oko istoka 44

Промоција књиге барона Хердера » стр. 9Лопови пустоше шуме на територији борске општине » стр. 7

Бор најскупљи град » стр. 4Борани забележили важне победе у екипним спортовима » стр. 12

Санација железничке инфраструктуре обавиће се у три фазе, а прва ће бити завршена до почетка рада нове топионице уРТБ-у Бор

Ко не плаћа остаје без воде

» стр. 2

Отворена с труковна школа у Бору

Уместо досадашње четири, биће пет зона за утврђивање пореских обавеза

Мањи откуп житарица, ратари незадовољни ценама

Нова емисија на програму ТВ Бор

» стр. 6

Почиње обнова тимочких пруга

» стр. 5

» стр. 7

Порез на нов начин

» стр. 2

Конституисани национални саветиЗа председника Националног савета Влаха поново изабран Радиша Драгојевић, а ромског савета професор Витомир Михајловић » стр. 8

» стр. 3

ЈКП „Водовод“ у Бору почиње да искључује нередовне платише, због укупног дуга од 180 милиона динара

Заседала Скупштина Општине Неготин

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 44 - 28. новембар, 2014. год. година II

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 44петак, 28. новембар 2014.

НЕГОТИН» Одборници локалног парламента, на сед-ници одржаној у среду, 26. но-вембра, изгласали су Одлуку о одређивању пет зона на тери-торији општине Неготин, као основ за утврђивање пореза на имовину, са применом од 1. ја-нуара 2015. године.

Осма седница Скупштине општине Неготин заказана је у року краћем од законом пред-

виђеног, због неопходности да се Одлука о одређивању зона донесе до краја новембра, како би Општинско веће могло да утвди цене пореза на имовину грађана за 2015. годину. Према скупштинској Одлуци, терито-рија општине Неготин, уместо досадашње 4, сада има 5 зона за утврђивање пореза на имо-вину. Град је подељен на две зоне. Екстра зона обухвата ужи

центар града и обухвата улице Милентија Поповића од раскр-снице Бадњевске улице и Трг Ђорђа Станојевића до улице Аге Рогожинаревића, улицу Аге Рогожинаревића до Карапанџи-не, Карапанџину, Обилићеву до Кнез Михајлове, Књаза Милоша до Љубе Нешића, Љубе Нешића до Војводе Мишића, Професо-ра Костића, Илије Косића и све улице унутар круга који чине наведене улице и које овој зони припадају са обе стране. Са уве-деном екстра зоном, преостали до градског подручја припао је првој зони.

Месне заједнице обухваће-не су другом, трећом и четвр-том зоном, па су тако другом зоном обухваћена насеља Ми-лошево, Самариновац, Србо-во, Кобишница, Буковче, Пра-хово, Радујевац, Душановац, Михајловац, Мала Каменица, Јабуковац, Уровица, Слатина и Мокрање. У трећој зони су Видровац, Јасеница, Штубик,

Александровац, Дупљане, Реч-ка, Чубра, Вратна, Вељково и Карбулово, а у четвртој, Рогље-во, Рајац, Смедовац, Црномас-ница, Тамнич, Браћевац, Плав-на, Трњане, Сиколе, Поповица, Малајница, Брестовац, Шарка-мен и Ковилово.

Правни основ за доношење Одлуке о одређивању зона на територији општине Неготин је члан 6 став 3 Закона о порезима на имовину, а критеријуми за одређивање зона, које ће бити је-дан од елемената за утврђивање пореза на имовину у наредној фискалној години су комунална и опремљеност јавним објекти-ма, саобраћајна повезаност са централним деловима општине, односно са радним зонама и дру-гим објектима од општег значаја.

У образложењу предлагача Одлуке, Општинског већа, које ће до краја месеца донети је и одлуку о ценама по зонама за власнике непокретности.

Јованка Станојевић

БОР» Грађани и правна лица у Бору за утрошену воду дугују око 180 милиона дина-ра, због чега Јавно комунално предузеће Водовод више није у стању да несметано послује. Због оваквог односа корисни-ка услуга, Водовод ће у наред-ном периоду неплатише пот-пуно искључивати са система водоснабдевања.

Менаџмент овог комуналног предузећа покушао је да проблем реши опоменама и смањењем притиска воде, што није утицало на грађане и правна лица да из-мире дугове. Због оваквог одно-са корисника услуга, Водовод ће у наредном периоду неплатише потпуно искључивати са систе-ма водоснабдевања.

- И поред утужења, опоме-на и свих упозорења, грађани и правна лица нису се одазвали позиву да редовно плаћају рачу-не за воду, тако да смо дошли до

веома тешке ситуације. Водовод више не може да измирује своје обавезе према Електропривре-ди Србије, па ћемо морати да применимо најнепопуларнију меру потпуног искључења са система водоснабдевања. Од су-тра искључујемо правна лица, а од понедељка и грађане који нису измирили своја дуговања. Одлуком о комуналним делат-ностима, дозвољено нам је да са система искључујемо грађа-не који нису платити три и више рачуна без обзира на износ ду-га. Овог пута нередовне плати-ше ћемо потпуно искључивати са система, скидамо водомере и блиндирамо први вентил, па нелегално прикључивање неће бити изводљиво. Мера коју смо до сада предузимали, смењење притиска, није уродила плодом зато што су грађани ангажовали приватне водоинсталатере који су скидали заштиту и поново их

прикључивали на систем. Нада-мо се да ћемо то овако спречити и приволити потрошаче да ре-довно плаћају рачуне – истакао је Горан Топаловић, в.д. ди-ректора ЈКП „Водовод“ Бор.

На списку правних лица која нису платила рачуне за воду и која ће бити искључена са систе-ма водоснабдевања налази се 24 предузећа. Ови правни субјекти

Водоводу дугују око 60 мили-она динара. Грађани, којима ово комунално предузеће очитава водомере и наплаћује услуге, дугују 35 милиона, а дуг грађана који се наплаћује преко рачуна Јавног стамбеног предузећа из-носи 85 милиона динара.

Марија Ћосић

Одржана осма седница Скупштине Општине Неготин

Нов начин утврђивања пореза на имовинуПрема скупштинској Одлуци, територија општине Неготин, уместо досадашње четири, имаће пет зона за утврђивање висине пореских обавеза. - Град је подељен на две зоне, а ускоро ће бити донете и цене по зонама

Водовод искључује неплатише

Дуговања потрошача за утрошену воду износе 180 милиона динара, а прва на удару биће правна лица, која укупно дугују 60 милиона динара. - Грађани ангажовали приватне водоинсталатере да би их поново прикључивали на мрежу

www.rtvbor.rs

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 44 петак, 28. новембар 2014.

БОР» У присуству пред-ставника локалне самоуправе, Рударско топионичарског ба-сена Бор, привредног и јавног живота борске општине, у прос-торијама „Бортравела“ свечано je отворено истурено одељење Високе техничко машинскe школе струковних студија из Трстеника. У овој високошкол-ској установи школоваће се ин-жењери хидраулике, пнеуматике и инжењерства у друмском са-обраћају. Просторије школе су отворили председник Општине Бор Живорад Петровић и гене-рални директор РТБ-а Бор Бла-гоје Спасковски.

