revolucija i njena priroda savremenaprouèavanjarevolucije · revolucija i njena priroda...

Revolucija i njena priroda

Savremena prouèavanja revolucije

Prouèavanje revolucije kao oblika društvenog razvitka moè seu savremenoj sociologiji podeliti u dva perioda. Prvi period je vezanza razdoblje tzv. ranemoderne sociologije, odnosno za vreme koje seod Marksove smrti i Veberove pojave proteè sve do pribli`no krajapedesetih godina 20. veka. Osnovno obele`je ovog perioda je preo-vladavanje shvatanja o vrednosno nepristrasnoj sociologiji i meto-dološka nerazvijenost i nesavršenost socioloških prouèavanja revo-lucije u odnosu na kasniji period. U tom periodu broj radova koji sebave sociološkim prouèavanjem revolucije je srazmerno mali, aizmeðu njih nema veæih razlika u pristupu. Drugi period, koji poèinjekrajem pedesetih godina, protièe u znaku razvijenosti metodologije,jakog uticaja funkcionalizma i tendencija ka kvantifikovanju u obla-sti sociologije revolucije. Ovaj period karakteriše i više razlièitih pri-stupa u prouèavanju revolucije, kao i nastanak daleko više radova izoblasti sociologije revolucije. Pomenuta dva perioda u sociološkomprouèavanju revolucije delom su izraz opšteg stanja i nivoa razvije-nosti sociologije i njenog metodološkog instrumentarijuma, a delomsu na sam naèin prouèavanja revolucije, kao i na zainteresovanostsociologije i sociologa za pojavu revolucionarnih preobraàja, utica-le stvarne društvene okolnosti i razvoj društva.

U prvom periodu je svakako Ruska revolucija podstakla interesza sociološko prouèavanje revolucije. Ruska revolucija, koja je uzFrancusku najviše uticala na potonje revolucije i na prouèavanje revo-lucije, uèinila je revolucionarne preobraàje legitimnim predmetomne samo istorije veæ i sociologije. Stavljena uz bok sa Francuskom,

105

Ruska revolucija je prvi put omoguæila šira uporedno-istorijska prou-èavanja revolucija, a time i stvaranje razlièitih teorija revolucije. Poduticajem promena koje je Ruska revolucija izazvala u graðanskomsvetu i vrednostima, pa`nja sociologije je usmerena na tzv. velike re-volucije. Neke sliènosti u redosledu faza Francuske i Ruske revoluci-je upravile su pa`nju istraìvaèa naroèito na problem periodizacije, naprirodni tok i razvoj revolucije.

Što se tièe drugog perioda u sociološkim prouèavanjima revolu-cije, stvarne društvene okolnosti su i u ovom vremenu uticale na na-èin i rezultate istraìvanja revolucije. Dovoðenje u pitanje mita ostabilnosti graðanskog društva izazvano krizama, ratovima, poja-vom fašizma, razlièitim oblicima unutrašnjih nemira i nereda, šire-njem nasilja u politici i društvenom ìvotu – sve je to doprineloveæem zanimanju za prouèavanje revolucije, ali u jednom širemokviru, za prouèavanje razlièitih oblika nemira, pobuna, nasilja, ko-lektivnog ponašanja. Prouèavanje revolucije na ovaj naèin, kao vrstejedne šire pojave, doprinelo je veæem interesu za razgranièenje revo-lucije od pojava kao što su bune, ustanci, dràvni udari i slièno,odnosno doprinelo je angaòvanju na kategorizaciji i klasifikovanjusvih ovih manje ili više bliskih pojava. Zahvaljujuæi tome što je isto-vremeno prouèavano više pojava, poraslo je interesovanje za uzroketih razlièitih pojava, pa i revolucije. Tako je za razliku od prvog, udrugom periodu sociološkog prouèavanja revolucije naroèito odma-kla etiologija revolucije, baveæi se preduslovima i neposrednimuzrocima revolucija. Istovremeno je poèelo da se razmatra i pitanjeneposrednih i dugoroènih posledica revolucionarnih preobraàja.

Svrha je ovoga priloga da ukaè na glavne pristupe u zapadnojsociologiji kada je reè prouèavanju revolucije kao temeljne promeneu društvenoj strukturi, politièkoj organizaciji, kulturi i vrednostimadruštva. Analizom nije bilo moguæno obuhvatiti i više pravaca i istra-ìvaèkih orijentacija u marksistièkoj sociologiji, mada su neki odovde izloènih pristupa u zapadnoj sociologiji nastali pod uticajemMarksa i marksistièkih analiza revolucija posle Marksa. Razlièiti pri-stupi u istraìvanju revolucija u zapadnoj sociologiji, koji su u malo-me odraz pluralizma orijentacija i pristupa u sociologiji uopšte,predstavljeni su po pravilu samo teorijom svoga najuspešnijeg i

106

najuticajnijeg tumaèa. Druga znaèajnija dela iz ove oblasti su samonaznaèena, tako da se mo`e dobiti predstava o stanju na podruèju so-ciološkog prouèavanja revolucije. U okviru odgovarajuæih delovaovog rada prikazani su prvo poèeci sociološkog prouèavanja revolu-cije, a zatim glavni savremeni pristupi u prouèavanju revolucije: teo-rijski pokušaji da se utvrde psihološke osnove revolucije, prouèavanjerevolucije u sklopu društvenog sistema, prouèavanje revolucije kaopolitièke pojave i, najzad, savremena uporedno-istorijska prouèava-nja revolucije. Mada pisci, o èijim istra`ivanjima revolucije æe bitiviše reèi u ovom radu, nisu svi sociolozi u akademskom smislu i madaoni ukazuju na razlièite strane revolucije, svi oni, èak i kada na stojesuprotno, nisu u stanju da opovrgnu èinjenicu da revolucija predsta-vlja u suštini društvenu pojavu. Osvetljavajuæi razlièite strane revolu-cije, oni doprinose razvoju same sociologije revolucije.1

Poèeci sociološkog prouèavanja revolucije

Prvi pokušaji stvaranja teorije revolucije, kao što je veæ izneto,vezani su za period rane moderne sociologije, odnosno naroèito za

107

1 Postoji više radova u kojima je dat pregled literature iz oblasti sociologije revolu-cije, odnosno koji predstavljaju kritièke osvrte na ovu literaturu. Od ovih pregle-da i kritika valjalo bi pre svega izdvojiti sledeæe: A. S. Cohan, Theories ofRevolution: An Introduction, New York, Halsted Press, 1975; Mark Hagopian,The Phenomenom of Revolution, New York, Dodd, Mead, 1974; Terry Nardin, AViolence and the State: A Critique of Empirical Political Theory, Beverly Hills,Sage, 1971; Henry Bienen, Violence and Social Change: A Review of Current Lit-erature,Chicago, University of Chicago Press, 1968; Barbara Salert, Revolutionsand Revolutionaries: Four Theories, New York, Elsevier, 1976; Theda Skocpol,States and Social Revolutions: A Comparative Analysis of France, Russia andChina, Cambridge, Cambridge University Press, 1979 (odeljak pod naslovom:„Explaining Social Revolutions: Alternatives to Existing Theories“, str. 3-4); Isa-ac Kramnick, „Reflections on Revolution. Definition and Explanation in RecentScholarship“,History and Theory 1, 1972, str. 26-63; Michael Freeman, „ReviewArticle: Theories of Revolution“, British Journal of Political Science 3, 1972, str.339-359; Lawrence Stone, „Theories of Revolution“, World Politics 1, 1966,str.159-176; Perez Zagorin, „Theories of Revolution in Contemporary Historiog-raphy“, Political Science Quarterly 1, 1973, str. 23-52; Eric Hobsbawm, „Revo-lucija“, Èasopis za suvremenu povijest 2-3, 1976, str. 51-80.

vreme izmeðu dva rata. Ove prve sociološke analize revolucije imajudosta zajednièkog. Najistaknutiji predstavnici sociologije revolucijeu ovom periodu – Liford Edvards, Dòrd` Peti i Krejn Brinton, poku-šali su da utvrde izvesne pravilnosti u fazama kroz koje prolaze revo-lucije.2 Pitanje periodizacije, faza, dinamika revolucionarnog procesaposebno je zaokupljalo pa`nju ove grupe istraìvaèa. Utvrðujuæi fazeu razvoju nekoliko prouèavanih revolucija Edvards, Peti i Brinton sunastojali da dokaù da su te faze „prirodne“ za svaku revoluciju. Otu-da i potièe naziv Edvardsove knjige – Prirodna istorija revolucije.

U svojim radovima ova grupa pisaca je teìla da opiše karakteri-stièni ciklus ili redosled faza koji je tipièan za revolucionarni proces.U predgovoru za Edvardsovu knjigu Robert Park tako piše da svakadruštvena promena ima svoj karakteristièan tok i da opis tog tokapredstavlja prvi korak u analizi društvene promene.3 Upotrebljavaju-æi metaforu o revoluciji kao o bolesti, Brinton je najslikovitije izra-zio to stanovište: „Dràæemo da je revolucija vrsta groznice... Udruštvu, pribli`no u toku jedne generacije pre izbijanja revolucije,odnosno u starom reìmu, mogu se naæi znaci dolazeæeg oboljenja.Strogo uzev, ovi znaci ne predstavljaju sasvim simptome, jer kada susimptomi potpuno razvijeni, bolest je veæ tu. Ove znake je bolje opi-sati kao prethodne znake, nagoveštaje izuzetno pronicljivom dijag-nostièaru da je bolest na putu, ali da nije još uzela dovoljno maha dabi bila bolest. Zatim dolazi period kada se simptomi ispoljavaju upotpunosti i kada moèmo reæi da je revolucionarna groznica zapo-èela. Bolest se ne odvija ujednaèeno, veæ uz napredovanje i zastojedolazi do kritiènog stanja, koje èesto prati delirijum, vladavina naj-sna`nijih revolucionara, vladavina terora. Posle krize dolazi periodsmirivanja, po pravilu praæen povremenim vraæanjem groznice.

108

2 Vidi Lyford Edwards, The Natural History of Revolution, New York, Russell andRussell, 1965, (prvo izdanje 1927); George Pettee, The Process of Revolution,New York, Harper Brothers, 1938; George Pettee, „Revolution – Typology andProcess“ u Revolution, ed. Carl Friedrich, New York, Atherton Press, 1969, str.10-33; Crane Brinton, The Anatomy of Revolution, revised and expanded edition,New York, Random House, 1965 (prvo izdanje 1938). Na teorije ovih pisacaosvræe se Peter Calvert, Revolution, London, Macmillan, 1970, str. 121-127.

