sanitarni nadzor u skolama

Seminarski rad Sanitarno-higijenski pregled kola i predkolskih ustanova

1. Uvodno izlaganjeHigijensko-zdravstveno vaspitanje se moe smatrati jednim od vanijih problema sadanjice iz razloga velike zagaenosti celokupnog okruenja. Zato cela populacija treba da radi na suzbijanju raznih zagaenja, obraajui posebnu panju na najmlai i najpodloniji deo populacije decu. Ovim radom ne elim samo da napomenem da taj problem postoji i da je uzeo maha ve i da pozovem na ogromnu saradnju svih. Deca se kao populaciona skupina mogu smatrati vulnerabilnom kategorijom kada je u pitanju irenje infekcija fekalno-oralnim putem zbog svojih psiho-fiziolokih karakteristika. Tu se, pre svega, misli na oralni put spoznavanja okoline posebno u uzrastu od 1 do 5 god, a takoe i na ee konzumiranje manjih obroka to predstavlja dodatni faktor rizika kad je u pitanju unos namirnica zaraenih infektivnim agensima. Kada su deca predkolskog uzrasta u pitanju higijenske mere za spreavanje irenja bolesti prljavih ruku sprovode se pasivno, od strane roditelja i vaspitaa uz postepen zdravstveno vaspitni rad, dok bi kod kolske populacije trebalo vriti direktniju edukaciju sa predoavanjem realnih rizika i ozbiljnosti posledica konkretne zarazne bolesti. Znaaj ove teme je nezaobilazan u definisanja osnovnih uslova za ivot i kao takav ima veliki drutveni znaaj. Sa pedagokog aspekta u higijensko zdravstvenom radu vaspitni sadraji moraju da imaju kvantitet i kvalitet informacija i znanja koje deca i oni koji se bave decom treba da usvoje. Neophodno je, dakle, obezbediti informacije i osnovne pojmove koji su vezani za sledee sadraje: Zdravlje kao pojam, briga za zdravlje, uvanje, ko se brine o naem zdravlju i kako to sami radimo. Lina i opta higijena (ruke, telo, kosa), higijena odee i obue, uvanje odee i obue. Ishrana i njen znaaj za pravilan rast i razvoj, obroci, potrebe, ponaanje za vreme obroka i izmeu obroka, a vezano sa hranom. Bolesti koje se mogu preneti, ali i spreiti. Lepo ponaanje, druenje, tolerancija, uzajamno pomaganje, potovanje (uzajamno i starijih), izbegavati sebinost.1


Lepa, udobna, bezbedna i ista ivotna sredina, zelene povrine i zdravlje, uklanjanje otpadaka. Problematika higijensko zdravstvenog vaspitanja dece i omladine je veoma znaajna i obraena je sa vie aspekata u mnogim naukama. Postoje brojni seminari zdravstvenih radnika, o emu imamo podataka na internetu, koji se takoe bave ovom problematikom, takoe sa aspekta psihologije i filozofije treba posmatrati ovu problematiku jer moramo utvrditi najsigurnije i optimalne naine doi postizanja rezultata. Za datu temu moe se rei da da je esto bila predmet prouavanja ali se moe rei i da se uglavnom sve zavravalo na tome. Nije raeno na donoenju uredbe o nekim veim zdravstvenim zakonima kako na poslu tako i na ulici. Svedoci smo da se dosta o tome pria, ali da samo zemlje Zapadne Evrope i SAD pridaju vei znaaj higijensko - zdravstvenim zakonima. Pri izradi ovog seminarskog rada sam obradila literaturu koja se bavi ovom problematikom, kako autora pedagoga, tako i autora iz oblasti medicine, deije i razvojne psihologije i filozofije. U svim ovim radovima ovoj temi je pridavan veliki znaaj i tema se tretira kao veoma vana oblast, zbog toga mi je bilo lako doi do osnovnih podataka o konkretnim problemima sa kojima se sree vaspita u higijensko zdravstvenom radu, ali mi je problem predstavljala sistematizacija obraene literature u prosto koji je predvien za izradu jednog seminarskog rada. Osnovni cilj kolske higijene je da se negativan uticaj kolske sredine na fiziko i psihiko zdravlje dece svede na minimum pomou sanacije kolske zgrade, prostorija, nametaja, uila i pedagoko - nastavnog reima prema higijenskim standardima i zahtevima.1 kolska sredina deluje na deji organizam, kroz itav period rasta i razvijanja organizma. Deji organizam je u tim godinama posebno osetljiv i tako vulnerabilan i fiziki i psihiki.Svakako da kolska sredina ima i povoljne uticaje na uesnike. kola razvija radne navike, red i disciplinu, odgovornost za obaveze, drugarstvo i socijalnu adaptaciju u iroj sredini itd. Najzad, bez kole nema sticanja znanja i obrazovanja.kolska higijena trai kompromisna reenja za pomirenje negativnih i pozitivnih uticaja kolske sredine: Utiui na saniranje negativnih faktora ona doprinosi uvanju i to manjem oteenju fizikog i psihikog zdravlja uenika kroz period kolovanja.1

. Jakovljevi, V. Gruji, P. Miovi, D.oki, Reforme u oblasti zdravstvene zatite, Institut za zatitu zdravlja Srbije, Beograd 1997., str.69.

