EDICIJA STRIPČINE№ 4

PREVOD S HOLANDSKOG Bojana Budimir

ZA IZDAVAČAPredrag Mladenović

UREDNIKGoran Lakićević

GRAFIČKI UREDNIK Miloš Trajković

LEKTORMirjana Paunović

ŠTAMPAOffset Print, Novi Sad

IZDAVAČIP Besna kobilaBranka Pešića 20 – ZemunTel./Fax 011 261 50 60info@besnakobila.co.rs

Naša izdanja možete naručiti i putem našeg sajtawww.besnakobila.co.rs

NASLOV ORIGINALAH.P. Lovecraft – Het onzienbare, en andere verhalenBewerkt en geïllustreerd door Erik Kriek

Copyright © 2012 Erik Kriek First published by Oog & Blikl De Bezige Bij, Amsterdam.www.oogenblik.nl

ZA OVO IZDANJECopyright © 2014 Besna kobila

Deze uit ga ve is mede tot stand geko men dank zij een sub si die van het Neder lands Let te ren fond s. O va knji ga je izda ta zahva lju ju ći pomo ći Holand skog fon da za knji žev nost.

S ADR Z A J

7 Predgovor Herarda S utemana 1 1 O tpadn ik 1 9 Bo ja i zvan ovog svemira 4 5 Dagon 53 S one s trane 63 S enka nad I nsmutom

1 0 7 Pogovor M i l ana Hu l s inga

S ADR Z A Jˇ

h. f. lavkraft - s one strane i druge priče

Lavkraftova priča Stvar pred vratima fascinirala me je, i još uvek me toliko fascinira da sam je adaptirao u filmski scenario kada me je jedna holivudska producentkinja zamolila da za nju napišem politički nabijen triler. Kako bi tražena aktuelnost bila zadovoljena, smislio sam situaciju u kojoj

jedan veoma bitan savetnik novoizabranog predsednika Sjedinjenih Država igrom slučaja dolazi u jedan tipično Lavkraftovski gradić u Novoj Engleskoj. Vidimo ga kako, obuzet metempsihozom (seoba duša), počinje da veruje da je njegova dužnost da dovede do smaka sveta, ako već on sâm nije blizu.

Erik Krik se odvažio na veoma smeo potez: da crtežima dočara ono što bi bilo najbolje i najefektnije da se prepusti mašti čitalaca. Svako ko čita priču H. F. Lavkrafta, majstora američkog horora sa Istočne obale, zamišlja sopstvene slike čudovišta. Sâm sam se – još kao dečak – upoznao sa jednom Lavkraftovom pričom kada mi je otac poklonio Pre i posle ponoći, debelu zbirku engleske i američke horor proze. Ono malo ilustracija u njoj bile su delo Epa Duvea. Prošlo je šezdeset godina kako sam je dobio na poklon, a ta knjiga se još uvek nalazi na mojoj polici, priče iz nje u mom sećanju, a slike u mrežnjači. Čudni crteži, fragmentirani i svedeni, i kao što priliči – crno-beli. Ova knjiga zaslužna je za moju doživotnu fascinaciju: još uvek redovno kupujem horor priče. Kad god se pojavi ponovljeno izdanje Embrouza Birsa ili Roalda Dala, moram da pogledam da li u njemu ima nečeg novog – makar to bila i sitnica.

7

Vraća se u Vašington kao krajnje mentalno obolela osoba da bi tamo u svojstvu direktora Nacionalnog bezbednosnog saveta davao predsedniku pogubne savete... Producentkinja nije prihvatila scenario: „Mentalni bolesnici ne bi nikada mogli da dođu na takvu poziciju u Vašingtonu.“ Međutim... Baš u to vreme u Reganovu službu je došao Oliver Nort, dok će nešto kasnije upravo Bušovi savetnici dovesti do toga da Sjedinjene Države grcaju u neizmernim dugovima kako bi se vodili i plaćali pogubni ratovi... Tja.