Надлежно министарство је за акредитоване смерове, инжењер-ство у друмском саобраћају, хи-драулику и пнеуматику одобрило

упис 60 студената, а у првој гене-рацији уписано их је 42.

- Ми школујемо инжењере који су потребни привреди и надамо се да ћемо допринети подизању нивоа квалификацио-не структуре у Бору, поготово у РТБ-у Бор, где хидраулика и пнеуматика имају велику при-мену. Што се другог студијског смера тиче, инжењерства у дру-мском саобраћају, на овом под-ручју нема школе за те кадрове, тако да смо се због тога и одлу-чили да акредитујемо ове две струка - каже Драган Трифуно-вић, директор Високе техничко машинске школе Трстеник.

- Задовољан сам што је ова школа отворена баш овде, у Бо-ру и што је то машинска школа. Професорима желим успешан

БОР» У присуству много-бројних званица Општина Бор обележила је своју крсну славу Ђурђиц. Резање славског колача обавио је епископ тимочки Ила-рион. Он је, уз благослов, изразио и задовољство што присуствује обележавању славе у Бору.

- Ово сабрање је леп наставак окупљања у цркви у Бору која је била препуна и то показује да је Бор град који има традицију и који живи, а уз помоћ руковод-ства и осталих којима је дата власт као и нас из православне цркве требало би да тако буде и

Отворено истурено одељење Високе техничко машинске школе струковних студија

Школоваће се инжењери за потребе привреде

Обележен Ђурђиц, крсна слава Општине Бор

Славски колач пресекао је епископ тимочки Иларион а славу је честитао и председник Општине Бор Живорад Петровић

рад, студентима да вредно уче и марљиво раде, како би за не-колико година добили стручне и вредне инжењере - нагласио је Живорад Петровић, председ-ник Општине Бор на отварању.

- Уверен сам да ће отва-рањем ове високошколске ус-танове са изузетном историјом и великим искуством, на којој је до сада студије завршило ви-ше од две хиљаде инжењера, бити омогућено да РТБ Бор, као компанија у којој се много примењују хидраулика и пнеу-матика, добије кадрове из ове средине. Уколико спојимо радно

искуство механичара који ради у комбинату бакра и теоријско знање које може да добије овде имамо сјајну комбинацију која може да покаже изузетне резул-тате - рекао је Благоје Спасков-ски, генерални директор РТБ-а Бор.

Висока техничко машинска школа постоји више од педесет година, а инжењерски кадар који буде школован у њој значиће много РТБ-у Бор и јавним пре-дузећима јер у овим областима има мало добрих стручњака, ре-чено је на отварању школе.

Дејан Ђорђевић

убудуће. Заједно нам је чинити све да овом народу буде добро у правом смислу те речи - рекао је, између осталог, епископ тимоч-ки Иларион и честитао крсну славу руководству Општине Бор и свим грађанима.

Грађанима Бора славу је ча-ститао и председник Општине Бор Живорад Петровић.

Обележавању славе прису-ствовали су представници прив-редног, друштвено политичког и културног живота града, као и гости из суседних општина.

Елда Драгаш

У општинама Кладово, Мај-данпек и Неготин наредних пет месеци трајаће санирање кана-лизационих система, система водоснабдевања и индивидуал-них бунара у оквиру пројекта помоћи Румуније општинама угроженим у септембарским поплавама на истоку Србије. Пројекат вредан 60.000 долара омогућиће боље услове за жи-вот за 80.000 становника ове три општине.

Амбасадор Румуније у Ср-бији Даниел Бану истакао је да је овај пројекат део свеукупних напора међународне заједнице, али и сарадње румунских и срп-ских власти да се санира штета настала у мајским и септембар-ским поплавама.

Захваливши народу Руму-није за помоћ коју је та земља до сада пружила Србији и УНДП-у, директор Канцеларије за помоћ и обнову поплавље-них подручја Марко Благојевић је истакао да ће бити остварен један изузетно важан пројекат санације канализационе мреже и бунара што ће допринети нор-

мализацији живота грађана на истоку земље чија су домаћин-ства угрожена у поплавама. Он је додао да, према садашњим проценама, има око 300 поро-дица којима ће бити потребно пружити помоћ у обнови крова над главом.

Стална представница Ује-дињених нација у програму за развој у Србији Ирена Војач-кова Солорано нагласила је да ова међународна организација, у сарадњи са Владом Србије и Канцеларијом за помоћ и обно-ву поплављених подручја на-стоји да Србију боље припреми за евентуалне непогоде које би поново могле да погоде нашу земљу.

Пројекат помоћи поплавље-нима потписали су амбасадор Румуније у Србији Даниел Ба-ну и стална представница Ује-дињених нација у програму за развој у Србији Ирена Војач-кова Солорано, у присуству ди-ректора Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја Марка Благојевића.

Г. Грамић

Помоћ Румуније поплављенима у источној Србији

Пројекат вредан 60 хиљада долара

стр.4


ДРУШТВО број 44петак, 28. новембар 2014.

Због повећања транспарент-ности на тржишту и пружања независних информација потро-шачима Асоцијација потрошача Србије упоређује цене у марке-тима у више градова. Методо-логија се обавља по европским стандардима и по принципу упоређивање истог производа или услуге на више продајних места и методом „тајног куп-ца“. Према анализама цена жи-вотних намирница најскупљи град је Бор, а најјефтинији је Пожаревац

Осим превентивног присту-па, као што је информисање пот-рошача пре куповине, пројекат предвиђа да се путем портала

„Потрошачки репортер“ пре-зентују и резулати истражиавња упоредних цена, који се по ев-ропским сдандардима обавља у седам градова републике.

- И ова истраживања по-тврдила су да је Бор најскупљи град, наравно од оних који су би-ли обухваћени у овом пројеккт-ту. Мало јефтиније је у Вршцу

док је Пожеревац најјефтинији. Упоредне анализе обављане су и раније и тада је такође Бор био најскупљи. То је вероватно због тога што нема јаке конку-ренције- каже Зоран Андрејић председник Покрета потрошача Бор.

Осим доступности информа-ција о ценама на порталу „Пот-рошачки репортер“, Асоција-ција потрошача Србије пружа и друге информације па ће тако потрошачи моћи да нађу све што их интересује о ГМО.

Асоцијација потрошача Ср-бије покренула је и месечни ча-опис „Потрошачки репортер“, а резултате свога рада презентује

путем саопштења за медије, јав-них наступа и путем друштвених мрежа. У припреми су такође и две брошуре са стручним саве-тима „Како куповати“ и „Шта урадити пре склапања уговора“.

Обе брошуре биће дистри-буиране свим локалним органи-зацијама потрошача у Србији.


БОР» Борски Здравстве-ни центар ће се до краја ове го-дине поделити на Дом здравља и Општу болницу, јер је реч о здравственој установи која представља регионални центар. Што се тиче запослених у Дому здравља и Општој болници они ће се и даље финансирати из Републичког фонда здравстве-ног осигурања и Министарства здравља Републике Србије.

- Децентрализација Здрав-ственог центра у Бору улази у завршну фазу, статути су и у Дому здравља и у Општој болници завршени и у Минис-тарству здравља прихваћени, као и у локалној самоуправи - каже др Горан Богдановић, директор Здравственог центра Бор.

