sadržaj - nicat cat marketing studija... · uloga države srbije u povedanju izvoza ... 25...
TRANSCRIPT
0
1
SADRŽAJ
Predgovor.....................................................................................................................................................4 1. Uvod.........................................................................................................................................................6 2. Uloga države Srbije u povedanju izvoza..................................................................................................10 2.1 Organizacije i agencije za pomod izvoznicima, pregled institucija i lica za kontakt koja
poseduju podatke o spoljontrgovinskoj razmeni…………………………………………………………………......13 3. Uloga grada Niša u povedanju izvoza......................................................................................................22
3.1 Mesto grada Niša u podršci izvozne orijenatcije NiCAT...........................................................24 4. Potencijal članica NiCAT..........................................................................................................................29 4.1 Grupacija: "Informaciono-komunikacione tehnologije"..........................................................29 4.1.1 Istorija sektora.........................................................................................................29 4.1.2 Pregled proizvoda i usluga.......................................................................................30 4.1.3 Kumulativni podaci o sektoru..................................................................................31 4.1.4 Potencijali................................................................................................................32 4.2 Grupacija: "Elektro medicina"..................................................................................................33
4.2.1 Istorija sektora.........................................................................................................33 4.2.2 Pregled proizvoda i usluga.......................................................................................34 4.2.3 Kumulativni podaci o sektoru..................................................................................34 4.2.4 Potencijali................................................................................................................35 4.3 Grupacija: "Elektronika"...........................................................................................................37
4.3.1 Istorija sektora.........................................................................................................37 4.3.2 Pregled proizvoda i usluga.......................................................................................38 4.3.3 Kumulativni podaci o sektoru..................................................................................39 4.3.4 Potencijali................................................................................................................39 4.4 Grupacija: "Optoelektronika"..................................................................................................41
4.4.1 Istorija sektora.........................................................................................................41 4.4.2 Pregled proizvoda i usluga.......................................................................................42 4.4.3 Kumulativni podaci o sektoru..................................................................................43 4.4.4 Potencijali................................................................................................................43 4.5 Grupacija: "Mašinstvo"............................................................................................................45
4.5.1 Istorija sektora.........................................................................................................45 4.5.2 Pregled proizvoda i usluga.......................................................................................46 4.5.3 Kumulativni podaci o sektoru..................................................................................46 4.5.4 Potencijali................................................................................................................47 5. Generalna privredna kretanja.................................................................................................................50 6. Potencijalna tržišta.................................................................................................................................52 6.1 Savezna Republika Nemačka...................................................................................................52 6.1.1 Makroekonomski pokazatelji i PESTLE.....................................................................54
2
6.1.2 Odnos sa Srbijom.....................................................................................................60 6.1.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri..............................................................64 6.1.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse..........................................67
6.1.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese......................................................................68 6.2 Republika Francuska................................................................................................................72
6.2.1 Makroekonomski pokazatelji i PESTLE.....................................................................73 6.2.2 Odnos sa Srbijom.....................................................................................................79
6.2.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri..............................................................82 6.2.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse..........................................84 6.2.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese......................................................................84
6.3 Švajcarska Konfederacija.........................................................................................................87 6.3.1 Makroekonomski pokazatelji i PESTLE.....................................................................89
6.3.2 Odnos sa Srbijom.....................................................................................................95 6.3.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri..............................................................99 6.3.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse........................................100 6.3.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese....................................................................101
6.4 Kraljevina Španija...................................................................................................................103 6.4.1 Makroekonomski pokazatelji i PESTLE..................................................................104
6.4.2 Odnos sa Srbijom...................................................................................................110 6.4.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri............................................................113 6.4.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse........................................115 6.4.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese....................................................................115 6.5 Republika Turska....................................................................................................................117
6.5.1 Makroekonomski pokazatelji i PESTLE...................................................................118 6.5.2 Odnos sa Srbijom...................................................................................................124
6.5.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri............................................................128 6.5.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse........................................130 6.5.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese....................................................................130
6.6 Republika Kazakstan..............................................................................................................132 6.6.1 Makroekonomski pokazatelji i PESTLE...................................................................134
6.6.2 Odnos sa Srbijom...................................................................................................141 6.6.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri............................................................144 6.6.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse........................................144 6.6.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese....................................................................145
6.7 Republika Azerbejdžan...........................................................................................................146 6.7.1 Makroekonomski pokazatelji i PESTLE...................................................................147
3
6.7.2 Odnos sa Srbijom...................................................................................................154 6.7.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri............................................................155 6.7.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse........................................156 6.7.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese....................................................................156
7. Ostale organizacije i aktivnosti koje doprinose internacionalizaciji......................................................159 8. Zaključak i predlog mera.......................................................................................................................162 9. Dodaci ............................................................................................................................. .....................164 10. Reference ...........................................................................................................................................172
4
PREDGOVOR U uslovima savremenog sveta, aktivno urazvoja svake zemlje. U tom kontekstu, spoljna trgovina, kao posebna grana nacionalne privrede je značajan faktor ekonomskog rasta izazvanog internacionalizacijom poslovanja i utvrđivanja pozicija svake nacionalne privrede za proces globalizacije. Međunarodno poslovanje teži da postane uslov postojanja firmi, bez obzira na njihovu veličinu ili obim aktivnosti i posledica je da internacionalizacija i globalizacija čine osnovne karakteristike poslovanja u prvim godinama XXI veka.
moraju odgovoriti zahtevima globalizacije. a delovanja, daje preduzetnicima široko polje funkcionalne integracije u spoljnoj trgovini Evropske unije kao i na međunarodnom okviru.
Saglasno dokumentu: “Small Business Act” for Europe, Ministarstvo Ekonomije i Regionalnog razvoja je prepoznalo potrebu za podrškom malim i srednjim preduzedima koja su organizovana na poseban način - kroz klastere. Tamo gde pojedinačna preduzeda nisu u stanju da ostvare direktan uticaj na poslovnu politiku društva i na razvoj tržišta, klasteri mogu da odigraju važnu ulogu tako što svojim zainteresovanim članicama omogudavaju pristup zakonodavnoj i aktivnosti povezanoj sa standardizacijom. S druge strane, oni pomažu ostvarivanju pogodne poslovne okoline za inovaciju tako što omogudavaju podršku pojedinim specifičnim modelima predloženim od strane članica. Na taj način se znatno poboljšavaju uslovi poslovanja celine i pojedinih članica. Klaster promoviše posebno prostorno, sektorsko i kros-sektorsko umrežavanje uključujudi i istraživačko razvojne organizacije što posebno podiže inovativni potencijal društva u celini i pojedinih poslovnih entiteta posebno.
Studija Biznis Internacionalizacija Niškog klastera naprednih tehnologija – NiCAT, nastala je kao plod želje članica klastera da im se omogudi da kroz određeni instrument podrške imaju vedu mogudnost nastupa na ciljanim tržištima Evrope i Evroazije. Posebno zadovoljstvo nam predstavlja činjenica da je to isto, kao bitnu činjenicu, prepoznalo i Ministarstvo Ekonomije i Regionalnog razvoja koje je i finansiralo ovaj projekat kroz Meru podrške razvoju inovativnih klastera u Srbiji.
Sama studija predstavlja spoj istraživanja i dostupnih korisnih inofrmacija o procesima biznis internacionalizacije, kako samih članica klastera, tako i zemalja određenih ovim dokumentom kao ciljana tržišta za bududu poslovnu ekspanziju klastera. NiCAT klaster de biti predstavljen sa svojih pet grupacija kao i sa njihovim potencijalima za pospešivanje budude međunarodne saradnje, dok de ciljana tržišta klastera za potrebe ove studije (Nemačka, Francuska, Španija, Švajcarska, Turska, Kazakhstan i Azerbejdžan) biti obrađena kroz makroekonomsku analizu, PESTLE analizu, analizu stanja njihovih tržišta naprednih tehnologija kao i istoriju odnosa sa Srbijom i pojedinim članicama NiCAT klastera.
Namera projektnog tima je od starta bila da se ovom Studijom napravi jedan upotrebljiv dokument koji de nadi svoju praktičnu primenu u procesu strateškog pozicioniranja svake članice NiCAT klastera pri izlasku na neko od ciljanih tržišta obuhvadenih ovim dokumentom. Njihovi rezultati poslovanja na ovim tržištima de nadamo se pokazati svu svrsishodnost pravljenja jednog ovakvog dokumenta i u potencijalu obezbediti da on u redizajniranom obliku, sa svežim podacima, postane godišnje izdanje NiCAT-a za potrebe svojih članica za ova, ali i neka nova zadata tržišta.
Prof. Dr Vančo Litovski Predsednik Upravnog Odbora NiCAT
6
1. UVOD
Počeci
Niški klaster naprednih tehnologija nastao je kao rezultat delovanja Projekta za razvoj konkurentnosti i
promociju izvoza (SECEP) koji je kao jednu od svojih komponenti imao i klasterizaciju kao instrument
za povećanje Srpskog izvoza. Posle detaljne analize sprovede od strane SECEP eksperata na temu
mogućnosti osnivanja klastera baziranih na dovoljnoj koncentraciji i kvalitetu određenih grana
privrede na određenom zaokruženom prostoru, ideja za osnivanje klastera naprednih tehnologija je
bila rođena. Ideja se naslanjala na slavnu prošlost elektronske i mašinske industrije u Nišu, ali i na
poletu velikog broja malih i srednjih preduzeća iz ovih oblasti nastalih u poslednjih dve decenije, koje
su se već udružile u nekoliko neformalnih grupa Stručnim radom SECEP ekperata praćenim velikom
željom od strane kompanija za novim vidovima podrške za proširenje njihovih poslovnih kapaciteta
rezultovalo je i formalnim osnivanjem i početkom rada klastera krajem 2011 godine.
Ko smo mi
25 uspešnih lokalnih firmi koje posluju u elektro i elektro-mašinskoj industriji kao i industriji informacionih i komunikacionih tehnologija
2 naučno istraživačke institucije (Elektronski i Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu)
3 institucije za podršku privredi (Regionalna Razvojna Agencija Jug - RRA Jug , Regionalna
privredna komora i Biznis inkubator centar Niš).
Ciljevi
Povedanje vrednosti i obima prometa članica klastera na domadem i međunarodnom tržištu. Jačanje kapaciteta preduzeda za tehnološki razvoj i inovacije i razvoj novih tehnoloških proizvoda
i usluga. Promovisanje grada Niša kao povoljne lokacije za poslovanje u oblasti naprednih tehnologija.
Sektori delovanja
Elektromedicina
Elektronika i automatika
Elektronika i mašinstvo
Informacione i komunikacione tehnologije
Optoelektronika
7
STRATEŠKI PRAVCI RAZVOJA KLASTERA U NAREDNOM SREDNJEROČNOM PERIODU
Klaster je do sada, uz tehničku podršku projekta za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza SECEP 2010.
i 2011. uspeo da postavi osnove strateškog planiranja koje su pomogle klasteru da identifikuje strateške
ciljeve i osnovna načela akcionog plana. Kako je operativni rad počeo 1. oktobra 2011. godine ovaj
strateški plan je revidiran u skladu sa novim elementima.
Procesom strateškog planiranja identifikovana su tri strateška cilja koja de predstavljati ključne faktore
uspeha:
Povedanje vrednosti i obima prometa preduzeda i preduzetnika članica klastera na domadem i
međunarodnom tržištu
Jačanje kapaciteta preduzeda za tehnološki razvoj i inovacije i razvoj novih tehnoloških proizvoda
i usluga
Promovisanje grada Niša kao povoljne lokacije za poslovanje u oblasti naprednih tehnologija
Ova tri ključna strateška cilja de se pratiti i preispitati na početku i kraju svake godine.
Pored toga, strategijom je identifikovano jedanaest ključnih oblasti rada:
Koordinacija klastera
Finansiranje
Izgradnja kapaciteta klastera
Veze sa Univerzitetom
Tehnički razvoj
Veze sa školama
Marketing klastera
Razvoj stručnih sposobnosti
Razvoj tržišta i poslovanja
Predstavljanje proizvoda i razvoj novih proizvoda
Projektna saradnja
U daljem procesu razvoja odlučeno je da se u realizaciji aktivnosti i daljem razvoju klastera vrlo jasno
obrati pažnja na 3 aspekta razvoja:
razvoj klastera kao brenda
sektorski rad i
intersektorska saradnja (koja je veoma bitna za intrenacionalni nastup i projektni rad)
8
Slika 1 – Organogram NiCAT klastera
Skupština
Klastera
Upravni odbor
klastera
Klaster menadžer &
Klaster asistent
Sekcija 3 – Istraživanje i
razvoj
Sekcija 2 - Projekti
Sekcija 1 – Marketing i
internacionalizacija
Sekcija 5 - Mašinstvo
Sekcija 4 - IKT
Sekcija 3 –
Elektronika i
automatika
Sekcija 2 -
Optoelektronika
Sekcija 1 – Elektro
medicinski uređaji
10
2. ULOGA DRŽAVE SRBIJE U POVEDANJU IZVOZA
Tabela 2.1. daje osnovne karakteristike srpske ekonomije i neka predviđanja (Business Monitor International) za 2012. i 2013. god.
Tabela 2.1. Pregled srpske ekonomije i predviđanje
God. 2010. Stanje
God. 2011. Procena
God. 2012. Predviđanje
God. 2013. Predviđanje
Broj stanovnika (milioni) 7.3 7.3 7.2 7.2
Nominalni BDP (Milijarde RSD) 2.988,2 3.356,6 3.572,4 3.835,8
DP po glavi stanovnika (USD) 5265,0 6295,0 5806,0 6060,0
Realna promena BDP iz godine u godinu (%)
1.0 2.1 0.4 2.0
Indeks rasta industrijske proizvodnje od godine na godinu (%)
2,7 2,2 1,9 3,8
Budžetski deficit u % od BDP -4,6 -4,7 -4,9 -4,3
Rast potrošačkih cena iz godine u godinu (%)
10,3 7,1 4,1 4,7
Kurs dinara prema dolaru (RSD/USD) 79,3 82,61 80,82 87,56
Uvoz robe (Milijarde EUR) 12,2 14,0 15,1 16,9
Izvoz robe (Milijarde EUR) 7,4 8,4 9,1 10,5
Deficit u robnoj razmeni (Milijarde EUR) 4,8 5,5 6,0 6,5
Devizne rezerve (bez zlata) (milijarde USD)
12,8 16,4 14,0 15,0
Ukupni spoljni dug u % od BDP 82,9 75,4 83,4 82,0
U međuvremenu, sporiji rast u razvijenim zemljama posebno u zemljama evrozone, uticao je i na nižu eksternu tražnju, spor oporavak domade tražnje, smanjenje zaposlenosti i zarada, manje kreditne mogudnosti i poskupljenje zaduživanja privrede i stanovništva. Pored toga izuzetno nepovoljni vremenski uslovi u februaru 2012. god. kao i veoma sušno leto uticali su na dalji pad privredne aktivnosti i smanjenje prinosa skoro svih poljoprivrednih kultura. Dodajmo tome zaustavljenost privrednog i političkog sistema usled izbora u prva tri tromesečja 2012. god.
Na osnovu toga sagledavaju se slededi rizici u narednom periodu: - Rast inflacije - Pad vrednosti dinara - Smanjenje likvidnosti preduzeda - Smanjenje likvidnosti bankarskog sektora - Otežan pristup izvorima finansiranja - Pogoršanje ambijenta poslovanja u celini
11
Kao posledica toga očekuje se: pad privredne aktivnosti, rast nezaposlenosti, kriza javnog sektora, pad konkurentnosti i smanjenje investicija.
Na osnovu ovoga alternativna predviđanja za 2012. god. su dosta pesimističnija: - Pad BDP za 0,6% - Stopa registrovane nezaposlenosti 28,29%. - Zaposlenost u neformalnom sektoru 18,8% - Odnos aktivnog i izdržavanog stanovništva 46,4%
S obzirom da se ova studija odnosi na uspostavljanje koncepata izvoza od značaja je i tok kursa RSD u proteklom periodu. Gledano na godišnjem nivou, zvanični srednji kurs RSD/€ se promenio od 104,64 na dan 31.12.2011. god. na 116,30 na dan 11.09.2012. god. što daje indeks od 11.14%.
a) b)
Slika 2.1. Promena a) RSD/€ i b) RSD/CHF za poslednjih 15 meseci Odnos prema nekim drugim valutama kao što je švajcarski franak ili britanska funta je još nepovoljniji. Na Sl. 2.1. prikazana je promena vrednosti dinara u odnosu na € i CHF u poslednjih 15 meseci. Može se izračunati da je vrednost CHF-a porasla za 18,75%.
Kao kruna procene stanja u Srbiju mogla bi da posluži vest koja je objavljena 20.09.2012. god.:
"Bonitetna kuda Dun&Bradstreet snizila je rejting našoj zemlji, koja je tako iz grupe država sa umerenim, svrstana u one sa visokim rizikom, sa naznakom pogoršanja trenda rejtinga. Kao glavni razlozi za sniženje navode se usporeni privredni rast i rastudi fiskalni deficit koji je od januara do jula ove godine dostigao 111,2 milijarde dinara, što je povedanje od 32 odsto na godišnjem nivou i predstavlja 79% od planiranog deficita."
Mada de o stanju u regionu biti reči u narednom odeljku, s obzirom na podatke koji su gore izloženi, smatramo da je pogodno da se ovde uporede parametri koji se odnose na državu Srbiju i na niški region. Ova poređenja data su u Tabeli 2.2. Može se uočiti da je ovde data težina privrednim granama koje su od interesa za NiCAT.
12
Tabela 2.2 Osnovni pokazatelji privrednih kretanja u Srbiji i u niškom regionu u periodu januar-jun 2012. godine (Izvor: RPK Niš)
Elementi
(Januar-jun 2012) / (januar jun 2011)
Indeksi
Srbija Region
Industrija ukupno 95,8 89,4
- Vađenje rude i kamena 97,4 197,1
- Prerđivačka industrija 96,9 88,7
- Proizvodnja energije, vode i gasa 91,6 152,2
Troškovi života - inflacija 105,2 105,2
Spoljnotrgovinska razmena (u Milijardama USD) 14,8 95,9 94
- Izvoz (u Milijardama USD) 5,4 92,9 94
- Uvoz (u Milijardama USD) 9,4 59 102
- Pokrivenost uvoza izvozom (januar-jun 2012.) % 57,4 94
Promet robe na malo
- Promet u tekudim cenama 105,9 98,1
- Promet u stalnim cenam 100 90,6
Ukupan broj zaposlenih lica (jun 2012) 1,730,207 111,321
- Broj nezaposlenih (jun 2012) 762,576 83,474
Prosečna zarada u RS (jun 2012)
- Bruto zarade 58,712 RSD 47,137
- Neto zarade 42,335 RSD 32,525
- Realni rast zarada % 2,6 2,6
Može se uočiti da je stopa pokrivenosti uvoza izuzetno dobra, da je stanje nezaposlenosti izuzetno loše ( prema ovim podacima broj nezaposlenih u odnosu na broj zaposlenih u Srbiji je 44%, a u niškom regionu je 75%) i da je prosečna zarada u niškom regionu na nivou 77% od republičkog proseka.
Republika Srbija ima potpisane Sporazume o slobodnoj trgovini sa CEFTA 2006, EFTA, EU, Turskom i Carinskom Unijom (Ruska federacija, Belorusija, Kazakhstan).
13
2.1 Organizacije i agencije za pomod izvoznicima, pregled institucija i lica za kontakt koja poseduju podatke o spoljontrgovinskoj razmeni
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA
Naziv programa I: Bespovratna sredstva za izvoznike Opis programa: Cilj programa je jačanje međunarodne konkurentnosti srpske privrede kroz snažnu podršku procesu internacionalizacije i jačanju konkurentnih kapaciteta domadih privrednih subjekata i poslovnih udruženja. Kome je namenjen: Privrednim društvima, zadrugama, preduzetnicima i poslovnim udruženjima sa sedištem u Republici Srbiji Aktivnosti za koje mogu da se dodele bespovratna sredstva namenjena pojedinačnim privrednim subjektima: 1. Nastup kompanija na inostranim sajmovima 2. Otvaranje predstavništava na inostranim tržištima 3. Nastup kompanija u okviru organizovanih privrednih misija/poseta/B2B na inostranim tržištima 4. Internacionalizacija proizvoda putem jačanja konkurentnosti: - istraživanje tržišta - maksimalno - sertifikacija proizvoda i sertifikacija sistema upravljanja kvalitetom 5. Jačanje marketinških kapaciteta: dizajn i izrada promotivnog materijala-kataloga proizvoda i pro- motivnih brošura o kompaniji i dizajn veb sajta Aktivnosti za koje mogu da se dodele bespovratna sredstva namenjena udruženjima privrednih društava prilikom zajedničkog nastupa na međunarodnom tržištu: 1. Zajednički nastup na inostranim sajmovima 2. Učešde u organizovanim privrednim misijama/ posetama/B2B na međunarodnim tržištima 3. Otvaranje predstavništava na inostranim tržištima 4. Internacionalizacija proizvoda putem jačanja konkurentnosti: istraživanje tržišta 5. Jačanje marketinških kapaciteta: dizajn i izrada promotivnog materijala-kataloga proizvoda I promotivnih brošura o poslovnom udruženju i dizajn veb sajta
Naziv programa II: Podrška izvozno orijentisanim preduzedima Opis programa: Podrška izvozno orjentisanim preduzedima kroz organizovanje nastupa na međunarodnim sajmovima u okviru nacionalnog štanda Srbije, poslovnih susreta, studijskih poseta, seminara i obuka, nagrade „Izvoznik godine“ i drugih aktivnosti. Kome je namenjen: Preduzedima
14
Usluge: - Nastup na međunarodnim sajmovima u okviru nacionalnog štanda Srbije (oko 20 nastupa godišnje na najprestižnijim međunarodnim sajmovima iz raznih industrijskih sektora) - Organizovanje poslovnih susreta za povezivanje domadih preduzeda sa potencijalnim inostranim partnerima, kao celokupna organizacija pojedinačnih poseta stranih kupaca srpskim kompanijama. - Studijske posete prilikom kojih se domade kompanije upoznaju sa savremenim načinom poslovanja i organizovanja uspešnih inostranih privreda. Studijske posete se uglavnom fokusiraju na jedan industrijski sektor ili ceo lanac dobavljača, počev od onih koje obezbeđuju sirovine, pa sve do kompanija koje proizvode finalni proizvod. - “Upoznajte kupce” je koncept susreta srpskih proizvođača i njihovih potencijalnih kupaca iz inostranstva. - Povezivanje sa partnerima iz inostranstva i organizacija poslovnih susreta mogude je i u okviru najvede poslovne mreže Evropske mreže preduzetništva popunjavanjem profila, čime postaju deo baze preduzeda na portalu Mreže. - Sektorske analize i pružanje informacija o stranim tržištima u cilju priprema domadih preduzeda za izvozna tržišta. - Seminari i obuke za domade kompanije - SIEPA baza dobavljača sadrži podatke o proizvodnom programu, standardima kvaliteta i proizvodnim kapacitetima domadih preduzeda, kao i njihove kontakt podatke i omogudava detaljan pregled srpske privrede. Prijavom u Bazu dobavljača kompanijama se daje mogudnost da detaljno predstave svoju delatnost i proizvodni program potencijalnim domadim i međunarodnim kupcima i investitorima sa kojima SIEPA ima stalnu saradnju. - Nagrada „Izvoznik godine“ dodeljuje se na kraju svake godine domadim kompanijama koje su ostvarile dobre izvozne rezultate. Nagrada se dodeljuje u pet kategorija: Najbolji izvoznik, Najbolji novi izvozni proizvod, Osvajanje novog tržišta, Najbolji izvoznik u kategoriji malih i srednjih preduzeda i nagrada za Najbolju preduzetnicu. Ostale usluge koje pruža SIEPA možete pogledati na njihovom sajtu www.siepa.gov.rs Gde konkurisati: Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza Vlajkovideva 3/V, 11000 Beograd Tel: 011/3398-550 Faks: 011/3398-814 [email protected];
www.siepa.gov.rs Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza AOFI Naziv programa I: Kratkoročni krediti Opis programa: Kratkoročni krediti za finansiranje pripreme robe za izvoz na osnovu zaključenih izvoznih ugovora
15
Kome je namenjen: Preduzedima koja su izvozno orjentisana Kriterijumi kreditiranja: • Zaključen ugovor o spoljnotrgovinskom poslu sa inokupcem • Ostvaren izvoz od minimum 300.000 evra na godišnjem nivou • Ostvaren pozitivan neto rezultat poslovanja u prethodnoj godini • Učešde robe domadeg porekla minimum 51% u vrednosti robe koja je predmet izvoza i finansiranja • Pozitivna ocena boniteta zajmotražioca • Pozitivna ocena rentabilnosti izvoznog projekta • Pozitivna ocena kvaliteta – sigurnosti sredstava obezbeđenja Visina sredstava: od 30.000,00 do 2.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti Rok otplate: do 6 meseci, izuzetno do 1 godine Kamatna stopa: • 3 % godišnje, za vrednost izvoza preko 10 miliona evra • 4 % godišnje, za vrednost izvoza od 5 do 10 miliona evra • 5 % godišnje, za vrednost izvoza do 5 miliona evra Provizija za obradu zahteva: 0,7% od ukupnog iznosa odobrenog kredita
Naziv programa II: Izdavanje garancija Opis programa: Izdavanje činidbenih garancija, kao što su licitacione garancije, garancije za dobro izvršenje posla, garancije za povradaj avansa, retencione garancije i garancije za održavanje. Kome je namenjen: Preduzedima koja su izvozno orijentisana Kriterijumi za izdavanje garancija: - zaključen ugovor o spoljnotrgovinskom poslu; - ostvaren izvoz u vrednosti od najmanje 300.000,00 evra u prethodnoj godini; - ostvaren pozitivan neto rezultat poslovanja u prethodnoj godini; - pozitivna ocena boniteta podnosioca zahteva; - pozitivna procena referenci i iskustva izvoznika u realizaciji sličnih projekata; - pozitivna procena rentabilnosti izvoznog projekta za koji se traži izdavanje garancije; - pozitivna ocena kvaliteta - sigurnosti sredstava obezbeđenja. Provizija: Za izdavanje garancija, kontragarancija i drugih oblika jemstava po izvoznim poslovima i investicijama u inostranstvu, za obradu zahteva, AOFI napladuje proviziju od od 0,5% do 1% - jednokratno, kao i 0,25% do 0,50% kvartalno - unapred, na iznos za koji se garantuje ili jemči. Naziv programa III: Osiguranje naplate potraživanja Opis programa: Osiguranjem naplate faktura za isporučenu robu ili izvršene usuge sa odloženim rokom pladanja do 180 dana Kome je namenjen: Preduzeda koja su izvozno orjentisana
16
Osigurani rizici: • insolventnost dužnika (bankrotstvo, stečaj) • produžena docnja (slučaj kada strani kupac ne izmiruje svoju obavezu, čak ni po isteku roka pladanja) Gde konkurisati: Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Sedište: Nikole Pašida 30, 31000 Užice, tel: +381 111 521677, [email protected], [email protected] Filijala: Bulevar Zorana Đinđida 121, 11070 Novi Beograd Tel: 011/ 22 05 750 Faks: 011/ 311 02 14 www.aofi.rs Nacionalna Agencija za Regionalni Razvoj Naziv programa: Evropska mreža preduzetništva Opis programa: Evropska mreža preduzetništva omogudava približavanje malih i srednjih preduzeda i preduzetnika iz Srbije tržištima Evropske unije i ostalih zemalja članica mreže. Delovanjem Evropske mreže preduzetništva u Srbiji, mala i srednja preduzeda i preduzetnici u poziciji su da dobiju informacije o uslovima za ulazak na tržište Evropske unije (relevantni zakoni, direktive...), prilikama za izvoz, javnim nabavkama, novim tehnologijama, potencijalnim partnerima, mogudnostima tehnološkog razvoja i Okvir- nim programima Evropske unije, kao i da sa jednog mesta imaju pristup novim tehnologijama. Usluge: • Pruža informacije o: - direktivama Evropskih propisa i preporuka - mogudnostima koje nudi tržište Evropske unije - tržištima drugih zemalja koje su uključene u Mrežu - mogudnostima za uspostavljanje poslovne saradnje - programima i fondovima EU namenjenih malim i srednjim preduzedima • Posreduje u transferu novih tehnologija i znanja • Pomaže u promociji preduzeda i pronalaženju partnera na inostranom tržištu (baza poslovne saradnje, međunarodni poslovni susreti, posete kompanijama u inostranstvu) • Stimuliše mala i srednja preduzeda da inoviraju i time budu konkurentnija na tržištu • Upuduje mala i srednja preduzeda na učešde u Okvirnim programima Evropske unije Kontakt: Univerzitet u Nišu - Univerzitetski trg 2, 18000 Niš Igor Mladenovid Tel: 018/257-970 [email protected]
17
Pregled lica za kontakt koja poseduju podatke o spoljontrgovinskoj razmeni
Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom, Privredna Komora Srbije
Olivera Kiro, sekretar
Tel: 011/3248-109
Faks: 011/3248-060
Ninoslava Vujinovid, sam. savetnik/prevodilac
Tel: 011/3300-958, 3300-900 (309)
Faks: 011/3248-060
Dejan Delid, savetnik
Tel: 011/3300-958, 3300-900 (958)
Faks: 011/3248-060
Za Nemačku
Radmila Šaša, samostalni stručni saradnik
Dragana Čamagid, samostalni stručni saradnik
Tel: 011/3248-357, 011/3300-900 lokal 352 i 391
Faks: 011/3248-060
Za Švajcarsku
Darko Mamula, samostalni savetnik
Svetlana Jovanovid, samostalni stručni saradnik
Tel: 011/3248-384,
Faks: 011/3248-060
Za Francusku
Marica Vidanovid, samostalni savetnik
Tel: 011/3300-938
Faks: 011/3248-060
Za Španiju
Bojana Ružid, savetnik
Tel: 011/3231-027
Faks: 011/3248-060
Za Tursku
Danica Milovanovid, samostalni savetnik
Tel: 011/3300-929
Faks: 011/3248-060
Za Kazakhstan
Miroslav Mitkovid, savetnik predsednika PKS
tel: 011/3304-508
faks: 011/3248-060
18
Spisak ekonomskih savetnika u svetu
Moskva
Marjan Božovid
Tel: + 7 495 988 50 02
Fax: + 7 495 988 66 46
Berlin
Aleksandar Ivkovac
Tel: +49 30 895 77 00
Fax: +49 30 825 22 06
Minhen
Igor Bajid
Tel: +49 (0)89 98 24 75 28
Fax: +49 (0)89 98 13 19
Štutgart
Jure Galid
Tel: +49 711 664 83 991
Rim
Rade Berbakov
Tel: +39 06 3200 990, 3200 805
Fax: +39 06 3200 868
Milano
Bojan Stevanovid
Tel: +39 02 4812019
Atina
Jelena Tošid
Tel: +30 210 777 4344
Fax: +30 210 779 6436
Peking
Zoran Đorđevid
Tel: +8621 6208 1388/ 6208 1899
Fax: +8621 6208 7412
Pariz
Ivana Stankovid
Tel: +33 140 722 466
Fax: 33 140 722 411
Čikago
Milomir Ognjanovid
Tel: +1 312 670 6707 ext 106
19
Ljubljana
Dragana Đurica
Tel: +386 1 4380 117
Fax: +386 1 4342 688 ili 689
London
Saša Uzelac
Tel: + 44 207 235 9049
Fax: + 44 207 235 7092
Sarajevo
Jadranka Petrovid
Tel: +387 33 260 080; 260 090
Fax: +387 33 221 469
Zagreb
Ivana Ivkovid
Tel: +385 1 457 9067
Fax: +385 1 457 3338
Skoplje
Aleksandar Nikolid
Tel: +389 2 3131 299
Brisel
Srđan Cvijid
Tel: +322 647 2652
Toronto
Vukašin Dželatovid
Tel: +1 416 483 1080
Fax: +1 416 483 1847
Tokio
Đorđe Makid
Tel: +81 3 3447 3571
Fax: +81 3 3447 3573
Kijev
Maja Vranid
Tel: +38044 425 60 60; 425 60 15;
Fax: +38044 425 60 47
Budimpešta
Srdjan Stevid
Tel: +361 342 85 12; 322 98 38
Fax: +361 322 14 38
20
Bukurešt
Dušan Zarubica
Tel: +4021 210 0359, 211 9871
Fax: +4021 210 01 75
Sofija
Aleksandar Milidevid
Tel: + 359 2 946 16 33
Fax: +359 2 946 10 59
Istanbul
Filip Šanovid
Tel: +90212 213 76 86
Fax: +90212 213 54 03
Bratislava
Marko Nikolid
Tel: +421 2 544 319 43
Beč
Nada Kneževid
Tel: +43 1 712 12 05, 713 25 95
Fax: +43 1 713 25 97
Podgorica
Kristijan Kolakovid
Tel: +382 20 667 305, 20 667 565
Faks: +382 20 664 301
Prag
Milija Markovid
Tel: +420 257 532 075
22
3. ULOGA GRADA NIŠA U POVEDANJU IZVOZA Struktura i opšte stanje privrede u Nišu i pripadajudem regionu može se najlakše sagledati na osnovu Slike 3.1
Građevi n
arst
vo,
IGM
i s
t am
ben
o K
om
un
alne
dela
t nost
i
Meta
l ska
ele
kt r
oin
dust
rij a
i en
erg
etik
a
Polj
opri
vd
reda
vodo
pri
vre
da
pre
hra
mbena
ind
ust
rija
Tek
sti l
na i
indu
stri
jakože
i o
bu
odeć
e, ć
e
Trg
ov
ina,
turi
zam
saobaća
j i
ugo
stit
elj
stvo
Hem
ijsk
afa
rmace
uts
ka
i g
um
a rsk
a in
dus t
ria.
Rud
nic
i i
ind
ust
rija
n
emeta
la
Info
rmat
ičke
del
atno
sti
i te
lekom
unik
aci
on
i sa
drž
aj
2010 2011
Slika 3.1 Broj firmi sa prihodom između 0,5 i 1,0 milijarde RSD Kao što se vidi dominantan deo u ukupnoj privredi imaju građevinarstvo, energetika i trgovina. NiCAT se ovde može prepoznati u dvema kolonama. Jedna se vezuje za Metalsku elektroindustriju i energetiku, a druga za Informatičke delatnosti i telekomunikacioni sadržaj. Važno je uočiti nomenklaturu po kojoj se informatičke aktivnosti ne svrstavaju ni u proizvodnju ni u usluge ved su “delatnosti”. Naše je mišljenje de se veliki stubac vezan za “Metalska elektroindustrija i energetika” više odnosi na energetiku nego na ostale dve delatnosti koje ima u naslovu. Pri tome, vedim delom se radi o trgovini, a ne o proizvodnji električne energije.
Ukupna industrijska proizvodnja u niškom regionu za period januar jun 2012. god. beleži pad od 10,6% u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj pad je značajno vedi od pada proizvodnje na nivou Srbije.
23
Radno intenzivne grane nisu zastupljene u velikoj meri u niškoj industrji što ima jasne posledice na stanje zaposlenosti. Tabela 3.1 daje pregled nezaposlenosti u regionu i u gradu Nišu strukturirano prema stručnoj spremi. Tabela ne iskazuje važan podatak o strukturi po zanimanjima koja su od važnosti za NiCAT i njegove članice. Smatramo da bi taj podatak, kada bi ga imali, bio nepovoljan po NiCAT.
Značajno je imati u vidu da je izražena tendencija povedanja nezaposlenosti u privatnom sektoru čak i kod najvedih sistema.
Kada se radi o ukupnoj proizvodnji po granama koje su od interesa za NiCAT stanje je iskazano u Tabeli 3.2. Prikazani su indeksi rasta za Srbiju i za niški region za period januar-jun 2012. Analizom ove tabele lako dolazimo do zaključka da se proizvodnja u ovim granama seli iz niškog kraja u druge regione Srbije.
Tabela 3.1 Stanje nezaposlenosti u Nišu sa strukturom obrazovanja
Stepen stručne spreme
Niški region
Grad Niš
I 11.053 20.8% 5.637
II 1.466 2.8% 259
III 14.646 27.6% 9.509
IV 17.427 32.8% 13.471
V 766 1.4% 584
VI 3.217 6.0% 2.629
VII 4.560 8.6% 4.144
VII 6 0.0% 6
Ukupno: 53.141 100% 36.239
Tabela 3.2 Pregled rasta nekih delatnosti koje se odnose na NiCAT
Redni broj Delatnost Indeks rasta
januar-jun 2012
Srbija Niš
1 Proizvodi od gume i plastike 110,7 88,6
2 Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina 102,2 82,2
3 Proizvodnja računara elektronskih i optičkih proizvoda 107,2 100
4 Proizvodnja električne opreme 93,3 35,9
Kada se radi o spoljnotrgovinskoj razmeni, Tabela 3.3 daje pregled koji se odnosi na prvo polugodište u proteklih 5 godina.
24
Tabela 3.3. Pregeld spoljnotrgovinske razmene preduzeda niškog regiona u prvih šest meseci godine (USD)
Godina Izvoz Uvoz Ukupno Suficit
2008 238,643,71
3
308,864,661
547,508,374
-70,220,948
2009 159,416,74
4
197,252,593
356,669,337
-37,835,849
2010 202,725,15
5
229,049,013
431,774,168
-26,323,858
2011 285,683,18
9
278,859,343
564,542,532
6,823,846
2012 269,840,17
1
285,775,327
555,615,498
-15,935,156
3.1 Mesto grada Niša u podršci izvozne orijenatcije NiCAT Grad Niš u dosadašnjem životu NiCAT klastera odigrao je značajnu ulogu kroz angažovanje KLER-a i ORA-e. Obe ove organizacije, kako je navedeno u Drugoj Glavi ove Studije, bile su angažovane i, može da se kaže, bile su nosioci aktivnosti prilikom osnivanja NiCAT klastera.
U kasnijem periodu, međutim, saradnja sa Gradom odvijala se sporadično prilikom pojedinih manifestacija, javnih skupova i savetovanja. NiCAT je pokušao da podnošenjem predloga projekta dobije podršku grada u jednoj konkretnoj industrijskoj aktivnosti, ali zahtev još uvek nije obrađen. Imajudi u vidu promenu gradske administracije teško je verovati da de biti ponovo razmatran.
NiCAT očekuje da Grad Niš ispolji više sluha prema naprednim tehnologijama, a posebno prema informatičkoj delatnosti. Činjenica da se u „Informaciji o stanju privrede u regionu, januar – jun 2012. god. informatička delatnost ne pojavljuje ni u jednoj kategoriji u okviru „Analize stanja privrede po delatnostima“, govori o nebrizi i površnom odnosu kompletne „statistike“ prema naprednim tehnologijama.
Imajudi to sve u vidu smatramo da je neophodno da NiCAT dobije mesto u „Privrednom savetu“ grada kao i članstvo u odgovarajudim komisijama koje donose strateške i tekude odluke o privrednom razvoju i investicijama u gradu.
Grad mora prepoznati izvoznu orijentaciju članica NiCAT-a i da u okviru svog programa razvoja donese mere za pospešivanje daljeg razvoja ove grane.
25
Grad mora prepoznati radno intenzivni karakter industrijske grane koju pokriva klaster i saglasno tome
značaj klastera sa stanovišta rešavanja problema nezaposlenih mladih bilo da se radi o
visokoobrazovanim bilo o radnicima sa nižim stručnim zvanjima.
Slika 3.1.1 Evropski gradovi sa kojima grad Niš ima međunarodnu saradnju (www.ni.rs)
Kontakti kancelarija, ambasadora i partnera grada Niša
- Miloje Brankovid, počasni konzul Republike Mađarske
Miloje Brankovid je uspešan niški privrednik i vlasnik jedne od najuspešnijih niških firmi "Ekotrade".
Mađarska ambasada ga je 2009. godine imenovala za počasnog konzula.
