sačuvajm čudesne vrste - iucn.org · pdf filebilo da je u pitanju tigar ili balegar, svaka...

www.iucnredlist.org

Ugroženaneocenjena nedostatak podataka

Mala zabrinUtost

potencijalno Ugrožena osetljiva iščezlakrajnje

Ugroženaiščezla U divljini

SačuvajmčudeSne vrSte

Pseudophilautus femoralis© Milivoje Krvavac

Da li znate da je IUCN Crvena lista ugroženih vrstaTM globalna lista sa podacima o statusu očuvanja vrsta?

Da li znate da je 25% svih sisara na svetu ugroženo?

Da li znate da je orka (Orcinus orca) najrasprostranjenija vrsta sisara na svetu, odmah posle čoveka?

Da li znate da je plavi kit (Balaenoptera musculus) najveća životinja na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta?

Da li znate da u Evropi živi najugroženija vrsta mačaka na svetu?

Da li znate da je dabar jedno vreme bio nestao iz Srbije?

Da li znate da u Srbiji živi preko 70% faune ptica Evrope?

Da li ste znali da su sve tri vrste kornjača koje žive u Srbiji procenjene kao ugrožene?

Da li znate da je Srbija jedina evropska zemlja u kojoj žive pripadnici tri populacije mrkih medveda - Ursus arctos: dinarsko-pindske, karpatske i staroplaninske?

Da li znate da su jesetre jedna od najugroženijih taksonomskih grupa na IUCN Crvenoj listi?

Zašto je važno da Sačuvamo vrSte? Sve vrste su važne. Bilo da je u pitanju tigar ili balegar, svaka vrsta ima značajnu ulogu u životnom ciklusu. Raznovrsnost obezbeđuje stabilnost ekosistema, a samim tim i naš opstanak. Danas su brojne vrste prinuđene da traže nova staništa, često na granici ekoloških potreba, pre svega zbog gubljenja prirodnog staništa, fragmentacije i degradacije.

Održiva budućnost planete i ljudi ne može se zamisliti bez očuvanja biološke raznovrsnosti – celokupnog živog sveta i njegovog staništa.

IuCn Crvena lISta ugroženIh vrStatm je...... polazna tačka za očuvanje živog sveta;... najmerodavniji izvor informacija o statusu očuvanja vrsta u svetu;... zasnovana na objektivnom sistemu za procenu rizika od izumiranja vrsta u slučaju odsustva mera zaštite.

osetljivaneocenjena nedostatak podataka

Mala zabrinUtost

potencijalno Ugrožena Ugrožena iščezlakrajnje


www.iucnredlist.org

Afrički slon (Loxodonta africana)© Srđan Marinčić Negativan trend brojnosti populacija najveće kopnene životinje nedavno je zaustavljen. Ipak, on se još uvek smatra ugroženim, jer je krivolov radi prodaje njegovih kljova u vidu slonovače veća pretnja od izlova radi ishrane afričkih domorodačkih plemena. Ovaj veliki inteligentni sisar živi u matrijarhatima u kojima su veze između članova veoma prisne. Jedan je od retkih sisara čiji pripadnici jasno izražavaju emocije i brinu jedni o drugima.

IUCN Crvena lista nije samo spisak vrsta i

pridruženih kategorija ugroženosti. To je

bogata zbirka informacija o ugrožavajućim

faktorima sa kojima se suočavaju vrste, o

njihovim ekološkim potrebama, staništima i

o merama zaštite koje je potrebno preduzeti

u cilju smanjenja ili sprečavanja stepena

izumiranja.

Podaci o statusu vrsta su preuzeti iz IUCN Crvene liste ugroženih vrsta na globalnom nivou, te se mogu razlikovati od podataka iz nacionalne Crvene liste ugroženih vrsta. Upravo stoga je važno objavljivanje i redovno ažuriranje Crvene liste ugroženih vrsta koja procenjuje status vrsta na nacionalnom nivou. U Srbiji su do sada izdate Crvena knjiga flore Srbije I (1999. godine) i Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije (2003. godine).

KategorIje ugroženoStI

neocenjena nedostatak podataka

Mala zabrinUtost

potencijalno Ugrožena Ugroženaosetljiva iščezlakrajnje


www.iucnredlist.org


Mala zabrinUtost



Velika droplja (Otis tarda)© Slobodan Puzović

Populacija u Srbiji se trenutno procenjuje na svega 15 jedinki.