Po mom mišljenju, Lavkraft je darvinista: niko ne može da utekne vlastitoj sudbini, niti da skrene sa životnog puta koji mu utiru njegovi geni i nasleđe. Erik Krik je to izuzetno lepo otelotvorio u Senci nad Insmutom. Već od četvrtog kadra prve table, dole u sredini, možete – veoma suptilno – da nazrete kuda će vas odvesti, i tako je do samog kraja priče. Ono što vam kao čitaocu možda promiče je

ambijent, epoha u kojoj se radnja odvija: sredina dvadesetih godina prošlog veka. Ta odeća, taj gradić, ti automobili, taj osećaj pustoši! Ako zamislim slike Edvarda Hopera bez boja, Erik Krik je veoma blizu ovom majstoru. I to već od prvog kadra: usamljeni čovek na krevetu u užasnoj hotelskoj sobi. Uprkos jasnoći svojih veoma detaljno urađenih crteža, Krik uspeva u tome da me svaki put podiđe jeza. Želim da se sklonim od te stvarnosti! Želim da pobegnem!

Horor je usko povezan sa našim praiskonskim nagonom za bekstvom. Jer samo smo zahvaljujući bežanju uspeli da preživimo kao homo sapiensi. Kada su naši preci sišli s drveća, mogli su da prežive jedino tako što su bežali od drugih životinja, koje su bile i veće i agresivnije od njih. Da bežimo, danas više ne moramo: ništa i niko nije tako agresivan, niti je razvio tako efikasno oružje kao čovek. Međutim, čak i nakon stotina generacija, nagon za bekstvom još uvek je prisutan, a onome ko

h. f. lavkraft - s one strane i druge priče

8

ga poseduje prija kada mu zagolicaju baš taj centar za strah u mozgu. To prijatno golicanje objašnjava popularnost koju od pamtiveka imaju horor priče, kao i popularnost horor filmova koja je skorijeg datuma a – nadamo se – i popularnost horora u stripovima.

Ipak: ima tu više od nagona za bekstvom. Živimo u jednom – naizgled – saznatljivom svetu. Ipak: da li je stvarno tako? Da li je sve jasno kao na dlanu? Zamislite, zamislite na trenutak, da postoji drugi svet. Nepoznat! Tajanstven i nejasan! Zamislite da se iz tog drugog sveta večito pružaju pipci koji žele da nas povuku u ludilo! Ili, ako ne u ludilo, onda u dubine iz kojih smo potekli, iz kojih su potekle sve životinje pre nekih milijardu godina. U vodu, u njenu tamu, mrak, među njene preteće alge i pipke. U teskobu u kojoj ne možemo da dođemo do vazduha, teskobu sveobuhvatajuće mekote, iz koje nema izlaza i u koju tonemo, daveći se u sopstvenim strahovima. Horor je

strah, to je jasno. Ali to je, na izvestan način, i svest da smo iz nekakve prasupe izašli na zemlju kako bismo napravili „ovo“. Ali dovoljno je da se „ono“, šta god to bilo, dogodi kako bismo, iznova, beznadežno potonuli u ništavnost, besvešće nikad zaboravljenog, teskobnog, vlažnog porekla. Strah od povratka u ono odakle smo došli.

Herard Suteman,

Roterdam, 30. decembar 2011.

h. f. lavkraft - s one strane i druge priče

9

10

Svog prijatelja Kroforda Tilingasta nisam video još otkad smo završili studije,

pre nekoliko godina...

Znao sam da se poslednjih godina zatvorio u svojoj

laboratoriji na tavanu u kojoj je naporno radio i malo jeo...

Ipak, kada mi je otvorio vrata, šokirao sam se kada sam

video koliko je bio mršav i zapušten...

Zdravo, stari prijatelju! Došao sam čim sam primio tvoje

pismo.

Ah, ti si! Brzo uđi!

53

Molim te, nemoj da se razvlačiš pred

vratima!

Hej! Polako!

Dođi. Idemo u laboratoriju. verujem

da sam došao do značajnog otkrića. Zato sam te zvao da

dođeš...Ali zašto

je ovde ovako mračno i zagušljivo?

I te sveće... Zar nema struje?

Potrebna mi je sva struja za eksperiment! Samo me prati i

shvatićeš...

Niko još nije video ono čemu ćeš sada prisustvovati...

54

Bože! Ipak je uspeo da sagradi tu

paklenu mašinu... Ne mogu da

verujem kolika sprava.

