Posebni problemi projektovanja

REKONSTRUKCIJA NARODNOG POZORIŠTA U SUBOTICI

Profesor : Danica Stanković Branko Turnšek

Student: Marija Nikodijević

GADJEVINSKO-ARHITEKTONSKI FAKULTET U NIŠU

SADRŽAJ

1.0 Uvod ……………………………………………………………………... 2

2.0 Narodno pozorište u Subotici …………………………………………. 3

2.1 Opšti podaci o objektu ………………………………………….. 32.2 Stanje objekta pre rekostrukcije ……………………………….. 42.3 Rekonstrukcija objekta ………………………………………….. 5

3.0 Zakljucak ……………………………………………………………...... 94.0 Literatura ………………………………………………………………. 10

1.0 Uvod

Arhitektonski objekti za izvodjenje scenskih dogadjaja predstavljaju jednu od karakterističnih tipoloških grupa objekata kulture tj. javnih objekata. Ovoj tipološkoj grupi pripadaju pozorišta, koncertne sale, muzički centri, bioskopi, domovi kulture, kulturni i lokalni centri, kao i ostali javni objekti u kojima kao dominantan, ili jedan od dominantnijih prostornih sklopova predstavlja scensko-gledališni prostor.

Nezavisno od vrste spektakla kojoj je namenjen, scensko-gledališni prostor je programsko i funkcionalno jezgro ovih objekata, a karakterističan je po definisanoj podeli na dve prostorne zone – zonu scenskog dogadjaja (pozornicu) i zonu iz koje se dogadjaj percipira (gledalište). Konfiguracija ove dve prostorne zone, koja varira u veoma bogatom i širokom opsegu, uvek je jedno od ključnih projektantskih pitanja koje neposredno utiče na čitav prostorni sklop objekata, sa jedne, kao i na način eksploatacije I čitav niz parametara upotrebe prostora, sa druge strane.

Kako Žorž Popović kaže : "Već oveštala misao da je "pozorište ogledalo društva" može se u potpunosti preneti na arhitektonski objekat koji služi prikazivanju pozorišnog spektakla, jer je kao javni i vrlo značajan kulturni objekat, bio uvek u svom stvaranju, razvoju i postojanju direktni odraz svih postojećih društvenih faktora u trenutku stvaranja, kao i u vremenu postojanja. " 1

Imajući u vidu sve ovo, predmet ovog rada biće jedno od najstarijih pozorišta u Srbiji- Narodno pozorište u Subotici, koje je u jednom trenutku zaboravljeno od strane naroda pa samim tim dovedeno na rub egzistencijalnog postojanja. Metodom komparativne analize, pokušaću da prikažem probleme sa kojima se pozorište susretalo, kao i način njihovog rešavanja prilikom izvodjenja rekonstrukcije.Cilj ovog rada zapravo je prikaz ideje i nacina na koji jedan objekat, javnog karaktera treba rekonstruisati kako bi mogao da ćpreživić vreme u kome se nalazi.

1 Žorž Popović "Istorija arhitekture pozorišta kazališta gledališča teatra" str.408

2.0 Narodno pozorište u Subotici

Subotičko pozorište nastaje u trenutku društvenog razvoja i ekonomskog prosperiteta sredine. Sa jedne strane ono zapravo nastaje kao logična potreba njenih novonastalih okvira (stvoreni su preduslovi za prerastanje Subotice iz varošice u grad),a sa druge strane kao težnja za afirmacijom moćnijih slojeva tadašnjeg društva.

Zauzevši dominantno mesto na gradskom trgu, subotičko pozorište je odmah postalo centralni simbol grada i kao takvo traje do danas.

2.1 Opšti podaci o objektu

Objekat Pozorišta nalazi se u centru grada kao na jednoj od najznačajnijih lokacija zaštićenog gradskog jezgra Subotice. Sa severozapada je objekat omeđen ulicom Borisa Kidriča, sa severoistoka Vojnovićevom ulicom, sa jugoistoka ulicom Branislava Nušića i sa jugozapada Trgom Slobode. Pročelje objekta orijentisano je prema trotržiju - spoju tri trga: Trg C.J. Nenada, Trga Slobode i Trga Republike.Kao sto možemo videti ovakav istaknut položaj objekta, govorio je o njegovom značajui predstavlja dobar odgovor na prostor trga prema kome je okrenuto.Ovakvo rešenje može se posmatrati i simbolično – antički portal zapravo predstavlja simbol pozorišnih početaka u ovoj sredini koja je tada bila u razvoju.

Zgrada Subotičkog Pozorišta, kao najstarije pozorište u Jugoslaviji, izvorno je koncipiran kao sklop dve funkcionalne celine Hotela i Pozorišta prema projektima Janoša Škultetija iz 1845. godine i izgrađen je 1854. u stilu klasicizma a kao jedinstvena arhitektonska kompozicija sa reprezentativnim pročeljem, monumentalnim centralnim stepeništem i balskom dvoranom.Sala je bila potkovičastog oblika, sa gledalištem koje se sastojalo od partera, balkona i 2 galerije, uz jasnu segregaciju gledališta i scene.