2


5. ZakljuakSa stanovita savremenog koncepta zdravlja oveka i sistema zdravstvene zatite ljudi, nedvosmislen je zakljuak da je stepen demokratinosti nekog drutveno-ekonomskog i politikog sistema vei ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zatite. Tako da zakljuna razmatranja e mo svesti na definisanju zdravstvene higijene kao osnovu za voenje jednog najprostje reeno zdravog ivljenja. U samoj definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizikog, psihikog i socijalnog blagostanja, uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti. Drugim reima, zdravlje polazi od stanja unutranje ravnotee, koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom ivotu, i ravnotee sa okolinom. Pitanje ravnotee se tumai naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju sa svojom socijalnom, kulturnom, ekonomskom sredinom putem razmene, komunikacije, rada i sl. odluka. ivot u koli mora davati oseaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. Besmisleno je govoriti o istoi kole ako ona to nije ili o pranju ruku ako nema vode, nema sapuna ni pekira, o disanju i sveem vazduhu u prostoriji koja je hermetiki zatvorena. Zato je normalno da deca postanu aktivni uesnici u ivotu kole i zajednice i da igraju ulogu u odravanju istoe. Uloga vaspitaa u higijenskom zdravstvenom radu je da razmatra itavo to pitanje prilagoavanja deteta zahtevima ivota i sudelovanje u zajednici i objanjava mu da shvati, da mogunost koju mu prui kola i zajednica nisu rezultat spontanog rada generacija. Nadam se da e ovaj rad doprineti bar malo veem interesovanju za iznalaenje adekvatnog reenja i sticanja navike muanjivanja mogunost i sticanja navike spreavanja bilo kakve zaraze koja e i tekako ostaviti peat na naem organizmu. Sa stanovita savremenog koncepta zdravlja oveka i sistema zdravstvene zatite ljudi, nedvosmislen je zakljuak da je stepen demokratinosti nekog drutveno-ekonomskog i politikog sistema vei ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zatite. U samoj

17


definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizikog, psihikog i socijalnog blagostanja, uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti. Drugim reima, zdravlje polazi od stanja unutranje ravnotee, koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom ivotu, i ravnotee sa okolinom. Pitanje ravnotee se tumai naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju sa svojom socijalnom, kulturnom, ekonomskom sredinom putem razmene, komunikacije, rada i sl. odluka. U okolnostima potpune adaptacije pojedinca spoljnoj sredini, on e biti zdrav, odnosno u stanju unutranje dinamike ravnotee. Uticaj nepovoljnih faktora e smanjiti adaptabilnu mo pojedinaca, to za posledicu ima poremeaj ravnotee i stanje bolesti. Pored stepena adaptacije spoljnoj sredini, na odravanje ravnotee pojedinca utie i njegov potencijal da sam kreira i kontrolie situaciju. Zdravstveno vaspitanje nije toliko poseban predmet, koliko je stav prema pouavanju u celini. Pravo vaspitanje u najirem smislu je zdravstveno vaspitanje, u kojem su opta atmosfera, filozofija i praksa kole usmereni prema jedinstvenom cilju, tj sveoptem razvoju tela, razuma i duha. itav ivot u koli mora davati oseaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. Procesom promocije zdravlja ljudi se osposobljavaju da poveaju kontrolu i unaprede svoje zdravlje, a samim tim i da se na globalnom nivou odri zdravstvena ravnotea. Kako zdravlje predstavlja refleksiju svakodnevice, aspiracije pojedinaca da ostvare koheziju fizikog, mentalnog i socijalnog zdravlja se ispoljavaju kroz identifikaciju i zadovoljenje vlastitih potreba, te istovremenog pozitivnog adaptiranja i menjanja spoljnog okruenja. Karakteristike promocije zdravlja su: obezbeuje ravnoteu individue i okoline, potencira pozitivne aspekte zdravlja; orijentisana je na celokupno stanovnitvo, odnosno na svakodnevni ivot kroz osnovne faktore zdravlja. U cilju poboljanja individualnog zdravlja, od pojedinca se trai da menja nain ivota u pravcu unapreenja zdravlja socijalne, ekonomske, kulturne sredine. Paralelno sa promocijom zdravlja, neophodno je istai znaaj strategije prevencije bolesti, ijim merama se smanjuju rizini faktori za odreene bolest; smanjuje osetljivost organizma na agense i smanjuju posledice postojeih bolesti. Treba razlikovati primarnu prevenciju, koja predstavlja branu pojavi bolesti ili poremeaja, i sekundarnu prevenciju, koja zaustavlja irenje bolesti, praenu odgovarajuim dijagnostikim merama i leenjem. Kako je promocija okrenuta iroj populaciji, a prevencija18


individui, mogue je istai i komplementarne aktivnosti kojima se one preklapaju, kao to su smanjenje rizika od bolesti i sl. U strategiji zdravlja glavna komponenta od koje direktno zavisi pravilan nain ivota stanovnitva, kao i adekvatno korienje zdravstvene slube je zdravstveno vaspitanje. Na nivou celokupne zajednice primarno je jaanje socioekolokog zdravstvenog potencijala, koji se ogleda u pravilnom uticaju na ivotni stil ljudi, fiziku kondiciju, i sl. Ono to ga razlikuje od individualnog pristupa su usmerenost ka raznim sferama socijalne, ekonomske i kulturne sredine, uz paralelnu modifikaciju zakonodavne politike, npr. ouvanje prirode, kontrola zagaenja, urbana politika, uklanjanje otrovnih materija i sl.

19


6. Literatura1. Radovanovi, M., Higijena kola i predkolskih ustanova, Beograd, 2000. 2. Simi S., Dimitrijevi Z., Anelski H. Metode procene zdravstvenog stanja, Gradski zavod za zatitu zdravlja, Beograd 1996. 3. WHO, European health care reforms, Copenhagen 1996. 4. . Jakovljevi, V. Gruji, P. Miovi, D.oki, Reforme u oblasti zdravstvene zatite, Institut za zatitu zdravlja Srbije, Beograd 1997.

20

sanitarni nadzor u skolama

Documents