oko istoka 06

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 6 - 12. април, 2013. год. www.rtvbor.rs

Прети најезда губара » стр. 2

Пригодним манифестацијама у Бору обележен Светски дан Рома » стр. 8

Сусрети села окупили мноштво извођача и публике » стр. 9Врхунски резултати на државном првенству у брзом ходању » стр. 12

Сарадња са ФинцимаАмбасадор Пека Орпана посетио РТБ Бор, а у Београду потписан споразум геолошких института Србије и Финске

» стр. 3

Како брже до послаМинистарство рада и НСЗ расписали девет јавних позива у оквиру мера активне политике запошљавања » стр. 6

Највише новца биће издвојено за реконструкцију зелене пијаце » стр. 6

Повећан буџет Општине Неготин

Пораст индустријске производње у Тимочкој крајини већи од републичког » стр. 5

Општина Бор све интересантнија за инвеститоре » стр. 5

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 6петак, 12. април 2013.

БОР» На подручју Борског ок-руга овога пролећа планирано је да се засеје око 32.000 хектара ораница. Сетва касни јер вре-менски услови не дозвољавају пољопривредницима да изађу на њиве. Кад се земља просу-ши, највећа површина у ового-дишњој сетви, око 19.000 хек-тара биће засејана кукурузом, а сунцокретом 6.000 хектара. Преостале оранице планиране су за поврће и крмно биље.

Овакви временски услови, кажу стручњаци, изузетно по-годују озимим усевима, који су на 25.000 хектара у одличном стању .

Е. Д.

Сетва касни

Социјално угрожени грађани Србије, од 1. априла, имају пра-во на умањење рачуна за струју и гас, пошто је почела примена уредбе о енергетски заштићеном купцу. Право на смањење рачу-на за струју имају домаћинства са једним чланом, која месечно примају до 12.900 динара, па све до вишечланих породица које примају до 30 и по хиљада дина-ра месечно.

Грађанима који стекну ста-тус енергетски заштићеног пот-рошача рачуни за струју биће умањени за вредност од 120 до 250 киловат-сати сваког месеца, зависно од броја чланова – каже Драган Милошевић, директор Електродистрибуције у Бору и наглашава да социјално угро-жени грађани треба да се, преко социјалних установа у локалним самоуправама пријаве за ту по-моћ. Уз доказе да су социјално угрожени, добиће статус енер-гетски заштићеног купца, који ће важити годину дана.

Према речима надлежних у Оштинској управи у Бору, по-чео је пријем захтева на основу којих ће грађани који испуња-вају прописане критеријуме моћи да остваре статус енергет-ски заштићеног купца. Захтеви могу да се поднесу у Услужном центру Општине Бор, сваког радног дана од 7 до 15 часова.

Ж. Ј.

Ко је енергетски заштићен?

КЛАДОВО» Након седнице Скупштине општине Кладово, до-шло је до промена у руководству. Нови председник општине Кладо-во је Радован Арежина из Соција-листичке партије Србије. Њега је на данашњој седници подржало 17 одборника владајуће коалиције Демократска странка-Социјалис-тичка партија Србије.

Промене у функционисању локалне власти у Кладову усле-диле су након што је досадашњи председник општине Дејан Нико-лић поднео неопозиву оставку. У раду седнице нису учествовали одборници из редова опозиције јер су чланови Српске напрене Стран-ке и Демократске странке Србије, након усвајања Дневног реда, на-пустили Скупштинско заседање.

За заменика председника општине поново је изабран Бо-

рислав Петровић из Демократске странке. Функцију председника локалног парламента у наредном периоду обављаће Драган Мари-новић, такође члан Демократске странке.

Тајним гласањем изабрано је и 11 чланова Општинског већа. Са укупно 10 одборника Српска напредна странка и Демократ-ска странка Србије и даље су у опози-цији. Напредња-ци имају 8, а странка Војис-лава Коштунице два мандата.

Радован Арежина нови председник Oпштине Кладово

БОР» У Јавном предузећу „Србијашуме“ упозороравају да је губар напао око 57.000 хек-тара шума у Тимочкој крајини, од чега је 20.000 у државном и око 37.000 хектара у приватном власништву. Уништавање ове штеточине механичким путем започето је на око 5.000 хектара.

На подручју Шумске управе Бор, евидентирано је легло губа-ра на скоро 12.000 хектара, ма-хом у приватним шумама.