3 Edvards, The Natural History of Revolution, str. XVIII.

Najzad, groznica je prošla i pacijent se povratio, mo`da u neèemuojaèan iskustvom, bar za neko vreme imun na slièni napad, ali sigur-no ne preobraèn u novoga èoveka.“4

Prema Edvardsu, svaka revolucija zapoèinje odricanjem lojal-nosti intelektualaca starom reìmu i prenošenjem ove lojalnosti nanovi tip društva koji tek treba da se ustanovi. Sama revolucija je ob-lik reintegracije društva koju ne obeleàva slabljenje veæ postepenojaèanje vlade. Pad starog reìma dovodi i do veæe pokretljivosti, dokratkog perioda širenja optimizma i do smanjivanja broja konvenci-onalnih oblika prestupa. U ovom periodu u redovima revolucionarase istièu radikali koji blagodareæi svojoj ujedinjenosti i predanostistièu kontrolu nad vladom i vladajuæi nasilno, ostvaruju postavljeneciljeve. Zatim sledi poznati period terora u kojem ljudski ìvoti po-staju beznaèajna stavka u nastojanju da se stvori sasvim novi tipdruštva i vlade. Konaèno, pošto ljudska priroda nije u stanju da pod-nese intenzivnost ovog perioda dolazi do povratka na normalno sta-nje, èesto pod istim upravljaèima kao i pre revolucije. Mada su iBrinton i Peti razvili slièan „scenario“ po ugledu na Francusku revo-luciju, obojica su, a naroèito Brinton, bili nešto oprezniji u ukaziva-nju na razlike izmeðu francuskog obrasca i iskustva Engleske,Amerièke i Ruske revolucije.

Edvards, Peti i Brinton su se uzrocima revolucije bavili mnogomanje nego periodizacijom revolucija. Najviše je u ovom pogleduotišao Brinton, koji je preduslove revolucije video u ekonomski raz-vijenom društvu ili u društvu u razvoju, u neefikasnoj vladi optereæe-noj finansijskim problemima, u klasnim protivreènostima, u tomešto intelektualci poèinju da napuštaju postojeæi poredak i u gubitkusamopouzdanja u redovima vladajuæe elite. Brintonova analiza, me-ðutim, i kada je reè o uzrocima revolucije i kada je reè o revolucio-narnim fazama, pre upuæuje na neke delimiène sliènosti izmeðuprouèavanih revolucija, nego na jednoobraznost u pravom smislureèi. Tamo gde se Brintonu èinilo da se radi o jednoobraznosti imamnogo izuzetaka. Ni u Engleskoj, ni u Amerièkoj revoluciji nije doš-lo do veæih promena u klasnoj strukturi društva. Engleskoj revoluciji

109

4 Brinton, The Anatomy of Revolution, str. 16-17.

nije prethodilo „dezerterstvo“ intelektualaca, niti je došlo do vlada-vine terora. Amerièku revoluciju isto tako ne oznaèava pobeda kraj-nje struje, niti teror, termidor ili pojava diktatora koji uspostavljaporedak.

Sve u svemu, mada su Edvards, Peti i Brinton, kao prvi pred-stavnici sociološkog prouèavanja revolucija, iznosili neka teško odr-ìva uopštavanja o revolucijama, oni su neke uzroke, oblike i perioderevolucija èesto rasvetljavali na jedan naèin koji je bliì stvarnosti odmnogih poznijih nastojanja da se iz pojmovnog aparata Parsonsoveteorije izvede jedna posebna teorija revolucije. Osim toga, zasluga jeovih pisaca što su ukazali da se pojam revolucije moè odrediti samoposredstvom pojma velikih revolucija, dakle temeljnih promena ustrukturi, politièkom ureðenju i vrednostima jednog društva. Za raz-liku od svojih sledbenika (pre svega zastupnika funkcionalistièke ipsihološke orijentacije u prouèavanju revolucije), oni su podvlaèilida se bave samo velikim revolucijama, a ne i pojavama koje na revo-luciju podseæaju samo po nekim perifernim obele`jima (pobune,nemiri, dràvni udari i slièno).

Pored studija Edvardsa, Petija i Brintona najznaèajnija su i naju-ticajnija istraìvanja revolucije u ovom periodu (izmeðu dva rata)koja je izveo Pitirim Sorokin. Ovo utoliko pre što Sorokin veæ nago-veštava jedan pristup revoluciji koji se razlikuje od pristupa njegovihsavremenika i koji najavljuje savremene orijentacije u prouèavanjurevolucija (istraìvanja revolucije u okviru širih kategorija društve-nih pojava i pokušaja statistièke analize). U svom velikom deluDruštvena i kulturna dinamika, Sorokin istraìvanja revolucije sta-vlja u kontekst svoje teorije društvene promene i ne zadràva se kaonjegovi savremenici samo na velikim revolucijama, veæ prouèavaveæinu zabeleènih znaèajnijih unutrašnjih nemira, od srazmernomalih nereda do najveæih revolucija tokom 25 vekova evropske isto-rije.5 Isto tako, za razliku od Edvardsa, Petija i Brintona èija je anali-za opisna i kvalitativna, Sorokin postavlja osnove kvantitativne

110

5 Prvi Sorokinov rad iz ovoga podruèja, pisan i pod sveìm liènim utiscima o uèešæuu Ruskoj revoluciji je Sociology of Revolution, Philadelphia, J. B. Lippincott, 1925.Sorokinovo shvatanje revolucije koje se ovde iznosi je iz dela Social and CulturalDynamics, Boston, Porter Sargent, 1957, str. 572-604 (prvo izdanje 1937).

analize unutrašnjih nemira, kojima su obuhvaæene i revolucije. Ova-kva analiza nagoveštava savremena kvantitativna uporedna istraì-vanja nemira i nasilja, mada su ova istraìvanja za razliku odSorokinovog vezana samo za moderno društvo.

Od kvantitativnih aspekata nemira Sorokin je kao naroèito va-`ne izdvajao: 1) srazmerni okvir društvenog (ne samo geografskog)podruèja nemira; 2) srazmerni broj stanovništva ukljuèenog u nemi-re (za i protiv njih); 3) duìnu trajanja nemira; 4) srazmerni intenzitetnemira. Sa porastom ovih varijabli, raste i uporedna velièina nemira.Po Sorokinu, postoje sledeæe vrste nemira: uglavnom politièki,uglavnom ekonomski, nacionalistièki i separatistièki, religijski, kaoi nemiri ogranièenih ciljeva. I pored toga što izmeðu pojedinih druš-tava postoje razlike u broju i intenzitetu nemira, Sorokin je utvrdioda se po jedan znaèajan društveni nemir dešava pribli`no svakih šestgodina. Skoro svi nemiri su praæeni nasiljem razlièitog stepena:samo 50 posto od 1622 sluèaja koje je Sorokin pratio zbila su se bezikakvog otvorenog nasilja. S druge strane, proseèno trajanje veæinenemira bilo je veoma kratko – akutna faza njihovog trajanja je pribli-`no nekoliko nedelja. Sorokin je ustanovio i da postoji sasvim slabatendencija da se nemiri dešavaju èešæe u vreme rata i u godinamablizu rata. Osnovno zapaànje Sorokinovo je, meðutim, da najvišenemira (i po uèestalosti i po intenzitetu) ima u periodima promene odjednog tipa kulture ka drugom, a kako zapadno društvo ulazi u ovajperiod, u period kada se materijalistièka kultura Zapada (Sensateculture) dezintegriše i priprema se tle za drugi tip, tip idealistièkekulture (Idealistic culture), broj nemira je u porastu.

Psihološke osnove revolucije

Psihološke teorije revolucije predstavljaju jednu od najuticajni-jih i po broju pristalica jednu od najjaèih orijentacija u savremenimprouèavanjima revolucije. Ove teorije revoluciju objašnjavaju ispi-tujuæi šta ljude uopšte motiviše da se bune protiv postojeæeg politiè-kog poretka. Najistaknutiji predstavnik ove orijentacije u novijoj

111

društvenoj nauci je Ted Gur, koji je u velikom broju svojih radova, aposebno u knjizi Zašto se ljudi bune pokušao da pruì jedno teorijskiveoma razvijeno psihološko objašnjenje pojave revolucije.6

Središnji predmet Gurovih istraìvanja je politièko nasilje. Gurpiše da njegovo delo predstavlja pokušaj da se utvrde opšte pretpo-stavke o velièini i oblicima politièkog nasilja. Govoreæi o politièkomnasilju Gur ima na umu pobunu. On, meðutim, upotrebljava kao sre-dišnji pojam svoje teorije politièko nasilje, a ne pobunu ili revoluci-ju, jer, po njemu, razlièiti oblici nemira, buna i revolucija imaju isteuzroke. Po Guru, revolucije i srodne pojave samo su posebni oblicipolitièkog nasilja, pa je zbog toga teorija politièkog nasilja opštijegkaraktera od teorije revolucija i revoluciju je najcelishodnije prouèa-vati u sklopu teorije politièkog nasilja.7

U svom objašnjenju revolucije Gur se oslanja na široko prihva-æenu frustrativno-agresivnu pretpostavku u psihologiji. Suština jeove pretpostavke u tvrdnji da je verovatnije da æe pojedinci koji sufrustrirani reagovati agresivnije nego što bi to bio sluèaj da nisu fru-strirani. Frustracija poveæava verovatnoæu agresije, što ne znaèi dafrustracija uvek vodi agresiji. Frustrirana liènost moè postati apatiè-na, ili postaviti sebi druge ciljeve. S druge strane posmatrano, niagresija nije uvek odgovor na frustraciju; ljudi mogu oponašati dru-ge u svom agresivnom ponašanju ili se ponašati agresivno na zapo-vest bilo kojeg autoriteta i pored toga što nisu frustrirani.Frustriranost je od znaèaja za agresiju u meri u kojoj poveæava vero-vatnoæu agresije.8

112

6 Gurova zamisao o psihološkom prouèavanju revolucija moè se naæi u više rado-va ovoga pisca, ali je u najsintetiènijem obliku izneta u knjizi Why Men Rebel,Princeton, Princeton University Press, 1970. Radovi veæeg broja pisaca koji nanaèin slièan Gurovom objašnjavaju pojavu revolucije sabrani su u sledeæim zbor-nicima: When Men Revolt and Why, ed. James Davies, New York, Free Press,1971; Violence in America, Violence and Poltics, eds. Ivo and Rozalind Feiera-bend, Ted Robert Gurr, Englewood Cliffs, Prentice-Hall, 1972.

7 Vidi Gurr,Why Men Rebel, str. 3-15. Da je prouèavanje revolucije tesno povezanosa prouèavanjem nasilja, svedoèi najveæi deo savremene literature o revoluciji.Vidi Peter Calvert, „Revolution. The Politics of Violence“, Political Studies 1,1967, str. 1-11.

8 Salert, Revolutions and Revolutionaries, str. 57-58.

Slièno poreðenju izmeðu frustracije i agresije u psihologiji, napolitièkom se podruèju, prema Guru, uspostavlja odnos izmeðu rela-tivne deprivacije i politièkog nasilja. Ono što su frustracija i agresijana individualnom planu, relativna deprivacija i politièko nasilje suna društvenom planu. Pojam relativne deprivacije poèeo je da seupotrebljava u društvenim naukama kada je shvaæeno da apsolutnadeprivacija ili siromaštvo ne mogu biti uzroci pobune, jer se velikibroj onih koji ìve u svetu siromaštva ne buni. Otuda i oslanjanje narelativnu deprivaciju, odnosno deprivaciju koja je podstaknuta nepo-voljnim društvenim poreðenjima.

