oko istoka 21

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 21 - 8. новембар, 2013. год. www.rtvbor.rs

Нова политика у рударству » стр. 3

Бескућници без помоћи, Центар за социјални рад немоћан » стр. 4

Завршени “Зоранови дани” » стр. 9

Бобана почела припреме, пливачи освојили шест медаља » стр. 12

» стр. 4 И поред повећања броја деце у васпитним групама, 55 малишана на листи чекања

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

15:15

» стр. 5

Новa механизација у РТБ-у БорЗа јамску експлоатацију купљена три утоваривача, а за “Транспорт” ТИР-а два нова камиона. Вредност инвестиција близу милион евра

Циљ пројекта је да се Роми, као национална мањина, заштите од дискриминације

Једнаке шансе за боље могућности Почетком наредне године биће формирана

Служба за обавештавање и пружање информација ваздухопловима

Владан Нововић: Наградили смо најпродуктивније, нисмо заборавили ни пензионере

» стр. 6 и 7

Аеродром чека међународну дозволу

» стр. 3

Бору неопходна изградња још једног обданишта

» стр. 8

Обележен 1. новембар, Дан ЈП “ШРИФ”

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 21петак, 8. новембар 2013.

БОР» Пројекат обнове пар-ка „Лавиринт“ у улици 3. окто-бар код Палестинског насеља у Бору, који је реализовала нефор-мална група „Четврта махала“ је завршен.

- За непуна два месеца, млади људи, иначе удружени у неформалну групу „Четврта махала“ искључиво на добро-вољној бази успели су да за-врше пројекат уређења парка у насељу. Тако смо поставили нове реквизите и кошаркашке табле, а доста труда уложи-ли смо у фарбање постојећих клацкалица, љуљашки и пења-лица, као и лавиринта који је заштитни знак овог парка у 4. месној заједници у Бору. Због комплетне безбедности свих посетилаца и корисника парка поставили смо и жичану ограду

- каже Александар Петровић, координатор пројекта.

Реконструкцију парка „Ла-виринт“ подржала је Зајечарска иницијатива.

- Конкурс за програме, који су недавно расписале Организа-ција „Зајечарска иницијатива“ и Фондација „Исток“, отворен је до 10 новембра. То је прилика за удружења, неформалне групе и друге да својим идејама допри-несу позитивним променама и бољем животу у Тимочкој краји-ни - каже Милан Станојевић, ПР “Зајечарска иницијатива”.

Програми ће бити реализо-вани у партнерству са Институ-том за одрживе заједнице, у ок-виру донација „Трансформатор“ коју подржава америчка фонда-ција УСАИД.

М. Димитријевић

БОР» На Новом гробљу у Бору непознате особе оскр-навиле су гроб покојног Радета Стојановића, укравши бронзану бисту са надгробне плоче. Мо-тив је очигледно материјалне природе јер је украдена само биста која је вероватно продата као секундарна сировина. Крађу је приметила Радетова мајка Грозда у петак, након што је обишла гроб. Грозда није имала снаге да пред објективом медија препричава моменат када је ви-дела да бисте нема. Утучена, је-дино је упутила апел надлежни-ма да ураде нешто како се многе породице покојника на Новом гробљу у Бору не би нашле у њеној ситуацији.

Управник Новог гробља Драган Гушевац истиче да је

упознат са овим догађајем, да је случај пријављен полицији, али и да су се овакве крађе на гробљу дешавале и раније. Гу-шевац је као руководилац ове радне јединице упозоравао и слао дописе како би указао да гробље мора да се осветли, да се уведе видео надзор и да се огради на адекватан начин, јер је реч о површини од 22 хекта-ра. У овом моменту не постоји ништа од тих елемената, а тре-ба нагласити да радници Јавног комуналног предузећа „3. окто-бар“ који су чувари на гробљу, нису завршили стручну обуку како би у потпуности одговори-ли захтевима физичко техничког обезбеђења.

- До детаља смо упознати са овим новим случајем крађе бис-

Волонтери уредили „Лавиринт“

ЗЛОТ» Злотска река, када је реч о загађењу, доживљава судбину многих водотокова у Србији. Обале ове реке су, када већ нема сеоске депоније, иде-ално место за бацање отпада. Овде има свега, од комуналног отпада, грађевинског шута, до-трајалих акумулатора, аутомо-билских гума, делова старог намештаја. Осим тога, у Злот-ску реку се из оближњих до-маћинстава испушта и отпадна комунална вода, чак и вода из септичких јама, а из те исте реке се током лета вода користи за на-водњавање башти и ораница.

Да би решили део еколошких проблема у Савету Месне зајед-нице су одлучили да на делу оба-ле истоимене реке, у центру села, предвиде простор за привремену сеоску депонију. Намера је да ме-сечно запослени у ЈКП „3. окто-бар“ одавде извозе смеће. За сада ова идеја даје резултат.

- Један од највећих пробле-ма месне заједнице Злот јесу дивље депоније. Због тога смо у циљу смањења њиховог броја одлучили да у центру села, иза Дома за весеља, сместимо де-понију где би мештани одлага-ли све што им је непотребно у домаћинству. Мештани за сада користе ову повољност, а у про-теклом периоду, на борску де-понију, одвезено је више од 150 кубика отпада. Једном недељно радници ЈКП „3. октобар“ изво-зе смеће из неколико контејнера у селу, али с обзиром на то да се у ужем центру села налази

неколико стоти-на кућа, требало би да се постави још контејнера – каже Златан М е ј л а н о в и ћ , председник Са-вета МЗ Злот.

Многи жи-тељи Злота не-годују што се баш у центру

села одлаже отпад, али у Савету Месне заједнице су категорич-ни у намери да се смањи број дивљих депонија на другим местима, посебно поред реке, која лети дарује живот усевима у непосредној близини.

Горан Грамић

те. Кажем новим, јер се и раније дешавало да лопови краду бисте и продају их као секундарну си-ровину. Годинама, као управник Новог гробља у Бору, упућујем дописе надлежнима да обрате пажњу на гробље, указујем да овај простор од 22 хектара мора да се осветли, да се постави ви-део надзор и што је врло битно, обезбеђењем гробља морају да се баве људи који су за то обу-чени, дакле они који имају адек-ватну обуку и који имају оружје. Ми имамо чуваре, али то није довољно да се заштити оволико споменика. Уколико надлежни не учине ништа, мислим да ћемо се и у наредном периоду сусре-тати са оваквим ситуацијама - каже Драган Гушевац, управ-ник Новог гробља у Бору.

Да ли породице покојника треба да почну да страхују шта ће их дочекати када дођу на гроб својих најближих? Да ли се вандалима, којима очигледно ништа није свето, може стати на пут? Одговор је, може и мора. Законска регулатива мора у том случају да буде много оштрија, јер након кривичне пријаве и неколико недеља иза решета-ка, починиоци оваквих дела се поново враћају и раде исто, јер таква казна за њих и није толико тешка. Зарада од продаје брон-зане бисте покојника је очиглед-но много већа. Све то указује да је, барем у Бору, ово постао друштвени проблем са којим се морамо сви позабавити.

Дарко Стојадиновић

Дивље депоније прете рециМештани Злота еколошки уређују село

Борско гробље на мети лопова Вандали скрнаве гробове и краду бисте препродајући их као секундарне сировине

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 21 петак, 8. новембар 2013.

Више од 150 учесника Треће међународне конференције о минералним ресурсима у Ср-

бији под називом „Покретачка снага привредног развоја“ раз-говарало је у Београду о томе како рударски сектор може да допринесе економском опоравку и привредном расту земље.

На конференцији о минерал-ним ресурсима било је речи и о новој политици владе у сектору рударства - новом закону, о руд-ним богатствима земље и новим пројектима.