У градовима који имају мање од 50.000 становника, по-пут Кладова, на пример, неће доћи до одвајања примарне и се-кундарне здравствене заштите, па се наметнуло питање да ли се то односи и на борски Здрав-ствени центар.

- Борски Здравствени центар је регионални центар који обух-вата многе градове у Борском округу, као и део становништва Бољевца и Жагубице, тако да ће до поделе Здравственог центра доћи и то најкасније до краја ове године - истиче др Богдановић.

За многе људе је остала не-познаница, ко ће финансирати запослене у Дому здравља. Да ли ће то бити Министарство здравља, односно републички фонд за здравствено осигурање, као до сада, или ће ту обавезу са поделом преузети локална самоуправа?

- Запослене и у Дому здравља и у Општој болници као и до сада финансира Републички фонд за здравствено осигурање. Општина Бор није у обавези да исплаћује зараде запосленима у Дому здравља, али може да, у за-висности од својих финансијских могућности, запосли и финансира одређен број кадрова у сеоским амбулантама борске општине - објашњава др Горан Богдановић.

Златја Марковић

Породично насиље је вели-ки друштвени проблем. С тога је Центар за социјални рад у Зајечару покренуо иницијативу и потисао са Министарством за рад споразум, како би биле по-дељене улоге свих институција система које деле одговорност Ту су пре свих полиција, пра-восудни органи и Здравствени центар, јер је реч о проблему на нивоу државе. Међутим, без обзира на труд свих институција годишње се обради око 60 прија-ва жртава породичног насиља.

Лекари Службе опште ме-дицине борског Дома здравља у зимском периоду два пута недељно дежурају у сеоским амбулантама борске општине, док само највеће село у борској општини Злот има стално за-посленог лекара опште медици-не, који је мештанима на распо-лагању сваког радног дана.

- Унапређење здравстве-не заштите у селима борске општине је наш циљ. Овај зада-так је зацртала и борска локална

самоуправа - каже др Мирослав Карабашевић, в. д. директора борског Дома здравља и додаје да су значајна средства уложена за реновирање и отварање ам-буланте у Доњој Белој Реци, која би већ почетком децембра тре-бало да има стално запосленог лекара и медицинску сестру. Та-кође је у плану и да свака сеоска амбуланта у борској општини има стално запосленог техни-чара или медицинску сестру.


Бор најскупљи градПодела Здравственог центра до краја године

Шта доноси раздвајање?

- Отежавајућа околност је што се жртва увек враћа на-силнику и, у просеку тек после седмог регистрованог насиља, пристане да поднесе кривичну пријаву. Важно је да жртва чује како држава реагује, при чему је улога медија незаобилазна. Мож-да се и због тога жене, као жртве породичног насиља, више него ранијих година јављају Центру за помоћ - каже Мира Анди-ријашевић, директор Центра за социјални рад у Зајечару.

Давор Марушић

Унапређење здравствене заштите у борским селима

Заједнички против насиља

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 44 петак, 28. новембар 2014.

БОР» Највећи еколошки пројекат на Балкану, изградња нове топионице и фабрике сум-порне киселине у РТБ-у Бор је на корак од завршетка. Званичан рок за завршетак свих механич-ких радова је 23. децембар и су-дећи према динамици радова на терену, очекује се да ће се овај план и остварити. Остали су још завршни електро радови, а сви већи грађевински и машински радови су завршени.

- Пројекат је у завршној, та-козваној предкомисијској фази. Планирано је да до краја године буде завршено механичко ком-плетирање опреме и да почнемо загревање и топле пробе. На гра-дилишту је свакодневно више од 700 радника, који су ангажовани на грађевинским и монтажним радовима. Ту су и стручњаци за-дужени за логистику, надзор, ме-наџмент и безбедност радника - каже Драган Маринковић, ди-ректор пројекта нове топионице.

Добит од пројекта је вишес-трука, еколошка, економска и

привредна не само за Бор и око-лину већ и за целу Србију.

- Нова топионица и фабри-ка сумпорне киселине су од изузетног значаја, не само за РТБ Бор, општину Бор и Ти-мочку крајину, већ и за целу Србију јер се, осим повећања производње, овим пројектом обезбеђује већи приход у ре-публичком буџету и нова радна места. Свакако је најзначајнији еколошки део јер ће пуштањем у рад нове топионице емисија сумпор диоксида бити сведе-на на минимум - наглашава Маринковић

Новом процесу производње прилагођена је и фабрика за прераду отпадних вода, како би се и загађење водотокова свело на минимум. На месту старе ливнице изграђено је од-лагалиште шљаке, где ће се она припремати за враћање у фло-тацију на прераду, како би се из руде извукла максимална коли-чина бакра, кажу у РТБ-у Бор.

Дејан Ђорђевић

Више од 700 јавних преду-зећа чији су оснивачи република или локалне самоуправе, већ је добило или ће ових дана доби-ти упутство како треба да се припреми програм пословања за наредну годину.

Упутство предвиђа 19 тача-ка, односно правила за руково-диоце јавних предузећа који у наредне две недеље Влади тре-ба да доставе програме посло-вања за 2015. Проф. Павле Пе-тровић, председник Фискалног савета каже да ће најтеже бити спречи преливање губитака јавних предузећа, попут „Ср-бијагаса“, ЕПС-а и „Железница Србије“ на буџет, али то мора да се уради, јер би без тога све

досадашње уштеде биле неодр-живе. Подаци Фискалног савета најбоље илуструју колики су терет таква јавна предузећа за државни буџет. Стручњаци у овој институцији су израчуна-ли да субвенције, активиране гаранције и неплаћени порези и доприноси државну касу опте-рећују са милијарду евра.

У Фискалном савету сма-трају да би довођење у ред др-жавних јавних предузећа до 2017. године могло да обезбеди уштеде од 400 до 500 милиона евра, а за то су најважнији рес-труктурирање и решавање фир-ми којима држава даје гаранције на задужења.Запослени ће плату добити тек кад предузеће изми-ри све рачуне. Ово се може до-годити и када предузеће према-ши месечни износ предвиђен за плате, било да је то због увећања

зарада или због новог запошља-вања које није предвиђено про-грамом, а нема сагласност по-себне комисије Владе.

У Министарству финансија кажу да ће за одступања од предвиђеног програма посло-вања као што су план јавних набавки или инвестиције од-говарати искључиво директор конкретног јавног предузећа.

Интересантно је и да фир-ма која процењује да ће ову годину завршити са минусом мора да наведе и како у наред-ној години губитак планира да надомести. План мора да садр-жи прорачун потребног радног времена за реализацију одређе-не производње, потребне ка-

дрове по структури, утврђен вишак (или мањак) кадрова. У програму мора бити и спи-сак запослених по секторима, њихове квалификације, године старости и стаж. Чланови уп-равних и надзорних одбора ме-сечно могу да добијају до једне просечне зараде из октобра ове године. Заменици председника добијају још 20 одсто, а пред-седници 50 одсто више од про-сечне октобарске плате на ни-воу републике.

