TEMA 3.REGULISANJE I KONTROLA SAOBRAAJNOM SIGNALIZACIJOM

NASTAVNA PITANJA: 1. Pojam saobraajne signalizacije 2. Namena saobraajne signalizacije 3. Osnovni principi saobraajne signalizacije 4. Osnovni zahtevi saobraajnoj signalizaciji 5. Efikasnost saobraajne signalizacije 6. Podela putne saobraajne signalizacije

1. POJAM SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJESignalizacija podrazumeva posebno projektovane skupove elemenata, ija je namena: obavetavanje, prenoenje upravljakih naredbi, nareivanje, ograniavanje ili, pak, neposredno upravljanje podelom raspoloivog vremena. Ti skupovi elemenata su, obino, standardizovani ili normirani, odnosno usaglaeni sa meunarodnim standardima i normama.

Putna saobraajna signalizacija je skup elemenata pomou kojih se obeleava namena saobraajnih povrina, usmeravaju tokovi vozila i peaka, pruaju uesnicima u kretanju razliite informacije, izdaju izriita nareenja, upozorenja i sl. U uslovima koje namee savremeni saobraajni sistem, zadaci savremene signalizacije su veoma sloeni. Sve vei stepen motorizacije uslovio je i primenu sve sloenijih strategija upravljanja saobraajnim tokovima, te brojniju i sloeniju tehniku.

Tehnika predstavlja neki manje sloen postupak kojim se mere, odnosno istrauju pojedine veliine. esto se koriste i kao pojam vezan za postupak prorauna neke veliine ili pokazatelja. Efikasno i bezbedno upravljanje saobraajem je mogue primenom savremenih tehnika regulisanja saobraaja, koje u znatnoj meri zavise od kvalitetne saobraajne signalizacije, i to horizontalne, vertikalne i ostale nestandardne signalizacije.

Saobraajna signalizacija je od posebne vanosti za svakog uesnika u saobraaju (voza, peak, biciklista i sl.)

Zadatak saobraajne signalizacije je da jasno i nedvosmisleno ukae korisnicima sistema kojim delom mree treba da se kreu, na koji nain, da bi realizovali efikasno i bezbedno kretanje do eljenog cilja. Saobraajna signalizacija (u irem smislu rei saobraajna informatika) obuhvata iroko podruje informisanja uesnika u saobraaju. Mesta na kojima saobraajna signalizacija ima primenu vrlo su razliita po karakteru (saobraajnice unutar i van naselja, znaajni objekti kao to su sajmovi, poslovni i trgovaki centri, parkiralita, aerodromi, pristanita, autobusne i eleznike stanice te ostale povrine namenjene kretanju).

2. NAMENA SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJEOsnovna namena saobraajne signalizacije ogleda se u sledeem: omoguava ostvarenje zahteva izabrane strategije upravljanja saobraajem;

ukazuje uesnicima u saobraaju na postupke i nain ponaanja radi realizacije bezbednog kretanja; prua uesnicima u saobraaju sigurnost u vonji, te doprinosi stvaranju poverenja u sistem regulisanja saobraaja; omoguava korisnicima pravovremenu orijentaciju na mrei, te lako odreivanje poloaja u odnosu na pravac i cilj kretanja.

Oito je da realizacija ovako kompleksnih zadataka nije nimalo jednostavna. Saobraajnu signalizaciju, pre svega mora prihvatiti veina uesnika u saobraaju, odnosno korisnika saobraajnog sistema, to je jo jedan dodatni razlog da joj se mora posvetiti znaajna panja.

3. OSNOVNI PRINCIPI SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJE Saobraajna signalizacija mora biti koncipirana u skladu sa osnovnim principima u koje spadaju:

princip vrednovanja - realizacija kontakta izmeu uesnika u saobraaju i elemenata saobraajne signalizacije traje samo nekoliko sekundi (premda veoma kratak, taj proces je ipak sloen i podrazumeva vrednovanje ponuenih informacija; svaka suvina ili, pak, neadekvatno koncipirana informacija mora biti eliminisana na raun neophodnih i relevantnih, radi vrednovanja ogranienog, ali dovoljnog broja informacija);

princip koncentracije - koncipiranje saobraajne signalizacije kako bi u sluaju potrebe za vie informacija one mogle biti uoene istovremeno, bez znaajnog naprezanja korisnika (informacije moraju biti funkcionalno razdvojene kako bi se korisnik koncentrisao na poruku koja je za njega relevantna); princip selekcije - pravilnim projektovanjem, izvoenjem i paljivim postavljanjem elemenata saobraajne signalizacije, kao nosioca informacija, mora se postii selektivnost ponuenih informacija, jer efikasnost pojedinih podsistema, kao i celokupnog sistema saobraajne signalizacije, zavisi o selektivnosti.

