Gari Keler i Dej PapasanSAMO JEDNO JE BITNONEVEROVATNO JEDNOSTAVNA ISTINA IZA VRHUNSKIH REZULTATA PrevelaKsenija VlatkoviNaslov originalaGary Keller with Jay PapasanThe One ThingThe Surprisingly Simple Truth Behind Extraordinary ResultsCopyright 2012 Rellek Publishing Partners, Ltd.All rights reserved.Translation copyright 2014 za srpsko izdanje, LAGUNASilvana NovakoviKupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta. 1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767slova s treeAKO JURI DVA ZECA......NEE UHVATITI NIJEDNOG.RUSKA POSLOVICASadraj1. Samo JEDNO je bitno112. Domino efekat173. Uspeh daje nagovetaje22PRVI DEO LaiObmane koje nas izbacuju iz koloseka314. Sve je podjednako vano375. Multitasking496. Disciplinovan ivot627. vrsta volja po slobodnoj volji708. ivotna ravnotea839. Strah od velikog97Samo jedno je bitno 10DRUGI DEOISTINAJednostavan put ka produktivnosti 10910. Pitanje za samofokusiranje11511. Navika uspenih12512. Put do velikih odgovora133TREI DEOVRHUNSKI REZULTATIOslobaanje skrivenih mogunosti14513. ivot sa svrhom15014. ivot posveen prioritetu16115. Produktivan ivot17116. Tri odluke19117. etiri kradljivca20718. Putovanje227Primena principa opredeljenja za JEDNO237O istraivanju245Izjave zahvalnosti247O autorima2531Budi kao potanska marka prilepi se za to jedno to radi dok ne zavri. Do BilingsSAMO JEDNO JE BITNOZemlja se 7. juna 1991. tresla sto dva-naest minuta. asna re, takav sam imao oseaj.Bioskopska sala se orila od smeha dok smo gledali hit komediju Grad-ski kauboji. Iako ga smatraju jednim odnajduhovitijihflmovasvihvre-mena, iznenadie vas koliko pame-tnihiotroumnihzapaanjapro-vejavaunjemu.Unezaboravnoj sceni Kurli, prekaljeni kauboj kog je igraopokojniDekPalans,igrad-ski momak Mi, koga je glumio Bili Samo jedno je bitno 12Kristal, odvajaju se od grupe i kreu u potragu za zalutalim grlom. Iako su najvei deo flma u neprijateljskim odno-sima, dok jau rame uz rame konano pronalaze zajedni-ki jezik i poinju da razgovaraju o ivotu. Kurli u jednom trenutku zaustavlja konja i okree se prema Miu.Kurli: Hoe da ti otkrijem tajnu ivota?Mi: Hou. Kai.Kurli: Evo ovo. (Pokazuje mu prst.)Mi: Tvoj prst? Kurli: U ivotu je samo jedno bitno. Samo jedno. Dri se toga, a za ostalo te zabole d*pe.Mi: Odlino, samo mi jo reci ta je to samo jedno?Kurli: E pa to sam mora da sazna.Izmiljeni lik iz flma saoptava nam tajnu uspeha. Bez obzira na to da li su pisci bili svesni ta su napisali ili nisu, to to ste uli potpuna je istina. Da biste ostvarili ono to elite, najbolje je da se posvetite samo jednom. Meni je bilo potrebno dosta vremena da to shvatim. Ni pre toga nisam bio neuspean, ali tek kad sam udario gla-vom u zid, poeo sam da primeujem vezu izmeu mojih dostignua i onoga to radim. Manje od deset godina bilo nam je potrebno da stvorimo uspenu frmu s nacional-nim i meunarodnim aspiracijama, ali onda je odjednom netozakripalo.Iakonitamanjenisambioposveen poslu i jednako sam mnogo radio, ivot je poeo da mi se otre kontroli i inilo mi se da se moj svet polako rui.Poeo sam da krahiram.Samo jedno je bitno 13NEEG SAM MORAO DA SE ODREKNEMDreisesamozakratkoue,zastraujueslinoomi, potraiosampomoipronaaotreneraivotnihveti-na. Predoio sam mu situaciju u kojoj se nalazim i opi-saomuizazoveskojimasamsesuoio,kakooneline tako i profesionalne. Razmotrili smo ponovo moje cilje-ve i moj zacrtani ivotni pravac, i kad je sklopio komple-tnu sliku, bacio se na traenje reenja. I bio je temeljan. Kad smo se ponovo sastali, na zidu je visio ematski pri-kaz nae radne