- У постојећем закону у Ру-дарству и геолошким истражи-вањима, показало се да поједини делови не могу да се примене у пракси, па ће нови Закон, који је у припреми, покушати, на основу примедби добијених од

домаћих и страних компанија које се баве рударством, да пру-жи већу сигурност за улагања

и истраживања, јер се од рударства очекује да буде по-кретач привредног развоја Србије. Драстичних измена неће бити, али ће норме бити прила-гођене условима рада у Србији и

отвориће могућност стратешког партнерства са државом - рекао је Томислав Шубарановић, др-жавни секретар Министарства енергетике, развоја и животне средине.

Учесници треће међуна-родне конференције Покретачка снага привредног развоја били су и амбасадори Канаде и Фин-ске, који су говорили о утицају рударства на развој локалних заједница, као и представници рударских компанија „Авала ресорсис“, „Рио тинто“, „Фри-порт-мекморан експлорејшн“, „Мундоро капитал“, „Колубара“ и других фирми из тог сектора.

Елда Драгаш

Трећа међународна конференција о минералним ресурсима у Србији

Нова политика у рударству

Треба искористити повољ-не времеснке услове и обави-ти сетву пшенице, уколико то још није урађено, препоручују пољопривредни стручњаци и подсећају да уколико се време сетве помера, треба повећати ко-личину семена за пет до 10 по-сто по хектару. Драган Ђорђе-вић, инжењер заштите биља Пољопривредног добра Зајечар каже да је сада право време да произвођачи, који планирају

сетву окопавина, пре свега куку-руза али и сунцо-крета, ураде при-прему земљишта за пролећне усеве.

Иначе јесења сетва је обавље-на у изузетно повољним ус-ловима што би могло да има за

последицу и добар род, процене су пољопривредних стручња-ка. Веома је важно да семе на парцелама квалитетно клија и ниче.

- Добро припемљена пшени-ца и усеви сјесени обезбеђују да се с пролећа, када крену генера-тивне фазе, принос добро обез-беди и буде спреман да издржи цео ток вегетације - каже Дра-ган Ђорђевић.

Д. Марушић

Послодавци и синдикати у Србији сагласни су да би Закон о раду требало да подстакне за-пошљавање и да буде по мери здраве економије и достојанства радника. Ипак, у нацрту зако-на о раду има и таквих новина које, како сматра Конференција слободних синдиката обесмиш-љавају социјалну правду и угро-жавају положај запослених.

Неки облици флексибилног рада, које доноси нацрт новог

Закона о раду су прихватљиви, али о продужавању рада на не-одређено време са једне на три године, као и о укидању отпрем-нина за читав стаж, послодавци и синдикати имају потпуно раз-личита мишљења. Нови Закон о раду, као и закони о приватиза-цији, стечају, планирању и раду, требало би да се усвоје до краја године, али пре тога ће ући у јавну расправу и биће предста-вљени Влади Србије. Е. Д.

БОР» Аеродром Бор, као један од шест малих аеродрома у Србији, ушао је у процедуру добијања дозволе за слетање авиона, која подразумева по-стојање АФИС одељења и које је Директорату за цивилно вазду-хопловство прописала Европска комисија за безбедност ваздуш-ног саобраћаја. Служба за оба-вештавање и пружање инфор-мације ваздухопловима у зони аеродрома (АФИС), умногоме ће олакшати рад и комуникацију са ваздухопловима и пилотима, чак и у пограничној зони.

- Надлежна Министарства су у обавези да пропишу Уред-бу којом ће бити описан посту-пак бржег отварања пограничне зоне. Аеродромима је дат зада-так да израде анализу реалних потреба за пограничном зоном. Израда те анализе је у току - каже Емил Стојановић, руко-водилац Аеродрома „Бор“, ЈП „Борски туристички центар“.

Иницијативу за добијање дозволе за међународне летове

покренули су мањи аеродроми у Србији, међу којима, осим Аеродрома „Бор“, „Поникве“ у Ужицу, „Ечка“ у Зрењанину, „Че-неј“ у Новом Саду и Аеродроми у Вршцу и Суботици. Борски ае-родром испуњава све техничке и кадровске услове, израда ана-лизе реалних потреба је у току, а у плану је и израда студије из-водљивости за проширење пис-те. Очекује се да ће писта за сле-тање малих и спортских авиона, капацитета до 20 седишта, бити отворена већ почетком године.

Аеродром Бор изграђен је 1986. године. На површини од 50 хектара смештене су управ-на зграда са хангаром и писта пресвучена „сувим асфалтом“ дужине 1.080 и ширине 30 мета-ра. Увођењем ваздушног комер-цијалног саобраћаја, односно добијањем дозволе за међуна-родне летове борски Аеродром отворио би врата развоју прив-реде и туризма не само у Општи-ни Бор, већ и у читавом региону.

Марија Димитријевић

Аеродром у Бору чека међународну дозволу

Критике нацрта новог Закона о раду

Биће формирано одељење Службе за обавештавање и пружање информација ваздухопловима

Време одговара сетви

стр.4


ДРУШТВО број 21петак, 8. новембар 2013.

БОР» Након прошлого-дишњих 190 малишана на листи чекања за вртић у Бору, ове годи-не место у обданишту чека више од педесеторо деце. Општина Бор, као оснивач Предшколске установе „Бамби“, због малиша-на на листи чекања, усвојила је одлуку о повећању броја деце у васпитним групама за 20 одсто. Општинска одлука примење-на је у борским вртићима, али проблем још није у потпуности решен.

- И поред тога што смо при-менили општинску одлуку на листи чекања имамо 55 мали-шана. И пре ове одлуке смо у васпитним групама имали децу преко норматива, њих 80 више. Сада смо уписали максималан број деце, а то је 20 процената више. Препунили смо васпитне групе, а мислим да је рад у окви-ру норми бољи и квалитетнији.

Много је деце на малом просто-ру, а ипак је квалитетнији рад у мањим групама. Све чешће има-мо и потребу за индивидуалним радом са одређеном децом, па ћемо морати да прилагодимо број деце у групама – истакла је Љиљана Радичевић, директор Предшколске установе „Бамби“ Бор.

Прекобројне групе ипак су проблем и за децу и за васпи-таче. Рад је прилично отежан, а ове године више је и малиша-на којима је потребна посебна пажња. Прошле године петоро деце било је у процесу инклу-зије, а сада овакве потребе има тринаесторо деце. Иако је лис-та чекања за вртић смањена, проблем није решен, па се као трајно решење намеће изградња новог објекта за најмлађе.

Марија Ћосић

БОР» На основу незваничне информације да су представни-ци власти и Општинске управе у Бору наложили неким директори-ма јавних установа и предузећа да кроз нову систематизацију прог-ласе вишком одређен број рад-ника, чланови Већа Савеза само-сталних синдиката у Бору, на челу са Драгишом Трујкићем, одржали су састанак са кога су упутили допис председнику Општине Бор Саши Вукадиновићу у коме се потенцира на дијалогу и констру-ктивним разговорима.