U knjizi Zašto se ljudi buneGur analizira dva aspekta politièkognasilja – njegovu velièinu i oblike. Velièina nasilja je jednodimenzi-onalna varijabla: društva se mogu razvrstati prema kolièini ostvare-nog nasilja. Gur se bavi razvojem, politizacijom i aktualizacijomnezadovoljstva u društvu. Oblici politièkog nasilja, meðutim, imajutri dimenzije. Politièko nasilje se moè ispoljiti u obliku nemira (tur-moil) koji uglavnom imaju karakter nereda i lokalnih pobuna, zatimu obliku zavera (veoma organizovano politièko nasilje praæeno ogra-nièenom participacijom, kao što su dràvni udari, ustanci, gerilskiratovi uèg obima) i unutrašnjih ratova (organizovano politièko nasi-lje uz široku participaciju, ukljuèujuæi široke gerilske ratove, gra-ðanske ratove i revolucije). Pored velièine i oblika politièkog nasiljau središtu Gurovog interesovanja su još dve pojave: potencijal ko-lektivnog nasilja i potencijal politièkog nasilja u jednom društvu. Po-slednje dve pojave su i nezavisne i zavisne varijable, dok su prve dvepojave samo zavisne varijable. Objašnjavajuæi politièko nasilje, Gurje stvorio jedan veoma sloèni model u kojem operiše sa preko pede-set varijabli.

Osnovna je slabost Gurovog psihološkog pristupa u tome što po-lazi od pretpostavke da su interpersonalna agresija i politièko nasiljeu mnogo èemu slièni, pa zato smatra da mnoge varijable koje objaš-njavaju agresiju objašnjavaju i nasilje.9 Veæ sami empirijski nalazikojima se Gur sluì pobijaju ovakvu pretpostavku. Premda se ne bi

113

9 Za širi kritièki osvrt na Gurovo psihološko objašnjenje revolucije vidi Salert,Rev-olutions and Revolutionaries, str. 50-74 i Freeman, „Review Article: Theories ofRevolution“, str. 348-355.

moglo reæi da su prouèavanja o interpersonalnoj agresiji neva`na zaprouèavanje društvenog nasilja, ove dve pojave nisu analogne. Fru-strativno-agresivna teorija odnosi se na ponašanje pojedinaca, a teo-rija politièkog nasilja na ponašanje velikih grupa.

U oblasti prouèavanja revolucije, Gurova studija, uz Smelsero-vu knjigu Teorija kolektivnog ponašanja, posebno se istièe širinom iraznovrsnošæu korišæene literature – od laboratorijskih eksperimena-ta u psihologiji do istorija velikih revolucija. Gur je osim toga izgra-dio jedan veoma razvijen i metodološki strogo utemeljen model zaprouèavanje politièkog nasilja. Pojedinaèni nedostaci u ovakvommodelu zato nemogu biti predmet zamerki toliko koliko tomogu bitineki ozbiljniji problemi koje Gur pokreæe svojom studijom. Ono štoovde pada u oèi jeste da Gura pre svega zanima pitanje velièine i ob-lika politièkog nasilja. Mo`e li se pitanje velièine i oblika nasiljauzeti za društveno i nauèno znaèajnije od pitanja uzroka i posledicanasilja? Zar ne mogu pobune izvedene uz malo nasilja imati veæedejstvo na društveni sistem od pobuna praæenih velikom upotrebomnasilja?

Zatim, Gurova trihotomna podela politièkog nasilja, pored togašto nije uobièajena, teško je i prihvatljiva. Èak i kada se revolucijaprouèava uporedo sa drugim pojavama, s pravom se podvlaèi osobe-nost revolucionarnih pojava, odnosno istièe se da se revolucija znat-no razlikuje od raznih vrsta nasilja ili pobuna. Gur, meðutim,revoluciju svrstava sa drugim srazmerno organizovanim oblicimapolitièkog nasilja, praæenim širokom participacijom – u kategorijuunutrašnjih ratova.

Gurova teorija, najzad, kao i neke druge teorije revolucije, po-tvrðuje da revolucija nije jednodimenzionalna pojava i da se svakipokušaj da se prouèava samo jedna njena strana završava uvoðenjemu analizu i drugih èinilaca koji su prvobitno bili izostavljeni. Na kra-ju, pokazuje se da ova teorija revolucije ne odgovara toliko na pita-nje zašto se ljudi bune, dakle na pitanje koje je u osnovi same teorije,veæ na pitanje zašto u društvima ima pobuna. Sve varijable u Guro-voj teoriji predstavljaju odreðena društvena svojstva, mada su oneèesto stvarane uzimajuæi u obzir proseènu vrednost odgovarajuæihindividualnih svojstava.

114

Društveni sistem i revolucija

Psihološke teorije revolucije u objašnjenju pojave kojom sebave usredsreðuju se na ponašanje pojedinca. Uzroke revolucije oneotkrivaju u motivima ljudi da se bune protiv postojeæeg politièkogporetka. Polazna pretpostavka ovih teorija izgleda tako priliènouverljiva. Do revolucija ne dolazi bez odluke ljudi da u njima uèe-stvuju. Èini se tako da individualna pobuna predstavlja osnovu nakojoj treba izgraditi teoriju revolucije.

Psihološke teorije nisu jedina vrsta analize revolucije koja pola-zi od individualne participacije u revolucionarnim pokretima. Takojedan broj savremenih teorija revolucije, tzv. ekonomske teorije re-volucije, u osnovi odluke pojedinca da se pridruì revolucionarnimpokretima ne vide reagovanje na stanje frustracije, veæ racionalniizbor pojedinca.

Pretpostavku o racionalnom izboru kao osnovi za uèešæe pojedi-naca u revolucijama naroèito je razvioMankur Olson u knjizi Logikakolektivne akcije.10 Nasuprot preovlaðujuæem shvatanju, koje na raz-lièite naèine brani veæina teorija revolucije, a po kojem pojedinciuèestvuju u revolucionarnim pokretima da bi doprineli uspehu revo-lucija, ekonomska teorija revolucije zastupa stav da ljudi uèestvuju urevolucionarnim pokretima u osnovi radi liène dobiti. Ukoliko nepostoje izgledi za tu dobit pojedinci neæe uèestvovati u revoluciji.Poseban znaèaj u ekonomskoj teoriji revolucije ima kategorijaopšteg dobra. Opšte dobro (a posledice revolucije mogu se isto po-smatrati kao opšte dobro) predstavlja nešto što je u interesu svih pri-padnika jednog društva i što se nikome ne moè uskratiti, bez obzirana to da li je i koliko doprineo njegovom stvaranju. S druge strane,uticaj pojedinca na stvaranje opšteg dobra, pa i na ishod revolucije,toliko je mali da se skoro moè zanemariti. Imajuæi posebno u vidurizik koji povlaèi uèešæe u revoluciji, proizašlo bi da svojim uèešæemu revoluciji pojedinac ništa ne dobija, a moè mnogo da izgubi. Štamoè onda uticati na pojedinca da ipak uèestvuje u revolucionarnom

115

10 Vidi Mancur Olson, The Logic of Collective Action, New York, Schoken Books,1968. Za širi pregled i kritièki osvrt na ekonomsku teoriju revolucije vidi Salert,Revolutions and Revolutionaries, str. 23-49.

pokretu? Proseèan pojedinac uèestvovaæe u revoluciji, prema ovojteoriji, samo ako je prisiljen ili ako je za svoje uèešæe plaæen; revolu-cionarne voðe uèestvovaæe, pak, zbog išèekivanog politièkog polo-àja posle revolucije i zbog ocene da njihove akcije mogu uticati naishod revolucije. Tamo gde nema široke upotrebe nasilja, odnosnogde nema podmiæivanja, mali su izgledi da izbije revolucija. Sve ovoukazuje da se u cilju potpunijeg objašnjenja i u ovu i u prethodnu teo-riju moraju uvesti izvesni èinioci izvan njih, èime se cela zgrada tihbri`ljivo stvaranih teorija dovodi u pitanje.

Nasuprot tome što u svojim polaznim pretpostavkama još i delu-ju uverljivo, obe varijante individualistièkih teorija revolucije (psi-hološka i ekonomska teorija) u daljem izvoðenju sve više otkrivajusvoje osnovne slabosti. Revolucija ne predstavlja pojavu koja semoè objasniti iskljuèivo analizom ponašanja pojedinca. Revolucijanije pojava koja se moè izvesti iz delovanja pojedinaca; revolucijese dešavaju u društvenim sistemima. Revolucija predstavlja višedruštvenu nego individualnu pojavu, pa zbog toga strukturalna obe-le`ja jednog društva utièu na samu pojedinèevu odluku da se pridruìrevolucionarnom pokretu.

Polazeæi od toga da je revolucija pre svega društvena pojava, velikibroj istraìvaèa revolucije u savremenoj društvenoj nauci pojavu revo-lucije ispituje u sklopu društvenog sistema. Kao što ekonomske i psiho-loške teorije revolucije zanemaruju strukturalne èinioce koji utièu narevoluciju, èitav niz istraìvaèa prouèavanje revolucije vezuje za prou-èavanje društvenih promena i društvenog sistema i zanemarujemotiva-cione èinioce revolucije dajuæi prednost strukturalnim èiniocima.

Prouèavajuæi revoluciju kao društvenu a ne kao individualnupojavu, jedan broj predstavnika savremene sociološke teorije je uanalizi problema revolucije pošao od Parsonsovog modela društve-nog sistema. Najjasnije je revoluciji pristupio, oslanjajuæi se na Par-sonsov tip funkcionalne analize i na sistemsku analizu društvenog ipolitièkog ìvota, Èalmers Dònson, poglavito u svojim studijamaRevolucija i društveni sistemi i Revolucionarna promena.11 Dònson

116

11 Chalmers Johnson, Revolution and the Social System, Stanford, The Hoover In-stitution, Stanford University, 1964, i Revolutionary Change, Boston, Little,Brown and Company, 1966.

je u analizi pošao od pretpostavke da je društvo otvoreni sistem u sta-je u analizi pošao od pretpostavke da je društvo otvoreni sistem u sta-nju ravnoteè, pri èemu i sam taj sistem povratno utièe na svojuokolinu na naèin koji omoguæava da se odrì njegova stabilnost. Dabi sistem normalno funkcionisao, moraju biti zadovoljeni izvesnifunkcionalni preduslovi, suštinske varijable ili potrebe. Sve dok sevrednosti ovih suštinskih varijabli kreæu u granicama koje su neop-hodne da bi sistem funkcionisao, sistem se nalazi u stanju ravnoteè.Sa promenama u široj sredini, menja se i sistem, kako bi funkcional-ni preduslovi bili zadovoljeni. Kada se uslovi u okolini sistema takoizmene da on više nije u stanju da se prilagodi, odnosno kada vred-nost suštinskih varijabli padne ispod neophodne vrednosti, društvenisistem više nije u ravnoteì. Neravnoteà društvenog sistema neop-hodan je preduslov revolucije.

Neravnoteà u društvenom sistemu prouzrokovana je dijahroni-jom izmeðu društvenih vrednosti i društvene podele rada, koja èinijedan od elemenata sredine društvenog sistema. Taènije reèeno, radise onoj situaciji kada stvarna podela rada nije u skladu sa preovlaðu-juæim društvenim vrednostima koje se odnose na moralno opravda-nu podelu rada. Sistem koji je u stanju neravnoteè moè se odràtiupotrebom sile (ustanovljavanjem policijske dràve) ili u njemu do-lazi do strukturalnih promena. Dva oblika promene moguæna su uovakvom društvu: konzervativna promena koju podstièe i sprovodivladajuæa elita, ili revolucionarna promena koja je delo društvenihgrupa van vlasti.12 Odgovarajuæom konzervativnom promenom mo-è se izbeæi revolucija (primer ovakve promene je Ruzveltova politi-ka Nju dila). Uspešnost konzervativne promene zavisi od toga u ko-joj meri vladajuæa elita poznaje društvene uslove i koliko jesposobna da odredi koje su vrednosti neophodne za kontinuitet jed-nog društva i kulture. Poverenje onih koji joj nisu neposrednosuprotstavljeni vladajuæa elita moè da odrì jedino uspešnim izvo-ðenjem konzervativne promene. Dònson tako smatra da se revolu-cija uvek moè izbeæi ako mogu da se ostvare stvaralaèki potencijalipostojeæe politièke organizacije društva.