Navedeni osnovni principi saobraajne signalizacije ukazuju na to da adekvatno koncipirana i dobro izvedena signalizacija moe znaajno doprineti pravilnom i adekvatnom reagovanju uesnika u saobraaju u datoj situaciji, a time i direktno uticati na podizanje nivoa bezbednosti saobraaja, to je jedan od dominantnih ciljeva kome se tei u saobraaju.

Da bi saobraajna signalizacija u potpunosti odgovorila osnovnoj nameni, neophodno je da ispuni i osnovne zahteve koji se pred nju postavljaju. Ti osnovni zahtevi se mogu utvrditi paljivom analizom procesa kroz koji uesnici u saobraaju (voza, peak i sl.) prolaze dok su u kontaktu sa upravljakim porukama.

Veza (kontakt) izmeu vozaa i pojedinih elemenata saobraajne signalizacije, u toku kretanja po mrei, realizuje se, po pravilu, za veoma kratko vreme, u samo nekoliko sekundi. Ako se posmatra jedan odseak saobraajne mree, (slika 1. a i b), moe se zapaziti da se pri niskom intenzitetu saobraaja, u vozaevom vidnom polju, kao osnovni objekti javljaju pojedini elementi saobraajnice i okruenja.

To vai u podruju niskih brzina (slika 1. a) do 60 km/h . Sa poveanjem brzine, smanjuje se "povrina panje", koju formiraju tzv. fiksacione take (slika 1.b).

Slika 1. irina vidnog polja

Take fiksacije (fiksacione take) predstavljaju kratke zastoje oiju pri vidnom pretraivanju saobraajne situacije koji mogu trajati od 100 ms do jedne i vie sekundi. Fiksacija u proseku traje 250-350 ms, a kod vozaa tokom vonje najee 100 do 350 ms. Vei deo tog perioda se odnosi na prijem informacije, dok drugi manji, deo otpada na odabiranje narednog mesta osmatranja. Fiksacija je najznaajniji indikator prijema i trajanja obrade poruke; funkcija je uglavnom duine obrade informacije.

Pri veim vrednostima brzina, veliina polja panje se smanjuje zato to je voza vie usmeren na prostor ispred sebe; obrnuto, pri niim brzinama, voza moe da posveti vie panje i prostoru oko vozila i okruenju. Polje panje se moe prikazati na vetrobranskom staklu vozila, kao pravougaonik, pribline veliine 10 X 15 cm (otklon oka vozaa po vertikali + 5 i po horizontali + 10), kao na slici 2.

Slika 2. Polje panje

Sa ilustracije se uoava da se u okviru pretpostavljenog pravougaonika osmatraju i elementi saobraajne signalizacije, ukoliko je njihova mikrolokacija odgovarajua (slika 2 b). U okviru "polja panje" zapaaju se zone sa veom gustinom fiksacionih taaka. Razlog tome moe biti loe odabrana mikrolokacija saobraajne signalizacije ili primenjeni simboli nisu itljivi. Sve to ukazuje da je kontakt izmeu signalizacije i vozaa, iako kratak, izuzetno sloen proces. U osnovi, on se moe uslovno ralaniti na dve operacije (uslovno - stoga to voza to obavlja automatizovano bez svesnog doivljaja poetka, odnosno zavretka svake operacije).

Prva operacija se moe oznaiti kao uoavanje. Drugim reima, to je otkrivanje, zapaanje izvora informacije u vidnom polju.

Druga operacija se oznaava kao identifikacija informacije, to podrazumeva raspoznavanje informacije po znaenju i znaaju (shvatanje).

Na osnovu shvaene i prihvaene (primljene) informacije voza donosi razliite odluke, koje se, u osnovi, mogu svesti na pojam orijentisanja. Ovaj pojam, npr. znai oznaiti saobraajnicu, put, raskrsnicu, trg i odrediti pravca kretanja i sl. Imajui u vidu naznaene operacije, osnovni zahtev koji treba da zadovolji saobraajna putna signalizacija jeste da uesnici u saobraaju, pri kretanju odreenom brzinom, primete, identifikuju i razumeju sve poruke koje ona prenosi, danju i nou.

Dakle, proces prijema informacija zavisi ne samo od karakteristika signalizacije ve i od vozaa, okruenja itd.

Osnovne fizike karakteristike elemenata signalizacije, kao to su oblik, boja, veliina, simboli, poloaj, osvetljenje i refleksija, moraju omoguiti dobru vidljivost i itljivost.