- У државним шумама већ су покренуте акције и до сада је од губара очишћено око 200 хектара шума. Покушаћемо да ангажујемо што више људи да се придруже акцији, у сарадњи са општинским штабом за суз-бијање губара - каже Влади-

мир Возаревић, ревирни ин-жењер Шумске управе Бор.

Управа за шуме и ЈП „Ср-бијашуме“ и ресорно министар-ство апеловали су на власнике угрожених шума да се придруже акцији сузбијања штеточине и подсетили да се за неодазивање предвиђа и новчана казна.

Уништавање легла губара, најопасниј штеточине за шуме, може се урадити на два начи-на. Од октобра до краја априла, обично се организују акције механичког уклањања легла са дрвећа и спаљивања на за то предвиђеним местима. Могуће је и третирање губара из вазду-ха, међутим, то вишеструко по-скупљује посао.

Д. Ђ.

Губари нападају шуме

БОР» У циљу квалитетнијег пружања услуга, Јавно комунал-но предузеће „3.октобар“ у Бору, последњих година, знатно је об-новило возни парк. За куповину пет теретних и два погребна во-зила, радне машине, платформе за рад на висини, као и за пот-пуни ремонт аутосмећара, пре-дузеће је издвојило више од 11 милиона динара.

Из општинског фонда за заштиту животне средине суб-венционисана је куповина два аутосмећара, мултифункционал-не и комбиноване радне маши-не, као и ауточистилице.Укупна вредност субвенције је 15 мили-она 400 хиљада динара. Из овог фонда издвојена су средства и за куповину 70 стубних канти за смеће и осам већих комунал-них контејнера од пет кубика. Министарство за локалну са-моуправу субвенционисало је куповину 44 малих контејнера, а Министарство за заштиту жи-вотне средине још 155 контејне-ра од једног кубика.

Г. Грамић

Возила за комуналце

БОР» Рударско топионичарски басен Бор уплатиће милион и по динара помоћи осмогодишњој Тијани Огњановић, којој је потребно ново срце и хитна операција у дечијој болници у Хјустону. Одлука је донета је на седницама органа управљања сва четири зависна басенска предузећа. Рудници бакра у Бору и Топионица и рафинација издвојиће за малу Тијану по 400.000 динара, а Рудник бакра Мајданпек и матично предузеће по 350.000 динара.

Племенитој акцији прикљу-чио се и генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски, који је на рачун за помоћ ма-лој Тијани уплатио 100 хиљада динара.

На огласним таблама у ба-сенским погонима истакнуто је обавештење са апелом да се сви запослени у РТБ-у, сходно могућностима, прикључе хума-нитарној акцији, а поједине ба-сенске службе већ су прикупиле и уплатиле новчану помоћ.

Д. Ђ.

Помоћ Тијани

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 6 петак, 12. април 2013.

БОР» Амбасадор Финске у Србији, Пека Орпана са сарад-ницима посетио је Рударско топионичарски басен Бор. У финској делегацији били су и представници Геолошког ин-ститута и компанија „Мецо Ми-нералс“ и „Ототек“, а са посло-

водством борске компаније разговарало се о успостављању сарадње скандинавских фирми и Басена у области геологије и истраживања.

- Представници фирме „Ототек“, дошли су да виде докле је стигла изрградња нове топионице и фабрике сумпорне киселине. Процењено је да се

добро напредује и да, с обзиром на динамику радова, можемо да приведемо крају радове у року. Фински државни Институт за геологију помоћи ће да зајед-нички дођемо до довољне ко-личине концентрата и попуни-мо капацитете нове топионице

када буде почела да ради. По-требно је и истраживање нових рудних лежишта. а размена ис-кустава и сарадња са финским стручњацима је добродошла. Фински државни геолошки ин-ститут је водећи у овој области у Европи, а вероватно и у свету и ако хоћемо добре резултате морамо сарађивати са светским кућама - рекао је Благоје Спас-ковски, генерални директор РТБ-а Бор.

- Започети су изузетно до-бри и значајни разговори фин-ских стручњака и људи који су стручњаци за област рударства овде у Бору. Разговори које смо данас започели и оне који ћемо имати у наредним данима јако су битни за даљи економски и рударски развој обе државе - нагласио је Пека Орпана, ам-басадор Финске у Србији.

По завршетку разговора са руководством комбината бакра делегација из Финске и пред-ставници министарства посети-ли су рудно тело „Т“ у борској јами и Институт за рударство и металургију у Бору.

