REZULTAT POSLOVANJA I RASPODELA REZULTATAZadaci 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94(92), 95, 96, 97.

OBLICI REZULTATA POSLOVANJA

1. FIZIČKI PROIZVOD, kao izraz proizvedenih upotrebnih vrednosti

2. UKUPAN PRIHOD, kao izraz realizovane i ostvarene vrednosti

3. DOBIT(PROFIT), kao konačni finansijski rezultat poslovanja preduzeća.

UKUPAN PRIHOD (PU) PREDUZEĆA ČINE:

POSLOVNI PRIHODI (Pp) PRIHODI OD FINANISRANJA (Pf) VANREDNI PRIHODI (Pv)

POSLOVNI PRIHODI (PP):

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga Prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i

povraćanja dažbina po osnovu prodaje roba i usluga Prihodi od kooperacije ili poslovno- tehničke saradnje Prihodi odprodaje materijala, rezervnih delova, sitnog

inventara i slično Prihodi od zakupnina i dr.

PRIHODI OD FINANSIRANJA (PF) Prihodi iz vlasnički vezanih preduzeća Aktivne kamate Revalorizacija potraživanja Pozitivne kursne razlike

VANREDNI PRIHODI (PV)

Prihodi od prodaje osnovnih sredstava Prihodi od osiguranja Viškovi materijala, gotovih proizvoda, rezervnih delova i dr.,

utvrđenih inventarisanjem Nagrade sa sajmovima i izložbama Naplate šteta i otpisanih potraživanja iz ranijih godina Naplate po sudskim rešenjima i odlukama i dr.

UKUPNI RASHODI (RU)

1. POSLOVNI RASHODI (Rp) 2. RASHODI FINANSIRANJA (Rf) 3. VANREDNI RASHODI (Rv)

POSLOVNI RASHODI (RP) materijalni troškovi i amortizacija

Troškovi materijala Troškovi energije Troškovi sitnog inventara Transportni troškovi

Ukalkulisane zarade Zarade koje se isplaćuju zaposlenima Svi porezi i doprinosi na zarade Naknade za odsustvovanje sa rada

Nematerijalni troškovi Troškovi za marketing Troškovi za reklame Troškovi za propagandu Troškovi za sajmove, izložbe i dr. Premije osiguranja Troškovi ishrane radnika Autorski honorari Finansiranje raznih projekata

RASHODI FINANSIRANJA (RF)

Rashodi finansiranja iz odnosa sa povezanim preduzećima Kamate Revalorizacije Kursne razlike sa partnerskim preduzećima

Pasivne kamate, revalorizacije dinarskih obaveza, smanjenje vrednosti dugoročnih finasijskih ulaganja

VANREDNI RASHODI (RV) Neamortizovani deo osnovnih sredstava koja su otpisana

zbog zastarelosti Manjkovi materijala, rezervnih delova, sitnog inventara,

gotovih proizvoda, robe i novca Plaćene kazne, penali i naknade šteta Rashodi iz ranijih godina i dr(kazne, penali i sl) Plaćanje po osnovu sudskih rešenja i odluka i dr.

DOBIT(DOBITAK) I GUBITAK KAO REZULTAT POSLOVANJA

D= Pu – Ru

D- dobit preduzećaPu- ukupni prihodiRu- ukupni rashodi

D= (Pp+Pf+Pv) – (Rp+Rf+Rv)

GUBITAK KAO FINASIJSKI REZULTAT POSLOVANJA

Ru>Pu preduzeće posluje sa Gubitkom

Može da bude uslovljen većim brojem faktora: 1. društvenim

Visoki porezi takse

2. tehničkim Zastarela i nedovoljno korišćena oprema

3. organbizacionim Viškovi zaposlenih u preduzeću

Pojava gubitka- ukazuje na poremećaj ravnoteže ekonomskih parametara poslovanja, drastičan pad ekonomije poslovanja preduzeća

Trajnija pojava gubitaka uslovljava sanaciju, stečaj ili likvidaciju preduzeća

Stoga, pojava gubitaka uvek izazivapotrebu preduzimanja hitnih mera ozdravljenja i sanacije preduzeća, odnosno otklanjanje uzroka i posledica nastalih gubitaka.

OSTVARENI GUBITAK PREDUZEĆA SE MOŽE POKRITI:

Otpisom potraživanja od strane poverilaca Dotacijama drugih preduzeća koja se ekonomski

zainteresovana za njegov rad Dotacijama od strane državepreko raznovrsnih fondova Smanjenjem sopstvenih rezervnih sredstava i sredstava

zajedničke potrošnje Smanjenjem imovine ili kapitala preduzeća njenom

prodajom i dr.

RASPODELA REZULTATA POSLOVANJA Raspodela rezultata poslovanja u ekonomskom i finansijskom

pogledu predstavlja raspodelu dobiti preduzeća.