У случају непоштовања месечних програма пословања следи им смењивање. Мора да се припреми и прецизан списак оних који у фирми имају право на репрезентацију која је огра-ничена, као и објашњења о раз-лозима и ефектима службених путовања.


Месец дана до завршетка топионице

Како штедети у предузећимаУпутство Министарства привреде јавном сектору

Драстично смањење трошкова репрезентације, боља контрола коришћења аутомобила и рационализација спонзорстава само су неке од препорука Министарства

Железнице Србије подр-жавају пројекат изградње нове топионице и фабрике сумпорне киселине и спремне су да за-почну радове који ће доприне-ти безбедном превозу сумпорне киселине и концентрата из ових погона Басена Бор. Санација железничке инфраструктуре од-вијаће се у три фазе, а прва ће бити завршена до почетка рада нове топионице, 22. децембра.

- Она подразумева об-нављање железничке инфра-структуре пре свега са безбед-носног аспекта. То значи да ћемо слабе тачке на потезу од Мајданпека, према пристаништу

Прахово и Нишу ревитализовати да би у другој фази покушали да обновимо комплетну железничку инфраструктуру. РТБ Бор ће има-ти оспособљене капацитете за превоз свих производа, и отворе-не путеве према коридору десет, Ваљаноци бакра Севојно - рекла је Нена Томовић, помоћник ге-нералног директора за стратегију и планове „Железница Србије“ .

Средства за обнову желез-ничке инфраструктуре Железни-це Србије ће обезбедити из соп-ствених извора. За ремонт пруге од Мајданпека према Пожаревцу биће неопходна помоћ региона и државе. Љ. Ђорђевић

Почиње обнова железнице

стр.6


У ФОКУСУ број 44петак, 28. новембар 2014.

Још увек непозната цена ди-гиталног емитовања телевизијс-ког сигнала, коју ће електронски медији у Србији плаћати након дигитализације, орочене до 17. јуна наредне године, разлог је забринутости у медијима који су у процесу приватизације, али и у онима који су већ у приватној својини.

Велике инвестиције медија у технику која омогућава диги-тално емитовање телевизијског и радијског сигнала, али у усло-вима у којима није позната цена емитовања у 13 различитих зона расподеле, у три домаћа дист-рибутивна система, питања су која су изазвала највише поле-мика на радном састанку о току

дигитализације, који су за пред-ставнике медија организовали, у Нишу, министарство трговине, туризма и телекомуникација и мисија Организације за европску

безбедност и сарадњу у Србији. Представници медија упозорили су надлежне да је, због лоших услова пословања, већ угашена трећина од око 155 телевизијских станица у Србији, а да би нови велики трошкови, услед дигита-лизације, могли додатно да пре-полове број емитера.

- Практично нам остају само столови, столице и просторија, све остало морамо да уложимо у технологију и да би променили технику коју сада имамо. И то би се некако и ускладило са пропи-сима и захтевима радиодифузне агенције и осталих, али је про-блем код емитовања тв и радио сигнала. Ту нову опрему не мо-жемо сами да узимамо, већ је за-купљује „Емисиона техника“ из Београда која нама тражи велике накнаде - каже Славко Савић, уредник програма у Радио-теле-визији Куршумлија.

Представници министарства телекомуникација, надлежних регулаторних агенција и Јавног предузећа „Емисиона техника и веза“ (ЕТВ) најавили су да ће трошкови дигиталног емито-вања сигнала ускоро бити по-знати, да ће ценовник усвојити Влада Републике Србије, али и да је реч о износима који неће угрозити рад медија способних да емитују сопствени целоднев-ни програм.

- Одлуку о томе колико ће улазак у мултиплекс да кошта донеће Влада Србије, пошто смо ми јавно предузеће. У овом тре-нутку о томе се доста расправља на нивоу министарство - ЕТВ. У правилнику о преласку на диги-тално емитовање и у стратегији је записано да емитери не би сме-

Новим Законом о електрон-ским комуникацијама дефинисана је обавеза државе да најугроже-нијим категоријама становништва донира сет топ бокс за дигиталну телевизију. Право на овај уређај, који омогућава пријем дигитал-ног сигнала, имају грађани који примају социјалну материјалну помоћ, корисници туђе неге и пен-зионери са најнижим примањима.

Образац за добијање апарата грађани могу да попуне у Центру за социјални рад у Бору најкасније до 1. јуна 2015. године, а затим ће попуњени образац бити про-слеђен Министарству за телеко-муникације Републике Србије.

З.Марковић

БОР» Регионална телеви-зија Бор, у оквиру програма за националне мањине, почела је да емитује нову емисију под на-зивом „Кроз наша села“. Емисија је на влашком језику и бави се културом, традицијом, обичајима и свакодневним животом већин-ског влашког становништва у селима борске општине. На про-граму је недељом од 12 сати и 45 минута. Аутор је Горан Грамић.

Закон о заштити права при-падника националних мањина

каже да су радио и телевизијске станице, чији су оснивачи Репу-блика, општине и градови, које остварују улогу јавне службе, дужне да у својим програмским шемама предвиде посебне еми-сије за припаднике националних мањина. Исти закон осигурава право националним мањина-ма да оснивају радио и телеви-зијске станица.

Међу кућама које мањинама обезбеђују право на информи-сање јесте и Телевизија Бор.

- То је велики корак напред, јер овом емисијом ТВ Бор до-приноси неговању и очувању културе влашког становништва у

овом делу источне Србије. Осим о култури, традицији и обичаји-ма емисија се бави и свакоднев-ницом, привређивањем и свим оним чиме су заокупљени ста-новници села борске општине. Кроз разговоре са њима сагле-даћемо и њихове проблеме, као и жеље шта би то требало попра-вити и урадити како би им жи-вот био квалитетнији. Већ после емитовања прве емисије наишли смо на изузетно добре реакције, а у разговору на терену уверили

смо се да постоји воља за сарадњу и жеља да зајед-ничким радом постигнемо циљ односно да ТВ Бор обезбеди квали-тетне и занимљи-ве емисије, у овом случају на влаш-ком језику - каже Горан Грамић.

Регионална телевизија Бор за припаднике националних мањина већ неколико година емитује више различитих садр-жаја: информативне емисије на влашком, румунском и ромском језику. У билтену „Око истока“, такође редовна рубрика јесу и вести на влашком језику и пис-му. Тиме је Радио телевизија Бор доказала да спада у ред ма-лобројних медијских кућа које поштују права мањина и профе-сионализам, чиме је и Општину Бор уврстила у узорне локалне заједнице које теже демократ-ском друштву.


ли да се нађу у лошијој позицији него што су сада - каже Радиша Петровић из Јавног предузећа „Емисиона техника и везе“.

- Наше прве процене о по-требним ресурсима за дигитали-зацију, пре свега финансијским средствима за изградњу мреже, биле су много веће. Показало се да, избором архитектуре мреже и појефтињењем опреме које је неминовно уследило, дошли смо до цифре која није тако висока као што смо очекивали, а то је добродошло у сваком тренутку - каже Ирини Рељин, помоћница

министра трговине, туризма и телекомуникација.