Дејан Ђорђевић

Привредна и научна сарадња са институцијама Финске

БЕОГРАД» Представници Ге-олошких завода Финске и Ср-бије потписали су у Београду споразум о сарадњи, којим се предвиђа боља сарадња ових научних институција на ис-траживању рудних резерви у Србији, као и заједнички рад у оквиру Европских пројекта.

- Финска и Србија су ру-дарске земље и имамо огроман потенцијал у овој области, да је развијамо, унапређујемо у будућности и на тај начин обез-бедимо економски развој наших земаља и побољшамо живот свих грађана. Рударство даје много могућности за развој, али је и велики изазов и зато је раз-мена знања и технологије рада између научних институција из-узетно значајна у овој области. Финска може да понуди помоћ стручњака којих има много у нашем Геолошком институту. Такође, ту су и компаније „Ото-тек“ и „Мецо Минералс“ које су међу најбољима у свету у про-

изводњи рударске механизације и постројења за прераду руде. Кључни део модерног рудар-ства је економска и социјална одрживост, што подразумева и еколошку компоненту, а најзна-чајнија је цена производа која може бити конкурентна на свет-ском тржишту - рекао је Пека Орпана, амбасадор Финске у Србији.

- Сарадња између наша два института обухвата многе де-лове, коришћење лабораторија, управљање подацима, анализи-

рање сировина и проналажење нових рудних лежишта. Наш следећи корак ће бити да про-веримо какве изворе финанси-рања можемо да нађемо за нашу даљу сарадњу. Веома је значај-на размена знања, искустава и научних достигнућа и сматрам да ће убудуће наши стручњаци радити заједно на пројектима у другим земљама - нагласио је Елиас Екдахл генерални директор Геолошког института Финске.

- Амбасада Финске у Србији и Министарство природних ре-сурса, рударства и просторног планирања организовали су први српско-фински семинар о геологији, минералним ресур-сима и технологијама зеленог рударства. Циљ је да се упозна-мо са искуствима Финске у об-ласти рударства и металургије, њиховим савременим техно-логијама и њиховом утицају на заштиту животне средине - рекао је Томислав Шуба-

рановић, државни секретар у Министарству природних ре-сурса, рударства и просторног планирања.

Рударство остаје један од централних праваца даљег ин-дустријског развоја Србије и зато је сарадња са институција-ма које су међу најбољим у све-ту, какав је фински Геолошки завод, изузетно значајна, речено је још приликом потписивања споразума.

Д. Ђорђевић

Фински амбасадор посетио РТБ Бор У Београду потписан међународни споразум два геолошка завода

ГЕОЛОГИЈА И РУДАРСТВО

- Импресиониран сам и драго ми је што имамо исту стратегију из области ру-дарства. Такође смо се сви сложили да је потребно да радимо рециклажу старих материјала, али је потребно и да изналазимо нове ре-сурсе. Еколошки захтеви су све строжији и све јачи и то је добро. Оно што је јако ва-жно за рударску индустрију како би могла даље да се развија у будућности је да добије ту социјалну дозволу за даљи рад - рекао је после састанка Елијас Екдахл, ди-ректор финског Института за геологију.

стр.4


ДРУШТВО број 6петак, 12. април 2013.

Зарада уместо помоћиНЕГОТИН» По завршетку ак-тивности у месним заједницама Општине Неготин, предвиђе-ним Правилником о организо-вању добровољног рада, који је пре неколико дана усвојило Општинско веће, радно способ-на лица старости од 15 до 65 година, у стању социјалне по-требе, моћи ће за себе и своју породицу да обезбеде примања у виду накнаде за добровољно радно ангажовање. Општина Неготин ће, тако, постати јед-на од десетак првих у Србији у којој ће то бити омогућено.

У циљу спровођења опера-тивних задатака из Правилника о добровољном раду, у Неготи-ну је одржан састанак највиших функционера локалне самоу-праве, представника Јавног ко-муналног предузећа „Бадњево“ и Центра за социјални рад са председницима савета месних заједница и шефовима месних канцеларија.