Ukratko, prema Dònsonu, postoje dva dublja uzroka revoluci-je. Prvi uzrok je, kao što je pokazano, neravnoteà društvenog siste-

117

12 Uz dalje izlaganje vidi naroèito Revolutionary Change, str. 11-118.

ma, èiju posebno va`nu karakteristiku predstavlja slabljenje vlasti.Drugi uzrok je gubitak autoriteta nosilaca vlasti izazvan bilo ne-spremnošæu vlastodràca da izvedu konzervativnu promenu, ili pakneuspeh te promene. Pored ova dva neophodna i dublja uzroka revo-lucije, Dònson ukazuje i na jedan konaèan ili neposredan uzrokrevolucije, koji ubrzava izbijanje revolucije i dovodi do nje. Zbogovakve uloge, Dònson taj konaèni uzrok revolucije naziva akcele-ratorom, podvlaèeæi da je njegovo delovanje obièno izazvano sluèa-jem. Akcelatori lišavaju elitu njenog glavnog oslonca na prinudu (naprimer, izbijanje pobune u vojsci) ili u redovima revolucionara raz-vijaju veru u to da raspolaù sredstvima kojima æe lišiti vladajuæuelitu njenih sredstava prinude.

Pored toga što je pokušao da ispita i sistematizuje uzroke revolu-cije, Dònson je stvorio i jednu tipologiju revolucija o kojoj je u sa-vremenoj sociologiji dosta raspravljano. U svojoj tipologiji revolucijaDònson je pošao od èetiri merila. To su: ciljevi revolucionarne aktiv-nosti (vlada, reìm, društvo), identitet revolucionara (mase, elite, ijedno i drugo), ciljevi revolucionarne ideologije (reformistièka, naci-onalistièka, eshatološka itd.) i, najzad, odgovor na pitanje da li je re-volucija spontanog karaktera ili je stvar proraèuna. Na osnovu ovihmerila Dònson smatra da postoji šest tipova revolucije: 1) àkerija,spontana seljaèka pobuna koja ne osporava legitimnost reìma i svojezahteve ispostavlja tradicionalnim autoritetima; 2) milenaristièka po-buna, koja moè biti podstaknuta istom vrstom nezadovoljstva kao i -àkerija, ali koja je usmerena ka potpuno novom poretku i oslanja se ina „pomoæ“ natprirodnih sila (Savonarolina pobuna u Firenci 1494. ianabaptistièka pobuna u Minsteru 1533–1535); 3) anarhistièka pobu-na, koja predstavlja reakciju protiv promene ili modernizacije i teì daponovo ustanovi jedan idealizovan poredak (Vandeja); 4) jakobinskakomunistièka revolucija koju karakteriše temeljna društvena prome-na i diskontinuitet u društvenom razvitku (Francuska i Ruska revolu-cija), 5) zaverenièki dràvni udar zasnovan na delovanju uske elitezadojene oligarhijskom i sektaškom ideologijom koja podstièe druš-tvene promene nasilnim putem (revolucije u Egiptu i na Kubi); 6) voj-na masovna pobuna, odnosno gerilski rat karakteristièan za 20. vek,

118

kojim rukovodi predana elita, nadahnuta ideologijom u kojoj su spo-jeni elementi nacionalizma i marksistièkog pogleda na svet.

Dònsonova tipologija revolucija podrazumeva još dve stvari.Prvo, konkretne revolucije mogu imati svojstva koja ne pripadajusamo jednom tipu. Drugo, u pozadini ove razvijene tipologije revolu-cija stoji jedna dublja podela razlièitih vrsta revolucionarnih preobra-àja u dva osnovna oblika: pobunu i revoluciju u uèm smislu reèi.13

Po Dònsonu, uzroci pobune i revoucije u uèm smislu reèi su isti,mada je pobuna verovatnija u funkcionalno difuznim društvima, a re-volucija u funkcionalno diferenciranim društvima. Osim toga, pobu-na i revolucija razlikuju se po svojim ciljevima i posledicama. Pobunane dovodi u pitanje vlast ili ustanovljeni poredak stvari, veæ se radisamo o zameni nosilaca vlasti. U osnovi revolucionarne ideologije je,ipak, nastojanje da se društvena podela rada izmeni prema jednomuzoru koji je bez presedana u odreðenom društvenom sistemu.

Dònsonova teorija revolucije svakako predstavlja vaàn mo-menat u teorijskom prouèavanju ove pojave.14 Za razliku od psiho-loških teorija revolucije, Dònson je ispravno istakao èinjenicu darevolucija pre svega predstavlja društvenu pojavu. Zasnivajuæi svojeizlaganje na pretpostavkama funkcionalne i sistemske analize,Dònson je veliku pa`nju posvetio pojavi koja je na neki naèin izvanvidokruga ili bar na periferiji interesovanja funkcionalista i pred-stavnika sistemske analize. Umesto da se bavi pitanjem kako se odr-àva ravnoteà društvenog sistema, Dònson je prouèavao uzrokeneravnoteè i propadanja društvenih sistema. Dok se veæina funkcio-nalista bavi fiziologijom društvenog sistema, Dònsona zanima pa-tologija društva.

S pravom se istièe da Dònsonova teorija predstavlja najširi po-kušaj da se teorija društvenog sistema primeni u prouèavanju revolu-cije. Ipak, sve opšte zamerke koje se upuæuju funkcionalizmu isistemskoj analizi mogu se staviti i Dònsonovoj teoriji revolucije.

119

13 Vidi Johnson, Revolutionary Change, str. 135-149.14 Širi kritièki osvrt na Dònsonovo shvatanje revolucije moè se naæi u Salert, Rev-

olutions and Revolutionaries, str. 75-95; Freeman, „Review Article: Theories ofRevolution“, str. 345-348, i Kramnick, „Reflections on Revolution. Definitionand Explanation in Recent Scholarship“, str. 47-53.

Pretpostavka da je nerevolucionarno društvo sistem u stanju ravno-teè, teško je odrìva. Ovo utoliko pre što Dònson ne upuæuje na po-uzdanija merila ravnoteè i neravnoteè; utvrðujuæi koje su bitne va-rijable društvenog sistema on ne odreðuje njihove kritiène granice.Zato je i teško ustanoviti kada jedan sistem jeste, a kada nije u stanjuravnoteè.

Ima u Dònsonovom objašnjenju revolucije i drugih nedosled-nosti i slabosti. Obraæajuæi pre svega pa`nju na objektivne društveneuslove revolucije, Dònson je pokušao da akcije pojedinaca i grupaneposredno dovede u vezu sa ovim uslovima, previðajuæi èinjenicuda èesto sliène akcije i postupci nastaju u razlièitim uslovima, kao ida razlièite akcije nastaju u istim uslovima. Izmeðu objektivne stvar-nosti i akcija stoje subjektivni ljudski stavovi. Zato bi se moglo reæida je, mada u teorijskom pogledu „zaostalija“, mnogo uverljivijaBrintonova analiza koja u prouèavanju revolucije uzima u obzir i èi-nioce kao što su anomija, otuðenje intelektualaca, osujeæene te`njenaroda, otuðenje i gubitak samopouzdanja elita i sl. Dònson osta-vlja suviše malo mesta za delovanje onoga što je jedinstveno i lièno.Dejstvo njegovih akceleratora kao neposrednih uzroka revolucije jeautomatsko i zanemaruje nepredvidljive moguænosti izbora pojedi-naca i društvenih grupa.

S druge strane, mada celokupna Dònsonova teorija revolucijedeluje strogo deterministièki, u njenom središtu postoji podruèje slo-bode volje i subjektivizma, a time i jedna krupna protivreènost: dokje ponašanje revolucionara strogo odreðeno objektivnim okolnosti-ma, ponašanje vladajuæe elite nije, i od njene sposobnosti zavisi da liæe revolucija biti izbegnuta ili ne. Tako Dònson u poslednjem po-glavlju svoje knjige Revolucionarna promena, u poglavlju koje seodnosi na buduænost revolucije piše: „Jedna od pouka koja se moèizvuæi iz sistematske analize revolucija jeste da one nikada nisu re-zultat sila koje stoje van ljudske kontrole. Stvaralaèka politièka akci-ja je svojstven protivotrov za revolucionarne uslove, a izbijanjerevolucije u izvesnom smislu nije ništa drugo nego svedoèanstvo dataj protivotrov nije bio poznat ili da nije bio iskorišæen“15.

120

15 Johnson, Revolutionary Change, str. 166.

Mada je dejstvo Dònsonovih akceleratora automatsko, odnosnonemoguæe ga je spreèiti ovo dejstvo, da li æe, kada i koji od ovih akce-leratora stupiti u dejstvo obièno je, prema Dònsonu, stvar sluèaja(usually is contributed by fortune). Oslanjanje jednog pristalice stro-gog nauènog metoda i oblika analize na pojavu koja podseæa na jedanod kljuènih pojmova Makijavelijeve politièke filozofije (fortuna)predstavlja još jednu nedoslednost uDònsonovoj teoriji revolucije.16

Uz sve ove pobrojane osobine, Dònsonova teorija, treba i toistaæi, ne predstavlja jedini pokušaj primene teorije društvenog siste-ma na prouèavanje revolucije. U knjizi Teorija kolektivnog ponaša-njaNil Smelser17 je uèinio prvi pokušaj da Parsonsove ideje razvije iu oblasti prouèavanja revolucije. Polazeæi od Parsonsovog shvatanjao društvenom sistemu i opšte teorije akcije koju su razvili Parsons iŠils, Smelser je izgradio teoriju kolektivnog ponašanja. Dok jeDònson pokušao da izgradi teoriju revolucije, Smelser razvija teori-ju kolektivnog ponašanja, a revolucija je po njemu jedan od oblikakolektivnog ponašanja. Kolektivno ponašanje je, prema Smelseru,neinstitucionalizovan oblik mobilizacije za akciju koja treba daublaì jednu ili više vrsta društvenih napetosti na osnovu izvesnihopšte prihvaæenih verovanja. Postoje, po Smelseru, pet osnovnih ti-pova kolektivnog ponašanja: panika, pomodne ludosti (craze), izlivinerijateljstva, normativno orijentisani pokreti (pokreti društvene re-forme), vrednosno orijentisani pokreti (politièke i verske revolucije,stvaranje sekti, nacionalistièki pokreti itd.). Revolucija ne èini samojedan od oblika vrednosno orijentisanog ponašanja, veæ moè pred-stavljati oblik normativno orijentisanog ponašanja (ukoliko je za-snovana na nezadovoljstvima odreðenom politikom, zakonima iobièajima), ili moè imati oblik izliva neprijateljstava (dràvni uda-ri). Šest osnovnih determinanti kolektivnog ponašanja, pa i razlièitihoblika revolucionarnog ponašanja jesu: strukturalne pogodnosti(društveni sistem mora imati obele`ja koja omoguæavaju pojedineoblike kolektivnog ponašanja); strukturalne napetosti, odnosno situ-acije koje izazivaju razlièite oblike kolektivnog ponašanja (stvarna

121

16 Freeman, „Review Article: Theories of Revolution“, str. 348.17 Neil Smelser, Theory of Collective Behavior, New York, Free Press, 1963,

naroèito str. 1-22.

ili oèekivana ekonomska deprivacija dovodi do izliva neprijatelj-stva, pojave reformistièkih pokreta, izbijanja revolucija); razvoj i ši-renje opštih verovanja; èinioci koji ubrzavaju i neposredno podstièukolektivno ponašanje (precipitating factors) – reè je o èiniocima kojiubrzavaju razlièite oblike kolektivnog ponašanja slièno Dònsono-vim akceleratorima; mobilizacija uèesnika za akciju i društvenakontrola (koja moè da ogranièava strukturalne pogodnosti za kolek-tivno ponašanje, a kada doðe do kolektivnog ponašanja da suzbijanjegove oblike).