Strahinjida Bana 3, PC "Ambasador"
Tel: 018/522-144
Mob: 063/402-147
26
- prof. dr Petar Bošnjakovid, počasni konzul Velike Britanije
Profesor Petar Bošnjakovid je ugledni radiolog u Kliničkom centru Niš. Prvi je Nišlija počasni konzul, koji
je diplomatski agreman kao diplomata Velike Britanije dobio 2006. godine.
Klinički centar, Dr Zorana Đinđida 48
Tel: 018/221-469
Mob: 063/408-224
- Saša Miljkovid, počasni konzularni agent Republike Francuske
Saša Miljkovid, rođeni Parižanin. Ekonomista je sa desetogodišnjim iskustvom rada u Evropskoj komisiji,
kao i sa medijima i civilnim sektorom. Početkom decembra 2009. godine imenovan je za konzularnog
predstavnika Francuske u Nišu.
PC „Ambasador"
Strahinjida Bana bb (III sprat, kancelarija br 15)
mob: 065/4657317, 066/8528008
- Stela Jovanovid, počasni konzul Republike Slovačke
Nišlijka Stela Jovanovid je lingvista sa dugogodišnjem iskustvom u novinarstvu. Na funkciji počasnog
konzula Slovačke je od januara 2010. g.
Obrenovideva 38, I sprat
Tel: 018/209-239
Faks: 018/209-240
Mob: 063/418-411
Kancelarija za evropske poslove – KEP
Kancelarija Grada Niša u Briselu
e -mail: [email protected]
Web: www.kep.ni.rs
Tel: 018/504-410
Faks: 018/504-548
27
Evropski kutak
ul. Obrenovideva 38, Niš
Internet stranica: www.kep.ni.rs
e-mail: [email protected]
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj KLER
Milan Ranđelovid - Šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj
Mob: 064/ 833 00 30
Obrenovideva 38, 1. Sprat, 18000 Niš
Tel: 018 209 239
Fax: 018 209 240
e-mail: [email protected]
Oblasna razvojna asocijacija JUG (ORA) - sada Regionalna razvojna agencija (RRA)
Obrenovideva 38, 1. Sprat, 18000 Niš
Ivan Mihajlovid
Tel: 060/ 56 000 14
e-mail: [email protected]
Regionalna Privredna Komora Niš - RPK Niš
ul Dobrička 2, Niš,
Tel: 018 510-999, 255-668, 255-391,
Fax: 018 255-472
e-mail: [email protected]
Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine - partner Grada Niša
Master Centar Novosadskog Sajma
(službeni ulaz br. 5, sprat VI)
Hajduk Veljkova 11
21000 Novi Sad
Republika Srbija
Web: www.vojvodinahouse.rs
Asocijacija Agencija lokalne demokratije – ALDA
Grad Niš je član ALDA-e čije je sedište u Strazburu. ALDA je evropska nevladina organizacija koja
podržava aktivno građanstvo i učesničku demokratiju u svim oblastima lokanog upravljanja. Deluje uz
podršku Saveta Evrope. Web: www.ldaaonline.org
29
4. POTENCIJAL ČLANICA NiCAT
4.1 Grupacija: "Informaciono-komunikacione tehnologije"
4.1.1 Istorija sektora Uvodne napomene
Na teritoriji Niša, i niškog regiona deluje oko 40 do 50 malih i srednjih preduzeda koja se bave pružanjem
usluga ili proizvodnjom softvera iz oblasti ICT-a. Ukupan broj zaposlenih koji radi u tom sektoru krede se
oko 500, uglavnom visoko obrazovanih kadrova. U odnosu na ukupan broj takvih firmi u Srbiji (oko 700,
sa oko 8.000 zaposlenih), niški ICT sektor ima relativno mali tržišni udeo.
Struktura
Tipična niška ICT firma ima izmedju 10 i 20 zaposlenih i ima relativno nizak obrt, koji se krede između
150.000 i 300.000 EUR. Sve kompanije su u privatnom domadem ili stranom vlasništvu. U niškom
regionu, za razliku od Beograda i Novog Sada (sem u jednom slučaju) nema prisustva velikih svetskih
kompanija. Vedina firmi u stranom vlasništvu deluju samo kao razvojni centri koji rade za poznatog
inostranog naručioca. Kompanije u domadem vlasništvu su uglavnom okrenute domadem tržištu u
regionu, ali je u poslednjih nekoliko godina primetan trend okretanja prema stranim tržištima
prevashodno kroz outsourcing.
Struktura IT servisa
Dominantne usluge koje pružaju ICT firme iz regiona su iz oblasti outsourcinga i specijalizovanog
aplikativnog razvoja. Izuzetno je mali broj firmi čije delatnosti i prihodi su vezani za usluge sistem
integracije, hardverske podrške, konsultacija u oblastima implementacije aplikativnog softvera i
umrežavanja ili IT treninga ili edukacije. Vedina firmi koja se bavi razvojem sopstvenog aplikativnog
softvera deluje u segmentima finansijsko računovodstvenih aplikacija. Ponuda u segmentima
e/commerca, aplikativne infrastrukture, biznis inteligencije i slično, je jako skromna.
Tehnološka pozicija
Za razliku od tržišnog udela i relativno slabe zastupljenosti u pojedinim segmentima ICT servisa niške ICT
kompanije ne zaostaju u primeni i korišdenju modernih tehnologija za razvoj. Vedina koristi
30
najsavremenije alate za razvoj. Pored .Net i J2EE platformi, primetan je porast korišdenja iOS i Android
platformi za razvoj mobilnih aplikacija. Međutim, i ako dobar deo kompanija koristi napradne
metodologije za ravoj i pradenje životnog ciklusa proizvoda, nijedna nema formalne sertifikacije za iste,
što objektivno umanjuje njihovu stvarnu vrednost.
Kadrovi
U niškom regionu, praktično nema nezaposlenih stručnjaka iz oblasti ICT-a. Nedostatak odgovarajudeg broja ICT stručnjaka je glavni ograničavajudi faktor za ozbiljnije investicije u ovaj sektor. Ovakvoj situaciji doprinose dva ključna faktora. Broj novih kadrova koji dolaze sa niškog Univerziteta iz oblasti ICT-a je relativno mali i krede se u nivou od 100 na godišnjem nivou. Dobar deo od tog broja odmah napušta zemlju ili odlazi u razvijenije regione Srbije zbog boljih zarada i perspektive.
4.1.2 Pregled proizvoda i usluga Rexx Documentum – Document management system, A.R.T – Sistem za upravljanje projektima i zadacima, Web Dizajn, Beowulf Cluster – implementacija i instalacija, ZAaphrodite – Framework za razvoj aplikacija na bazi integracije 3 0pen source projekata: Zk, Alfresco, DITA, OpenERP – Implementacija proizvodnih IS, Course Development Studio – Sistem za proizvodnju distribuciju e-learning sadržaja, AMR – Sistem za automatsko očitavanje električnih brojila Razvoj i istraživanje u TextAnalytics domenu, Aplikacije mašinskog učenja (AI sistemi), Razvoj front-end aplikacija za back-end inteligente sisteme Desktop aplikacije (biznis aplikacije, ERP, specifične aplikacije), Veb aplikacije i servisi (b2b portali, veb prodavnice, specifične aplikacije), Outsourcing razvoja softvera (SW komponenti i razvoj aplikacija), Održavanje softvera, Softver/hardver konsalting, Projektovanje i administracija mreža, Licenciranje softverskih proizvoda kompanija Microsoft i Kaspersky HPMS MorenaInn – softversko rešenje za upravljanje hotelima, FrutIS – softver rešenje za industriju zamrznutog voda, Columbo – rešenje za industriju javnog prevoza, Obrada prirodnog jezika, Inteligentni sistemi zasnovani na mašinskom učenju, Aplikacije za mobilne uređaje (Android, iPhone…), Outsourcing (SW komponente i aplikacije), ICT konsultantske usluge, Obuka i obrazovanje u oblasti ICT-a Izgradnja optičkih telekomunikacionih mreža, Izgradnja bakarnih telekomunikacionih mreža – KDS, LAN, pristupne mreže, Izgradnja wireless telekomunikacionih mreža, Projektovanje optičkih telekomunikacionih mreža, Projektovanje bakarnih telekomunikacionih mreža – KDS, LAN, pristupne mreže, Projektovanje radio-relejnih telekomunikacionih mreža (analogne i IP), Tehnički pregledi dvosmernih satelitskih linkova (VSAT terminala), Tehnički pregledi radio i TV emisionih stanica CRM, DMS, Social networks, Custom solutions
31
Web dizajn, projektovanje i izrada web portala (društvene mreže, dating portali, e-commerce (B2B i B2C), aukcijski portali, e-learning i couching portali, media portali itd.). Tehnologije: HTML(5), CSS, Java Script, Jquerry, Ajax, PHP, Zend framework, Symfony2 framework, Java, C#, ASP .NET, C++, flash (AS), itd., Izrada native (Android, iOS) i hibridnih mobilnih aplikacija, Razvoj softvera ostalih namena i tehnologija po najsavremenijim svetskim standardima kvaliteta, Outsourcing usluge u domenu consaltinga, edukacije, HR managementa, infrastrukture
4.1.3 Kumulativni podaci o sektoru Tabela 4.1.3.1 Osnovni pokazatelji članica NiCAT klastera u ICT sektoru (oktobar 2012.god)
Tabela 4.1.3.2 Trenutna struktura ICT sektora u NiCAT klasteru (oktobar 2012.god)
Sertifikati koje poseduju pojedine firme ICT sektora:
- SEE Innovation Certificate - podsticanje inovativnosti kod SME koja posluju u oblasti ICT-a u
jugoistočnoj Evropi
- Potvrda da je IRVAS "Registered Installation Company" za instalaciju Panduitovih proizvoda
- Ministarstvo za kapitalne investicije – licence za izradu projekata i izvođenje radova na
telekomunikacionim mrežama i sistemima za telekomunikacione objekte (P150E3 i I150E3)
- Republička agencija za telekomunikacije – sertifikovani partner za tehničku kontrolu u oblasti
radio difuzije i telekomunikacija
- Telekom Srbija – licencirana projektantska kuda i odgovorni izvođač radova za pristupne sisteme
i optiku
- ISO sertifikat 9001:2008
2009 2010 2011
Poslovni prihodi (RSD) 70.104.000 83.663.000 108.341.000
Neto dobitak (RSD) 6.569.000 11.467.000 15.579.000
Broj zaposlenih 38 44 60
Prihodi od izvoza (RSD) 3.865.600 32.497.576 46.427.133
2012
Ukupan broj firmi ICT sektora u klasteru 7
Broj MSP firmi 6
Broj preduzetnika 1
Broj zaposlenih u ICT sektoru 105
32
4.1.4 Potencijali U ICT sektoru NiCAT klastera je 7 firmi i vedina firmi su izvozno orijentisane. Samo jedna firma iz ICT sektora radi isključivo na domadem tržištu. Najviše izvoze u USA i Kanadu, ali izvoz imaju i u neke zemlje Evrope. Najvažnija tržišta za izvoz su im zemlje Evropske Unije i zemlje Severne Amerike. Firme ICT sektora nisu sprodvodile do sada ni jedno istraživanje, zbog nedostatka odgovarajudih resursa
koji su potrebni za istraživanje i uglavnom firme nisu upoznate sa tržištima u pogledu velične i
segmentacije tržišta, nivoa konkurencije, potencijala proizvoda koje žele da izvoze na tim tržištima. Svi
proizvodi naših firmi pomenutog sektora zahtevaju izmene pre nego da budu prihvadeni na izvozno
tržište, kao i redovno istraživanje i razvoj kako bi osigurali konkurentnost.
Poslovanje ICT firmi NiCAT klastera je usmereno ka inostranom tržištu i vedina firmi ima kapacitete
proizvodnje koji mogu da se suoče sa porastom međunarodnih porudžbina, a izvozne cene su im
konkurentne. Za ulazak na tržište se koriste pravcima kao što su direktno do krajnjih korisnika, direktno
mailom, internet, preko agenata, udruživanjem. Metod koji koriste za pladanje je nakon završenog posla,
a željeni uslovi pladanja skoro svim firmama je 30 dana nakon isporuke.
Proizvodi i usluge koje bi izvozili:
- Sistem za pripremu sadržaja za elearning
- Usluga razvoja i prilagođavanja po poslovnom zahtevu za OPENERP
- HPMS "MorenaInn"
- LDCS "Leonardo"
- Usluge projektovanja i razvoja softvera,
- Outsourcing
- IT usluge
Zemlje u koje bi izvozili navedene usluge su: Nemačka, Švajcarska, Grčka, Bugarska i ostale zemlje
Evropske Unije, SAD, Kanada, Nigerija, Kazakhstan, Makedonija.
Potrebe koje imaju neke od članica ICT sektora, a koje su naveli u upitniku prilikom popunjavanja, su više
kvalitetnih inženjera sa fakulteta, bolji kanali komunikacije sa fakultetima, pristup online bazama
naučnih radova, poboljšanje interne komunikacije u klasteru, uključenje u realizaciji projekata lokalnih i
projekata Evropske unije, podrška promociji i marketingu, edukacija zaposlenih za operation & project
management, kao i za učešde u FP7 projektima, organizacija advanced technology događaja (forumi,
seminari, neformalna druženja i slično) lobiranje u zemlji i na tržištu Evropske unije, analiza tržišta
Evropske unije.
33
4.2 Grupacija: "Elektro medicina"
4.2.1 Istorija sektora Uvodne napomene
U nišavskom okrugu i na teritoriji Niša posluje preko 50 malih i srednjih preduzeda i preduzetnika koji se
bave proizvodnjom, distribucijom, izradom i opravkom medicinskih uređaja, opreme i pomagala iz svih
oblasti medicine. Broj zaposlenih po preduzedima prelazi broj od 400 radnika. U odnosu na ukupan broj
srodnih firmi u Srbiji to je oko 16% od ukupnog broja radnika.
Struktura
Oblasti proizvodnje, distribucije, izrade opravke i usluga su:
proizvodnja i izrada medicinskih uređaja i delova za potrebe ortopedije 30%
proizvodnja i izrada medicinskih aparata iz oblasti radiologije 10%
proizvodnja i izrada medicinskih uređaja i pružanje usluga iz oblasti transfuziologije 2%
proizvodnja i izrada medicinkse opreme iz oblasti stomatologije i zubne protetike 30%
proizvodnja, promet i opravka ortopedskih pomagala i invalidskih kolica 20%
proizvodnja i izrada medicinkse opreme iz oblasti oftamologije 5%
pružanje usluga u medicinskom konsaltingu i promet medicinskih uređaja iz svih oblasti
medicine 3%
Ukupan broj zaposlenih u ovim preduzedima se krede na slededi način: kod preduzetnika od 1 do 20
radnika, kod malih preduzeda od 10 do 50 i kod srednjih preduzeda broj radnika je između 50 i 100.
Veliki broj firmi posluje sa inostranstvom, preko 60%. Plasman proizvoda i usluga na domadem tržištu je
takođe zabeležen 40%. Cilj je da što vedi broj bude izvozno orijentisan. Godišnji obrt kod vedeg broja
firmi je između 100.000 i 500.000 EUR, a kod pojedinih i preko 500.000 EUR.
Tehnološka pozicija
Veliki broj firmi koji se bave proizvodnjom specifične vrste medicinske opreme namenjene za specijalne
potrebe ima veoma savremenu opremu za rad, pa su poslovi koji se obavljaju visokog stepena
34
složenosti. Vreme izrade je zbog specifičnosti obrade u nekim segmentima proizvodnje dugo i zahteva
preciznost pa su i proizvodi na tržištu veoma skupi. Savremena oprema za rad – mašine, alati uglavnim
koštaju od par stotina do par desetina hiljada evra. Vedina firmi poseduje u svojim osnovnim sredstvima
kvalitetnu opremu za rad iz razloga precizne prozvodne line koja zahteva specifičnu opremu. Polovna
oprema može biti uvrštena u sredstva za rad, gde se uglavnom oprema nabavlja u inostranstvu, vedinom
zbog visoke nabavne cene mašina. Cilj je nalaženje povoljnih kredita kod Fonda za razvoj za nabavku
opreme.
Kadrovi
Veliki broj preduzeda u svom osnovnom timu ima veliki broj stručnog kadra, inženjera i ekonomista, kao i
tehničkog osoblja bitnog za proizvodni lanac. Veliki broj mladih ljudi je jako zaiteresovan za rad u sektoru
elektro i IT tehnologije, da se usavršavaju za rad, da prisustvuju treninzima, obukama, raznim
edukativnim prezentacijama, što najbolje oslikava sektor istraživanja i razvoja u preduzedima. Srednji
stručni kadar, tehničari, su veoma bitni za sam proces proizvodnje i servisiranja čije usavršavanje i obuke
na savremenim mašinama i kontinuirani proces edukacije na tom polju su veoma važani za dalji razvoj
ovog sektora. Cilj je saradnja sa fakultetima i institutima iz oblasti medicine i elektronike, kontinuirano
angažovanje na polju usavršavanja, obzirom da sektor medicine trpi svakodnevne promene i inovacije.
4.2.2 Pregled proizvoda i usluga Ručni ekstraktor plazme, Automatski separatori krvnih komponenata, Mešalice za trombocite, Ručni striper, Vage za donaciju krvi, Uređaji za akviziciju podataka u oblasti transfuziologije, Softver za prikupljanje podataka tokom procesiranja jedinica krvi, Razvoj i održavanje softvera (softverskih komponenti i aplikacija) prema zahtevu Elektromedicinski aparati za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Elektromedicinski aparati za elektro i radiofrekventnu hirurgiju, Reakciometri, Aparati za estetsku medicinu
4.2.3 Kumulativni podaci o sektoru Tabela 4.2.3.1 Osnovni pokazatelji članica NiCAT klastera u Elektro medicinskom sektoru (oktobar 2012.god)
2009 2010 2011
Poslovni prihodi (RSD) 52.941.000 106.757.000 19.322.000
Neto dobitak (RSD) 7.927.000 17.436.000 743.000
Broj zaposlenih 32 37 46
Prihodi od izvoza (RSD) 35.890.000 85.767.800 1.500.000
35
Tabela 4.2.3.2 Trenutna struktura Elektro medicinskog sektora u NiCAT klasteru (oktobar 2012.god)
2012
Ukupan broj firmi sektora Elektro medicine u klasteru
2
Broj MSP firmi 2
Broj preduzetnika /
Broj zaposlenih u sektoru Elektro medicine 55
Firme elektro medicinskog sektora NiCAT klastera poseduju sertifikate ISO 9001:2008 i ISO13485:2003.
Zemlje u koje izvoze su zemlje Evrope, zemlje Latinske Amerike, Kina, Rusija, Iran.
4.2.4 Potencijali Sektor Elektro medicine NiCAT klastera ima dve firme. Jednoj od firmi je oblast rada specijalizovana za
transfuziologiju, dok druga firma razvija, proizvodi i prodaje uređaje u oblasti fizikalne terapije,
rehabilitacije, elektro hirurgije, ortopedije, kozmetologije. Obe firme su izvozno orijentisane i trenutno
izvoze u zemlje Evrope (van Evropske Unije), zemlje Evropske Unije, zemlje Latinske Amerike, u Kinu,
Rusiju, Iran. Tržišta o kojima razmišljaju su Južna Amerika, Afrika, kao i Rusija, EU, Turska.
Detaljno istraživanje tržišta nije sprovodila ni jedna od firmi, jedna je sprovodila istraživanje na nivou
prikupljanja adresa potencijalnih klijenata, dok druga nije vršila istraživanja zbog resursa. Obe firme su
upoznate sa nivoom konkurencije na željenim tržištima. Kao ulazne barijere identifikovali su standarde i
sertifikate kao i lokalne predstavnike.
Obe firme imaju specifične proizvode koji zahtevaju izmene pre nego da budu prihvadeni na ivozno
tržište i to su proizvodi koji zahtevaju redovno istraživanje i razvoj kako bi osigurali konkurentnost.
Poslovanje ove dve firme je usmereno ka inostranom tržištu i izvozne cene su im konkurentne. Prosečno
vreme od narudžbine do isporuke je od 2 do 4 nedelje. Prilikom pladanja izvoza naše dve firme
preferiraju metod bankarskih garancija ili pladanje unapred, a željeni uslovi pladanja su po viđenju
odmah nakon viđanja ili nakon isporuke.
36
Veoma važan faktor u smislu prodaje proizvoda na domadem tržištu je veličina stanovništva, dok su svi
ostali faktori prilično važni za plasiranje proizvoda elektro medicinskog sektora. Najvažniji faktori koji
utiču na tržišnu selekciju su tehnološka razvijenost i konkurencija.
Proizvodi koje bi trenutno plasirali na tržišta Turska, Nemačka, Rusija, Kazakhstan i Azerbejdžan su:
- Separator krvi
- Agitator
- Radio talasni nož
U upitniku o trenutnim potrebama članica klastera jedna od firmi je navela nabavku CAD CAM softvera i
razvoj proizvoda, dok je druga navela potrebe u vidu edukacije i seminara, učešde na razvojnim
projektima, CE znak za aparate, usluge outsourcinga za embedded hardver i softver.
37
4.3 Grupacija: "Elektronika" 4.3.1 Istorija sektora Uvodne napomene Na teritoriji Niša, i niškog regiona deluje preko 200 malih i srednjih preduzeda koja se bave pružanjem usluga ili proizvodnjom u oblasti elektronike, automatike i elektronskih sistema. Sedam firmi iz tog sektora su članice NiCAT klastera. Ukupan broj zaposlenih koji radi u tom sektoru klastera krede se oko 200, uglavnom visoko obrazovanih kadrova. U odnosu na ukupan broj takvih firmi u Srbiji, niški sektor elektronike i automatike ima relativno mali tržišni udeo s tim što, zbog raznovrsnosti proizvodnog programa, obuhvata značajnu lepezu proizvoda. Struktura Specifičnost za kompanije koje pripadaju ovom sektoru NiCAT klastera jeste veliki raspon u broju zaposlenih koji se po firmi krede od nekoliko do skoro stotinu. Saglasno tome krede se i obim godišnjeg prihoda. Kompanije su praktično isključivo u domadem vlasništvu i plasiraju proizvode koji su sopstveni razvoj. Pored snabdevanja srpskog tržišta najvedim delom su orijentisane ka izvozu uređaja, opreme i usluga. Struktura proizvodnje i usluga Dominantne usluge koje pružaju firme iz regiona iz oblasti elektronike i automatike predstavljaju ponudu komponenata i kompletnih elektronskih sistema širokog spektra namene kao što su transformatori, merni i kontrolni sistemi za železnicu, merni i kontrolni sistemi u ekologiji i bezbednosti prostora, informacioni podsistemi, protivpožarni sistemi, elektronski sistemi za specifične hemijske procese u proizvodnji elektronike, sistemi igara na sredu, elektronske komponente i uslužno proizvodno setiranje materijala. Tehnološka pozicija Tehnološki nivo proizvodnje u kompanijama iz sektora elektronike i automatike vezan je za karakter same proizvodnje. Mali je broj kompanija koje koriste sofisticirane hemijske procese i saglasno tome visokotehnološku opremu pri čemu od posebnog je značaja linija površinske smd montaže. S druge
38
strane, primenjuje se najnaprednija tehnologija projektovanja zasnovana na modernim komponentama visokog stepena integracije i odgovarajudem firmveru. Poseban sopstveni razvoj primenjuje se u domenu testiranja, verifikacije i dijagnostici proizvoda. Naročita pažnja posveduje se primeni standarda kvaliteta i održivom projektovanju odnosno projektovanju za životni vek. Kadrovi Kadrovima iz oblasti elektronike i automatike, kao i u ostalim sektorima, NiCAT klaster se snabdeva na lokalnom tržištu radne snage. U ovom trenutku, smatra se da postoji dinamička ravnoteža između ponude i tražnje s tim što se predviđa nedostatak inženjera elektronike u bliskom narednom periodu. U okviru saradnje sa Univerzitetom u Nišu čine se pokušaji da se studentima približe sadržaji koji su interesantni za privredu tako što se pospešuje praksa studenata, seminarski i diplomski radovi.
4.3.2 Pregled proizvoda i usluga Uređaji za kontrolu pristupa i evidenciju radnog vremena, Sistemi za akviziciju podataka, Uređaji za akviziciju i pradenje temperature i vlažnosti, Sistemi za automatizaciju staklenika, Sistemi za telemetriju i telekomandu (GSM, WiFi, ZIGBEE, 868MHz, 2.4GHz...), Sistemi za katodnu zaštitu cevnih postrojenja, Uređaji za merenje vibracija, Usluge razvoja i održavanja softvera i hardvera, Konsultantske usluge, Integracija, Umrežavanje i administracija mreža Elektronski ruleti, Video slotovi i Video Poker, Jack Pot sistemi, Sportski semafori, Led displeji, Digitalni satovi i sistemi tačnog vremena, Ulična LED signalizacija, Kontroleri uličnih semafora, Apotekarski krstovi, Merači protoka otpadnih voda Kompletan program el. uređaja za železnicu, Stabilisani generatori struje i napona, Punjači akumulatora, El.vremenska , kontrolna i zaštitna relea, nivometri, detektori, takteri, Pretvarači, brojači i mikroprocesorski automati, Industrijski automati, Strujna zaštita, Inženjering i projektovanje po zahtevu Instrumenti za merenje i kontrolu temperature, Instrumenti za merenje i kontrolu vlage, Brojači, Indikatori procesa, Pomodni elementi za automatizaciju, Sušare za drvo Distribucija elektronskih komponenti, Uslužno setiranje materijala, Kataloška distribucija, Distribucija komponenti, projektovanje i sistem integracija sistema upravljanja, Distribucija opreme i materijala za proizvodnju u elektronici, Uslužna proizvodnja elektronskih sklopova uključujudi međufazna i završno funkcionalno testiranje Konvencionalni protivpožarni sistemi, Analogno-adresabilni protivpožarni sistemi, Sistemi za upravljanje gašenjem požara, Sistemi za detekciju gasa, Sistemi za monitoring objekata, Sistemi za distribuciju i prikaz tačnog vremena, PC monitoring
39
Mrežnih transformatori, Audio transformatori, Proizvodnja inkapsuliranih mrežnih transformatora, Proizvodnja motanih komponenti prema zahtevu Gromobranska zaštita i zaštita od prenapona, Projektovanje, merenje i ispitivanje u elektroenergetici
4.3.3 Kumulativni podaci o sektoru Tabela 4.3.3.1 Osnovni pokazatelji članica NiCAT klastera u sektoru Elektronike (oktobar 2012.god)
2009 2010 2011
Poslovni prihodi (RSD) 313.019.000 521.372.958 779.264.175
Neto dobitak (RSD) 18.358.000 27.646.437 33.286.429
Broj zaposlenih 68 78 93
Prihodi od izvoza (RSD) 25.871.411 74.330.304 96.184.725
Tabela 4.3.3.2 Trenutna struktura sektora Elektronike u NiCAT klasteru (oktobar 2012.god)
2012
Ukupan broj firmi sektora Elektronike u klasteru 7
Broj MSP firmi 4
Broj preduzetnika 3
Broj zaposlenih u sektoru Elektronike 111
Sertifikati i atesti koje poseduju firme u sektoru elektronike su:
- Međunarodni standard upravljanja kvalitetom ISO 9001
- Atesti Međunarodnih Akreditovanih laboratorija
- Atest EPS-a "Elektroistok" Beograd
- Atest Zajednice JŽ
- Atest ŽTP-a Beograd
- Rešenja Zajednice JŽ o primeni na voznim sredstvima
- Rešenja ŽTP-a Beograd o primeni u železničkom saobradaju
- Atest Instituta za Bezbednost "1 MAJ" Niš
Zemlje u koje trenutno izvoze su Crna Gora, Hrvatska, BiH, Makedonija, Rumunija, Švedska, Austrija,
Finska, Švajcarska, Italija, Nemačka, Rusija, Peru, Singapur, Gana, Ujedinjeni Arapski Emirati.
4.3.4 Potencijali U sektoru elektronike je trenutno 7 firmi i sve firme su izvozno orijentisane. Pretežno izvoze u zemlje
Evrope, ali i u pojedine zemlje Azije, Afrike i Južne Amerike. Najvažnija tržišta za izvoz su im Nemačka,
40
Italija, Francuska, Norveška, Švajcarska, zemlje Afrike i Južne Amerike, kao i Mađarska, Rumunija,
Bugarska i zemlje Balkana.
Neke firme su sprovodile istraživanja tržišta, neke imaju saradnike na određenim tržištima koji su
zaduženi za analize tog tržišta, dok neke firme nisu sprodvodile do sada ni jedno istraživanje. Međutim,
bez obzira na istraživanje, vedina firmi je upoznata sa tržištima na kojima želi da izvozi. Poznati su im
velična i segmentacija tržišta, nivo konkurencije, ali im nisu poznati potencijali proizvoda koje žele da
izvoze na tim tržištima. Vedina proizvoda naših firmi zahteva izmene pre nego da budu prihvadeni na
izvozno tržište, kao i redovno istraživanje i razvoj kako bi osigurali konkurentnost.
Poslovanje ovih preduzeda je usmereno ka inostranom tržištu i vedina firmi ima kapacitete proizvodnje
koji mogu da se suoče sa porastom međunarodnih porudžbina. Za ulazak na tržište se koriste pravcima
kao što su direktno do krajnjih korisnika, direktno mailom, internet i putem distributera. Kod pladanja
izvoza, preferiraju metod pladanja unapred, a željeni uslovi pladanja vedem broju firmi su po viđenju
nakon isporuke ili od 30 do 60 dana nakon isporuke.
Neki od proizvoda koje bi trenutno izvozili:
- Elektronski moduli (sklapanje gotovih elektronskih modula po specifikaciji kupaca)
- Transformatori
- Stepenišni automat “INGEL SA 2060”
- El. uređaji za lokomotive
- Sušara za drvo
- Automat za sušare
- Sistem za potrebe kontrole pristupa i evidencije radnog vremena
Zemlje u koje bi plasirali proizvode su Rusija, zemlje bivše SFRJ, Rumunija, Čile, Ghana, Kazakhstan,
Azerbejdžan, Moldavija, Nemačka, Švajcarska, Italija.
Kao potrebe koje imaju, neke od članica su navele sledede: finansijska podrška države za izvozne
aktivnosti, učešde u projektima, nalaženje poslovnih partnera sa brzom mogudnošdu realizacije posla,
strateško partnerstvo sa tehnološkim parkovima, institucijama i velikim kompanijama.
41
4.4 Grupacija: "Optoelektronika"
4.4.1 Istorija sektora Uvodne napomene
Na teritoriji Niša i niškog regiona posluju 3 mala i srednja preduzeda sa oko 100 zaposlenih u okviru
optoelektronske grupe u proizvodnji komponenata od fiber-optičkih vlakana, pojčavača slike kao i
uređaja i sprava za nodno osmatranje. Dva preduzeda su u vedinski stranom vlasništvu dok je trede
domadeg porekla. Veliki deo proizvodnje se odvija u specifičnim mikroklimatksim uslovima u tzv „čistim
sobama“ klase čistode koja se koristi jedino u farmaceutskoj industriji. Na nivou Republike Srbije ovo su
jedina tri preduzeda koja imaju proizvodnju u oblasti optoelektronike dok je kurizitet da je peta fabrika,
fabrika u svetu koja proizvodi mikrokanalnu pločicu trede generacije u okviru optoelekronske grupe u
Srbiji. Za izradu pojedinih specijalizovanih delova angažuju se kooperanti iz klastera i loklani kooperanti.
Struktura
Oblast proizvodnje i usluga je slededi:
Proizvodnja optoelektronskih i fiber- optičkih komponenata 10 % Proizvodnja pojačavača slike 80% Proizvodnja uređaja i sprava za nodno osmatranje 10%. Remont i servis uređaja i sprava
Proizvodi iz sva tri preduzeda se u najvedoj meri plasiranju na inostrano tržište 90%, ali se očekuje i
povedan udeo na domadem tržištu kroz nove ugovore sa ministarstvom odbrane. Godišnji obrt je oko
500.000 EUR, a sa puštanjem novog pogona u rad u toku 2013. godine očekuje se znatno povedanje
obrta.
Tehnološka pozicija
Intenzivno se radi na modernizaciji pogona i nabavci nove opreme kako bi se nivo proizvodnje i kvalitet
proizvoda podigao na viši nivo kao i na otvaranju novog, modernog proizvodnog pogona
optoelektronskih komponenata u skladu sa najvišim svetskim standardima iz oblasti. Baza na kojoj se
42
zasniva rad je istraživanje i razvoj, samostalno postavljanje tehnologije i konstantno unapređivanje
proizvodnih procesa.
Slobodno se može redi da je tendencija rast proizvodnje u sva tri preduzeda, a cilj strateški se
pozicionirati kao lider u regionu jugoistočne Evrope i u saradnji sa strateškim partnerima plasirati
proizvode širom sveta.
Kadrovi
Oblast optoelektronike je u pravom smislu višedisciplinarna gde se oblasti fizike, hemije, mašinstva i
elektrotehnike preplidu u svim aspektima. Da bi se uspešno zadržao kurs istraživanja i razvoja
neophodan je visokoobrazovani kadar i konstantno proučavanje novih svetskih trendova iz oblasti
primenjenje fizike, hemijskih procesa, fizike materijala, nanotehnologije i sličnih oblasti. Na fakultetima i
u srednjim školama se ne izučava optoelektronika kao zaseban smer, ali postoji mogudnost da se
razmotre specijalističke studije na post diplomskim studijama u saradnji sa Univerzitetom. Pored
potrebe za viskokoškolskim kadrom, za uspešan rad su potrebni i kvalifikovani i umešni tehničari koji
mogu da prihvate i uspešno rade sa sofisticirianim i veoma komplikovanim mašinama i uređajima. Kroz
saradnju sa Univerzitetom se očekuje da se pojedine oblasti iz optoelektronike vremenom sve više
proučavaju na svim fakultetima jer je Niš, u dugoročnim planovima menadžmenta, postavljen kao
strateški centar, a samim tim de se i obrazovanje razvijati u tom smeru. Pored saradnje sa Univerzitetom
u obrazovanju kadrova, razvija se još jedna dimenzija kroz upotrebu sofisticiranih resursa koje pojedini
fakulteti poseduju kao i radu na naučnim radovima i projektima.
4.4.2 Pregled proizvoda i usluga Proizvodnja pojačavača slike I, II, II+ i III Gen, Proizvodnja različitih tipova vakuumskih cevi, Izvori za napajanje pojačavača slike, Proizvodnja optičkih komponenata ( sočiva, prizme, končanice..), Izrada metalnih delova metodom dubokog izvlačenja Mikrokanalna ploča za pojačavače slike II, II+ i III generacije, Stopljena ploča ( fiber optic faceplate) za pojačavače slike I,II , II+ i III generacije, Kruti i fleksibilni prenosnici slike i svetla, Fiberoptički senzori Nodni nišan X6, X4, Nodni monocular, Naočare za nodno osmatranje, Katadioptički objektiv X5, Obeleživač cilja i laserski obeleživači cilja, Clip-on objektivi X3/X4/X5, Uređaji za nodno osmatranje dugog dometa, Termovizijski nišan, Remont dnevnih i nodnih optičkih uređaja, Remont optičkih komponenata
43
4.4.3 Kumulativni podaci o sektoru
Tabela 4.4.3.1 Osnovni pokazatelji članica NiCAT klastera u Optoelektronskom sektoru (oktobar
2012.god)
2009 2010 2011
Poslovni prihodi (RSD) 12.088.000 34.902.000 76.909.000
Neto dobitak (RSD) 314.000 5.873.000 780.000
Broj zaposlenih 49 65 70
Prihodi od izvoza (RSD) 0 6.350.000 35.791.517
Tabela 4.4.3.2 Trenutna struktura Optoelektronskog sektora u NiCAT klasteru (oktobar 2012.god)
2012
Ukupan broj firmi sektora Optoelektronike u klasteru
3
Broj MSP firmi 3
Broj preduzetnika /
Broj zaposlenih u sektoru Optoelektronike 92
Jedna od firmi u optoelektronskom sektoru poseduje Sertifikat za dejonizovanu vodu (kvalitet, čistoda), a
vrlo je blizu dobijanja Sertifikata za uvođenje sistema upravljanja kvalitetom prema seriji standarda SRPS
ISO 9000.
Zemlje u koje izvoze su Nemačka, USA i Rusija.
4.4.4 Potencijali U sektoru Optoelektronika NiCAT klastera trenutno su tri firme, od kojih je jedna u investicionoj fazi i još
uvek nema izvoz. Firme koje imaju izvoz, izvoze u zemljama Evrope, a za sve tri firme su Nemačka i Rusija
zemlje koje su najvažnije za izvoz. Tržište o kome razmišljaju je Azija.
Ni jedna od tri firmi optoelektronskog sektora nije sprovodila do sada istraživanje tržišta, kao ni
istraživanja prikladna za proizvode koje žele da izvoze, pa shodno tome, nisu upoznate sa informacijama
kao što su veličina i segmentacija tržišta, potencijali njihovih proizvoda, konkurencija na željenim
tržištima, ulazne barijere i slično.
44
Dve, od tri firmi, su firme čije je poslovanje usmereno ka inostranom tržištu, ali jedna od ove dve firme
nema kapacitet proizvodnje koji može da se suoči sa porastom međunarodnih porudžbina. Izvozne cene
ove dve članice klastera su konkurentne, a prošečno vreme od narudžbine do isporuke je od jednog do
tri meseca. Za ulazak na inostrano tržište koriste pravac direktno do krajnjih korisnika i preferiraju metod
pladanja unapred prilikom pladanja izvoza. Ni jedna od ovih firmi nema finansijske reserve za podršku
izvozu.
Prilikom popunjavanja upitnika za članice NiCAT klastera, polje Faktori koji utiču na tržišnu selekciju, gde
je bilo potrebno označiti koliko su važni nabrojani faktori u smislu prodaje proizvoda/usluga na
domadem tržištu, kao veoma važni faktori označeni su: stopa rasta bruto domadeg proizvoda, vrednost
sektora, ljudi zaposleni u sektoru, rast prodaje u sektrou, rashodi Vlade, standardni uslovi pladanja i
način pladanja, uvozne restrikcije, licence i zahtevi za licencu, zahtevi distributera. Kao prilično važni
označeni su slededi faktori: veličina stanovništva, fizička veličina zemlje, blizina domademtržištu, bruto
domadi proizvod po glavi stanovnika, stopa inflacije, potrošački izdaci, infrastruktura investicije,
poslovna kultura, način pladanja, tehnički standardi, tarifne barijere.
Proizvodi koje bi izvozili u Nemačku i Rusiju su:
- Mikrokanalna ploča 18mm i 25mm
- Pojačavač slike II gen.
- Pojačavač slike IIgen.
- Nodni nišan HUNTER x4
- Nodni monocular
Potrebe koje imaju firme optoelektronske grupacije odnose se na stručno osposobljavanje kadrova, a kao rezultat upita osposobljavanje kadrova je potrebno u oblasti marketinga.
45
4.5 Grupacija: "Mašinstvo"
4.5.1 Istorija sektora Uvodne napomene
Na teritoriji Niša i niškog regiona radi oko 200 malih i srednjih preduzeda i oko 500 preduzetnika koji se
bave proizvodnjom i uslugama u mašinogradnji. Ukupan broj zaposlenih je oko 3000 radnika. U odnosu
na ukupan broj takvih firmi u Srbiji to je oko 10% od ukupnog broja radnika.
Struktura
Oblast proizvodnje i usluga je slededi:
proizvodnja pojedinačnih mašinskih delova 50 %
proizvodnja uredjaja , podsklopova, mašina , alata i procesne opreme 30%
pružanje usluga u delu mašinske obrade i drugih usluga za sve ostale sektore privrede
20%
Ukupan broj zaposlenih se kod preduzetnika krede od 1 do 20, dok kod malih preduzeda 10-50, a kod
srednjih preduzeda od 50 do 250 radnika.
Najvedi broj firmi radi za domade tržište oko 90 % , ostali 10 % rade za inostrane firme. Cilj je da što vedi
broj bude izvozno orjentisan. Godišnji obrt kod 90 % firmi je mali i krede se od 100.000 i 500.000 EUR.