Raspodelom se dobit preduzeća usmerava za različite namene:

Opštu i zajedničku potrošnju društva uvidu poreza i doprinosa iz ostvarene dobiti

Razvoj preduzeća – po osnovu izdvajanja za akumulaciju Povećanje standarda zaposlenih u preduzeću – po osnovu povećanja

izdvajanja za zarade i sredstva zajedničke potrošnje.

RASPODELA BRUTO DOBITI

Ukupna bruto dobit se deli na: 1.Obavezna izdvajanja iz dobiti

Porezi i doprinosi za finansiranje opšte i zajedničke potrošnje društva: državneadministracije, školstva, zdravstva, nauke, kulture i dr.

Učešće u dobiti drugih preduzeća i pravnih lica, po osnovu zajedničkih ulaganja

Novčani iznos za pokriće gubitaka preduzeća iz prethodnih godina Isplata dividendi vlasnicima akcija, odnosno suvlasnicima

preduzeća Kamata na izdate obveznice preduzeća

2.Neto dobit= Bruto dobit – obavezna izdavajanja iz dobiti, neto dobit se deli na:

Akumulaciju- deo za razvoj i rezerve preduzeća Potrošnju- za zarade zaposlenih i njihove zajedničke potrebe

Povećanje zarade iz dobiti utiče na povećanje životnog standarda i veću motivisanost za rad, a time i buduće rezultate poslovanja preduzeća.

Ovaj deo dobiti se ne raspodeljuje linearno na sve zaposlene, već prema kriterijumima njihovog radnog doprinosa u stvaranju stečene dobiti.

Većim izdvajanjem za zajedničku potrošnju, povećava se standard zaposlenih u pogledu uslova rada(društvena ishrana, odmarališta) i rešavanja određenih socijalnih pitanja zaposlenih.

1. KONTRIBUCIONA DOBIT= Prihod- Varijabilni troškovi

2. POSLOVNA DOBIT= Kontribuciona dobit- Fiksni troškovi

3. DOBIT PRE OPOREZIVANJA= Poslovna dobit – Finansijski rashodi – Neposlovni rashodi

4. NETO DOBIT= Dobit pre oporezivanja – Porez na dobit

5. PROFITABILNOST= (Neto dobit / Prihod) x 100

ULOGA KOLEKTIVNIH UGOVORA U REGULISANJU RASPODELE U PREDUZEĆU

ODREĐIVANJE NAJNIŽE (MINIMALNE) CENE RADA I DRUGIH IZDATAKA U TOKU PROCESA POSLOVANJA PREDUZEĆA

PITANJA VEZANA ZA OBLAST RASPODELE, PRAVA ZAPOSLENIH, I POSLODAVACA

REGULIŠU SE KOLEKTIVNIM UGOVORIMA.

SUŠTINA KOLEKTIVNIH UGOVORA

REGULISANJE GLOBALNIH ODNOSA RASPODELE ( GRANSKI, PREMA DELATNOSTIMA)

ZAŠTITA ŽIVOTNOG STANDARDA ZAPOSLENIH

REGULISANJE OBAVEZA I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH I POSLODAVACA

Kolektivni ugovori imaju u primeni snagu zakonske regulative.

On se zaključuje između strukovne sindikalne organizacije i poslodavca.

UGOVOROM SE REGULIŠE:

RADNO VREME

VISINA I ISPLATA ZARADE

POSTUPAK PRIJEMA NA POSAO I OTKAZA

OSNOVNI USLOVI RADA

Kolektivni ugovor predstavlja ugovor o pravima i obavezama radnika i poslodavaca,

s tim što ga ne potpisuje pojedinačno svaki zaposleni, već ga u ime zaposlenih potpisuje njihova strukovna sindikalna organizacija.

KOLEKTIVNIM UGOVOROM UREĐUJU SE PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA PO SLEDEĆIM PITANJIMA:

CENA RADA I ZARADE DEO ZARADE IZ DOBITI OSTALA PRIMANJA(REGRES ZA GODIŠNJI ODMOR, OTPREMNINA

PRILIKOM ODLASKA RADNIKA U PENZIJU, POMOĆ, SOLIDARNI FOND SINDIKATA, NAKNADE TROŠKOVA PREVOZA, DNEVNICE ZA SLUŽBENA PUTOVANJA I DR.),

NAKNADA ZA INOVACIJE, RACIONALIZACIJE, I DRUGE OBLIKE STVARALAŠTVA

RASPOREĐIVANJE RADNIKA NA RAD PRIPRAVNIČKI STAŽ I STRUČNO USAVRŠAVANJE ODMORI I ODSUSTVA SA RADA ZAŠTITA ZAPOSLENH NA RADU DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST

VRSTE KOLEKTIVNIH UGOVORA

OPŠTI KOLEKTIVNI UGOVOR

POSEBNI KOLEKTIVNI UGOVOR

POJEDINAČNI UGOVOR

OPŠTI KOLEKTIVNI UGOVOR ZAKLJUČUJU GA PREDSTAVNICI SINDIKATA, PRIVREDNE KOMORE I VLADE

OVIM UGOVOROM UREĐUJE SE RADNO VREME, NAJNIŽA CENA RADA ZA NAJEDNOSTAVNIJI RAD, OSNOVNA CENA RADA, PRIMANJA ZAPOSLENIH I NEKA PITANJA PO OSNOVU RADA.