- Пошто смо дошли до ин-формације да локални поли-тичари, у сарадњи са неким директорима јавних установа, као и надлежни у Општинској управи, на мало тајновит начин планирају да ураде нове систе-матизације радних места и прог-ласе одређене вишкове радника, сазвали смо овај састанак како бисмо се организовали, јер је не-могуће да се тако нешто ради без учешћа синдиката. Уколико неко жели да одреди да има техно-лошког вишка у одређеној уста-нови или предузећу, треба прво да разговара са синдикатом, да се утврди да ли се поштује Закон о раду, да ли се поштује колектив-ни уговор, и наравно одреде неки критеријуми. Претпостављам да ће они који покушавају то да ураде да целу причу оправдају

на основу Закона о одређивању максималног броја запослених у локалним администрацијама, али ја све њих подсећам да су рокови за реализацију тако нече-га прошли и да је првобитни рок био 2009. године, па потом крај 2010. године, и од тада до данас нико ништа није рекао о том за-кону, и сада се одједном јавља иницијатива да се то спроведе у дело. Са овог састанка поручује-мо представницима власти, по-литичарима и надлежнима у Општинској управи да, уколико избегну разговор са нама о овој теми, реакција синдиката ће бити жестока - рекао је Драги-ша Трујкић, председник Већа Савеза самосталних синдиката у Бору.

У допису који је упућен председнику Општине Бор Саши Вукадиновићу, представ-ницима власти и надлежнима у Општинској управи, инсистира се на разговорима који ће усло-вити поштовање закона и који ће помоћи запосленима да задрже своја радна места, а оним радни-цима који желе да напусте радно место, да оду уз адекватну от-премнину. У супротном, како се чуло на састанку синдикалних челника, биће искоришћени сви видови синдикалне бробе како би се заштитила права радника.

Дарко Стојадиновић

БОР» Осим Београда и Новог Сада, који имају посеб-не установе за бескућнике, у другим градовима у Србији се налазе прихватне станице за социјално угрожене особе које немају смештај. У Бору је од 2010. до 2011. године при Центру за социјални рад, ради-ла прелазна кућа са прихват-ном станицом и то захваљујући донацијама које је обезбеђива-ло министарство за државну управу и локалну самоуправу Републике Србије. Данас је од прихватне станице остала само зграда, јер нема више донација, а локална самоуправа није ус-пела да одржи овај пројекат и

поред тога што за то постоји реална потреба.

- У некадашњој прихватној станици, која располаже са две мање собе и дневним боравком, тренутно су смештене две поро-дице чији су станови изгорели, а у плану је да се од наредне го-дине поново отвори прелазна кућа за привремени смештај особа без средстава за живот, смештај психијатријских слу-чајева, лечених наркомана, нез-бринутих особа као и лица која су се вратила са одслужења за-творске казне - каже Мирјана Митровић, директор Центра за социјални рад у Бору.

Старе и социјално угрожене

особе са подручја борске општи-не, Центар за социјални рад у Бору смешта у Геронтолошки центар у Књажевцу, а млађим особама се пружа материјални додатак, једнократна материјал-на помоћ и оброк у народној кухињи.

- Центар за социјални рад и закон о социјалној заштити

није предвидео обезбеђење или решавање стамбеног питања угроженим особама, већ им се најчешће нуди привремени смештај у некој од најближих прихватних станица у Србији - каже Мирјана Митровић, директор Центра за социјални рад у Бору.

Златја Марковић

Деци тесно у вртићимаИз рада Предшколске установе „Бамби“ Вишкови у јавном сектору?

Веће Савеза самосталних синдиката у Бору позвало представнике локалне самоуправе на дијалог пре проглашења вишка запослених

Бескућници без помоћи

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 21 петак, 8. новембар 2013.

БОР» У борску „Јаму“ сти-гао је нови утоваривач, први од три који су набављени за под-земну експлоатацију. За нове утовариваче, које производи компанија „Атлас Копко“, РТБ Бор је издвојио приближно ми-лион долара. Утоваривач има запремину кашике шест кубних метара, остала два су мања, за-премине од три и по кубика, и радиће у такозваном инвести-ционом делу.

- Доласком ових утоваривача стабилизоваћемо производњу и одвоз руде. Претходна два месеца то није био случај јер су се маши-не често квариле. Успели смо да, захваљујући ремонту појединих возила, одржимо производњу, а са доласком нове механизације сигурни смо у стабилност. У на-редном периоду планирамо 400 тона бакра у руди месечно, до краја ове и за наредну годину. Истовремено отварамо рудно тело Борска река и повезујемо најдубље хоризонте - каже Вла-димир Стефановић управник погона „Јама“ РТБ-а Бор.

Радници борске „Јаме“ по-већали су за последњих годи-ну дана количину ископина за 80 одсто. Циљ је даље по-већање производње а да би се то остварило неопходна је нова механизација.

- Свесни смо да морамо да обновимо механизацију. Мисли-мо да силаском на најдубљи хо-ризонт борске „Јаме“, односно 19 хоризонт, решавамо произ-водњу за наредних десет година. „Јама“ од 2008. године покуша-ва да буде најпрофитабилнији погон који ради у саставу РТБ-а Бор. То смо до сада и доказа-ли. Рудари оправдавају новац који се уложи и покушавају да га барем три пута врате РТБ-у Бор и држави - каже Љубиша Миљковић, главни пословођа погона „Јама“.

Спајањем 17 и 19 хоризонта Јаме, долази се до рудног тела Борска река, где у првом ле-жишту има осам милиона тона руде са просечним садржајем 0,7 одсто бакра.

Дејан Ђорђевић

Милион долара за јамску механизацију

МАЈДАНПЕК» Дневни учинак на Површинском копу Рудника бакра Мајданпек ус-таљен је на 20 хиљада тона руде, прераде на 15 хиљада тона, а производња на око 35 тона бакра у концентрату. То је највећа про-изводња у последњих 10-так

година, а одговорни очекују да ће и убудуће она ићи узлазном линијом. Намера је да се новим интервенцијама на производној линији у Флотацији, дневна про-изводња бакра подигне на пла-нираних 40 тона.

С.В.

Рекордна производња у РБМ-у

У “Јаму” стигао први од три утоваривача фирме “Atlas Copco” , запремине кашике од шест кубних метараНабавком машина стабилизоваће се производња и одвоз руде

БОР» У циљу сигурнијег, једноставнијег, јефтинијег и бр-жег транспорта, РТБ Бор је на-бавио два нова камиона „Волво“ носивости 30 тона и запремине 18 и по кубних метара, чија је укупна вредност 210 хиљада евра. Ови камиони предвиђени су за тешке услове рада и плани-ра се да раде у просеку 20 сати дневно.

Погон „Транспорт“ Топио-нице и рафинације бакра Бор задужен је за превожење шља-ке и концентрата у РТБ-у Бор, од флотација до Топионице. До

сада је у возном парку било осам тешких камиона, а последњих 15 година није било улагања у опрему.

- Камиони са којима смо до сада радили су стари и захте-вали су сталне оправке, ремонт и улагања. Нова опрема није набављена деценију и по, а до-ласком ових камиона рад ће бити сигурнији и без ангажо-вања трећих лица остварићемо задатке. „Транспорт“ годишње превезе више од 125 милиона тона шљаке и 125 хиљада тона

концентрата, а са повећањем производње та количина ће бити још већа. Зато је значајно да имамо нова возила и планирамо да наредне године набавимо још четири оваква камиона, са мо-тором „Еуро 5“ и „Powertronic“ мењачем, најсавременијег у својој категорији. Очекујемо да се улагање врло брзо врати од уштеда - каже Раде Проловић, управник погона „Транспорт“ РТБ-а Бор.

С обзиром на то да ће ови камиони учествовати у јавном саобраћају и превозити кон-

центрат од флотације у Вели-ком Кривељу до топионице у Бору, сигурност је знатно већа. Сви параметри вожње, брзина и потрошња горива, пратиће се преко рачунара, а очекује се да ће се само на бази уштеде у ре-зевним деловима и гориву ова инвестиција брзо исплатити. Уз то више неће бити потребно ангажовати трећа лица за транс-порт што је додатна уштеда, кажу у Рударско топионичарс-ком басену Бор.


