UDC 821.163.41-93-3.0919"(082)821.163.41-95

REFLEKSI USMENE KWIEVNOSTI U SRPSKOJ PROZIZA DECU POSLEDWE DECENIJE HH VEKA

Sneana arani-utura

SAETAK: Na deset odabranih dela (roman, kratka pri-a, pripovetka i autorska bajka) savremenih stvaralaca za decurazmotreno je reflektovawe usmene kwievnosti, i to sa sta-novita zastupqenosti, tipologije, estetske i vaspitne funk-cije. Priroda rada nametnula je i sagledavawe ovog problema uirem kontekstu, van okvira svakog pojedinanog dela, daklena poqu meuodnosa dva razliita korpusa kwievnih dela:usmene kwievnosti i kwievnosti za decu. Takoe se, kao nu-na, nametnula potreba sagledavawa anrovskih preplitawa, t.j. odnosa usmenih i pisanih tekstova. iwenica da se obiqesegmenata iz usmene kwievnosti (struktura i kompozicija po-jedinih anrova, oblikovawe junaka, fabule, hronotopa, poje-dini motivi, stil i jezik), na razliite naine (odabir poje-dinosti, parafrazirawe, imitacija) i sa raznolikim funkci-jama (oblikovawe fabule i junaka, oneobiavawe sredine i sva-kodnevice, dramatizovawe i poetizovawe pripovedawa), prona-lo u razmatranom korpusu, svedoi o osobenom toku savremeneprodukcije za decu, bilo da je tematski vezana za nacionalnuprolost, bilo za savremen ivot. Ovaj tok svedoi o nastoja-wu savremenih autora da doprinesu pomerawu kwievnosti zadecu sa margina nae kulture i ravnopravnijem ukquivawu utradiciju i tokove srpske kwievnosti uopte.

KQUNE REI: usmena kwievnost, savremena srpskaproza za decu, usmena bajka, autorska bajka, predawe

Odnos usmene kwievnosti i kwievnosti za decu nije nova tema.U kontekstu kontinuiranog interesovawa za modele i naine prisutno-sti usmene kwievnosti u kwievnosti za decu, utemeqen je izbor te-me ovog rada.

Graa na kojoj je razmatran problem je savremena srpska proza zadecu nastala u posledwoj deceniji HH veka. Osnovni razlog za bavqeweovim delima je wihova povezanost sa usmenom tradicijom, i to ne po-vrno, usput, u vidu pokoje digresije ili aluzije, nego svesno, namer-no, iscrpno.

Iz mnotva dla nastalih u navedenom periodu naiwen je odabirna osnovu kritike i italake recepcije. iwenica da je re o na-graivanim delima, o kwigama o kojima se mahom pisalo pozitivno,opravdava upravo ovakav izbor: Tiodor Rosi Dolina jorgovana (SKZ,Beograd 1991) i Gospodar sedam bregova (SKZ, Beograd 1993), Dragan La-kievi Ma kneza Stefana (BIGZ, Beograd 1993) i Vitez Viline gore(Bookland, Beograd 1999), Svetlana Velmar-Jankovi Kwiga za Marka(Stubovi kulture, Beograd 1998), Vesna Aleksi Karta za letewe (Rad,Beograd 1995) i Zvezda rugalica (Rad, Beograd 1997), Zorica KuburoviVilindvor boina bajka (Stubovi kulture, Beograd 1998), RadmilaTomi Filipinina fioka (Nolit, Beograd 1997) i Milenko MatickiPustolovi sa Gardoa (Verzalpress, Beograd 1998).

Nesporna je iwenica da je nezahvalno i rizino pisati o savre-menim delima. Upravo da bi se taj rizik smawio odabirana su dela kojasu donekle proverena", bar u trenutnim okvirima. No, bez obzira nadobar prijem, pitawe wihove stvarne vrednosti i daqe moe ostati bezodgovora. Ipak, u duhu zapaawa Nortropa Fraja (Herman Northrop Frye)istraivawe u kwievnosti ne podrazumeva odbacivawe onoga to nas,po linom miqewu, mawe obogauje (Fraj, 101). Koliko je bitan kva-litet analizovane grae toliko je bitna i priroda, svrha istraivawa.Uzdranost u vrednosnim sudovima je uvek neophodna, posebno kada jere o savremenoj produkciji ijem validnijem sagledavawu nedostajeupravo vremenska distanca. No, to bi moglo odvesti u drugu krajnost, unezainteresovanost za savremene tokove srpske kwievnosti za decu. Sobzirom na to da kwievnost vaqa doivqavati kao osoben proces, kaoivu, ne svedenu na nekoliko klasinih imena, nuno je i raunati naosoben rizik. Konano, jedan od osnovnih ciqeva rada je i odmeravawesavremenika prema tradiciji, upravo u Eliotovom (Thomas Stearns Eliot)duhu, te ovde nije toliko bitan autor koliko stepen zanimqivosti we-govog dela za dato istraivawe.