Tehnološka pozicija
Veliki broj malih firmi nema savremenu opremu za rad, pa su zato i poslovi koje rade nižeg stepena
složenosti. Vreme izrade je zbog stare opreme veliko i zbog toga postoji nekonkurentnost na tržištu.
Niska cena radne snage ne može da nadoknadi nedostatak savremene opreme. Savremena oprema -
mašine / CNC/ uglavnim koštaju od 50.000 do 500.000 EUR. Ovo je za vedinu firmi nedostižno. Pojedine
firme zbog toga kupuju polovnu opremu koja je u razvijenim zemljama prevaziđena. Cilj, nalaženje
povoljnih kredita kod Fonda za razvoj za nabavku opreme.
Kadrovi
46
Nedostatak srednjeg stručnog kadra je ved prisutan kod svih proizvodnih firmi. Veliki broj mladih ljudi ne
želi da radi u mašinogradnji zbog evidentno malih zarada i dugog perioda usavršavanja za rad na
mašinama. Pored ovoga postoji i nedostatak stručnog inženjerskog kadra za rukovanje savremenom
opremom. Naš cilj je povezivanje sa srednjim školama i fakultetima i dovođenje učenika i studenata na
praksu.
4.5.2 Pregled proizvoda i usluga Projektovanje i proizvodnja kamina i kotlova na čvrsta goriva i alkohol (bioetanol), Projektovanje i izrada elemenata, sklopova i finalnih proizvoda za metalsku, automobilsku, građevinsku i hemijsku industriju prema tehničkim standardima ili posebnim zahtevima naručioca, Vodovodne armature (ventili za priključak objekta na plastične i čelične magistralne cevi bez zaustavljanja protoka vode; uređaji za ugradnju i daljinsko otvaranje / zatvaranje ventila), Uređaji za automatsku kontrolu tehničke ispravnosti motornih vozila, Uslužno rezanje čeličnih limova (konstrukcioni i legirani čelici) od 0.8 do 20 mm debljine; limova od nerđajudih čelika od 0.8 do 12 mm i limova od aluminijumskih legura od 1 do 8 mm, Rezanje pod uglom, obrada cevi, graviranje i zavarivanje laserskim snopom – 2D/3D Laser (preciznost: 0.02mm), Uslužno rezanje limova (konstrukcioni, legirani i nerđajudi čelici; aluminijumske legure) debljine od 0.5 do 25 mm i dimenzija 2 x 4 m – CNC Plazma (preciznost: 0.1 mm), Uslužno zavarivanje, ugaono i kružno savijanje, izvlačenje, mašinska obrada, brušenje, obrada mlazom čelične sačme (peskarenje) i farbanje Senzori i transmiteri, Termostati, Presostati, Nivostati, Higrostati, Indikatori protoka, Regulacioni ventili, Kombi ventili, Elektromotorni pogoni, Mikroprocesorski regulatori, Prateda oprema, Toplotne podstanice Vodokotlidi, Gibljivi sifoni, Sifoni sa rozetnom Ø100, Rastegljivo-skupljajudi sifoni, Fiksni sifoni, Galanterija za kupatila, Slivnici i rozetne, Fiting Kablovske papučice, Krajevi provodnika, Cevaste papučice za presovanje, Spojne čaure za presovanje, Izolovani kontakti i kontakti, Zupčaste papučice, Obujmice, Spojni jezičci, Prese, Električni uređaji, Plastični delovi, Telefonski pribor, Kablovski setovi, Razno (delovi za grejače, zaptivači i podloške, kontakt klešta)
4.5.3 Kumulativni podaci o sektoru Tabela 4.5.3.1 Osnovni pokazatelji članica NiCAT klastera u Mašinskom sektoru (oktobar 2012.god)
2009 2010 2011
Poslovni prihodi 277.262.000 326.757.000 281.391.500
Neto dobitak 26.651.000 32.085.000 15.839.000
47
Broj zaposlenih 111 107 92
Prihodi od izvoza 22.748.400 20.565.440 12.831.630
Tabela 4.5.3.2 Trenutna struktura Mašinskog sektora u NiCAT klasteru (oktobar 2012.god)
2012
Ukupan broj firmi Mašinskog sektora u klasteru 4
Broj MSP firmi 3
Broj preduzetnika 1
Broj zaposlenih u Mašinkom sektoru 96
Sertifikati i nagrade koje poseduju firme mašinskog sektora NiCAT klastera su:
- Međunarodni standard upravljanja kvalitetom ISO 9001:2008
- Međunarodni standard menadžmenta zaštite životne sredine ISO 14001:2004
- Sertifikat o usaglašenosti regulacionih ventila sa zahtevima direktive PED 97/23/EC i
harmonizovanim Evropskim standardnima EN 60534 i EN 12516-2
- Deklaracija o usaglašenosti regulacionih ventila
- Sertifikati o ispitivanju karakteristika mikroprocesorskih regulatora: XF 5000 i MR 5000
- Uverenja o kvalitetu prolaznih i trokrakih regulacionih ventila: DN15-DN50, NP 16; DN65-
DN150, NP 16; DN15-DN50, NP 25; DN65-DN150, NP 25
- Uverenja o kvalitetu regulatora protoka sa integisanim regulacionim ventilom: DN25-DN50,
NP 16; DN65-DN125, NP 16; DN25-DN100, NP 25; DN15, NP 16, sa navojnim priključkom
- Uverenja o kvalitetu elektromotornih pogona ventila: EPV-3 i EPV-10
- TÜV - ISO 9001:2000
- GOST DELTA P1 / DELTA P2 Russian cert.: No POCC CS.MГ01.B01780 / POCC
PU.001.11MГ01
- CE Mark Kaminofen für feste Brennstoffe - DELTA PE-1
Zemlje u koje izvoze su Nemačka, Austrija, Švajcarska, Danska, Španija, Rusija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, BiH.
4.5.4 Potencijali NiCAT klaster ima 4 firme u Mašinskom sektoru. Sve četiri firme izvoze relativno malo, dok je jedna
pretežno izvozno preduzede. Članice mašinskog sektora trenutno izvoze u zemlje Balkana, kao i u
Nemačku, Austriju, Švajcarsku, Rusiju i zemlje bivše Sovjetske Republike.
48
Istraživanje tržišta firme nisu sprovodile do sada zbog nedostatka resursa (vremena, novca). Sve firme
imaju konkurentne izvozne cene i sistem upravljanja proizvodnjom im je usmeren ka inostranom tržištu.
Vedina firmi mašinskog sektora može da se suoči sa porastom međunarodnih porudžbina, ali neke
nemaju potrebne kapacitete proizvodnje. Njihovi proizvodi zahtevaju redovno istraživanje i razvoj kako
bi osigurali konkurentnost. Prilikom pladanja izvoza preferijaju metod pladanja unapred.
Proizvodi koje bi trenutno plasirali su:
- Pneumatska presa
- Kablovski kontakti
- Kamini i kotlovi na čvrsto gorivo i pelete
- Uređaji za kontrolu kočenja
- Rezervni delovi i skolpovi po narudžbini za industriju
- Mikroprocesorski regulator XF 5000
Zemlje u koje bi plasirali svoje proizvode su Nemačka, Austrija, Rusija, bivše zemlje Sovjetske Republike,
Slovenija, Makedonija.
Trenutne potrebe nekih od članica mašinskog sektora su pojedini Sertifikati, kao i CE znak za proizvode.
50
5. GENERALNA PRIVREDNA KRETANJA
Od izbijanja svetske ekonomske krize 2008 godine, svet, a i ekonomija u njemu, našli su se u sasvim drugačijem okruženju od planiranog, sa teško vidljivim planom izlaska iz iste kao i nepredvidljivim datumom njenog završetka. USA i EU kao najvede ekonomije sveta su bile prve i najjače pogođene ovim dešavanjima. Sa druge strane USA je za sada pronašla svoj izlazak iz krize, dok je kriza sistema unutar EU koja se pre svega ogleda u krizi Evra i dužničkoj krizi nekoliko zemalja evrozone (Grčka, Portugal, Irska) onemogudila EU da u potpunosti krene sa sistemskim oporavkom. I dok su u poslednjih godinu dana od strane EU intitucija uvedeni razni mehanizmi zaštite od predviđenih novih udara tzv. Finansijski štit, za 17-članu evrozonu, MMF prognozira pad bruto domadeg proizvoda (BDP) od 0,4 odsto u 2012, nakon čega bi u 2013. trebalo da usledi blagi oporavak, uz stopu rasta od 0,2 odsto. Nemačka bi ove i idude godine trebalo da zabeleži rast po stopi od 0,9 odsto, pri čemu MMF upozorava vladu u Berlinu da pokrene dodatne strukturne reforme "kako bi podigla relativno nizak nivo ulaganja i potencijal rasta domade ekonomije". The Global Competitiveness Report 2011-2012 stavlja Švajcarsku na vrh ukupne rang liste zemalja. Singapur preuzima drugu poziciju od Švedkse. Zemlje sa severa i zapada Evropskog kontinenta vladaju u top 10 sa Švedskom (3.), Finskom (4), Nemačkom (6.), Holandijom (7.), Danskom (8.) i Velikom Britanijom (10.). Japan je i dalje drugoplasirana Azijska privreda na 9. mestu, uprkos padu za tri mesta od prošle godine.
Nastavljajudi sa makroekonomskom ranjivošdu, određeni aspekti u institucionalnom okruženju Sjedinjenih Država i dalje izazivaju zabrinutost među poslovnim liderima, posebno u vezi sa niskom stopom poverenja javnosti u političare i zabrinutosti oko neefikasnosti vlasti. Kao pozitivna promena, bitno je napomenuti da su banke po prvi put pozitivno odskočile i po prvi put od finansijske krize njihovi potezi deluju trezvenije i efikasnije. Nemačka održava jaku poziciju unutar evrozone, iako je i ona ide za jednu poziciju dole na šesto mesto, dok se Ho
- u regionu kao i borba protiv ključnih izazova, fiskalne
konsolidacije i konstantne nezaposlenosti. Rezultati pokazuju da, dok je konkurentnost u razvijenim ekonomijama stagnirala u proteklih sedam godina, u mnogim novim tržištima je poboljšana, stavljaju NR Kina
-naviše, dok Indija (56.) i Rusija (66.) doživljavaju male padove. Nekoliko Azijskih ekonomija su takođe snažne, sa Japanom (9.) i Hong Kongom (11.) rangiranih takođe u top 20.
52
6. POTENCIJALNA TRŽIŠTA 6.1 Savezna Republika Nemačka
Nemačka se nalazi u središtu Evrope. Proteže se od Alpa na jugu, preko oblasti srednjih planina i
severnonemačke nizije, do Severnog i Baltičkog mora. Graniči se sa Austrijom, Belgijom, Republikom
Češkom, Danskom, Francuskom, Luksemburgom, Holandijom, Poljskom i Švajcarskom. Nemačka se
prostire na 357.104 km².
Glavni i najvedi grad je Berlin (koji ima 3,5 miliona stanovnika).Ostali vedi gradovi su: Hamburg, Minhen,
Keln, Frankfurt na Majni, Štutgart, Diseldorf, Dortmund, Esen, Bremen.
Savezna Republika Nemačka je federalna država koja počiva na osnovama parlamentarne demokratije.
Sastoji se od 16 saveznih pokrajina, od čega su tri gradovi - pokrajine (Berlin, Hamburg i Bremen).
Savezna država, pokrajine i opštine imaju ustavom dodeljene nadležnosti. Opštine preuzimaju na sebe
niz zadataka u oblasti lokalne samouprave.
Savezna Republika Nemačka je jedan od svetskih privrednih džinova. Po vrednosti ostvarenog BDP u 2011. godini u iznosu od 3.570 milijardi USD, Nemačka je rangirana na četvrto mestu u svetu, što zapravo znači da je četvrta ekonomska sila.
53
Proizvodnja čini okosnicu Nemačke privrede i izvozno orijentisane industrije, pre svega automobilske, mašinske i hemijske. Novi sektori industrije, kao što su IT, metalska i metalopreradjivačka industrija, medicinske tehnologije, biotehnologije i obnovljivi izvori energije sve više dobijaju na značaju poslednjih godina i konstantno povedavaju svoj udeo u BDP Nemačke. Mašinska industrija (mašine i oprema za industriju) je druga po veličini privredna grana u Nemačkoj.
Zapošljava više radne snage od bilo koje druge privredne grane. Sektorom dominiraju mala i srednja
preduzeda. U pojedinim granama mašinstva: mašine za obradu i predradu drveta, tekstilne i štamparske
mašine, pogon vozila i njihovi delovi, mašine za preradu hrane i pakovanje i dr. Nemačka zauzima
vodedu poziciju na medjunarodnim tržištima.
Industrija medicinskih tehnologija Nemačke je druga u svetu, iza SAD. U odnosu na tržišni udeo i
registrovane patenate Nemačka je takodje najvede tržište u Evropi.
Nemačko tržište softvera, drugo je po veličini u Evropi, iza Velike Britanije. Iako su nemačke softverske
kompanije veoma konkurentne, Nemačka je i dalje otvorena za uvoz u ovoj oblasti.
Privredni poredak Savezne Republike opisuje se kao slobodna i socijalna tržišna privreda. Pojam
"socijalne tržišne privrede" podrazumeva privredni model koji u načelu podržava slobodu privređivanja,
uz istovremeni naglasak na regulatornoj i kontrolnoj ulozi države sa ciljem da se spreči unazađivanje
društva.
Najnoviji izveštaj Heritage Foundation’s Index of Economic Freedom je svrstao Nemačku kao „slobodnu
ekonomiju“ i rangirao je na 26-om mestu svetske rang liste. Ukupna ocena je opala zbog pogoršanja u
upravljanju javne potrošnje. U Evropi je rangirana na 12-om mestu od ukupno 43 zemalja, a ukupna
ocena za 2012.god. je znatno veda od svetskog proseka.
54
6.1.1 Makroekonomski pokazatelji
Tabela 6.1.1.1 Makroekonomski pokazatelji - Izvor International Monetary Fund (April 2012.god.)
2010 2011 2012 trenutno
stanje 2013
predviđanje
Broj stanovnika (milioni) 81.757 81.777 81.613 81.45
BDP (US $ milijarde) 3.286,45 3.577,03 3.478,77 3.581,13
Stopa rasta BDP (%) 3.562 3.056 0.615 1.473
BDP po glavi stanovnika (US $) 40.197,67 43.741,55 42.625,25 43.967,33
Stopa inflacije (%) 1.15 2.482 1.909 1.75
Kurs evra prema dolaru (€/$) 0.755 0.7194 0.7724 /
Uvoz robe u % 11.711 7.419 2.396 3.056
Izvoz robe u % 13.732 8.256 1.834 3.81
Ukupni spoljni dug u % od BDP 83.212 81.506 78.868 77.448
Stopa nezaposlenosti (% u odnosu na ukupnu radnu snagu)
7.058 5.983 5.58 5.478
U 2011. godini radna snaga je iznosila 43.62 miliona, od toga je 1.6% u poljoprivredi, 24.6 % u industriji i
73.8% u sektoru usluga (Izvor CIA World Factbook) i po ovom kriterijumu Nemačka je na 14. mestu u
svetu, a po stopi nezaposlenosti 2011.godine, bila je na 65.mestu sa stopom od 6%.
55
Vrednost izvoza – 1,473,144,441 hiljade USD (2011.g.)
Vodede robe u izvozu: mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, vozila, (osim železnice, tramvaja), električni
uredjaju i elektornska oprema; plastika i proizvodi od plastike; farmaceutski proizvodi; optički, foto,
tehnički i medicinski aparati itd.
Najvažniji partneri u izvozu: Francuska, SAD, Holandija, Kina, Velika Britanija.
Vrednost uvoza – 1,254,695,029 hiljade USD (2011.g.)
Vodede robe u uvozu: mineralna goriva i ulja; mašine, nuklearni reaktori, kotlovi; električni uredjaju i
elektornska oprema; vozila (osim železnice, tramvaja); farmaceutski proizvodi; plastika i proizvodi od
plastike; gvoždje i čelik itd.
Najvažniji partneri u uvozu: Holandija, Francuska, Kina, Belgija, Italija.
(Izvor: Trade Map, www.trademap.org )
Tabela 6.1.1.2 Robna razmena sa svetom- ključni sektori za 2011.god, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Sektor Uvoz (USD hiljade) Izvoz (USD hiljade)
2009 2010 2011 2009 2010 2011 Mineralna
goriva, ulja, destilovani
proizvodi, itd
105,218,659 121,989,434 169,350,685 23,147,002 23,907,861 37,602,938
Mašine, nuklearni reaktori,
kotlovi, itd
107,329,738 123,539,995 153,195,817 194,424,103 211,602,618 264,557,441
Električna, elektronska
oprema 98,085,332 122,301,452 137,354,851 109,007,385 131,187,504 148,048,249
Vozila, osim železničkih i
tramvaja 72,874,085 75,861,572 102,112,425 159,068,625 199,606,096 252,621,598
Farmaceutski proizvodi
43,880,067 44,368,225 48,216,185 61,364,966 63,899,135 68,414,178
Plastika i plas. proizvodi
27,106,677 33,244,834 43,786,779 46,449,309 51,824,464 69,027,981
Gvožđe i čelik 19,208,851 27,420,482 38,079,155 22,279,889 28,519,015 35,657,115
Optički, fotografski,
tehnički, medicinski, itd
aparati
26,262,673 29,224,425 36,340,950 47,048,082 55,057,196 65,177,189
56
Tabela 6.1.1.3 Zemlje glavni partneri u 2011.god za izvoz proizvoda, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Izvoz USD hiljade
Francuska 140,746,185
USA 101,688,170
Holandija 93,503,431
Kina 89,990,012
UK 89,122,845
Italija 86,006,663
Austrija 79,319,780
Švajcarska 65,688,187
Belgija 64,528,823
Poljska 60,235,385
Španija 48,584,465
Tabela 6.1.1.4 Zemlje glavni partneri u 2011.god za uvoz proizvoda, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Uvoz USD hiljade
Holadnija 162,342,851
Francuska 95,066,801
Kina 89,451,338
Belgija 77,353,116
Italija 67,276,539
Uk 58,249,048
Austrija 55,341,601
USA 49,699,424
Češka 49,583,598
Švajcarska 49,512,660
Poljska 47,296,714
57
Tabela 6.1.1.5 Trgovina sa zemljama Balkana 2011.god., Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Zemlja Izvoz iz Nemačke
USD hiljade 2011.god.
Uvoz u Nemačku USD hiljade 2011.god.
Hrvatska 3,103,055 1,073,108
Srbija 2,244,323 1,182,765
BIH 1,025,056 639,639
Makedonija 732,518 1,315,035
Albanija 219,506 69,839
Crna Gora 84,969 23,477
Tabela 6.1.1.6 Izvoz Nemačke u Srbiju -ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Izvoz iz Nemačke USD hiljade
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 441,712
Električna, elektronska oprema 280,546
Vozila, osim železničkih i tramvaja 272,537
Plastika i plastični proizvodi 195,842
Optički, fotografski, tehnički, medicinski, itd aparati
90,174
Farmaceutski proizvodi 70,333
Razni proizvodi hemijske industrije 64,596
Proizvodi od gvožđa i čelika 63,141
Tabela 6.1.1.7 Uvoz Nemačke iz Srbije – ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Uvoz u Nemačku USD hiljade
Električna, elektronska oprema 321,681
Vode za jelo, orasi, citrusno vode, dinje 106,113
Gvožđe i čelik 98,561
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 98,533
Guma i proizvodi od gume 48,528
Bakar i proizvodi od bakra 46,854
Aluminijum i proizvodi od aluminijuma 40,216
Farmaceutski proizvodi 37,131
58
PESTLE analiza Nemačke
POLITIČKI FAKTORI
Nemačka pored Francuske čini osovinu funkcionisanja Evropske Unije i njenu najbogatiju i najuticajniju
zemlju. Njen uticaj na tokove razvoja Evrope bio je jasno vidljiv na primeru Grčke krize izazvane
Svetskom finansijskom krizom i krizom Evra, kada je Nemačka neformalno preuzela vođenje celog
procesa spašavanja EU i Evra kao jednog od najznčajnijih projekata zajedništva. Njen uticaj koji je pre
Drugog svetskog rata karakterisan pre svega njenom vojnom nadmodnošdu je u potpunosti promenjen
posle WWII kada Nemačka vrši priorijentaciju i postaje vodeda ekonomska sila Evrope, i četvrta
ekonomska sila sveta. Nemačka zagovara neki vid "federalizacije EU" sa mnogo vedim ovlašdenjima
centralne vlasti EU na budžete članica, jer kao najvedi kontributor zajedničkom budžetu otvoreno želi da
ima vedi uticaj na monetarna kretanja koja pogađaju evro kao zajedničku valutu i potencijalno
ugrožavaju konkurentnost Nemačke. Članica je G8 najrazvijenijih država sveta i aktivno zagovara
promenu formule stalnih članica Saveta bezbednosti po kome bi Nemačka i još par drugih država postale
stalne članice sa pravom veta na svaku odluku. U formalnom smislu Nemačka je ustavna savezna
republika, čiji se politički sistem zasniva na Ustavu iz 1949. godine (Grundgesetz - osnovni zakon). U njoj
vlada parlamentarni sistem u kojoj kancelar igra najvažniju ulogu, a koga bira parlament. Parlament -
Bundestag (Bundestag), se bira svake pete godine kombinovanim sistemom neposrednog i
proporcionalnog biranja. Šesnaest pokrajina predstavlja federalni nivo Bundesrata (Federalni savet).
Funkcija šefa države je poverena
reprezentativne dužnosti. Ali on ima pravo da odbaci potpisivanje zakona i da ga vrati nazad u
parlamentarnu proceduru. Pored toga zadužen je za raspisivanje izbora i raspuštanje parlamenta
(Bundestag). Predsednika biraju parlament (Bundestag) i savezni savet (Bundesrat) zajedno. A taj skup za
izbor predsednika se zove savezni skup (Bundesversammlung).
EKONOMSKI FAKTORI
Nemačka je četvrta najveda privreda sveta, odmah iza Sjedinjenih Država, Kine i Japana i jedna je od
najrazvijenijih zemalja Evrope i sveta. Iako je prva zemlja Evrozone koja je izašla iz recesije izazvane
svetskom ekonomskom krizom, istovremeno se Nemačka nosi sa značajnim ekonomskim problemima i
to sa stagnacijom ekonomskog rasta i visokom nezaposleno ih izvoznika u
svetu, nezaposlenost je dosegla pre dve godine više od 5.000.000 ljudi, odnosno 12,6% radne snage što
je najviše od Drugog svetskog rata. Ipak, usled Nemačke taktike, da zadrži proizvodnju u
Nemačka je uspela da ostvari značajan rast u poslednjih par godina i da prepolovi nezaposlenost. Pod
uticajem ovih faktora Nemačka je privreda, zadnjih nekoliko godina, rasla po stopi od oko 1%, dok je
predviđanje za ovu godinu 3,5%. Širom sveta Nemci investiraju u industriju, pre svega u zemljama u
59
razvoju, a u izvozu se beleže rekordni iznosi. Kao deo zajednice EU, Nemačka ima važnu poziciju i u
Evropi. Nemačka je mnogim zemalja Evrope najvažniji partner u uvozu. Nemačka najviše izvozi mašine,
vozila, hemikalije, metale i industrijske proizvode, prehrambene proizvode, kao i tekstil. Najvažnija
privredna grana Nemačke su usluge. U terc
u
tome Nemačka svetski šampion.
SOCIJALNI FAKTORI
Nemačko stanovništvo je u evropskom proseku staro, ali kombinacija sa visokom stopom
tržištu radne s
nezaposlenost hroničnim problemom. Lokalna tržišta doživljavaju probleme, prvenstveno zbog socijalnih
beneficija. Stopa nezaposlenosti iznosila je krajem 2005. godine 9,4% u zapadnom delu, te čak 17% u pet
istočno-nemačkih pokrajina. U međunarodnom poređenju životni standard u Nemačkoj je na visokom
nivou. Prosečni bruto prihodi radnika kredu se oko 2500 evra, a službenika oko 3400 evra. Pored toga
Nemačka ima jako razvijenu socijalnu zaštitu i davanja za nezaposlene kao i programe njihovog
prekvalifikovanja i uklapanja u sistem. Početkom 2007. god. došlo je do povedanja PDV-a za tri
procentna poena što je posebno pogodilo automobilski sektor. Uz stopu inflacije od 1,6% u 2012. godini
nivo cena je stabilan. Modernizacija i pripajanje privrede Istočne Nemačka ispostavio se kao skup
dugoročan problem, sa godišnjem transferom sa zapada na istok u iznosu od oko 70 milijardi dolara.
TEHNOLOŠKI FAKTORI
Nenačka se svrstava u svetske naučno-tehnološke džinove. Njihov doprinos razvoju nauke i tehnike u XX
veku je ogroman. Nemačkaje tokom XX veka dala najvedi broj naučnika koji su osvojili Nobelovu nagradu
iz raznih oblasti, a pre svega fizike, hemije, matematike. Nemačka je najveda inženjerska svetska sila.
Mnoge danas najpoznatije kompanije, a ujedno perjanice razvoja Nemačke industrije, su zasnovane na
radovima njihovih osnivača iz klasičnih grana primenjenih nauka, kao što su Karl Boš, Cepelin, Daimler,
Dizel, Fon Braun, Benc. U današnjem razvoju Nemačke, razvoj tehlogije je podržan pre svega od strane
industrije koja ostvaruje tesnu saradnju sa instraživačkim centrima i mrežom nemačkih univerziteta koji
su postavili standard u saradnji obrazovnog sektora i industrije. Godišnje izdvajanje države za istraživanje
i razvoj je približno 3%, što je u 2011. godini iznosilo više od 70 milijardi dolara.
PRAVNI OKVIR
Sudsku vlast uključuje Savezni ustavni sud Nemačke (Bundesverfassungsgericht), Savezni vrhovni sud
(Budesgerichtshof), Savezni administrativni sud (Bundesvervaltungsgericht) i nekoliko saveznih sudova,
60
odgovornih za kontrolisanje nižih sudova. Svi niži sudovi su osnovani od strane saveznih država. Kao
članica Evropske unije, Nemačka podleže i evropskim sudovima. Tu je pre svega Evropski sud u
Luksemburgu (Europaischer Gerichtshof).
ŽIVOTNA SREDINA
Očuvanje životne sredine u Nemačkoj se postavlja na visoko mesto prioriteta razvoja ove države. Kao
gusto naseljena država sa veoma razvijenom industrijom, Nemačka se suočava sa velikom zagađenošdu
vazduha od izduvnih gasova automobile, kao i velikim zagađenjem voda od strane fabrika. Uticaj ovog
tipa zagađenja se najviše vidi na velikom uništenju šuma od strane kiselih kiša. Ekstenzivna privreda je
učinila da preterano đubrenje zemljišta dovede do zagađenja podzemnih voda, a spajanjem sa istočnom
Nemačkom nasleđeni su i njihovi ogromni problemi sa hemijskom industrijom u jugoistočnom delu te
zemlje gde je došlo do ozbiljnog zagađenja tla. Nemačka takođe ima i velike probleme nastale od
ekstenzivne eksploatacije uglja, gde se u tim delovima javljaju česta respiratorna oboljenja. Sa druge
strane, a upravo iz ovih razloga, Nemačka je najviše doprinela razvoju eko-industrije razvijajudi razne
proizvode koji kontrolišu i smanjuju zagađenost životne sredine. Ovaj zaokret je iniciran 70-tih godina
prošlog veka kada se formirala Partija Zelenih koja je u međuvremenu postala ozbiljan politički činilac i
pokrenula slične procese širom Evrope.
6.1.2 Odnos sa Srbijom Nemačka je bila i ostala jedan od vodedih partnera Srbije u svim sektorima privrede. Za prvih šest
meseci 2012. spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa Nemačkom iznosi 1,6 milijardi USD, od čega
izvoz u Nemačku iznosi 664,2 miliona USD, dok uvoz iz Nemačke iznosi 1023,9 miliona USD. U prvih šest
meseci 2012. Nemačka je na prvom mestu po ostvarenom izvozu Srbije u odnosu na 147 zemalja sveta, a
na drugom mestu po ostvarenom uvozu Srbije u odnosu na 183 zemalja sveta.
Spoljnotrgovinska robna razmena izmedju Srbije i Nemačke dostigla je u 2011. vrednost od 3,4 milijarde
USD. Izvoz u Nemačku u 2011. imao je rekordnu vrednost od 1,3 milijarde USD (za 33,8% više u odnosu
na 2010.g), a uvoz je iznosio 2,1 milijarde USD (za 21% više u odnosu 2010.g.) . U 2011. godini Nemačka
je na prvom mestu po ostvarenom izvozu Srbije u odnosu na 169 tržišta na koja je Srbija plasirala robu, i
na drugom mestu po ostvarenom uvozu Srbije u odnosu na 201 zemalju sveta iz kojih je Srbija uvezla
robu. U ukupnom izvozu robe iz Srbije u 2011. godini, Nemačka je učestvovala sa 11,38%,a u ukupnom
uvozu sa 10,93%.
Nemačka je i dalje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije u okviru Evropske unije.
61
Grafikon 1 ilustruje kretanje robne razmene Srbije i Nemačke. Najvedi obim robne razmene ostvaren je u
2008.godini. U 2011. izvoz u Nemačku dostigao je rekordnu vrednost od 1,3 milijarde USD (za 33,8% više
u odnosu na 2010.g), dok je deficit na strani Srbije iznosio 790,8 miliona USD. U prvih šest meseci 2012.
vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosi 1,6 milijardi USD, a deficita 359,6 miliona USD (Izvor
Regionalna Privredna Komora).
Na grafikonu 2 prikazano je kretanje pokrivenosti uvoza izvozom u razmeni sa Nemačkom. U 2011.
godini se registruje značajno poboljšanje ovog pokazatelja. U prvih šest meseci 2012. procenat
pokrivenosti uvoza izvozom iznosi 64,87% (Izvor Regionalna Privredna Komora).
62
Grafikon 3 prikazuje vodede odseke SMTK u izvozu Srbije u Nemačku u prvih šest meseci 2012. god.
(Izvor Regionalna Privredna Komora).
Na grafikonu 4 su prikazani vodedi odseci SMTK u uvozu Srbije iz Nemačke u prvih šest meseci 2012.god.
(Izvor Regionalna Privredna Komora).
63
Najvedi izvoznici iz Srbije u Nemačku u prvih šest meseci 2012. god. su: Siemens, DAD Draxlmaier
Automotive , Leoni Wiring Systems Southeast, Impol Seval, Hemofarm, Fresenius Medical Care, IGB
Automotive Comp, TF KABLE FKZ, Ball Pakovanja Evropa, Valjaonica bakra Sevojno. Njihov izvoz je činio
46,67% ukupnog izvoza Srbije u Nemačku u navedenom periodu.
Najvedi uvoznici u Srbiju iz Nemačke u prvih šest meseci 2012. god. su: Siemens, Porsche SCG, Ball
Pakovanja Evropa Beograd, Tarkett, Tetra Pak Production, TENT doo, Mercedes- Benz Srbija i Crna Gora,
Bayer, IGB Automotive Comp, Farmalogist. Njihov uvoz je činio 24,19% ukupnog uvoza Srbije iz
Nemačke u navedenom periodu.
Republika Srbija sa SR Nemačkom ima potpisan i ratifikovan Ugovor o izbegavanju dvostrukog
oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, sa Protokolom. (Službeni list SFRJ -
Medjunarodni ugovori , br.12/88).
Kod privredne saradnje sa Nemačkom potrebno je pomenuti i detašman, kao poseban oblik angažovanja
stručne radne snage iz Srbije u Nemačkoj. Na osnovu medjudržavnog Sporazuma preduzeda sa sedištem
na teritoriji Republike Srbije iz oblasti gradjevinarstva, proizvodnje i prerade metala, montaže, izolacije,
poljoprivrede, šumarstva, rudarstva, poslova restauracije i mesnopreradjivačke industrije, imaju pravo
učešda u raspodeli kontingenta (kvote) zapošljavanja u Saveznoj Republici Nemačkoj za tekudu
detašmansku godinu. Sprovodjenjeo ovog Sporazuma je u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne
politike Republike Srbije.
Posebnu ulogu u unapredjenju bilateralnih ekonomskih odnosa i povedanju stranih investicija ima
Poslovni savet Srbija – Nemačka, koji je osnovan 2003. godine. Takodje, u cilju intenzivaranja
institucionalne saradnje Srbije sa pojedinim pokrajinama u Nemačkoj, formirane su zajedničke
medjudržavne Komisije: Srbija – Bavarska i Srbija – Baden Virtemberg.
Nemačka je jedan od vodedih investicionih partnera Srbije. Prema podacima NBS o prilivu neto stranih
direktnih ulaganja u novcu, za period od 2005. do 2010.godine, Nemačka je 4. strani investitor u Srbiji sa
ulaganjima u iznosu od 983,3 miliona evra. Prema preliminarnim podacima NBS, u 2011. nemačke
investicije u Srbiji iznose 76,6 miliona evra, a u periodu januar - maj 2012. godine 11,8 miliona evra.
Kod nemačkih kompanija postoji veliki potencijal za ulaganja u infrastrukturne projekte u Srbiji, kao i
veliko interesovanje i priliv investicija u srpsku privredu u oblasti industrije auto-delova, elektronike,
hemijske industrije, rudarstva i energetike, obnovljivih izvora energije, poljoprivrede i zaštite životne
sredine.
64
Neke od vedih investicija u Srbiji - nemačke firme: Stada (kupovina Hemofarma); METRO Cash & Carry;
Messer; Henkel, Nordzuker, Phiwa Walther Group, Knauf, Fresenius Medical Care, Leoni Wiring System,
Vosloh-Schwabe, Norma Group, Draxelmaier DAD, Falke i mnoge druge manje investicije.
Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Srbije i zemalja Evropske zajednice možete
pogledati na sajtu carine Republike Srbije www.upravacarina.rs .
Najvedu podršku NiCAT klasteru u saradnji sa Nemačkom pruža nemačko društvo za internacionalnu
saradnju GIZ. Kancelarija GIZ-a u Beogradu postoji od 2000.godine. U ime nemačkog Saveznog
ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), GIZ podržava napore Srbije da ostvari približavanje
sa Evropskom unijom i da ojača ekonomske performanse. Izvor www.giz.de
6.1.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri Nemačka je zadala sebi jasne smernice u strategiji razvoja svog ICT sektora za period 2010 – 2015. god. Prvenstveni cilj je kreiranje 30.000 novih radnih mesta u ICT sektoru i primenjenoj industriji do 2015. godine. Drugi cilj je povedanje start-up kompanija iz sektora ICT-a. Tredi cilj je pružanje podrške postojedim MSP iz oblasti ICT-a u pospešivanju njihovog poslovanja. U ovom trenutku
rastom od najmanje 6%. Pored toga, naglasak je na ciljanju specifične grupe korisnika, kao što su žene ili osobe starijih građana. Da bi zaštitili oko 800.000 IT radnih mesta u Nemačkoj (koji generišu promet od oko 146 milijardi evra) i stvorili dodatne poslove, mora se pospešiti razvoj novih k
utomobilski inženjering, automatizacione tehnologije, obrazovanje i uslužni sektor, medicinske tehnologije, energetiku i logistiku. Prema širem istraživanju zasnovanom na zapažanjima vedeg broja tehničkih stručnjaka i visokih rukovodilaca očekuje se da 11,2 % od ukupnih inovacija se zasniva na napretku ostvarenom u oblasti ICT-a
-u, koji je globalni igrač, nemački izvoz čin
utno gradi 35 novih fabrika čipova - u odnosu na samo tri u Americi, i samo dve u Evropi.
65
je sprovela konsultantska firma “Capgemini”. U proseku, nemačke kompanije danas proizvode samo 35,7 % svojih roba i usluga u svojim postr
softvera po meri bilo koje korporacije je postala specijalizacija malih preduzeda i to uglavnom u određenom sektoru rada. “Digitalna i kompjuterska tehnologija je preduslov
obila i mašina i kontrolnih sistema, medicinske tehnike i mnogih drugih osnovnih oblasti nemačke industrije", kaže Friedhelm Loh, predsednik Centralne asocijacije Električne i elektronske industrije (ZVEI). Kod mašinogradnje, "motora" automatizacija zasnovana na ICT-u je napravila ključnu razliku koja je 17 % rasta u poslednjih pet godina uz realna očekivanja nastavka ovog trenda. Fleksibilni proizvodni procesi odlikuju se niskim troškovima i visokim kvalitetom, i u potražnji su širom sveta. Nemački udeo na svetskom tržištu za automatizaciju sistema (oko 13 %), koja ima ukupnu vrednost od više od 214 milijardi evra, može se dodatno proširiti inovacijama zasnovanim na ICT-u. Prema ZVEI, 80% svih automobilskih inovacija zasnovani su na elektrotehnici i elektronici. "Nemačka proizvodnja i industrija dobavljača je (još uvek) svetski lider", navodi se u izveštaju od strane udruženja. Kompjuterski relevantne primene u automobilskom sektoru su u porastu iz godine u godinu. Do 40 % od današnjih automobila luksuznih klasa sastoje se od kompjuterskih komponenti. Senzori, aktuatori, kontrolni sistemi i njihovo umrežavanje su samo neke od ICT - relevantnih ključnih oblasti. Nisu samo moderan pogon i izduvni sistemi i delovi enterijera koji imaju koristi od toga. Kao re
sistema su takođe poboljšani. Analitičari očekuju stabilan svetski rast od između 4% i 5% svake godine u pogledu elektro medicine. Nemačke kompanije iz domena medicinske tehnologije su ostvarile natprosečan rast prometa (9 % u 2011. god. - i, inteligentnim sistemima za opsluživanje pacijenata, kod novih dijagnostičkih i imidžing procedura i umreženih informacionih sistema, gde je Nemačka preuzela pionirsku ulogu sa elektronskom zdravstvenom karticom. Trenutne studije pokazuju nesrazmerno veliki broj malih i samo nekoliko srednjih dobavljača u nemačkoj softverskoj
-
za početak high-tech biznisa.
66
39% za EU -27 proizvodnje u poslednjih nekoliko godina u domenu mašinstva i elektronike (ME). Nemačka više ne doprinosi sa 42 % od ukupne proizvodnje, kao što je bio - -- -
pecijalizovani proizvođači motora, turbine, mašine za štampanje. Od ujedinjenja Nemačke, Saksonija je postala još jedna velika odrednica za ME. ME je jedna od industrija kojaizmeđu 12% do 13 % celokupne industrijske proizvodnje. Ove cifre su daleko iznad 9% proseka za EU -27. Nemački ME je dobro poznat po svojoj raznovrsnoj ponudi. Tokom protekle jedne i po decenije došlo je do određene specijalizacije. Iznad svega, podsektor "alatnih mašina" dobija na značaju. Njegov doprinos nemačkom ME je sa 3,4 % u 2005.god. dostigao 6% u poslednjih nekoliko godina. Na sličan način je podsektor "ležajevi, diskovi i zupčanici”podsektoru sa 5,6 % na oko 8 %. Oba ova podsektora pokazuju vezu do svih kapitalnih dobara industrije. Od posebnog značaja su odnosi sa automobilskom industrijom, koji čine deo jakog evropskog industrijskog klastera. Procenti oba podsektora u nemačkoj ME proizvodnji su znatno iznad proseka EU sa oko 4 % za "alatne mašine" i 6,3 % za " ležajeve, diskove i zupčanike". Drugi sektor nemačkog ME koji je nadprosečnog značaja je podsektor "motori i turbine". Njegov udeo u ukupnoj proizvodnji ME je izuzetno nestabilna i ne pokazuje jasan trend tokom proteklog perioda. Ovo se objašnjava ugovorima za velike turbine primenjene u termoelektranama, u okviru tržišnog segmenta, gde Nemačka, sa velikim proizvođačima kao što su Siemens, zauzima značajan udeo na globalnom tržištu. Međutim, nemačke kompanije su suočene sa izazovom strukturne promene i visokih plata. Tradicionalno u Nemačkoj je bio naglasak na proizvodnji u Nemačkoj i in-house proizvodnji. To je počelo da se menja još ranih 1990-tih. Mnoge firme su postale globalni igrači sa proizvodnim pogonima u najvažnijim tržištima u inostranstvu. Ovo može biti izazvano i činjenicom da nemačke kompanije, iako često srednjih veličina i u porodičnom vlasništvu, su velike po evropskim standardima. Porodica vlasništvo nad firmom u Nemačkoj daje povoljne šeme za naslednike koji nasleđuju kompaniju. Oni se umereno oporezuju ako firma nastavi da radi istim intenzitetom. Tu dugačku fazu konsolidacije u nemačkoj privredi pratilo je povedanje M&A aktivnosti. To je dovelo do raspada nekih velikih grupa. Mannesmann je preuzet od
potrebno izvesno vreme dok se nisu stvorila održiva rešenja. Kao prelazno rešenje, oba držao Siemens. Kasnije Bosch je preuzeo Rekroth dok je DEMAG Kranovi počeo sa emitovanjem akcija i postao javna kompanija. Pored ovog, Nemačka ima i jako razvijen optoelektronski sektor posebno podržan najjačim firmama u
oblasti proizvodnje optike , tankih slojeva i sl. (Schott, Jena) i laserske tehnologije (Laser components,
Op-Tech Net). Velike firme su takođe Jenoptik, Proxitronik i dr.