organizacije praktino presek mog pre-duzea iz ptije perspektive.Pre nego to je poeo, postavio mi je jednostavno pita-nje: Je l zna ta treba da uradi da preokrene situaci-ju? Nisam imao pojma.Kazao je da je bitno da uradim samo jedno. Odredio je etrnaest radnih mesta na koja je trebalo dovesti nove ljude, uveren da bih s pravim pojedincima na tim klju-nimpozicijamaizkorenapromenioisvojepreduzeei svoj poslovni i lini ivot. Zabezeknut, rekao sam mu da reenje sigurno ne moe biti tako jednostavno.Na to mi je odvratio: I nije. Isus je morao nai dva-naest ljudi, a tebi treba ak etrnaest.Bio je to prelomni trenutak. Tad sam prvi put shvatio koliko je malo potrebno za korenite promene. Uvideo sam da uopte nisam bio toliko usredsreen na posao koliko sam verovao da jesam. Pronalaenje tih etrnaest ljudi oi-gledno je bio moj najvaniji zadatak. I tako sam posle ovog sastanka doneo veliku odluku. Otpustio sam samog sebe.Napustio sam poloaj generalnog direktora i potpuno se posvetio traenju etrnaest novih radnika.Samo jedno je bitno 14E ovog puta uzdrmali smo svet. Ve posle tri godine uli smo u doba postojanog rasta, koji se u narednih deset godinasvakegodinekretaooko40posto.Odregional-nog igraa preli smo u internacionalnu ligu. Posle prvih vrhunskih rezultata nastavili smo da niemo uspehe. Ali na putu do uspeha desilo nam se jo neto. Prihva-tili smo princip opredeljenja za JEDNO. Potosamzaposliotihetrnaestljudi,poeosamda pomaem naim rukovodiocima da unaprede svoje kari-jereiposlove.Ponavicisamnakrajusvakenaesean-serezimiraonekolikovanihzadatakakojesuodluili da obave do naeg sledeeg susreta. I ljudi su uglavnom zavravalisvetosedogovorimo,ali,naalost,estobi najvaniji posao ostavili neuraen. A to se odraavalo na rezultate. I ispunjavalo ljude nezadovoljstvom. Kako bih im pomogao, poeo sam da skraujem listu: probajte da zavrite samo ova tri zadatka ove nedelje... uradite samo ova dva zadatka... Dok konano, iz pukog oaja, nisam do kraja spustio oekivanja i pitao ih sledee: Koji to JEDAN zadatak moete da obavite ove nedelje, jer e, kad to uradi-te, sve ostalo postati lake ili nevano? I dogodilo se neto neverovatno.Uspeh je probio plafon.Sagledaviusvetlunovihiskustavasvojepreanje uspehe i promaaje, ustanovio sam zanimljivu pravilnost. Kadgodsamsvupanjupokloniosamojednomcilju, postigao sam ogroman uspeh, a kad god sam lutao, imao sam arene rezultate.I tad mi je sinulo.Samo jedno je bitno 15IGRAJTE NASITNOAkodansvimatrajeisto,kakoondanekiljudipostiu mnogo vie od drugih? Kako to oni urade vie, postignu vie, zarade vie i poseduju vie? Ako se uspeh kupuje vre-menom, zato onda neki mnogo bolje unove svoje eto-ne? Odgovor je da je u sutini njihov pristup takav da zala-ze u sutinu onoga to rade. Oni igraju nasitno.Kad god vam je vano da ostvarite vrhunske rezultate u neemu, uvek se drite jednog pravila. Igrajte nasitno.Da biste radili nasitno znai da morate zanemariti sve druge obaveze i baciti se samo na glavni zadatak. Za to je nuno da se pomirite s tim da vam nije sve podjednako vano i morate pronai ono najvanije, i uspostaviti vr-u vezu izmeu onog to radite i onog to elite. I shva-tite da vrhunski rezultati direktno zavise od toga moete li da suzite interesovanje. Da biste postigli maksimum na poslu i u ivotu, treba da vuete jedan za drugim to sitnije poteze. Mnogi ljudi pak veruju u suprotno. Oni smatraju da je put do velikog uspeha teak i naporan. Zbog toga popunjavaju planere obavezama i prave beskrajne spiskove zadataka. Kad im se uini da je uspeh nedostian, poinju da se zadovoljavaju