U građevinskom smislu objekat je izveden kao klasično zidani objekat sa masivnim zidovima od opeke, trakastim temeljima od opeke bez proširenja stopa, svodnim konstrukcijama prizemnog pojasa, sa ravnim tavanskim konstrukcijama od balvana. Krovna konstrukcija je izvođena od drveta, prekrivena limom i biber crepom.

Sl.1 Lokacija objekta

2.2 Stanje objekta pre rekonstrukcije

Objekat Pozorišta je kao kulturna institucija grada bila praktično neupotrebljiva duži vremenski period. Preuređena mala scena je u prostorima balske dvorane na nivou improvizacija i sa krajnje redukovanim i mogućim pratećim sadržajima, održavala, takoreći u životu pozorišnu delatnost. Ovaj deo objekta sa izdatim poslovnim prostorima prema ulici Borisa Kidriča i u glavnom ulaznom holu, predstavljali su jedini izraz funkcionisanja ovog objekta. Ostali delovi objekta su bili van upotrebe i osim generalne zapuštenosti nalazili su se u lošem stanju po svim kriterijumima.

Generalno loša situacija najbolje se očitava na stanju velike sale, potpuno propale i pretvorene u skladište. Najveći deo pozorišta je funkcionisao u levom krilu objekta, u originalnom projektu namenjenom programu hotela. Zbog toga su sadržaji uglavnom smešteni u neadekvatne, improvizovane prostore, gde nedostaje laka komunikacija između programskih jedinica.

Scena Jadran, koja je odvojena od matične kuće i koja sem garderoba nema ništa od potrebnih pratećih sadržaja. u smislu veličine i uspostavljenih uslova, zadovoljavajućeg je kvaliteta. Površina sale je 500 m², gledalište je kapaciteta 266 mesta, frontalno suprotstavljeno sceni, veoma dobre vizure. Scenski prostor je osno simetričan, dimenzija 12,2 m x 12,2 m ± 0,7m. Bočne bine i zadnja bina postoje. Obezbeđeni elementi sistema scenskih mehanizama, kao i sistem rasvete i audio tehnike, pružaju dosta dobru tehničku podršku opremanju scene. Radne galerije postoje, dok galerije za gledaoce ne postoje. Postoje dve lože, bočno postavljene, koje nisu namenjene gledaocima. Režije svetla i režije zvuka su odvojene od gledališnog prostora, smeštene u nekadašnji prostor za projekcije filmova. Dva otvora veoma malih dimenzija, kao i debeli zidovi kojima je ovaj prostor odvojen od scene u velikoj meri otežavaju rad. Teretni prilaz je sa bočne strane sale, ali se svrhu koristi i ulaz gledališta. U okviru objekta obezbeđene su 2 garderobe-muška i ženska. Radionice ne postoje.

Sl.2 Unutrašnjost objekta pre rekonstrukcije

Sl.3 Prikaz velike sale

Što se male sale tiče, to je jedini scenski prostor koji je bio u funkciji objekta. Po dimenzijama je okrenuta predstavama kamernog tipa. Kapacitet male sale je 153 mesta, dok joj površina iznosi oko 238 m². Gledalište je montažno, pa je moguće transformisati ga i postići različite odnose scena-gledalište. Međutim, takva mogućnost se ne koristi, tako da je odnos scene i gledališta

stalan. Gledalište je frontalno suprotstavljeno sceni, postavljeno u padu i dobre vizure. Scenski prostor je pravougaonog oblika, dimenzija 12 x 8 m±0. Portal ne postoji. Sistem scenskog mehanizma čini 7 cugova; ispod tavanice je formirana konstrukcija o koju je okačena scenska rasveta, tzv. montažni "roštilj". Dva zvučnika postavljena na bočnim stranama scene čine ozvučenje sale. Za režiju svetla i zvuka predviđena je jedna kabina, bočno smeštena i staklom odvojena od prostora sale. Orkestarska jama, radne galerije, galerije za gledaoce, zadnja i bočne scene ne postoje. Na raspolaganju su 2 garderobe (muška i ženska), sa posebnim ulazom u scenski prostor, kao i rekvizitni prostor sa svojim izlazom na scenu. Neposredno pored nalazi i prostor za pripremu izlaska glumaca na scenu. Teretni ulaz planiran je sa leve bočne strane, mada se u tu svrhu više koristi glavni ulaz za gledaoce. Teretni prilaz sceni je relativno otežan, jer funkcioniše kroz neadekvatan prostor (penjanje na sprat). Ne postoji teretni lift, niti bilo kakav oblik mehaničke dizalice.