67
6.1.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse Vedina članica NiCAT klastera, koja se bavi izvozom svojih proizvoda, izvozi u Nemačku. Formula njihovog uspeha se sastoji u saradnji sa strateškim partnerom koji je iz Nemačke a koji radi u Srbiji, ili pak saradnja sa nemačkim partnerom po principu zastupanja i distribucije proizvoda na Nemačkom tržištu. U tom sličaju, procenat poslovnog uspeha poduhvata je visok. Sa druge strane, preporuke Igora Bajida, ekonomskog atašea u Minhenu za ulazak na Nemačko tržište su sledede:
1. U cilju plasmana usluga i roba visoke tehnologije na nemačkom i tržištu EU preduzedima iz klastera savetovao bih da razmotre mogudnosti preko kojih bi ostvarili prisnost na ovdašnjem tržištu kroz:
a. Otvaranje predstavništva
b. Preuzimanje postojede nemačke IT firme (zbog staža, referenci, i zbog programa podrške, videti ispod)
c. Pronalaženje strateškog partnera
PRO: postojedi klijenti, relativno sigurni poslovi;
KONTRA: pritisak na cenu, zavisnost, ograničenje u poslovnoj politici i širenju
2. Registracija patenata u patentnom zavodu Nemačke predstavlja značajan faktor u podršci Bavarske/Nemačke u radu preduzeda (ovde registrovanog), kao i dobijanju prava na oznaku ''Made in Germany''
3. Državni podsticaji radu preduzeda:
Primer 1 - Podrška osnivanju tehnološki orjentisanih preduzeda Bavarsko državno ministarstvo za privredu, infrastrukturu, saobradaj i tehnologiju podržava razvoj novih tržišno orijentisanih proizvoda i procesa i samim tim osnivanje tehnološki orjentisanih preduzeda: - Pojedinci koji žele da osnuju svoje tehnološki orjentisano preduzede
- Postjeda preduzeda koja postoje najmanje 6 godina i maju više od 10 zaposlenih i ispunjavaju EU kriterijume za mala i srednja preduzeda. Pomod je u vidu donacije. Visina donacije iznosi do 40% prihvatljivih troškova. Npr. za softverska preduzeda, maksimalni iznos granta je 150,000 evra. Minimalna donacija je 15,000 evra. Ovaj program administrira Bavarski centar za inovacije i tehnologiju (Innovations- und Technologiezentrum Bayern)
68
Primer 2 – Start-up inovativna preduzeda Bavarska Bavarsko Državno Ministarstvo za nauku, istraživanje i umetnost podržava osnivanje start-up inovativnih preduzeda od strane diplomaca još tokom studija (part-time) na period od 2 godine. Projekat treba da karakteriše inovativna ideja u oblasti ili proizvodnje ili sektora usluga sa jasno prepoznatljivim tržištnim potencijalom, takođe ovo preduzede mora ostati u oblasti inovacija, tj. ne sme da pređe u tradicionali sektor (npr. zubar, arhitekta ili slično). Podrška je u formi donacije. Iznos finansiranja je ekvivalentan naknadi prosečne plate osobe sa univerzitetskom diplomom. Paralelno konkurisanje na druge privatne ili javne izvore sredstava je isključeno.
6.1.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese Predstavništvo Privredne komore Srbije u SR Nemačkoj ,Frankfurt Börsenplatz 4 c/o IHK Frankfurt am Main D - 60313 Frankfurt am Main Mr Milanka Vučid, direktor Tel: + 49 69 29 7 29 313 Fax:+ 49 69 29 7 29 310 E-mail: [email protected]; [email protected]; [email protected] Web Site: www.pks.rs/de Ambasada Republike Srbije u Nemačkoj, Berlin BOTSCHAFT DER REPUBLIK SERBIEN Taubertstrasse 18 D-14193 BERLIN Tel: + 49 30 895 7700 Fax: +49 30 825 2206 E-mail: [email protected] Web Site: berlin.mfa.gov.rs Ambasador: Ivo Viskovid Generalni konzulati Republike Srbije u Nemačkoj GENERALKONSULAT DER REPUBLIK SERBIEN Böhmerwaldplatz 2 D-81679 MÜNCHEN Tel: + 49 89 982 47 527 Fax: +49 89 981 319 E-mail: [email protected]
69
GENERALKONSULAT DER REPUBLIK SERBIEN Thüringer Strasse 3 D-60316 FRANKFURT AM MAIN Tel: + 49 69 9043 6760 Fax:+ 49 69 43 31 49 E-mail: [email protected] GENERALKONSULAT DER REPUBLIK SERBIEN Taubenstrasse 4 D - 70199 STUTTGART Tel: + 49 711 601 7069 Fax:+ 49 711 649 4048 E-mail: [email protected] GENERALKONSULAT DER REPUBLIK SERBIEN Klosterstrasse 79 D-40211 DÜSSELDORF Tel: + 49 211 239 55 00 Fax: +49 211 691 48 43 E-mail: [email protected] Web Site: www.gksrbijedis.de GENERALKONSULAT DER REPUBLIK SERBIEN Harvestehuder Weg 101 D-20149 HAMBURG Tel: + 49 40 416 226 14 Fax: +49 40 410 47 47 E-mail: [email protected] Nemačke institucije u Beogradu: Ambasada SR Nemačke u Beogradu Neznanog junaka 1a, 11040Beograd Tel.: 011/3064-300 Fax: 011/3064-303 Konzularno odeljenje Birčaninova 19a, / 11000Beograd Telefon:011/ 3064-400 Fax: 011/ 3064-402 Ekonomija i ekonomsko - tehnička saradnja
70
GIZ Društvo za internacionalnu saradnju Biro za koordinaciju projekata Župana Vlastimira 6,11040 Beograd Tel/Fax + 381 112666-544 E-mail: [email protected] www.giz.de KfW Beograd Kreditna ustanova za obnovu Župana Vlastimira 6, 11040 Beograd Tel/Fax: +381 11 3671-273, +381 11 3670 128 E-mail: [email protected] www. kfw-entwicklungsbank.de/serbia AHK Delegacija nemačke privrede u Srbiji Direktor: Michael Schmidt Topličin Venac 19-21, 11000 Beograd Tel. +381 11 202 8010, 202 8011 Fax: + 381 11 3034 780 E-mail: [email protected] web Site: http://serbien.ahk.de/rs
71
Korisni linkovi:
Portal SR Nemačke: www.deutschland.de
Savezna agencija - Invest in Germany: www.invest-in-germany.de
Savezna statistička služba Nemačke: www.destatis.de
Savezna vlada:www.bundesregierung.de
Savezno ministarstvo spoljnih poslova: www.auswaertiges-amt.de
Savezno ministarstvo pravde: www.bmj.bund.de
Savezno ministarstvo finansija: www.bundesfinanzministerium.de
Savezno ministarstvo privrede i tehnologije: www.bmwi.de
Savezno ministarstvo ishrane, poljo. i zaštite potrošača: www.bmelv.de
Savezno ministarstvo zdravlja: www.bmgs.bund.de
Savezno ministarstvo za rad i socijalna pitanja: www.bmas.bund.de
Savezno ministarstvo saobradaja, gradjevine i razvoja gradova: www.bmvbs.de
Savezno ministarstvo za ekologiju, zaštitu prirode i reaktora: www.bmu.de
Savezno ministarstvo za obrazovanje i nauku: www.bmbf.de
Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj: www.bmz.de
Savezna agencija za spoljnu trgovinu (BFAI): www.bfai.de
Nemačka Savezna industrijsko-trgovinska komora (DIHK): www.dihk.de
Nemačko društvo za internacionalnu saradnju (GIZ): www.giz.de
Odbor za izložbe i sajmove nemačke privrede (AUMA): www.auma.de Sajmovi: Na internet stranici Odbora nemačke privrede za sajmove i izložbe www.auma.de mogu se pronadi
termini svih sajmova koji su u ovoj i narednih par godina planirani u Nemačkoj i svetu.
CeBIT, Hanover - Medjunarodni sajam informacionih i telekomunikacionih tehnologija
www.cebit.de
„Light+Building“, Frankfurt – Medjunarodni sajam arhitekture i opreme enterijera u oblasti
rasvete, elektrotehnike i kudne automatizacije www.light-building.messefrankfurt.com
HANOVERSKI SAJAM, Hanover - Sajam industrije www.hannovermesse.de
AUTOMECHANIKA, Frankfurt – Medjunarodni sajam industrije delova za mašine i vozila
www.automechanika.com
72
6.2 Republika Francuska Francuska je najveda zemlja Zapadne Evrope i njena površina od 550.000 km2 predstavlja 1/5 površine EU. Graniči se sa Španijom na zapadu, Belgijom, Luksemburgom, Nemačkom, Švajcarskom i Italijom na istoku, sa Biskajskim zalivom i LaManšom na severu, a sa Sredozemnim morem na jugu. Francuska izlazi na četiri mora: Severno, LaManš, Atlanski okean i Sredozemno more.
Glavni grad Francuske je Pariz (koji ima 10,5 mil. stanovnika računajudi i predgradje, dok je broj stanovnika u samom gradu, tj. intra muros, 2,2 mil.). Ostali vedi gradovi u Francuskoj su Lion (1,6 mln. stanovnika), Marsej (1,3 mln. stanovnika), Lil (1,1 mln. stanovnika), Tuluz. Po političkom uredjenju Francuska je republika, a po obliku vlasti parlamentarna demokratija. Administrativno je podeljena na matičnu zemlju (obuhvata 22 regiona i 96 departmana) i 4 prekomorska departmana (Gvadelup, Martinik, Gvajana i Reinion), 5 prekomorskih zajednica (Francuska Polinezija, Valis i Fitina, Sen Pjer i Miklon i Severne i antarktičke francuske zemlje) i 1 teritorijalnu zajednicusui generis: Nova Kaledonija. Prema izveštaju Heritage Foundation’s Index of Economic Freedom Francuska je rangirana na 67-om mestu svetske ekonomske rang liste. U Evropi je na 30-om mestu od ukupno 43 zemalja. Njena ocena je opala zbog nešto lošijeg upravljanja javne potrošnje. Ključni privredni sektori i grane su: poljoprivreda gde je Francuska je vodedi proizvodjač u EU (ispred Nemačke) i drugi najvedi svetski proizvodjač i izvoznik (iza SAD) poljoprivrednih proizvoda. Najvažniji proizvodi ove grupe su: žitarice, vino, mleko i šederna repa. Francuska ima razvijeno stočarstvo i treda je u Evropi po površini teritorije pod šumama posle Švedske i Finske). Zatim, energija i Francuska je druga
73
u svetu po proizvodnji nuklearne energije. Takodje, Electricite de France (EDF) je među vodedim kompanijama u svetu u proizvodnji električne energije.Od industrijskih grana vode prehrambena industrija, aeronautika, namenska industrija, hemijska i petrohemijska industrija, automobilska industrija, metalurgija i elektronika, biotehnologija (Francuska je rangirana na trede mesto u Evropi, iza Nemačke i Velike Britanije, sa oko 400 biotehnoloških kompanija). U sektoru usluga u Francuskoj su razvijeni bankarstvo i sektor osiguranja, razvijena je saobradajna infrastruktura, turizam (Francuska privlači više turista nego bilo koja druga zemlja u svetu). Sa učešdem od oko 6% u BDP, IT sektor u Francuskoj više doprinosi rastu privrede nego automobilska industrija i energetika zajedno. Trendovi ukazuju na to da de Francuska i dalje biti jedno od najatraktivnijih svetskih tržišta za mobilnu telefoniju, satelitsku opremu, optička vlakna, Internet usluge, VoIP, IPTV, itd. Podaci UNCTAD (2011,http://www.unctad.org/en/docs/wir2010_presentation_en.pdf), pokazuju da je u 2011. godini Francuska bila druga na listi vodedih investitora u svetu, a treda na listi primalaca stranih direktnih investicija.
6.2.1 Makroekonomski pokazatelji Tabela 6.2.1.1 Makroekonomski pokazatelji - Izvor International Monetary Fund (April 2012.god.)
2010 2011 2012
predviđanje 2013
predviđanje
Broj stanovnika (milioni) 62.799 63.087 63.375 63.665
BDP (US $ milijarde) 2,562.76 2,776.32 2,712.03 2,786.98
Stopa rasta BDP (%) 1.382 1.715 0.476 1.008
BDP po glavi stanovnika (US $) 40,808.86 44,008.18 42,793.08 43,775.31
Stopa inflacije (%) 1.736 2.293 1.952 1.63
Kurs evra prema dolaru (€/$) 0.755 0.7194 0.7724 /
Uvoz robe u % 8.251 4.845 -1.261 1.028
Izvoz robe u % 9.336 5.039 1.239 2.114
Ukupni spoljni dug u % od BDP 82.386 86.262 89.023 90.751
Stopa nezaposlenosti (% u odnosu na ukupnu radnu snagu)
9.802 9.675 9.929 10.064
Prema poslednjem izveštaju CIA The World Factbook ukupna radna snaga Francuske iznosi 29.61 miliona i rangira je na 21. mestu u svetu, dok je po stopi nezaposlenosti u 2011.godini (9.7%) bila na 105.mestu.
74
Vrednost izvoza – 581,541,871 hiljade USD u 2011.g.
Vodede robe u izvozu: mašine i transportna oprema, avioni, hemijski i farmaceutski proizvodi, gvoždje i
čelik i proizvodi, pide i hrana (vina, sir, konditorski proizvodi).
Najvažniji partneri u izvozu: EU zemlje (više od 50% ukupnog izvoza Francuske je usmereno u ostale
zemlje EU). Pored EU, SAD (5,9%), Švajcarsku (3,0%), Kinu (2,4%), Rusku Federaciju (1,5%) i Alžir (1,5).
Vrednost uvoza 700,851,646 hiljade USD u 2011.g.
Vodede robe u uvozu: mineralna goriva i ulja, mašine i oprema, motorna vozila, električni proizvodi i
oprema, elektronski proizvodi i oprema, avio letelice, hemijski i farmaceutski proizvodi.
Najvažniji partneri u uvozu: iz EU zemalja poreklo vodi oko 60,3% ukupnog uvoza, ostali važni partneri
su Kina 7,6%, SAD 6,4%, Ruska Federacija 2,4% i Švajcarska 2,5%.
(Izvor: Trade Map, www.trademap.org )
Tabela 6.2.1.2 Robna razmena sa svetom- ključni sektori za 2011.god, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Sektor Uvoz (USD hiljade) Izvoz (USD hiljade)
2009 2010 2011 2009 2010 2011 Mineralna
goriva, ulja, destilovani pr.,
itd
71,975,418 82,758,895 114,781,169 16,391,852 18,719,115 26,552,336
Mašine, nuklearni reaktori,
kotlovi, itd
64,003,339 66,681,409 77,463,959 55,984,740 58,571,530 66,389,056
Vozila, osim železničkih i
tramvaja 53,196,191 56,001,257 64,219,141 42,737,508 47,147,792 53,103,272
Električna, elektronska
oprema 47,655,214 56,599,603 59,929,002 38,306,113 43,152,350 47,589,590
Vazduhoplovi, kosmičke
letelice i delovi za iste
16,190,395 24,444,772 27,269,761 34,546,573 46,404,121 49,813,519
Farmaceutski pr 24,457,910 24,937,933 26,486,034 33,291,707 33,487,628 32,911,112
Plastika i pr. od plastike
20,114,557 23,168,674 25,834,714 16,095,020 18,039,543 22,367,002
Optički, fotografski,
tehnički, medicinski, itd
aparati
16,703,541 18,280,434 19,289,270 16,139,490 17,252,294 18,462,780
75
Tabela 6.2.1.3 Zemlje glavni partneri u 2011.god za izvoz proizvoda, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Izvoz USD hiljade
Nemačka 96,159,772
Italija 47,480,207
Španija 42,281,252
Belgija 41,857,923
Velika Britanija 38,470,727
USA 32,468,181
Holandija 24,888,279
Kina 18,716,062
Švajcarska 18,229,359
Rusija 10,352,855
Turska 9,320,123
Tabela 6.2.1.4 Zemlje glavni partneri u 2011.god za uvoz proizvoda, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Uvoz USD hiljade
Nemačka 118,607,821
Kina 56,189,433
Belgija 54,401,746
Italija 50,752,112
Španija 41,946,532
USA 39,589,908
Velika Britanija 30,586,202
Holandija 30,107,760
Rusija 19,348,521
Švajcarska 16,081,472
Japan 12,995,887
76
Tabela 6.2.1.5 Trgovina sa zemljama Balkana 2011.god., Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Zemlja Izvoz iz Francuske
USD hiljade 2011.god.
Uvoz u Francusku USD hiljade 2011.god.
Hrvatska 534,103 396,444
Srbija 379,291 284,267
BIH 112,042 93,053
Makedonija 67,860 32,996
Albanija 73,245 65,653
Crna Gora 26,738 8,261
Tabela 6.2.1.6 Izvoz Francuske u Srbiju -ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Izvoz iz Francuske USD hiljade
Vozila, osim železničkih i tramvaja 68,625
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 49,710
Farmaceutski proizvodi 43,615
Razni proizvodi hemijske industrije 25,681
Električna, elektronska oprema 24,097
Plastika i plastični proizvodi 22,499
Optički, fotografski, tehnički, medicinski, itd aparati
12,079
Organski hemijski proizvodi 8,196
Tabela 6.2.1.7 Uvoz Francuske iz Srbije – ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Uvoz u Francusku USD hiljade
Vode za jelo, orasi, citrusno vode, dinje 62,521
Guma i proizvodi od gume 50,452
Bakar i proizvodi od bakra 24,745
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 19,253
Gvožđe i čelik 15,985
Odeda, tekstilni trikotažni proizvodi, osim štrikanih i heklanih proizvoda
15,315
Vozila, osim železničkih i tramvaja 14,166
Obuda, čarape i slični proizvodi 10,099
77
PESTLE analiza Francuske
POLITIKA
S obzirom na njenu političku ulogu u svetu, mnogi faktori moraju da budu uzeti u obzir pri proceni
političkog okruženja. Tip vladavine u Francuskoj je polupredsednički i definisan je francuskim ustavom.
Politički sistem je uređen tako da Predsednik republike deli svoje nadležnosti sa Premijerom. Pored toga
postoji i sudska i izvršna vlast, sa jasno podeljenim ulogama i zaduženjima. Francuska je visoko razvijena
zemlja, političko okruženje je stabilno u smislu da ne postoji političkih problema; nema rata, ne postoji ni
jedna stvarna politička kriza kao ni sukob, što je dobar faktor koji može da privuče investitore i poboljša
poslovnu klimu u zemlji. Drugim rečima, problema nema, ali je zato cena poslovanja u sigurnom
okruženju Francuske dosta visoka. Na određenim teritorijama u Francuskoj kao što su: Maiotte, Sent
Pjer i Mikelon, Valis i Futuna, Monako, Vlada je utvrdila investicionu granicu od 1 500 000 evra za strana
poslovnih ljudi u Francuskoj. Vlada Francuske nema nikakvu kontrolu nad ispovedanjem religije ili druge
kulture, kao što i ne postoji politika da se ograniči ulazak bilo kom biznisu koji se ne poklapa sa do tada
uvreženim ponašanjem francuskog stanovništva.
EKONOMSKI FAKTOR
Jedan od najvažnijih faktora koji mnogo utiče na odluku da se posao radi u drugoj zemlji je ekonomski
položaj te zemlje. Glavni grad Francuske, Pariz, je drugi po značaju grad u svetu po kon
. god. na 8% u 2009. god., kada je zemlja
i zvanično izašla iz ekonomske krize koju je prebrodila mnogo bezbolnije nego mnoge druge evropske
zemlje. BDP po glavi stanovnika u 2012. god. je nešto preko $34000, što ukazuje na prilično dobru
ekonomsku situaciju u zemlji. Sa svojih 65 miliona stanovnika, stopa nezaposlenosti je tiho porasla sa
7,4% u 2008. god. na 9,3% u 2012. god., ali je zato ovogodišnji rast privrede od 1,5% ipak duplo bolji od
proseka u poslednjih pet godina koji su se kretali na proseku 0,7%.
SOCIJALNI FAKTOR
Po popisu stanovništva iz 2010. god. Francuska ima 65.056.792 stanovnika. Starosna struktura
stanovništva Francuske su 18,5%, (0-4 godine), 65% (15-64 godina) i 16,5% (iznad 65 godina). Stopa rasta
stanovništva u Francuskoj je 0,549%. Životni vek u Francuskoj za muškarca je 77,78 godina, a ženska
prosečna starost je 84.34 godina. Stopa pismenosti u Francuskoj je na nivou 99% od ukupnog
stanovništva. Francuska je visoko razvijena zemlja gde 75% ljudi borave u gradovima. Postoje dva
78
službena jezika: francuski i katalonski. Francuski narod je veoma ponosan na svoj jezik koji je poznat u
celom svetu i prikazuje njihov identitet. Postoje različite religije, katolička, jevrejska i muslimanska. Islam
je u Francuskoj 2. po veličini religija. Francuzi dele veliku strast po pitanju hrane. Francuska kuhinja, je
veoma poznata, a u njoj se izdvajaju njihova vina i sirevi. Francuzi insistiraju da su kao nacija "nedeljivi,
sekularni, demokratski opredeljeni i da žive u socijalnoj Republici".
TEHNOLOŠKI FAKTOR
Francuska je stvorila odlično naučno i tehnološko okruženje za svoj dugoročni razvoj. Predstavlja 4-tu
industrijsku silu na svetu, jedna je od lidera u svetu u svemirskoj tehnologiji, u nuklearnoj energiji, u
kompjuterskom inženjeringu, u oblasti zaštite životne sredine. Sve zasluge za ovakav razvoj, Francuska
duguje svom sistemu kvalitetnog obrazovanja koji uključuje 230 inženjersk
-a za razvoj svoje
tehnologije i industrijskog rasta (na istraživanje i razvoj). Broj patenta u zemlji pokazuje koliko proces ili
proizvod nudi iznova tehničko rešenje problema. Postoji oko 15311 novih patenata u 2011. Broj
tehničkih časopisa i stručnih članaka objavljenih u Francuskoj u 2011-toj premašuje 30.000. Iznos novca
koji Francuska dobija od izvoza svog R&D, kao što su računari, naučni instrumenti, avio i električne
mašine premašuje $93 milijarde. Postoji SA korporativna poreska olakšica kojom vlada vrši povradaj
novca na trošenje firme za svoje R&D operacije. Tehnološki indeks Francuske je 5,14.
PRAVNI OKVIR
Što se tiče pravnog okruženja, specifičnost Francuske je njihov zakon o zapošljavanju, gde Francuska ima
zakonske odredbe koje na mnogo načina štite prava radnika i po tome je čuvena u Evropi. Nijedan posao
se ne može napraviti bez pisanog ugovora koji mora biti na Francuskom i koji se mora striktno kretati u
limitima zakonom datih odredbi. Čak i u slučaju otkaza, sudovi vrlo često presuđuju u korist zaposlenog i
naređuju povratak na zaposlenje, tako da je jednom sklopljen ugovor o radu u Francuskoj jako teško
raskinuti. U poreskoj politici Francuska sledi generalne regulative EU, sa jako izraženim subvencijama
prema poljoprivredi kao prvoj poljoprivrednoj sili Evrope. Stopa PDV-a je povedana sa 19,6% na 21,2%,
sa određenim izuzecima za proizvode kao što su hrana ili knjige.
ŽIVOTNA SREDINA
U Francuskoj, šuma pokriva oko 30,3% zemljišta. Francuska je prva zemlja koja je imala posebno
ministarstvo za životnu sredinu. Francuska je rangirana na 18-to mesto po ukupnoj količini emitovanog
ugljen-dioksida, sa indeksom od 5,5 po glavi stanovnika. Francuska je čak uvela i porez na emisiju
ugljenika koji doprinosi budžetu sa više od €4,5 milijardi. Od ukupne proizvedene energije, čak 78%
proizvodnje energije u Francuskoj dolazi iz nuklearne energije, i ona je, po tom segment, apsolutni lider
79
u Evropi. Kao član grupe G8, Francuska je donela odluku da smanji svoju emisiju ugljenika za oko 20% u
2012-toj.
6.2.2 Odnos sa Srbijom Dominantan oblik privredne saradnje Srbije sa Francuskom je robna razmena. Srbija je u 2012. godini (drugi kvartal) u Francusku izvezla robe u vrednosti od 143,6 miliona USD, što je za 13,3% manje nego u 2011. godine, za isti period. U ukupnom izvozu Srbije u 2012. godini (drugi kvartal), izvoz u Francusku je učestvovao sa 2,66%. Među 147 izvoznih destinacija za isti period, francusko tržište je bilo na 10. mestu po vrednosti plasmana srpskih proizvoda. Na strani uvoza, za isti period ostvaren je rashod u iznosu od 115,32 mil. USD, gde je zabeležen pad od 2% u poređenju sa 2011. godinom za isti period. U ukupnom uvozu Srbije, uvoz iz Francuske je učestvovao sa 2,82%. Među 183 zemlje iz kojih je Srbija uvozila proizvode u 2012. godini - drugi kvartal, Francuska je bila na 10. mestu.
Grafikon 1: Grafikon 1 ilustruje kretanje robne razmene Srbije i Francuske u poslednjih šest godina i u
drugom kvartalu tekude godine (Izvor Regionalna Privredna Komora).
U razmeni robe sa Francuskom Srbija beleži deficit, koji je svoju najvedu vrednost dostigao 2008. godine (399,9 ml n. USD i za čak 42,8% bio vedi u poređenju sa deficitom registrovanim u 2007. godini). U 2010. godini deficit Srbije u razmeni robe sa Francuskom je iznosio 205,1 mil. USD i za 26% je manji u odnosu na deficit zabeležen u prethodnoj godini. U 2011. godini, obzirom da je registrovani rast uvoza (13,6%) vedi od rasta izvoza (11,2%), deficit je povedan za 16,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Drugi kvartal 2012. godine je obeležio deficit u iznosu od 115,32 mil. USD.
80
Na grafikonu 2. je prikazano kretanje pokrivenosti izvoza uvozom u razmeni sa Francuskom u
procentima, zaključno sa 2012. godinom (drugi kvartal). U 2011. godini pokrivenost uvoza izvozom iznosi
56,2% (Izvor Regionalna Privredna Komora).
Grafikon br. 3 prikazuje vodede grupe proizvode u izvozu na francusko tržište u 2012. godini / drugi
kvartal, u procentima(Izvor Regionalna Privredna Komora).
81
Grafikon br. 4 prikazuje vodede grupe proizvode u uvozu sa francuskog tržišta u 2012. godini,
drugi kvartal, u procentima (Izvor Regionalna Privredna Komora).
Srbija sa Francuskom ima potpisan Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Takođe, Francuska je jedna od tri zemlje (pored Kine i Italije) sa kojom Srbija ima potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu i saradnji. U ekonomskom domenu, ovaj sporazum definiše saradnju u području investicione aktivnosti Francuske u Srbiji, odnosno razvijanje partnerstva javnog i privatnog sektora i koncesija u velikim infrastrukturnim projektima. Sporazum, takođe, predviđa i razmenu u poslovnoj sferi i ojačanje saradnje privrednih komora, favorizovanje industrijske saradnje, prenošenje tehnoloških znanja, saradnja u oblasti energije, novih tehnologija, informatike, komunikacija, saobradaja i zaštite životne sredine. Prema podacima NBS o prilivu neto stranih direktnih investicija u novcu u periodu od 2005. do 2010. godine, Francuska se nalazila na 12. mestu sa neto ulaganjima u novcu u iznosu od 253,4 mil. USD. Takođe, prema podacima NBS za januar – novembar 2011. godine, Francuska se nalazi na 8. mestu investitora u Srbiju, sa neto iznosom od 48,770 hiljada EUR. Pošto ovaj iznos ne sadrži podatak o materijalnim ulaganjima (u robi i opremi), sledi zaključak da su ulaganja iz Francuske znatno veda. Francuska je, inače, jedan od najznačajnijih investitora u Srbiji i njeni privredni subjekti su uložili u sva tri sektora privrede Srbije: poljoprivredu, industriju i usluge. Ipak, najizraženije prisustvo francuskog kapitala je registrovano u sektoru usluga, naročito bankarstvu. Lider među inostranim investitorima u bankarski sektor Srbije je Societe Generale, koja je prvu ekspozituru otvorila još davne 1977. godine. Ostale prisutne francuske banke su Credit Agricole Srbija i Findomestic Banka a.d. Beograd, koja u Srbiji posluje od početka 2006. godine i deo je BNP Pariba grupe (BNP Paribas Group),
82
U sektoru usluga, francuske firme su prisutne i u trgovini: "Mesje Brikolaž" , (Mr. Bricolage) i "Interex", deo francuskog prehrambenog lanca "Interemarche". U industrijski sektor Srbije, izmedju ostalih, investirali su i: Lafarge, Michelin, Tarkett, Le Belier LivnicaKikinda doo, Lohr , itd. U sektoru poljoprivrede prisutni su: Bongrain, najvedi evropski preradjivač mleka, francuska kompanija Compagnie Internationale de Malteries (grupa SOUFFLET) koja je kupila sladaru Maltineks iz Bačke Palanke, Lactalis, proizvođač mlečnih proizvoda, itd. U Zrenjaninu 3. aprila 2012. godine je otvorena fabrika francuskog proizvođača delova za automobile MECAPLAST, Fiat-ovog dobavljaca. MECAPLAST Group je jedna od vodedih kompanija u Evropi u sektoru opreme za automobilsku industriju i kompanija je specijalizovana za dizajn i proizvodnju plastičnih delova i celina za automobile i kamione, i to za spoljnu karoseriju (sve osim branika), za unutrašnju karoseriju (sve osim komandne table) i za motore (sistem za vazduh, poklopac motora itd.). fabrika de u momentu započinjanja proizvodnje imati najmanje 120 zaposlenih. Uz ukupnu investiciju od 10.098.000 EUR očekuje se godišnji promet od oko 18 miliona EUR, a rok za završetak investicije je decembar 2014. godine.
6.2.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri U 2010. god., francusko ICT tržište generiše promet od 113,2 milijardi €, ekvivalent od 16% ukupnog evropskog tržišta. ICT tržište se sastoji od elektronike, IT i telekomunikacije, hardver i softver usluge. Tržište telekomunikacija je vredno 55,3 milijardi €, IT - €48,3 milijardi i potrošačke elektronike €9,5 milijardi evra u 2010. godini. Sektor generiše više od 1,2 miliona radnih mesta (60% menadžeri). Preko 82 % stanovništva poseduje mobilni telefon, a 21% opremljeno za širokopojasni pristup internetu, pa Francuska ima jednu od najviših stopa elektronskih komunikacija u Evro
e kompanije. Međutim, proizvodnim i tehnološkim sektorom dominiraju strane kompanije (softver, IT hardver i telekomunikacije), uprkos neporecivoj prednosti u inovacijama i kvalitetu resursa koje obezbeđuje Francuska. Francuska je pozicionirana na drugom mestu u svetu po udelu diplomaca u nauci i tehnologiji kod aktivnog stanovništva. Francuska je veoma poznata po specijalizovanim visokoškolskim ustanovama u oblasti telekomunikacija. Takođe, gotovo 27% korporativne R&D potrošnje u Francuskoj je generisano od strane ICT sektora. Tržište elektronske opreme se procenjuje na milijardu € i nastavlja da raste. Elektronski sektor stvara skoro milion novih radnih mesta u Francuskoj. Proizvodnja elektronike je prisutna na celoj teritoriji Francuske sa pojavom 8 velikih klastera podstaknutih od strane države. Francuska je druga po veličini evropska ekonomija . Međutim, ona čini samo oko 8% od ukupnog EU -27 proizvodnje mašina i elektronike (ME). Posle Nemačke sa 39% i Italije sa ovoj rang listi. U poređenju sa EU prosekom, francuski ME je manje važan: ME udeo EU -27 industr
83
oblasti od značaja za francuski ME su Ile de France i Rona-Alpi. Ostali klasteri ME su u Alzasu, Lorraine i u okolini Nanta i Tuluza. Na duži rok, rast francuskog ME je u proseku u skladu sa EU kao celinom. Iako je Francuska
e za zaposlene u ME EU -27, ali je takođe manje u odnosu na prosek ostatka francuske prerađivačke industrije. Proizvodnja poljoprivrednih mašinakasnih 1990-ih do 9% u predhodnih nekoliko proizvodnja rashladnih uređaja i opreme. Njen doprinos u ukupnoj proizvodnji ME porasao je sa oko 6% na 11%. Oba ova pozitivna rezultata se, barem u izvesnoj meri, mogu pripisati tražnji. Poljoprivreda je od izuzetnog značaja za Francusku u poređenju sa drugim razvijenim državama članicama
Tradicionalno, podsektor "alatnih mašina" je bio od značaja i po veličini i po tehnologiji koju vezuje za sebe. Zajedno sa automobilskom industrijom je stvorio jak industrijski klaster. To se promenilo tokom protekle decenije. Njegov udeo od ukupnog francuskog ME pao sa 6,0% - procenat koji je znatno iznad proseka u EU - do ispod 2% u poslednjih nekoliko godina, što je samo polovina EU -27 proseka za ovaj podsektor.
izražena nego, na primer, u Nemačkoj. Ovo ima utica
om iz jeftinih zemalja i potrebno je da identifikuju realne opcije koje de im pomodi da prevladaju zadati problem. Francuska tradicionalno ima bliske vez
-e ili Kine. Azijska tržiš
dugoročne pozicije na ovim važnim tržištima. Regionalna distribucija francuskog ME snažno se razlikuje od Nemačke. Nove članice EU nisu od izuzetnog značaja. Međutim, Rumunija i Bugarska su povezane u francuskom lancu vrednosti. Turske kompanije su integrisane u vrednosnom lancu francuskih proizvođača, uspostavljanjem sebe kao važne karike dobavljača proizvoda i prerade metala. Razvoj je ovde vođen upravo mogudnošdu da se proizvodnja izmesti u Tursku, ili kod svoje ispostave ili kod partnerske organizacije. Sa druge strane, istorijski bliske političke i ekon
ME. Međutim, to se nije odrazilo na nizak udeo uvoza ME proizvoda. Stručnjaci ov
84
Japana i Kine. Mnoge od ovih pošiljki su u stvari nabavka azijskih proizvođača sa proizvodnim lokacijama u Francuskoj. Francuska optoelektronika je posebno razvijena u aplikacijama namenskih tehnologija, telekomunikacijama , sigurnosnoj opremi. Francuska je uspela da oformi dve izuzetno velike kompanije Thales Group i Photonis, koje predstavljaju ozbiljnu konkurenciju američkim firmama u ovoj oblasti.
Francuska nuklerana industrija je često nazivana uspešnom pričom koja je postavila Francusku naciju ispred ostalih na svetu u obezbeđivanju jeftine energije bez CO2. Pored ovog faktora bitnog za očuvanje čiste životne sredine, Francuska generiše oko 3 milijardi evra prihoda od izvoza električne enrgije. Francuskim sistemom nuklearnih elektrana upravlja Électricité de France (EDF) koji vodi svih 59 nuklearnih postrojenja. Kompanije EDF i Areva, inače u vedinskom vlasništu Francuske države, su od 2006. god. uključene u projekat izgradnje nove generacije nuklearnih reaktora nazvanih European Pressurized Reactor ili EPR. Preko ovih kompanija, Francuska uspostavlja lanac vrednosti kompanija visoke dodate vrednosti sa jedistvenom ponudom na tržištu. Sličnu poziciju ima i Alstrom, kompanija koje je dizajnirala čuveni brzi voz TGV, a specijalizovana je i za izgradnju sistema podzemnih železnica. Jedan od njihovih ugovora je i izgradnja Beogradskog metroa.
6.2.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA identifikuje da je kulturološki aspekt poslovanja sa Francuskom jako bitan, a da poznavanje jezika u tom domenu igra veliku ulogu. Kao proaktivan pristup rešanju problema uspostavljanja komunikacije SIEPA preporučuje angažovanje mladog pripravnika sa odličnim poznavanjem jezika koji bi pravio i kontaktirao bazu klijenata za potrebe budude poslovne saradnje detaljno predstavljajudi potencijale kompanije.
6.2.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese Predstavništvo Privredne komore Srbije u Francuskoj Vesna Pakaj, direktor; Ikonija Bojovid, savetnik Tour de l Horloge 4, Place Louis Armand 75603 Paris cedex 12 Paris, France Tel: 00 331 72 76 81 07 Fax: 00 331 72 76 81 09 E-mail: [email protected] , [email protected] Web Site: www.pks.rs/fr
85
Ambasada RS u Francuskoj 5, Rue Leonard de Vinci 75016 Paris France Tel: 00 331 40 72 24 24 Fax: 00 331 40 72 24 11 E-mail: [email protected] Web Site: www.amb-serbie.fr/
Konzulat RS u Strazburu 26,Avenue de la Foret-Noire 67000 Strasbourg France Tel: 00 33 388 353 980 Fax: 00 33 388 360 949 E-mail: [email protected]
Ambasada Francuske u Beogradu Pariska 11 11000 Beograd Tel: +381 11 302 3500 Fax: +381 11 302 3510 E-mail: [email protected] Web Site: www.france-srb.org/ Ekonomsko odeljenje Ambasade Francuske u Beogradu Zmaj Jovina 11 11000 Beograd Tel: +381 11 302-3620 Fax: +381 11 302-3631
86
Korisni linkovi:
Ministarstvo spoljnih poslova Francuske: http://www.diplomatie.gouv.fr/en/
Informacije o privredi: http://www.industrie.gouv.fr/
Trgovinska i industrijska komora Pariza: http://www.ccip.fr/
Francuska uprava carine: http://www.douane.gouv.fr/default.asp
Nacionalna banka Francuske: http://www.banque-france.fr/home.htm
Vlada Francuske: http://www.gouvernement.fr/
Ministarstvo spoljne trgovine Francuske: http://www.exporter.gouv.fr/exporter/Pages.aspx?iddoc=60&pex=1-29-60
Agencija za promociju investicije Francuske : http://www.afii.fr/France/?l=en
Neprofitna organizacija (elektronika, informatika i telekomunikacije) http://www.meito.com/accueil/the_meito
Asocijacija (el.komponente) http://www.gixel.fr/document/8-welcome_to_gixel_website/index.htm
Asocijacija (mikro i nano elektronika) http://www.sitelesc.com/ Sajmovi:
EXPOBOIS, Paris – Sajam drvne industrije i mašina za obradu drveta: www.expobois.fr
MIDEST, Paris – Vodedi sajam za poslove podizvođača u industriji: http://www.midest.com/
87
6.3 Švajcarska Konfederacija Švajcarska je zemlja koja se nalazi u centru Evrope. Graniči se sa Nemačkom na severu, Austrijom i Lihtenštajnom na istoku, Italijom i Francuskom na zapadu. Iako zauzima malu površinu (220km od severa ka jugu i 350km od zapada ka istoku) i 60% njene teritorije je pod Centralnim Alpima, zemlja obiluje bogatstvom flore i faune.