Posledwu deceniju HH veka u srpskoj kwievnosti za decu obele-avaju dve osnovne linije: modernizovano pripovedawe o nacionalnojprolosti u maniru usmenog kazivawa i raznolika transpozicija sa-vremenog ivota deteta u kwievno delo (Qutanovi, 48). Na tojosnovi dela su razvrstana u dve grupe, te je svako analizovano pojedi-nano, kao celina.

Osnovni ciq rada je sagledavawe tipologije reflektovawa usmenetradicije (poezija, pripovetke, bajke, legendarne prie, predawa, vero-vawa i obiaji) u savremenoj prozi za decu, odnosno razmatrawe meu-odnosa dva korpusa kwievnih tekstova. Osim ciqa da se razmotre im-pulsi usmene kwievnosti na nivou svakog pojedinanog dela, i to sastanovita zastupqenosti, tipologije, estetske i vaspitne funkcije,kao drugi ciq izdvojila se potreba da se to isto razmotri i na nivoukwievnosti za decu uopte. Trei postavqen ciq je da se na konkret-nim tekstovima ukae na odnos usmenih anrova i pisane kwievno-sti koja ili neguje ove anrove u doslovnom smislu, ili nastaje podwihovim uticajem, ili kao wihova transpozicija.

538

Rezultati do kojih se dolo u ovom radu, u najkraem, predstavqajuodgovore na tri osnovna pitawa (ta, kako i zato): ta savremenistvaraoci za decu odabiraju iz usmene kwievnosti, na koji nain seodabrano ukquuje u dato delo i koju funkciju imaju refleksi usmenekwievnosti u datom delu.

Kada je re o izboru usmenih anrova, najzastupqenija su usmenademonoloka predawa i verovawa, potom usmena bajka i usmena poezija.Demonoloka predawa zbog svog jezgrovitog, dinaminog i dramatizo-vanog kazivawa ispuwavaju osnovne potrebe deteta kao itaoca koji, popravilu, fabulu postavqa u prvi plan. Jedan od razloga je svakako te-matske prirode: re je o anrovima koji se bave natprirodnim, ude-snim i fantastinim, a interesovawe dece italaca usmereno je i katakvim sadrajima. Obiqe narodnih verovawa i segmenata iz usmenihpredawa u prozu za decu unose posebnu boju, tekstu obezbeuju svojevrsnuslikovitost, neobinost, matovitost. Pobrojani kvaliteti se ne ostva-ruju iskquivo na ovaj nain, ali je on svakako jedan od moguih iuspenih. Kada je re o usmenoj poeziji, pokazalo se da se savremeniprozaisti za decu najee pozivaju na usmenu epiku i wene junake (ma-hom poznate deci), ali i na pojedine teme. No, u ukupnom reflektovawuusmene kwievnosti svoje mesto dobijaju i usmene balade i lirske pe-sme.

Kada je re o nainima ukquivawa grae iz usmene kwievnosti urazmatrana dela za decu, izdvaja se nekoliko osnovnih tipova. Prvi jeodabir pojedinosti iz jednog usmenog oblika, ali i odabir pojedinostiiz razliitih anrova usmene kwievnosti radi uobliewa jednog seg-menta u delu. Ovakav tip reflektovawa usmene grae pokazao se kao naj-zastupqeniji. Drugi tip je parafrazirawe (gotovo prepriavawe) poje-dinosti iz usmene kwievnosti, a trei imitacija, odnosno autorskostvarawe na narodnu", u duhu usmene kwievnosti, a bez stvarnih pa-ralela. Kao najpodlonija ovakvom nainu ukquivawa pokazala su seetioloka predawa i, donekle, narodna verovawa i legendarne prie.

Preuzeti segmenti usmene kwievnosti u datim delima za decunajee su u funkciji razvijawa fabule i oblikovawa junaka, to sva-kako nije sluajno. Upravo ova dva segmenta proznog stvaralatva za de-cu ponajvie privlae i odravaju pawu italaca kojima su namewe-na. Ovakvu funkcionalnost imaju gotovo svi usmeni anrovi: demono-loka predawa, narodna verovawa, usmena bajka, usmena epika, legen-darne prie. U funkciji oblikovawa hronotopa najee se javqaju na-rodna verovawa. No, pojedinosti preuzete iz usmene kwievnosti ima-ju svoju svrhu i van ovog okvira (fabula likovi hronotop), poseb-no u delima koja su tematski usmerena ka savremenom detetu i detiw-stvu. Ovde e se segmenti iz usmenih bajki, demonolokih i kultur-no-istorijskih predawa, narodnih verovawa i obiaja, ee nai ufunkciji oneobiavawa sredine, kontrastrirawa prolog i sadaweg,zatim u funkciji poetizovawa i dramatizovawa pripovedawa.