manjim. Poto ne shvataju da je za veliki uspeh dovoljno uraditi dobro nekoliko stvari, rasplinjavaju se na sto stra-na i na kraju premalo postiu. S vremenom sputaju oe-kivanja, odustaju od snova i zadovoljavaju se mrvama. A skupljanje mrvica nije isto to i igra nasitno.Koliine vaeg vremena i energije ograniene su, i ako se raspravate na sve strane, na kraju nita neete postii. Kad elite da reate uspehe, ne treba da sabirate ve da Samo jedno je bitno 16oduzimate. Potrebno je da radite manje stvari radi boljeg efekta umesto mnogo stvari sa sporednim efektima. ak i kad to to se kidate od posla ima efekta, stalno prihvata-nje novih obaveza na poslu i u ivotu uz zadravanje starih ima mnogo loih posledica: prekoraivanje rokova, razo-aravajui rezultati, veliki stres, prekovremeni rad, nedo-statak sna, slaba ishrana, nedovoljno vebanja i rtvovanje vremena s porodicom i prijateljima a sve to u ime neeg to je mnogo lake postii nego to vi mislite.Dabisteostvarilivrhunskerezultate,igrajtenasitno jertozaistadeluje.Sigurnodeluje,uvekiusvemu.Ali kako? Tako to slui samo jednoj svrsi da vas stoposto-tno dovede do cilja.Kad usitnite to vie moete, na kraju ete panju posve-titi samo jednome. A to i jeste cilj. 2Svaka velika promena poinje kao ruenje domina. Bi-Dej TorntonDOMINO EFEKATNa Dan domina 13. novembra 2009. u holandskom gradu Leuvardenu ljudi izpreduzeaVejersdominoproda-kens upriliili su oaravajuu pred-stavu ruenja najdueg lanca na svetu sastavljenogod4.491.863domine. Tom prilikom je jedna oborena domi-na pokrenula lanani pad u kome je osloboeno preko 94.000 dula ener-gije,kolikoinaesagoriprosean mukarac kad uradi 545 sklekova.Svaka domina u nizu sadri malu koliinu potencijalne energije; to je Samo jedno je bitno 18lanac dui, raste koliina potencijalne energije koju moe-te osloboditi. Ako je dovoljno dugaak, prostim ruenjem jedne jedine domine pokrenuete lananu reakciju zapa-njujue snage. A ljudi iz Vejers domino prodakensa to su i dokazali. Dovoljno je da povuete samo jedan potez, ali pravi potez, i mnogo toga ete sruiti. No to nije sve.Lorn Vajthed je 1983. objasnio u Amerikom asopisu za fziku (American Journal of Physics) da jedna domina moe oboriti ne samo niz domina iste veliine ve i mnogo veih od sebe. On je dokazao da jedna domina moe da srui pedeset posto veu dominu.Slika 1. Geometrijska progresija domina.Domino efekat 19Shvatate li ta to znai? Jedna domina uspela je da srui niz domina koje su se postepeno poveavale. Vajthedov eks-periment je 2001. ponovio fziar iz muzeja Eksploratorijum u San Francisku sa osam domina od perploe od kojih je svaka bila za pedeset posto vea od prethodne. Prva je imala jedva pet centimetara, a poslednja gotovo metar. Jedno tiho tak pokrenulo je ruenje koje se zavrilo glasnim treskom.A zamislite ta bi se tek desilo da je napravio dui niz. Ako ruenje domina iste veliine nazovemo linearnom pro-gresijom, onda bi ovo to je Vajthed izveo bilo geometrij-ska progresija. A njene posledice prevazilaze nau matu. Deseta domina bila bi visoka otprilike kao Pejton Mening, igra Nacionalne fudbalske lige. Osamnaesta bi ve dosti-gla Krivi toranj u Pizi. Dvadeset trea bi bila kao Ajfelova kula, a trideset prva bi bila via od Mont Everesta za goto-vo sto metara. Pedeset sedma praktino stie do Meseca!POSTIZANJE VRHUNSKIH REZULTATAI zato nipoto ne postavljajte sebi ogranienja kad razmi-ljate o uspehu. I zvezde moete dostii ako pravilno pro-cenite znaaj svojih ciljeva i uloite svu snagu u ono to vam je najvanije. Za postizanje vrhunskih rezultata