rn - predavanje 9 - rim

3/2/2015

1

Barokni grad - Rim

RAZVOJ NASELJA

Predavanje 9

Doc. dr Viktorija Aladžić

U XV veku princip perspektive uneo je potpun preokret u umetnosti. Svaki elemenat perspektive ima individualan karakter – prostor je iz svakog ugla posmatranja drugačiji.

Mazačo – freska Sv. Trojstva – 1426. - Santa Marija Novela u Firenci najstariji je primer linearne perspektive.

Ovakav svod realizovan je u praksi tek 1472. u crkvi Sv. Andrej u Mantovi. Uradio ga je Leon Batista Alberti.

2

RAZVOJ NASELJA - Predavanje 9 - Doc. dr Viktorija Aladžić

PERSPEKTIVA

RIM

Barok se prvo razvio u Rimu – prvobitno značenje nepravilno – groteskno

1600 – 1750.

Karakteristike baroka: apsolutizam, protivreformacija, primena baruta, nova uloga nauke, umetnik se više nije mogao baviti naukom jer su naučna i filozofska misao postale suviše složene.

3 RAZVOJ NASELJA - Predavanje 9 -


Papa

Sikst V

Sikst V je bio siromašni franjevački kaluđer dalmatinskog porekla.

Kao Papa je delovao između 1585. i 1590.

Pokrenuo je ambiciozan projekat preuređenja Rima kako bi obezbedio prestiž gradu i katoličkoj crkvi.

Domeniko Fontana je bio osrednji arhitekta ali je u saradnji sa Sikstom V stvorio urbanistička rešenja bez premca. Drugi stvaralac je bio Đakomo dela Porta.

Sikst V je sprovodio red u svim oblastima.

Prekinuo je vršljanje bandita a papsko blago je udvadesetostručio.

Domeniko Fontana (1543-1607)



Rim -1550.



Rim -1572.



3/2/2015

2

Rim 1575.



URBANISTIČKI PLAN

RIMA

Ideja je bila da ulična mreža poveže sedam glavnih crkava i svetinja Rima koje je hodočasnik trebao da obiđe u jednom danu.

Sikst V je hteo da od Rima, u duhu protivreformacije, stvori “jedinstvenu svetinju”.

Stvorio je prave, široke ulice bez obzira na topografiju – bulevare namenjene novom prevoznom sredstvu koje se počelo koristiti u gradu – kočijama.

Hteo je da srednjevekovni Rim proširi do granica Rima Marka Aurelija.

Umesto ograničenog, zidovima opasanog zvezdastog grada Sikst V je stvorio moderan svetski grad.

8


Bazirao je svoj plan na četiri glavne bazilike u gradu: bazilika Sv. Petra, bazilika Santa Marija Mađore, bazilika Sv. Jovana Laterana i bazilika Santa Maria del Popolo. Izgrađeni su novi putevi koji su ih povezivali i podignuti su obelisci kao fokusne tačke da vode hodočasnike kroz Rim. Putevi su se radijalno pružali od Santa Marija Mađore koja je uzeta kao centralna građevina jer se kuća porodice Pereti nalazila u blizini.



URBANISTIČKI PLAN

RIMA Rim Siksta V Ulica Feliče izvedena

za manje od godinu dana od spomenika ispred Santa Marija Mađore nizbrdo, pa uzbrdo do crkve Santa Trinita dei Monti.

Druga deonica do Pjaca del Popolo nikada nije izvedena.

Via di San Đovani protezala se od Koloseuma do Laterana.

Popravio je Strada Pia da se ukrsti sa Strada Feliče – četiri fontane na uglovima ulica ispravili su nepravilan ugao pod kojim se seku ulice.





Rim u vreme Siksta V

Rim nije imao takve trgove kao Firenca i Venecija.

Sikst V je stvarao trgove gde god je to bilo moguće.

Gde nije imao vremena stvarao je proširene prostore na koje je postavljao obeliske.

Na tim mestima kasnije su nastali najlepši trgovi grada.



3/2/2015

3

Obelisk ispred crkve Sv Petra

Crtež Domenika Fontane prikazuje razne sprave koje su bile izložene na takmičenju što je organizovao Sikst V kako bi se Vatikanski obelisk premestio pred crkvu Sv. Petra u Rimu 1586.

To je bio prvi obelisk, koji je postavljen na početku dugog perioda rekonstrukcije i donošenja estetskih odluka vezanih za kompleks crkve Sv. Petra koje su se odvijale dugo nakon smrti pape Siksta V. Novi položaj obeliska inicirao je redizajn fasade bazilike da bi bila simetrična pozadina za obelisk.



Crkva

Svetog

Petra i

obelisk



Obelisci

Obelisk na trgu San Mauro – levo

Obelisk pred bazilikom Santa Marija Mađore – desno



• Poslednji obelisk dobio je najlepše mesto na preseku tri glavne ulice gde je trebalo da se završi Strada Feliče – na trgu Pjaca del Popolo

Poslednji obelisk



Pjaca del Popolo – Trg naroda u Rimu Tri magistralne ulice – avenije

slivaju se u ovaj trg. U njihovom secištu nalazi se

obelisk. Ranije je trg bio trapezoidan, ali je

u Napoleonovo doba dobio polukružna proširenja.