No, osim ove primarne, estetske funkcije, upotreba usmenokwi-evnog naslea nalazi svoj smisao i u domenu vaspitne funkcije koju

539

data dela ostvaruju. Time se, pak, otvara poseban problem, vezan zaumetniku vrednost ovih ostvarewa, odnosno pitawe nije li potenci-rawe vaspitnog znaaja umawilo, ili bar relativizovalo, wihov kva-litet. Estetsko i vaspitno nisu sukobqeni, ili, drugaije reeno, jed-no ne iskquuje drugo: izbegavawe pounosti ne obezbeuje bezuslovnoestetski kvalitet. U analizovanim delima pouavawe nije strogo, u du-hu verbalne pridike, niti je organizovano kao uxbeniko, niti naru-ava sadrinsko-formalnu ravnoteu dela. tavie, u najveem brojuprimera pouka je sadrana u celokupnom delu i do we se dolazi samoukoliko se eli, bez prisile. Otuda su saznajno i poetsko usaglaeni.Dete je italac koji uiva, a to uivawe podrazumeva i emocionalni iintelektualni uitak. Estetski temeq u pristupu delima za decu morapodrazumevati kategoriju zadovoqstva, zatim, mora ponuditi vrednostio kojima vaqa razmiqati i mora se nametnuti kao pitawe koje zahtevaodgovor, dakle i emocionalno i intektualno angaovati itaoca (an-kane). Pouka je raznoliko, mawe ili vie uspeno ostvarena u datimdelima. Ukazivawe na takve razliitosti uklopilo se u svrhu rada.

Posebna svrha i ciq ovog rada je i ukazivawe na meuanrovskeodnose, odnosno na veze izmeu usmenih i pisanih anrova.

Kwiga bajki Tiodora Rosia Dolina jorgovana svedoi o osobenomodnosu prema usmenim anrovima, posebno prema usmenoj bajci i pre-dawima (demonoloka, etioloka, kulturno-istorijska). Koliko autornastoji da svoje pripovedawe usaglasi sa strukturalno-kompozicionimzakonitostima usmene bajke, toliko, istovremeno, nastoji i da ga izme-ni, ispreplete, individualno uoblii.

Jedno od najuoqivijih odstupawa od modela usmene bajke je vidnove u uvodnoj formuli. Naime, iako je i ovde uvodna formula konstitu-tivni deo koji itaoca upoznaje sa junacima, pa i sa sieom, ne postojesnanija veza i razvijena ravnotea izmeu kompozicionih delova kojie uslediti. No, pritom nije re o neadekvatnom koriewu uvodneformule koje bi svedoilo o loem pripovedau koji ne osea wenuestetsku funkcionalnost, nego o drugaijem anrovskom konceptu. Dokuvodna formula usmene bajke do pravilu iznosi stawe koje nije, ilinije jo, narueno, autorska bajka, premda i ovo nastoji da ispotuje,katkad nudi samo uvod u bajkovit sie. No, jedno od ponajveih odstupa-wa i svakako najlake uoqivo razlikovawe autorske bajke ve u uvod-noj formuli je individualizovawe junaka (time i vremena i prostora) junak je istorijska linost (stvarna ili fiktivna). Ovakvim postup-kom, birawem junaka ija je biografija ve oformqena i poznata, otvo-rena je mogunost za meuanrovsko preplitawe, odnosno za prodorelemenata kulturno-istorijskog predawa. Koristei se osnovnim nasto-jawem kulturno-istorijskih predawa da budu svojevrsne poetizovane isto-rije i tako uliju divqewe prema precima, te specifinom kombinaci-jom istinitog i neistinitog koje omoguuje prodor udesnog (Pei,Miloevi-orevi, 126), Rosi gradi svoje bajke. S obzirom na toda kulturno-istorijska predawa sagledavaju i porodine istorijske od-nose, a oni se, pak, prelamaju u lokalnim etiolokim predawima koja

540

upravo treba da posvedoe o istinitosti isprianog, a, istovremeno, ida budu predmet objawavawa (Samarxija, 204), nije neobino to isto-vetan postupak pronalazimo i u Rosievoj zbirci.