Осим потврде да ће дигита-лизација бити завршена у року и да ће држава помоћи грађанима слабијег материјалног статуса да обезбеде бесплатне уређаје за антенски пријем дигиталног сигнала, на састанку у Нишу договорено је и да се посебна дебата организује и када је реч о дигиталном емитовању про-грама на језицима националних мањина у Србији, јер и у томе има много непознаница.

Бојан Обрадовић

Дебата о дигитализацији медија

Непозната цена дигиталног емитовања

„Кроз наша села“ на влашком језику

Нова емисија из продукције Телевизије Бор

стр.7


У ФОКУСУброј 44 петак, 28. новембар 2014.

БОР» У борском Водово-ду у току је израда елабората о зонама санитарне заштите изво-ришта са којих се водом снабде-вају житељи општине Бор. Завр-шени су за изворишта Сурдуп у Доњој Белој Реци и у Злоту, за која се до краја године очекује и решење за оверу тих зона. За извориште Бањица у Кривељу израда је на почетку.

Елаборат о зонама санитарне заштите је законски обавезан део

урбанистичког плана, а њиме се жели очувати квалитет и коли-чина воде на извориштима.

- Овим добијамо дефини-сање три зоне око изворишта, њихову заштиту и онемогућа-вање извођења радова који би могли да их угрозе. Прва зона на свим извориштима је већ усклађена са правилником.

Ограђена је и у тој зони не сме ништа да се гаји сем украсног биља са плићим кореном. Ми од почетка поштујемо ту забрану - рекла је Марина Пешић, руко-водилац производње и контроле квалитета воде у ЈКП Водовод у Бору.

Да се не би угрозили по-стојећи водотокови у другој и трећој зони забрањују се, из-међу осталог, рударски, делом пољопривредни, истражни радо-

ви и експлоатација земљишта. Израду елабората за из-

воришта у Доњој Белој Реци финансирала је фирма „Југока-олин“, а за кривељска и злот-ска средства су обезбеђена из општинског буџета за заштиту животне средине.

Љиљана Ђорђевић

БОР» Илегална сеча шума честа је и на подручју општине Бор. У односу на друга подручја овај проблем је мање изражен. Најугроженије су катастарске општине које се налазе у близи-ни града и ту је крађа најчешћа.

Запослени у Шумској упра-ви Бор, која послује у саставу ЈП „Србија шуме“, су током ове јесени интервенисали 40 пута на шумским парцелама у при-ватном власништву, на основу пријаве грађана.

- У је току акција Минис-тарства трговине и Министар-ства пољопривреде и заштите животне средине интензивне контроле промета дрвета. По-следњим Законом о шумама из области шумарства изузет је промет дрвне масе и дат у на-

длежност Министарству трго-вине, тако да ова два министар-ства заједничком акцијом поку-шавају да смање крађу шуме. Запослени у Србија шумама по закону имају право да реагују у случају бесправне сече дрвећа. Након увида на терену за пар-целу на којој је евидентирана бесправна сеча пише се оба-вештење на основу кога шумар-ски инспектор подноси пријаву. Прописане казне за овако дело су од 10 до 50.000 динара – ка-же Светлана Јаношевић, шеф Шумске управе у Бору.

Запослени у Шумској упра-ви у Бору обављају стручно-тех-ничке послове на 25.000 хектара приватних и газдују на 11.500 хектара државних шума.

Горан Грамић

Због неповољних времен-ских услова ове године и у земљорадничкој задрузи Уља-рица у Неготину нису задовољ-ни квалитетом и количином от-купљених производа. Највише је подбацио откуп сунцокрета, око 20 одсто. Иако је просечан род на око шест хиљада хекта-ра у кладовској и неготинској општини био око две и по тоне, у овој земљорадничкој задрузи нису остварили план, јер су, то-

ком поплава, велике површине под овом културом уништене.

Као што је и најављивано откупна цена сунцокрета је била 29 динара за килограм, што по оцени пољопривред-них произвођача не може да покрије ни основне трошкове производње. Земљорадничка задруга Уљарица до сада је измирила 80 одсто дуговања, а преосталих двадесетак про-цената пољопривредним про-

извођачима ће исплатити у на-редних петнаестак дана.

У тој задрузи у току је и кампања откупа пшенице. До сада је откупљено 30 хиљада тона, што је довољно за потребе „Житопромета“ у Зајечару, који послује у саставу ове неготин-ске задруге. Због лошег квали-тета зрна, али веће понуде на тржишту, откупна цена пшенице је 17 динара за килограм, што такође не одговара пољоприв-редним произвођачима. Због тога многи од њих су одлучили да сачекају боље дане. Њима је Уљарица омогућила да пшеницу ускладиште у силосе у Неготину и Зајечару.

Ове године на подручју борског округа одужила се и

берба кукуруза. Иако нису за-довољни ценом од око 13 дина-ра за килограм, пољопривред-ни произвођачи из неготинске општине земљорадничкој за-друзи до сада су испоручили хиљаду тона жутог зрна.

Овако ниску цену у задру-зи правдају рекордним родом, али и лошим квалитетом. Због високог процента влаге куку-руз морају да досушују што су, кажу овде, додатни трош-кови. Пошто жетва још увек траје и откуп кукуруза није за-вршен, само је питање колико су пољопоривредници спрем-ни да га по постојећој цени и продају.

Љиљана Ђорђевић

Све је више шумокрадица

Елаборат о заштити изворишта

Очување квалитета воде за пиће

Због бесправне сече шума инспектори у Бору, од почетка јесени, интервенисали 40 пута

Подбацио откуп ратарских производа

стр. 8


СПЕКТАР број 44петак, 28. новембар 2014.

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

SAVETU NACIONAL A RUMÎNILUOR

» La šadzuta đe formirit lu Savetu nacional a Rumînjiluor, karje sa cînut în Petrocu, sa adavărat mandaturlji la partaš, da pi urmă sa cînut a đe întîja šadzută lu savetu ăsta. Đe prezîdant jar je aljes politikologu diplomirit Radiša Dragojević đin Petrocu, dukătorju ljisti „Rumînji đe Sîrbije-Sîrbija đe Rumînj“.Đe skimbătorju luj je aljes inženjeru diplomirit đin Bor Dalibor Orsovanović đi pi ljista „Rumînji đe Sîrbije-Sîrbija đe Rumînj“, da đe sekretar je aljes pravnjiku diplomirit Bojan Modrlanović đin Petrocu.

STRUKTURA UAMINJILUOR FĂR ĐE LUKRU

» În ividencîja lu Služba nacională đe găsît lukru în Bor, pînă în oktobar, a fost +eva pistă 12 mij 500 đe uaminj făr đe lukru, da anu +a trjekut în ćimpu ăsta a fost vro 500 măj mulc. În Sîrbije măjdo 793 đe mij đe uaminj ašćaptă la lukru, da numa în Bor šasă mij. În filijala Boruluj, pi lîngă uaminji făr đe kvalifikacije, la lukru măj mult ašćaptă inšî ku škuala mižlo+ină, da sînt šî ăja ku fakultet. În ividencîja Službi nacionalje đe găsît lukru în Bor la lukru ašćaptă 100 đe ekonomišć ku fakultetu fîršît šî 106

đe ekonomišć ku škuala măj înaltă, 42 đe pravnji+, 80 đe menađerj šî 28 đe doktorj.