Zar nije predivna?

mislio sam da je ta tvoja sprava

samo zamisao. Kako uopšte

radi?

Sedi! Sada ću ti demonstrirati.

Količina električne energije koju

proizvodi mora da je neverovatna...

Ali kakav je to čudan sjaj?

55

Šta znamo o svetu i univerzumu? Naše predstave o onome što nas okružuje

su veoma ograničene. Uvek sam verovao da u našoj neposrednoj blizini postoje tuđi, nepristupačni svetovi.

Ova sprava proizvodi talase

koji će otvoriti naša čula! Videćemo na

šta psi zavijaju noću! Videćemo stvari koje nijedno stvorenje nikada nije videlo!

Moći ćemo da preskačemo vreme,

prostor i druge dimenzije i da spoznamo poreklo

stvaranja...!

Ali... ne razumem...

Slušaj! Talasi iz mašine

bude hiljadu usnulih čula u tebi! Video sam istinu. Pokazaću ti

šta se nalazi s one strane!

Gulp...

Zadubi se u blistavi sjaj... Pokušaj da se

otvoriš.

56

Čitav tavan nestao je u izmaglici...Uobrazio sam da se nalazim u džinovskom hramu, okružen

bezbrojnim stubovima.

Slika je zatim postepeno ustupala mesto još užasnijoj predstavi potpune

usamljenosti u beskrajnom, onostranom, bezvučnom svemiru...

Osetio sam kako se u meni javlja detinji strah koji me je naveo da potegnem revolver iz unutrašnjeg džepa.

57

Ne mrdaj se! U ovim zracima ne samo da možemo da vidimo već i da budemo viđeni! Dokle god se ne mičemo, manje-više smo bezbedni...

Ne zaboravi da imamo posla sa zastrašujućim

svetom u kome smo gotovo bespomoćni.

Združeni šok zbog ovog otkrića i iznenadne Krofordove naredbe me je paralisao.

Video sam neopisive oblike, mrtve i žive, koji su se stapali u gnusan haos... tu su bila raznobojna, meduzasta čudovišta koja su blago

podrhtavala u harmoniji sa spravom.

58

Osetio sam kako živi stvorovi promiču tik kraj mene, a ponekad bi čak plutali pravo kroz moje telo!

Vidiš li ih?

Vidiš li stvari koje u svakom trenutku plutaju i lelujaju

oko tebe i kroz tebe?

Vidiš li stvorenja koja čine ono što ljudi nazivaju čistim vazduhom i plavim nebom?

Zar nisam uspeo da probijem tu granicu? Zar ti nisam pokazao svetove koje nijedan

čovek nikada nije video..?!Ti si taj koji

je pokušao da me obeshrabri dok smo studirali, ti kukavice...!

Ali sada te imam! Reći ću ti: Probio sam se do dubina koje tvoj ograničeni mozak ne može ni da zamisli. Video sam iza granica beskraja i srušio demone sa zvezda. Svemir pripada meni!! Proždirači me love, moraju se nahraniti. Znam kako da im uteknem... Ali njihova glad je neutaživa...

59

Ne plaši se, neće te povrediti...

Dezintegracija je go-tovo bezbolna,

to ti garantujem. Ali želim da ih

vidiš!!

Pusti me...

Gledaj, prokletniče.

Gledaj...! Tik su iza tebe!!

Ergh Moram... Moram da pucam. Do

đavola!

Naslepo ispraznih šaržer revolvera.

Začu se snažan krik i sve se zamrači u trenu...

60

Događaja koji su usledili sećam se kao kroz maglu.

Očigledno su komšije začule pucnje i obavestile policiju...

Zatekli su nas tamo: Kroforda mrtvog, a mene bez svesti...

Ispostavilo se da Kroforda nisu pogodili meci već je umro usled šloga.

Meci su pogodili opasnu spravu koja se nalazila smrskana na podu

laboratorije.

Lekari su mi rekli da me je hipnotisao osvetoljubivi i

krvožedni ludak...

Želeo bih da mogu da im verujem. Nikada se više neću osećati prijatno

kad pogledam u nebo svestan da nismo sami...

61

62