Nastojawe autorske bajke da pria o stvarnim ili izmiqenimistorijskim linostima smeta nacionalnu istoriju u svet udesnog, ubajkoviti, vanvremenski kontekst. Time se autorska bajka blii usme-noj epici koja sloene nacionalne istorijske sukobe svodi na pojedi-nane, line sukobe i podvige (Peikan-Qutanovi, 207). Takoe, uduhu usmene epike, junaci Rosievih bajki oblikovani su i snanimuplivom mitskih elemenata, ime se jo jae istie znaaj wihovihpodviga.

Odstupawe autorske bajke vidno je i u psiholokoj iznijansirano-sti junaka, u ukquivawu razvijenih opisa, posebno kada je re o delo-krugu protivnika.

Posebno poqe odstupawa autorske bajke je i odnos prema udesnom.Premda ovo nije pojam koji presudno odreuje bajku, ipak je re o bitnojodlici. Sudei po reakcijama junaka pri susretu sa onostranim, po ne-verici, sumwi i uewu koje ispoqavaju, moemo pretpostaviti da uautorskoj bajci znatan udeo ima i fantastika svojstvena usmenim demo-nolokim predawima. Za usmenu bajku strah od natprirodnog nije ka-rakteristian, jer su junak i natprirodno u istoj ravni, ali za predawejeste onostrano i privlai i plai (Bokovi-Stulli). Ovakvim po-stupkom autorska bajka dinamizuje svoje pripovedawe, dramatizuje kazi-vawe i pawu itaoca odrava budnom.

Druga Rosieva kwiga o kojoj je u radu re je zbirka kratkih priaGospodar sedam bregova. S obzirom na to da je kratka pria, kao osobenliterarni anr, umnogome srodna usmenim predawima, Rosieva zbir-ka ostvaruje vrstu vezu sa usmenokwievnom tradicijom. Pomenutasrodnost je uoqiva u saetom obimu, jednostavnosti forme, priawu ojednom dogaaju koji se oneobiava, u nemonosti junaka da svoju sudbi-nu izmeni, u pomerawu od iskustvenog sveta ka udesnom ili fanta-stinom (Karanovi, 223). Takoe, bitan segment reflektovawa usmenogpredawa u Rosievim priama su i finalne formule koje su, gotovo popravilu, intonirane kao paradigme o svetu, oveku i ivotu, kao zna-ewski zbijeni iskazi bliski poslovicama ili izrekama.

Tako je, recimo, pria Orlovo gnezdo osmiqena po ugledu na usme-na demonoloka predawa: junak je istorijska linost (Stefan Nemawa),susree se za natprirodnim biima (zduha, vile), srediwi motivprie vile su namamile i zarobile Stefana Nemawu, te ga dre za-toenog u peini da bi ga oenile najlepom vilom preuzet je izdemonolokih predawa, ali je poznat i bajkama, baladama i epskim pe-smama (Miloevi-orevi, 51). Prisutnost verodostojnih iweni-ca i istorinosti ine ovu priu bliskom i kulturno-istorijskimpredawima. Takoe, u priu prodiru i elementi usmene bajke (junakupomae, nakon to protrqa zlatno pero, pobratim kojeg je dobroin-stvom zaduio).

541

Pria Vilin kowic osmiqena je po modelu usmenih etiolokih idemonolokih predawa. Pria Kako je postala kukavica jeste autorskavarijacija etiolokih predawa koju je Vuk Karaxi zabeleio o po-stanku kukavice u Srpskom rjeniku, ali prisustvo elemenata iz usmenihbalada i bajki svedoi o osobenoj anrovskoj sloenosti ove prie.Suva jela je pria iju osnovu ine usmena demonoloka predawa i le-gendarne prie. Premda autor semantiku svojih etiolokih predawaslobodno osmiqava (Vilin kowic, Kako je postala nevestica, Vodenicvetovi, Majina duica, Devojaka stena), vezu sa usmenom tradicijomne prekida nego utvrenu narativnu shemu upotpuwuje svojom matom.

Romani Dragana Lakievia Ma kneza Stefana i Vitez viline go-re predstavqaju osoben spoj modernog kazivawa o srpskoj sredwevekov-noj prolosti, estog ugledawa na modele usmenog oblikovawa, impro-vizovawa u duhu usmene tradicije i preuzimawa gotovih segmenata izraznih usmenih anrova. Nacionalnu istoriju autor doivqava krozprizmu predawa, verovawa i usmene epike, no osnovna tendencija ovihromana je evocirawe svojevrsnog romantiarskog odnosa (zanosa) premanacionalnim temama, simbolima i junacima.