SLUŽBA ĐE JARNĂ

» Firma publjikă komunală „3. oktobar“ în Bor je pregăćită đe sezona đe jarnă, karje a în+eput pi novembru al đe 15. Drumurlji în oraš, alja lokalje šî în rejon o să lje ćistaskă vro 20 đe mašînj. Sa kumpărat 200 đe mij kilje đe sarje, +e je o žumătaće đin trebujeljilji đe jarnă.Nu să ašćaptă problemurj kînd je vuorba đe kumpărat delurj đe rezervă đe mašînj, da pînă pi svršîtu anuluj ar trăbuji să ažungă šî gumj đe jarnă.

USLOVURJ ĐE KĂPĂTAT AŽUTOR SOCIJAL

» Vlada Sîrbiji nu đe mult a adus Rundujala đe măsurlji đe pri+eput a uaminjiluor karje kapătă ažutor socijal. Pi rundujală sa spus kum uaminji ašća pot rešî situacîja luor grja, da ljegat đe învăcămînturj, găsît lukru, ljekujit šî lukrat în socîje. Centru đe lukru socijal o să fakă Încălje&erja ku i. Dakă uomu karje kapătă ažutor socijal asta nu prihvătuje, ažutoru o săj fije mićikulat, da nji+ no să măj kapiće ažutor dakă nu poštuje +e je skris în Încălje&erje. Prevodu: Aleksander Ilić

Професор Витомир Михајло-вић поново је изабран за председ-ника Националног савета Рома. Како се наводи у саопштењу тог националног савета, Михајло-вић је изабран за председника на конститутивној седници, после које је одржана и прва редовна скупштина на којој су изабрана сва тела и органи Националног савета Рома. Михајловићу је ово трећи пут да председава Нацио-налним саветом Рома.

Избори за националне саве-те националних мањина одржа-ни су 26. октобра ове године, а према подацима Републичке из-борне комисије на изборима за Национални савет Рома гласало је 17.523 Рома.

На конститутивној седници Националног Савета влашке на-

ционалне мањине, одржаној у Петровцу на Млави потврђени су мандати члановима, а потом је одржана и прва редовна седница Националног Савета влашке на-ционалне мањине на којој је за председника поново изабран ди-пломирани политиколог из Пе-тровца на Млави, Радиша Дра-гојевић, носилац листе „Власи за Србију - Србија за Влахе“.

За заменика председника Националног Савета влашке на-ционалне мањине именован је дипломирани инжењер из Бора Далибор Орсовановић, са лис-те „Власи за Србију - Србија за Влахе“, а функцију секретара поново ће обављати дипломира-ни правник из Петровца на Мла-ви, Бојан Модрлановић.

Д. НововићМ. Димитријевић

Конституисани национални савети Рома и Влаха

БОР» У борском Музеју рударства и металургије отво-рена је ретроспективна излож-ба „Сима Жикић - хроничар свога времена“. Поставку чи-не рукописи и ликовни радови које је књажевачки прота, сли-кар, писац и просветни радник

стварао од краја 19. до средине 20. века.

Посетиоци су у прилици да виде изузетан пример завичајне баштине, која не доприноси са-мо расветљавању историјских дешавања у Тимочкој крајини с краја деветнаестог до половине

двадесетог века, већ и упозна-вању завичајне и националне културне баштине. Аутор из-ложбе је историчар уметности Милена Милошевић Мицић, виши кустос Завичајног музеја у Књажевцу.

- Сима Жикић је био једна изузетна особа, а ова изложба као и његова заоставштина су од посебног значаја за проучавање, јер је то резултат стваралачког рада личности чија делатност има шири политички, научни и културни значај за Тимоч-ку крајину. Сима Жикић био је сведок многих историјских до-гађаја, од првог светског рата и послератне обнове. Својим де-ловањем прота Жикић је допри-нео развоју и квалитету живота у малом граду какав је Књаже-вац. Он је био прота, сликар,

просветни радник, добротвор, доживотни почасни председник Црвеног крста, оснивао певач-ка друштва, црквени хор, разне кружоке, дакле активно учество-вао у целокупном животу и све то бележио, сликајући и пишући – рекла је Милена Милошевић Мицић.

На изложби у Бору, коју је отворио протојереј Миленко Бајић, старешина борске цркве, осим слика скулптура цртежа и рукописа проте Симе Жикића, изложени су и скицен блокови, међу којима је и један са мотиви-ма из Бора. Сва изложена дела, која, како се чуло на отварању, осим естетске имају и докумен-тарну вредност, Борани могу да виде до средине децембра.


Сима Жикић - хроничар свог временаРетроспективна изложба у борском Музеју рударства и металургије

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:30

стр. 9


КУЛТУРАброј 44 петак, 28. новембар 2014.

БОР» У Народној библи-отеци у Бору представљена је књига барона Хердера „Рудар-ско путовање по Србији“, коју је, у издању Службеног гласника превела Добрила Бегенешић. О књизи је говорио Борисав Чели-ковић уредник Библиотеке „Са-борник“ у Службеном гласнику.

„Рударско путовање по Ср-бији“ је изузетна књига, која је, како сматрају стручњаци, оста-вила највише трага у историји привредног развоја Србије.

- Јединствен путопис барона Хердера, у којем се запажањима, сугестијама, идејама и отворе-ним питањима улива нада и јача самопоуздање потлаченог српс-ког народа - речено је на промо-цији овог дела.

Барон Хердер, познати ауто-ритет у европском рударству, у Србију је дошао на позив кнеза Милоша, који је сматрао да би обнова рударства и отварање но-вих рудника убрзали привредни развој земље.

Борисав Челиковић уредник Библиотеке „Саборник“ у Служ-беном гласнику каже: “Показало се да су процене барона Хердера тачне и да и данас стручњаци из разних области могу да про-учавају Србију управо из тих списа. Он је у Србији боравио од августа 1835. До новембра. Обишао је целу Србију и, осим стручних процена о рудном благу, у својим списима беле-жио и о водама, природи и ста-

новништву Србије. Хердерова писана реч представља такође и једино сведочанство визије кне-за Милоша о развоју самостал-не Србије, која није могла да се уздигне ослањајући се само на сточарство и пољопривреду, већ јој је, пре свега, било потребно обнављање рударства које је

у доба Немањића било веома развијено“.

Широј културној јавности рукописи барона Хердера били су непознати све до објављи-вања ове књиге, коју је Службе-ни гласник издао пре неколико месеци.

Књига је први пут предста-вљена у квиру изложбе „Гео-л о ш к о благо српске земље“, на којој се налази део Хер-дерове минеро -лошке з б и р к е , која се чува у му-зеју ми- нерала и сте- н а

БОР» У борској Народној библиотеци, поводом обележа-вања 200 година од објављивања прве збирке народних песама и 150 година од смрти Вука Караџића, одржано је преда-вање под називом „Са усана народних“.

- У предговору прве збирке народних песама, Вук Стефа-новић Караџић записао је да су песме сакупљане и записа-не онако како су изговаране са усана народа - рекао је проф др Александар Павловић.

Какав је реформатор био Вук Караџић потврђује чињеница да је оно што је он урадио, као сим-бол националне културе било управо приближавање тадашњој Европи.