Švajcarska predstavlja primer stabilne, bogate i moderne ekonomije sa niskom stopom nezaposlenosti, visokoobučenom radnom snagom i sa jednim od najviših bruto domadih proizvoda po glavi stanovnika u svetu. Švajcarska ekonomija je razvijena zahvaljujudi sektoru usluga u kojem dominiraju finansijske usluge i proizvodnoj industriji koja se specijalizovala u razvoju visokih tehnologija i inovacijama. Švajcarska se u poslednjih nekoliko godina prilagodila funkcionisanju EU kako bi poboljšala svoju poziciju na međunarodnom tržištu, ali nekoliko sektora je ostalo dosta zaštideno, posebno mali poljoprivredni proizvođači. Dobro osigurana imovinska prava, uključujudi i intelektualnu svojinu, promovišu preduzetništvo i rast produktivnosti. Tradicija minimalne tolerancije za korupciju je dobro institucionalizovano u efikasan pravni okvir. Pravosudni sistem, nezavistan je od političkih uticaja, i obezbeđuje efikasno i transparentno sprovođenje komercijalnih ugovora. Švajcarska ekonomija ima indeks 81,1, što je rangira na 5. mestu u 2012. godini u svetu. Njen rezultat je opao za 0,8 od prošle godine. Pored minimalnog pada Švajcarska je rangirana na 1. mestu od 43 zemalja u Evropi, a ukupan rezultat je mnogo vedi od svetskog proseka. Švajcarska otvorenost za spoljnu trgovinu i investicije pruža pravi podsticaj za dinamičnu i elastičnu ekonomiju. Regulatorno okruženje i minimalne barijere u trgovini su doprineli njenom statusu kao jedne
88
od najkonkurentnijih i inovativnih svetskih ekonomija. Makroekonomska stabilnost i veoma razvijen i konkurentan finansijski sektor ojačade poziciju Švajcarske kao globalnog finansijskog centra. Industrija Švajcarske se oslanja na visoko razvijene specijalizovane proizvode i usluge. Kompetitivnost švajcarskih firmi bazirana je na kvalitetu i inovativnosti proizvoda i usluga. Sektor metaloprerade ima dugu tradiciju a počeci proizvodnje mašina za tekstilnu industriju beleže se još u ranom 19. veku. Danas obuhvata uspešnu proizvodnju mašina i aparata, bele tehnike, alata i specijalizovanih mašina. Ova grana zapošljava više od 300.000 radnika i izvozno je orijentisana. Preko 50% proizvoda iz ove grane se izvozi, čime ova grana zauzima visoko učešde u ukupnom izvozu Švajcarske, preko 30%. Hemijska i farmaceutska industrija uvrstile su Švajcarsku među vodede proizvođače lekova, kozmetičkih proizvoda, suplemenata ishrani kao i hemijskih proizvoda za bojenje. Zbog visoke orijentisanosti ka izvozu, ovi sektori izuzetno ulažu u istraživanja i razvoj. Tekstilna industrija zapošljava oko 1,5% radne snage i prepoznatljiva je po raznovrsnim i kvalitetnim proizvodima poput ciriške, svile, muslina i voala. Dve oblasti u ovom sektoru se izdvajaju kao vodede a to su proizvodnja visoko kvalitetnih prediva i specijalizovana finalna obrada tkanina. Švajcarska je vodedi i najvedi proizvođač satova. Čak polovinu svetske proizvodnje čine švajcarski proizvodi. Ova industrija izvozi 95% svoje proizvodnje. Prehrambena industrija je dosta razvijena a u njom dominiraju mlečni proizvodi, konditorski proizvodi i hrana za bebe. Prvo mleko u prahu je proizvedeno u Švajcarskoj. Turizam je takođe izuzetno razvijena grana sa 4.4% radne snage zaposlene u ovoj, a Švajcarska zbog raznovrsnih prirodnih lepota jedna od najatraktivnijih destinacija. Švajcarska se nalazi u samom srcu Evrope i ima izuzetno razgranatu i razvijenu železničku i putnu infrastrukturu. Sektor logistike i transporta čini 4% BDP. Ovaj sektor zapošljava više od 130.000 ljudi.
89
6.3.1 Makroekonomski pokazatelji Tabela 6.3.1.1 Makroekonomski pokazatelji - Izvor International Monetary Fund (April 2012.god.)
2010 2011 2012
predviđanje 2013
predviđanje
Broj stanovnika (milioni) 7.79 7.837 7.884 7.931
BDP (US $ milijarde) 527.92 636.059 620.903 627.613
Stopa rasta BDP (%) 2.714 1.851 0.807 1.725
BDP po glavi stanovnika (US $) 67,766.36 81,160.62 78,754.19 79,130.51
Stopa inflacije (%) 0.686 0.228 -0.5 0.5
Kurs švajcarskog franka prema US dolaru (CHF/$)
1.034755 1.084115 1.0742 /
Kurs švajcarskog franka prema evru (CHF/EUR)
0.748030 0.813390 0.8253 /
Uvoz robe u % 7.323 1.927 0.974 5.379
Izvoz robe u % 8.353 3.425 0.863 4.295
Ukupni spoljni dug u % od BDP 50.111 48.645 48.879 47.788
Stopa nezaposlenosti (% u odnosu na ukupnu radnu snagu)
3.85 3.11 3.379 3.585
Broj ukupne radne snage Švajcarske iznosi 4.898 miliona i stavlja je na 78. mestu na svetskoj rang listi,
dok je 2011.god. po stopi nezaposlenosti od 3.1% bila na 28. mestu u svetu. (Izvor CIA The World
Factbook)
90
Izvoz: 234,426,347 hiljade $ ukupna vrednost izvoza za 2011.godinu (mašine, hemijski proizvodi, satovi,
proizvodi farmaceutske industrije )
Glavni partneri u izvozu: Nemačka 19,2%, SAD 10,2%, Italija 7,9%, Francuska 7,7%, Velika Britanija 5,9%
Uvoz: 207,263,177 hiljade $ ukupna vrednost uvoza za 2011.godinu (mašine, farmaceutski proizvodi,
vozila, metali)
Glavni partneri u uvozu: Nemačka 32%, Italija 10,2%, SAD 5,3%, Francuska 8,5%, Holandija 4.5%
(Izvor: Trade Map, www.trademap.org)
Tabela 6.3.1.2 Robna razmena sa svetom- ključni sektori za 2011.god, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Sektor Uvoz (USD hiljade) Izvoz (USD hiljade)
2009 2010 2011 2009 2010 2011
Mašine, nuklearni reaktori,
kotlovi, itd 16,619,592 17,896,648 20,876,218 20,378,909 23,392,092 29,002,416
Farmaceutski proizvodi 16,426,096 17,242,496 20,741,911 40,978,629 45,173,936 53,071,526
Zidni satovi, ručni satovi i
delovi za iste 2,048,158 2,540,296 3,379,031 12,186,325 15,541,129 21,742,760
Biseri, drago kamenje, metali,
kovani novac, itd 12,758,047 16,258,669 18,739,908 10,232,536 14,474,320 19,114,251
Mineralna goriva, ulja,
destilovani pr., itd 11,152,398 13,084,145 17,438,071 4,739,174 5,514,428 7,162,219
Vozila, osim železničkih i
tramvaja 10,800,132 12,851,600 16,390,067 1,926,341 2,064,703 2,592,367
Električna, elektronska oprema 11,896,901 14,054,902 15,813,430 12,159,090 13,488,713 14,864,305
Organski hemijski proizvodi 8,540,613 10,864,266 12,312,335 16,127,818 17,325,505 19,407,887
Plastika i proizvodi od plastike 5,487,991 6,342,894 7,358,361 4,518,704 5,090,938 5,732,849
Optički, fotografski, tehnički,
medicinski, itd aparati 5,769,621 6,306,893 7,092,646 12,929,911 14,106,575 16,195,640
91
Tabela 6.3.1.3 Zemlje glavni partneri u 2011.god za izvoz proizvoda, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Izvoz USD hiljade
Nemačka 47,297,875
USA 24,037,182
Italija 18,183,862
Francuska 16,795,867
Velika Britanija 11,218,277
Kina 9,959,602
Hong Kong, Kina 8,912,143
Japan 7,501,446
Austrija 7,469,337
Španija 6,548,919
Tabela 6.3.1.4 Zemlje glavni partneri u 2011.god za uvoz proizvoda, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Uvoz USD hiljade
Nemačka 67,043,404
Italija 18,183,862
Francuska 17,954,173
USA 10,299,022
Holandija 9,056,437
Austrija 8,977,188
Velika Britanija 7,116,088
Kina 7,107,558
Irska 6,637,756
Belgija 6,430,157
Španija 5,844,926
92
Tabela 6.3.1.5 Trgovina sa zemljama Balkana 2011.god., Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Zemlja Izvoz iz Švajcarske
USD hiljade 2011.god.
Uvoz u Švajcarsku USD hiljade 2011.god.
Hrvatska 229,794 107,454
Srbija 198,920 77,235
BIH 64,497 40,878
Makedonija 57,385 51,516
Albanija 40,590 3,267
Crna Gora 12,168 1,093
Tabela 6.3.1.6 Izvoz Švajcarske u Srbiju -ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Izvoz iz Švajcarske USD hiljade
Farmaceutski proizvodi 82,271
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 26,751
Plastika i plastični proizvodi 13,718
Električna, elektronska oprema 8,855
Zidni satovi, ručni satovi i delovi za iste 8,813
Optički, fotografski, tehnički, medicinski, itd aparati
7,990
Vozila, osim železničkih i tramvaja 5,856
Tabela 6.3.1.7 Uvoz Švajcarske iz Srbije – ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Uvoz u Švajcarsku USD hiljade
Bakar i proizvodi od bakra 16,192
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 8,102
Aluminijum i proizvodi od aluminijuma 6,647
Vode za jelo, orasi, citrusno vode, dinje 6,395
Nameštaj, osvetljenje, znakovi, montažne zgrade 6,168
Proizvodi od gvožđa i čelika 5,608
Električna, elektronska oprema 1,936
93
PESTLE analiza Švajcarske
POLITIČKI FAKTORI
Švajcarska konferederacija se prostire na 41.285 km2 sa glavnim gradom Bernom ismeštena je u
centralnom delu Evrope. Populacija zelje je nešto preko 7.8 miliona i čine je žitelji Nemačkog,
Fransuckog i Italijanskog govornog područja, gde su ova tri jezika ujedno i oficijalni jezici. Švajcarska je
karakteristična po tome što je neutralna zemlja po svim pitanjima, ali sa tesnom saradnjom sa EU koja
čini njeno celokupno teritorijalno okruženje. Druga karakteristika je njeno unutrašnje uređenje
sastavljeno od 26 Kantona sa jako velikim ovlašdenjima i slobodama da uređuju život svojih građana.
Švajcarska ima dugu tradiciju otvorenosti prema svetu još ljubomorno čuva svoju nezavisnost i
neutralnost. Sve velike odluke se donose narodnim referendumom kao i kontraverzni zakon o zabrani
izgradnje minareta na džamijama uveden je u novembru 2009. god. S druge strane, postoji pravo svakog
građanina da ospori zakon. Švajcarska se pridružila Ujedinjenim nacijama 2002. godine. Dva
referenduma o članstvu u Evropskoj uniji nisu prošla, i članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru je
odbačeno na referendumu 1992. god. Ipak, sa druge strane Švajcarska je jako prisutna u mnogim
svetskim organizacijama kao što su Svetska trgovinska organizacija, Organizacija za ekonomsku saradnju
i razvoj Saveta Evrope, Međunarodna agencija za atomsku energiju i dr.
EKONOMSKI FAKTORI
Po pitanju ekonomskog razvoja, Švajcarska spada u red najrazvijenijih zemalja sveta. Životni standard je
jako visok i distribucija prihoda je najravnomernije raspoređenja u Evropi. Sa $41,663 po glavi
stanovnika, nezapošljenošdu od 4,5% i inflacijom od samo 0,7%, Švajcarska se sa pravom postavlja na
prvo mesto Globalnog indeksa kompetitivnosti na svetskom nivou i kao jedina zemlja iz Evrope koja je
ima u potpunosti slobodnu ekonomiju po Indeksu ekonomskih sloboda. Valuta Švajcarske, Švajcarski
franak se smatra jednom od najstabilnih valuta na svetu. Švajcarska ekonomija se odlikuje najjačim
svetkim farmaceutskim klasterom, izuzetno razvijenim sektorima elektronike i preciznog mašinstva kao i
"cutting edge" istraživanjem i razvojem iz pomenutih oblasti. Pored njih, viševekovni brendovi švajcarske
predstavljaju njihovi satovi i bankarski sektor, koji se rangira kao najrazvijeniji i najbolji na svetu. Od
stvari koje uvozi, dominiraju hrana i pide, repromaterijal potreban za farmaceutsku, elektronsku i
mašinsku industriju i pojedine specifične mašine i proizvode. Za razliku od nekih drugih visoko razvijenih
država, Švajcarski sistem je zasnovan na ogromnom učešdu privatnog sektora u vođenju nacionalne
ekonomije.
SOCIJALNI FAKTORI
Za Švajcarce postoje neke ved dokazane i uvrežene karakteristike po kojima su poznati nadaleko van
granica njihove zemlje: da su marljivi, ljudi od poverenja, neratoborni, da vole red i tačnost. U
94
poslovnom smislu ovde treba dodati i da imaju reputaciju da su perfekcionisti, da su vrlo kvalifikovana
radna snaga i da imaju jako opredeljenje ka istraživanju. Njihova delimična konzervativnost se ogleda u
izraženoj religioznosti kao i veoma izraženim moralnim i etičkim vrednostima koje poštuju. Švajcarska se
diči svojim visokim socijalnim davanjima kao i sistemom koji je napravljen za potrebe vođenja socijalne
politike. Zdravstveno osiguranje je obavezno za sve, ali se organizuje preko privatnih pružaoca usluga, a
ne kroz državne institucije. Kvalitet života i specifičnosti švajcarskog načina življenja se pored ostalog
ogledaju i u jako dugim pauzama kada radnje ne rade zbog pauze za ručak (uglavnom od 12h – 15h) kao i
činjenicom da ne rade posle 19h. To je jedan od mehanizama da Švajcarci imaju prostora da neguju kult
porodice koja im je jako bitan segment života. Specifičnost se ogleda i u tome da pored Kantonalnih
praznika kojih ima mnogo, jedini zajednički praznik za sve Švajcarce je 1. Avgust, Dan Švajcarske. Zbog
ovakvog načina života i rada, Švajcarska je rangirana na prvo mesto po Indeksu kvaliteta života u svetu
za 2012. godinu.
TEHNOLOŠKI FAKTORI
Švajcarska je jako siromašna u prirodnim resursima, što je velikim delom uslovilo da se privreda okrene
istraživanju i razvoju za koji država godišnje troši iz budžeta blizu 3% BDP-a. U tom kontekstu, a pratedi
postojede grane privrede, Švajcarska ima jako razvijeno elektronsko bankarstvo, biotehnologije,
nanotehnologije, ICT kao i jako razvijen dizajn i marketing. Ovakvom rezultatu doprinosi i činjenica da je
skoro polovina radno sposobnog stanovništva uključena u razvoj nauke i tehnologije (45%), dok je 1,2%
zaposlenih angažovano direktno na poslovima R&D. Visok stepen svesti ali i tehnološkog razvoja
Švajcarske ogleda se i u tome da je ogromna količina sekundarnih sirovina provučena kroz proces
reciklaže (od 66% do 99% u zavisnosti od materijala), kao i da je u top 10 zemalja po broju prijavljenih
patenata u svetu. Zbog svega gore navedenog, Švajcarska je u konkurenciji 141 obrađene zemlje
rangirana na prvo mesto po Globalnom Indeksu inovativnosti.
PRAVNI OKVIR
Karakteristika Švajcarske je pre svega u izuzetnom poštovanju zakonskih okvira od strane ogromnog
broja njenih građana kao i jako nizak stepen korupcije. Švajcarska jako potencira pravo privatne svojine i
nadaleko je čuvena po svojim zakonima kojima omogudava potpunu diskreciju za korisnike usluga
njihovih banaka. Po pitanju oporezivanja, Švajcarska se računa kao poreski raj. Još jedna karakteristika
ove zemlje je i velika raznolikost poreskih opteredenja koja variraju od kantona do kantona. Švajcarska
podstiče strane investicije u zemlju, kao i izvoz svojih preduzeda. Oporezivanje ide progresivno, shodno
veličini prihoda i varira od konatona do kantona, kao i od opštine do opštine u samim kantonima,
podstičudi tako konkurentnost celokupne zemlje u privlačenju biznisa. Na komercijalnu robu i usluge
plada se PDV od 8%, 2,4% na hranu, knjige, lekove. U Švajcarskoj je potrebno 18 dana za registrovanje
kompanije, dok je cela zemlja rangirana na 28. mestu po Indeksu lakode obavljanja posla u nekoj zemlji.
95
Švajcarska je jako otvorena za privlačenje stranih direktnih investicija, gde investitorima omogudava
potpunu zaštitu njihovih prava i mogudnost da im država ne propisuje obavezne minimalne zarade koje
moraju da isplate zaposlenom. Sa druge strane, Švajcarska jako vodi računa o pravima zaposlenih, tako
da po pitanju prekovremenog rada se svaki prekovremeni radni sat računa sa 125% njegove regularne
cene.
ŽIVOTNA SREDINA
Švajcarska se može pohvaliti jednom od najočuvanijih životnih sredina u Evropi. Jedan od bitnijih uzroka
za to dolazi iz visoke osvešdenosti građana po pitanju zaštite životne sredine i visokom procentu
recikliranja otpada po čemu su svetski rekorderi. Švajcarska dobija približno 40% svoje energije iz
nuklearnih izvora, ali je napravljen plan da se taj procenat u celosti zameni sa energijom iz obnovljivih
izvora energije u naredne dve do tri decenije. U ovom trenutku, Švajcarska koristi svoje nuklearne
generatore isključivo u mironosne svrhe i nema nikakvih naznaka da bi to moglo da se promeni u daljoj
bududnosti. Švajcarska je jako bogata u pogledu biodiverziteta i naročito se oslikuje velikim površinama
pod šumama, kao i zalihama voda. Zaštita šuma i njihova planska eksploatacija vezuju ogroman procenat
zaposlenih u oblastima šumarstva i naprednih tehnologija. U ovom trenutku ukupno 31% švajcarske
teritorije je pokriven šumom koja ima industrijski potencijal. Švajcarska je potpisnica Kjoto sporazuma i
do sada ima najbolje rezultate u njegovom sprovođenju. Pored navedenog, i celokupan razvoj turizma i
ostalih pratedih aktivnosti se bazira na konceptu održivosti, uklapanja u postojede prirodne resurse ili
minimalnog uticaja na njihovo menjanje.
6.3.2 Odnos sa Srbijom Švajcarska spada u red srednje značajnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Vrednost izvoza Republike Srbije u Švajcarsku predstavlja 0,6 % ukupnog izvoza Srbije. Istovremeno, vrednost uvoza Srbije iz Švajcarske predstavlja 0,8 % ukupnog uvoza Srbije. Od ukupno 169 zemalja sa kojima je ostvaren spoljnotrgovinski promet u 2011. godini, Švajcarska se našla na 24. mestu po vrednosti izvoza iz Srbije, dok je po vrednosti ostvarenog uvoza u Srbiju bila na 27. mestu.
96
Grafikon 1 - prikazani su rezultati robne razmene Srbije i Švajcarske tokom poslednjih osam godina. Od
2005. godine izvoz raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 36%, da bi u 2008. godini ostvarena vrednost
bila 3,9 puta veda od vrednosti izvoza iz 2001. godine. Robna razmena sa Švajcarskom u 2008. je u
odnosu na 2007. povedana za 18.9%, a pokrivenost uvoza izvozom je sa 28 skočila na 40% (Izvor
Regionalna Privredna Komora).
Ovakav trend rasta robne razmene je 2009. godine u odnosu na 2008.g. usporen zbog nepovoljnog razvoja u svetskoj ekonomiji. U 2009.g. je došlo do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita sa Švajcarskom u odnosu na 2008. za 32 % i porasta pokrivenosti uvoza izvozom sa 38,8 na 45,8%, „zahvaljujudi“ padu robne razmene od 20% ( u istom periodu izvoz je smanjen za 11%, a uvoz za 23,6 %). U 2010. godine izvoz je smanjen u odnosu na isti period prošle godine za 26,8% ,dok je uvoz za 2010. godine u odnosu na 2009.g. povedan za 9.4%. To je kumulativno dovelo do smanjenja robne razmene sa Švajcarskom za 1,9%, odnosno smanjenja pokrivenosti uvoza izvozom sa 45,1% na 28,5 %. Prema podacima o robnoj razmeni sa Švajcarskom za 2011. godinu, došlo je do značajnog porasta izvoza za 33%, a pokrivenosti uvoza izvozom je sa 30,2 % porasla na rekordnih 47,7 %. Za prva tri meseca 2012. godine, izvoz je porastao za 22,4 posto a pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 26,6% U prvih šest meseci 2012. godine, obim robne razmene je porastao za 19% u odnosu isti period 2011. godine, pre svega zbog povedanog uvoza koji je porastao za 29,3%, dok je vrednost izvoza približna vrednosti iz istog perioda 2011. godine. Za prvih šest meseci 2012. godine, pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 38,8% (Izvor Regionalna
Privredna Komora).
97
U prvih šest meseci 2012. godine, Srbija je najviše izvozila sledede proizvode u Švajcarsku: Ploče, limovi, delovi i pribor za mašine, maline, kupine, žitarice, sojino ulje, gorivo za mlazne motore, konstrukcije i delovi konstrukcija, gume spoljne pneumatske, nove gume za putničke automobile, proizvode od stakla, delovi nameštaja od drveta, sedišta, drvena tapacirana, stolariju. Najvedi izvoznici u prvih šest meseci 2012. su bili: Valjaonica bakra Sevojno Ad Sevojno, Dam-Mont Doo, Siemens doo, NIS a.d. Novi Sad, RTB Invest doo,Tigar Gume ( Tigar Tyres) doo, Extraform doo, Emilio Strecher, Soja Protein ad Bečej, Kolarevid doo, Doo Mikrotek Optika Kač, Pirot, Dual PVC doo Smederevo,itd.
U prvih šest meseci 2012. Srbija je najviše uvozila sledede proizvode iz Švajcarske: Električna energija,
lekovi, instrumenti i aparati za automatsku regulaciju, fungicidi i herbicidi, antiserumi,
časovnici, pejsmejkeri i medicinski aparati, sredstva koja se koriste u industriji tekstila (Izvor Regionalna
Privredna Komora).
Najvedi uvoznici u prvih šest meseci 2012. su bili: EFT TREJD (EFT Trade d.o.o.),Feniks Farm (Phoenix
Pharma) doo, Syngenta Yugoslavia DOO, Roš (Roche) doo, Beograd, Simens (Siemens) doo Beograd,
Beohemija doo Beograd, Hemofarm Vršac, Identico Internationa doo Beograd, Tetrapak ( Tetra Pak
98
Production) doo, Yura Corporation, Inpharm Co Doo Beograd, Bimed, Doo,Eliksir Grup ( Elixir
Group) doo, Šabac, Henkel Merima, Kruševac (Izvor Regionalna Privredna Komora).
Srbija i Švajcarska su u toku 2005. i 2007.g. potpisale dva značajna sporazuma o promociji i zaštiti investicija i izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji su postavili okvir za bolju privrednu saradnju i ulaganja. Švajcarska spada u grupu značajnijih investitora. Najznačajnija grinfild investicija je Pharmaswiss, u sektoru hemijske industrije (fabrika lekova u Beogradu). Investirano je 3 miliona € u 2006.godini. Holcim je ušao na tržište Srbije pobedivši 2002. godine na tenderu za kupoprodaju vedinskog kapitala Fabrike cementa „Novi Popovac“ a.d. Izvršni odbor švajcarskog koncerna "Holcim" odobrio je investiranje 155 miliona EUR u narednih pet godina u Srbiju. U cilju povedanja proizvodnje cementa, od toga 83 miliona EUR de biti uloženo do 2010. godine da bi se udvostručila dnevna proizvodnja klinkera, materijala čijim se mlevenjem dobija cement, u cementari u Popovcu sa 2.200 na 4.000 tona. Projekat predviđa povedanje godišnjeg kapaciteta za proizvodnju klinkera na nivo od 1,2 miliona tona, kao i niz infrastrukturnih i tehnoloških radova, poput dogradnje vertikalnog mlina za mlevenje sirovina. Još 72 miliona EUR de biti uloženo u povedanje proizvodnih kapaciteta i obnovu fabrike u periodu do 2016. godine. Višak proizvodnje nede biti plasiran samo na tržiste Srbije ved i u Bugarsku i Rumuniju. Holcim je u prošloj godini završio petogodišnji obavezni program investiranja vredan više od 90 miliona USD, koji je bio određen pri kupovini cementare u Popovcu 2002. godine. Basler je prva švajcarska geenfield investicija u Srbiji ( osiguranje imovine i lica) Deo je Baloaz grupe iz Švajcarke, koja tradicionalno posluje u sektoru osiguranja više od 150 godina. Od značajnih kupovina ( kroz privatizaciju ) treba istadi dve fabrike iz sistema RTB od strane CDI firme iz Ženeve ( proizvodnja bakra). Putem aukcije, švajcarske firme su kupile i Fabriku bakarnih cevi-Majdanpek i “Dušan Dugalid”-Batočina.
99
6.3.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri Informaciono komunikacione tehnologije (ICT) predstavljaju jedan od najvažnijih sektora švajcars
Švedskoj (8%) po učešdu u BDP-u. Švajcarci troše više po glavi stanovnika na ICT od svojih kolega u drugim evropskim zemljama. Svaki stanovnik troši u proseku 2.791 evra na ICT. Ukupna potrošnja ICT u Švajcarskoj je US $ 9 milijardi godišnje. Švajcarska je među prvih deset zemalja u svetu kada je u pitanju kvalitet njihove ICT infrastrukture. Infrastruktura se procenjuje preko dostupnosti tradicionalnih fiksnih linija, širokopojasnih pristipnih linija, mobilnih telefona, računara, korisnika interneta i broja internet servera na milion stanovnika. Ostali faktori koji se koriste za procenu infrastrukture su kvalitet Internet priključaka i nivoa razvoja e-poslovanja, online trgovine i internet / veb pismenosti, dostupnost pristupa internetu, tržišta telekomunikacija konkurencija, bezbednost internet infrastrukture, podrška vlasti za ICT razvoj
a 120.000 zaposlenih. Ako se u tu brojku uključe i IT odeljenja ne-ICT kompanija, Švajcarska ima oko 235.000 zaposlenih u ICT sektoru. Region Berna je jedna od omiljenih lokacija za ICT u zemlji. ICT sektor Berna porastao je za 45% više nego u Švajcarsko
ajn, energija, itd), koji im obezbeđuju stabilnu regionalnu bazu kupaca.
dobavljača - IBM, T-Sistems i Svisscom - nalaze se u Bernu, zajedno sa Microsoftom, Siemens, Huawei i SAP. T-Sistems, čak ima svoje sedište u Švajcarskoj u Bernu.
-a u Švajcarskoj. Softver ima najvišu stopu rasta svih segmenata u sektoru usluga (7,6 %). Više od 80 % od ICT kompanija su bazirane na softverske usluge provajdera. Pet glavnih kompanija u ovom segmentu ICT-aSvisscom IT usluge, EDS, SAP i T -Sistems . Sa 700 miliona evra
se nalaze u telekomunikacijama
slede politiku transparentnosti u njihovom odabiru. To znači da se koriste objektivni kriterijumi za pronalaženje IT usluga i da se ne daje prednost kompanijama u vlasništvu Švajcarskih građana. Tržište telekomunikacione industrije je liberalizovano 1. januara 1998. Vrednost švajcarskog tržišta telekomunikacija je 7,666 milijardi evra. Glavni pokretači rasta su širokopojasne linije i mobilne usluge.
farmacija, 31 % ide do krajnjih korisnika.
100
Švajcarska precizna industrija obuhvata mašine, elektroindustriju i metalnu industrija (MER) i
časovničarsku industriju. Odlikuje se velikim brojem MSP koja obavljaju poslove na najvišem nivou na
svetskom tržištu. Kao deo toga, nano
MER industrija
među jedanaest glavnih zemalja izvoznica mašina u svetu. U mnogim oblastima proizvoda , kao što su
papir, mašinska obrada alata, tekstil
vetski
proizvođač, posebno u luksuznom segmentu. Švajcarsko časovničarstvo obezbeđuje 6,5 % dodatu
vrednost industrijske
destinacije su Azija, Evropa i Amerika. Oko 95 % švajcarskih proizvođača satova su stacionirane u
podnožju planine Jura, u kantonima Bern, Ženeva, Nojšatel, Jura, Vaud i Solothurn . Klaster časovničarske
industrije se sastoji od proizvođača, dobavljača, dizajnera, obrazovnih i istraživačkih instituta. Glavni
centri švajcarskog časovničarstva su Biel, Ženeva i La Chaux - de-Fonds. Makroregion Ženeve – Berna
(GGBa) je svetski lider u sektorima industrije dodate vrednosti kao što su mikro, nanotehnologija i
precizni inženjering. Region je domadin nekolicini svetski renomiranih kompanija kao što su Marvell,
Semtech, Festo Microtechnology, Innovative Silicon, Colibrys, Melexis Technologies and Etel. Nasleđe
dolazi iz industrije izrade satova koja je obezbedila da se razviju procesi minijaturizacije i automatizacije,
mikromehanike i mikroelektronike, koje su kasnije našle primenu u medicinskoj tehnologiji,
biotehnologiji, hemijskoj industriji, zaštiti životne sredine, poluprovodnicima, visoko preciznoj optici i ICT
industriji.
6.3.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse U objašnjenju primera uspešnog ulaska na švajcarsko tržište napravidemo spoj teorije i prakse. Po Uppsala modelu biznis internacionalizacije predstavljenom 1977. godine od autora Johanson & Vahlne, kompanija prvo ulazi na tržište preko zastupnika, kasnije uspostavlja svoje predstavništvo i na kraju eventualno otvara proizvodnju na tom tržištu. Čak je i empirijski dokazano, da što je zemlja ciljanog tržišta udaljenija, duže traju koraci iz samog procesa. Veoma uspešan primer ulaska na Švajcarsko tržište po ovom principu su Indijske kompanije iz ICT sektora. Razlozi zbog kojih su došli na Švajcarsko tržište su njegova veličina, povezanost sa okolnim velikim tržištima kao i jako kvalitetna radna snaga, kakva se sa svojim kvalitetom završne obrade se jako teško nalazi u Indiji. Svih 5 kompanija koje su nastupile na ovaj
101
način su odmakle od prvog koraka, a dve su napravile i tredi, to jest uspostavile su proizvodnju u Švajcarskoj.
6.3.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese AMBASADA ŠVAJCARSKE u Beogradu,
Beograd-Birčaninova 27,
tel: 011/3065820
fax: 011/657253 (radno vreme : ponedeljak-četvrtak od 8-16:30h i petkom od 8-14:00h),
Web Site: www.eda.admin.ch/eda/sr/home/reps/eur/vsrb/embbel.html
AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE u Švajcarskoj
Seminarstrasse,CH-3016,
tel: 994131/3526353
fax:3514474,
e-mail: [email protected]
GENERALNI KOZULAT REPUBLIKE SRBIJE U ŠVAJCARSKOJ
Eidmattstrasse 33,
Postfach 220,CH-8032 Cirih,
tel: 99411/3836183,
fax:3835101,
e- mail: [email protected]
SWISS-YUGOSLAV TRADING & INVESTMENTS AGENCY
Via Canonica 14, 6901 Lugano, CH,
tel: 994191/9109460,
fax: 9109461,
Web Site: http://www.sytia.ch/
OSEC Švajcarska agencija za unapredjenje spoljne trgovine
Stampfenbachstrasse 85, 8035 CIRIH,
tel:99411/3655151
fax:36555221
Web Site: http://www.osec.ch/
102
Korisni linkovi:
SFSO- Švajcarska statistika – http://www.admin.ch/
SWX – Švajcarska berza, http://www.swx.ch/
Sajt Švajcarske vlade, http://www.admin.ch/
Državni sekretarijat za ekonomiju Švajcarske http://www.seco.admin.ch/
Švajcarska agencija za razvoj i saradnju SDC http://www.swisscooperation.org.yu/
SIPPO – Švajcarska agencija za promociju izvoza www.sippo.ch
Privredne organizacije i asocijacije u Švajcarskoj
Privredna komora Švajcarske www.vorort.ch
Švajcarska asocijacija proizvođača mašina www.vsm.ch
Švajcarska asocijacija za mehaničku I električnu industriju (VSM) www.swissmem.ch
Švajcarka asocijacija tehnologiju zastite životne sredine www.svut.ch
Švajcarsko udruženje špeditera www.ssvschweiz.com
Švajcarsko udruženje kompanija iz sektora biotehnologija www.vsbu.ch
Švajcarsko udruženje inžinjera I arhitekata www.sia.ch
Švajcarska železnica www.swissrail.com
Federacija uvoznika i trgovaca- velikoprodaja Švajcarske www.vsig.ch
Švajcarsko udruženje za hemijsku industriju www.sgci.ch
Asocijacija švajcarskih proizvođača satova www.fhs.ch
Švajcarsko udruženje inžinjeriskih konsultanata www.usic-engineers.ch
Sajmovi:
Salon Bois, sajam drvne industrije –građevine, http://www.salonbois.ch/
Green Tech, sajam tehnologija za odlaganje otpada, http://www.greentech-expo.ch/
Ineltec, međunarodni sajam industrijske elektronike, elektronskog inženjeringa i
robotikehttp://www.messe.ch/
PEPP- Polyethylene- Polypropylene Chain , svetski trgovinski forum za polietilen i propilen,
proizvode, inovacije, tehnologije i tržišta http://www.mbspolymer.com/pepp/
103
6.4 Kraljevina Španija
Španija se nalazi na jugozapadu Evrope zauzimajudi najvedi deo Iberijskog poluostrva koga deli sa Portugalom, Balearska ostrva u Mediteranu, Kanarska ostrva u Atlanskom okeanu, severnoafrički gradovi Ceuta i Melilla takodje spadaju u teritoriju Španije. Okružena je Mediteranskim morem, Severno Atlanskim okeanom, Pirinejskim planinama i zalivom Biscay. Po veličini je druga najveda zemlja u EU i zauzima površinu od 505.990 km². Glavni grad Španije je Madrid, a ostali vedi gradovi su Barselona, Valensija, Sevilja, Saragosa, Malaga.
Po obliku vlasti Španija je parlamentarna monarhija. Administrativno je podeljena na gradove, provincije i autonomne regije kojih ima 17: Andalucia, Aragon, Asturias, Balearic Islands, Basque Country, Canary Islands, Cantabria, Castilla-La Mancha, Castilla y Leon, Catalonia, Extremadura, Galicia, Madrid, Murcia, Navarra, La Rioja, Valencian Community. Ulazak Španije u EU od 1986.g. doveo je do otvaranja njene privrede, modernizovanja industrijske osnove i promene privrednog zakonodavstva. U ovome je pomod dobijala iz fondova EU, tako da je sredstvima dobijenim od Evropskog regionalnog fonda za razvoj najvedim delom poboljšana infrastruktura zemlje, povedan BDP i smanjen javni dug.
104
Danas Španija je sedma ekonomija u OECD-u i deveta u svetu, a otvorenost privrede iznosi čak 55,6%. U privrednoj strukturi sektor usluga čini oko 71%, industrija 26% i poljoprivreda oko 3%. Najperspektivniji sektori španske privrede su: železnica (Madrid ima tredi najvedi sistem metroa u svetu, modernu signalizaciju i naplatni sistem, brzi vozovi idu 300 km na sat), infrastruktura (šest španskih gradjevinskih kompanija nalazi se medju 10 najvedih na svetu), mašinogradnja (tredi proizvođač alatnih mašina i automobila u EU), avio industrija (prvi u svetu u proizvodnji malih i srednjih aviona, turbo motora), zaštita životne sredine i obnovljivi izvori energije. Španija je, zajedno sa Nemačkom, svetski lider u proizvodnji energije na vetar, sa oko 500 kompanija i 45.000 zaposlenih. Španija je na 36 mestu na svetskoj rang listi ekonomije prema poslednjem izveštaju Heritage Foundation’s Index of Economic Freedom za 2012. god. U Evropskom regionu nalazi se na 17om mestu od 43 zemalja.
6.4.1 Makroekonomski pokazatelji Tabela 6.4.1.1 Makroekonomski pokazatelji - Izvor International Monetary Fund (April 2012.god.)
2010 2011 2012
predviđanje 2013
predviđanje
Broj stanovnika (milioni) 45.989 46.153 46.36 46.547
BDP (US $ milijarde) 1,395.02 1,493.51 1,397.78 1,421.70
Stopa rasta BDP (%) -0.07 0.71 -1.826 0.125
BDP po glavi stanovnika (US $) 30,333.75 32,360.10 30,150.24 30,543.25
Stopa inflacije (%) 2.043 3.053 1.893 1.561
Kurs evra prema dolaru (€/$) 0.755 0.7194 0.7724 /
Uvoz robe u % 8.888 -0.147 -4.077 2.88
Izvoz robe u % 13.474 8.972 2.104 4.105
Ukupni spoljni dug u % od BDP 61.173 68.471 79.041 84.027
Stopa nezaposlenosti (% u odnosu na ukupnu radnu snagu)
20.065 21.638 24.2 23.9
Prema CIA The World Factbook izvoru ukupna radna snaga Španije iznosi 23.1 miliona i plasirana je na
28.mesto svetske rang liste, dok je po stopi nezaposlenosti u 2011.godini od 21.7% Španija plasirana na
168. mesto.
105
Vrednost izvoza – 308,886,939 hiljade USD (2011.) Vodede robe u izvozu: vozila, proizvodi mašinske industrije, elektronska oprema, farmaceutski proizvodi, mineralna goriva, ulja i destilovani proizvodi, proizvodi od plastike, vode, gvoždje i čelik Najvažniji partneri u izvozu: najvedi procenat izvoza Španija ostvaruje sa Francuskom, Nemačkom, Portugalom, Italijom i UK. Vrednost uvoza – 374,468,062 hiljade USD (2011.) Vodede robe u uvozu: mineralna goriva, ulja i destilovani proizvodi, vozila, mašine i oprema, elektronska oprema, farmaceutski proizvodi, proizvodi od plastike, optički i medicinski aparati Najvažniji partneri u uvozu: Nemačka, Francuska, Italija, Kina i Holandija (Izvor: Trade Map, www.trademap.org )
Tabela 6.4.1.2 Robna razmena sa svetom- ključni sektori za 2011.god, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Sektor Uvoz (USD hiljade) Izvoz (USD hiljade)
2009 2010 2011 2009 2010 2011
Mineralna goriva,
ulja, destilovani pr,
itd
47,288,856 58,122,121 77,981,777 12,830,678 15,898,276 26,439,043
Vozila, osim
železničkih i
tramvaja
30,776,071 30,596,015 38,002,280 41,354,733 43,133,144 52,586,294
Mašine, nuklearni
reaktori, kotlovi,
itd
28,270,156 28,583,022 30,929,759 18,252,756 18,265,728 22,800,159
Električna,
elektronska
oprema
25,642,010 27,031,234 28,266,880 14,686,416 15,657,999 18,602,704
Farmaceutski pr. 15,842,554 14,703,733 15,722,941 10,461,180 11,172,182 11,910,891
Gvožđe i čelik 7,603,827 10,492,806 13,123,768 6,793,722 8,880,154 10,942,853
Plastika i pr. od
plastike 9,538,661 10,009,747 11,429,019 8,237,840 9,810,458 11,756,988
Organski hemijski
proizvodi 8,592,349 9,032,405 10,478,717 4,657,310 5,049,282 5,093,087
106
Tabela 6.4.1.3 Zemlje glavni partneri u 2011.god za izvoz proizvoda, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Izvoz USD hiljade
Francuska 56,184,948
Nemačka 31,865,129
Portugalija 25,113,403
Italija 24,858,384
Velika Britanija 20,056,074
USA 10,988,478
Holandija 8,991,611
Belgija 8,765,454
Turska 6,206,333
Švajcarska 5,831,911
Maroko 5,702,328
Tabela 6.4.1.4 Zemlje glavni partneri u 2011.god za uvoz proizvoda, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Uvoz USD hiljade
Nemačka 47,868,929
Francuska 43,589,898
Italija 26,073,307
Kina 21,626,386
Holandija 18,603,747
Velika Britanija 16,229,844
Portugalija 15,466,500
USA 12,450,166
Belgija 12,280,171
Rusija 11,546,972
Nigerija 8,443,178
107
Tabela 6.4.1.5 Trgovina sa zemljama Balkana 2011.god., Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Zemlja Izvoz iz Španije
USD hiljade 2011.god.