Trg je snažno naglašen dvema istovetnim crkvama na uglovima avenija.

Posebnost kompozicije je bočna povezanost sa parkovnim terasama Monte Pincia.



Pjaca del

Popolo



3/2/2015

4

Sikst V je prvi moderni urbanist koji je grad smatrao kompletnim i kompleksnim organizmom.

Pokušao je da Rim pretvori u svetsku prestonicu u vreme velikih previranja

RIM

19


Voda u Rimu Sikst V je doveo vodu u

one delove grada u kojima je nije bilo.

Voda je potekla iz 27 javnih fontana.

Duž strada Pia Sikst V je podigao strukturu prema projektu Domenika Fontane da obeleži renoviranje akvadukta i povratak vode u Rim poznatu kao Akva Feliče koja je takođe služila kao organizacioni elemenat između dva fokusna objekta Četiri fontane i Porta Pia i trga oko nje.



Četiri fontane

Na raskrsnici puteva Strada Pia i Strada Feliče Sikst V je postavio četiri fontane na svakom uglu po jednu da bi ostvario vizuelnu povezanost struktura.

Strada Pia – stara i značajna ulica koja se pružala na istok do gradskih zidina i gradske kapije Porta Pia koju je dizajnirao Mikelanđelo ukršta se sa ulicom Strada Feliče.

Konstrukcija četiri fontane na ovoj lokaciji povezivala je i vizure između bazilike Santa Marija Mađore i Santa Trinita dei Monti fokusnih tačaka plana Rima Siksta V. Fontane su ovde postavljene da bi označile značaj ukrsnice ovih vizura i puteva.



Rim 1800.



CRKVA

SVETOG

PETRA U RIMU

1603. – Karlo Maderna je dobio zadatak da završi crkvu Sv. Petra u Rimu

Trebao je da na Mikelanđelovu osnovu grčkog krsta dogradi brod kako bi je pretvorio u baziliku



Crkva i trg Svetog Petra



3/2/2015

5

Crkva Svetog Petra

Izmena plana crkve omogućila je da se ona poveže sa Vatikanskom palatom.

Karlo Maderna je stvorio “dubinsku fasadu” dinamično povezanu sa otvorenim prostorm ispred nje.

Kupola crkve se bolje videla sa suprotne strane trga nego ako smo stajali ispred crkve.

Uzan glavni brod neprimetno je proširen bočnim kapelama.



Crkva Svetog Petra

Ukrašavanje unutrašnjosti takvih dimenzija bio je ogroman problem.

Đanlorenco Bernini vajar i arhitekta crkvom Sv. Petra bavio se celog života.

Bernini je počeo ciborijum za glavni oltar ispod kupole.

Četiri tordirana stuba podupiru jednu platformu, na četiri ugla nalazi se po jedan anđeo koji zajedno sa stubovima podupiru simbol pobede hrišćanstva – krst iznad zlatne zemljine kugle.



Trg Svetog Petra u Rimu

Bernini je napravio trg ispred crkve Sv. Petra

To je bio prvi široki otvoreni trg u gradu za razliku od dotadašnjih zatvorenih renesansnih.



Berninijevi planovi trga

Svetog Petra u Rimu



Berninijev David

Berninijev David je nagoveštaj novog doba.

Baroknim ga čini nagovešteno prisustvo Golijata.

Zamišljen je kao polovina jednog para a ne kao samostalna skulptura.

Čitava njegova akcija je usredsređena na protivnika.

Od prethovnih perioda razlikuje se po novoj aktivnoj povezanosti sa prostorom.



San Karlo ale

Kvatro Fontane

Frančesko Boromini je ovde primenio neprestanu igru konveksnog i konkavnog.

Kupola kao da je od nategnute gume koja bi se vratila u normalan položaj ako bi popustio pritisak.



3/2/2015

6

San Karlo ale

Kvatro fontane

Ceo zid je valoviti pokret.

To je Borominiju donelo međunarodnu slavu.

Barokna zgrada pokrenula se u prostoru.



Pjaca Navona –

Srkva Sv.

Agneze

Boromini je ovde primenio slično pročelje kao Maderna kod crkve Sv. Petra u Rimu, ali je gornji deo pročelja povio ka unutra tako da izgleda kao da je vitka kupola deo pročelja iako je uvučena unutra.



Pjaca Navona



Santa

Marija dela

Pače



San Lorenco – Torino –

Guarino Guarini



Kupola kapele Sv. Pokrova –

Guarino Guarini



3/2/2015

7

Kupola kapele Sv. Pokrova –

Guarino Guarini

RAZVOJ NASELJA - Predavanje 9 - Doc. dr Viktorija Aladžić 37

Slava Sv.

Ignacija -

Andrea

Pozo - Rim



rn - predavanje 9 - rim

Documents