- Ми данас заиста треба да се угледамо на Вука, јер је он знао како се гради културна полити-ка. Ми је данас немамо, обеле-жавамо јублеје али немамо дуго-

рочну стратегију додао је проф. др Александар Павловловић.

Он сматра да присуство хе-ројског духа постоји међу мла-дима, али да Вука Караџића и његово дело данас треба друга-чије промишљати.

На предавању је било ре-чи и о разликама између прве Пјесмарице и Вукових каснијих издања, организовању песама у циклусе као и о рецепцији наше епике у доба Вукових савреме-ника, романтичара и данашњег доба.

На крају излагања проф. др Александар Павловић, који је докторат на тему „Усмене тра-диције Балкана“ одбранио на Универзитету у Нотингему, ре-као је да је још пре два века Вук препознао колико је у култури, као темељном оквиру целокупне егзистенције, важно оно чему се тежи и помоћу чега се остварује.


У Радул-беговом конаку у Зајечару отворена је 38. међу-народна изложба фотографија „Дете“. На конкурс Центра за културу и Фото клуба „202“ пристигло је 7.000 фотографија од 500 аутора из 60 земаља све-та. Теме су биле дете, емоције, живот и слободна црно-бела и колор фотографија.

Изложба се одржава под патронатом ФИАП-а, Међуна-родне федерације фотографске уметности, и има кружни карак-тер јер се одржава и у Параћину и Сремској Митровици.

- За скоро четири деценије, колико се ова изложба орга-низује, од готово аматерске ма-нифестације постала је призна-та културна манифестација. О томе сведоче најзначајнија фо-тографска удружења под чијим патронатом изложбу одржава-мо, али и квалитет и квантитет пристиглих радова. Жирију је и ове године било јако тешко да награде додели најбољима - сматра Радојица Раша Ми-лојевић, организатор и члан жирија.

Давор Марушић

Представљена књига барона Хердера

Сведочанство визије развоја Србије

Широј културној јавности рукописи барона Хердера били су непознати све до објављивања књиге „Рударско путовање по Србији 1835. године”

Предавање поводом два века од прве збирке Вука Караџића и 150 година од његове смрти

Са усана народних

Међународна изложба фотографија „Дете“

Рударско геолошког факултета у Београду. Ово друго предста-вљање, Народна библиотека у Бору уприличила је поводом славе Општине Бор.


Сигисмунд Август Волфганг, барон од Хердера (1776‑1838), утемељивач српског рударства

стр.10


МОЗАИК број 44петак, 28. новембар 2014.

Гастрономске чаролије

лоБОРизми

Да ли сте знали да се у југозападном делу Шумадије, изнад плод-них, пространих и питомих поља и долина уздижу планине вулканс-ког порекла? Једна од њих је и Котленик, која је и нека врста ваздуш-не бање, веома лековита за плућне болести.

Котленик је познат и по дугогодишњој традицији узгајања ју-нећег меса. Кажу да нема ништа лепше од меканог котленичког ју-нећег пауфлека. Да ли је то тачно, можете да проверите ако направи-те КОТЛЕНИЧКИ РОЛОВАНИ ПАУФЛЕК.

Потребно је: јунећег пауфлека 1,5кг, димљене сланине 200г, кач-каваља 200г, соли 50г.

Припрема: Јунећи пауфлек добро усолите и оставите да пре-ноћи у фрижидеру. Затим пауфлек раширите и на њега ређајте ред сланине, затим ред качкаваља и тако редом.

Уролајте пауфлек и добро увијте канапом или ставите у мрежицу за роловање. Припремљени ролат умотајте у алуминијумску фолију, ставите у плех и сипајте мало воде. Пеците у рерни на 250 степени око 150 минута, а затим отворите фолију и пеците још 30 минута на 200 степени. Ролат сеците на колутове тек кад се добро охлади.

Да би уживање у овом јелу било потпуно, препоручујем вам да уз њега попијете црно вино - кабернет совињон или мерло.

Мирјана Васић

• Ми смо несналажљив народ. И поред све бољих услова, жи-вимо све горе.

• Власт не може бити крива за овакву ситуацију. Она на томе ништа није радила.

Милен Миливојевић

• Наше школе су праве фабрике: мало-мало па не раде. • Зараде су нам преполовљене, а ни директори нам нису чи-тави.

Мирослав Средановић

• Оптужени је одстрањен са суђења јер својом одбраном вр-ши притисак на суд.

• Нисам био обухваћен оптуж-ницом, и та околност ми је узета као олакшавајућа.

Живојин Денчић

• Немојте се позивати на ра-зум, да не би ја звао моје бура-зере!

• Ми нисмо плаћене убице. Још нам дугују!

Слободан Симић

Вулкански доживљај

Котленички роловани пауфлек

Поетски кутак

сваког јутра трчимпочасни кругоко града

сваког јутра сусрећемисте људе,исте псе, птице, реке

оскудно одевеногпоздрављају мена свој начин

само људи одмахују рукамакао да сваког јутрањихову трошим снагу Љубинко Дугалић

ПОЧАСНИ КРУГОВИ

Чланови Скијашког клу-ба „Бакар“ у Бору, Борски ту-ристички центар и љубитељи скијања уређивали су скијашку стазу на Црном врху, како би све било спремно за предстојећу скијашку сезону, која ће у це-лој Србији званично почети 15. децембра. Акција уређења ски стазе на Црном врху, окупила је више од 30 волонтера, међу којима је било и деце предшкол-ског узраста.

- Скијашки клуб „Бакар“ је ову акцију организовао у знак сећања на недавно преминулог оснивача и председника клуба Абдулу Бајрамија, који је дао велики допринос афирмацији скијашког спорта међу младима у Бору и који се несебично зала-

гао да се оспособи ски - стаза на Црном врху и да се трасира нова - рекао је Слађан Миленовић, председник Скијашког клуба „Бакар“ у Бору.

Скијашки клуб „Бакар“ има 30 чланова, међу којима има де-це и омладине. Сви они настоје да популаризују зимске спортове у Борској општини и да привуку што више љубитеља скијања.

Црни врх је удаљен од Бора свега 30 километара, док се ње-гов највиши врх налази на над-морској висини од 1.050 метара. У непосредној билизини Црног врха налази се Хотел „Језеро“, на Борском језеру, тако да може-мо говорити и о развоју зимског туризма у борској општини.


Уређење скијашких стаза на Црном врху

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Кућица у цвећу11.00 Мојим се селом...11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 АБС/Ауто15.25 Зелена патрола16.00 Дневник16.30 Серијски филм 16.55 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.20 Храна и вино19.00 Дневник19.20 Вести на влашком19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Спортска хрон.20.30 Серијски филм21.00 Нокаут21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на влашком22.30Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.35 Биљне врсте10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Корак 2111.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 АБС шоуј14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.50 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм 17.00 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 „Нинџа корњаче“20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм 21.00 Радим градим21.25 Серијски филм22.00 ДанасВести на влашком22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Меридијанима00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

01.00 Ноћни програм7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

01.00 Ноћни програм7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 44 петак, 28. новембар 2014.