Iz Smelserovog izlaganja mogle bi se izvesti sledeæe pretpotavkeo uslovima neophodnim za izbijanje tri razlièita oblika revolucija kojiodgovaraju trima oblicima kolektivnog ponašanja: 1) revolucionarnidràvni udar moguæ je tamo gde je slaba vlada suoèena sa protivnici-ma koji su samo za promenu liènosti na vlasti; 2) reformistièka revo-lucija je verovatna ako je jak reformistièki pokret suoèen sanepopustljivom ali slabom vladom; 3) radikalna revolucija je vero-vatna ako postoje isti uslovi kao i za reformistièku revoluciju ili akoje reformistièki pokret ustuknuo pred nepomirljivom i jakom vladom,pretvarajuæi se kasnije u vrednosno orijentisani, radikalni pokret kojise suprotstavlja vladi koja postaje sve slabija.18

Kao i kada je bilo reèi o Dònsonovoj teoriji revolucije i na raèunSmelserovog shvatanja revolucije mogu se uputiti isti oni prigovorikoji se upuæuju funkcionalizmu. Kod Smelsera je, osim toga, u prvomplanu problem kolektivnog ponašanja uopšte, tako da je o revolucijimanje reèeno, pored toga što se u celoj knjizi ne nailazi na jasno odre-ðenje pojma revolucije. Kritikujuæi Dònsonovu i Smelserovu anali-zu revolucija Friman19 je u pravu kada piše da jednu zadovoljavajuæuteoriju revolucije moè pruìti neko ko se odlikuje oštrijim filozof-skim duhom i istanèanijim istorijskim oseæanjem, nego što je sluèajsa tvorcima ovih dveju teorija revolucije. Teorija revolucije mora,kao prvo, biti u stanju da prepozna i odstrani i tautologije i trivijalno-sti. Drugo, ta teorija mora biti sposobna da na izvestan naèin osvetlistvarne, empirijske revolucije. Pomoæ koju pruàju ove teorije u razu-mevanju konkretnih revolucija je, meðutim, ogranièena.

122

18 Vidi Freeman, „Review Article: Theories of Revolution“, str. 343-344.19 Isto, str. 357.

Revolucija i politièki poredak

Dok teorije revolucije kao što je Gurova ili Dònsonova, prouèa-vaju revoluciju kao individualnu ili društvenu pojavu, èitav niz istra-ìvaèa vidi u revoluciji pre svega politièku pojavu. Posmatrana izovog ugla revolucija je prevashodno jedan politièki dogaðaj sa poli-tièkim uzrocima i obele`jima. Svi savremeni pokušaji da se revolucijapostavi u kontekst politièkog poretka i da se u tom kontekstu prouèavau osnovi slede tradicionalni pristup u prouèavanju revolucije. Premaprvoj grupi predstavnika ove tradicije, ono što jeste bitno u izuèavanjurevolucija je igra politièkih ideja i ideala. Borba oko politièkih naèela,„borba za srca ljudi“ u revolucionarnom periodu mnogo je va`nija ododreðenih društvenih i ekonomskih èinilaca. Druga grupa predstavni-ka tradicionalnog pristupa u prouèavanju revolucija naglasak stavljana politièkumoæ. Revoluciju ne karakteriše borba oko politièkih idea-la, veæ borba za vlast. U revolucijama jedna vladajuæa elita zamenjujedrugu. Revolucija se odvija u politièkoj areni u kojoj su vlada, elite imasa igraèi, dok vlast predstavlja nagradu pobedniku.20

Glavni predstavnik politièkog objašnjenja revolucije meðu sa-vremenim istraìvaèima je Samjuel Hantington. U svojoj knjiziPoli-tièki poredak u društvima koja se menjaju21 Hantington iznosi da jerevolucija pojava politièkog karaktera. Preterana zaokupljenostdruštvenim i psihološkim poreklom i aspektima revolucije odvraæa,po Hantingtonu, pa`nju od suštine stvari, od politièkog i institucio-nalnog porekla i obele`ja revolucije. Mada, naravno, nema nièeg za-jednièkog sa nekim novijim pokušajima marksistièke analizerevolucije, Hantington se u nastojanju da revoluciju prikaè kao bit-no politièku pojavu koja se nipošto ne moè izvoditi iz drugih druš-tveno-ekonomskih i psiholoških pojava, u nastojanju da utemeljijednu èisto politièku teoriju revolucija, poziva na Lenjinovo shvata-nje revolucija nasuprot Marksovom. „U socijalistièkoj intelektual-noj tradiciji“, piše Hantington, „stavlja se Marks u sam njen vrh. Pre

123

20 Kramnick, „Reflections on Revolution. Defiition and Explanation in RecentScholarship“, str. 35-36. i dalje.

21 Samuel Huntington, Political Order in Changing Societies, New Haven, YaleUniversity Press, 1968, vidi naroèito str. 264-274.

Marksa postojali su prethodnici, kao što su to socijalisti-utopisti; po-sle Marksa postoje uèenici i tumaèi kao Kaucki, Bernštajn, Luksem-burg, Lenjin. Sa stanovišta politièke teorije ovo je sasvim nepodesno– Lenjin nije bio uèenik Marksov, veæ bi se pre moglo reæi da jeMarks bio prethodnik Lenjinov. Lenjin je pretvorio marksizam u po-litièku teoriju i postavio Marksa naglavce... Marks je bio politièkiprimitivan. On nije bio u stanju da razvije politièku nauku ili politiè-ku teoriju, zato što nije poznavao politiku kao autonomno podruèjeaktivnosti, niti pojam politièkog poretka koji prevazilazi pojam druš-tvene klase. Lenjin je, meðutim, uzdigao politièku instituciju, parti-ju, iznad društvenih klasa i društvenih snaga.“22

Revoluciju shvaæenu kao èisto politièku pojavu Hantington blièodreðuje kao naglu, temeljnu i nasilnu unutrašnju promenu u preovla-ðujuæim vrednostima i motivima društva, u njegovim politièkim in-stitucijama, društvenoj strukturi, voðstvu i aktivnosti i politici vlade.Zalaùæi se za razlikovanje revolucija od pojava kao što su ustanci,pobune, dràvni udari, ratovi za nezavisnost i slièno, Hantington imana umu velike revolucije. Ovako shvaæene revolucije su retke. One sesreæu u modernom dobu i u modernim društvima. Revolucija je naèinmodernizovanja tradicionalnog društva. Ako revolucija predstavljaaspekt modernizacije onda ona nije univerzalna kategorija. Do revo-lucije ne dolazi u krajnje tradicionalnim društvima koja odlikuje veo-ma nizak stepen društvene i ekonomske sloènosti, niti do revolucijedolazi u sasvim modernim društvima. Revolucija prvenstveno izbijau društvima koja su dostigla odreðeni nivo društvenog i ekonomskograzvoja, ali u kojima procesi politièke modernizacije i politièkog raz-voja zaostaju za procesima društvene i ekonomske promene.

Da bi Hantingtonovo shvatanje revolucije postalo još razumlji-vije, potrebno je razjasniti i pojmove politièke modernizacije i poli-tièkog razvoja kojima se on koristi. Pod politièkom modernizacijomHantington podrazumeva širenje politièke svesti na nove društvenegrupe i mobilizaciju tih grupa u politièki ìvot. Politièki razvoj obu-hvata stvaranje politièkih institucija koje su dovoljno prilagodljive,samostalne i meðusobno povezane da apsorbuju i organizuju partici-paciju tih novih grupa i podstaknu društvene i ekonomske promene.

124

22 Isto, str. 336.

Suština revolucije je u naglom širenju politièke svesti i mobilizacijinovih grupa koje postojeæe institucije nisu u stanju da apsorbuju. Re-volucija je krajnji sluèaj eksplozije politièke participacije. Poredpolitièke modernizacije, kako je ovde odreðena, revolucija podrazu-meva i drugu fazu – odgovarajuæi politièki razvoj, odnosno stvaranjei institucionalizaciju novog politièkog poretka koji je u stanju da asi-miluje eksploziju politièke participacije. Za uspešnu revoluciju ka-rakteristièna je zato brza politièka mobilizacija koju prati brzapolitièka institucionalizacija. Ne stvaraju sve revolucije novi politiè-ki poredak. Merilo „revolucionarnosti“ jedne revolucije su brzina iobim širenja politièke participacije. Merilo uspešnosti jedne revolu-cije jeste autoritet i stabilnost institucija koje je stvorila.

Revolucija tako, premaHantingtonu, podrazumeva brzo i nasilnouništenje postojeæih politièkih institucija, politièku mobilizacijunovih grupa i stvaranje novih politièkih institucija. Redosled i odnosiizmeðu ove tri faze razlikuju se u stvarnim revolucijama. Imajuæi uvidu odnose izmeðu ove tri faze moè se govoriti o dva oblika revolu-cije. Za tzv. zapadni model revolucija (Francuska, Ruska, Meksièka iKineska revolucija u svom prvom periodu) karakteristièan je sledeæiredosled faza: propast politièkih institucija starog reìma, politièkamobilizacija novih grupa i stvaranje novih politièkih institucija. Istoè-ni model (kasnije faze Kineske revolucije, Vijetnamska revolucija,antikolonijalne revolucije) zapoèinje politièkommobilizacijom novihgrupa i stvaranjem novih politièkih institucija, a završava se nasilnimzbacivanjem politièkih institucija koje pripadaju starom poretku. Re-dosled ovih faza u zapadnim revolucijama je, po Hantingtonu, jasnijerazgranièen, dok se u istoènim revolucijama one zbivaju manje iliviše istovremeno. Kljuèna razlika je pak u tome što je u zapadnim re-volucijama politièka mobilizacija posledica propasti starog reìma,dok je u istoènim revolucijama ona uzrok obaranja tog reìma.