treba da izazovete domino efekat u svom ivotu.Uruenjudominanemamnogomudrosti.Trebada napravite lanac i da oborite prvu. U stvarnosti je pak taj proces mnogo sloeniji. Problem je u tome to nam ivot nee sam namestiti sve elemente u niz i jo nam porui-ti: Evo, odavde poni. Izuzetno uspeni ljudi sami su to shvatili. I zato svakog dana niu jedan za drugim priorite-te, a kad pronau prvu dominu, ljuljaju je dok je ne obore.Samo jedno je bitno 20Zatoovajpristupdajedobrerezultate?Zatotose vrhunski uspeh ne postie preko noi, ve korak po korak. Isprva linearan, proces prerasta u geometrijski. Prvo ura-ditejedanzadakkakovalja,pasledei.Svremenomse uinakzbrajaipokreegeometrijskipotencijaluspe-ha.Dominoefekatjeprimenjivinakrupanplan,kao to je recimo vaa karijera ili poslovni poduhvat, ali i na male trenutke preko dana kad razmiljate ta ete sledee Slika 2. Geometrijska progresija je kao veoma dug voz isprva se kree gotovo neprimetno i postepeno razvija nezaustavljivu brzinu.Domino efekat 21uraditi. Jedan uspeh se nadograuje na drugi i dok nie-te postignua, vi se kreete ka krajnjem vrhu.Ljudi koji mnogo znaju nisu sve nauili za jedan dan. Oni veoma veti nisu se izvetili preko noi. Oni koji su mnogo postigli u ivotu postupno su napredovali. Oni koji su mnogo zaradili uveavali su bogatstvo s vremenom.Vremejekljuzasve.Douspehasestiepostupno. Korak po korak.3U naem svetu napre-duju samo oni koji rade jedno po jedno. Og MandinoUSPEH DAJE NAGOVETAJESvudokosebenaietedokazeda je delotvorno opredeliti se samo za JEDNO.Otvoriteoiineevam promai.JEDAN PROIZVOD,JEDNA USLUGAVrhunskiuspenapreduzeauvek imaju jedan proizvod ili jednu uslu-gu po kojima ih svi znaju ili koji im donose najvei proft. Kad je pukov-nikSandersosnovaoKFC,imao jejedantajnireceptzapripremu Uspeh daje nagovetaje 23piletine. Kompanija Adolf Kurs je od 1947. do 1967. pora-sla za 1.500 posto i to pravei samo jedan proizvod u jednoj pivnici. Intel najvei neto prihod zarauje na mikroproce-sorima. A Starbaks? To valjda i sami znate.Beskrajan je spisak preduzea koji su postigli vrhunske rezultate tako to su se opredelili samo za JEDNO. Pone-kad prodaju ili isporuuju ono to sami proizvedu, a pone-kad i ne. Uzmite primer Gugla. Pretraga je samo JEDAN njihov interes, a ona je preduslov za njihov kljuni izvor prihoda prodaju reklama.A ta je sa flmom Zvezdani ratovi? Da li je njihov jedi-ni interes bio flm ili su to bili i proizvodi za prodaju? Ako mislite da su proizvodi, niste pogreili i jeste tako. Uku-pan prihod od igraaka nedavno je dostigao sumu od deset milijardi, dok je prihod od prodaje karata u svim svetskim biletarnicama gotovo dvostruko manji od toga 4,3 mili-jarde. S moje take gledita, flmovi su njihov prvi interes jer bez njih ne bi bilo ni prodaje igraaka i ostalih sitnica.Odgovor nije uvek oigledan, ali to ne znai da je nje-govo pronalaenje manje vano. Tehnoloka otkria, kul-turolokepromeneitakmiarskiduhestoprouzroku-ju preobraaj ili naputanje JEDNOG bitnog poslovnog interesa. U najuspenijim preduzeima svima je to pozna-to i zato je kod njih uvek aktuelno pitanje: Koji je to na JEDAN bitan interes?Epl je primer za to kako se stvara posebno okruenje u kome se JEDAN vrhunski interes moe negovati uporedo s novim glavnim interesom. Od 1998. do 2012. Eplov JEDAN glavni proizvod bili su prvo Mekovi raunari, pa ajmek, pa ajtjun, zatim ajpod i ajfon, da bi sad ajped preuzeo vodeu Samo jedno je bitno 24poziciju na proizvodnoj traci. Imadasesvetlorefektora premetasjednenadrugu zlatnu igraku, ne prekida