Нови камиони у „Транспорту“ ТИР-а

Возила за тешке услове рада

БОР» У Рударско топио-ничарском басену Бор за девет месеци произведено је 27.895 тона катодног бакра, 15 одсто, односно 3.600 тона више него прошле године за исти период. Истовремено, производња пле-менитих метала, злата и сре-бра, већа је од планиране за 10 одсто.

У погонима Топионице и рафинације до краја септембра је прерађено 177 хиљада тона сувог концентрата и искључиво

из домаћих сировина произве-дене 33.252 тоне анода, односно 27.895 тона катода, 6.460 тона дипформинг жице, 963 тоне бакар-сулфата и 66 и по хиљада тона сумпорне киселине.

У Ливници су линија бакра, месинга, бронзе и ливница фа-зонских одливака укупно дале 1.108 тона производа, што је два пута више од плана, а чак три пута више него у истом пе-риоду прошле године.

Д. Ђ.

Више злата и сребра у РТБ-у

стр.6


У ФОКУСУ број 21петак, 8. новембар 2013.

Дуга новинарска традиција - путоказ који нас обавезујеновинарска имена и израсла информативна кућа „Штампа, радио и филм“, која и данас не-гује дугогодишње новинарско наслеђе и традицију. Лист је,

1965. године, променио назив у „Колектив“, а остао је у саставу нашег предузећа све до 2003. године, када се вратио у окриље Басена Бор.

Упоредо са развојем рударс-ког града истицала се и потреба снажења система информисања. Тако је, уз лист „Колектив“, фор-

мирана богата издавачка делатност и филмска група (касније „Бакар филм“), покренути су стручни часопис „Бакар“ и група за историјска ис-траживања, која је об-рађивала и периодично објављивала архивску грађу и важна историјска документа.

Године 1969. ог-ласио се у етру Радио Бор, најстарија радио станица у Тимочкој крајини и једна од пр-вих локалних радио станица у Србији, чији су оснивачи били, по-ред Басена Бор и Ре-гионалне привредне коморе у Зајечару и свих осам општина тадашње Међуопштинске регионалне заједнице Зајечар.

Све ове делатности биле су најпре обједињене у оквиру Радне јединице „Информације,

У архиви Бакар филма остали су записи о последњем поласку некада популарног воза “ћире”, изградњи Хидроелектране „Ђердап“, РТБ – а Бор, Рудника бакра Мајданпек, пруге Бор – Мајданпек, али и о фудбалским утакмицама и многим другим догађајима од исто-ријског значаја. Документарни филмови, филмски журнали и друга филмска документација сада су дигитализовани, а емитују се на про-граму Телевизије Бор у оквиру серијала „Филм на видело“.

Непрекидна новинарска нит у Бору почела је, сада већ далеке, 1947. године. Тада је, 1. новембра, штампан први број листа „Борски колектив“,

најстаријег фабричког гласила у Србији. Покренут је као гла-сило Синдикалне подружни-це Савеза рудара и Предузећа „Рудници бакра и топионице Бор“.

Из те прве редакције никла су готово сва каснија гласила у Бору, стасала многа позната

Обележен Дан Јавног предузећа “Штампа, радио и филм” и 66 година новинарства у Бору

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (14)Један од највећих домета

који је досегло дописништво у Бору, крајем осамдесетих годи-на, свакако је и извештавање из Румуније, за време пада Чауше-скуовог режима, крајем децем-бра 1989. године. Велике свет-ске агенције и телевизије, као што су Би-би-си, Си-ен-ен и друге, нису у време Чаушескуа имале своје екипе у Румунији, тако да су снимци и репортаже које је послала екипа нашег до-писништва, по објављивању на Телевизији Београд, послате у евровизијску размену и преузе-ле их и емитовале многе теле-визије и агенције у свету.

Екипа коју су чинили сни-матељ Горан Вранов, асистент камере Миодраг Кокелић и пи-сац ових редова, сутрадан по објављивању вести о хапшењу дотадашњег председника Руму-није Николаја Чаушескуа, међу првима је, на чуђење наших ца-риника и њихово упозорење да не идемо тамо јер је неизвесно и опасно због немира и пуцња-ве, прешла границу преко бра-не на Хидроектрани „Ђердап“.

На румунској страни дочекали су нас војници са упереним ауто-матима, али када су видели јасно истакнуте ознаке на аутомобилу да смо дописништво Телевизије Београд, спустили су оружје и њихов старешина пришао нам је и руковао се са нама уз речи до-бродошлице на чистом српском

језику: „Добродошли у слобод-ну Румунију“. Рекао нам је да је безбедно и да слободно можемо ићи и снимамо куд год желимо.

Ипак, није било баш тако. Већ на путу ка Турн Северину и у самом граду чекале су нас многе барикаде направљене од паркираних и изукрштаних теш-ких возила, војска и групе људи с

транспарентима и поцепаним до-тадашњим румунским заставама, који су нас пропуштали и маха-ли нам, чим би видели да смо из Југославије. „Румунија либерта-те, Југославија“, скандирали су и френетично аплаудирали док смо пролазили крај њих.

Дочекали су нас и тенкови, који су, спуште-них цеви, пролазили крај нас. У Турн Северину наишли мо на окупљену масу људи, која је, када нас је приметила, кре-нула ка нама. Били смо збуњени и питали се шта да радимо, не знајући које су им намере. Укључили смо камеру и микрофон.

Били су пријатељски располо-жени, чак и превише. Стисли су нас са свију страна, мене су рукама подигли увис, док се из свих грла проламало: „Румунија либертате, Румунија либертате“. Једва сам објаснио да морају да нам направе простора да бисмо могли да их снимамо. Отимали су се да нам дају изјаве, снима-

ли смо иако нисмо знали о чему причају. Једна жена подигла је девојчицу од три, четири годи-не на оближња борна кола на којима су стајали војници и ци-вили. Девојчица им је понудила бонбоне. Попели смо се и ми и снимали.

Били су то ексклузивни, први снимци које је Телевизија Београд тада објавила из Руму-није, прекинувши ванредне ве-сти. Због актуелности и брзине послали смо сирови материјал, а снимљене разговоре симулта-ни преводилац је директно пре-водио током емитовања.

Ти снимци, девојчице на борним колима су послати у свет, а наша екипа је још два пута прелазила границу и из-вештавала о догађајима у Ру-мунији. Једна од наших репо-ратажа тих дана емитована је и на новој, румунској телевизији, на њихов захтев да је прузму од Телевизије Београд.

(наставак у следећем броју)

СЛИКА КОЈА ЈЕ ОБИШЛА СВЕТ:ДЕВОЈЧИЦА НА РУМУНСКОМ ТЕНКУ

Дуга новинарска традиција - путоказ који нас обавезује Обележен Дан Јавног предузећа “Штампа, радио и филм” и 66 година новинарства у Бору

стр.7


У ФОКУСУброј 21 петак, 8. новембар 2013.

штампа и радио“, Заједничких служби РТБ-а Бор. Из ње је, почетком октобра 1972. године, у време спровођења уставних амандамана и трансформације Басена Бор, формирана Органи-зација удруженог рада „Штам-па, радио и филм“. Од тада наша информативна кућа, после више трансформација, постоји под тим именом.

Децембра 1989. године, од-луком Скупштине Општине Бор, ШРИФ је добио статус јавног предузећа и задржао га све до наших дана.

У саставу Јавног преду-зећа „Штампа, радио и филм“ сада су само електронски ме-дији: Радио Бор и Телевизија Бор. Године 2010. покренут је и сајт, као део специфичног и модерног медија, интерне-та, који доживљава до сада невиђену експанзију у исто-рији светских комуникација и информисања.