Revolucija ne zahteva samo politièke institucije koje se protiveširenju participacije veæ i društvene grupe koje zahtevaju ovoširenje.23 Svaka društvena klasa koja nije ukljuèena u politièki si-stem potencijalno je revolucionarna. Osujeæenje zahteva takve grupe

125

23 Isto, str. 274-308.

i spreèavanje njenog uèešæa u politièkom sistemu samu grupu moèuèiniti revolucionarnom. Da bi došlo do revolucije, meðutim, po-trebno je više od jedne revolucionarne grupe. Revolucija nu`no pod-razumeva otuðenje više grupa od postojeæeg poretka. Ona jeproizvod višestruke disfunkcije u društvu. Samo povezivanje grupamoè da proizvede revoluciju. Po Hantingtonu, revolucija u zemljikoja se modernizuje zavisi od toga koliko su gradski srednji slojevi(intelektualci, zanatlije, buròazija) i seljaštvo otuðeni od postojeæegporetka i u kojoj meri se u borbi za istu stvar udruùju protiv zajed-nièkog neprijatelja.

Hantingtonovo objašnjenje revolucije kao obele`ja politièkemodernizacije va`no je utoliko što je ukazalo na ogranièenost teorijazaokupljenih iskljuèivo društvenim i psihološkim determinantama iaspektima revolucije. Ne bi se, meðutim, moglo reæi ni da je Han-tington sasvim protivan korišæenju ekonomskih, društvenih i psiho-loških èinilaca u objašnjenju revolucija. Naroèito u prvom deluknjige on ukazuje na znaèaj neprekidnog ekonomskog rasta iza koje-ga dolazi nagli ekonomski zastoj, i ukazuje na psihièku i društvenufrustraciju izazvanu jazom izmeðu društvenih išèekivanja i stvarno-sti. U delu knjige koji sadrì politièko objašnjenje revolucije i poredodbacivanja psiholoških, društvenih i ekonomskih èinjenica u anali-zi revolucija („ekonomija je relativno neva`na i za revoluciju i za re-volucionare“),24 svi ovi èinioci se uvlaèe u Hantingtonovu pojmovnushemu. Revolucija u zemlji koja se modernizuje zavisi, po Hanting-tonu, u znatnoj meri od toga koliko su inteligencija i seljaštvo otuðe-ni od postojeæeg poretka, dakle sama revolucija zavisi od jednepsihološke kategorije (alijenacije). I ne samo to. Ukazujuæi na znaèajotuðenosti ovih dveju grupa od politièkog poretka, Hantington pono-vo u analizu revolucije uvodi i neke druge nepolitièke èinioce. Otu-ðenost seljaštva izazvana je njegovim društvenim i ekonomskimpoloàjem. Dok seljaštvo u procesu modernizacije osiromašuje,njegove aspiracije rastu u meri u kojoj ono veruje da se nešto bitnomoè uèiniti kako bi se njegov poloàj u društvu izmenio. Osnoveotuðenosti i revolucionarnih pobuda seljaštva treba traìti u ekonom-skom nezadovoljstvu. Što se tièe inteligencije, njeno nezadovoljstvo

126

24 Isto.

i revolucionarne pobude su drugojaèije; one su èisto psihološkog ka-raktera. Suprotstavljanje dela inteligencije postojeæem poretku iza-zvano je, prema Hantingtonu, psihološkom nesigurnošæu, liènomotuðenošæu, oseæanjem krivice, i preovlaðujuæom potrebom za si-gurnim oseæanjem identiteta.25 Zato je Kramnik u pravu kada u svomosvrtu na Hantingtonovu teoriju revolucije istièe da se u Politièkomporetku u društvima koja se menjaju susreæemo zapravo sa dva para-lelna tumaèenja revolucije ili bar sa dva uzastopna tumaèenja.26 Kri-tikujuæi tako jednostranost, pretencioznost i ogranièenost èistosocioloških, ekonomskih ili psiholoških tumaèenja revolucije, Han-tingtonova studija svedoèi da se i pored va`nosti politièke strane re-volucije, revolucija ne moè objasniti, a još manje izvesti, iskljuèivoiz politièkih èinilaca.

Drugo va`no pitanje koje pokreæe Hantingtonova teorija revolu-cije je pitanje o moguænosti revolucije u visoko razvijenim, industri-jalizovanim društvima. U sasvim razvijenim, modernim društvima,po Hantingtonu, nema izgleda za izbijanje revolucije. Revolucija jemoguæna u društvima u kojima procesi politièke modernizacije i po-litièkog razvoja zaostaju za procesima društvene i ekonomske pro-mene, dok u visoko razvijenim kapitalistièkim društvima, koja sudostigla odreðeni stepen politièke modernizacije i politièkog razvojai koja su u stanju da apsorbuju nove društvene grupe u svoju institu-cionalnu mreù, izgledi za revoluciju ne postoje.

U zanimljivom èlanku „Teorije revolucije i industrijalizovanadruštva“ Edvard Malecki je Hantingtonovu teoriju revolucije kaoaspekta politièke modernizacije, kao i sliène pristupe prouèavanjupolitièkog razvoja u amerièkoj politièkoj nauci, oznaèio metaforiènokao vrstu neohegelijanizma.27 Naime, kao što je Hegel na buròaskodruštvo svoga vremena gledao kao na završnu taèku u ljudskom pro-gresu, tako postoji te`nja da se ekonomski najrazvijenija društvadanas posmatraju na slièan naèin. Savremene teorije politièkog

127

25 Isto, str. 371.26 Kramnick, „Reflections on Revolution: Definition and Explanation in Recent

Scholarship“, str. 39.27 Edward Malecki, „Theories of Revolution and Industrialized Societies“, Journal

of Politics 4, 1973, str. 948-985.

razvoja, pa i Hantingtonova, na slièan naèin kao Hegel posmatrajuodnos izmeðu „graðanskog društva“ i dr`ave, odnosno politièkih in-stitucija. U oba sluèaja jaka centralizovana dr`ava odvojena od druš-tva predstavlja otelovljenje jedinstva, odnosno izvor racionalizacije iintegracije široke politièke participacije koja karakteriše procesemodernizacije. Teorije politièkog razvoja, ukljuèujuæi i Hantingto-novu, neohegelijanske su zato što smatraju da pošto doðe do punograzvoja modernizacije, dolazi do kraja razvoja, do iscrpljivanja poli-tièkih ideja, do kraja ideološke krize, pa zatim i do kraja revolucije.Reè je o jednom stavu koji je veoma blizak poznatim idejama Bela iLipseta o kraju ideologije.

Za neohegelijance, pa i Hantingtona, mašinerija revolucije jepostala izlišna jer nema više šta da uèini. Politièka modernizacijapredstavlja pobedu razuma zahvaljujuæi kompleksnim, koherentnimi autonomnim politièkim institucijama èija je prilagodljivost doka-zana. Svesni toga da su dostignute krajnje granice politièkog razvo-ja, neohegelijanci sve više definišu probleme kao tehnièke i videnjihovo rešenje u administrativnoj primeni razuma; oni smatraju dase sukobi u industrijskom društvu mogu lako rešiti upotrebom biro-kratskih politièkih institucija. U svojoj kritici modernih teorija poli-tièkog razvoja i Hantingtonove teorije revolucije, Malecki jemišljenja da razlièiti oblici nemira, nezadovoljstva i nasilja kojimanje ili više potresaju pojedina visoko razvijena društva kapitali-zma posebno dovode u pitanje neohegelijanske modele razvoja umodernoj politièkoj nauci. Hantingtonova teorija revolucije zato biili morala da zanemari empirijske dokaze koji se protive njenomobjašnjenju politièkog razvoja ili bi morala da prihvati te dokaze itime se odrekne svog objašnjenja razvoja.

Uporedno-istorijska analiza revolucije

Osnovno obele`je prvih socioloških prouèavanja revolucijeEdvardsa, Petija i Brintona bio je pokušaj da na osnovu nekoliko slu-èajeva razviju uopštavanja o tipiènom procesu revolucije. Odbacuju-æi ovaj pristup kao suviše istorijski, odnosno nesociološki, kasniji

128

istraìvaèi su nastojali da konstruišu svoje teorije na osnovu velikogbroja sluèajeva. U predgovoru za zbornik Unutrašnji rat Hari Eks-tajn piše da dok je „tvrdnja o dva-tri sluèaja sigurno uopštavanje uleksièkom smislu, uopštavanje u metodološkom smislu reèi mora,po pravilu, da se zasniva na više sluèajeva: onomora da obuhvati do-voljno veliki broj sluèajeva da bi mogli da se koriste izvesni strogipostupci proveravanja kao što je statistièka analiza“28. Kako pred-stavnici funkcionalne i sistemske analize, kao i psihološkog pristuparevolucijama, ne mogu da poreknu taènost zapaànja predstavnikatradicionalnih orijentacija da su revolucije relativno retke pojave,oni podvode revolucije pod šire kategorije i prouèavaju ih kao oblikepolitièkog nasilja (Ted Gur), kolektivnog ponašanja (Nil Smelser) iliunutrašnjih ratova (Hari Ekstajn i drugi).

Ideju da je sa stanovišta dosledne i stroge primene sociološkogmetoda, koji podrazumeva korišæenje razlièitih oblika statistièke ana-lize, revoluciju jedino moguæe prouèavati kao posebnu vrstu širihdruštvenih pojava, prvi je razvio izmeðu dva rata Sorokin, izuèavaju-æi u dugotrajnom vremenskom razdoblju veliki broj sluèajeva unu-trašnjih nemira. Ista zamisao izrièito je branjena i obrazlagana usavremenim prouèavanjima koja se bave unutrašnjim ratovima.Tako, pored predgovora za veæ pomenuti zbornikUnutrašnji rat, HariEkstajn u jednom svom èlanku iznosi da unutrašnji rat nije isto što ineki drugi pojmovi koji su u široj upotrebi (revolucija, graðanski rat,pobuna, ustanak, gerilski rat, àkerija, dràvni udar, terorizam i sl.).Unutrašnji rat predstavlja rod, a pobrojane pojave su njegove vrste.Dalje Ekstajn dodaje da „ne moè biti štetno, a moè dosta koristiti,ako se na poèetku istraìvanja unutrašnji ratovi razmatraju kao celina,a razlikovanja se uvedu tek pošto ona postanu neophodna i poèljna.Na ovaj naèin raste moguænost razvijanja opštih teorija, kao i vero-vatnoæa da æe napravljene razike biti va`ne i precizne.“ Tako se poka-zuje, na kraju, „kako se opšta teorija o genusu unutrašnjeg rata moèprilagoditi da se omoguæi i navoðenje opisa posebnih sluèajeva.“29

129

28 Harry Eckstein, ed., Internal War, New York, Free Press, 1964, str. 10.29 Harry Eckstein, „On the Etiology of Internal Wars“, u Struggles in the State: So-

urces and Patterns of World Revolution, eds. Georges Armstrong Kelly, ClifordW. Brown, Jr., New York, Wiley, 1970, str. 171.

Pokušaj Edvardsa, Petija i Brintona da na osnovu nekoliko slu-èajeva, bez èvršæeg oslonca na teoriju razviju izvesna uopštavanja orevolucijama, kao i pokušaj savremenih sociologa da konstruišu šireteorije nasilja i unutrašnjih nemira zanemarujuæi osobenosti fenome-na revolucije, a posebno svu sloènost odnosa snaga u pojedinimstvarnim revolucijama, doveli su do pojave više studija koje produ-bljenim prouèavanjem graðe o pojedinim revolucijama ili više njihnastoje da izloè neke opšte zakljuèke, ne dajuæi ih u svakom sluèajuu obliku krutih modela koji bi vaìli za sve revolucije i sve oblike ne-mira i pobuna u ljudskom društvu. Ovako produbljeno prouèavanjeistorije revolucije (history-in-depth approach) poznato je kao upo-redna istorija revolucije. Od više radova koji na ovaj naèin prilazepojavi revolucije zadràæemo se na dve studije koje veoma dobropredstavljaju ovaj pristup.