- Општина Неготин је, про-шле године, издвојила 8 мили-она динара за једнократну помоћ социјално угроженим лицима. Имајући у виду чињеницу да се из буџета општине издвајају и средства за уређење града и села, наша је идеја да радно спо-собним, а социјално угроженим грађанима, понудимо радни ан-гажман на уређењу града и да их за те послове платимо. На тај начин они ће преузети социјал-ну одговорност, јер ће оправдати средства која се за њих издвајају кроз радни ангажман. Тако ће дати и допринос уређењу сре-дине у којој живе, али и уштеди буџетских средстава - рекао је у изјави за РТВ Бор, мр Милан Уруковић, председник Општи-не Неготин.

У складу са Правилником о начину и организовању добро-вољног рада, председници Саве-та месних заједница и референ-ти месних канцеларија добили су задатак да сачине списак со-цијално угрожених особа и да спроведу анкету са упитником, на основу којих ће се објединити подаци о лицима која могу бити радно ангажована.

- Због многих захтева за једнократну социјалну помоћ,

често и неоправданих, пружа нам се прилика да обавимо ре-визију лица која имају право на социјалну помоћ. То практично значи да особе које су потпуно здраве и радно способне тре-ба, на неки начин, да оправдају средства која им се исплаћују кроз једнократну помоћ – по-ручио је др Влајко Ђорђевић, помоћник председника Опш-тине Неготин задужен за месне заједнице.

Средства за исплату једно-кратне новчане помоћи по осно-ву добровољног радног ангажо-вања биће обезбеђена из буџета Општине Неготин у висини ми-нималне нето зараде по радном часу у месецу за који се врши

исплата, а реализоваће се преко Центра за социјални рад.

Радно способни грађа-ни у стању социјалне потребе биће ангажовани на пословима уређења града и села, уређењу паркова, река, јавних површи-на, зелене и робне пијаце, јав-них паркиралишта, одржавању гробља, чишћењу дивљих депо-нија у граду и селима, као и дру-гим пословима од непосредног значаја за живот грађана. Особа која одбије да буде радно анга-жована изгубиће право на једно-кратну социјалну помоћ.

Очекује се да, током наред-них десетак дана, са терена буду прикупљени конкретни подаци што ће омогућити и практичну примену Правилника о начину и организовању добровољног рада у општини Неготин.

Јованка Станојевић

Општина Неготин, једна од првих у Србији, организоваће добровољни рад за социјално угрожене особе

Према последњим статистичким подацима, у Србији се број пензионера готово изједначио са бројем запослених. На подручју Борског округа има 39.000 пензионера, 27.453 запослених и 13.336 незапослених особа. Запослени у Србији су у најбољој позицији, јер просечна плата износи 43.370 динара, док је просек пензија 23.000 динара.

Није тајна да, због велике незапослености и још веће стамбе-не кризе, пензионери помажу деци и унуцима, али је и поред тога, тешко поверовати статистици која каже да су пензионери у Србији постали економски стуб породице и да се 36 посто трошкова подми-рује из пензија. Све, ипак, постаје много јасније ако се зна да је број запослених и пензионера готово изједначен или, тачније, да је у Ср-

бији само 20.000 више оних који су у радном односу. To потврђују и конкретни примери пензионера у Бору који , како кажу, имају до-вољно за себе, али тешко живе, јер морају да помажу своју децу која су остала без посла, па чак и да школују унуке.

Однос запослених и пензионера у Србији најдраматичнији је у Зајечарском округу, где је на 100 радника, 165 пензионера. Најбоља је пропорција у Севернобачком округу, где је на 100 запослених, 36 пензионера.

Званична статистика каже да милион и 800.000 пензионера у Ср-бији издржава око 3 милиона становника и да тећина укупне потро-шње долази управо од пензија. Незапосленима у Србији је најтеже, ни пензионерима није лако, али ни запосленима, јер две трећине грађана прима зараде мање од просека којима не могу да напуне ни минималну потрошачку корпу, а уз то су примања и нередовна. Пензије стижу редовно и у прави час да закрпе бер неку рупу док не стигне плата.

А што се потрошачке корпе тиче, она, минимална, може се на-пунити само ако се удруже просечна плата са просечном пензијом.

Златја Марковић

Пензије чекају и

деца и унуци

Милион и 800 хиљада пензионера у Србији издржава око три милиона становника

За послодавце у Србији 30. април је крајњи законски рок за доставу пријава података о стажу и зарадама за 2012. годину за запослене и осниваче који су у радном односу у свом преду-зећу. Пријаве се могу поднети у филијалама, односно службама и испоставама Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигу-рање према седишту послодавца, а непоштовање рока сматра се прекршајем за који су предвиђе-не новчане казне од 10.000 до 800.000 динара за послодавца, а од 2.500 до 50.000 за одговорно

лице, саопштио је Фонд Пен-зијско инвалидског осигурања.