Mala zabrinUtost

neocenjena nedostatak podataka osetljiva Ugrožena iščezlakrajnje


potencijalno Ugrožena

Evroazijski dabar (Castor fiber)© Vladimir Dobretić

Najveći evropski i jedan od najvećih glodara na svetu je bio iščezao iz Srbije početkom 20. veka da bi bio uspešno reintrodukovan 2004. godine. Poznat je po svom

porodičnom životu i graditeljskim sposobnostima.

Mala zabrinUtost




Banatski božur (Common Peony) © Zavod za zaštitu prirode Srbije

U Srbiji klasifikovan kao Krajnje ugrožena vrsta (CR), Banatski božur je globalno uvršten u kategoriju Mala zabrinutost (LC). Jedino stanište u Srbiji je u Deliblatskoj peščari.

Određivanje statusa vrsta vrši se kroz standardizovani proces na osnovu IUCN Kategorija i kriterijuma ugroženosti, strogo naučne dokumentacije, obrađenih činjenica i stručne provere.

• Vrste su svrstane u jednu od osam kategorija ugroženosti, na osnovu primene kriterijuma u vezi sa veličinom, strukturom i rasprostranjenošću populacija i populacionim trendovima;

• Krajnje ugrožene (CR), Ugrožene (EN) ili Osetljive (VU) vrste se smatraju ugroženim i njima je potrebno posvetiti najveću pažnju prilikom planiranja mera zaštite.

Češnjarka (Pelobates fuscus) © József Gergely

Češnjarku ugrožava zagađenje vlažnih staništa, isušivanje njenih reproduktivnih centara i introdukcija predatorskih vrsta riba. U Srbiji je strogo zaštićena dok je

globalno svrstana u kategoriju Mala zabrinutost (LC).

Mala zabrinUtost




iščezlaneocenjena nedostatak podataka

Mala zabrinUtost

potencijalno Ugrožena osetljiva Ugrožena

krajnje Ugrožena

iščezla U divljini

Mala zabrinUtost




Dodo (Raphus cucullatus)© Kevin Walsh, fotografija

ilustracije objavljene u Naturalists' Miscellany iz 1793

Ptica koja je živela samo na Mauricijusu danas

se nigde na svetu ne može videti. Iščezla je

1662. Odrasle ptice su lovili doseljenici -nisu

letele te im je zadatak bio lak. Njihova gnezda

su predstavljala plen za svinje koje su ljudi

doneli na ostrvo.

Čovek (Homo sapiens)

© IUCN

Čovek je jedini primat za koga bi se moglo

reći da nije ugrožen. Ustvari, to je jedina vrsta

sisara koja može da ugrozi samu sebe i na tome

intenzivno radi. Njegov opstanak za sada ne

brine, budući da se odlikuje populacijom koja je

široko rasprostranjena, prilagodljive i najčešće

u stalnom porastu. Ljudi su najrasprostranjeniji

od svih kopnenih sisara i naseljavaju široki

spektar staništa, pre svega zahvaljujući svojoj

sposobnosti da upotrebom tehnologije

prilagođavaju i menjaju svoju okolinu. Mala grupa

ljudi je čak introdukovana u svemir, gde živi na

Međunarodnoj svemirskoj stanici.

www.iucnredlist.org

Đavolja raža(Manta alfredi)

© Guy Stevens, Manta Trust

Stepen reprodukcije raža je veoma

nizak - ženka rađa po jedno mladunče

svakih 2-3 godine. Populacija raža je u

oštrom opadanju u nekoliko regiona,

gde se procenjuje da ih je nestalo 80% u

poslednjih 75 godina. Ova vrsta je veoma

tražena na međunarodnom tržištu (koristi

se u Kini za proizvodnju nekih lekova), a

lovi se i kao hrana. osetljivaneocenjena nedostatak

podatakaMala

zabrinUtostpotencijalno

Ugrožena Ugrožena iščezlakrajnje Ugrožena


www.iucnredlist.org

Morska kornjača(Caretta caretta)

© Kostas Papafitsoros, Sea Turtle Photography. Deo

izlozbe amaterske fotografije MEDASSET-a, Atina, 2012.

Morske kornjače veći deo svog života provode

u moru. Samo ženke izlaze na plaže da polože

jaja, i to u onim oblastima u kojima su se same

izlegle. Njihov opstanak ugrožava degradacija

staništa, zagađenje i slučajno hvatanje tokom

ribolova.