Vidljivost ili atraktivna vrednost predstavlja obeleje privlaenja panje u odnosu na druge vidne stimule. Vidljivost znaka se razmatra sa dva aspekta, i to: kao vrednost cilja i kao vrednost prioriteta. Vrednost prioriteta je karakteristika da se jedan znak istie vie u odnosu na druge znakove (broj znakova, poloaj znaka, tehnika pretrage, navika itanja i sl.). Prema tome, vidljivost se pre svega odnosi na neposredno uoavanje znaka, na vrednost znaka u privlaenju panje. Izraz itljivost znaka oznaava sposobnost itanja simbola na znaku, prepoznavanja i shvatanja znaka.

Vidljivost, odnosno itljivost znaka je funkcija optih, projektnoeksploatacionih, te ostalih specifinih zahteva (slika 3).

Postoji desetak oblika za saobraajne znakove, od kojih su najvie zastupljeni: trouglasti, kruni i etvrtasti oblik.Primenjuje se osam boja, od kojih su najznaajnije osnovne boje: crvena, uta, plava, zelena, crna i bela. U pogledu veliine, postoji vie dimenzija elemenata signalizacije, koje su usklaene prema vrsti i kategoriji puta i brzini kretanja vozila. Kada su u pitanju simboli, treba rei da, i pored brojnih usaglaavanja, u svetu postoji nekoliko sistema znakova.

Opti zahteviOblik Boja

Projektnoeksploatacioni zahtevi

Specifini zahteviStepen istroenosti Dnevna vidljivost Reflektivnost nou

VeliinaSimboli Poloaj Osvetljenje Refleksija

Projektovanje Izrada Postavljanje Odravanje

Vidljivost (uoavanje znaka)

itljivost (prepoznavanje i shvatanje)

Slika 3. Vidljivost i itljivost znakova u funkciji zahteva signalizacije

4. OSNOVNI ZAHTEVI SAOBRAAJNOJ SIGNALIZACIJI Osnovni zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju saobraajne signalizacije su:

jednoobraznost - signalizaciju treba jednoobrazno projektovati, nezavisno o delu mree gde e biti instalisana (ovaj zahtev treba zadrati za sve vreme rada dok ispunjava zahteve odreene strategije upravljanja);homogenost - sva znaajna mesta (take,objekti) na saobraajnoj mrei, koja poseduju slina obeleja i funkcije, moraju biti opremljena elementima signalizacije na isti nain i imati isti nivo efikasnosti pri svim uslovima;

jednostavnost - projektovanje signalizacije valja izvesti na takvom nivou detaljnosti koji obezbeuje punu efikasnost (nepotrebna su suptilna projektantska reenja sa mnogobrojnim detaljima, jer ih korisnici esto i ne uoavaju, pa ak i ne razumeju, a time se gubi na efikasnosti; osim toga, zadovoljenje zahteva jednostavnosti omoguava i laku realizaciju elemenata signalizacije, kad je re o proizvoaima); kontinuitet - signalizacija treba da bude tako koncipirana da obezbedi vozau koji se kree du odreene saobraajne mree (potez, deonica, koridor i sl.) raspolaganje konstantnom i uniformnom informacijom;

uoljivost - elementi signalizacije treba da, sa aspekta mikrolokaije, budu uoljivi ne samo pri svim vremenskim uslovima nego i u uslovima ambijenta gde su postavljeni (zgrade, drvee, stubovi rasvete, elementi ostale informatike i sl.), mada, ispunjenje ovog zahteva esto zavisi i od naina odravanja saobraajne signalizacije za vreme eksploatacije;

jasnoa i itljivost - ovaj zahtev se prvenstveno odnosi na elemente signalizacije koji podrazumevaju egzistenciju slovnih i brojnih oznaka, od kojih se trai da budu tako izvedeni da ih voza u kratkom vremenskom intervalu jasno prepozna, odnosno proita, i blagovremeno i tano shvati poruku;konstantnost - ovaj zahtev se odnosi na potrebu da elementi saobraajne signalizacije zadravaju isti izgled u pogledu oblika, veliine i boje kako u dnevnim tako i u nonim uslovima.

5. EFIKASNOST SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJE Pod saobraajnom signalizacijom, ire posmatrano, podrazumeva se sve ono to omoguava komuniciranje sa korisnicima saobraajnog sistema. To dakle, ukazuje na neophodnost strunog tretmana onih segmenata saobraajne signalizacije koji se reflektuju i na nunost njihovog uklapanja u okruenje odnosno ambijent u kome funkcioniu. Pomenuta nunost strunog tretmana moe se sagledati i preko efikasnosti kao jednog od veoma vanih obeleja saobraajne signalizacije. Efikasnost saobraajne signalizacije moe se sagledati i kao zbir efikasnosti pojedinih komponenti.