Znajui da se oruju esto pripisuju magijska svojstva (Bandi, 96),Lakievi, povezujui Nemawie sa udotvornim maem, odstupa odusmene tradicije po kojoj su Nemawii vie svetiteqi i zadubinarinego ratnici. S obzirom na to da je predawe o mau Nemawia pseudo-narodno, Lakievi romanom Ma kneza Stefana zapravo obnavqa duhnarodnog pripovedawa usmerenog na akciju nautrb razvijene psiholo-gije i deskripcije, o emu posebno svedoi ideoloki plan pripoveda-wa na kojem su Srbi i Turci dati kao mitska demarkacija izmeu do-bra i zla" ime ceo roman biva znatno semantiki uproten" (Qu-tanovi, 53). U istom romanu javqa se, recimo, i epizoda sa svetimSavom osmiqena kao saetak niza legendarnih pria i predawa, nesamo tematski nego i kompoziciono. Usmena tradicija posluie auto-ru kao izvor pojedinosti da bi uobliio pojedine junake svog romana:katkad bira pojedinosti iz epike (karakterizacija ruhom; pobratimstvos vilama), katkad iz graninih vrsta poput Meedovia, katkad iz pre-dawa.

U narativnoj kompleksnosti romana kao anra poloaj usmenihoblika je raznolik i varira od doslovno preuzetih segmenata do impro-vizacije u usmenom maniru. Tako, recimo, lik Miloa Obilia u ro-manu Vitez Viline gore biva oblikovan pod uticajem proizvoqno skra-enog predawa koje je Vuk Karaxi zabeleio, ali i pod velikim utica-jem pesama iz Petranovievog zbornika, to je svakako u duhu osnovnepieve namere da, to je vie mogue, itaocima ponudi svoju pro-jekciju srpske istorije. Otuda autor, nastojei da odri epski duh, na-stavqa da improvizuje i Obiliu dodaje svojstva koja inae u usmenojtradiciji nema. Epizoda kada Milo Obili ubija adaju je segmentpreuzet iz usmene bajke (funkcija borba), ali modifikovan niz usme-nih predawa i legendarnih pria sa istom temom, ali razliitim juna-cima, te, konano, i aluzija na predawe po kojem je upravo Obili ubio

542

adaju (Srpski mitoloki renik, 3), ali opet sa znatnim ugledawem naPetranoviev zbornik: u romanu Obili ubija adaju tek uz pomo vi-linske vatre, kod Petranovia sabqom vile posestrime (Miloevi--orevi, 146). Takoe je improvizovan i drugi Obiliev podvig (do-voewe kowa zauzdanog zmijom iz htonskog prostora) i to na osnovu pe-sama koje taj podvig pripisuju Marku Kraqeviu ili vilama (Drndar-ski, 102), a takvim postupkom autor jo jae istie svojevrsnu grani-nu, medijativnu prirodu epskih junaka. U istom delu pronalazimo i ro-manesknu transpoziciju pesme Kneeva veera, uslovno naslovqene tre-e pesme iz Komada od razlinijeh Kosovskijeh pjesama. Usmena bajka Vi-lina gora i legenda iz Crne Gore sa istim nazivom posluie autorukao gotovi opisi htonskog prostora po kojem se, delimino, kreu oda-brani junaci romana, te e ih doslovno ponoviti.

Autorova sklonost povremenim mistifikacijama na narodnu" re-zultat je odreene ideoloke pozicije koju zagovara, zahteva vremena ukojem stvara, a koje udi za ponovnim nacionalnim uzdizawem, ali je irezultat potrebe da se, radi osobenog estetskog efekta, izmeaju isti-nito" i lano".

Kwiga za Marka Svetlane Velmar-Jankovi takoe ostaje u domenunacionalne istorije, ali znatno drugaije i zamiqena i oblikovana.Izabrani kulturnoistorijski junaci ovih pria nose sloen kompleksinformacija uslovqen znawima iz istorije i poznavawem usmene tra-dicije, ali i bogatu psiholoku iznijansiranost (moda je re o spo-sobnosti autorke da se seti sebe kao deteta), koju je upotrebila da doma-ta deatva Nemawia, kneza Lazara, Marka Kraqevia.