Mala zabrinUtost



krajnje Ugroženaneocenjena nedostatak

podatakaMala


Ugrožena osetljiva Ugrožena iščezlaiščezla U divljini

Severni vunasti majmun pauk

(Brachyteles hypoxanthus)

© kevinschafer.com

Ova vrsta živi u veoma malim i izolovanim

populacijama, koje ne premašuju 500

jedinki. Ugrožavaju ga ljudi, loveći ga radi

prehrane ili iz sporta, kao i uništavanjem

šuma koje nastanjuje. Lov ovih majmuna

je danas u velikoj meri zaustavljen, jer su

populacije retke i malobrojne, pa gubitak

čak i nekoliko jedinki može imati ozbiljne

posledice po njihov opstanak.

www.iucnredlist.org

Beli medved (Ursus maritimus)

© Andrew E. Derocher

Beli medvedi su uspešno prilagođeni

životu u vodama Arktika. Njihov opstanak

gotovo apsolutno zavisi od marinskog

ledenog okruženja, a populaciju

ugrožavaju klimatske promene usled

kojih se njihovo stanište značajno menja i

nestaje i krivolov.


Mala zabrinUtost




Mala zabrinUtost





Mala zabrinUtost osetljiva Ugrožena iščezlakrajnje


Modrovrana (Coracias garrulus)

© József Gergely

Modrovrana je ptica selica čija je brojnost

značajno opala globalno. Ugrožena je

nestajanjem staništa usled intenziviranja

poljoprivrede, smanjenjem broja stabala

sa odgovarajućim dupljama za gnežđenje,

intenzivnim korišćenjem pesticida i

stradanjem na seobi.

Orao krstaš (Aquila heliaca)

© József Gergely

Ova vrsta na globalnom nivou ima malu

populaciju i smatra se da je u stalnom

opadanju pre svega zbog gubitka staništa,

smanjenja brojnosti plena i krivolova

odraslih jedinki. Procenjuje se da u Evropi

živi svega 1,800-2,200 gnezdećih parova.

Početkom 21. veka broj parova u Srbiji

procenjivao se na svega 2-3 na Fruškoj gori

i u severnom Banatu. Taj broj je i danas kod

nas kritično mali.

www.iucnredlist.org


Mala zabrinUtost



Tiski cvet (Palingenia longicauda)

© József Gergely

Tiski cvet je izuzetno retka i kritično ugrožena

vrsta južne i centralne Evrope, koja se danas

može naći samo u koritu Tise i nekih njenih

pritoka. Ovaj insekt spada u vodene cvetove.

Njegov opstanak ugrožava gubitak staništa

usled regulacije rečnih tokova i zagađenost.

Njegov status globalno još uvek nije procenjen

po IUCN kriterijumima.

Bukova strižibuba (Morimus funereus)

© Szilárd Kovács

Strižibube se odlikuju izduženim telom

i dugim antenama, a ako se uznemire

većinom proizvode karakterističan zvuk -

strižu. Ovo je relativno česta vrsta u Srbiji,

gde spada u krupnije vrste sa veličinom od

30-38mm. S obzirom da se larva razvija u

mrtvom drvetu, osnovni faktor ugrožavanja

ove vrste predstavlja uklanjanje starih trulih

stabala kao redovna mera u šumarstvu.

www.iucnredlist.org

neocenjena osetljiva Ugrožena iščezlakrajnje Ugrožena



Mala zabrinUtost

nedostatak podataka

Mala zabrinUtost





Mala zabrinUtost



Gatalinka (Hyla arborea)

© Katarina Paunović

Jako osetljiva na promene staništa

usled njegovog gubitka i fragmentacije,

ugrožavaju je i zagađenja vlažnih

staništa i prisustvo riba grabljivica. U

nekim delovima Evrope ova žaba jedna

je od najmanjih u Evropi.

Šargan (Vipera ursinii macrops)

© Aleksandar Simović

Najmanja otrovnica u Evropi, njena staništa su

izuzetno fragmentisana i ova podvrsta naseljava

manje od 2,000 km2. Naglo opadanje broja

jedinki u centralnoj i južnoj Evropi rezultat je

gubitka staništa, budući da se livade pretvaraju

u intenzivno obradiva zemljišta i zemljišta za

ispašu.

www.iucnredlist.org


Mala zabrinUtost



krajnje Ugroženaneocenjena nedostatak

podatakaMala


Ugrožena osetljiva Ugrožena iščezlaiščezla U divljini

Moruna (Huso huso)

© Phyllis Rachler/WWF

Za ovu ribu koja može da dostigne dužinu

od 8m i težinu preko 3.000 kg smatra se da

je nadživela dinosauruse. Danas se može

naći samo u Crnom i Kaspijskom moru i

njihovim pritokama, Dunavu i Uralu. Moruna

je kritično ugrožena zbog intenzivnog

ribolova radi mesa i proizvodnje kavijara od

njene ikre. U Srbiji je retkost - izgradnja HE

Đerdap sprečava jedinke da prođu uzvodno

u Dunav radi mrešćenja.