Почетком ове године, свет дана угледао је и билтен „Око

Поводом 1. новембра, Дана ЈП „Штампа, радио и филм“, на иницијативу менаџмента, уручене су, у Клубу Телевизије Бор, награде пензионерима и запосленима за залагање и до-

принос раду, као и јубиларне награде за 10, 20 и 30 година стажа.

Награђени пензионери су: новинар Јован Митро-вић, уредник програма Исмет Хотњанин, уредници Драган Марјановић и Милутин Антић и музички уредник Живојин Станић. За залагање и изузетан допринос раду уручене су зах-валнице и поклони запосленима у свим секторима.

- Ми смо пре две године, у сарадњи са Управним одбором, увели праксу да се, на овај на-чин, захвалимо људима који су допринели да ова фирма буде то што јесте. Ове године смо то по-дигли на виши ниво и надам се да ћемо у наредном периоду, овакве ствари чинити чешће. Некад се награђујемо, некад кажњавамо, све је то део овог посла, али важно је то да ова фирма мора сваким даном, сваке године, да иде само на-пред – истакао је Вла-дан Нововић, директор ЈП „Штампа, радио и филм“.

Напредак преду-зећа, изузетно залагање менаџмента и свих за-послених истакао је и председ-ник Управног одбора Звонко Марковић.

- Поносан сам на све вас, пре свега на ове младе људе,

као и на људе који су обележи-ли рад и постојање ШРИФ-а, јер ништа не почиње од нас и са нама се неће завршити. Верујте да је пред свима нама тешка борба током које морамо да покушамо да спречимо на-силну приватизацију – рекао је Марковић.

Директор предузећа, Владан Нововић, прилику је искористио да се захвали запосленима, како онима који сада раде и напреду-ју, тако и онима који су некада градили предузеће „Штампа, ра-дио и филм“.

- Нема веће радости и среће било ког ко после 40 година оде у пензију и осети потребу да се захвали јер осећа да га колеге и професија нису заборавили. Зах-ваљујем се у име свих оних који су сада отишли у пензију на ономе што сте нам пружили – захвалио се Јован Митровић, новинар у пензији.

Уз менаџмент и уреднички тим, иза успеха предузећа стоје и сви запослени, па је ового-дишња прослава била прилика да се заслужни и награде. За рад и залагање награђени су новина-ри Златја Марковић и Љиља-на Ђорђевић, Драган Василић, сниматељ, Илија Жикић, ре-ализатор и Невлида Левкић, књиговођа.

- Заиста је велика част ра-дити овај посао, као и велико задовољство. Мора да се зна да је ово тимски, колективни

рад. Нисам ра-дила само ја, иза тога стоји и сниматељ, па за-тим и монтажа. Верујем да је ово хуман посао, пре свега, и да ће ова професија оп-

стати без обзира на тренутне турбуленције – рекла је Златја Марковић, новинар.

Марија Ћосић

истока“, чијим покре-тањем се ШРИФ вра-тио традицији издавања штампаних гласила.

Антенским и ка-бловским сигналом Те-левизија Бор покрива подручје 12 општина. Програм могу да прате и гледаоци у Сједиње-ним Америчким Држа-вама, Канади, Аустра-лији, Скандинавији, Аустрији, Немачкој и Швајцарској. О акту-елним догађајима из-вештавамо кроз инфор-мативне садржаје попут „Дневника“ и регионал-не хронике „Око исто-ка“, али и кроз друге, углавном ауторске еми-

сије из продукције Телевизије Бор, забавног, информативног и едукативног карактера.

Од укупног трогодишњег улагања купљена је емисиона опрема, камере, рачунари и ра-чунарска опрема, опремљене су две новинарске редакције, радијски и ТВ студио и уређе-не остале просторије у пре-дузећу. Успешно пословање предузећа отвара могућност финансијског учешћа ШРИФ – а у многим хуманитарним акцијама.

На медијском простору Ср-бије, међу првим смо телеви-зијама које емитују дневне и недељне телевизијске емисије на језицима влашке националне мањине, али и титловане еми-сије на новоусвојеном писму у складу са одлукама и смер-ницама Влашког националног Савета.

Чедомир ВасићМарија Димитријевић

Награђени пензионери и најзаслужнији запослени

Истичући да је информисање веома значајна област у савреме-ном друштву, са жељом да успеш-но и благовремено наставимо да информишемо грађане Општине Бор, честитке су менаџменту и за-посленима поводом 1. новембра, Дана Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“, упутили Саша Ву-кадиновић, председник Општине Бор, Небојша Виденовић, заменик председника Општине, и Добрица Ђурић, председник Скупштине општине Бор.

Под окриљем ШРИФ-а, од фебруара 1973. године, почеле су да излазе „Борске новости“, лист као општинско гласи-ло, намењен информисању грађана рударског града. Лист је имао посебну редакцију и излазио све до средине деве-десетих година прошлог века.

Од јануара 1984. извешта-вање, у оквиру ШРИФ-а, по-чело је да ради стално ТВ дописништво за потребе информативних емисија та-дашње Телевизије Београд.

Са много ентузијазма, уз мало напора, 10. маја 1993. године емитовање програма почела је и Телевизија Бор, у то време - прва локална телеви-зија у Тимочкој крајини.

стр.8


СПЕКТАР број 21петак, 8. новембар 2013.

PRODU*ERJA ÎN RTB BOR

» În nouă lunji în RTB Bor sa produs ku 15 đe procjenturi măj multă aramă katodă šî ku 10 procjenturi măj mult aur šî ar&int în poređitu ku periodu ăsta anu trjekut. Majdanjeri Boruluj šî Majdanpekuluj în nouă lunji a săpat 12 đe milioanje šî 350 đe mij tone đe rudă, +e în poređitu ku anu trjekut je măj mult ku vro 20 đe procjenturi. Ku profăkutu rudi în flotacije đin ja sa kăpătat măjdo 27 đe mij tone đe aramă în koncentrat. Ku totu sa săpat šî +eva pistă 25 đe milioanje tone đe săpături.Sa produs măjdo 28 đe mij tone đe arama katodă, ku vro tri mij 600 đe tone măj mult đe kît anu trjekut, măjdo šasă mij 500 đe tone đe žîca dipforming, 963 đe tone đe sulfatu arami šî vro 67 đe mij tone đe sumporna kiselina.

ÎNKĂRKATORI NUOJ

» Mehanizacija în săpatu supt pomînt în RTB Bor đin mižloku la novembar o să fije măj marje ku tri înkărkatori nuoj. Al đe întîj a ažuns đin kompanija „Atlas kopko“, arje kubatura ljinguri đe šasă kubikuri šî je dobarît în Jamă. Alcî doj înkărkatori ku kubatura đe 3,5 đe kubikuri o să lukre în parća

đe investiciji, dar o să trăbujaskă să împrjeunje horizontu al đe 17 šî al đe 19 în Jama Boruluj.Ku asta binjišor să ažun&e pînă la luoku ku rudă „Rîu Boruluj“ unđe în a đe întîja parće jastă uopt milioanje tone đe rudă ku đemižlok 0,7 procjenturi đe aramă în ja, sa spus în RTB Bor. Đe înkărkatori nuoj RTB Bor a dat măjdo un milion đe dolari.