Prva studija o kojoj æe ovde biti reèi je knjiga Baringtona MuraDruštveni koreni diktature i demokratije.30 U toj knjizi Mur analiziraprelazak iz tradicionalnog agrarnog društva u moderno industrijskodruštvo u više zemalja Istoka i Zapada (Engleska, Francuska, SAD,Japan, Kina, Indija, Nemaèka i Sovjetski Savez). Po Muru, postojetri osnovna obrasca prelaska iz tradicionalnog u moderno društvo,odnosno tri obrasca procesa modernizacije. Prvi obrazac vodi prekoburòaske revolucije do kapitalizma i demokratije zapadnog tipa(Engleska, Francuska i SAD, èiji graðanski rat Mur tumaèi kao revo-luciju izazvanu politièkom inkompatibilnošæu ropstva i demokrat-skog kapitalistièkog poretka). Drugi obrazac, u kojem buròaskarevolucija doìvljava neuspeh, vodi u kapitalizam sa slabijim demo-kratskim crtama (Nemaèka i Japan koji prolaze kroz period fašizma).Treæi obrazac vodi preko velikih seljaèkih revolucija do komunistiè-kih reìma u kojima se sprovodi prisilna modernizacija društva(Sovjetski Savez i Kina). Ovim trima osnovnim obrascima Mur do-daje još jedan u kojem su, uprkos tome što je uspostavljen sistemparlamentarne demokratije, podsticaji u pravcu modernizacije slabijer nije bilo ni buròaske ni seljaèke revolucije (Indija).

130

30 Barrinton Moore, Jr., Social Origins of Dictatorship and Democracy: Lord andPeasant in the Making of the Modern World, Boston, Beacon Press, 1966.

Tako je, premaMuru, od osnovnog znaèaja za prouèavanje revo-lucije i procesa modernizacije naèin na koji je tradicionalni poljopri-vredni sektor bio podvrgnut kapitalizmu i modernizaciji, što opetodreðuje odgovarajuæa uloga seljaštva, zemljoposednièke elite, grad-ske buròazije i dràve. Tamo gde je ovaj proces izvela buròazija ideo seljaštva (u Francuskoj) ili zemljoposednici i buròazija (u En-gleskoj) došlo je do stvaranja demokratskih kapitalistièkih reìma.U zemljama u kojima je do promene došlo uz pomoæ zemljoposedni-ka i dràvne birokratije, bez prisustva jake buròazije (Nemaèka i Ja-pan), nastali su autoritarni i fašistièki reìmi. Tamo gde su sezemljoposednici i dràvna birokratija suprotstavili modernizaciji, aburòazija je bila suviše slaba (Rusija i Kina), podsticaj za promenuje došao od seljaštva koje su mobilisale komunistièke partije.

Murov istraìvaèki postupak je veoma ilustrativan za upored-no-istorijska prouèavanja revolucija.31 Ne predlaùæi opštu teoriju re-volucijeMur samo predoèava neka uopštavanja o procesima u kojimarevolucija zauzima središnje mesto. Izbijanje ili neuspeh revolucije,kao i njen osobeni karakter, on smatra kljuènim za odgovarajuæe vrstedruštvenog razvoja. Revolucija je odluèujuæa taèka u istorijskom pro-cesu i ima znaèajne posledice po stvarna društva. Modernizacija kojaje ostvarena konzervativnim reformama zadràva mnoge stare struk-ture i odlikuje se drugojaèijim posledicama od onih koje proizvodi re-volucija. S druge strane, same revolucije je neophodno porediti iklasifikovati prema njihovim širim institucionalnim posledicama.

Druga studija koja veoma dobro prikazuje karakteristike upo-redno-istorijskog pristupa je knjiga Tede SkokpolDràve i društvenerevolucije.32 Predmet ove knjige su analiza Francuske, Ruske i Kine-ske revolucije. Teda Skokpol je mišljenja da je uporedno-istorijskaanaliza posebno pogodna za razvijanje objašnjenja o makroistorij-skim pojavama koje su malobrojne. Revolucije predstavljaju takvuvrstu pojava; pojave koje su brojne i kojima se lako moè manipuli-sati mogu se ispitivati drugim istraìvaèkim sredstvima kako što su

131

31 Vidi Zagorin, „Theories of Revolution in Contemporary Historiography“, str.39-41.

32 Skocpol, States and Social Revolutions, naroèito str. 33-40.

eksperimenti ili statistièka analiza. Uporedno-istorijska analiza, kojaje po Tedi Skokpol najprimerenija prouèavanju revolucija je, u stva-ri, oblik multivarijantne analize kojoj se pribegava kada postojisuviše mnogo varijabli i nedovoljno sluèajeva. U svojoj knjizi Skok-polova pokušava da pokaè da su Francuska, Sovjetski Savez i Kinatri pozitivna sluèaja uspešnih društvenih revolucija koji ukazuju napostojanje sliènih uzroènih obrazaca, uprkos tome što se u mnogimstvarima razlikuju. Da bi proverila pojedine delove ovih uzroènihobrazaca ona se koristi tzv. negativnim sluèajevima, odnosno prime-rima u kojima odgovarajuæi uzroèni odnosi ne postoje. Skokpolovase zadràva i na razlikama izmeðu uporedno-istorijskog metoda i„prirodne“ istorije revolucije Edvardsa, Petija i Brintona. Ona tuukazuje na to da se „prirodna“ istorija bavi periodizacijom revoluci-ja, pre svega pod uticajem Francuske revolucije, a da se, prouèavaju-æi pojedine revolucije, veoma malo bavi uzroènim odnosima.

Raspravljajuæi o uporedno-istorijskom pristupu revolucijamaSkokpolova ukazuje i na neke ovommetodu svojstvene teškoæe. Onaposebno podvlaèi da uporedna istorija revolucija ne moè da pred-stavlja zamenu za teoriju. Ona se moè primeniti samo uz pomoæteorijskih pojmova i pretpostavki. Uporedni metod sam ne moè daodredi pojavu koju trba prouèavati, ne moè da odabere jedinice ana-lize, da odredi koji æe se istorijski sluèajevi prouèavati, odnosno dautvrdi uzroène pretpostavke koje treba ispitati. Sve ovomoè da pru-ì samo sociološka teorija, ali uporedna istorijska analiza predstavljai vredno sredstvo kontrole teorijske analize. Ako se primenjuje napravi naèin, uporedno-istorijska analiza predstavlja idealnu strategi-ju za posredovanje izmeðu teorije i istorije. Primenjeno na ovajnaèin, uporedno-istorijsko prouèavanjemoè da ubrza i širenje teori-je i njeno ponovno formulisanje, kao što moè i da dovede do novihnaèina gledanja na stvarne istorijske sluèajeve.

Treba istaæi i to da se analize Baringtona Mura i Tede Skokpoloslanjaju na razlièite tradicije u savremenommarksizmu. Skokpolo-va i podvlaèi da Marksova teorija operiše manje opštim, a više isto-rijski zasnovanim kategorijama nego što je to sluèaj sa savremenimteorijama revolucije u zapadnoj sociologiji i da nudi istanèanije ipotpunije objašnjenje revolucionarnih preobraàja, mada istorijski

132

sluèajevi nisu korišæeni da se na produbljeniji naèin provere i preina-èe objašnjenja koja nudi teorija.

U oslanjanju na marksistièku tradiciju analize društvenih pro-mena i revolucije Barington Mur i Teda Skokpol se dosta razlikuju.Muru su, naime, blià klasièna, odnosno starija marksistièka objaš-njenja revolucije. Zato Murovu analizu obeleàva stavljanje teìštana ekonomske odnose, pri èemu se zanemaruje ili potcenjuje ulogavrednosti i politike u društvenim promenama. Fašizam u Nemaèkojnije bio samo posledica naèina na koji su zemljoposednici i dràvnabirokratija, nasuprot slaboj buròaziji, izveli modernizaciju društva,veæ su na pojavu fašizma uticale i neke èisto politièke okolnosti, pre-ovlaðujuæe vrednosne orijentacije i slièno. Isto tako, uspostavljanjedemokratskih kapitalistièkih reìma u Francuskoj i Engleskoj, ko-jem su doprineli odreðeni društveno-ekonomski èinioci i snage, neobjašnjava zašto je politièki poredak Francuske nasuprot Engleskojbio nestabilan, a politièka kultura prve zemlje fragmentizovana.33

Dok se Mur oslanja na klasièno marksistièko objašnjenje druš-tvenih promena i revolucije, Teda Skokpol je blià modernim struktu-ralistièkim varijantama marksizma.34 U knjizi Dràve i društvenerevolucije ona se drì tri naèela analize.35 Prvo, adekvatno objašnjenjedruštvenih revolucija zahteva nevoluntaristièki, strukturalistièki pri-stup uzrocima i procesu revolucije. Svi postojeæi pristupi, bez obzirada li se radi o psihološkim ili više sociološkim i politikološkim objaš-

133

33 Zagorin, „Theories of Revolution in Contemporary Historiography“, str. 40-41.34 Pored strukturalistièke varijante marksizma, analiza Tede Skokpol je i pod utica-

jem teorije politièkog sukobaÈarlsa Tilija, koja je isto bliska marksistièkoj teorijidruštva. Teorija politièkog sukoba predstavlja reakciju na frustrativno-agresivnoobjašnjenje politièkog nasilja i revolucije. Po ovoj teoriji, bez obzira na nezado-voljstvo grupa ljudi, one se ne mogu politièki angaòvati ako ne èine deo barminimalno organizovanih grupa koje imaju pristupa središtima moæi u društvu.Objašnjenje revolucije zato ne leì u motivima pojedinaca koji se bune protiv jed-nog društvenog ureðenja, politièkog reìma ili vladine politike, veæ u sukobu raz-lièitih organizovanih grupa oko raspodele moæi, materijalnog poloàja u društvu,statusa, ideološke èistoæe i dr. Vidi Charles Tilly, From Mobilization to Revolu-tion, Reading, Addison-Wesley, 1978. U osnovnim crtama Tilijev model politiè-kog sukoba izloèn je u èlanku „Does Modernization Breed Revolution?“,Comparative Politics 3, 1973, str. 425-447.