CENA RADA PREDSTAVLJA TROŠAK POSLOVANJA KOJI JE FAKTOR NJEGOVOG EKONOMSKOG USPEHA.

NAJNIŽA CENA RADA JE POLAZNA OSNOVA ZA ODREĐIVANJE OSNOVNE CENE RADA.

NAJNIŽA CENA RADA ODNOSI SE NA NAJJEDNOSTAVNIJI RAD I ZA PUNO RADNO VREME. UTVRĐUJE SE Opštim kolektivnim ugovorom i služi za utvrđivanje cene rada kod svih preduzeća i drugih pravnih lica koja imaju zaposlene.

Kolektivni ugovor propisuje korekciju najniže cene rada po osnovu porasta troškova života. U toku godine, u odnosu na mesec decembar prethodne godine troškovi života porastu za više od 5%, najniža cena rada za najjednostavniji rad povećava se srazmerno porastu troškova života u prethodnom mesecu u odnosu na zadnji mesec prethodne godine.

Osnovna cena rada je parametar za utvrđivanje cene rada u posebnim oblastima i granama, a koja se uređuju pojedinačnim kolektivnim ugovorom.

Osnovna cena rada sa pripadajućim doprinosima ima karakter poslovnog rashoda preduzeća i čini komponentu njegovog konačnog neto finansijskog rezultata.

POSEBNI KOLEKTIVNI UGOVORI Zaključuju se za posebne privredne grane i grupacije.

Sva preduzeća, i druga pravna lica mogu da zaključe posebni kolektivni ugovor i da na jedinstven način urede osnovnu cenu rada za tipično radno mesto u okviru svake grupe poslova, kao i druga pitanja zarada, određenih uslova rada odnosa zaposlenih i poslodavaca i sl.

Posebni kolektivni ugovor zaključuju za preduzeća ili druge poslodavce 1. Organizacija sindikata 2. odgovarajuće komorsko udruženuje preduzeća

Za ustanove i državne organe – posebni kolektivni ugovor zaključuje reprezentativna organizacija sindikata i predstavnici vlade, odnosno drugi nadležni državni organ.

Opšti kolektivni ugovor sa svojom regulativom osnovnih pitanja raspodele predstavlja osnovu i okvir posebnih i pojedinačnih kolektivnih ugovora.

POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVORI Zaključuju se za pojedinačno preduzeće, instituciju ili ustanovu.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom regulišu se određena prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa koja nisu uređena zakonom ili Opštim i posebnim kolektivnim ugovorima.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom ne može se utvrđivati manji obim prava i obaveze nego što je utvrđeno opštim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom.

Pojedinačni kolektivni ugovor u preduzećima zaključuju- ovlašćena organizacija sindikata, direktor odnosno poslodavac, i organ upravljanja u društvenom preduzeću.

Za javna preduzeća pojedinačni ugovor zaključuje Vlada, odnosno drugi osnivač javnog preduzeća (grad, opština)

Pojedinačne kolektivne ugovore u ustanovama zaključuju ovlašćena reprezentativna organizacija sindikata, direktor ustanove i predstavnici vlade, odnosno drugi osnivači ustanove.

Kolektivni ugovori predstavljaju faktor ekonomije i uspešnosti poslovanja svakog preduzeća. Putem njihove regulative se izražava i realizuje socijalna komponenta i ciljevi preduzeća.

Okvir i sadržaj kolektivnog ugovora predstavljaju i određene konstante za odlučivanje menadžmenta u okviru pojedinačnog preduzeća.

Sadržajem navedenih kolektivnih ugovora u znatnoj meri je regulisana raspodela na nivou preduzeća. Ta regulativa mora biti odmerena i svedena na osnovna pitanja odnosa poslodavaca i zaposlenih , osnovna socijalna i prava iz rada, bez ugrožavanja ekonomskog karaktera i principa poslovanja preduzeća.

KONTROLNA PITANJA: 1. Šta predstavljaju i kako se iskazuju rezultati poslovanja? 2. Izračunavanje rezultata poslovanja preko fizičkog proizvoda 3. Ukupan prihod i komponente ukupnog prihoda 4. Ukupan rashod i komponente ukupnog rashoda 5. Finansijski rezultat poslovanja preduzeća 6. Bruto dobitak kao rezultat poslovanja 7. Neto dobitak kao rezultat poslovanja

8. Gubitak kao rezultat poslovanja 9. Faktori dobiti i gubitaka 10. Raspodela obračunatih i iskazanih rezultata poslovanja 11. Raspodela bruto i neto dobiti 12. Pokrivanje gubitaka 13. Uloga kolektivnih ugovora u raspodeli rezultata poslovanja