У Фонду кажу да, будући да је неажурност послодаваца ос-новни разлог због којег касне ре-шења о пензионисању. ПИО ће, по истеку законског рока, про-тив њих подносити прекршајне пријаве. Такође, прелиминарну контролу пријава, с подацима о зарадама и стажу запослених у претходној години, послодавци могу извршити електронским путем, односно преко интернет сајта Фонда.

Д. Нововић

Истиче рок за пријаву стажа и зарада

Лица заинтересована за добровољно радно ангажо-вање, Центар за социјални рад упутиће у ЈП за комунал-не делатности „Бадњево“ или месну заједницу, уз писану изјаву о прихватању добро-вољног рада, а по Споразуму о сарадњи који потписују Општи-на и Центар - објашњава Дане Суруџић, директор неготинског Центра за социјални рад.

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 6 петак, 12. април 2013.

БОР, ЗАЈЕЧАР» Привреда источне Србије забележила је, у прошлој години, раст индус-тријске производње од 5,9 одсто и суфицит у спољнотрговинској размени у износу од 69 мили-она долара, што су знатно бољи резултати него у осталом делу Србије. У 2012. години индус-тријска производња у Србији била је мања за 2,9 одсто у одно-су на 2011. годину.

Највећи раст, посматрано по секторима, чак 11,8 процената, остварен је у области рударства и то првенствено захваљујући добром пословању Рударско то-пионичарског басена Бор, као

носиоца привредног развоја овог дела Србије. У прерађи-вачкој индустрији и производњи електричне енергије, такође је забележен раст, додуше знатно мањи. Проценат раста индус-тријске производње у овој об-ласти је 4,9 одсто, констатовано је, приликом разматрања резул-тата пословања тимочке привре-де, почетком априла, на седници Управног одбора Регионалне привредне коморе у Зајечару.

Позитивна кретања забе-лежена су и у спољнотрговин-ској размени, јер је у борском и зајечарском региону минуле године извоз био већи од увоза. На руско, немачко, италијанско,

чешко, словачко и румунско тр-жиште пласирана је роба вред-на 412,6 милиона долара, па је прошлогодишњи извоз био 1,8 одсто већи од оствареног у 2011.

У укупном извозу са под-ручја зајечарске коморе, привре-да Борског округа учествовала је са 70,3 одсто с робом вред-ном 290 милиона долара, док су привредници из Зајечарског ок-руга прошле године остварили извоз у износу од 122,7 милиона долара.

С друге стране, углавном из Русије, Бугарске, Холандије, Белорусије и Италије, увезено је робе у вредности од 343,6 ми-

лиона долара. У односу на 2011. годину увоз је био већи за 2,6 одсто.

Дакле, тимочка привреда је, прошле године, забележи-ла суфицит у робној размени са иностранством што је, у по-ређењу са републичким параме-трима охрабрујуће, јер је Србија прошле године забележила де-фицит у спољнотрговинској раз-мени од 5,9 милијарди долара.

Ипак, на ове резултате прив-реде сенку баца незапосленост, јер је на територији оба округа у радном односу тек нешто више од 50 хиљада људи, а незапосле-них је 27 хиљада.


Индустријски раст у источној Србији већи од републичкогИзвоз већи од увоза, а највећи пораст производње, од 11,8 одсто, остварен у области рударства БОР» Како привући стране и

домаће инвеститоре и омогући-ти им да што једноставније от-воре предузећа и нова радна места? Ово је питање са којим се суочавају готово све локаллне самоуправе у Србији.

Од 2011. године Општина Бор постаје све интересантнија инвеститорима. Иако број ново отворених радних места није ни приближно довољан, примећују се позитивни помаци. Највише инвестирају борски приватни предузетници, а за изградњу и отварање објеката све више се интересују и српске компаније из других градова. Иностране компаније за сада нису показале веће интересовање за улагање, осим оних које директно са-рађују са РТБ-ом Бор.