Osnovni postupak kojim se oblikuju junaci ovih pripovedaka je bi-rawe postojeih segmenata (ili improvizovawe) iz usmene kwievno-sti, koji se, potom, utkaju u wihovo zamiqeno deatvo da bi se pri-bliili pravoj slici odreenog junaka. Spisateqica aludira na vezusrpskih vladara sa paganskim, ne samo hrianskim atributima, imeuspostavqa svojevrsnu celovitost duhovne istorije o kojoj pripoveda.Tako je, recimo, Stefanu Nemawi dato razumevawe nemutog jezika kaoosobenog soka mudrosti" (tipian za doivqaj Nemawia uopte uovoj kwizi). Veza Rastka Nemawia i vukova oblikovana je pod uticajemniza usmenih predawa i legendarnih pria u kojima je ova veza sutin-ski bitna. Lazar Hrebeqanovi je povezan sa zmijama koje su mu zatitado kraja ivota, ime autorka nagovetava doivqavawe kneza Lazarane samo kao predstavnika hrianske nego i stare, paganske vere. Mar-ko Kraqevi je oblikovan u duhu usmene tradicije koja ga pamti kaoplemenitog zatitnika nejakih i povezuje ga sa vilama.

U delima za decu tematski vezanim za savremen ivot i detiwstvo,elementi usmenokwievnog naslea su znatno rei. Tako, u romanimaVesne Aleksi Karta za letewe i Zvezda rugalica na svega nekoliko,ali paqivo odabranih, mesta pronalazimo reflektovawe usmene kwi-evnosti. U prvom romanu u prie o onostranom (vile, vampiri, vo de-wak oseti vampira, vampir se pretvara u jarca, grobqe kao hronotopzla), koje ive meu odraslima, savremeno dete ne veruje, ali ga takve

543

prie i privlae i plae podjednako. Elementi jezovitosti" kod Ve-sne Aleksi samo donekle imaju osnov u demonolokim predawima iwihova funkcija nije zbijena u potrebi da izazovu strah, niti da vas-pitavaju strahom. Naprotiv, funkcija ovih segmenata je da ostvare artajanstvenog i nepoznatog, da oboje vreme i prostor romana. U drugomromanu Vesne Aleksi javqa se svojevrsna improvizacija u duhu usme-nih demonolokih predawa: dete-junak pripoveda o linom susretu savilama, ime se oneobiavaju prostor i svakodnevica, ali i uspostavqajo jedan vid karakterizacije junaka. Reflektovawe usmene kwievno-sti svedeno je na odabir, saimawe pojedinosti iz verovawa i predawao vilama, ali je prisutno i improvizovawe na osnovu moguih analogi-ja sa usmenom graom, a katkad i bez ikakvih analogija (recimo, u roma-nu se kae da vile nastaju od ribe sa srebrnim perajima" to (kad je ovilama re) nema analogiju u usmenoj grai).

Prie Radmile Tomi u zbirci Filipinina fioka govore o pro-blemima savremenog deteta i predstavqaju svojevrsno podseawe na na-stojawe Ive Andria da svojim priama o deci razori mit o detiw-stvu" kao apsolutno srenom i bezbrinom dobu. Reflektovawe usmenetradicije svedeno je na nabrajawe, imenovawe pojedinosti iz obiajneprakse vezane za Badwe vee i Boi. Pruajui mogunost svojoj mla-doj junakiwi da iskae svoje negodovawe povodom pomodarskog obelea-vawa navedenih praznika, a istovremeno i da iskae svoju opredeqe-nost za autentinu tradicionalnu obrednost i kvalitet iskrenog vero-vawa, autorka ostvaruje kontrastirawe prolog i sadaweg, stvara opo-ziciju nekad-sad i time postie karakterisawe sredine u kojoj se kreejunakiwina pria, ali i karakterizaciju same junakiwe.

Roman Zorice Kuburovi Vilindvor boina bajka takoe sadrireflekse usmene tradicije u nekoliko razliitih ravni. Pre svega nanivou oblikovawa likova (vile, vilewak, vetica, patuqci), potom nanivou razvijawa fabule, ali i u domenu oblikovawa prostora u kojem seradwa romana odvija. Autorka spaja segmente preuzete iz usmene tradi-cije i motive karakteristine za evropsku autorsku bajku da bi, reci-mo, uobliila likove vila kao junakiwa romana. Kao iskquivi plodspisateqske mate oblikovani su i vilewaci, dok su patuqci u ovomromanu plod sinteze, kombinacije osobina tipinih za druge htonskedemone. Vetica je oblikovana odabirom pojedinosti iz narodnog ve-rovawa, prevashodno onih koje se tiu fizikog izgleda, ali im, opetpo analogiji sa drugim htonskim biima, pridodaje i atribute koje oneinae nemaju u narodnoj predstavi, te, na kraju, ubacuje i pojedinost ounitavawu vetica koja ima literarni koren (polivawe vodom pougledu na Baumov roman arobwak iz Oza). Reflektovawe usmene tradi-cije, pre svega priseawe junaka o obeleavawu Badwe veeri i Boi-a, prisutno je u ovom romanu i u vidu stvarawa osobenog, nostalginogkonteksta u kojem ive deca bez roditeqa, ono slui kontrastirawuprolosti (srenog ivota pre rata u vlastitoj porodici) i sadawo-sti (usamqenog ivota u tuem gradu u Domu za nezbrinutu decu). Navo-dei niz pojedinosti vezanih za obiajnu praksu, autorka ne odoleva da