Uvoz u Španiju USD hiljade 2011.god.
Hrvatska 316,758 97,082
Srbija 193,301 134,515
BIH 140,089 32,962
Makedonija 21,655 88,412
Albanija 77,637 101,675
Crna Gora 21,655 47
Tabela 6.4.1.6 Izvoz Španije u Srbiju -ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Izvoz iz Španije USD hiljade
Železnica, tramvajske lokomotive, šinska vozila, oprema
34,624
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 20,110
Vozila, osim železničkih i tramvaja 13,287
Proizvodi od keramike 11,735
Odeda, tekstilni trikotažni proizvodi, osim štrikanih i heklanih proizvoda
9,281
Odeda, tekstilni trikotažni proizvodi, štrikani i heklani proizvodi
8,942
Hartija i karton, proizvodi od celuloze, papira i kartona
8,308
Plastika i proizvodi od plastike 7,665
Tabela 6.4.1.7 Uvoz Španije iz Srbije – ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Uvoz u Španiju USD hiljade
Žitarice 69,492
Guma i proizvodi od gume 21,298
Farmaceutski proizvodi 7,817
Hartija i karton, proizvodi od celuloze, papira i kartona
6,508
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 5,031
Gvožđe i čelik 4,911
Plastika i plastični proizvodi 4,341
Drvo i proizvodi od drveta, drveni ugalj 3,188
108
PESTLE analiza Španije
POLITIČKI FAKTORI Kraljevina Španija u političkom smislu predstavlja pozitivan primer tranzicije zemlje iz apsolutističke vladavine Kralja, preko klero-fašističke diktature do stabilne demokratije pod okriljem EU. Španija predstavlja veliku zemlju po mnogim parametrima: U Evropi je Španija druga po veličini, peta po broju stanovnika i ekonomiji, dok je u svetskim okvirima to deveta ekonomija sveta sa ogromnim kulturolškim i ekonomskim uticajem na Južnu, Srednju ali i delimično na Severnu Ameriku, kao i sa jezikom koji je najrasprostranjeniji u teritorijalnoj pokrivenosti kao maternji jezik. Španija je složena država koja se sastoji od 17 regiona. Upravo su ti regioni izvor konstantne političke borbe za njihovu vedu ili manju suverenost u odnosu na centralnu vlast. U toj borbi najviše odmiču Katalonija, i to pre svega zbog svoje ekonomske modi i Baskija čija organizacija Euskadi Ta Askatasuna (ETA) godinama nije prezala od izvršavanja najokrutnijih terorističkih napada u želji da izdejstvuje samostalnost od Španije. EKONOMSKI FAKTORI Privredni rast zemlje izgubio je svoju snagu i počeo da opada u drugoj polovini 2007. Preterana zavisnost španske ekonomije o nepokretnostima je pogoršana uticajem globalne finansijske turbulencije i krizom u SAD, kao i spekulativnim rastom cena na tržištu nekretnina. Ekonomska kriza se p
da dostigne 1,1% u 2008. Iako vlada beleži budžetski suficit u 2007. god., ekonomska kriza ga je gurnula u deficit tokom 2008. i 2009. godine. Do danas Španija nije uspela da zabaleži rast svoje ekonomije, ved da samo produbi jaz. Pored toga, globalna finansijska kriza je učinila pristup kreditnom zaduženju jako komplikovanim, što je izazvalo opštu nelikvidnost privrede. Prema svim dostupnim parametrima, Španija je daleko najpogođenija velika privreda Evrozone i njen krah bi besprovratno povukao celu EU u krizu iz koje se ne vidi kraj. Tu vrstu spirale ne bi mogao da zaustavi ni novoformirani finansijski štit postavljen od strane EU iz koga su pomod ved dobile Grčka, Portugal i Irska, jer je privreda Španije jednostavno prevelika za takvu vrstu intervencije. Iako je Španska vlada odlučila da direktnim upumpavanjem novca u par velikih banaka po sličnom modelu kako je to urađeno na početku krize u SAD, u nadi da de to pokrenuti tražnju, Španija de i ove godine osetiti pad u BDP, ili de u najboljem slučaju pozitivnih rezultata zadnjeg kvartala uspeti da bude na nuli. SOCIJALNI FAKTORI U ovom trenutku Španija je zemlja suočena sa dva najveda izazova, a koji su zajedničk
ja stanovništva i nezaposlenost. "Sporazum za unapređenje i razvoj socijalne sigurnosti sistema" zemlje postavio je temelje za reforme socijalnog sistema, posebno u pogledu reforme penzionog sistema i
109
nataliteta. Natalitet kontinuirano opada i sve manje ljudi ulaze u roster radne snage. Štaviše, socijalnu
sliku dodatno pogoršava i činjenica da je stopa nezaposlenosti izuzetno velika i da u ovom trenutku realno premašuje 25%, dok je nezaposlenost mladih do 30 godina starosti poprimila katastrofalne razmere i nalazi se na brojci od 50%. Zbog svega toga, Španija je tokom 2011. i 2012. godine bila zahvadena serijom socijalnih nemira i protesta sa ciljem rešavanja teške ekonomske situacije. TEHNOLOŠKI FAKTORI R&D aktivnosti u Španiji pre ošnja na istraživanje i razvoj početkom krize u 2007. god. je 1,2% od BDP-a, dok je očekivanje za 2012. god. 1,4% a što je znatno manje od drugih razvi
u inovacije, kao i niskog učešda privatnog sektora i kapitala. Mali broj patenata registrovanih u Španiji odražava nizak nivo inovacija. Po tim kriterijumima Španija se našla na 36. mestu Globalnog indeksa kompetitivnosti, sa očekivanjem da postignu nivo potrošnje R&D-a od 2% BDP-a i podizanje potrošnje privatnog sektora na R&D na 55% do 2014. godine. PRAVNI OKVIR Španska vlada je preduzela niz regulatornih reformi za poboljšanje poslovne klime u zemlji. Poreske stope su smanjene, investicioni propisi su poboljšani, a dosadašnji zatvoreni sektori su otvoreni za podsticanje privatnih investicija. Međutim, biznis sektor zemlje nije bio u stanju da se u potpunosti osloboditi intervencije vlade. Vlada nastavlja da igra važnu ulogu u određivanju plata, a prevalencija kolektivnog pregovaranja i u javnom i privatnom sektoru je ograničila sprovođenje reformskih mera, jer plate nisu direktno vezane za produktivnost rada. Takva
konkurencijom iz drugih niže pladenih zemalja. Kao dodatak svemu ovome, određen broj sektora su i dalje ograničeni za privatne investicije. Da bi to ublažila Vlada je dozvolila malo takmičenja u pružanju komunalnih usluga i maloprodajnom sektoru. Dalje tržišne operacije, kao što su javne nabavke i ostale usluge, g uticaja Vladine intervencije. ŽIVOTNA SREDINA Španija je potpisnica velikog broja sporazuma o životnoj sredini koje su ratifikovane od strane EU. Uprkos donošenju zakona za širok spektar ekoloških politika, njen uspeh u sprovođenju i dalje je slab. Glavni izazovi su u vezi zaštite morskog života, klimatskih promena i zagađenje vazduha. Španija je u toku 1990.-2004. god. lo GHG za 49%, što predstavlja jednu od najviših stopa među potpisnicima Kjoto protokola. Tokom 2012. god., ispušteno je oko 359 miliona metričkih tona CO2, dok
poreza ili drugih instrumenata koji su možda rezultirali u
110
klimatskih promena, ali željeni rezultati tek treba da se postignu.
6.4.2 Odnos sa Srbijom Ukupni ekonomski odnosi Srbije i Španije zasnovani su prevashodno na robnoj razmeni koju karakteriše mali obim i uska struktura roba, odsustvo proizvoda višeg stepena obrade i deficit na našoj strani. Gledano po obimu razmene Republike Srbije sa svetom u 2011.god. Španija je bila 26. partner Srbije u izvozu (0,65% izvoza) i 23. partner u uvozu (1,16% uvoza). U prva tri meseca 2012.g. Španija je bila 23.partner Srbije u izvozu i 21.partner Srbije u izvozu u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Grafikon 1 ilustruje kretanje robne razmene Srbije i Španije u poslednjih sedam godina (u mil. USD)
U 2010.godini ostvarena je razmena u vrednosti od 234,2 miliona USD, od čega je izvoz bio 67,2, a uvoz
167 miliona USD (pokrivenost uvoza izvozom bila je 42%). U 2011.godini razmena je iznosila 303,4
miliona USD od čega je izvoz bio 76,9 miliona, a uvoz 226,5 miliona USD (pokrivenost uvoza izvozom bila
je 34%). Izvoz je u 2011. u poredjenju sa 2010.godinom porastao za 14%, dok je uvoz takodje porastao za
35% (Izvor Regionalna Privredna Komora).
U prvoj polovini 2012.godine ostvarena je razmena u vrednosti 179,92 miliona USD, od čega je izvoz bio 45,54 miliona, a uvoz 134,38 miliona USD.
111
Na grafikonu 2 je prikazano kretanje pokrivenosti uvoza izvozom u razmeni sa Španijom koja je u 2011.g. iznosila 34%. U prvoj polovini 2012.godine pokrivenost uvoza izvozom je bila 33,8% (Izvor Regionalna Privredna Komora).
Grafikon 3 prikazuje vodede odseke SMTK u izvozu Srbije u Španiju : proizvodi od kaučuka, hartija i
karton, proizvodi od plute i drveta, obojeni metali, medicinski i farmaceutski proizvodi, nameštaj (Izvor
Regionalna Privredna Komora).
112
Na grafikonu 4 su prikazani vodedi odseci SMTK u uvozu Srbije iz Španije: drumska vozila, povrde i vode,
predivo i tekstilni proizvodi, ribe i preradjevine, eterična ulja (Izvor Regionalna Privredna Komora).
Preduzeda koja su najviše izvozila u 2012/6 bila su: Tigar tyres Pirot, Hemofarm Vršac, Metanolsko-sirdetni kompleks, Tetra pak production, U.S.Steel Serbia, Koteks Viscofan N.Sad, Rumaguma, Impol Seval, Grammer System Aleksinac, Entero doo Nova Pazova. Preduzeda koja su najviše uvozila u 2012.god. su bila: Grad Beograd, Porsche SCG, Zora System doo Beograd, Koteks Viscofan N.Sad, Renault Nissan Srbija, Agrokons doo Feketid, Darkom doo N.Sad, Grammer System Aleksinac, Hemofarm Vršac, Idea doo Beograd. Međudržavni sporazumi u ekonomskoj oblasti koji su na snazi su: sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti investicija, sporazum o privrednoj i industrijskoj saradnji, sporazum o izbegavanju dvostrukog oprezivanja. Dosadašnja ulaganja španskih firmi su relativno skromna i realizovana su u oblasti drvne, hemijske, elektro i prehrambene industrije i turizma. Neke od španskih firmi koje su investirale u Srbiju su: -Emmsa iz Barselone je investirala u mešovitu firmu Eurolink, Bgd (firma se bavi proizvodnjom ploča na bazi masivnog drveta, parketa, sklopova nameštaja i nalazi se u slobodnoj zoni Šabac) -Grupo Uralita je kupilo fabriku Pfleider Novoterm u Beogradu (proizvodi i sistemi sa područja toplotne i zvučne zaštite – izolacije od mineralne staklene vune, od ekstrudiranog polistirena i program tehničkih izolacija) -Nikko Electronica S.A., Barselona (ulaganje u mešovitu firmu Engel Systems, Niš – fabrika TV antena i aluminijumskih elemenata za antene) -firma Viscofan je kupila fabriku Koteksprodukt iz N.Sada (proizvodnja prirodnih i veštačkih omotača, aditiva i začina za prehrambenu industriju)-španska grupa EIX Hotels je kupila Hotel Srbija u Vršcu -zajedničko ulaganje španske firme Telvent i srpske firme DMS – softverska rešenja za prenos električne energije.
113
6.4.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri
Kao deo Evropske zajednice, Španija je progresivno primenila, i to često pre zadatog roka sve evropske smernice, i danas nudi homogeno poslovno okruženje svojim partnerima što dovodi do uključenja u strateške projekate Evropske digitalne agende .
Iako ni ovaj sektor nije bio imun na svetsku krizu, ova industrija je u 2010.god. vredela preko € 104 milijardi. To predstavlja otprilike 5,85% nacionalnog BDP-a, a ukoliko saberemo indirektne i indukovane efekte, ukupno učešde premašuje 22% BDP-a. ICT vezuje 459.000 direktnih radnih mesta u Španiji ,cifra koja raste n
samo 4% više od 30.000 firmi koje su aktivne u sektoru registruje preko 50 zaposlenih. Kao bitan konzument tehnologija, Španija trenutno postavlja trendove u nekoliko ICT oblasti, kao što su obrazovanje ili zdravstvo, i kroz zahtevan razvoj zakonodavstva predlaže za period 2010.-2015. god. ostvarivanje ambicioznih ind - -
og BDP. R&D u ICT sektoru je
gotovo udvostručen u periodu 2003.-2009. god.. Investiranje ICT sektora u R&D računa se na oko 40 % od ukupnog iznosa uloženog u privatnom sektoru u Španiji. Španske kompanije su prisutne i priznate u glavnim međunarodnim tržištima, a među njima najpoznatije su: Telefonika , Indra, Panda Securiti , ONO, Amper , Cirsa , Telvent , Abertis , GMV. Španski troškovi rada u ICT sektoru su polovina onih u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a skoro 35 % niže od onih u Francuskoj. Potencijalni investitori mogu imati koristi od širokog spektra instrumenata i podsticaja na evropskom, nacionalnom i regionalnom nivou: podsticaji za zapošljavanje i obuku radnika, R&D, finansijski i poreski podsticaji za podsticanje inovacija i tehnološkog unapređenja, itd. Španija nudi jedan od najpovoljnijih fiskalnih okvira za istraživanje i razvoj među zemljama OECD za velike firme i ma je to uglavnom institucionalizovala kroz izgradnju 80 tehnoloških parkova, koji opslužuju 5,539 kompanija sa 145.155 radnika.
Primena Španskih naprednih tehnologija: 3 od 5 letova u svetu koriste španski softver za sletanje 13 od 15 glavnih naftnih i gasnih kompanije Severne Amerike imaju instalirani Španski sistem za
upravljanje, kontrolu i informacije Najbitniji sistemi upravljanja distributivnim/logističkim centrima High- Tech i Odbrambena industrija Telekomunikacije, komunalije, energija, bankarstvo
Ostale prednosti saradnje sa Španijom:
ropskoj Digitalnoj Agendi .
114
sa visokim očekivanim rastom u nekim oblastima.
Iskustvo u ponudi. Zrelost u tehnološkoj i poslovnoj praksi, sa visoko razvijenim lokalnim pružaocima usluga.
ioniranim u tim regionima.
Dostupnost obučenih ljudskih resursa, sa veoma konkurentnom cenom. Više od 33,800 inženjera diplomira svake godine u Španiji.
Sposobnost da se lako dođe do Latinoameričkih resursa.
Moderna transportna i telekomunikaciona infrastruktura, zajedno sa širokom mrežom naučnih i tehnoloških parkova i visokoškolskih centara.
Snažna podrška Vlade, kroz specifične sektorske planove, svim aktivnostima usmerenim na podsticanje razvoja informacionog društva.
Španska mašinska, elektronska i industrija automatike je regionalno koncentrisana u Kataloniji, Asturiji i Baskiji, oko Valensije, Madrida i Aragona. Posebnost Španije je postojanje velikih grupa, kao što su Mondragon Corporacion Cooperatica (MCC), u pravnom obliku zadruge koja obuhvata više poslovnih
sa ulogom u mnogim drugim podsektorima. Danobat je važna i velika kompanija za proizvodnju mašinskih alatki. Ensa Group je jedna od nekoli - Ona je zamišljena kao proizvođač ključnih komponenti za nuklearne elektrane, plovila, generatore pare itd. Ensa je deo globalnog lanca za proizvodnju elektrana sa važnim udelom u NAFTA regionu i Kini. Dugoročni izgledi s
Najznačajniji konkurenti su iz Koreje (Doosan), Italija (Mangiarotti), Francuska (AREVA) i Rusije (Rosatom). Zajedno sa američki
MTorres Group je primer za tehnološki i preduzetnički potencijal Španske privrede. Osnovana 1975. god., ona je ušla u brzorastude oblasti poslovanja, obezbeđuje proizvodne tehnologije za automobilsku, avio i industriju papira. Ona takođe proizvodi vetroturbine i čak je postala promoter vetroelektrana. Podsektor "Dizanje i manipulacije" proizvodnji sa 18,7% tokom kasnih 1990-ih do 22% prema najnovijim podacima. To je dvostruko vedi udeo podsektora u poređenju sa ukupnim prosekom EU-27. Ova se objašnjava jakom pozicijom u industrijskim kamionima, liftovima i transporterima. Dva druga podsektora koji su dobili na značaju su "hlađenje
razvoj je delimično vođen bumom u izgradnji i rastu
115
ukupne proizvodnje tokom kasnih 1990-ih do 6,3% u 2011. god.. Ovo ne samo da specijalizaciju, ali ukazuje na dostupnost tehnološkog know-how u industriji koja se vrednuje kao jedan od ključnih dobavljača mašina za kapitalne proizvođače robe. Sa druge strane podsektori "Pumpe i kompresori" i "slavine i pumpe" su delimično izgubili
doprinosu ukupnom izlvozu. Njihov doprinos je opao kod "pumpi i kompresora" od 6,5% na 4,1% i kod "slavina i pumpi" sa 4,0% na 3,8% između 1995. i 2010. godine. Španija je dosta ulagala u alternativne energije, posebno solarne energije i energije vetra. Javna podrška je smanjena i investicioni projekti su postali retki. Ima -shore vetroelektrane. Kako trenutno stvari stoje, odobrenje nije dobijeno za off-shore projekte. Slični problemi su se pojavili u drugim zemljama članicama EU. Kompanije su krenule da konkurišu za poslove u inostranstvu, gde su na pragu dobijanja velikih poslova, naročito u Velikoj Britaniji. Velike kompanije su odlučile kako da se bore sa tim izazovom. Na primer, Gamesa je otvorio novi sektor i bavide se proizvodnjom vetrofarmi.
6.4.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse Obzirom na skroman obim saradnje koji postoji između Srbije i Španije, dosadašnji Srpski izvoz je karakterisan po principu saradnje sa kompanijama koje ovde posluju kao matične kude ili kao deo nekog velikog sistema. Kao vid uspešne saradnje između jedne od retkih Španskih investicija u Srbiji, navešdemo saradnju kompanije Electronica S.A., Barselona (ulaganje u mešovitu firmu Engel Systems, Niš), i kompanije Metaplast (članice NiCAT klastera). Saradnja se odvija po principu unapred ugovorenih poslova za proizvodnju u Nišu koja kasnije ide kompletno u izvoz.
6.4.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese Ambasada Španije u Srbiji Prote Mateje 10 Tel 011/ 344 02 31, Faks 344 4203 Konzularno odeljenje Prote Mateje 10 Tel 011/ 344 4201, 344 0231
116
Trgovinsko odeljenje Ambasade Španije u Beogradu Žarka Zrenjanina 40 Tel 380 68 32, faks 380 74 67 e-mail: [email protected] , Web Site: www.comercio.es Ambasada Srbije u Španiji Calle de Velasquez 162, E-28002, Madrid Tel 003491/563-50-45, 563-50-46 Faks 003491/563-04-40 e-mail: [email protected] Korisni linkovi:
Vlada Španije - http://www.la-moncloa.es
Ministarstvo spoljnih poslova – www.maec.es
Nacionalna banka Španije – www.bde.es
Ministarstvo trgovine – www.mcx.es
Viši Savet privrednih komora Španije – www.camaras.org
Privredna komora Madrida – www.camaramadrid.es
Investiranje u Španiju (Ministarstvo ekonomije) – www.investinspain.org
Španski institut za spoljnu trgovinu - www.icex.es
Centralni Registar firmi – www.rmc.es
Nacionalni zavod za statistiku – www.ine.es
Neprofitna organizacija (elektronika, IT i telekomunikacija) http://www.secartys.org/en/
Organizacija za razvoj informatičkog društva pri Ministarstvu komunikacija www.red.es Sajmovi:
Sajmovi u Španiji – www.afe.es
117
6.5 Republika Turska Turska leži na dva kontinenta, izmedju Evrope i Azije kao geografski, ekonomski i kulturni most na površini od 774 815 km2. 97% Turske se nalazi u Aziji i samo 3% u Evropi. Izlazi na Egejsko, Sredozemno i Crno more. Na zapadu se graniči sa Grčkom i Bugarskom, na istoku sa Iranom, Jermenijom i Gruzijom, a na jugu sa Irakom i Sirijom. Glavni grad Turske je Ankara (koji ima 4,5 mln. stanovnika). Ostali vedi gradovi u Turskoj su Istanbul (13,12 mln. stanovnika), Izmir (3,8 mln. stanovnika), Konja (2,5 mln. stanovnika) i Bursa (2,1 mln. stanovnika).
Prema aktuelnim podacima Svetske banke, dok je u oblasti evrozone prosečna stopa rasta BDP za prošlu godinu iznosila 1,81%, Turska je sa porastom od čak 8,95% bila vodeda ekonomska sila na starom kontinentu. Prema vrednosti BND po glavi stanovnika, Turska je u 2011.god. (14.600 USD) nadmašila i svetski prosek. Prema projekciji OECD-a (Organisation for Economic Cooperation and Development), očekuje se da turska ekonomija zabeleži najbrži rast u periodu 2011.-2017. godine, sa prosečnom stopom od 6,7%. Ključni privredni sektori i grane su: poljoprivredno-prehrambena, tekstilna, automobilska i mašinska industrija, rudarstvo, proizvodnja čelika, gvoždja i papira, prerada sirove nafte i drveta, gradjevinarstvo i turizam. Industrija je ključni privredni sektor Turske i motor njenog privrednog razvoja. Sa liberalizacojom tržišta, industrijski sektor je ostvario zapaženi rast, a u proizvodnji su dostignuti svetski standardi. Među najvažnijim industrijskim granama izdvajaju se: odbrambena industrija, elektronika, industrija gvožđa i čelika, automobilska industrija, proizvodnja stakla i šedera. Industrija cementa je jedna od vodedih u
118
svetu. Kao glavni proizvođač pamuka, turska tekstilna i odevna industrija svake godine uvedavaju izvozne rezultate. Prema poslednjem izveštaju Heritage Foundation’s Index of Economic Freedom za 2012. god. Turska je na 73. mestu svetske ekonomije, a u Evropskom regionu nalazi se na 34-om mestu od 43 zemalja.
6.5.1 Makroekonomski pokazatelji Tabela 6.5.1.1 Makroekonomski pokazatelji - Izvor International Monetary Fund (April 2012.god.)
2010 2011 2012
predviđanje 2013
predviđanje
Broj stanovnika (milioni) 73.003 73.95 74.885 75.811
BDP (US $ milijarde) 734.587 778.089 817.298 878.047
Stopa rasta BDP (%) 9.006 8.46 2.294 3.168
BDP po glavi stanovnika (US $) 10,062.43 10,521.82 10,914.04 11,582.05
Stopa inflacije (%) 8.566 6.472 10.607 7.06
Kurs turske lire prema evru (TRY/€) 0.505937 0.400580 0.427634 /
Kurs turske lire prema dolaru (TRY/$) 0.699867 0.533908 0.556142 /
Uvoz robe u % 20.892 11.613 3.06 3.094
Izvoz robe u % 5.082 -1.403 0.002 2.399
Ukupni spoljni dug u % od BDP 42.206 39.437 36.043 34.554
Stopa nezaposlenosti (% u odnosu na ukupnu radnu snagu)
11.887 9.886 10.329 10.505
Ukupna radna snaga u Turskoj iznosi 27.43 miliona i plasira je na 23. mestu u 2011.godini (Izvor CIA The
World Factbook), a po stopi nezaposlenosti, iste godine, Turska je na 108.mestu svetske rang liste. Oko
1.2 miliona stanovnika Turske, radi u inostranstvu.
119
Spoljnotrgovinska razmena: 253,9 mlrd. USD (2011) Vrednost izvoza: 134,954,362 hiljade USD (2011) Vodede robe u izvozu: roba široke potrošnje (odeda, tekstilni trikotažni proizvodi), oprema za vozila, proizvodi od metala (gvoždje i čelik), hrana, pamuk Najvažniji partneri u izvozu: zemlje EU (više od 35% turskog izvoza). Pored EU, Turska izvozi u Švajcarsku (3.9%), SAD (3.2%), Rusku Federaciju (3.1%), UAR (2.8%), Egipat (2.6%), Iran (2%), Irak, itd. Vrednost uvoza: 240,833,236 hiljade USD (2011) Vodede robe u uvozu: poluproizvodi i sirovine (mineralna goriva i maziva, gvoždje, čelik i plastika), mašine i oprema za vozila, hemijska sredstva, oprema za vozila Najvažniji partneri u uvozu: zemlje EU (više od 35% turskog uvoza). Pored EU, Turska uvozi iz Ruske Federacije (14%), Kine (9%), SAD (6.1%), Irana (2.4%), Ukrajine (2.2%), Republike Koreje (2.2%), Japana (2%),itd. (Izvor: Trade Map, www.trademap.org )
Tabela 6.5.1.2 Robna razmena sa svetom- ključni sektori za 2011.god, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Sektor Uvoz (USD hiljade) Izvoz (USD hiljade)
2009 2010 2011 2009 2010 2011 Vozila, osim železničkih i
tramvaja
8,972,930 13,419,375 17,184,241 12,257,851 13,814,541 15,805,402
Mašine, nuklearni reaktori,
kotlovi, itd
17,124,512 21,266,385 27,107,211 8,130,915 9,415,320 11,563,085
Gvožđe i čelik 11,340,993 16,118,937 20,424,246 7,638,772 8,761,259 11,234,366
Električna, elektronska
oprema
12,244,034 14,641,856 16,835,634 6,641,361 7,530,930 8,887,748
Mineralna
goriva, ulja,
destilovani pr.
29,887,135 38,496,313 54,113,489 3,901,244 4,505,851 6,535,786
Proizvodi od gvožđa i čelika
1,529,774 1,966,776 2,520,918 4,550,970 4,855,137 5,760,813
Odeda, tekstil i trikotaža, osim
štrikanih i heklanih pr.
1,157,429 1,550,014 1,874,313 4,295,307 4,639,898 5,129,525
Optički, fotografski,
tehnički, medic., itd aparati
2,832,828 3,437,712 4,116,346 331,233 367,236 448,303
120
Tabela 6.5.1.3 Zemlje glavni partneri u 2011.god za izvoz proizvoda, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Izvoz USD hiljade
Nemačka 13,960,905
Irak 8,315,474
Velika Britanija 8,158,436
Italija 7,858,713
Francuska 6,812,141
Rusija 5,995,406
USA 4,596,878
Španija 3,920,120
Ujedinjeni arapski Emirati
3,713,368
Iran 3,590,410
Holandija 3,245,254
Tabela 6.5.1.4 Zemlje glavni partneri u 2011.god za uvoz proizvoda, Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Uvoz USD hiljade
Rusija 23,950,487
Nemačka 22,985,296
Kina 21,692,912
USA 16,033,972
Italija 13,451,489
Iran 12,461,359
Francuska 9,230,169
Indija 6,498,672
Koreja 6,297,998
Španija 6,196,451
Velika Britanija 5,840,156
121
Tabela 6.5.1.5 Trgovina sa zemljama Balkana 2011.god. Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Zemlja Izvoz iz Turske
USD hiljade 2011.god.
Uvoz u Tursku USD hiljade 2011.god.
Hrvatska 241,820 310,965
Srbija 620,961 223,407
BIH 269,173 90,252
Makedonija 298,952 91,963
Albanija 270,723 125,916
Crna Gora 26,934 14,588
Tabela 6.5.1.6 Izvoz Turske u Srbiju - ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Izvoz iz Turske USD hiljade
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 56,688
Plastika i plastični proizvodi 45,407
Pletene ili kukičane tkanine 43,650
Električna, elektronska oprema 40,700
Vozila, osim železničkih i tramvaja 35,444
Odeda, tekstilni trikotažni proizvodi, štrikani i heklani proizvodi
30,405
Vode za jelo, orasi, citrusno vode, dinje 27,427
Proizvodi od gvožđa i čelika 23,853
Tabela 6.5.1.7 Uvoz Turske iz Srbije – ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Uvoz u Tursku USD hiljade
Mineralna goriva, ulja, destilovani proizvodi, itd 64,552
Gvožđe i čelik 61,158
Guma i proizvodi od gume 23,597
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 9,528
Žitarice 9,447
Sirova koža, osim krzna i koža 7,321
Hartija i karton, proizvodi od celuloze, papira i kartona
6,049
Električna, elektronska oprema 4,699
122
PESTLE analiza Turske POLITIČKI FAKTORI Jedna od najbitnijih karakteristika Turske politike u poslednjoj deceniji je politika liberalizacije. Turska je pristalica liberalne trgovine i invzemalja u EU. Turska je 1996. god. obezbedila carinski sporazum koji je omogudio mnogim turskim firmama da postanu vede i konkurentnije u današnjoj globalnoj ekonomiji. Izvoz raste u
lociranim u Turskoj. Jedan od aktuelnih političkih izazova u Turskoj je serija nasilnih terorističkih napada koji su se desili u zemlji zbog islamskog ekstremizma, kurdskih radikala, turskih militanata koji mogu imati vezu sa Al-Kaidom. To je hendikep za privlačenje stranog kapitala u Tursku, zbog straha da može biti meta ovih terorista. EKONOMSKI FAKTORI Jedan od aktuelnih ekonomskih prednosti u Turskoj je da postoji visok priliv stranih investicija. Investicije su se pokazale kao pokretač ekonomskog rasta zemlje. Počevši od 2008. god.
rojenja u Tursku što de proizvesti dalji rast celokupne turske ekonomije. Jedan od aktuelnih ekonomskih izazova u Turskoj je deficit u spoljnoj trgovini. On, u kombinaciji sa relativnom nestabilnošdu turske lire može da dovede do krize na Turskom tržištu, koje do sada gotovo da nije osetilo uticaje svetske ekonomske krize, ali je Turska još ranjiva u vreme globalne finansijske sumnje. Ovo takođe predstvalja izazov za dovođenje stranih investicija u Tursku, a direktno je povezana sa postojedim kompanijama jer bi velika vedina njih razmislila o premeštanju procesa proizvodnje iz Turske ukoliko dođe do ovakvog scenarija. SOCIJALNI FAKTORI Jedna od prednosti društvenog sistema u Turskoj je ta što u ovom trenutku čine više od polovine stanovništva
je prednost za postrojenja koja se dovode u Tursku jer se pokazalo da postoji potrebna količina mlade populacije koja želi da radi ukoliko se, naravno, stvore radna mesta za te ljude. Sa druge strane, jedan od izazova društvenog sistema u Turskoj je da postoji visok stepen nezaposlenosti. Iako je zvanični nivo nezaposlenosti oko 12%, predpostavljeni nivo je značajno vedi. U kontekstu strukture njihove populacije, to značajno pogađa mladu radnu snagu koja nema mogudnosti za stručno usavršavanje kroz posao, da bi bila u mogudnosti da vrši fluktuaciju na tržištu i utiče na povedanje konkurentnosti radne snage. Sa druge strane, određenom broju kompanija to omogudava da imaju jako širok izbor potencijalne radne snage koju
123
mogu da u potpunosti prilagode svojim potrebama i to po ceni radne snagekoja je mnogo manja nego u zemljama iz kojih dolaze. TEHNOLOŠKI FAKTORI Jedan od tehnoloških snaga Turske je značajan razvoj u ICT sektoru. U prvoj deceniji XXI veka Turski ICT sektor je rastao dvocifrenim stopama. Pre početka krize, u 2007. god., ICT tržište je dostiglo vrednost od 24 milijarde dolara, a u 2006. god. je bilo 21 milijardi $. Ved sama ova činjenica pokazuje da je u prostoru od samo godinu dana tržište poraslo za 3 milijarde dolara što je veoma značajan iznos novca. U 2011. godini tržište je ved dostiglo cifru od 34 milijardi dolara, od čega je 25 milijardi u telekomunikacijama i 9 milijardi u informacionim tehnologijama. Jedan od razloga ovakvog rasta je i država koja je privatizacijom telekomunikacija pokrenula proces ulaganja u infrastrukturu. Ona takođe učestvuje u velikim nabavkama opreme za obrazovni sistem koji je takođe u ekspanziji. To je
mesta u Turskoj. Jedan od aktuelnih tehnoloških izazova u Turskoj je niska sredstva odvojena na istraživanje i razvoj. Turski R&D je u 2012. god. iznosio je oko 0,86%, što je ispod proseka evropskih zemalja čiji je prosek 2,3%. Ukoliko želi da popravi taj saldo, Turska de morati da
u količinu investicija u cilju rasta i približavanja standardima Eu kojima stremi. PRAVNI OKVIR Pravosudni sistem se sastoji od opštih sudova koji se bave lakšim slučajevima, krivičnih sudova koji se bave ozbiljnijim slučajevima, vojni sudovi koji se bave vojnim predmetima i Ustavnog suda koji je najviši nivo sudstva. Turska smatra da je njen pravosudni sistem velika prednost u ekonomskom razvoju države jer obezbeđuje jasne smernice za poštovanje i nepoštovanje zakona. To bi trebalo da omogudi stranim kompanijama da imaju osedaj sigurnosti i postojanja pravne države koja de na podjednak način štiti i njihova prava ali i prava radnika od njihove samovolje. Još jedna prednost je jako ubrzana procedura za otvaranje biznisa koja u Turskoj u proseku traje 6 dana, i omogudava jako brzo delovanje naročito u onim granama u kojima je životni ciklus proizvoda jako kratak (tekstilna industrija). Sa druge strane, jedan od aktuelnih pravnih izazova u Turskoj je sudska neefikasnost jer postoje velika kašnjenja u turskom pravosudnom sistemu koji izazivaju ozbiljne probleme. Insinuira se i na politički pristrasne sudije, koje su uticale na konačan ishod suđenja. Ukoliko želi da nastavi sa ovakvim tempom razvoja Turska de u bududnosti morati da zauzme čvršdi stav u demonstraciji funkcionisanja svog sudstva, inače de posledice po bududi razvoj biti jako negativne jednom ako se percepcija sigurnosti pravnog sistema kon investitora promeni. ŽIVOTNA SREDINA Turska ima veoma bogatu bazu prirodnih resursa i nalazi se na devetom
124
veoma veliki potencijal za razvoj Turske i to je prednost za postrojenja kojamaterijale, kao što je pamuk koji se gaji u Turskoj i koristi u kasnijoj preradi, učiniti jeftinijim i dati kompetitivnu prednost na tržištu. Jedan od aktuelnih izazova zaštite životne sredine u Turskoj je visok nivo zagađenja i globalnog zagrevanja
i upravljanjem čvrstim, jer postoji visok nivo zagađenja živo
ra koji nemaju opremu potrebnu da filtrira zagađenja. Zagađenje vazduha je problem i za dovođenje postrojenja u Tursku zbog "zelenih standarda proizvodnje" koje kompanije žele da imaju u svojim postrojenjima u Turskoj. Doprinos Turske globalnom zagrevanju je 283,980 m3 godišnje, ali Turska država predhodnih godina počinje da ulaže velike napore da se smanji efekat staklene bašte.
6.5.2 Odnos sa Srbijom Turska je jedan od važnijih trgovinskih partnera Srbije. Najznačajniji vid privredne saradnje dve zemlje je robna razmena, dok je u porastu spoljnotrgovinski promet u slobodnim zonama i poslovi oplemenjivanja. Ukupna robna razmena beleži gotovo konstantan rast tokom poslednjih deset godina, ali uz kontinuirani i značajan deficit na srpskoj strani. U 2010. godini, na listi 156 tržišta na koja je Srbija plasirala robe i usluge, Turska je bila na 23. mestu. Tokom 2011. godine ostvaren je najvedi obim razmene ikada - 588,40 mil. USD. Pri tome je srpski izvoz u Tursku dostigao rekordnih 183,06 mil. evra, što je 2,06 puta više nego u 2010. godini. Republika Srbija je sa Republikom Turskom zaključila niz bilateralnih sporazuma, koji su od značaja za razvoj ekonomskih odnosa, i to:
Sporazum izmedju Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti životne sredine (2011)
Sporazum izmedju Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o ekonomskoj saradnji (2010)
Sporazum izmedju Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o tehničkoj i finansijskoj saradnji (2010)
Sporazum izmedju Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom ukidanju viza (2010)
Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Republike Srbije i Republike Turske (2009)
Sporazum izmedju Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata (2009)
Ugovor izmedju Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Turske o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu (2006)
Sporazum o uzajamnoj administrativnoj pomodi u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja izmedju Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Turske (2003)
125
Sporazum izmedju Savezne Vlade SRJ i Vlade Republike Turske u vezi uzajamnog podsticanja i zaštite ulaganja (2001)
Grafikon 1 ilustruje kretanje robne razmene Srbije i Turske u poslednjih sedam godina, zaključno sa
prvim polugodištem tekude godine (Izvor Regionalna Privredna Komora).
Od 2005. godine, uvoz iz Turske permanentno raste brže nego izvoz Srbije u ovu zemlju. U 2008. godini ukupna robna razmene Srbije i Turske dostigla je vrednost od 482 mil. USD.Tokom 2009. godine došlo je do značajnog smanjenja uvoza (od oko 34%), dok je izvoz ostao na istom nivou kao i 2008. godine. U 2010. godini, ukupni obim razmene dostigao je 418,61 mil. USD, uz srpski deficit od 241 mil. USD. Tokom 2011. godine srpski izvoz u Tursku dostigao je rekordnih 183,06 mil. evra, što je 2,06 puta više nego u 2010. godini. Na strani uvoza, Srbija je u posmatranom periodu uvezla 22,9% više turskih roba (vrednost uvoza je 405,34 mil. USD).
126
Tokom prvog polugodišta tekude godine, Srbija je u Tursku izvezla robe u vrednosti oko 107 mil. USD, a izvezla u gotovo dvostrukom iznosu (206,45 mil. USD).
Na datom grafikonu prikazano je kretanje pokrivenosti uvoza izvozom u razmeni sa Turskom. Do
ekonomske krize je bila prisutna rastuda tendencija i izvoza i uvoza, uz brži rast uvoza. Posledica je stalni
negativan saldo u razmeni robe Srbije sa Turskom, koji je u 2010. godini iznosio 241 mil. USD (27,08%), a
u prošloj godini se smanjio na 222,28 mil. USD (45,16%) (Izvor Regionalna Privredna Komora).
Srpski deficit se, između ostalog, smanjuje i kao rezultat primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom (od 1.septembra 2010.) , tako da je za prvih šest meseci tekude godine iznosio 99,63 mil.USD (što je rekordna stopa od 51,7%).
U prvom polugodištu 2012. godine dominantni izvozni proizvodi na tursko tržište bili su nafta i naftni
derivati (29,16%); mineralne rude i otpaci metala (24,51%); gvoždje i čelik (10,92%); proizvodi od
kaučuka (4,45%) i hartija, karton i proizvodi od celuloze (3,26%) (Izvor Regionalna Privredna Komora).
