Филозофија Филозофија

Александра ВладисављевићАлександра Владисављевић

СадржајСадржај Рене ДекартРене Декарт Расправа о методиРасправа о методи Интуиција, индукција и дедукција.Интуиција, индукција и дедукција. Мислим, дакле јесам.Мислим, дакле јесам. Правила методе.Правила методе. О разуму.О разуму. О Богу.О Богу. Основи људске спознаје.Основи људске спознаје.

Рене ДекартРене Декарт

Рођен је 31.марта1596. године у Ла Еју у Француској. Рођен је 31.марта1596. године у Ла Еју у Француској. Образовање је стекао у Анјону уписавши Језуитску Образовање је стекао у Анјону уписавши Језуитску школу у Ла Флесу са само осам година (1604) школу у Ла Флесу са само осам година (1604) Ту је провео Ту је провео осам год.осам год.

учећи логику,математикуучећи логику,математику

и традиционалнуи традиционалну

Аристотелову филозофију.Аристотелову филозофију.

Имао је проблема са Имао је проблема са

здрављем, па је добиоздрављем, па је добио

дозволу да остаје у креветудозволу да остаје у кревету

до једанаест сати ујутру.до једанаест сати ујутру.

Ту навику је задржао доТу навику је задржао до

краја живота. краја живота.

У школи је Декарт схватио колико он у ствари мало У школи је Декарт схватио колико он у ствари мало зна. Једини предмет којим је био задовољан је била зна. Једини предмет којим је био задовољан је била математика. Ово сазнање не само што је утицало на математика. Ово сазнање не само што је утицало на његов начин размишљања, већ и на његов целокупни његов начин размишљања, већ и на његов целокупни рад. По завршетку школе преселио се у Париз и рад. По завршетку школе преселио се у Париз и после неког времена је уписао после неког времена је уписао Универзитет у Пуатијеу. Универзитет у Пуатијеу.

Дипломирао је права 1616. године. Дипломирао је права 1616. године. Путовао је по Путовао је по

Европи, бирао је земљу која би одговарала Европи, бирао је земљу која би одговарала његовој његовој

природии, на крају се одлучио за природии, на крају се одлучио за Холандију.Холандију.

Ту је живео током следећих двадесет Ту је живео током следећих двадесет година.година.

Декарт је умро 11.фебруара 1650. године Декарт је умро 11.фебруара 1650. године од запаљењаод запаљења

плућа, у педесет и четвртој години. плућа, у педесет и четвртој години.

Расправа о методиРасправа о методи Форсиран од стране пријатеља да објави свије Форсиран од стране пријатеља да објави свије

идеје, Декарт је, иако чврсто одлучивши да не идеје, Декарт је, иако чврсто одлучивши да не објави објави СветСвет, када је чуо за осуду Галилеја, , када је чуо за осуду Галилеја, написао кратак спис под насловом написао кратак спис под насловом Реч о методиРеч о методи , , ово се дело често превводи као ово се дело често превводи као Расправа Расправа . . Међутим, Декарт у једном писму експлицитно каже Међутим, Декарт у једном писму експлицитно каже да није дао делу име да није дао делу име РасправаРасправа зато што то зато што то исувише подсећа на схоластику. исувише подсећа на схоластику.

Осим тога реч је о полубиографском тексту, први Осим тога реч је о полубиографском тексту, први његов део, стога један од важних извора за његов део, стога један од важних извора за Декартову биографију.Декартову биографију.

Уз Уз Реч о методиРеч о методи, Декарт је објавио и три , Декарт је објавио и три додатка :додатка :

ДиоптријаДиоптрија,, МетеориМетеори, и чувени спис , и чувени спис ГеометријаГеометрија..

Интуиција, индукција и Интуиција, индукција и дедукција дедукција

Декартова метода је заснована на својим Декартова метода је заснована на својим трима главним спознајним моментима:трима главним спознајним моментима:

1)1) Интуицији,Интуицији,

2)2) Индукцији,Индукцији,

3)3) Дедукцији.Дедукцији.

По његовом схватању сваки од тих момената По његовом схватању сваки од тих момената подједнако доприноси савршености те методе подједнако доприноси савршености те методе и међусобно су уско повезани.и међусобно су уско повезани.

** Интуиција Интуиција

Као непосредно и једноставно сагледавање Као непосредно и једноставно сагледавање ствари по духу тако да о њему имамо апсолутно ствари по духу тако да о њему имамо апсолутно јасну и разговетну спознају, даје нам потпуно јасну и разговетну спознају, даје нам потпуно очевидне и сигурне основе истине, које постају очевидне и сигурне основе истине, које постају принципи, из којих дедукција, као разумска принципи, из којих дедукција, као разумска операција изводи поступно, једно из другог све операција изводи поступно, једно из другог све остале могуђе закључке, држећи се остале могуђе закључке, држећи се математичког демонстративног реда.математичког демонстративног реда.