544

svoja znawa prenese i na svoje junake, da objasni racionalnim, gotovonaunim jezikom i ulogu polaajnika i, neto kasnije, obrednu upotre-bu pojedinih apotropajona (beli luk, crven vunen konac), ime, done-kle, naruava prvobitnu opredeqenost za izvorno prikazivawe obiaj-nih radwi. Zorica Kuburovi se poziva na bajku, ali u najirem mogu-em znaewu ovog anra. Svoje junake postavqa u udesnu priu, meuudesna bia koja predstavqaju kako personifikovano zlo, tako i do-bro. Koristei bajku samo kao mogunost da se identitet pronae u sa-vladavawu prepreka, a potom i u uspostavqawu ravnotee sa sobom isvetom, autorka oblikuje udesan prostor svog romana Vilindvor,prostor koji nastoji da zatiti dete, da mu prui zamenu za roditeq-ski dom, a, istovremeno, i da ga uputi ka nainima savladavawa svako-dnevne ivotne nevoqe i patwe. Vera u mogunost srenog kraja nakonsuoavawa sa nizom problema, pred koje je svako detiwstvo postavqeno,predstavqa osnovni razlog upotrebe bajke kao idejnog okvira za deava-wa u ovom romanu.

U romanu Pustolovi sa Gardoa Milenka Matickog segmenti izusmene tradicije (verovawe da kowi nose due umrlih, da uju i govo-re, da mogu da okrilate i takvi uu u vodu i da se iz dubina vrate) na-laze se prevashodno u funkciji poetizacije svakodnevnog ivota i sve-ta, ali i u funkciji oneobiavawa prostora u kojem se kreu junaci, tei u funkciji karakterizacije samih junaka. Birajui pojedinosti izmitologije, narodnih verovawa, usmenih pripovedaka i poezije, Matic-ki u zavrnici svog romana ostvaruje jedan od estetski najupeatqivi-jih segmenata i svom delu daje poseban, romantian senzibilitet.

Na kraju, nesporno je da se povezivawe usmene kwievne tradicijei savremenog stvarawa za decu posmatra kao kvalitet, kao vrednost da-tih dela. Osim ve navedenih razloga u domenu estetske i vaspitnefunkcije, razlog za takav stav pronalazimo i u iwenici da se takvimpovezivawem obogauje srpska kwievnost za decu uopte, pre svegazbog jaeg, sistematinijeg, vreg ukorewivawa kwievnosti za decuu tradiciju srpske kwievnosti uopte, t. j. zbog jo jednog doprinosada se marginalizovan poloaj kwievnosti za decu u naoj kulturipromeni. Ne moe se tvrditi da je to jedini, niti da je najboqi nain,niti da se pre toga nita nije uinilo na ovom poqu, ali ovaj pokuajje doprinos koji ne moemo zanemariti. Ovakva nastojawa savremenihstvaralaca za decu predstavqaju svojevrstan nastavak modernistikihstrujawa u savremenoj srpskoj prozi za koje je, izmeu ostalog, karakte-ristino upravo postojawe svesti o znaaju i vrednosti tradicije. Reje o nastojawu da i kwievnost za decu uspostavi, obnovi, istakne svo-jevrstan istorijski kontinuitet plodotvornog stapawa usmene i pisanerei, karakteristian za srpsku kwievnost poev od romantiara,preko Rastka Petrovia, Nastasijevia, Vinavera, do Vaska Pope, Mi-odraga Pavlovia, Ivana V. Lalia, Aleka Vukadinovia, Branka Miq-kovia, Qubomira Simovia, Matije Bekovia i, recimo, MiroslavaTeia, kao i niza savremenih prozaista (D. osi, M. Markov, V.Stevanovi, R. Smiqani, M. Pavi).

545

Pred zatvorenom budunou, moderna istorijska svest okree se pone-kad prolosti, traei tamo ne samo objanjenje za sadanjost ve i utehu i na-du. () U prolosti trai moderna istorijska svest vrelo imaginacije i intuicijukoja moe da otvori nove horizonte stenjenoj sadanjosti" (Radulovi, 101). Uistom duhu prolost i usmena tradicija su prisutne u savremenomstvaralatvu za decu, kao svojevrstan izraz postmodernistike eweza ponovnim uspostavqawem i iznalaewem smisla oveka i ivota.