127
U prvih šest meseci tekude godine, dominantni uvozni prozvodi iz Turske bili su: predivo, tkanine i
tekstilni proizvodi (19,51%); drumska vozila (8,80%); povrde i vode (7,91%); električne mašine, aparati i
uredjaji (7,83%) i odeda (5,75%)(Izvor Regionalna Privredna Komora).
Najvedi izvoznici iz Srbije u Tursku su: NIS a.d. iz Novog Sada, Ce-Za-R d.o.o. iz Beograda, Reukema Metali d.o.o. iz Pančeva, Železara Smederevo, Tigar Gume d.o.o. iz Pirota, HIP Petrohemija iz Pančeva, RTB Invest d.o.o. iz Bora, AD Umka iz Umke, Cooper Tire & Rubber Company Serbia d.o.o. iz Kruševca i Galenika a.d. iz Beograda. Njihov izvoz činio je 79,65% ukupnog izvoza Srbije u Tursku tokom posmatranog perioda. Najvedi uvoznici u Srbiju iz Turske su: Tigar Gume d.o.o. iz Pirota, ERG d.o.o. iz Šimanovaca, Renault Nissan Srbija d.o.o. iz Beograda, Philip Morris d.o.o. iz Beograda, S&SAX d.o.o. iz Beograda, Delhaize Serbia, Leoni Wiring Systems Southeast d.o.o. iz Beograda, Sejari d.o.o. iz Beograda, S&S Electronika d.o.o. iz Beograda i Galenika a.d. iz Beograda. Njihov uvoz činio je 16,713% ukupnog uvoza Srbije iz Turske u prvom polugodištu tekude godine. Ukupna ulaganja Turske u Srbiji do danas kredu se oko 95 miliona evra, što je daleko ispod mogudnosti turske privrede, imajudi u vidu obim turskih ulaganja u drugim zemljama regiona (u Rumuniji 9,5 mlrd. USD, Bugarskoj 4,5 mlrd. USD, itd.). Jedno od značajnijih ulaganja je bila kupovina Pančevačke, kao i Pivare Zaječar od strane kompanije Efes. Juna 2008. godine holandska kompanija Hajneken je otkupila 72% udela u vlasništvu Efesa. Oktobra 2008. je zatvorena Pančevačka pivara. Pivara Zaječar posluje pod imenom Hajneken Srbija. U cilju privlačenja turskih investicija u Republiku Srbiju, oktobra 2009. godine zaključen je Sporazum o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata, koji predstavlja osnov za angažovanje turskih preduzeda na izgradnji infrastrukturnih objekata od strateškog značaja za našu zemlju, a čija bi realizacija bila finansirana kreditima pod povoljnim uslovima. Prioritetni projekat po ovom Sporazumu je izgradnja i rekonstrukcija deonica magistralnih puteva (Novi Pazar – Sjenica/Aljinovide i Novi Pazar - Tutin).
128
Takođe, u skladu sa odredbama navedenog Sporazuma, sa tri značajne turske kompanije potpisana su tri Memoranduma o razumevanju vezana za projekat izgradnje tri deonice autoputa Beograd-Boljare (tzv. Koridor XI), čija se vrednost procenjuje na 690 mil. evra. Od ostalih investicionih projekata u oblasti infrastrukture, interesantna je izgradnja aerodroma u Sandžaku, izgradnja industrijskog parka na Pešterskoj visoravni, kao i izgradnja stambenih objekata. Turska je i donirala 10 mil. evra za 32 mil.evra vredan projekat osposobljavanja vojnog aerodroma „Lađevci“ u Kraljevu za obavljanje civilnog saobradaja. U Leskovac je došla turska firma „Taner jeans“ iz Istanbula, koja je za oko 2,8 mil. evra zakupila deo „Leteks“-a i preko Nacionalne službe za zapošljavanje odabrala 85 radnika koje de sukcesivno uposliti. Turci su od gradske uprave zatražili pet hektara za proširenje, kako bi izgradili novu fabriku. Predstavnici turske kompanije "Boral aluminium", nacionalne agencije SIEPA i opštine Doljevac potpisali su januara 2012.g. memorandum o izgradnji fabrike za proizvodnju aluminijumskih profila, vrata i kamionskih prikolica u kojoj bi u avgustu o.g. trebalo da bude zaposleno više od 300 radnika. Prema ovom dokumentu, turska porodnična kompanija uložide više od 50 mil. evra, dok de iznos državne subvencije biti oko 10 mil. evra.
6.5.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija - stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri
oj interes u ICT sektoru i počela sa neophodnim pripremama kako bi spremno dočekala vreme pokazatelji ovih napora su nove inicijative i R&D Zakon za investitore.
Što se tiče razvoja ovog segmenta,Tursku odlikuju nekoliko velikih kompetitivnih prednosti:
Od septembra 2011. god., broj korisnika interneta je premašio 50 miliona evra, dok broj širokopojasnih pretplatnika je porastao oko 13 miliona evra, a broj mobilni pretplatnika dostigao 65 miliona.
Tursko ICT tržište eksponencijalno porastlo je za 14% između 2002. i 2010.god., i dostiglo 30 milijardi dolara u 2011.god..
28 od 500 ICT kompanija u EMEA regionu bili su turske kompanije u 2010.god.
Turska ambiciozna vizija 2023, za proslavu stogodišnjice osnivanja Republike predviđa nekoliko grandioznih ciljeva za ICT sektor u Turskoj. Ovi ciljevi uključuju:
129
dostizanje 30 miliona pretplatnika širokopojasnog interneta
dostizanje 8% BDP-a,
ulazak u prvih 10 zemalja u e- transformaciji
pružanje svih javnih usluga elektronskim putem do 2019.god.
80% stanovnika računarski pismeno
Ukoliko posmatramo tržište ICT-a i njegovu kapitalizaciju od 30milijardi $, odnos ide 2:1 u korist telekomunikacija naspram informacionih tehnologija. Predpostavke idu da de tržište i dalje rasti po prosečnoj stopi od 6,5% a da de na njemu, što se turskih kompanija tiče, dominirati Vestel (planira da ima značajnije učešde na Evropskom tržištu laptopova), Beko Elektronik, Casper, Escort u domenu proizvodnje hardvera. Turska softverska industrija ima dinamičan i brz razvoj. Softverska industrija je ostvarila značajne rezultate, pre svega činjenicom da imaju dostupan veliki broj visoko kvalifikovanih inženjera i softver inžinjera koji
2001.god.
ovakvog vida rada i potražnja za mestom u zoni je velika, naročito što vlada subvencioniše ovakav vid rada u ovakvim specijalizovanim zonama. Turska je takođe veliki konzument usluga softverskog inžinjeringa i za njene potrebe se prave najsavremenija rešenja koja prate korišde cutting-edge tehnologija. Pored toga, R&D Zakon za investitore koji je donela vlada, u mnogome podiže konkurentsku prednost Turske u odnosu na ostale države. Najbitniji delovi zakona:
Podrška se dobija bez ikakve diskriminacije prema domadim i stranim investitorima do 2024.
godine
Uslov da se koriste sredstva je da se zaposli minimum 50 istraživača
100% povradaj novca utrošenog na R&D
80% doprinosa na plate istraživača i 100% doprinosa na plate istraživača postdoktoranata je mogude izuzeti od poreza
Polovina osiguranja za zaposlene plada država na period od 5 godina
U firmama koje zapošljavaju više od 500 istraživača, svi pripremni troškovi projekata na kojima se ostvaruje međunarodna saradnja i polovina ostalih ukupnih troškova u realizaciji projekta, snosi država
Turska je postala vodeda zemlja po proizvodnji kudnih aparata. Sektor bele tehnike obezbeđuje 2 miliona radnih mesta u Turskoj sa proizvodnim kapacitetima od 25 miliona jedinica godišnje, po čemu je u Evropi odmah iza Italije. Izvoz donosi oko 10 milijardi dolara prihoda i iznosi preko 12 miliona jedinica. Glavna tržišta za izvoz su Engleska, Francuska, Nemačka i Italija. Sektor elektronskih uređaja je takođe porastao na više od 10 milijardi dolara u 2011 godini. Ipak i sa ovako impresivnim brojkama, Turska i dalje beleži vedi uvoz nego izvoz ovih proizvoda i to u odnosu 1:3. Poboljšanje se očekuje na domadem tržištu koje ima stabilan rast koga prati porast stanovništva i njegova povedana kupovna mod. Očekivano povedanje za električne uređaje na nivou od 10%, dok se najvedi rast očekuje od audio-video opreme sa 12%.
130
Glavni proizvođači bele tehnike u Turskoj su Arcelik, Vestel Beyaz Esya, BSH Ev Aletleri, Indesit i Kumtel i smešteni su uglavnom u oblastima Marmara, Egejska i Centralna Anadolija. Casper Bilgisayar, Philips i Vestel Elektronik su najvedi proizvođači kudnih električnih aparata u Turskoj. Republika Turska je godinama izuzetno aktivna u oblasti optoelektronike, najviše u oblasti namenskih
tehnologija, posebno kao tržište koje permanentno raste i puno finansira u razvoj ove oblasti. Projekti su
često na državnom nivou koje odvaja prilične investicije za brži razvoj. Vede firme su Asselsan, TransVaro
i dr.
6.5.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse Kada je reč o investicijama sa srpske strane u Turskoj, preduzede BOMEX HOLDING Beograd realizovalo je u protekle dve godine značajna ulaganja. Naime, u martu 2008.god. BOMEX je preko svoje derke kompanije BOMEX EXPORT IMPORT Skoplje/Makedonija, od austrijske kompanije STIROMAG, kupio fabriku za proizvodnju magnezitnog kaustika u mestu Tavšanli, na oko 300 km od Istanbula i 120 km od grada Burse, u severozapadnom delu Turske. Ovaj region je jedan od najvedih rudnih potencijala magnezitne rude u Evropi. Kako je BOMEX HOLDING vlasnik fabrike za proizvodnju vatrostalnog materijala u Penčevu, na ovaj način obezbeđena je sirovinska baza za proizvodnju u BOMEX-ovim fabrikama u Turskoj i Makedoniji. Uz ovu fabriku BOMEX je postao i značajan koncesionar na ovom lokalitetu na površini vedoj od 22.000 ha. Tokom 2008. i 2009.godine BOMEX je uložio sredstva u obimu preko 10 miliona evra u izgradnju fabrike i istraživanje rudnih rezervi.
6.5.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese Ambasada Republike Srbije Paris Caddesi 47, P.K.28 Ka Vaklidere, Ankara Tel: 312/426 02 36 Faks: 312/427 83 45 E-mail: [email protected] Dušan Spasojevid, ambasador Željko Gajid, savetnik za ekonomska i pol.pitanja Generalni konzulat Republike Srbije Vali Konagi Caddesi 96 A – Nisantas 23 Temmuz Sokak No.8 esentepe, 802 25 Sisli, Istanbul Tel: 212/213 76 86 Faks: 212/213 54 03 E-mail: [email protected] Miroslav Prcovid, generalni konzul Filip Šanovid, konzul-ekonomski savetnik
131
Ambasada Republike Turske Krunska 1, Beograd Tel: 011/333 24 00 i 333 24 26 Faks: 011/333 24 33 Ali Riza Colak, ambasador Ekonomska kancelarija ambasade Turske Maglajska 8/3 , Beograd Tel: 011/ 3676221 Faks: 011/ 3676219 A.Nejla Kirkin, savetnik za ek. pitanja Korisni linkovi:
www.dtm.gov.tr
www.turkstat.gov.tr
www.ypdestek.gov.tr
www.igeme.org.tr
www.investinturkey.gov.tr Privredni adresari Turske:
www.agoraturkey.com
www.turksanayu.co.org
www.turkindex.com Sajmovi:
MAKTEK eurasia 2012 - Međunarodni sajam mašina, mašina za obradu metala, tehnologije
sečenja, bušenja i zavarivanja, kontrole kvaliteta i opreme za
testiranje (www.maktekeurasia.com). Zastupljeni industrijski sektori i proizvodi su: CNC i
konvencionalne mašine za obradu metala; mašine alatke; alati za obradu rezanjem; CAD/CAM
tehnologije; oprema za merenje i kontrolu kvaliteta; tehnika zavarivanja; oprema za termičku
obradu i sistemi za hladjenje i podmazivanje
Cilj posete reprezentativnim sajamskim manifestacijama u Turskoj jeste uvid u nova tehničko -
tehnološka rešenja i inovacije, informacije o tehnologijama koje de se razvijati i prilika za uspostavljanje
kontakta i saradnje sa novim partnerima. Regionalna Privredna Komora Srbije je u mogudnosti da
obezbedi pojedinačne sastanke sa željenim izlagačima na sajmu, prema katalozima izlagača na
navedenim portalima. Kontakt osobe u PKS su Danica Milovanovid (tel: 011/3300 929) i Mirko
Milovanovid (tel. 011 3300 900/lok.182).
132
6.6 Republika Kazakhstan Kazakhstan je srednjoazijska zemlja koja se danas smatra jednom od tigrova u regionu. Kazakhstan se graniči sa (u smeru kazaljke na satu) Ruskom federacijom, Kinom, Kirgistanom, Uzbekistanom i Turkmenistanom. Izlazi na obale Aralskog jezera i Kaspijskog mora. Po površini je deveta zemlja na svetu (2.727.300 kvadratnih kilometara). Glavni grad bio je Alma-Ata, a sada je Astana. Kazakhstan ima dvadesetak aerodroma od koga su najvažniji onaj u Alma-Ati (novo ime je Almaty) i onaj u glavnom gradu Astani. Astana je povezana aero linijama sa velikim brojem gradova među kojima: Frankfurt, St. Peterburg, Kijev, Abu Dabi, Peking, Moskva, Antalija, Beč i sl.
Biznis sa Kazakhstanom je uglavnom fokusiran ka nafti i gasu koji su doprineli brzom ekonomskom razvoju zemlje. U novije vreme Kazakhstan se , međutim, razvija u jedno od vodedih tržišta Centralne Azije i pozicionira se kao tranzitni put između Kine i Evrope. Sada se aktivno traže putevi da se na osnovu postojedeg mineralnog bogatstva ekonomija učini što raznovrsnijom. Ovi napori zajedno sa rastom srednje klase omogudavaju trgovinske i investicione veze sa onima koji traže mogudnosti za novi biznis. Kao i druge bivše sovjetske republike i Kazakhstan još uvek pokušava da razvije transparentnu i efikasnu poslovnu kulturu koja je primamljiva za strane investiture. Vlasti u Kazakhstanu prepoznaju potrebu za ekonomskim reformama, ali se često dešava da se novi zakoni i uredbe koji bi trebalo da poboljšaju poslovanje primenjuju neadekvatno na lokalnom nivou. Strani investitori ali i lokalni poslovni ljudi se žale da se često oseda da se posao radi kao u stara sovjetska vremena.
133
Najnoviji izveštaj Heritage Foundation’s Index of Economic Freedom je svrstao Kazakhstan kao “umereno slobodnu” i rangirao je na 65-om mesto ud 179 zemalja, znatno iznad Rusije i Kine. U 2012. god. Kazakhstan je pokazao jedan od 20 Indeksa najvedih rasta, najvedim delom zahvaljujudi navodnog povedanja prava vlasništva, smanjenja korupcije i kontrole javne potrošnje. I pored svega, međutim, mesto Kazakhstana na svetskoj rang-listi velikih ekonomija se spušta naniže. 2006. godine je bila na 56-om mestu, dok je u 2011. god. na 72. Na World Bank’s Ease of Doing Business Report za 2012. god. , Kazakhstan se popeo na 47. mesto od 183 zemalja (skok od 11 mesta u odnosu na 2011. god.). Zahtevi ovog rastudeg tržišta idu znatno iznad dveju osnovnih grana o kojima je bilo reči. Kazakhstansko je strateško opredelenje da postane moderno društvo sa raznovrsnom ekonomijom sa proizvodima kod kojih je velika ugrađena vrednost i koji se svrstavaju među high-tech. Smatra se da je zemlja prepoznala potrebu za stranim ekspertima koji bi pomogli ostvarivanje ovih ciljeva. U tom cilju potpisani su ugovori sa Nemačkom i Kinom. Od posebnog je interesa činjenica da se očekuje značajan napredak i investicije u zdravstvo i ekologiju kako bi se dostigli svetski standardi. Smatra se da de firme koje sada uhvate korak sa ovim potrebama Kazakhstana imati veliku korist na duge staze.
134
6.6.1 Makroekonomski pokazatelji Tabela 6.6.1.1 Pregled kazakstanske ekonomije i predviđanje (Bisiness Monitor International)
God. 2010. Stanje
God. 2011. Procena
God. 2012. Predviđanje
God. 2013. Predviđanje
Broj stanovnika (milioni) 16,0 16,2 16,4 16,6
Nominalni BDP (Milijarde KZT) Valuta je Tenge
21.647,7 24716,3 27668,5 31593,5
DP po glavi stanovnika (USD) 9.165,00 10.399,00 11.451,00 13.052,00
Realna promena BDP iz godine u godinu (%)
7 7,5 5,8 7
Indeks rasta industrijske proizvodnje od godine na godinu (%)
9,7 2,2 2,3 5,2
Budžetski deficit u % od BDP 1,5 0,6 -0,5 -0,5
Rast potrošačkih cena iz godine u godinu (%)
7,8 7,4 6,6 7,3
Kurs tenge prema dolaru (KZT/USD) 147,37 148,49 167,00 146,00
Kurs tenge prema evru (KZT/EUR) 194,96 194,66 196,98 182,50
Uvoz robe (Milijarde USD) 32,0 42,1 46,4 52,5
Izvoz robe (Milijarde USD) 60,8 88,9 96,0 108,5
Suficit u robnoj razmeni (Milijarde USD) 28,9 46,8 49,6 56,00
Devizne rezerve (bez zlata) (milijarde USD)
25,2 25,2 30,2 36,2
Ukupni spoljni dug u % od BDP 81,2 77,4 77,6 75,7
Prema Kazakhstanskim izvorima antikrizne mere koje je zemlja donela, dovele su do značajnog rasta ekonomskih pokazatelja na početku 2010. god. Tako industrijska proizvodnja raste sa 11,0 %, međunarodna razmena sa 40,1%, proizvodnja sirove nafte sa 5,9 %, proizvodnja prirodnog gasa sa 5,1 %, proizvodnja uglja sa 6,0 %, proizvodnja gvožđa sa 25,0%, procesna industrija sa 19,4 %, poljoprivreda sa 1,3 %, Rudarstvo sa 5,8%, izvoz sa 72,2%, prevoz putnika sa 10,8 %, komunikacione usluge sa 4,9 %, cene na malo sa 13,3%, cene na veliko 13,5%, građevinarstvo sa 0,1%. Kazakhstan ima oko 3% od svetskih rudnih rezervi i prirodnih potencijala što čini oko $300.000,00 po glavi stanovnika (dva puta više nego Rusija, a više i nego Australija). Rezerve nafte Kazakhstana po glavi stanovnika su pet puta vede nego rezerve Rusije, a vede su nego rezerve Irana.
135
Tabela 6.6.1.2 Robna razmena sa svetom- ključni sektori uvoza (ključni sektori za 2011.god), Izvor: Trade
Map, www.trademap.org
Sektor Uvoz (USD hiljade)
2009 2010 2011
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd
5,428,579 4,102,866 4,241,406
Električna, elektronska oprema
2,299,991 2,266,256 2,714,843
Odeda, tekstilni trikotažni proizvodi, štrikani i heklani proizvodi
42,243 2,352,969 2,016,630
Vozila, osim železničkih i tramvaja
1,553,324 1,393,835 1,845,212
Obuda, čarape i slični proizvodi
38,232 1,070,666 1,207,036
Proizvodi od gvožđa i čelika
4,569,698 1,396,086 1,124,176
Vazduhoplovi, kosmičke letelice i delovi za iste
297,189 243,272 876,706
Plastika i proizvodi od plastike
780,737 944,278 866,082
Napomena- podaci obojeni žutom bojom su procene. Za Kazakstan su tebela za izvoz i uvoz razdvojene jer postoje odstupanja u sektorima uvoza/izvoza.
136
Tabela 6.6.1.3 Robna razmena sa svetom- ključni sektori izvoza (ključni sektori za 2011.god), Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Sektor Izvoz (USD hiljade)
2009 2010 2011
Mineralna goriva, ulja, destilovani proizvodi, itd
30,027,170 32,058,090 46,353,199
Bakar i proizvodi od bakra
1,550,819 2,488,859 2,875,694
Neorganske hemikalije, jedinjenja plemenitih metala, izotopi
2,141,535 2,291,001 2,610,950
Gvožđe i čelik 2,970,066 2,788,721 2,282,809
Rude, šljaka i pepeo
1,731,279 2,501,119 1,546,377
Biseri, drago
kamenje, metali,
kovani novac, itd
947,613 351,441 717,425
Cink i proizvodi od cinka
400,538 598,888 558,118
Žitarice 676,255 791,769 532,931
Napomena- podaci obojeni žutom bojom su procene. Za Kazakstan su tebela za izvoz i uvoz razdvojene jer postoje odstupanja u sektorima uvoza/izvoza.
137
Tabela 6.6.1.4 Zemlje glavni partneri u 2009.god (zadnji izveštaj International Trade Centre) za izvoz proizvoda
Zemlja Izvoz USD hiljade
Italija 6,686,756
Kina 5,888,593
Rusija 3,546,967
Francuska 3,381,509
Švajcarska 2,668,219
Holandija 2,222,452
Kanada 1,385,352
Ukraina 1,289,161
Iran 1,279,004
Velika Britanija 1,235,083
Austrija 1,196,890
Tabela 6.6.1.5 Zemlje glavni partneri u 2009.god (zadnji izveštaj International Trade Centre) za uvoz proizvoda
Zemlja Uvoz USD hiljade
Rusija 8,896,565
Kina 3,569,528
Ukraina 2,131,553
Nemačka 2,041,859
Italija 1,915,960
USA 1,393,607
Velika Britanija 702,309
Japan 635,111
Turska 570,875
Francuska 460,408
Poljska 421,581
138
Tabela 6.6.1.6 Trgovina sa zemljama Balkana 2009.god. (zadnji izveštaj International Trade Centre)
Zemlja
Izvoz iz Kazakhstana USD
hiljade 2009.god.
Uvoz u Kazakhstan USD hiljade 2009.god.
Hrvatska 108,952 11,581
Srbija 1,020 17,220
BIH 1 182
Makedonija 0 601
Albanija 0 44
Crna Gora 13 0
Tabela 6.6.1.7 Izvoz Kazakhstana u Srbiju - ključni sektori (zadnji izveštaj International Trade Centre za 2009.god)
Izvoz iz Kazakhstana USD hiljade
Mineralna goriva, ulja, destilovani proizvodi, itd 600
Proizvodi od kože životinjskog porekla, pojasevi i proizvodi za putovanja
1
Kape i slični proizvodi 1
Kamen, gips, cement, azbest i slično 1
Vozila, osim železničkih i tramvaja 305
Alati, oruđe, pribir za jelo i ostalo od prostih metala
14
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 96
Optički, fotografski, tehnički, medicinski, itd aparati
1
Tabela 6.6.1.8 Uvoz Kazakhstana iz Srbije – ključni sektori (zadnji izveštaj International Trade Centre za 2009.god)
Uvoz u Kazakhstan USD hiljade
Mlečni proizvodi, jaja, med, jestivi životinjski proizvodi
377
Električna, elektronska oprema 1131
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd 5278
Knjige, novine, magazini, slike 3773
Aluminijum i proizvodi od aluminijuma 1569
Nameštaj, rasveta, znakovi, montažne zgrade 1482
Guma i proizvodi od gume 224
Drvo i proizvodi od drva, drveni ugalj 1217
139
PESTLE analiza Kazakhstana POLITIČKI FAKTORI
Kazakhstan je republika sa predsdničkim sistemom upravljanja. Za ovu zemlju se ne bi moglo redi da je prava demokratija ved određeni vid prosvedene diktature. Razlog za to je što zemlju od njenog osamostaljivanja pa do danas vodi Nursultan Nazarbajev koji je nekoliko puta menjao zakonske forme da bi sebi i svojoj oligarhiji obezbedio osnovu za ostanak na vlasti. Sama država Kazakhstan je deveta po veličini država na svetu koja svojom površinom premašuje površinu Zapadne Evrope. S druge strane ovo je najveda zemlja koja nema direktan izlaz na more. Od sticanja nezavisnosti Kazakhstan se trudio da vodi izbalansiranu međunarodnu politiku, dok je sa druge strane težio razvoju svojih ekonomskih potencijala, naročito svoje hemijske i naftne industrije. U smislu spoljne politike, država je postala članica UN-a, Evro-Atlanskog saveta, Zajednice Nezavisnih Država kao i Šangajske Organizacije za saradnju. Zbog svog turkijskog nasleđa, Kazakhstan je veoma aktivan u Savetu zemalja turkofonskog govornog područja kao i TÜRKSOY zajednici.
EKONOMSKI FAKTORI
Prema godišnjim podacima Svetske Banke i eksperata, preko 80 % direktnih investicija u Centralnoj Aziji su uložene u Kazakhstan . Kazakhstan se nalazi među 20 zemalja najprivlačnijih za strane investitore . Od 1993. do 2010. godine SDI ( strane direktne investicije ) u Kazakhstanu su dostigle iznos od 128,45 milijardi USD. U 2010.g. SDI su dostigle iznos 20 mlrd USD. Samo u periodu 2001- 2003.g . svake godine je investirano po 4-4,5 mlrd. Stranih direktnih investicija, a 2004. god. - 8,4 mlrd. USD. Danas je očigledno interesovanje stranih investitora ka tržištu Kazakhstana, npr
- - 7070. Godine 2000. predstavnici Kazakhstana , Rusije , Belorusije, Kirgistana i Tadžikistana osnovali su Evroazijsku ekonomsku zajednicu da bi ponovo pokrenuli energiju na usklađivanju trgovinskih carina i stvaranje zone slobodne trgovine u okviru carinske unije. Od sticanja nezavisnosti 1991. god., Kazakhstan je sprovodio ono što je poznato kao "multivektornu spoljnu politiku" (Kazakhs
Zapadom u celini. Ova politika je dala rezultate u sektoru nafte i gasa, gde su kompanije iz SAD, Rusije, Kine i Evrope prisutni u svim važnijim oblastima, kao i na svaki drugi način u samom izvozu nafte iz Kazakhstana (naftovodi). Kazakhstan takođe brzo razvija političke i ekonomske veze sa Turskom. Kazakhstan je formirao carinsku uniju sa Rusijom i zajednički ekonomski prostor.
SOCIJALNI FAKTORI
Kazakhstan je etnički i konfesionalno raznolika država. Tu svoju raznolikost duguje masovnim deportacijama koje su se dogodile tokom Staljinove vladavine kada se u Kazakhstanu napravila prava mešavina naroda. Kazaci kao autohtoni narod Kazakhstana su tek krajem 0-tih godina prošlog veka postali relativna vedina u svojoj državi, a danas čine oko 60% stanovništva. Drugi po brojnosti i značaju
140
su Rusi sa oko 30% zastupljenosti, a pored njih ima i puno Ukrainaca, Uzbeka, Tatara i drugih. Do osamostaljenja Kazakhstana u njemu je živelo oko milion Nemaca koji su sa Urala tu proterani od strane Staljina. Danas je njihov broj u mnogome smanjen jer je vedina otišla za Nemačku. Po veroispovesti, Kazakhstan ima dve dominantne religije, Islam (oko 60% stanovništva) i Hrišdanstvo sa oko 30% stanovništva. Kazački jezik je zvanični jezik ali se Ruski i dalje koristi u zvaničnoj korespondenciji i naročito među poslovnim ljudima. Nursultan Nazarbajev je u želji da obezbedi Kazakhstanu neometan progres, od samog osamostaljenja radio na tome da se talenti zadrže u zemlji bez obzira na njihov etnicitet, čak i da se jako liberalizuje davanje državljanstava za potrebne kadrove u razvoju zemlje. Takav princip rada je kazakhstanu doneo nadimak "Stepski Singapur".
TEHNOLOŠKI FAKTORI
Tehnološki razvoj Kazakhstana u domenu industrijskog razvoja je pre svega usmeren na industrije ekslopatacije nafte i gasa, hemijske industrije i bankarstva koje od početka XXI veka hvata veliki zamah. Pored pobrojanog, Kazakhstan kao veliki poljoprivredni proizvođač razvija sisteme navodnjavanja i uzgajanja industrijskog bilja sa željom da zadrži konkuretnu poziciju na svetkom tržištu koju ima sada. Kazakhstan se odlučio da ulaže znatna sredstva u obrazovanje i na taj način u dogledno vreme podigne konkurentnost svoje privrede. Ministarstvo obrazovanja Kazakhstana dodeljuje godišnje 5000 Bolashak stipendija koje pokrivaju kompletan boravak i studiranje na najprestižnijim svetskim univerzitetima, sa obavezom povratka i rada u Kazakhstanu u periodu od minimum 5 godina po završetku studija. Njihovi stipendisti su do sada završavali studije na Oksfordu, Harvardu, Kembridžu, Univerzitetu u Torontu, MIT-u, Tehničkom univerzitetu u Minhenu, Imperijalnom koledžu u Londonu, Univerzitetu u Tokiju i dr. Van ovoga za Kazakhstan bi se moglo redi da odvaja jako skromna sredstva spram svoh BDP-a za R&D i to u iznosu od 0,23% na godišnjem nivou.
PRAVNI OKVIR
Postoje određene ekonomske barijere u Kazakhstanu koje otežavaju poslovanja i otvaranje biznisa u Kazakhstanu:
1) Investiciona sloboda 2) Sloboda Imovine 3) Sloboda od korupcije
S druge strane,država se trudi da tu situaciju popravi. Zakonom «O unošenju izmena i dopuna u poreska zakonodavna akta Republike Kazak
poreskim režimima), podizanja konkurentnosti određenih sektora privrede, rešavanja određenih administrativnih pitanja, koji su prepreka slobodnom razvoju privatnog preduzetništva:
- Snižavanje stope PDV - Uvođenje fiksne stope poreza na dohodak građana na nivou 10 procenata za sva fizička lica - Snižavanje poreza za građane u proseku za 30 procenata
141
-
- se bave preradom poljoprivrednih sirovina - Uvođenje oslobađanja sredstava, koja
- od PDV - Ukidanje dvostrukog oporezivanja dividendi - Ukidanje propisa, koja ograničavaju iznos dobrovoljnih penzionih doprinosa, koji se odbijaju pri određivanju sume poreza na dobit građana -
građana
ŽIVOTNA SREDINA Usled ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje za vreme SSSR, Kazakhstan danas ima jako puno problema u saniranju posledica takvog planskog načina vođenja poljoprivrede. Pored ovoga, zagađenje vazduha je prisutno u Almatiju, kao i jako zagađenje zemlje i vazduha na mestima gde se nalaze velika petrohemijska postojenja i gde se vrši ekstenzivno vađenje nafte i gasa. Korišdenjem savremenih tehnologija uvezen od strane velikih svetskih korporacija koje su dobile koncesije za ekploataciju, štetni uticaju ovih procesa se umanjuju. Kazakhstan ima procenjenu godišnju emisiju CO2 od 236,954 metričkih tona, što čini oko 0,8% ukupne svetske količine ispuštenog CO2.
6.6.2. Odnos sa Srbijom Srbija i Kazakhstan su potpisale u Astani Protokol o saradnji ministarstava spoljnih poslova dveju zemalja, Sporazum o ukidanju viza, Sporazum o slobodnoj trgovini i Sporazum o zaštiti investicija. Državljanima Republike Srbije za boravak do 30. dana nije potrebna viza. Kazakhstan je u carinskoj uniji sa Ruskom federacijom i privilegije koje Srbija ima na tom tržištu su jednake. Postoji sporazum o carinjenju i uputstvo Carine kako treba da se dokazuje da je roba 51% srpska: http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/PrimenaSporazumaKazahstan.pdf Osnovne karakteristike privredne saradnje Srbije i Kazakhstana su:
mali obim robne razmene, s obzirom na potencijale, sa konstantnim deficitom na srpskoj strani uska struktura roba u međusobnoj razmeni dominacija kupoprodajnih odnosa u robnoj razmeni bez učešda dugoročnih, viših i proizvodnih
oblika saradnje
142
nerazvijena finansijska i međubankarska saradnja nedovoljno razvijena predstavnička mreža srpskih preduzeda u Kazakhstanu, slabo međusobno učešde na sajamskim manifestacijama
Izvor Regionalna Privredna Komora Rezultati trgovinske razmene u 2011.g., beleže značajan rast izvoza od 115%, nominalno deset miliona 150 hiljada USD /planovi i crteži (25,5% ukupnog izvoza), telekomunikacioni provodnici, propan, el.trafoi, nameštaj, konstrukcije i delovi od aluminujima/, i značajan rast uvoza - nominalno 113,289 mln USD, pre svega energenata i sirovina – prirodnog gasa /61% ukupnog uvoza/, propana /18 % ukupnog uvoza/, sirovi cink, đubriva. U posmatranom periodu realizovana je ukupna robna razmena u visini od 123,439 miliona USD, što predstavlja rast od 350%. Pokrivenost uvoza izvozom je manje od 10%. Rezultati trgovinske razmene u prvoj polovini 2012.g. beleže značajan rast uvoza i to pre svega prirodnog gasa, koji čini 81,4% odsto ukupnog uvoza.
Izvor Regionalna Privredna Komora
143
Ukupna trgovinska razmena u prvoj polovini 2012.g u posmatranom periodu iznosila je 157 miliona 829 hiljada USD. Izvoz takodje beleži rast i iznosi 6,5 miliona USD. Najvedi izvoznici su Energoprojekt Beograd, Tarkett Bačka Palanka, Lemic Grupa Zemun, Prima produkt Subotica a uvoznici RST Korporacija Beograd.
Izvor Regionalna Privredna Komora
Izvor Regionalna Privredna Komora Kazakhstan je, prema procenama iz prethodnih kontakata, zainteresovan za uvoz mašina i opreme iz Srbije (alatne, putno-građevinske, privredna vozila, poljoprivredna mehanizacija, vagoni i dr.) tržište Kazakhstana ima potrebu za uvozom kablova, akumulatora i drugih proizvoda iz oblasti elektro-materijala (Izvor Regionalna Privredna Komora).
144
6.6.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri
ICT sektoru u Kazakhstanu beleži stabilan rast koji je delimično poremeden svetkom ekonomskom krizom ponovo uzeo maha u 2011 godini. Telekomunikacije predstavljaju vodedi sektor u ovom segmentu i 2011. je dostigao vrednost oko 3 milijardi evra, sa prosečnom stopom rasta od 8% u poslednjih 5 godina. Najvedi deo dolazi od strane korisnika usluga mobilne telefonije (preko 50%) i interneta (oko 10%). Najvedi korisnici ovih usluga su iz korporativnog sektora (preko 50%). Iako je rast tržišta katalizovan od strane mobilnih operatera potrebno je istadi da je tržište jako polarizovano i da dva glavna operatera kontrolišu 90% tržišta, dok svi ostali dele preostalih 10%. Što se interneta tiče on ima stabilan rast od oko 10% u poslednje 4 godine. Ukupna vrednost ovog segmenta tržišta je oko 300 miliona evra. Bitno je napomenuti da samo tržište prolazi kroz proces transformacije gde prihodi od internet usluga rastu kao i IP telefonije, dok se prihodi od pretplate smanjuju.
Sektor informacionih tehnologija u Republici Kazakhstan je jedna od grana nacionalne ekonomije koja se dinamično razvija. Gledano u brojkama, kriza je udarila jako na ovaj segment tržišta koji je u 2009.god. imao smanjenje od 8% u odnosu na predhodnu godinu a taj trend se nastavio u 2010-toj. Poboljšanje je došlo 2011. godine kada je kapitalizacija tržišta dostigla vrednost od oko 450 miliona evra. Struktura troškova je tipična za zemlje u razvoju, odnosno udeo troškova sa kompjuterskom opremom u suštin
Važno obeležje sektora je njena zavisnost od uvoza koji je posledica odsustva vlastite industrijske baze za mikroelektronske komponente. Kazak
sopstvenim brendom. Kazakhstanski proizvođači preovlađuju u segmentu personalnih računara (više od 70% od ukupnog iznosa prodatih računara u 2010. godini), ali u suštini zaostaju u serverima (manje od 14%) i laptopovima (0%). Bitno je napomenuti da je za razvoj ICT sektora u Kazakhstanu, predominantnu ulogu preuzela država koja je i najvedi klijent usluga kroz sistem obrazovanja i telekomunikacija. Država takođe želi da podstakne dalji razvoj i to na dva glavna načina:
Razvoj infrastructure za Alatau IT Park Free Economic Zone;
Davanje zemljišta za projekte izgradnje data-centara;
6.6.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse Najbolji primer ulaska na njihovo tržište ne dolazi iz domena naprednih tehnologija, ved iz građevinarstva gde su nekoliko firmi iz Srbije dobile projekte u Kazakhstanu. Najbolji primeri za to su Inter-kop iz Šapca koji je angažovan na izgradnji metro stanice "Moskva" u Almatiju (posao vredan 9 miliona evra), i kompanija Planum iz Beograda koja je angažovana na izgradnji 17Km autoputa između
145
Šimketa i Almatija koji treba da poveže Evropu i Kinu (posao je vredan 35 miliona $). Oba posla dobijena su na tenderima, gde su kompanije iz Srbije pobedile dajudi najbolje uslove za izvršenje poslova.
6.6.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese Ambasada Kazakhstana u Mađarskoj National Day: December 16 Chancery: Kapi utca 59 Ker. 1025 Budapest, Hungary Tel. (361)-2751300 (361)-2572092 E-mail:[email protected] H. E. Mr. Rashid IBRAYEV Ambassador Extraordinary and Plenipotentiary Ambasada Republike Srbije Sari Arka 6, Astana Republic of Kazakhstan Phone: +7 7172 99 00 27 Fax: +7 7172 99 00 26 E-mail: [email protected] Korisni linkovi:
Privredna komora Kazakhstana: www.ccikaz.kz
SME Development Fund ‘DAMU’ www.damu.kz
Development Bank of Kazakhstan www.kdb.kz
Investment Fund of Kazakhstan www.ifk.kz
National Innovation Fund www.nif.kz
Export credit Insurance Corporation ‘ KazExportGarant’ www.kecic.kz
National Export and Investment Agency ‘KAZNEX INVEST’ www.kaznex.kz
146
6.7 Republika Azerbejdžan Azerbejdžan je najveda država u regionu južnog Kavkaza. Državna teritorija se prostire na površini od 86.600 km². Na severu se graniči sa Rusijom, na severozapadu sa Gruzijom, na zapadu je Jermenija, na jugu Iran i na krajnjem severozapadu Nahičevana je međunarodna granica sa Turskom. Na istoku Azerbejdžan izlazi na obale Kaspijskog jezera. Vedi gradovi su Baku, koji je i glavni grad Azerbejdžana, zatim Gandža, Sumgajit, Mingačevir.
U sastavu Azerbejdžana nalazi se autonomna republika Nahčivan, kao i autonomna oblast Nagorno-Karabah naseljena pretežno jermenskim stanovništvom. Nagorno-Karabah se jednostrano otcepio od Azerbejdžana i danas postoji kao faktički nezavisna država, međutim, međunarodno nepriznata. Azerbejdžan se deli na 66 rejona, 12 gradova i 1 autonomnu republiku. Podela na rejone potiče iz vremena Azerbejdžanske SSR. Rejoni se dele na opštine, kojih ukupno ima 2698. Dva grada, Baku i Gandža, takođe su podeljeni na rejone. Deo teritorije Azerbejdžana je pod kontrolom nepriznate države Nagorno-Karabah.
147
6.7.1 Makroekonomski pokazatelji
Tabela 6.7.1.1 Makroekonomski pokazatelji - Izvor International Monetary Fund (April 2012.god.)