Naime, kada je postignuta puna efikasnost svakog segmenta signalizacije, moe se govoriti o efikasnosti pojedinih informativnih celina, odnosno podsistema u celini. Efikasnost saobraajne signalizacije moe se meriti na osnovu relevantnih obeleja vozila, vozaa, saobraajnice, saobraajnog toka, kao i obeleja komponenti signalizacije (slika 4).

Obeleja vozila

Obeleja vozaa Obuenost Duina vozakog staa Karakter onog aparata Zamor Psihofiziko stanje

Obeleja komponente Oblik Dimenzije elemenata Vrsta simbola Kontrast RefleksijaOsvetljenost

Voznodinamike karakteristikeKonstrukcione karakteristike Povrina zastakljenih delova Konstrukcija sedita

Obeleja saobraajnice

Efikasnostsignalizacije

Nagibi Zakrivljenost Dimenzije kolovoza Stanje kolovoza

Starost Kvalitet ugradnje

Obeleja toka Protok

Odravanje

Stanje bankinaRang saobraajnice

Struktura tokaBrzine

Slika 4. Efikasnost saobraajne signalizacije

Jedan od naina izraunavanja efikasnosti komponente saobraajne signalizacije, jeste uvoenje koeficijenta efikasnosti prema sledeem:

KE = ti/T ; i = 1 do 5 ;gde su: KE - koeficijent efikasnosti, ti, - zbir vremena potrebnog za prijem, interpretaciju, analizu, prihvatanje i reagovanje na datu informaciju, T- vreme od uoavanje komponente do poetka zone vaenja informacije. Ako je KE 1, efikasnost komponente zadovoljavajua. se moe oceniti kao

Ovakav pristup ukazuje na to da je pri projektovanju komponenti signalizacije neophodno voditi rauna o izboru elemenata koji ih ine (vrsta pisma, veliina slova, razmak izmeu slova i natpisa, primenjene boje, oblik simbola i sl.).

6. PODELA PUTNE SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJE

Razliiti su aspekti podele putne saobraajne signalizacije, najee se navode sledei: saobraajno-tehniki aspekt, funkcionalni aspekt, aspekt vremenskog intervala izmeu opaanja i odgovora, aspekt vremena trajanja znaenja i aspekt vrste poruke.

Sa saobraajno-tehnikog aspekta, tj. u odnosu na nain izvoenja putne signalizacije, postoji: horizontalna signalizacija, vertikalna signalizacija, svetlosna signalizacija i znakovi koje daju ovlaena lica.

Prema funkcionalnom aspektu, postoje: znakovi opasnosti ili upozorenja, znakovi izriitih naredbi (znakovi zabrane ili ogranienja i znakovi obaveze), znakovi usmeravanja i obavetavanja i dopunske table uz znakove.

Sa aspekta vremenskog intervala izmeu opaanja i odgovora, postoje: znakovi koji zahtevaju neposredan odgovor i znakovi koji zahtevaju odloen odgovor.Prema vremenu trajanja znaenja elemenata putne signalizacije, postoje: stalni znakovi i privremeni znakovi. Sa aspekta vrste poruke koje daju elementi signalizacije, razlikuju se: tekstualni znakovi, simboli grafike forme i kombinovani znakovi.

U vezi sa izvoenjem putne signalizacije aktuelna su nastojanja za veom univerzalnou u odnosu na odreena geografska podruja. Meutim, oigledno je da se ne moe tako lako postii usaglaavanje u pogledu korienja putne saobraajne signalizacije. Naime, postoje tehniki, ekonomski i politiki razlozi, a i nasleene navike ljudi, to oteava usaglaavanje.

Potreba za unificiranjem i pojednostavljenjem elemenata putne signalizacije je najizraenija u zemljama sa velikim obimom saobraaja. Tako, i pored brojnih usaglaavanja i sporazuma u okviru OUN, te drugih asocijacija, ostale su i dalje znaajne razlike izmeu dva postojea svetska sistema signalizacije: u Evropi i SAD.

Najvee razlike meu pomenutim sistemima, osim naina upotrebe simbola i rei, ogledaju se u obliku, boji i znaenju pojedinih signala. Postoji znaajna razlika u obliku i boji meu evropskim i amerikim znakovima opasnosti: u Evropi je re o trouglu oivenom crvenom ivicom sa utom ili belom osnovom, te crvenim ili plavim simbolom u sredini; u SAD, re je o rombu sa crnom ivicom i utom osnovom, koja je u skladu sa bojom upozorenja kod saobraajnog signala (neka istraivanja su pokazala da ovaj ameriki romboidni znak ima za 10% dui opseg prepoznavanja od evropskog trouglastog znaka).

Opte je miljenje da su evropski znakovi mnogo razumljiviji od amerikih, koji boluju od dvosmislenosti, teke interpretacije i nestandardizovanosti.