** Индукција Индукција

Када се ради о сложеним и завршеним Када се ради о сложеним и завршеним стварима и комбинацијама, нужно се намеће стварима и комбинацијама, нужно се намеће потреба набрајања или индукције, а она није потреба набрајања или индукције, а она није ништа друго до искуство и експеримент.ништа друго до искуство и експеримент.

Тако је индукција поступак који се употребљава Тако је индукција поступак који се употребљава онда када спознају да буде сигурна и поуздана, онда када спознају да буде сигурна и поуздана, не можемо свести на интуицију. Ове спознаје се не можемо свести на интуицију. Ове спознаје се по Декарту врше помоћу четири моћи духа:по Декарту врше помоћу четири моћи духа:

1)1) Чистим разумом,Чистим разумом,

2)2) Маштом,Маштом,

3)3) Памћењем иПамћењем и

4)4) Чулима.Чулима.

Све заједно чине једну спознајну моћ.Све заједно чине једну спознајну моћ.

**ДедукцијаДедукција

Међутим, ипак је само чист разум који изводи Међутим, ипак је само чист разум који изводи дедукцију, способан да одреди шта је истинито, а дедукцију, способан да одреди шта је истинито, а шта лажно, ставише, постоје у људском духу шта лажно, ставише, постоје у људском духу такозване такозване урођене идеје урођене идеје , , које представљају које представљају основу Декартовог рационализма.основу Декартовог рационализма.

Под Под урођеним идејамаурођеним идејама Декарт подразумева оне Декарт подразумева оне идеје које нису продукт ни спољашњег ни идеје које нису продукт ни спољашњег ни унутрашњег искуства, јер нису сам садржај свести, унутрашњег искуства, јер нису сам садржај свести, већ одређена, нашем уму припадајућа и својствена већ одређена, нашем уму припадајућа и својствена способност, која је општи формални акт свести.способност, која је општи формални акт свести.

** Мислим, дакле јесам. Мислим, дакле јесам. Кроз Декартове речи као да човек новог века каже:Кроз Декартове речи као да човек новог века каже:

Ја сам ту, имам очи и уши и способност схватања.Ја сам ту, имам очи и уши и способност схватања.

Немојте да ме заобилазите! Ако желите даНемојте да ме заобилазите! Ако желите да

прихватим ваше мишљење оправдајте га нечим штоприхватим ваше мишљење оправдајте га нечим што

нам је заједничко, што ја у свом искуству могунам је заједничко, што ја у свом искуству могу

увидети да је тачно. увидети да је тачно. Мислим, дакле јесам Мислим, дакле јесамзначилозначило

је: је: Ево ме, и јесам и мислим и сматрам да имам право Ево ме, и јесам и мислим и сматрам да имам право да тражим да се од мене не захтева да прихватим да тражим да се од мене не захтева да прихватим нешто што ми , када се потрудим најбоље што могу, не нешто што ми , када се потрудим најбоље што могу, не изгледа тачноизгледа тачно..

Овај захтев, касније прати цела модерна филозофија, Овај захтев, касније прати цела модерна филозофија, рационалистичка и емпиристичка. Тако се у историји и рационалистичка и емпиристичка. Тако се у историји и филозофији јасно појављује појединац, који ће филозофији јасно појављује појединац, који ће покренути нова истраживања подстакнут жељом да покренути нова истраживања подстакнут жељом да искористи оно што му говори властити разум.искористи оно што му говори властити разум.

**Правила методеПравила методе

Прво правило методеПрво правило методе ми је било да ми је било да никада ни једну ствар не усвојим као никада ни једну ствар не усвојим као истиниту, док је очевидно нисам таквом сазнао, тј. истиниту, док је очевидно нисам таквом сазнао, тј. Да брижљиво избегавам пренагљивање и Да брижљиво избегавам пренагљивање и предубеђења и судим само о ономе што се моме предубеђења и судим само о ономе што се моме духу представља духу представља јасно и разговетнојасно и разговетно, да не буде , да не буде више прилика у којима могу то посумљати.више прилика у којима могу то посумљати.

Друго правилоДруго правило је било да сваку од је било да сваку од тешкоћа, коју би тешкоћа, коју би

испитивао, испитивао, поделим на онолико деловаподелим на онолико делова колико колико је то могуће и колико је потребно да би се оне је то могуће и колико је потребно да би се оне боље решиле.боље решиле.

Треће правилоТреће правило је било је било да своје мисли водим по да своје мисли водим по редуреду почињујући од предмета који су најпростији и који почињујући од предмета који су најпростији и који се најлакше сазнају, како би мало по мало стигао се најлакше сазнају, како би мало по мало стигао постепено до најсложенијих ; предпостављајући чак постепено до најсложенијих ; предпостављајући чак реда и међу оним предметима који природно не реда и међу оним предметима који природно не предходе једни другим.предходе једни другим.