Crnka (Umbra krameri)

© Szilárd Kovács

Može se naći u pojedinim delovima sliva

Dunava, kao i u nižim delovima sliva

Dnjestra. Regulacija reka radi potreba

rečne plovidbe i sve veće potrebe za

navodnjavanjem poljoprivrednih kultura

umanjili su broj stajaćih voda i rečnih

rukavaca. Crnka boravi u takvim staništima

tokom plavnih perioda, koji takođe zavise

od sistema kanala i brana na rekama.

Odgovarajuća staništa za ovu vrstu

presušuju te se procenjuje da je populacija

ove ribe smanjena za više od 30% u

poslednjih 10 godina.

www.iucnredlist.org


Mala zabrinUtost



Gorocvet (Adonis vernalis)

© József Gergely

Gorocvet je višegodišnja biljka koja raste na

peskovitim staništima i sušnim livadama. U Srbiji

je rasprostranjena. Istovremeno je i otrovna i

lekovita, koristi se za proizvodnju lekova protiv

srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno

proređena te je zaštićena u Srbiji dok njen

status globalno još uvek nije procenjen po IUCN

kriterijumima.

Aldrovanda (Aldrovanda vesiculosa)© Zavod za zaštitu prirode Srbije

Biljka bez korena koja živi slobodno plutajući

po vodi bara i mrtvaja. Globalno je ugrožena

vrsta koja se smatra kritično ugroženom širom

Evrope, a danas se u Srbiji može naći samo na

Zasavici.

www.iucnredlist.org




Mala zabrinUtost

nedostatak podataka


Mala zabrinUtost



Tekunica (Spermophilus citellus)

© Saša Preradović

Tekunica je glodar veličine veverice koji

naseljava stepska staništa Evrope, a u Srbiji

se može videti u Vojvodini i jugoistočnoj

Srbiji. Njena staništa uništava intenzivna

poljoprivredna proizvodnja, ali i nestanak

velikih stada stoke. Smatra se da je u

poslednjih 10 godina brojnost njene populacije

umanjena za više od 30% globalno. U

Srbiji nekada veliki areal sada je veoma

fragmentiran, a stepska staništa u velikoj

meri pretvorena u obradive površine sa

monokulturama.

www.iucnredlist.org

Mala zabrinUtost




Evroazijski ris (Euroasian lynx)

© Balkan lynx recovery programme

Neke od njegovih populacija imaju status

Krajnje ugroženih (CR) ili Ugroženih (EN), kao

na primer balkanski ris (Lynx lynx balcanicus).

Procenjuje se da njegova populacija broji

manje od 100 jedinki, što ga čini jednom od

najugroženijih mačaka na svetu. Opstanak

balkanskog risa ugrožava krivolov, opadanje

populacija njegovog plena, kao i gubitak i

fragmentacija staništa. Program oporavka

balkanskog risa nastoji da očuva ovu

populaciju u nekoliko zaštićenih područja kroz

poboljšanje upravljanja zaštitom divljih vrsta

duž granica između Albanije i BJR Makedonije,

Albanije i Crne Gore, i Albanije, Srbije i BJR

Makedonije. Ovaj Program u partnerstvu

sprovode KORA (Švajcarska), EuroNatur

(Nemačka), MES (BJR Makedonija) i PPNEA

(Albanija). U Srbiji je ris zakonom zaštićena

vrsta usled male veličine populacija.

Šumska kornjača (Testudo hermanni)

© Katarina Paunović

Naseljava južne delove Evrope, pretežno

staništa otvorenog tipa. Njen opstanak

ugrožava degradacija staništa, zagađenje, ali

i ilegalno sakupljanje zbog čega je brojnost

nekih populacija značajno smanjena.

Apolon (Parnasius apollo)

© Saša Preradović

Apolon pripada livadskoj vrsti dnevnih leptira

koja se sreće na visinama preko 1,000m.

Gotovo uvek se javlja na suvim kamenjarima

obraslim biljkom hraniteljkom. Opstanak

ovog leptira ugrožava gubitak staništa usled

modernizacije poljoprivrede, zarastanja livada

i prekomerenog košenja ili ispaše. U Srbiji je

zaštićen kao ranjiv, dok njegov status globalno

nije procenjen po IUCN kriterijumima.

www.iucnredlist.org




Mala zabrinUtost

nedostatak podataka



Mala zabrinUtost osetljiva Ugrožena iščezlakrajnje


sačuvajm čudesne vrste - iucn.org · pdf filebilo da je u pitanju tigar ili balegar, svaka...

Documents