FRONTU SINDIKAL SÎRBIJI

» Pintru predlogurlji Zakonuluj đe lukru šî Zakonuluj đe štrajk, în Beograd je făkut Frontu sindikal Sîrbiji alu karje cilju je să nu să prihvătuje zakonurlji ašća. În Frontu sindikal Sîrbiji sînt +in+i centralje đe sindikat – Asocijacija sidnikacîluor slobođe, Sindikatu împrjeunat Sîrbiji „Sloga“, Sindikatu industrijal Sîrbiji, Împrjeunarja sindikacîluor a penzioneriluor Sîrbiji šî Konfederacija sindikacîluor slobođe.Reprezentancî organizacijiluor ašća đe sindikat a kritikujit predlogurlji zakonuriluor, karje sînt kontra đirjepturlji lukrătoriluor šî a spus kă Frontu o să să labđe ku tot +e puaće zakonurlji ašća să nu să prihvătuje.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

БОР» У оквиру пројекта „Једнаке шансе за боље могућ-ности - јачање Рома у борби про-

тив дискриминације“, које фи-нансира Краљевина Холандија, у Бору је одржана трибина на којој су учествовали представ-ници стручне службе Поверени-ка за заштиту равноправности Републике Србије и припадници ромске националне мањине у Бору.

Према подацима прикупље-ним за четири године, најчешћи облици дискриминације су пре-ма припадницима сексуалних мањина, особама са инвалиди-тетом, оболелима од ХИВ-а, а међу националним мањинама најчешће су дискриминисани Роми.

- Циљ пројекта је да се обиђу ромска насеља и становници и да им се институција Поверени-ка учини приступачнијом и да би Роме охрабрили да подносе притужбе, како би се заштитили од дискриминације. Поверени-ку за заштиту равноправности се могу обратити подношењем притужбе, која се шаље на ад-ресу: ул. Београдска 70 у Бео-граду, као и преко сајта www.ravnopravnost.gov.rs, где се могу наћи и друге информације о раду повереника - каже Милица Павићевић, правник у канце-ларији Повереника за заштиту равноправности.

- Драго ми је да, од пре три године, од посте Заштитника грађана, има све више панел дискусија које се баве темом равноправности. Наши суграђа-ни се све више отварају и своје проблеме износе било у Центру за социјални рад, у канцеларији у Општини Бор или директно Заштитнику грађана у борској

библиотеци. Ово је нешто ново и још једна могућност да искаже-мо незадовољство и остваримо

своја права - наг-лашава Мирјана Жикић, коорди-натор за питања мањина у Бору.

Институција Повереника за заштиту равноп-равности, само-сталног и неза-висног органа, успостављена је 2009. године, на-

кон доношења Закона о забрани дискриминације. Повереник је овлашћен да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљење и препоруке о правима подносиоца притужбе и могућностима за евентуално покретање судског поступка и то не само када су институције у питању већ и остала правна лица и појединци.


Трибина о заштити равноправности Рома

БОР» Позоришна предста-ва „Свекрвини језици“ је новији комад Ромског театра из Нових Карловаца и представа која се успешно игра више од годину дана по целој републици, али и Европи. Комедија инспириса-на локалном причом говори о универзалном проблему генера-цијског неразумевања и стога је блиска свима, ма где да се игра и на којем језику се говори.

- Предста-ва се игра и на српском и на ромском, разумљива је свима. Наш те-атар иначе је м ул т и н а ц и о -налан, осим Рома има Срба, Словака, Мађа-ра и других- каже Жељко Ј о в а н о в и ћ , режисер.

Позориште „Suno e Romengo“ из Нових Карлова-ца има близу двадесет чланова, који се подједнако труде да ром-ску културу приближе свима.

- Ове године наше позо-риште, које постоји више од 15 година постало је Ромски национални театар, једини у Србији а међу пет је европских. Иначе, публика по целој Евро-пи нас изузетно лепо прихвата

и информисана је о нашим ак-тивностима. Ми смо освајали и многобројна признања на фес-тивалима, имамо близу дваде-сет награда. Наш рад пропра-тиле су светске медијске куће попут Би-Би-Си-ја, а у више од тридесет земаља света, чак и на Балију били смо на насловним страницама најчитанијих нови-на - поносно истиче Зоран Јо-вановић, директор Позоришта „Suno e Romengo“.

Театар „Suno e Romengo“ и истоимени фонд из Нових Карловаца осим позоришних представа, реализује и низ пра-тећих пројеката који се односе на борбу против насиља, алко-хола и дроге, едукацију младих и њихових родитеља, подстицај на школовање и образовање, на-дајући се да ће се на тај начин и остварити ромски сан, што Суно е Роменго и значи.

Елда Драгаш

Позориште „Suno e Romengo“ из Нових Карловаца у Бору

Одиграна представа „Свекрвини језици“

стр.9


КУЛТУРАброј 21 петак, 8. новембар 2013.

19:25

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

ЗАЈЕЧАР» Двадесет други Дани „Зорана Радмиловића“ за-вршени су уручењем награда. За најбољег глумца на позоришним Данима „Зорана Радмиловића“ у Зајечару проглашен је Ирфан Менсур за тумачење улоге Егона Штајнера у комаду „Скупљач“ Драгослава Михаиловића.

- Ирфан Менсур је у пред-стави „Скупљач‘“ остварио нес-вакидашњи, узбудљив и потре-сан лик, користећи најтананија глумачка средства, убедљиво правдајући и погрешне потезе у свом несрећном животу - об-разложио је жири своју одлуку у чијем су саставу били Ђурђија Цветић, Милован Здравковић и Вања Чолић.

Ирфан Менсур није крио уз-буђење због престижне награде.

- Зајечарци, ви се играте мојим срцем. Пре неколико ме-сеци су ме одвели из Зајечара да ми поправе срце, а вечерас оно тако разиграно куца. Нисте ово требали да ми урадите. Ово је једна од најзначајнијих глумач-ких награда и ја се у овим годи-нама питам да ли сам је заслу-жио - рекао је Менсур.

Представу „Сакупљач“ из-вело је Позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ из Зајечара, родног града овог про-слављеног српског глумца.

Награда за најбољу предста-ву по оцени публике припала је Атељеу 212 за представу „Свети Георгије убива аждаху“ Душана Ковачевића. Награду је примио доајен српског глумишта Милан Цаци Михаиловић.

- Пошто сам најстарији у Атељеу 212, припала ми је част да дотрчим у ваш али и у мој град Зајечар, да вам се покло-ним, и да вам захвалим што сте своје златне гласове доделили представи Зорановог Атељеа 212 - рекао је Милан Цаци Михаиловић.

Ове године награда за жи-вотно дело припала је драмској уметници Мири Ступици (90).

На крају свечане доделе Миљан Гогић, управник Позо-ришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ уручио је статуе-ту „Зоран Радмиловић“ глумцу Слободану Стефановићу ово-годишњем добитнику Награде „Зоран Радмиловић“, за глу-мачку бравуру на Стеријином позорју.

Слободан Стефановић је ту награду добио за улогу Ману-лаћа у комаду „Зона Замфирова“ Позоришта на Теразијама.

Непосредно пре доделе на-града у оквиру пратећег програ-ма у фоајеу Позоришта Тимочке крајине “Зоран Радмиловић”, Ана Радмиловић, Зоранова кћер-ка представила је своју књигу “Кад је свет имао бркове”.

Након свечане доделе ан-самбл Позоришта на Теарзијама извео је комад „Чај од јасмина“ Весне Станковић.

Завршени “Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару

Престижна награда припала Ирфану МенсуруНаграда за најбољу представу припала је Атељеу 212 за представу “Свети Георгије убива аждаху” Душана Ковачевића

БОР» Народна библиотека у Бору објавиће до краја 2013. године књигу песама из заос-тавштине новинара и песника Рајка Чукића, под називом „До-дири и празнине“. Књигу је при-редио борски књижевник Милен Миливојевић, а предговор је на-писао познати српски психолог Жарко Требјешанин. Књига ће бити објављена у оквиру завичај-не библиотеке „Разбор“, основа-

не прошле године са намером да својим издањима унапреди књи-жевно, уметничко и научно ства-ралаштво. Уредник библиотеке „Разбор“, Горан Миленковић,

ове године определио се за Рајка Чукића, који је као дугогодишњи новинар „Колектива“ и „Поли-тике“, током живота објавио три књиге песама. Он се нада да ће књига бити занимљива јер је, како наглашава, Рајко Чукић био изузетан човек, добар новинар, али као песник није желео да се показује. Уколико се загребе по записима које су о њему остави-ли други књижевни ствараоци

видеће се да је реч о веома талентованом песнику, чија су дела изузет-но вредна.