Четврто правило Четврто правило је било да свуда вршим је било да свуда вршим тако потпуна набрајања и тако опште прегледе тако потпуна набрајања и тако опште прегледе како бих био сигуран да ништа нисам како бих био сигуран да ништа нисам пропустио.пропустио.

** О Богу ... О Богу ... Декартов онтолошки доказ за постојање Бога, Декартов онтолошки доказ за постојање Бога,

спознајно- теоријски заснован, изводи се из спознајно- теоријски заснован, изводи се из наше идеје о Богу. Узрок те идеје може бити или наше идеје о Богу. Узрок те идеје може бити или у нама или изван нас. Али, како је Бог по у нама или изван нас. Али, како је Бог по Декарту вечна, свемогућа, свезнајућа, независна Декарту вечна, свемогућа, свезнајућа, независна супстанција, а ми смо само ограничена бића, супстанција, а ми смо само ограничена бића, која ни једно од тако великих својстава не која ни једно од тако великих својстава не поседујемо, јасно је да ми не можемо бити поседујемо, јасно је да ми не можемо бити творац и узрок те наше идеје о Богу. Према томе творац и узрок те наше идеје о Богу. Према томе њен узрок је изван нас, то јест у самом Богу, који њен узрок је изван нас, то јест у самом Богу, који нам је ту идеју усадио. Дакле Бог је створио нам је ту идеју усадио. Дакле Бог је створио протежну стварпротежну ствар и и ствар која мислиствар која мисли.. Тиме је Тиме је из наше идеје о Богу, по Декарту утврђена и из наше идеје о Богу, по Декарту утврђена и доказана његова егзистенција. Декарт у складу доказана његова егзистенција. Декарт у складу са својом методом и самог Бога ставља у са својом методом и самог Бога ставља у питање, и почиње од појединаца, па из себе, из питање, и почиње од појединаца, па из себе, из свог мишљењаи постојања закључује о свог мишљењаи постојања закључује о егзистенцији Бога.егзистенцији Бога.

Сама егзистенција Бога је довољан разлог да Сама егзистенција Бога је довољан разлог да не можемо да сумљамо у оно што јасно и не можемо да сумљамо у оно што јасно и разговетно спознајемо, јер нам је Бог усадио разговетно спознајемо, јер нам је Бог усадио природно светло ума природно светло ума ( ( lumen naturale ) lumen naturale ) који се који се непосредно, интуитивно уверавамо у истинитост непосредно, интуитивно уверавамо у истинитост и поузданост наших основних спознаја, а све то и поузданост наших основних спознаја, а све то произлази из доброте Бога, који нас као такав не произлази из доброте Бога, који нас као такав не може варати !може варати !

** О Разуму ... О Разуму ... Расправу о методи Расправу о методи Декарт започиње речима : Декарт започиње речима :

Ниједна ствар на свету није боље расподељена него Ниједна ствар на свету није боље расподељена него здрав разум, јер савко сматра да га има у толикој мери, здрав разум, јер савко сматра да га има у толикој мери, те чак и они које је теже задовољити у свему другом те чак и они које је теже задовољити у свему другом немају обичај да га желе више неголи га имају. У томе се немају обичај да га желе више неголи га имају. У томе се вероватно сви не варају; штавише, то пре сведочи да је вероватно сви не варају; штавише, то пре сведочи да је способностправилног суђења и разликовања истине од способностправилног суђења и разликовања истине од заблуде – а то се заправо и зове здрав људски разум заблуде – а то се заправо и зове здрав људски разум или ум – од природе код свих једнака и да стога или ум – од природе код свих једнака и да стога разноврсност наших схватања не долази од тога, што су разноврсност наших схватања не долази од тога, што су једни паметнији од других, већ једино од тога што једни паметнији од других, већ једино од тога што мислимо на различите начине и немемо у виду исте мислимо на различите начине и немемо у виду исте предмете.предмете.

Није наиме доста имати здрав дух, него је главно Није наиме доста имати здрав дух, него је главно правилно г примењивати правилно г примењивати

... Нешто даље каже : ... Нешто даље каже : У огледу ума или здравог У огледу ума или здравог разума, могу претпоставити да га има у потпуности, разума, могу претпоставити да га има у потпуности, целовито сваки човек, јер је то једино што нас чини целовито сваки човек, јер је то једино што нас чини људима и што нас разликује од животиња, те се слажем људима и што нас разликује од животиња, те се слажем у томе с општим мишљењем филозофа који кажу да у томе с општим мишљењем филозофа који кажу да ознаке више или мање постоје само међу ознаке више или мање постоје само међу акциденцијама, али никако међу формама и природама акциденцијама, али никако међу формама и природама појединаца исте врсте појединаца исте врсте

** Основи људске спознаје Основи људске спознаје

Ко истражује истину, мора једанпут у животу сумњати Ко истражује истину, мора једанпут у животу сумњати по могућности о свему.по могућности о свему.