seproizvodnjaranijihpro-izvodanitiseonizaputaju. Zapravo,teselinijeidalje unapreuju, zajedno s mno-gim drugim, jer se rauna na dokazano dejstvo halo efe-kata njihovog glavnog proizvoda, koji e podstai potro-ae da kupe itavu porodicu Eplovih stvari.Kad shvatite princip JEDNOG, drugim oima ete gle-dati na poslovni svet. Ako u vaem preduzeu jo ne znate ta vam je JEDAN bitan interes, onda neka vam prvi bitan zadatak bude njegovo pronalaenje.JEDAN OVEKDominantan motiv odabira samo JEDNOG ispoljava se u razliitim vidovima. Primenite ga na ljude i shvatiete ko je taj samo jedan bitan ovek koji je pokreta promene. Na poetku srednje kole Volt Dizni se upisao na veernji kurs na ikakom institutu za umetnost i poeo da crta stri-pove za kolske novine. Posle mature eleo je da se zapo-sli kao crta stripa u novinama, ali poto ga nisu primili, njegov brat Roj, biznismen i bankar, naao mu je posao u jednom umetnikom studiju. Tu je Volt nauio animaci-ju i poeo da pravi crtane flmove. Za mladog Volta Roj je bio taj poseban ovek.Za Sema Voltona jo otpoetka je to bio njegov tast L. S. Robson, koji mu je pozajmio dvadeset hiljada dolara da Samo jedno je najvanije od svega. Mnogo toga je vano, ali ono najvanije moe biti samo jedno. Ros GarberUspeh daje nagovetaje 25otvori svoj prvi maloprodajni objekat s franizom Ben Frenklin.AkadjeSemotvaraosvojprviVolmart,Rob-son je u potaji platio vlasniku dvadeset hiljada dolara za dozvolu za produenje najma.AlbertAjntajnjeimaoMaksaTalmuda,svogprvog mentora. Maks je desetogodinjem Ajntajnu objanjavao kljune radove iz matematike, nauke i flozofje. Maks je estgodinajednomnedeljnoobedovaosAjntajnovom porodicom dok je obuavao mladog Alberta.Niko se nije sam stvorio.Opra Vinfri zasluge za svoje spasenje pripisuje ocu i vremenu provedenom s njim i njegovom enom. Ona je urazgovorusaDilNelsonizmagazinaVaingtonpost kazala: Da me nisu poslali ocu, zavrila bih ko zna gde. UposlovnomsmislusvejepoeloodDefrijaD.Dej-kobsa, advokata, menadera i fnansijskog savetnika koji je Opru, kad mu se obratila za savet o ugovoru o radnom odnosu, ubedio da osnuje vlastito preduzee umesto da bude talenat koji radi za druge. Tako je roeno akcionar-sko drutvo Harpo prodakens.Svi znaju da su Don Lenon i Pol Makartni pisali tako dobre pesme zato to su inspirisali jedan drugog, ali u studi-ju je glavni bio Dord Martin. oveka kog smatraju jednim od najveih muzikih producenata svih vremena, esto su zvali petom Bubom zbog ogromnog uticaja koji je imao na prve albume Bitlsa. Martinovo ekspertsko poznavanje muzike popunilo je jaz izmeu sirovog talenta Buba i zvuka koji su eleli da dobiju. Veinu aranmana i instru-mentacija, kao i brojne deonice za klavijature na prvim ploama napisao je ili odsvirao Martin s lanovima grupe.Samo jedno je bitno 26Svako ima nekog posebnog ko mu je ili bitniji od svih ili su njegov uticaj, usmeravanje ili pomo bili presudni.Niko ne uspeva sam. Ba niko. JEDNA STRAST, JEDNO UMEEIzaprieobilokomvrhunskomdostignuuuvekete otkritisamoJEDANinteres.Naietegauradusvake uspene frme i u profesionalnom ivotu svakog uspenog pojedinca. On utie na nae pasije i umea. Svako od nas ih ima, ali kod vrhunski uspenih ljudi prepoznaete tu jednu snanu emociju ili jednu steenu vetinu, koje ih obasja-vaju iznutra, defniu ili su njihova glavna pokretaka sila.esto je razlika izmeu pasije i umea nejasna. To je stogatoretkokadjednoidebezdrugog.uveniame-riki impresionista Pet Metjuz kae da je svoju strast za crtanjempretvoriouumee,anakrajuiuzanimanje, naprosto tako to je svakog dana slikao jednu