2010 2011 2012
predviđanje 2013
predviđanje
Broj stanovnika
(milioni)
9.049 9.122 9.195 9.268
BDP (US $ milijarde)
51.698 62.321 72.182 82.115
Stopa rasta BDP (%)
4.959 0.094 3.103 1.902
BDP po glavi stanovnika (US
$) 5,712.95 6,832.28 7,850.49 8,859.90
Stopa inflacije (%)
5.666 7.869 5.595 6.07
Kurs Azarbejdžansk
og manata prema dolaru
(AZN/$)
0.8027 0.7897 / /
Uvoz robe u % -0.953 46.505 9.238 2.2
Izvoz robe u % -1.833 -4.963 2.022 -3.239
Ukupni spoljni dug u % od
BDP 11.4 10.234 11.24 10.817
Stopa nezaposlenosti
(% u odnosu na ukupnu
radnu snagu)
6.048 6.048 6.048 6.048
148
Tabela 6.7.1.2 Robna razmena sa svetom- ključni sektori za uvoz (ključni sektori za 2011.god), Izvor:
Trade Map, www.trademap.org
Sektor Uvoz (USD hiljade)
2009 2010 2011
Mašine, nuklearni reaktori, kotlovi, itd
1,158,020 1,413,817 2,139,470
Vazduhoplovi,
kosmičke letelice
i delovi za iste
163,019 71,901 927,626
Električna,
elektronska
oprema
970,976 489,383 895,951
Proizvodi od gvožđa i čelika
393,863 560,203 755,898
Vozila, osim železničkih i tramvaja
570,635 612,441 695,155
Gvožđe i čelik 162,121 226,996 416,048
Žitarice 222,997 315,890 315,378
Plastika i proizvodi od plastike
128,749 179,465 292,259
Napomena- Za Azarbejdžan je tebela za izvoz i uvoz razdvojena jer postoje odstupanja u sektorima uvoza/izvoza.
149
Tabela 6.7.1.3 Robna razmena sa svetom- ključni sektori za izvoz (ključni sektori za 2011.god), Izvor:
Trade Map, www.trademap.org
Sektor Izvoz (USD hiljade)
2009 2010 2011
Mineralna goriva, ulja, destilovani proizvodi, itd
13,639,469 20,110,198 25,089,289
Šeder i proizvodi od šedera
102,715 146,452 199,185
Životinjske i biljne masti i ulja i slično
128,868 188,255 173,757
Vode za jelo, orasi, citrusno vode, dinje
142,242 112,484 152,965
Plastika i proizvodi od plastike
60,723 84,509 123,893
Proizvodi od gvožđa i čelika
83,364 35,193 109,822
Gvožđe i čelik 20,046 76,990 94,314
Povrde, krtole 50,039 42,345 78,307
Napomena- Za Azarbejdžan je tebela za izvoz i uvoz razdvojena jer postoje odstupanja u sektorima uvoza/izvoza.
150
Tabela 6.7.1.4 Zemlje glavni partneri u 2011.god za izvoz proizvoda , Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Izvoz USD hiljade
Italija 9,340,999
Francuska 4,036,653
USA 2,274,530
Rusija 1,187,357
Indonezija 913,153
Ukraina 909,326
Izrael 817,575
Belorusija 666,771
Malezija 663,990
Gruzija 535,309
Nemačka 523,364
Tabela 6.7.1.5 Zemlje glavni partneri u 2011.god za uvoz proizvoda , Izvor: Trade Map,
www.trademap.org
Zemlja Uvoz USD hiljade
Rusija 1,641,095
Turska 1,302,443
Nemačka 845,291
USA 630,504
Gvineja 628,250
Francuska 608,857
Ukraina 557,770
Velika Britanija 485,723
Italija 254,653
Kazakhstan 217,308
Koreja 203,819
151
Tabela 6.7.1.6 Trgovina sa zemljama Balkana 2011.god. Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Zemlja Izvoz iz
Azerbejdžana USD hiljade
Uvoz u Azerbejdžan USD
hiljade
Hrvatska 347,711 8,639
Srbija 15 2,758
BIH 0 396
Makedonija 0 48
Albanija 10 18
Crna Gora 4 0
Tabela 6.7.1.7 Izvoz Azerbejdžana u Srbiju - ključni sektori, Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Izvoz iz Azerbejdžana USD hiljade
Mineralna goriva, ulja, destilovani proizvodi, itd 14
Tabela 6.7.1.8 Uvoz Azerbejdžana iz Srbije – ključni sektori Izvor: Trade Map, www.trademap.org
Uvoz u Azerbejdžan USD hiljade
Farmaceutski proizvodi 1,798
Električna, elektronska oprema 562
Nameštaj, rasveta, znakovi, montažne zgrade 104
Plastika i proizvodi od plastike 67
Proizvodi od gvožđa i čelika 42
Drvo i proizvodi od drva, drveni ugalj 38
Razni proizvodi za ishranu 34
Knjige, novine, magazini, slike 26
152
PESTLE analiza Azerbejdžana POLITIČKI FAKTORI Republika Azerbejdžan je najveda država u regionu Zakavkazja. Nalazi se na kontaktu između jugozapadne Azije i istočne Evrope te se kao takva smatra evroazijskom zemljom. Graniči se sa Rusijom na severu, Gruzijom na severozapadu, Jermenijom na zapadu i Iranom na jugu. Na istoku Azerbejdžan izlazi na obale Kaspijskog jezera. Azerbejdžanu pripada i eksklava Nahičevan koja se graniči sa Jermenijom na severu i istoku, na jugu i zapadu sa Iranom, dok je na severozapadu kratka granica sa Turskom. Država ima diplomatske odnose sa 158 zemalja širom sveta i članica je u 38 međunarodnih organizacija. Jedan je i od osnivača organizacije GUAM i Organizacije za zabranu hemijskog naoružanja. U decembru 1991. bio je i među osnivačima Zajednice nezavisnih država. Azerbejdžan je i punopravni član u UN, OEBS, Savetu Evrope, NATO programu Partnerstvo za mir i Pokretu nesvrstanih. Ima status posmatrača u STO, a svoju kancelariju u zemlji ima i Evropska komisija EU. Magazin Newsweek je svrstao Azerbejdžan na 69. mesto na svom spisku kvaliteta života među svetskim državama. Prema podacima MMF-a, Azerbejdžan je jedna od najboljih zemalja za biznis i najbogatija država regiona južnog Kavkaza. Azerbejdžan ima jako negativnu sliku u odnosima sa organizacijama koje se bave ljudskim pravima. Prava homoseksualaca su jako ugrožena, dok je sama država i ako ima sve potrebne institucije često optuživana da je u stvari čista autokratija. To je delimično dokazano činjenicom da vladajuda Yeni partija ima svih 125 poslanika u parlamentu, da je sadašnji predsednik države Ilham Alijev sin predhodnog predsednika Hejdara Alijeva i da kao porodica vladaju od osamostaljenja države, dok je organizacija Freedom House progasila Azerbejdžan za "neslobodnu zemlju". EKONOMSKI FAKTORI BDP u 2011. iznosio je 63,66 mlrd USD , uz rast od 0,1% u poređenju sa 2010.g., što čini 7003,4 USD PerCapita. Obim industrijske proizvodnje snižen je za 5% i iznosi 43,92 mlrd USD. U strukturi BDP industrijska proizvodnja predstavlja 53,9%, 5,5% poljoprivredna, građevinarstvo 8,3%, 4,9socijalne i druge usluge 12%, trgovina i usluga 6,5%, informacije i veze 1,7%, porezi na proizvode i uvoz 6,0%. Industrijska proizvodnja je diversifikovana: vađenje ruda, energenata i minerala 77,9%, prerađivačka industrija 17,0 %, realizacija el.energije, gasa, pare 4,5%, 0,6% vodosnabdevanje.
g kapitala, što predstavlja 6,5100% inostranim kapitalom, od čega Turske kompanije čine 29,7%, Ruske 7,4%, Iranske 5,9%, Američke 5,7%, Nemačke 2,7%, i 1,6% kompanija je u vlasništvu kapitala poreklom iz Velike Britanije.
i iznose 272,2 mln USD ili 54,5% ukupnih investicija. Velika Britanija - 164,6 mln USD (60,5% svih investicija) uz rast od 90,4%. Investicije USD 35,8 mln USD ( rast 94,6%), Japan - 19,2 mln USD (rast od 2 puta), Norveška - 12,2 mln USD (rasta 2 puta), Koreja - 10,0 mln USD, Turska - 9,8 mln USD (rast 2 puta).
153
SOCIJALNI FAKTORI Zbog ogromnih prirodnih resursa, a kao posledica velikih društvenih promena nastalih raspadom SSSR-a, u Azerbejdžanu je došlo do velikog raslojavanja na manji procenat ekstremno bogatih ljudi, povezanih sa političkim establišmentom i ogromne vedine koja je živela u relativnom siromaštvu. Vremenom Azerbejdžanska vladajuda elita je počela da radi na jačanju srednje klase koja sada zauzima sve vedi deo populacije zemlje. Azeri pripadaju grupi turkijskih naroda i islamske su veroispovesti (šiitski islam). Azerski jezik kojim govori vedina stanovništva i koji je službeni jezik zemlje je član turkijske jezične skupine (najpoznatiji član ove skupine je turski jezik). Azerbejdžan je jedna od 6 nezavisnih turkijskih država i aktivni je članTurskog saveta i sveturske kulturne organizacije TÜRKSOY. Demokratska Republika Azerbejdžan koja je osnovana 1918. godine, a ved 1920. inkorporirana u sastav SSSR-a, je bila prva demokratska i sekularna republika u islamskom svetu. Takav sekularni pristup praktikovanju religije ostao je do današnjih dana. Azerbejdžan ima problema sa Nagorno Karabahom sa koga su u sukobu sa Jermenijom posle osamostaljenja proterani žitelji Azerske nacionalnosti koji sada imaju status interno raseljenih lica u Azerbejdžanu. TEHNOLOŠKI FAKTORI Azerbejdžan je do sada odvajao jako skroman iznos usmeren na R&D i to u iznosu od 0,26% za 2011. godinu. Međutim, u svojoj ambiciji da izvrši modernizaciju zemlje i reorganizaciju privrede da ne bi zavisila samo od eksploatacije prirodnihe resursa, vlada Azerbejdžana želi da u narednih nekoliko decenija procenat GDP-a od eksploatacije nafte bude izjednačen sa onim koje dolazi od istraživanja i razvoja. U ovom trenutku je zemlja napravila iskorak u domenu telekomunikacija. Problem sa kojim se suočavaju je da je Aztelekom (najvedi telekomunikacioni provajder u državnom vlasništvu) i donosilac odluka i regulator. Pored još uvek loše infrastrukture, ovo predstavlja najvedi izazov. Pored ovoga poslednjih godina je veliki broj azerbejdžanskih naučnika inspirisanih delom Elchin Khalilova dizajniralo stotine stanica za predviđanje zemljotresa. U svojoj želji za nezavisnim razvojem i za dobijanjem statusa zemlje koja se bavi svemirksim istraživanjima, Azerbejdžan je osnovao svoju Nacionalnu svemirsku agenciju. Prvi operativni zadatak je lansiranje sopstvenog satelita iz svemirskog centra u francuskoj Gijani na orbitalne pozicije 46 ° istok Satelit de svojim signalom pokriti Evropu i značajan deo azijskih zemalja i Afrike i omogudavade prenos TV i radio signala i internet. Očekuje se da se satelit lansira u januaru 2013 godine. PRAVNO OKRUŽENJE Pravni sistem Azerbejdžana je formiran po principu građanskog prava. Ustavni sud je najviša instanca koja štiti ustav zemlje. Viši sud je apelacioni sud, dok su okružni i opštinski sudovi procesni sudovi. Ustav iz 1995. obezbeđuje javnost suđenja u vedini slučajeva, predpostavku da osoba nije kriva dok se ne dokaže suprotno i pravo optuženog na advokata. Sve strane u procesu imaju pravo na žalbu na donesenu presudu. U praksi međutim, sudovi su pod velikim uticajem politike sa jasnom željom da previde propuste u kršenju ljudskih prava. Dosadašnja praksa prema organizacijama za ljudska prava su
154
poražavajuda, ali im je nominalno dozvoljen rad. Vlada utiče na zabranu okupljanja, ispovedanja religije i udruživanja. Nisu retki slučajevi hapšenja bez osnova, batinanja (od kojih neki rezultiraju smrdu), pretresa bez naloga i ostalih elementarnih kršenja ljudskih prava. Politčka opozicija se često hapsi i šikanira. Iako je to sve jako poznato celokupnoj EU i SAD-u, ekonomska saradnja sa Azerbejdžanom zbog njihovih nalazišta nafte, daju prednost u odnosima te ova flagrantna kršenja ljudskih prava i sudska neefikasnost padaju u drugi plan na međunarodnom planu. ŽIVOTNA SREDINA Azerbejdžan kao i vedina post sovjetskih država pati od sličnih problema po pitanju životne sredine:
Kvalitetno vodosnabdevanje u gusto naseljenim mestima; često nestajanje vode; nedovoljno razvijen kanalizacioni sistem
Zagađenje vazduha od strane industrijskih postrojenja i vozila
Degradacija zemljišta (erozija, dezertifikacija...)
Loše planiranje industrijskog razvoja i rezidencijalnih delova zemlje; divlje deponije;
Smanjenje biodiverziteta
Smanjenje šuma i životinjskog sveta, naročito ribe
6.7.2 Odnos sa Srbijom Bilateralnu privrednu saradnju Srbije i Azerbejdžana karakteriše malim obim robne razmene, isključivo kupoprodajni odnosi, bez viših oblika saradnje, konstantan rast našeg izvoza i, sa srpske strane, dominantan uvoz energenata tj. tečnog butana a od 2009.g. i sirovog aluminijuma. Izuzetak je 2005.g. i primetan uvoz dizel goriva od strane NIS Novi Sad, što se reflektovalo na ukupan obim robne razmene i visok deficit sa naše strane. U strukturi našeg izvoza primetno je konstantno proširenje spiska proizvoda a godinama dominiraju lekovi, podne obloge, konstrukcije, smart kartice i oprema. Ukupna robna razmena u 2010.g. iznosila je šest miliona i 475 hiljada USD. Srpski izvoz beleži rast od 40% u poređenju sa prethodnom godinom i iznosi pet miliona i 74 hiljadu USD. Uvezli smo robu u vrednosti od 735 hiljada USD što predstavlja značajan pad u odnosu na 2008.g. Azerbejdžan je na 54. mestu od 160 država u izvozu Srbije i na 105 mestu u uvozu, od 201 zemalja sa kojima je obavljala trgovinske odnose. Robnu razmenu karakteriše i rast suficita u ukupnoj robnoj razmeni, koji iznosi pet miliona i pet hiljada USD. U izvozu su dominantni lekovi, električni provodnici, smart kartice, osnove za upravljanje el.energijom, olovni akumulatori, radijatori, prehrambeni proizvodi, agregati sadnice itd. Na uvoznoj strani nastavljen je uvoz butana i sirovog aluminijuma.
155
U 2011.g. ostvarena je ukupna robna razmena u visini od četiri miliona 27 hiljada USD, što predstavlja značajan pad od 38%. Naš izvoz /ukupno 3,912 mln USD/ beleži pad u posmatranom periodu od 32%. Izvoz karakteriše realizacija lekova, smart kartica, prozora, okvira i vrata od četinara, ali i sastavljenih podnihploča. U uvozu dominira polietilen (97% ukupnog uvoza). Rezultati bilateralne privredne razmene za osam meseci 2012.g. beleže značajan rast i na izvoznoj i na uvoznoj strani. Ukupna robna razmena u 2012.g. beleži pet puta porast i iznosi deset miliona 449 hiljada USD. Suficit u razmeni beležimo u visini od šest miliona i 885 hiljada USD. Za osam meseci 2012.g. najviše smo izvozili uređaje za filtriranje i prečišdavanje gasova, lekove, smart kartice, industrijske pedi i delove za grejne sisteme, bešavne cevi i šuplje profile a realizovan je uvoz sirovog aluminijuma (99,9% ukupnog uvoza). Prva iskra–Namenska, Barič pridružila se tradicionalnim izvoznicima na ovo tržite Hemofarmu u Vršcu i Tarketu u Bačkoj Palanci, dok su Impamil Beograd, Mlekara Šabac i Jafa Crvenka, predstavnici prehrambenog sektora, jasan znak da i prehrambena grana izvozne privrede ima mesto na rafovima prodajnih objekata u Azerbejdžanu.
6.7.3 Stanje industrije naprednih tehnologija, konkurencija- stanje lokalne i internacionalne konkurencije i mogudi partneri ICT se postavlja na drugomesto prioriteta razvoja posle nafte od strane Azerbejdžanskog rukovodstva. Izuzetno ambiciozni plan državnog rukovodstva je da se do 2020. izjednače sredstva dobijena od nafte i i ona generisana prodajom ICT usluga. Ukupna vrednost ICT tržišta u Azerbejdžanu 2006. je bila blizu milijardu dolara. Od toga na informacione tehnologije otpada oko 200 a na telekomunikacie oko 800 miliona dolara. Plan je da 2012. tržište duplira svoju vrednost i to za oba sektora podjednako: 400mil$ na informacione tehnologije i 1,6 milijardi $ na telekomunikacije. Azerbejdžan uvozi oko 240 miliona dolara vrednosti ICT opreme i usluga godišnje. Od toga oko 135 miliona na telekomunikacionu opremu, na kompjutere i pratedu opremu oko 35 miliona, na elektronske delove oko 8 miliona, audio-video opremu oko 12 miliona i za ostale ICT proizvode odvaja oko 46 miliona $. Azerbejdžan ima potrebe za ERP rešenjima kao i za specijalizovanim rešenjima u drugim oblastima. Kao država su zainteresovani da postanu proizvodna destinacija za kompjuterske komponente i za to su spremni da daju određene povlastice za investitore. Azerbejdžan je pored toga zainteresovan da se postavi kao centar regionalne zone inovacija koja bi imala sedište u Bakuu. Za potrebe ostvarivanja tog cilja, država ulaže ogromne napore da se regulativom postavi na način da pravi konkurentno okruženje kao i da ona bude prva koja de svojom reformom i ulaganjima pomodi ostvarenju tog cilja. Ona se na taj način postavlja u ulogu glavnog klijenta na tržištu. Pored ICT sektora Azerbejdžan ima razvijenu mašinsku i petrohemijsku industriju, i to: eksploatacija nafte i gasa, prerada nafte, hemijska i naftno - hemijska (mineralna đubriva, sintetički kaučuk, guma),
156
mašinogradnja (i to - u hemijskoj i naftnoj, elektrotehničkoj i radioelektronskoj grani industrije, kao i remont plovila)
ati u napredne tehnologije, spadaju i:
Lekovi i medicinska oprema Alatne, putno - građevinske, privredna vozila, poljoprivredna mehanizacija, vagoni i dr. Kablovi, akumulatori i elektro - materijal Edukacija radnika Plasman bele tehnike
6.7.4 Uspešni modeli ulaska na tržište, primeri dobre prakse Srpski obim saradnje sa Azerbejdžanom je veoma nizak i u protekloj godini je dostigao obim od oko 5 miliona dolara, gde je Srpski izvoz 4 miliona a uvoz jedan milion. Izvoz je uglavnom bio koncentrisan na lekove i hranu. Za poslovanje sa Azerbejdžanom potrebno je znati ili Engleski ili Ruski jezik, i definitivna preporuka je da se ide na pokrivanje tržišta preko generalnog uvoznika, bez otvaranja sopstvenog predstavništva. Ovakav predlog je posledica razlika u poslovnoj kulturi koja u Azarbejdžanu ima još uvek jako nasleđe SSSR-a, ali uz kombinaciju uticaja savremenog poslovanja donetog od velikog broja multinacionalnih kompanija iz oblasti ekploatacije nafte kao i Turskih firmi kojih u broju ima najviše. Obzirom da Azerbejdžan nije deo carinske unije sa Rusijom, niti ima ujednačen sistem sa EU, preporučuje se traženje formalnih bankarskih garancija pri uspostavljanju prve saradnje.
6.7.5 Važne adrese, telefoni, e-mail adrese Diplomatska misija Srbije Zoran Vajovid, Ambasador First Gesr side street House no: 70 Icheri Sheher - old town AZ 1004 BAKUAzerbaijan Tel: + 994 124925080 ; + 994 124925125 Fax: +994 124925172 E-mail: [email protected] [email protected] Web site: www.serbianembassy-baku.org
157
Diplomatsko konzularno predstavništvo Azerbejdžana u Srbiji Ambasada Republike Azerbejdžan Eldar Hasanov, Ambasador Pere Velimirovida 25 Beograd, Srbija Tel: 011/ 3515-101; 3515-102 Fax: 011/ 3515-103 E-mail: [email protected] Korisni linkovi:
E vlada - http://e-government.az/ru/
Trgovinsko-industrijska komora Republike Azerbejdžan - http://www.chamber.az/
Statistički komitet - http://www.azstat.org/
Carinski komitet - http://www.az-customs.net/
159
7. OSTALE ORGANIZACIJE I AKTIVNOSTI KOJE DOPRINOSE INTERNACIONALIZACIJI
Evropska mreža za preduzetništvo ili Enterprise Europe Network (EEN) je
najveda evropska mreža za podršku poslovanju koja nudi veliki izbor
usluga za mala i srednja preduzeda u Evropi i šire. Mreža nudi informacije
o uslovima poslovanja na evropskom tržištu, pronalazi partnere i
omoguduje ostvarivanje kontakta i povezivanja. Čine je specijalizovane
organizacije sa značajnim kapacitetima za podršku poslovanju koje su
odabrane zbog svojih snažnih veza sa malim i srednjim preduzedima i
zbog svoje stručnosti. Partnerske organizacije uključuju privredne
komore, agencije za inovaciju, regionalne razvojne organizacije i tehničke centre na Univerzitetima.
Evropska mreža za preduzetništvo sastavljena je oko 600 partnerskih organizacija u 50 zemalja u Evropi i
svetu. Mreža povezuje preko 3.000 eksperata iz oblasti preduzetništva, inovacija i transfera tehnologije s
ciljem promovisanja konkurentnosti i inovacija na evropskom i lokalnom nivou.
Snažno ukorenjena u lokalnim zajednicama i regionima širom Evrope, EEN pruža informacije o
evropskom zakonodavstvu i finansijskim fondovima, pomaže kompanijama da pronađu poslovne
parntere, posebno u drugim zemljama i nudi savete o tome kako da razviju inovativne ideje. Mreža
takođe može pomodi da povedate svoje šanse za uspeh kada sklapate ugovore sa evropskim partnerima
ili aplicirate za dobijanje finansijskih sredstava od evropskih fondova.
Evropska mreža preduzetništva (EEN) postoji u slededim zemljama:
Zemlje EU:
Austrija, Belgija, Bugarska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska,
Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka,
Slovenija, Španija, Švedska i Velika Britanija.
Ostale članice EEN mreže:
Albanija, Jermenija, BiH, Čile, Kina, hrvatska, Egipat, Makedonija, Island, Izrael, Japan, Meksiko,
Moldavija, Crna Gora, Maroko, Norveška, Rusija, Srbija, Južna Koreja, Švajcarska, Sirija,Tunis, Turska,
Ukrajina i SAD.
Više informacija o zemljama članicama EEN mreže i parnterima u zemljama članicama, možete pronadi
na slededem linku: http://portal.enterprise-europe-network.ec.europa.eu/about/branches
160
Kotakt EEN u Nišu:
Doc. dr Igor Mladenovid
Univerzitet u Nišu – Ekonomski fakultet
Trg kralja Aleksandra Ujedinitelja 11, Niš
Kontakt tel: +381 18 528 661
E-mail: [email protected]
Web page: www.een.rs
www.enterprise-europe-network.ec.europa.eu
PROJEKTNE AKTIVNOSTI Kao još jedan važan činilac koji može doprineti procesu internacionalizacije, prepoznaju projektne aktivnosti u koje bi se mogle aktivno uključiti članice NiCAT klastera. U smislu finansiranja, tu se pre svega izdvajaju EU i domadi izvori finansiranja. EU fondovi U ovom trenutku razvoja odnosa naše zemlje sa EU, Srbiji su dostupni samo određeni razvojni fondovi gde može da uzme učešde. Od posebnog interesa za kompanije iz NiCAT klastera tu treba izdvojiti programe FP7 (koji od slededeg programskog perioda 2014 – 2020 nosi naziv Horizonti 2020) i CIP program. Domadi izvori finansiranja Što se tiče domadih izvora finansiranja, oni su se u smislu podrške privredi u proteklom periodu uglavnom odvijali preko Ministarstva Ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalne agencije za regionalni razvoj i Ministarstva Nauke. Kompanije iz NiCAT klastera su bile jako aktivne u korišdenju ovih dostupnih sredstava, a neki od njih su postali svojevrsni lideri u Srbiji po iskorišdenosti dostupnih fondova (TAGOR elektroniks). Bitno je napomenuti i da su dve članice klastera - Proxima i Irvas, dobile projekat kod ministarstva nauke. Sa druge strane, i sam NiCAT klaster je korisnik sredstava iz programa Mera podrške inovativnim klasterima za 2012 godinu. Ostali izvori finansiranja U Srbiji je aktivno nekoliko programa i fondova Bilateralne pomodi. Vedina njih radi na nacionalnom nivou (USAID, GIZ, SIPU itd), a postoje i oni koji rade na određenoj teritoriji (LEDIB, PROGRES...) Gotovo svi oni imaju komponentu ekonomskog razvoja koja može da obezbedi saradnju sa kompanijama iz zemalja iz kojih programi potiču.
162
8. ZAKLJUČAK I PREDLOG MERA Studija internacionalizacije biznisa Niškog klastera naprednih tehnologija - NiKAT, predstavlja prvi korak u dostStudija daje širok spektar informacija i smernica o tome koji su potencijali članica, ali i kako da se ti potencijali najbolje iskoriste na ciljanim tržištima obrađenih tokom izrade ove studije.
je, da ukoliko bilo koja kompanija iz NiC
da bi svaki svoj specifični proizv
uticat • Uvesti biznis predstavnike klastera našeg porekla u ciljanim zemljama sa lokalnim poslovnim iskustvom • Kontaktirati sve institucije države jer se pokazalo da su spremni za saradnju ali nije postojala prakasa da ih kontatiraju firme iz Srbije • Organizovati treninge za članice klastera na temu:
- Kako raditi uspešno istraživanje tržišta? - Trening na temu "Izvoznici po prvi put" - Marketing - Informativni trening na temu standarda poslovanja na određenim
ciljanim tržištima (potrebni standardi, licence, tarifne i carinske barijere, itd)
dokumentom, a koja su pomenuta u upitniku: Azija, Latinska Amerika, Afrika, Severna Amerika • Raditi na podizanju kapaciteta članica da direktno izvoze, a ne preko posrednika
procenili konkurentnost i adekvatno tržište članicama kako bi onda mogla da bude urađena i
marketing strategija
164
9. DODACI
Rbr RIZIK POSLOVANJA NA DATOM TRŽIŠTU
NEMAČKA
1 Finansijki rizik poslovanja *Termin označava sigurnost finansijskih
tokova, valute, kreditni rizik, funkcionisanje bankarskog sistema.
NIZAK
2 Pravni rizik poslovanja *Pravna sigurnost prouzrokovana vladavinom prava i poštovanjem poslovnih ugovora kao i mogudnost zaštite prava u slučaju potrebe na sudu (nezavisnost sudstva).
NIZAK
3 Politički rizik poslovanja *Sigurnost zemlje uzrokovana mogudnošdu izbijanja ratnih sukoba ili direktnog mešanja politike u finajske tokove; ocena opšte makroekonomske stabilnosti.
NIZAK
4 Lokalna konkurencija *Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno lokalnom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
VISOKA
5 Internacionalna konkurencija * Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno inostranom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
VISOKA
6 Jezik kao barijera *Da li se na tržištu koristi prevashodno domadi jezik i da li je teško komunicirati na Engleskom
NIZAK
7 Poznavanje Srbije * Koliko je lokalno tržište upoznato sa Srbijom kao tržištem? Da li ta slika u startu pozitivna ili negativna?
SREDNJE
8 Nedovoljno prisustvo naših firmi *Stepen uspešnosti poslovanja firmi iz Srbije na datom tržištu
SREDNJE
9 Nedovoljna atraktivnost tržišta * Procenjeni stepen uspešnosti plasmana proizvoda kompanija iz NiCAT-a na dato tržište
NIZAK
10 Uspešni model iz NiCAT-a * Pregled uspešnih primera prakse iz NiCAT klastera koji posluju na datom tržištu
SREDNJE
NAPOMENA: Tržište Nemačke je jako povoljno za plasman čitavog asortimana roba kompanija iz NiCAT klastera
165
Rbr RIZIK POSLOVANJA NA DATOM TRŽIŠTU
FRANCUSKA
1 Finansijki rizik poslovanja *Termin označava sigurnost finansijskih
tokova, valute, kreditni rizik, funkcionisanje bankarskog sistema.
NIZAK
2 Pravni rizik poslovanja *Pravna sigurnost prouzrokovana vladavinom prava i poštovanjem poslovnih ugovora kao i mogudnost zaštite prava u slučaju potrebe na sudu (nezavisnost sudstva).
NIZAK
3 Politički rizik poslovanja *Sigurnost zemlje uzrokovana mogudnošdu izbijanja ratnih sukoba ili direktnog mešanja politike u finajske tokove; ocena opšte makroekonomske stabilnosti.
NIZAK
4 Lokalna konkurencija *Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno lokalnom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
VISOKA
5 Internacionalna konkurencija * Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno inostranom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
VISOKA
6 Jezik kao barijera *Da li se na tržištu koristi prevashodno domadi jezik i da li je teško komunicirati na Engleskom
VISOKA
7 Poznavanje Srbije * Koliko je lokalno tržište upoznato sa Srbijom kao tržištem? Da li ta slika u startu pozitivna ili negativna?
SREDNJE
8 Nedovoljno prisustvo naših firmi *Stepen uspešnosti poslovanja firmi iz Srbije na datom tržištu
VISOKA
9 Nedovoljna atraktivnost tržišta * Procenjeni stepen uspešnosti plasmana proizvoda kompanija iz NiCAT-a na dato tržište
SREDNJI
10 Uspešni model iz NiCAT-a * Pregled uspešnih primera prakse iz NiCAT klastera koji posluju na datom tržištu
VISOK
NAPOMENA: Tržište Francuske je jako povoljno za plasman čitavog asortimana roba kompanija iz NiCAT klastera
166
Rbr RIZIK POSLOVANJA NA DATOM TRŽIŠTU
ŠPANIJA
1 Finansijki rizik poslovanja *Termin označava sigurnost finansijskih
tokova, valute, kreditni rizik, funkcionisanje bankarskog sistema.
NIZAK
2 Pravni rizik poslovanja *Pravna sigurnost prouzrokovana vladavinom prava i poštovanjem poslovnih ugovora kao i mogudnost zaštite prava u slučaju potrebe na sudu (nezavisnost sudstva).
NIZAK
3 Politički rizik poslovanja *Sigurnost zemlje uzrokovana mogudnošdu izbijanja ratnih sukoba ili direktnog mešanja politike u finajske tokove; ocena opšte makroekonomske stabilnosti.
SREDNJI
4 Lokalna konkurencija *Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno lokalnom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
VISOKA
5 Internacionalna konkurencija * Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno inostranom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
VISOKA
6 Jezik kao barijera *Da li se na tržištu koristi prevashodno domadi jezik i da li je teško komunicirati na Engleskom
NIZAK
7 Poznavanje Srbije * Koliko je lokalno tržište upoznato sa Srbijom kao tržištem? Da li ta slika u startu pozitivna ili negativna?
NISKO
8 Nedovoljno prisustvo naših firmi *Stepen uspešnosti poslovanja firmi iz Srbije na datom tržištu
VISOKA
9 Nedovoljna atraktivnost tržišta * Procenjeni stepen uspešnosti plasmana proizvoda kompanija iz NiCAT-a na dato tržište
SREDNJI
10 Uspešni model iz NiCAT-a * Pregled uspešnih primera prakse iz NiCAT klastera koji posluju na datom tržištu
SREDNJI
NAPOMENA: Posebno povoljno za mašinski, elektronski i elektromedicinski deo klastera
167
Rbr RIZIK POSLOVANJA NA DATOM TRŽIŠTU
ŠVAJCARSKA
1 Finansijki rizik poslovanja *Termin označava sigurnost finansijskih
tokova, valute, kreditni rizik, funkcionisanje bankarskog sistema.
NIZAK
2 Pravni rizik poslovanja *Pravna sigurnost prouzrokovana vladavinom prava i poštovanjem poslovnih ugovora kao i mogudnost zaštite prava u slučaju potrebe na sudu (nezavisnost sudstva).
NIZAK
3 Politički rizik poslovanja *Sigurnost zemlje uzrokovana mogudnošdu izbijanja ratnih sukoba ili direktnog mešanja politike u finajske tokove; ocena opšte makroekonomske stabilnosti.
NIZAK
4 Lokalna konkurencija *Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno lokalnom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
VISOKA
5 Internacionalna konkurencija * Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno inostranom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
VISOKA
6 Jezik kao barijera *Da li se na tržištu koristi prevashodno domadi jezik i da li je teško komunicirati na Engleskom
NIZAK
7 Poznavanje Srbije * Koliko je lokalno tržište upoznato sa Srbijom kao tržištem? Da li ta slika u startu pozitivna ili negativna?
SREDNJE
8 Nedovoljno prisustvo naših firmi *Stepen uspešnosti poslovanja firmi iz Srbije na datom tržištu
NIZAK
9 Nedovoljna atraktivnost tržišta * Procenjeni stepen uspešnosti plasmana proizvoda kompanija iz NiCAT-a na dato tržište
SREDNJI
10 Uspešni model iz NiCAT-a * Procenjeni stepen uspešnosti plasmana proizvoda kompanija iz NiCAT-a na dato tržište
VISOKA
NAPOMENA: Posebno povoljno za mašinski, elektronski, elektromedicinski i ICT deo klastera
168
Rbr RIZIK POSLOVANJA NA DATOM TRŽIŠTU
TURSKA
1 Finansijki rizik poslovanja *Termin označava sigurnost finansijskih
tokova, valute, kreditni rizik, funkcionisanje bankarskog sistema.
SREDNJE
2 Pravni rizik poslovanja *Pravna sigurnost prouzrokovana vladavinom prava i poštovanjem poslovnih ugovora kao i mogudnost zaštite prava u slučaju potrebe na sudu (nezavisnost sudstva).
SREDNJI
3 Politički rizik poslovanja *Sigurnost zemlje uzrokovana mogudnošdu izbijanja ratnih sukoba ili direktnog mešanja politike u finajske tokove; ocena opšte makroekonomske stabilnosti.
SREDNJI
4 Lokalna konkurencija *Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno lokalnom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
SREDNJI
5 Internacionalna konkurencija * Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno inostranom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
SREDNJI
6 Jezik kao barijera *Da li se na tržištu koristi prevashodno domadi jezik i da li je teško komunicirati na Engleskom
NIZAK
7 Poznavanje Srbije * Koliko je lokalno tržište upoznato sa Srbijom kao tržištem? Da li ta slika u startu pozitivna ili negativna?
SREDNJE
8 Nedovoljno prisustvo naših firmi *Stepen uspešnosti poslovanja firmi iz Srbije na datom tržištu
NIZAK
9 Nedovoljna atraktivnost tržišta * Procenjeni stepen uspešnosti plasmana proizvoda kompanija iz NiCAT-a na dato tržište
SREDNJA
10 Uspešni model iz NiCAT-a * Pregled uspešnih primera prakse iz NiCAT klastera koji posluju na datom tržištu
VISOK
NAPOMENA: Posebno atraktivno tržište za plasman ICT usluga, elektromedicine i optoelektronike.
169
Rbr RIZIK POSLOVANJA NA DATOM TRŽIŠTU
KAZAKHSTAN
1 Finansijki rizik poslovanja *Termin označava sigurnost finansijskih
tokova, valute, kreditni rizik, funkcionisanje bankarskog sistema.
SREDNJE
2 Pravni rizik poslovanja *Pravna sigurnost prouzrokovana vladavinom prava i poštovanjem poslovnih ugovora kao i mogudnost zaštite prava u slučaju potrebe na sudu (nezavisnost sudstva).
SREDNJI
3 Politički rizik poslovanja *Sigurnost zemlje uzrokovana mogudnošdu izbijanja ratnih sukoba ili direktnog mešanja politike u finajske tokove; ocena opšte makroekonomske stabilnosti.
SREDNJI
4 Lokalna konkurencija *Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno lokalnom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
NIZAK
5 Internacionalna konkurencija * Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno inostranom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
SREDNJI
6 Jezik kao barijera *Da li se na tržištu koristi prevashodno domadi jezik i da li je teško komunicirati na Engleskom
SREDNJI
7 Poznavanje Srbije * Koliko je lokalno tržište upoznato sa Srbijom kao tržištem? Da li ta slika u startu pozitivna ili negativna?
NIZAK
8 Nedovoljno prisustvo naših firmi *Stepen uspešnosti poslovanja firmi iz Srbije na datom tržištu
NIZAK
9 Nedovoljna atraktivnost tržišta * Procenjeni stepen uspešnosti plasmana proizvoda kompanija iz NiCAT-a na dato tržište
NIZAK
10 Uspešni model iz NiCAT-a * Pregled uspešnih primera prakse iz NiCAT klastera koji posluju na datom tržištu
VISOK
NAPOMENA: Posebno atraktivno tržište za plasman proizvoda iz ICT i elektromedicinske sekcije NiCAT klastera
170
Rbr RIZIK POSLOVANJA NA DATOM TRŽIŠTU
AZERBEJDŽAN
1 Finansijki rizik poslovanja *Termin označava sigurnost finansijskih
tokova, valute, kreditni rizik, funkcionisanje bankarskog sistema.
SREDNJE
2 Pravni rizik poslovanja *Pravna sigurnost prouzrokovana vladavinom prava i poštovanjem poslovnih ugovora kao i mogudnost zaštite prava u slučaju potrebe na sudu (nezavisnost sudstva).
SREDNJI
3 Politički rizik poslovanja *Sigurnost zemlje uzrokovana mogudnošdu izbijanja ratnih sukoba ili direktnog mešanja politike u finajske tokove; ocena opšte makroekonomske stabilnosti.
SREDNJI
4 Lokalna konkurencija *Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno lokalnom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
NIZAK
5 Internacionalna konkurencija * Da li je, i u kojoj meri je tržište pokriveno inostranom konkurencijom; kvalitet konkurencije;
SREDNJI
6 Jezik kao barijera *Da li se na tržištu koristi prevashodno domadi jezik i da li je teško komunicirati na Engleskom
SREDNJI
7 Poznavanje Srbije * Koliko je lokalno tržište upoznato sa Srbijom kao tržištem? Da li ta slika u startu pozitivna ili negativna?
NIZAK
8 Nedovoljno prisustvo naših firmi *Stepen uspešnosti poslovanja firmi iz Srbije na datom tržištu
NIZAK
9 Nedovoljna atraktivnost tržišta * Procenjeni stepen uspešnosti plasmana proizvoda kompanija iz NiCAT-a na dato tržište
NIZAK
10 Uspešni model iz NiCAT-a * Pregled uspešnih primera prakse iz NiCAT klastera koji posluju na datom tržištu
VISOK
NAPOMENA: Tržište Azerbejdžana je jako povoljno za plasman čitavog asortimana roba kompanija iz NiCAT klastera, sa posebnim naglaskom na ICT i elektromedicinu.
172
10. REFERENCE www.trademap.org - uz pomod tarifnih brojeva mogu se proveriti tržišne cene svakog proizvoda, najvedi uvoznici tog prozivoda i slično www.gtis.com www.datamyne.com www.eito.com - asocijacija IT industrije www.digitaleuropa.org - asocijacija IT industrije www.eeca.eu - evropska asocijacija elektronskih komponenata http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTABOUTUS/0,,pagePK:50004410~piPK:36602~theSitePK:29708,00.html http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition.shtml http://europa.eu/ www.wolframalfa.com www.nationalmaster.com www.cbi.eu www.componentssource.com www.ecnmag.comwww2.electronicproducts.com www.europages.com www.pks.rs www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/ www.heritage.org/index/ www.economywatch.com
