalim povezanim pravnim licima
Obaveze po emitovanim hartijama u periodu dužem od
godinu dana
Obaveze po osnovu dugoročnog finansijskog lizinga 134 134
Ostale dugoročne obaveze
Ukupno: 134 134
Kratkocne finansijske obaveze 812
10. OBAVEZE IZ POSLOVANJA
2015. 2014.
RSD
hiljada RSD hiljada
Obaveze iz poslovanja
Primljeni avansi, depoziti i kaucije 8 1
Dobavljači u zemlji 1988 1577
Ostale obaveze iz poslovanja
Svega: 1996 1577
11. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST, OSTALIH
JAVNIH PRIHODA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA
2015. 2014.
RSD
hiljada RSD hiljada
Obaveze za porez na dodatu vrednost
Obaveze za PDV po osnovu razlike obračunatog
poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza 1199 1606
Svega: 1199 1606
Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine
Obaveze za porez iz rezultata 593 239
Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz nabavke
ili na teret troškova
Obaveze za doprinose koji terete troškove 1152 1040
Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 3 11
Svega: 1748 1290
Ukupno: 2947 2896
7. DEVIZNI KURSEVI
Zvanični srednji kursevi NBS primenjeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31.
decembra 2015 i 2014 godine u funkcionalnu valutu su bili sledeći:
31.12.2015. 31.12.2014.
EUR 121,6261 120,9583
USD 111,2468 99,4641
CHF 112,5230 100,5472
GBP 164,9391 154,8365
8. STAI,NOSTPOSLOVANJA
Kada priptema finansijske izvelt4je, rukovodstvo procenjuje sposobnost druStva da nastavi da
posluje na neodreded vremenski period, saglasno sa nadelom stalnosti.
Finansiiski iztestaji se pripiemaju u skladu sa nadelom stalnosti sve dok rukovodstvo ne odludida likvidira preduze6e ili d?r prestane da posldq odnosno ako nema bilo kalcl'u drugu mogudnost
osim da tako uradi.
U Zrenjaninu, 28.03.2016.
fB!*
='!