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 24. до 30. новембра - цртани филм ,,Тврд орах“ у 18 сати Це-

на улазнице 200,00 динара» Од 24. до 30. новембра - филм ,,Новембарски човек“ у 20 сати.

Цена улазнице 200,00 динара

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 17 до 21 сат)

Биоскопски репертоар

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:30

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:30

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“» 28. новембар – Фестивал Влашке изворне песме у сали Музич-

ке школе у 19 сати.» 2. децембар - Позоришна представа Народног позоришта Бео-

град ,,Бизарно“ у 20 сати у сали Музичке школе у Бору» 7. децембар - Премијера представе драмског студија ,,Краље-

вић марко и Муса Кесеџија“ у 18 сати у сали Музичке школе у Бо-ру. Цена улазнице је 100,00 динара

Информације на телефон: 030/424-546 од 08 до 14 сати

Културна дешавања

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 44петак, 28. новембар 2014.

Борске кошаркашице побе-диле су, у седмом колу Прве ли-ге, крагујевачки Раднички 80:70, полувреме 44:34. Борска екипа искористила је нови тријумф на свом паркету за поправљање односа победа и пораза на три према четири.

Првак Србије Радивој Кораћ остао је једина непоражена еки-па, након тријумфа над Војводи-ном 103:74. Тим из Новог Сада и Врбас имају по пораз, а по две изгубљене утакмице имају

крагујевачка Шумадија и бео-градски Партизан. Иза борског тима на табели сада су Црвена звезда и Раднички, Шабац и Спартак, наредни ривал борске екипе, а на зачељу је Србобран, без победе.

Борски кошаркаши пораже-ни су, на свом паркету, од Про-купља 105:99. Обе екипе, после

осам утакмица, имају по пет победа и три пораза и горњем су делу табеле. Непоражен је само нишки Фер Плеј, а прати га Кња-жевац, са једном изгубљеном утакмицом. Бољевачки Ртањ савладао је, као домаћин, екипу Сокобање 82:68 и изједначио, на по четири, број победа и пораза.

Одбојкашице Бора савлада-ле су Куршумлију 3:0 у сетови-ма, у шестом колу источне групе Друге лиге. Мајданпек је нанео први пораз екипи нишког Сту-дента 3:2 у сетовима и сада је на петом месту на табели, са чети-ри победе и два пораза. Боранке имају бод мање, а Хајдук Вељко, након пораза у Лесковцу 3:0 у сетовима, на претпоследњем је месту на табели, са два бода.

Први део такмичења у источ-ној групи Прве лиге борске руко-меташице закључиле су убедљи-вом победом над екипом кладов-ског Ђердапа 38:14. Борски тим забележио је осам победа и само један пораз, у Пироту, који је освојио и титулу јесењег првака, победивши други тим Јагодине са чак 31 голом разлике, 39:8, чиме је претекао биланс борске екипе за три гола. Књажевац је, после пораза од Топличанина, на свом паркету- 28:25, заузео четврто место на табели јесењег дела првенства. Зајечарска Мла-дост је на петом месту, бољевач-ки Ртањ на осмом, са три бода, а Ђердап на последњем, десетом, са два бода.


Победом над кладовским Ђердапом 4:0, у завршном колу јесењег дела такмичења у источ-ној групи српске фудбалске ли-ге, пиротски Раднички стигао је и до незваничне титуле јесењег првака, иако је исти број бодова, 31, освојила и екипа Динама из Врања.

Зајечарски Тимок победио је у Књажевцу екипу Тимочанина 2:1, а условно у гостима, у ду-елу два нишка тима, Цар Кон-стантин био је за гол бољи од Синђелића 1:0. Фудбалери Бора поражени су у Трстенику 2:1, а сокобањски Озрен од Табана, у Јагодини 3:2.

Тимок је први део такмичења завршио са два бода заостатка, а Трстеник са четири. Фудбалери Бора прези-миће у горњем делу та-беле, са 24 бода, седам победа и пет пораза у 15 утакмица.

Тимочанин је први део такмичења завршио на деве-том месту, са 21 бодом, Ђердап је на дванаестом, са 16, а Озрен на 14. месту, са исто толико бо-дова. На последњем месту је Хајдук Вељко, са десет бодова.

У фудбалској Зони исток, праховски Дунав је јесењу титулу оверио убедљивим наступом против Неметала 11:0. Победе су остварили и Сврљиг и Каблови, док је Буко-вик освојио само бод у Подви-су. Борски Рудар поражен је од Пуковца, а Брестовац од књаже-вачког Бучја 3:0.

Сва три борска клуба су на зачељу табеле- Рудар са 13, Брестовац са 12, а Неметали са шест бодова.

Бобана Величковић из Стрељачког клуба Бор 030 по-бедила је у другом колу Купа стрељачког савеза Србије, у дисциплини стандардни ваз-душни пиштољ, у Новом Саду, са 383 круга. Борски клуб заузео је друго место у екипном плас-ману, захваљујући резултатима

Ане Симић, која је освојила 18. место и јуниорке Малине Ста-нојковић, која је била 12. у својој конкуренцији. Најбољи тим ку-па у овој дисциплини имао је ужички стрељачки клуб Алекса Дејовић.

Борски кикбоксер Филип Ливаја освојио је бронзану ме-даљу на државном првенству за јуниоре у фул-контакту, у Лесковцу, у категорији такмича-ра до 91 килограм. У првој бор-би, Ливаја је савладао представ-ника Ниша Миодрага Потића, а меч је завршен прекидом, док је

у полуфиналу борски такмичар поражен од Митра Дугалића из нишког клуба Константин, ре-презентативца Србије и актуел-ног јуниорског првака света.

Куглаши борског Бакра за-кључили су први део такми-чења у групи центар Прве лиге победом над екипом Трстеника 2986: 2829 у обореним чуње-вима, односно 6:2 у поенима. Играч утакмице био је Саша Тасић, са 529 оборених чуње-ва. Борски клуб закључио је први део такмичења на седмом месту у конкуренцији десет екипа, са три победе и шест пораза.

Такмичари Карате клуба Бор освојили су сребрну и две бронзане медаље на првенству уже Србије за кадете, јуниоре и млађе сениоре, у Чачку. Дру-го место заузела је мушка екипа кадета и јуниора у катама, док су јуниор Дарко Китановић, у ката-ма и кадет Бранко Маљковић, у борбама, освојили по бронза-но одличје и изборили пласман на првенство Србије, наредног викенда.


Викенд важних победаВажне победе оствариле су борске кошаркашице, одбојкашице и рукометашице. - Неуспех доживели кошаркаши и рукометаши Бора

У акцији Компаније „Моцарт“, „Сто терена за једну игру“, покре-нутој са жељом да помогне обнову кошаркашких терена широм Ср-бије, за гласове љубитеља спор-та, Неготинац, Душан Мандић, кошаркаш и тренер Клуба „Хајдук Вељко“, кандидовао је кошар-кашки терен у градском насељу Борска.

Гласањем на друштвеним мрежама, до фебруара идуће го-дине, он верује, да ће уз помоћ својих суграђана, младих и ста-рих, изборити могућност обнове терена који представља један од симбола спортског Неготина.

Фудбалери завршили јесењи део првенства

Пироћанци први, Борани у горњем делу табеле

oko istoka 44

Documents