Многе нас предрасуде одвраћају од спознаје истине, Многе нас предрасуде одвраћају од спознаје истине, да би смо правилно употребљавали свој ум, морамо у да би смо правилно употребљавали свој ум, морамо у животу да покушамо да сумњамо о свему у чему животу да покушамо да сумњамо о свему у чему пронађемо и најмању сумњу несигурности.пронађемо и најмању сумњу несигурности.

И што је сумњиво, треба држати неистинитимИ што је сумњиво, треба држати неистинитим..

Корисно је да и оно о чему будемо сумњали сматрамо Корисно је да и оно о чему будемо сумњали сматрамо неистинитим, како бисмо што јасније пронашли шта је неистинитим, како бисмо што јасније пронашли шта је сигурно и шта се најлакше да спознати.сигурно и шта се најлакше да спознати.

Међутим та се сумља не сме примењивати на Међутим та се сумља не сме примењивати на животну праксу!животну праксу!

Ту сумљу морамо ограничити само за Ту сумљу морамо ограничити само за истраживање истине.истраживање истине.

Не можемо сумњати, да постојимо, док Не можемо сумњати, да постојимо, док сумњамо. То је прво што спознајемо, ако сумњамо. То је прво што спознајемо, ако правилно филозофирамо.правилно филозофирамо.

Не можемо наиме прихватити, да оно, што Не можемо наиме прихватити, да оно, што мисли у исто време док мисли уопште не мисли у исто време док мисли уопште не постоји. Стога је ова спознаја постоји. Стога је ова спознаја Ја мислим, Ја мислим, дакле јесам дакле јесам прва и од свих најсигурнија, до прва и од свих најсигурнија, до које долази тко год правилно филозофира.које долази тко год правилно филозофира.

Трајање нашег живота довољно је да докаже постојање Трајање нашег живота довољно је да докаже постојање Бога.Бога.

Делови времена нису у међусобној зависности и никада Делови времена нису у међусобној зависности и никада не постоје истовремено. Због тога одатле, што сада не постоје истовремено. Због тога одатле, што сада постојимо, не следи да ћемо постојати и у најскорије постојимо, не следи да ћемо постојати и у најскорије време ако нас неки узрок, наиме онај исти, који нас је време ако нас неки узрок, наиме онај исти, који нас је први пут створио, непрестано на неки начин поново не први пут створио, непрестано на неки начин поново не ствара, т.ј. Одржава.ствара, т.ј. Одржава.

У нама су само две појаве свести: умно спознавање и У нама су само две појаве свести: умно спознавање и вољна делатност.вољна делатност.

Све се појаве свести, које у себи доживљавамо могу се Све се појаве свести, које у себи доживљавамо могу се свести на две главне.Једна од њих је перцепција или свести на две главне.Једна од њих је перцепција или делатност ума, а друга је хтење или делатност воље.делатност ума, а друга је хтење или делатност воље.

Грешимо само када судимо о ствари коју Грешимо само када судимо о ствари коју слабо позајемо.слабо позајемо.

Воља се прошире више него разум, па је зато Воља се прошире више него разум, па је зато узрок погрешака.узрок погрешака.

За наше заблуде не можемо окривљивати За наше заблуде не можемо окривљивати Бога.Бога.

Највеће је савршенство човека што ради Највеће је савршенство човека што ради слободно, по својој вољи. Тиме постаје вредан слободно, по својој вољи. Тиме постаје вредан похвале или прекора.похвале или прекора.

Декарт је схватио јединство науке. Све науке Декарт је схватио јединство науке. Све науке повезане су међусобно, а веза која их спаја јесте повезане су међусобно, а веза која их спаја јесте човеков ум. човеков ум. >>>> Све науке само су људска Све науке само су људска разборитост, која остаје увек једна, увек иста, разборитост, која остаје увек једна, увек иста, ма колико били различити предмети где се она ма колико били различити предмети где се она примењује. Ако вршење неке вештине спречава примењује. Ако вршење неке вештине спречава да научимо другу, спознаја неке истине, далеко да научимо другу, спознаја неке истине, далеко од тога да нам смета, помаже нам да откријемо од тога да нам смета, помаже нам да откријемо другу. Ако дакле неко озбиљно хоће другу. Ако дакле неко озбиљно хоће истраживати истину, не сме изабрати само једну истраживати истину, не сме изабрати само једну науку, јер су оне све повезане међусобно и науку, јер су оне све повезане међусобно и зависе једна од друге зависе једна од друге <<<<