sliku. Naj-uspeniji italijanski turistiki vodi Anelo Amoriko veli dasuinjegovoumee,akasnijeiivotnipoziv,potekli od iste neobino strasne ljubavi prema otadbini i dubo-ke potrebe da se ona prenese i na druge. Ovo je sredinja tema svih pria o vrhunskom uspehu. Podstaknut strastve-nim zanimanjem za neto, ovek posveuje nesrazmerno mnogo vremena vebanju ili radu. Uloeni trud na kraju se pretvara u vetinu i kako se ta vetina unapreuje, tako se popravljaju i rezultati. Iza poboljanja rezultata uglav-nom sledi vee uivanje u aktivnosti, ali i sve jaa strast zbog koje se odabranom interesovanju posveuje dodatno vreme. esto je pozitivna povratna sprega osnova vrhun-skih postignua.Uspeh daje nagovetaje 27GilbertTohabonjeima samo jednu strast tranje. Gilbertjeamerikidugo-pruga,poreklomizSonge u Burundiju, a laku atletiku je zavoleo jo kao dete, da bi ve kao uenik nie srednje kole osvojio dravno prven-stvo Burundija na etiristo i na osamsto metara za mukar-ce. Njegova strast spasla mu je ivot.Pripadnici plemena Hutu napali su 21. oktobra 1993. Gilbertovu srednju kolu i zarobili ake iz plemena Tutsi. One koje nisu pogubili na licu mesta pretukli su i ive spa-lili u oblinjoj zgradi. Posle devet sati provedenih ispod hrpe ugljenisanih tela Gilbert je uspeo da se oslobodi i da pobegne do najblie bolnice. On je bio jedini preiveli. Po dolasku u Teksas nastavio je da se takmii i da brusi svoju vetinu. Poto je dobio mesto na Hrianskom uni-verzitetu Abilin, est puta je uao u najbolji ameriki tim. Posle zavretka studija preselio se u Ostin, gde je prema optem uverenju najomiljeniji trener u gradu. Da bi sku-pio sredstva za pronalaenje vode u Burundiju, uestvo-vao je u osnivanju Fonda Gazela, ija je glavna aktivnost ik pogodite odravanje sponzorisane Trke za vodu na ulicama Ostina. Da li ste shvatili koja je tema koja pro-ima njegov ivot?Od takmienja do borbe za ivot, od studija do bavlje-njadobrotvornimradom,strastGilbertaTohabonjea prematranjupreraslajeizumeauivotnipoziv,koji mu je omoguio da pomae drugima. Osmeh kojim poz-dravljatrkaenastaziokojezeraLediBerduOstinu Morate imati svoju fks-ideju, i boriti se za to jedno to ste odabrali.General Dord S. PatonSamo jedno je bitno 28simboljetogakakojedna strastivetinaproisteklaiz njemogupostatipokreta-kasnagaiglavnaokosnica jednog vrhunskog ivota.injenica da u svakom uspenom ivotu moete prepo-znati princip opredeljenja za JEDNO govori u kojoj meri je on taan. I sm sam se uverio da deluje, a i vi ete, samo ako reite. Pronalaenje JEDNOG bitnog teita u poslu i ivotu najjednostavnija je i najpametnija odluka koja vas pravim putem vodi do sree.Jedan ivotAkobihmogaoizabratisamojedanprimerzatokako svaki vrhunski uspeh poiva na principu opredeljenja za JEDNO, bio bi to ivot amerikog biznismena Bila Gejt-sa. U srednjoj koli kompjuteri su bili Bilova jedna pasija, i ona je prerasla u njegovo jedno bitno umee kompju-tersko programiranje. U srednjoj koli upoznao je jednog oveka,PolaAlena,kojimujedaoprviposaoizajedno snjimosnovaoMajkrosof.Auosnovisveganalazilose jedno pismo koje su poslali Edu Robertsu, bitnom oveku koji im je zauvek promenio ivote ponudivi im da napi-u kd za jedan kompjuter, takozvani Altair 8800 a ovoj dvojici samo je bila potrebna jedna ansa. Majkrosof su i stvorili s jednom namerom da razvijaju i prodaju bejzik interpreter* za Altair 8800, zahvaljujui emu je Bil Gejts * Program koji u realnom vremenu izvrava izvorni kd napisan u nekom programskom jeziku. (Prim. prev.)Da biste uspeli, morate imati samo jedan cilj. Vins Lombardi