П р в и о б ј а в љ е н и рукопис зави-чајне библио-теке „Разбор“, је књига „От-ворени пре-ломи“ Јелене

Радовановић из Бора. На конкурс је и тада пристигло више рукопи-са, па се очекује да ће и наредних година бити квалитетних издања.

Е. Драгаш

БОР»На седници Скупшти-не Удружења Словенаца „Драго Чех“ у Бору, анализиран је из-вештај о раду у прошлој години, а најављене су и бројне актив-ности у наредној. Скупштини је присуствовао и заменик амбаса-дора Словеније Милан Предан.

Удружење Словенаца „Дра-го Чех“ у Бору међу ретким је у Србији којем је један од прио-ритета успостављање привред-не сарадње Словеније и Бора. Уз његову помоћ у Бор је дошло неколико потенцијалних инвес-титора тако да се у наредном периоду очекују и конкретни резултати. До сада је та са-радња успостављена углавном са Басеном Бор, али Словенци су заинтересовани и за сарадњу и у другим областима.

- Има доста планова који су везани за друга подручја као

што су туризам и енергетика и ту Словенија има шта да пону-ди. Већ на пролеће очекујемо да формирамо пословни форум малих и средњих предузећа која су заинтересована за сарадњу са српским фирмама. Њих ћемо довести овде и њима препусти-ти да нађу заједнички интерес.

На седници скупштине Уд-ружења Словенаца у Бору, на којој је разматран, између ос-талог, и извештај о раду у про-шлој години, речено је да је на-стављена сарадња и у области културе и очувању културног идентитета.

На седници скупштине Уд-ружења најављене су бројне ак-тивности и у наредној години. Удружење Драго Чех има 300 чланова, од тога 230 је словенач-ког порекла.

Љ. Ђорђевић

Ново издање Народне библиотеке у Бору

Збирка песама Рајка ЧукићаКњига „Додири и празнине“ биће штампана у оквиру едиције „РазБор“ која има за циљ унапређење књижевног, уметничког и научног стваралаштва

Одржана скупштина Удружења Словенаца „Драго Чех”

стр.10


МОЗАИК број 21петак, 8. новембар 2013.

Поетски кутак

Гастрономске чаролије

Моји су преци сишли међу травеОтац у кошуљи од слезаМати у повезачи од смиља

С јесени понекад у сумрак ми се јавеКад телефон звони ван свих живих везаИ кад сатом круже сећања и збиља

Преко њих слутим караване мраваПреко ногоступа црвоточног прагаПреко огњишта под таванском гредом

Клизи ми кроз прсте песковита јаваЗбрајам под дланом похарана благаОкован ми корак под асвалтним небом

Светислав Стевановић

Окован корак

Сезона слава је почела и сви се дивимо разним славским ко-лачима. Прошло је време када су домаћице саме месиле славски колач, јер сада је једноставније отићи у најближу пекару и нару-чити да вам направе. Да ли је толико тешко направити славски колач? Верујте није. Зато, препоручујем домаћицама да се врате старим обичајима и саме направе славски колач. Овог пута дајем рецепт уз чију помоћ ћете и ви моћи да се хвалите својим предив-ним славским колачем.

Састојци:Тесто:1 свеж квасац, 2 кашике шећера, 500 мл млаке воде,

чаша уља, четврт маргарина, 1 кг брашна, кашика солиЗа шаре: 300 - 350 гр брашна, 2 дл водеПрипрема:За шаре замесите тврдо тесто од брашна и воде. Поделите

га: од једног дела развуците танку кору, одвадите девет кругова модлом или чашом и од њих направите разне шаре - цветове, класје, листове, крст, ружице... Други део теста за шаре сачувајте.

Замесите тесто за колач. Помешајте квасац са две кашике шећера, брашном и мало млаке воде. Након што квасац надође, налијте

остатак воде, уље, додајте брашно и замесите тесто. Растопите маргарин и помешајте га са четири кашике уља. Умачите длан у маргарин и наставите са натирањем теста уз додавање брашна све док не утрошите маргарин. Затим покријте тесто и оставите да поново надође.

Поделите тесто на два дела. Посуду обложите папиром за пе-чење. Од једног дела теста формирајте лопту и ставите у посуду у којој ће се пећи колач. Од другог дела направите дугу линију па је уплетите као плетеницу. Ставите око лопте. Оставите да надође.

За то време правите шаре од првог теста. Када колач надође, поређајте шаре. Умутите јаје и премажите колач. Уколико је слава посна, колач се не премазује. На колач ставите шаре које сте на-правили. Колач пеците на 200 степени око 45 минута.

Драге моје, не заборавите никако и ово: на централном делу колача и на четири стране у знаку крста одозго утискује се печат са словима ИС ХС НИ КА, што значи:

Исус Христос побеђује. Сам колач је симбол Христа који је хлеб живота.

Мирјана Васић

За сезону слава Славски колач

• Не могу се пожалити да су ми угрожена људска права. Ја не жи-вим као човек.• Народ није ћорав али је слеп.

Милен Миливојевић

• Они који су за наш предлог нека дигну руку, осталима заврните руке на леђа!• Односи су поремећени до те

мере, да је заједнички живот по-стао нужан!

Живојин Денчић

• Код нас туку оне који вуку, а ките лење и сите.• Нама је до раскршћа све јасно.

После губимо визију.

Пеко Лаличић

• Ипак имамо већи наталитет него морталитет! Рађају се стотине деце а умире само један народ!• Код нас зидови имају и очи и

уши! Тиме је заокружен наш ин-формативни систем.

Васил Толевски

Борски такмичар и један од најбољих бодибилдера Саша Станковић вратио се на такми-чарску сцену и за само месец дана освојио чак седам трофеја, од којих је свакако најзначајније Државно првенство у Београду где је понео титулу најбољег у тешкој и апсолутној категорији.

- Припреме су биле изузетно напорне, тренирао сам и по два пута дневно. Последња два ме-сеца могу рећи да није било дана када нисам тренирао толико. За такмичење у Београду стварно сам се припремио одлично, имао сам јаку конкуренцију. У мојој категорији су се такмичили све спремни момци, али уз неку дозу мог искуства, пожртвовања на бини, успео сам да победим и постанем поново апсолутни победник Србије у бодибилдин-гу - рекао је Саша Станковић, првак Србије у бодибилдингу

Осим у теретани Хотела „Језеро“ на Борском језеру Саша тренира и у теретани свог клуба

„Ес максимус“ који је такође оп-ремљен савременим справама за вежбање. Сашина парола је да је на такмичењима најбитније дати све од себе, а да би се то и ост-варило потребно је много рада, труда и одрицања.

Једно од најзначајнијих так-мичења по коме је град бакра по-знат у свету бодибилдинга јесте Меморијал Новице Пауљичића, где је Саша Станковић такође однео победу. С обзиром на вр-хунску форму, сличне резултате покушаће да оствари на пролеће, у наставку сезоне на домаћим и међународним такмичењима, попут Балканског шампионата.