2.3 Rekonstrukcija objekta

Osnovne urbanističko arhitektonske vrednosti i bitan faktor kontinuiteta i identiteta zgrade Pozorišta i grada čini:

planimetrija urbanog bloka; monumentalni ulazni portik sa 6 korintskih stubova, hol, reprezentativno

stepenište i nekadašnja balska dvorana; konfiguracija horizontalnog plana gledališta velike sale sa prepoznatljivim

arhitektonskim stilskim i ambijentalnim karakterom.

Sl.4 idejno rešenje rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta.

U funkcionalnom smislu, deo pozorišta koji pripada ul. Borisa Kidriča, jednoj od naprometnijih pešačkih delova Subotice ostaje javne namene-kafea pozorišta. Bitnija promena novoprojektovanog rešenja u odnosu na postojeće stanje (prikazano na slici) nalazi se u arhitektonskim elementima fasade koji će umesto puko dekorativne imati marketinšku funkciju. U idejnom rešenju rekonstrukcije pozorišta, elementi komunikacije (bilbordi, reklamni panoi) između institucije (pozorišta) i publike (prolaznika) deo su već unapred projektovanih arhitektonskih elemenata građevine.

Sl.3 Nekadašnje stanje u ul. Borisa Kidriča

Sl.4. usvojeno idejno rešenje

Nekadašnja fasada prema glavnom trgu Subotice takođe nije komuniciralnim sa okolnim prostorom. U idejnom rešenju predlaže se upravo suprotno. Ova fasada zakljanja buduću veliku salu, uz mogućnost otvaranja dela fasade koji zaklanja samu scenu. Ovakvo rešenje omogućava održavanje predstava unutar pozorišta (na velikoj sceni) ali za publiku na trgu. Dodatni elementi elementi komunikacije (stepeništa, prolazi) kao i elementi za kačenje promotivnih sadržaja, upotunjuju komunikaciju pozorišta sa gradom.

Sl.5 Stanje pre I za vreme rekonstrukcije objekta

U idejnom rešenju predlaže se upravo suprotno. Iza ove fasade nalazi se buduća velika sala, a deo fasade koji je uz samu pozornicu moći će se otvarati prema trgu. Ovakvo rešenje omogućiće održavanje predstava unutar pozorišta (na velikoj sceni) ali za publiku na trgu. Dodatni elementi elementi komunikacije (stepeništa, prolazi) kao i elementi za kačenje promotivnih sadržaja, upotunjuju komunikaciju pozorišta sa gradom. Čitava fasada predstavljaće scenografiju trga. Trg postaje gledalište, a prolaznici publika. Institucija pozorišta više ne predstavlja zatvorenu staromodnu kutiju, već savremenu, otvorenu strukturu koja inspiriše, istražuje i poziva, podstiče sve prolaznike da se u tu igru uključe.

Otkrivanjem komunikacija u pozorištu, postavljanjem stepeništa i holova “u“ fasadu- dovodi se u pitanje ko je glumac, a ko publika. Prolaznicima na trgu se čini da gledaju spontanu predstavu posetioca (glumaca) koji izavši na pauzu upotpunjuju scenografiju fasade, dok posetioci gledaju na trg-pozornicu čiji su glumci upravo ti isti slučajni prolaznici. Time su posetioci pozorišta kao i sami prolaznici na trgu istovremeno i glumci i publika.

Delovi objekta okrenuti ka sporednim ulicama iskorišćeni su za smeštanje privatnih funkcija pozorišta kao što su šminkernice, svlačionice i sl. U tom duhu je projektovan volumen ovog dela objekta sa elementima fasade koji zajedno upotpunjuju karakter stambene ulice, izbačene terase manjih razmera upravo naglašavaju privatnost ovog dela institucije.

Sl.6 Ulaz na kamernu scenu

Sl.7 Pogled sa scene velike sale na trg-(buduće) gledalište

Sl.8 Jedna od varijanti budućih scenografija trga sa otvorenim (desnim) delom fasade i otkrivenom scenom velike sale.

3.0 Zaključak

Stanje subotičkog teatra prikazuje celokupnu krizu kako objekta tako i institucije. Devastacija zgrade pozorišta traje već čitav prošli vek, nastavljajući se i danas. Istorija subotičkog teatra potvrđuje njegovu arhitektonsku vrednost (pročeoni deo objekta sa foajeom, centralno stepenište, Balska dvorana), a sa druge strane i vrednost kao institucije (u pojedinim periodima prisustvo značajnih imena, dela, glumaca i predstava.) U njegovoj istoričnosti treba pronaći bitne činjenice koje kao vrednost traju i danas a treba pronaći i njihov izraz u kontekstu savremenosti -savremenosti grada i savremenosti teatra.

4.0 Literatura

Gordana Vujnović Prčić i Viktorija Vujković Lašić - ZGRADA SUBOTIČKOG POZORIŠTA

Žorž Popović - ISTORIJA ARHITEKTURE POZORIŠTA, KAZALIŠTA, GLEDALIŠČA, TEATRA

www.pozoriste.subotica.net