Analizovana dela ispuwavaju potrebu da se bar deo usmene kulturerevitalizuje, sauva i ponudi najmlaima (Kleut). Reflektovawe usmenekwievnosti u savremenim proznim delima za decu predstavqa, moebiti, alternativu savremenom svetu i ivotu jer nudi ono to je savre-menom oveku potrebno: i nebo i dowi svet, veru u sklad oveka i pri-rode, daruje mu seawe na vreme kad je znao nemuti jezik, drugovao saudesnim biima Tako odrasle itaoce podsea na ono to su zabora-vili, a one kojima je namewena, najmlae, upuuje na korene, na duhov-nost iz koje su ponikli, nadajui se da e ona u wima nastaviti da tra-je, i istovremeno se nadajui da e se tako spreiti da, kad poodrastu,iznenaeni saznaju da pripadaju naciji sa bogatom usmenom tradicijom.Tek sagledavawe sa due vremenske distance pokazae koliko su u ta-kvom nastojawu zaista uspela.

LITERATURA

Bandi Duan Bandi, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Nolit, Beograd1991.

Bokovi-Stulli Maja Bokovi-Stulli, Fantastika u usmenoj prozi, u: Pjesme, prie,fantastika, Nakladni zavod Matice hrvatske Zavod za istraivanje folklora, Za-greb 1991, 160197.

Drndarski Mirjana Drndarski, Vila brodarica i vila izvorkiwa slinostii razlike, Raskovnik, jesen-zima, 1998, 98112.

ankane Danijel ankane, Za estetiku kwievnosti za decu, Detiwstvo, br.34, 1998, 37.

Karanovi Zoja Karanovi, Univerzalne dimenzije predawa kao kategorije usmeneproze, Poqa predawa, arhaini oblici i savremena priawa asopisza kulturu, umetnost i drutvena pitawa, Novi Sad, jun, br. 340, 1987,222223.

Kleut Marija Kleut, Dete usmena kultura masovna kultura, Detiwstvo,br. 3, 1997, 911.

Qutanovi Jovan Qutanovi, Putevi fabulirawa, Detiwstvo, br. 34,1995, 4752.

Miloevi-orevi Nada Miloevi-orevi, Zajednika tematsko-si-ejna osnova srpskohrvatskih neistorijskih epskih pesama i prozne tradi-cije, Filoloki fakultet beogradskog univerziteta, monografije, kw. H,Beograd 1971.

Peikan-Qutanovi Qiqana Peikan-Qutanovi, Zmaj Despot Vuk mit, istorija, pesma, Matica srpska, Novi Sad 2002.

Pei, Miloevi-orevi Radmila Pei, Nada Miloevi-orevi,Narodna kwievnost, Trebnik, Beograd 1997.

546

Radulovi Milan Radulovi, Istorijska svest i estetske utopije kritiki eseji o sa-vremenim piscima, Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije, Beograd 1985.

Samarxija Sneana Samarxija, Poetika usmenih proznih oblika, Narodnakwiga, Alfa, Beograd 1997.

Srpski mitoloki renik . Kulii, P. . Petrovi, N. Panteli, Srp-ski mitoloki renik, Nolit, Beograd 1970.

Fraj Nortrop Fraj, Mit i struktura, Svjetlost", Sarajevo 1991 (prevod Maja HermanSekuli).

Sneana arani-utura

REFLECTIONS OF ORAL LITERATURE IN THE SERBIAN PROSEFOR CHILDREN IN THE LAST DECADE OF THE 20TH CENTURY

S u m m a r y

Ten selected works (novels, novellas, short stories and fairy-tales written by spe-cific authors) of the contemporary writers for children were used to discuss the reflec-tions of oral literature from the standpoint of its spreading, typology, esthetic andeducational function. The nature of the paper required to view this problem in a broadercontext, too, outside the framework of its every individual part, therefore in the field ofthe mutual relations between two different corpora of literary works: oral literature andliterature for children. Moreover, it was necessary to view the genre merging, that is therelation between the oral and written texts. Numerous segments from the oral literature(structure and composition of specific genres, shaping of characters, plots, chronotope,specific motives, style and language) were found in the studied corpus in differentforms (selection of details, periphrasis, imitation) and with diverse functions (shaping ofthe plot and characters, unusual treatment of environment and everyday life, dramati-zing and poeticizing of narration) and that fact testifies about a specific trend in thecontemporary production for children, both in the case of the thematic tie with the na-tional past and with contemporary life. This direction testifies about the attempt of con-temporary authors to help shift the literature for children from the margins of our cul-ture and to achieve its more equal inclusion in the tradition and trends of the Serbian li-terature in general.

547