35 Vidi Skocpol, States and Social Revolutions, str. 14-33.

njenjima, sadrè u sebi primese voluntaristièkog objašnjenja revoluci-je. Ovo je sluèaj i sa veæinommarksistièkih objašnjenja revolucije, uzsve razlike koje inaèe postoje izmeðu pojedinih marksistièkih orijen-tacija (lenjinizam, maoizam, Lukaè, Gramši i dr.). Drugo, revolucijase ne moè objasniti bez sistematskih prouèavanja internacionalnihstruktura i svetsko-istorijskog konteksta, dok se veæina postojeæih pri-stupa, pre svega, pa èak i iskljuèivo, osvræe na intranacionalne sukobei procese modernizacije. Treæe, da bi se objasnili uzroci i ishodidruštvenih revolucija, neophodno je posmatrati dràve kao admini-strativne i prinudne organizacije, organizacije koje su potencijalnoautonomne, iako jesu pod uticajem odreðenih društveno-ekonomskihinteresa i struktura. Skokpolova se ovde naravno suprotstavlja širokoprihvaæenom uprošæavanju da je dràva puko sredstvo vladajuæe kla-se i oslanja se u analizi na onu orijentaciju u marksistièkoj tradicijikoja pokreæe pitanje „relativne autonomije dràve“ od kontrole vlada-juæe klase (Ralf Miliband, Nikos Pulancas, Peri Andreson, Jeren Ter-born, Klaus Ofe). Njena upozorenja o relativnoj autonomiji dràve,treba to naroèito istaæi, zasluùju pa`nju posebno zbog svoje aktuel-nosti: najveæi broj revolucionarnih i kontrarevolucionarnih preobra-àja u zemljama u razvoju ne svedoèi o moæi odreðenih društvenihsnaga, veæ pre svega o moæi dràvnog aparata.36

Uporedno-istorijska analiza revolucija, kako je razvijena u stu-dijama Baringtona Mura i Tede Skokpol, predstavlja, sve u svemu,najplodniji pristup u prouèavanju revolucije. Pristup kao ovaj, kojipovezuje uporedne i teorijske dimenzije prouèavanja sa istorijskimdimenzijama, izbegava istovremeno i krajnje apstrakcije i ispoljavapouzdano i istanèano oseæanje za istorijsku stvarnost. Uporedno--istorijski pristup revolucijama ne predstavlja samo reakciju na ogra-nièenost jednog odreðenog pristupa koja vodi u ogranièenost samodruge vrste, veæ je reè o nastojanju da se na temelju kritike i prevazi-laènja nedostataka razlièitih pristupa u oblasti društvenih nauka iistorije zasnuje jedan nov, sintetièki pristup u izuèavanju revolucio-narnih preobraàja.

134

36 Vidi osvrt na knjigu Tede Skokpol: David Lehman, „Revolutions and the Impera-tives of State Power“, Political Studies 4, 1980, str. 624-625.

* * *

Sociološka prouèavanja revolucije, kao što je veæ izneto, mnogosu brojnija od pedesetih godina, a broj razlièitih teorija, razlièitih pri-stupa pojavi revolucije jeste nešto što posebno pada u oèi. Spisak ra-dova o revoluciji i nekim srodnim pojavama u nekoliko glavnih delasa ovoga podruèja posebno svedoèi o razvijenosti prouèavanja revo-lucije.37 Ako se ima u vidu ovaj razmah interesovanja za revoluciju u

135

37 Uz do sada veæ navedene knjige i priloge po èasopisima za podruèje sociologije revo-lucije od posebnog su znaèaja i sledeæi radovi: John Dunn, Modern Revolutions: AnIntroduction to the Analysis of a Political Phenomenon,Cambridge, CambridgeUni-versity Press, 1972; Peter Calvert, A Study of Revolution,Oxford, Oxford UniversityPress, 1970; Leiden, Karl Schmitt, The Politics of Violence: Revolution in the ModernWorld, Englewood Cliffs, Prentice-Hall, 1968; David Bell, Resistance and Revolu-tion, Boston, Houghton Mifflin, 1973; Jean Baechler, Les phénomènes révolution-naires, Paris, Presses universitaires de France, 1970, André Decouflé, Sociologie desrévolutions, Paris, Presses universitaires de France, 1968; Klaus von Beyme, Hrsg.,Empirische Revolutionsforschung, 1973;W. F.Wertheim,Evolution and Revolution:The Rising Waves of Emancipation, Harmondsworth, Prenguin Books, 1974; Tho-mas Greene, Comparative Revolutionary Movements, Englewood Cliffs, Prenti-ce-Hall, 1974; James Rosenau, ed. International Aspects of Civil Strife, Princeton,Princeton University Press, 1964; JulesMonnerot, Sociologie de la révolution, Paris,1969;Why Revolution. Theories and Analyses, eds. Clifford Paynton, Robert Blackey,Cambridge, Schenkman;Revolution: A. Reader, eds. BruceMazlish, Arthur Kaledin,David Ralston, NewYork,Macmillan, 1971; AlfredMeusel, „Revolution and Coun-terrevolution“, Encyclopedia of the Social Sciences, vol. 13-14; str. 367-376; WalterLaquer, „Revolution“, International Encyclopedia of t he Social Sciences, vol. 13, str.501-507; Karl Griewank, Der neuzeitliche Revolutionsbegriff. Entstehung undGeschichte, Frankfurt, Suhrkamp, 1973; Eugen Rosenstock, Die Europäischen Re-volutionen, Jena, Eugen Diedrich, 1931; Peter Amann, „Revolution: A. Redefini-tion“, Political Science Quarterly 1, 1962, str. 36-53; Ralf Dahrendorf, Über einigeProbleme der soziologischen Theorie der Revolution“, Archives Européennes de So-ciologie 1, 1961; Arthur Hatto, „Revolution: An Enquiry Into the Usefulness of anHistorical Term“,Mind 1, 1949, str. 495-517; Elbaki Hermassi, „Toward a Compara-tive Study of Revolutions“, Comparative Studies in Society and History 2, 1976, str.211-235; Dale Yoder, „Current Definitions of Revolution“, American Journal ofSociology 1926, str. 433-441; Rex Hopper, „The Revoltionary Process“, Social For-ces 1, 1950, str. 270-279; Louis Gottschalk, „The Causes of Revolution“, AmericanJournal of Sociology 3, 1944, str. 1-8; Charles Elwood, „A Psychological Theory ofRevolutions“, American Journal of Sociology 3, 1905, str. 49-59. Od naših pisaca nastanje u oblasti sociologije revolucije osvræu se Ljubomir Tadiæ, „Revolucija i pore-dak“, Sociologija 2-3, 1978, str. 171-194 i Vladimir Goati, Politièka sociologija,Beograd, Mladost, 1978, str. 365-402.

sociologiji i drugim društvenim naukama, da li se moè reæi i da jenaše znanje o revolucijama veæe i pouzdanije?

Odgovor na ovo pitanjemogao bi da bude potvrdan. Pojava revo-lucije danas je mnogo bolje prouèena, ne samo zato što postoji veæibroj radova i istraìvaèa koji se bave ovim pitanjem veæ i zato što jerazvitak razlièitih pristupa revoluciji, od kojih bi se za neke mogloreæi da su potpuno novi, doprineo boljem razumevanju ove pojave.Utoliko pre što svi ovi pristupi pojedinaèno nisu u stanju da daju pot-puno objašnjenje revolucije, izuzev verovatno uporedno-istorijskihprouèavanja. S druge strane, svi ovi prete`no kvantitativni pokazate-lji stanja u oblasti prouèavanja revolucijemogu da prevare.Mnoga is-traìvanja na ovome podruèju, naroèito ona koja polaze od osnovnihpostulata funkcionalizma i sistemske analize, èesto ne donose neštonovo, izuzev novog reènika. Prevedeni na jednostavniji i razumljivijijezik, nalazi u ovakvim istraìvanjima neretko postaju beznaèajni.

U te`nji da revoluciju podvrgne „stroìm“ metodima istraìva-nja (eksperimentu, statistièkoj analizi), veliki broj savremenih istra-ìvaèa jednu srazmerno retku i osobenu društvenu pojavu, kao što jeto revolucija, posmatra u okviru širih kategorija, gubeæi pri tome izvida ono što je za revoluciju osobeno. Isto tako, u pojedinim istraì-vanjima revolucija se svodi na samo jednu svoju stranu, najèešæe nanasilje, da bi se omoguæilo kvantitativno izraàvanje (merenje) revo-lucionarnih preobraàja. Posmatrajuæi evoluciju na ovaj naèin, veli-ki broj savremenih istraìvaèa posebno zanemaruje upravo onasvojstva po kojima se revolucija razlikuje od drugih oblika društvenepromene, kolektivnih akcija, nasilja. U svim ovakvim istraìvanjimazanemarene su posledice revolucije, ona jednostavna istina da revo-lucija predstavlja potpuno preureðenje jednog društvenog poretka,njegove politièke strukture i sistema vrednosti. Zaboravlja se da jeideja novine, odnosno zapoèinjanja iz poèetka, glavno obele`jerevolucije. „Moderno shvatanje revolucije“, s pravom nas podseæaHana Arent, „neraskidivo je povezano sa idejom da tok istorije izne-nada zapoèinje iznova, da potpuno nova povest, povest do sadanepoznata i neisprièana, treba da poène da se odvija.“38

136

38 Hannah Arendt, On Revolution, Harmondsworth, Penguin Books, 1973 (prvoizdanje 1963), str. 28.

Drugo, bitnije, pitanje koje glavnina ovde razmatranih dela iradova zanemaruje, s izuzetkom uglavnom jednog dela uporedno--istorijskih prouèavanja, jeste pitanje ciljeva i vrednosti, veæina savre-menih istraìvaèa to èini posredno, zastupajuæi u svojim radovimajedno statièko shvatanje društvene promene. Razmatranje revolucijekao oblika politièke patologije, korišæenje modela ravnoteè u analizidruštvenog sistema, odricanje moguænosti revolucije u modernim in-dustrijalizovanim društvima, razmišljanja o tome kako se izbijanje re-volucije moè preduprediti – sva ova pitanja koja imaju središnjemesto u zapadnoj sociologiji revolucije svedoèe da je vrednosno ne-pristrasna orijentacija najveæeg dela zapadne sociologije samo dekla-rativna a ne i stvarna. Proglašavajuæi pitanje vrednosti za nauènoirelevantno, veæina tih radova na posredan naèin podràva vrednostipostojeæih visoko razvijenih kapitalistièkih društava, vrednosti statu-sa quo, dok prouèavanje revolucije u njima ima terapeutski karakter.

Van ove preovlaðujuæe orijentacije u savremenim teorijama revo-lucije stoje usamljeni predstavnici savremene socijalne filozofije, kojise pitanjima vrednosti i ciljeva revolucije bave neposredno i izrièito.Ovaj kritièki protivstav u odnosu na dominantan naèin anlize u savre-menim sociološkim teorijama najbolje izraàva Hana Arent. Revolu-cije su po njoj nešto više od uspešnih pobuna i ne postoji nikakvoopravdanje da se svaki dràvni udar ili svaka pobuna, dvorska zaveraili graðanski rat imenuje revolucijom. To što se i u svim tim pojavamai revoluciji, koristi nasilje – nije dovoljno da se sve ove pojave izjed-naèe. „Nasilje nije ništa više podesno da se opiše pojava revolucije odpromene; samo tamo gde se promena zbija u smislu novog zapoèinja-nja, gde se nasilje koristi da se ustanovi sasvim drugojaèiji oblik vlade,da se izazove stvaranje novog politièkog tela, gde osloboðenje od tla-èenja ima za svrhu bar ustav slobode moèmo govoriti o revoluciji.“39

Time se pokreæe jedno suštinsko pitanje. Ako je pojava revolucije ne-raskidivo povezana sa idejom slobode, onda ni sve, po svojim društve-nim posledicama velike revolucije, nisu revolucije, u pravom smislureèi. Ili se mora govoriti o dve vrste revolucija – o onima koje, po reèi-ma Hane Arent, uspostavljaju institucije slobode (constitutio liberta-tis) i o onima koje ustanovljavaju poredak neslobode.

137

39 Isto, str. 35.

revolucija i njena priroda savremenaprouèavanjarevolucije · revolucija i njena priroda...

Documents