Маријана Симић

Седам трофеја за месец дана

Саша Станковић, првак Србије у бодибилдингу

лоБОРизми

Саша Станковић, првак Србије у бодибилдингу

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 И дух и тело11.05 Кућица у цвећу11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Ауто спринт15.15 52 викенда16.00 Дневник16.30 Радим градим16.55 Свет на длану17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп,19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Спортска хроника20.30 Нокаут21.00 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Лек из природе11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Улови трофеј13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.55 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.00 На трагу природе17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу природе20.30 Меридијанима21.00 Ауто флеш21.35 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Улови трофеј14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Гуливер15.20 Везе16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Филм на виде(л)о20.30 Серијски филм21.30 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм7.00 Будилица

9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.10 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Меридијанима11.05 Кућица у цвећу12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Корак 2115.25 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Бити млад и (не)запослен20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на паметан начин11.00 Везе11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Славни парови13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 52 викенда16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Зелена патрола20.30 Серијски филм21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 21 петак, 8. новембар 2013.

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 04.11. до 10.11. - филм ,,Маторани 2“ у 19 и 21 сат» Од 11.11. до 17.11. - цртани филм ,,Замбезија” у 19 сати» Од 11.11. до 17.11. - филм ,,Вулверин“ у 21 сат» Од 18.11. до 20.11. - филм ,,Војна академија 2“ у 16:00, 18:15

и 20:30 сати» Од 21.11. до 27.11. - цртани филм ,,Грозан ја 2“ у 19 сати

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за орга-низоване посете (минимум 15 гледаоца) улазница је 100,00 динара.

За филм ,,Војна академија 2“ цена улазнице за термине 16:00 и 18:15 је 250,00 динара , а за термин 20:30 цена је 300,00 динара.

Биоскопски репертоар

Остали програмиУстанова ,,Центар за културу Општине Бор“

» 13. новембар 2013.– Концерт Паје Вучковића и ,,Spiritus movens”бенда - Музичкa школa у 19 сати - Цена улазнице 100,00 динара

» 14. новембар 2013. - Дечија представа ,,Весели воз“ - Музичкa школa у 19 сати - Драмски студио при Установи ,, Центар за културу општине Бор“ – Улаз слободан

» 15. новембар 2013. – Концерт Београдског мушког хора пово-дом градске славе - Музичкa школa у 20 сати - Улаз слободан

» 20.новембра 2013. - Дечија представа ,,Успавана лепотица“ - Музичкa школa у 19 сати – Цена улазнице 100,00 динара - Драмски студио при Установи ,, Центар за културу општине Бор“

Информације на телефоне: Центар за културу 030/424-546 ( од 8 до 14 сати)

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

13:25h

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 21петак, 8. новембар 2013.

Фудбалери Бора савладали су, на домаћем терену, екипу Радничког 4:1 у 12. колу Помо-равско тимочке зоне. Рудар је играо нерешено 1:1 са Драгоцве-том, бољевачки Ртањ поражен је у Прахову од Дунава 3:2, а Мај-данпек је играо нерешено 2:2 са параћинским Борцем.

На првом месту на табели је Борац из Бивоља са 26 бодова, бод мање има другопласирани Бор, Каблови су на трећем месту са 21 бодом, док је Дунав са 18 бодова на шестом месту на табе-ли. Бод мање има деветопласи-рани Ртањ, на 12 месту је Рудар са 14 бодова, док је Мајданпек са бодом мање на 14 месту на табели.

У 12 колу источне групе Српске лиге Хајдук Вељко је у Неготину победио Трговачки 2:1, Ђердап је поражен у Нишу од екипе Цар Константина 1:0, док је Копаоник био бољи од књажевачког Тимочанина 4:1.

Са 23 бода Хајдук Вељко је на трећем месту на табели, Ти-мочанин је на десетом месту са

16 бодова, док је Ђердап са бо-дом мање на 12 месту на табели.

У петом колу источне групе Прве регионалне лиге кошарка-ши Бора победили су, на свом паркету, Сокобању 97:92. Бора-ни су са три победе и два пораза на петом месту на табели.

Кошаркашице Бора декла-сирале су у Прокупљу екипу Топличанина 91:30, у другом колу јужне групе Друге лиге. Борска екипа остварила је обе победе и на првом је месту на табели.

У шестом колу источне гру-пе Прве лиге рукометашице Бора поражене су у гостима од Књажевца 21:20. Боранке су са четири победе и два пораза на другом месту на табели иза еки-пе Пирота.

Борске одбојкашице пора-жене су у трећем колу источне групе Друге лиге од екипе Ле 016 3:0 у сетовима. Боранке су забележиле две победе и пораз и на петом су месту на табели.


Фудбалере Бора дели бод од првог местаМинулог викенда борски клубови остварили су делимичан успех. - Победе су забележили кошаркаши и кошаркашице, док су рукометашице и одбојкашице претрпеле пораз

БОР» БОР» Такмичарску сезону у стрељаштву отворило је прво коло Купа у Новом Саду на којем је Бобана Величковић, стрелац Клуба „Бор 030“ освојила

бронзану медаљу. Бобана полако темпира форму за такмичења која следе, а то су интернационални купови у склопу припрема за предстојеће Европско првенство

у фебруару. Да подсетимо, Бо-бана Величковић понела је две титуле најбоље у Европи 2010. у Норвешкој и две године касније у Финској. Много је такмичења обухваћено календаром Стрељач-ког савеза Србије, ипак најзначај-нији изазови Бобану тек очекују.

- Сам врхунац ове сезоне је Светско првенство, наредне го-дине још увек се не зна тачно где ће бити одржано. То је уједно и прво такмичење где ће моћи да се испуни квота за Олимпија-ду 2016. године. Још увек смо у фази припрема, посећујемо сва та мања такмичења, а затим ћемо кренути са неким озбиљ-нијим припремама - изјавила је Бобана Величковић.

- Ми смо на почетку припре-ма, било је и једно контролно

такмичење, на којем је Бобана освојила бронзану медаљу и које нам је показало какав резултат за сада имамо. Сада следе интен-зивнији тренинзи, фокус је на ваздушном пиштољу, јер такми-чења у ваздушном оружју трају до пролећа . У наредном перио-ду очекује нас низ такмичења и надам се да ће Бобана бити пот-пуно спремна за надметања када се осваја квота за Олимпијаду да би још једном понела име нашег града на Олимпијским играма - рекао је Бобан Марковић, тре-нер СК „Бор 030“.

До краја године на програму су још друго и треће коло Купа Србије, Државно првенство, за-тим међународно такмичење у Загребу и међународно првен-ство Београда.


Бобана се припрема за нове шампионске изазовеСтрелца Клуба “Бор 030” очекују Европско и Светско првенство, наредне године, неколико домаћих и међународних такмичења и борба за олимпијску квоту

Пливачи Бора освојили су шест медаља на Отвореном пр-венству Јагодине, у Кончареву. Вук Бојковски био је другопла-сирани у тркама на 50 метара краул и делфин, а освојио је и бронзану медаљу леђним сти-лом на истој дистанци. Андрија Удић био је трећепласирани у тркама на 50 метара прсно и делфин, а Ена Киш освојила је бронзано одличје у трци на 200 метара мешовитим стилом.

Борски кикбоксер Синиша Владимировић освојио је сре-брну, а јуниор борског клуба Владимир Јанићијевић брон-зану медаљу на првенству цен-тралне Србије у дисциплини фул-контакт у Трстенику.

Сениорка Милица Игњато-вић и кадет Стефан Гађић из борског стрељачког клуба Ме-талац победници су појединач-ног такмичења Купа Србије серијском ваздушном пуш-ком, чије је финале одржано у Панчеву.

Бојан Обрадовић

Пливачи освојили шест медаља

oko istoka 21

Documents