- У 2012. години смо, што се тиче привредних и послов-них објеката издали нешто више од 50 грађевинских доз-вола. Јављају се првенствено борски предузетници који желе изградњу нових објеката или евентуално реконструкцију или доградњу постојећих. Сведоци смо изградње новог трговинског објекта у улици Краља Петра Првог, гради се и нови трговин-ски објекат у улици Наде Ди-мић, Фабрика „Санчо“ у Врању реконструисала је фабрику коју је купила, ту је и нови објекат фирме „Ролопласт“ из Ковачице, преуређују се бензинске пумпе,

а ту су наравно и општинске инвестиције. Што се иностра-них инвеститора тиче свакао је најзначајнији „Месер“ који је купио фабрику кисеоника у кругу РТБ-а Бор - каже Марија

Велкова, начелник Одељења за урбанизам, грађевинске и кому-налне послове Општине Бор.

Процедура и рокови за изда-вање локацијске и грађевинске дозволе за објекте су јасно де-финисани и, уколико се набави сва потребна документација, локацијска дозвола се добија у року од 30, а грађевинска за осам дана. Ипак, често је по-требно много више времена да се прикупе сви остали потребни документи.


Прошле године у Општини Бор издато више од 50 дозвола за изградњу и реконструкцију привредних објеката

- Понекад инвеститори нису припремљени за обим документације која им је по-требна. То је нешто што је за-кон јасно дефинисао и ми им унапред кажемо која су им документа неопходна. То је, можда, отежавајућа околност која изазива нервозу код ин-веститора, јер, осим чекања на документа, неопходно је и плаћање - наглашава Ма-рија Велкова, начелник Одељења за урбанизам, грађе-винске и комуналне послове Општине Бор.

МАЈДАНПЕК» У Руднику бакра Мајданпек при крају је монтажа новог „коматсу“ бул-дожера 375А. Реч је о великој и моћној машини, која је, са 588 коњских снага, за десетину снаж-нија од оних које је

РБМ до сада поседовао. Ускоро ће почети и обука руковаоца, а булдожер ће бити укључен у производњу и помоћи да се пла-нови Рудника бакра Мајданпек на раскривању рудних лежишта брже реализују.

С. В.

Нови булдожер у РБМ-у

Инвеститори желе да улажу


18:15


20:00

стр.6


У ФОКУСУ број 6петак, 12. април 2013.

БОР» Незапосленим лицима која су завршила информатичку обуку уручени су сертифика-ти, у борској Филијали Нацио-налне службе за запошљавање. Основну информатичку обуку похађало је седморо особа са инвалидитетом и они су, за то време, примали новчану помоћ у износу од 20 одсто минималне зараде.

Очекује се да ће на пред-стојећем Сајму запошљавања за особе са инвалидитетом, по-

сао добити и неко од полазника обуке за рачунаре, а с обзиром на то да је у току и конкурс за спро-вођење јавних радова, веће су и шансе за њихово ангажовање.

Организатор обуке је Нацио-нална служба за запошљавање, извођачи Академија у Чачку и Економско - трговинска школа у Бору.

- Национална служба за запошљавање настоји да, пу-

тем обуке за преквалификацију и доквалификацију оспособи теже запошљиве категорије не-запослених лица за укључивање у свет рада - рекла је на додели сертификата полазницима ос-новне информатичке обуке Ли-дија Начић, директор борске филијале Националне службе запошљавања.

Завршетком ове обуке особе са инвалидитетом стекле су до-датна знања која ће им помоћи да се укључе у послове који од-

говарају њиховим могућности-ма и способностима.

Полазници информатичке обуке, на додели сертификата, нису крили задовољство што су успешно положили испите и стекли додатна знања, верујући да ће, кроз активне мере поли-тике запошљавања, добити своју шансу.

Елда Драгаш

БОР» Мерама активне полити-ке запошљавања за 2013. годину ресорно министарство и Нацио-нална служба за запошљавања, предвидели су и средства за до-датно образовање и обуке.

У расписаним јавним пози-вима места има за 9.850 лица у Србији која би конкурисала за неку од понуђених мера. Ми-нистарство рада, запошљавања и социјалне политике и Нацио-нална служба за запошљавање предвидели су пет мера за до-датно образовање и обуке. У тренутно актуелним расписаним конкурсима налазе се позиви за три мере: за стручну праксу, стицање практичних знања и за обуку за потребе послодавца.

- Лица за време стручне праксе добијају новчану помоћ од 12, 16 и 20 хиљада динара, у зависности од стручне спреме. Морам рећи да су ови износи повећани у односу на прошлу и претпрошлу годину. Након завршетка стручне праксе, ис-паћује се још један месечни из-нос за полагање државног, од-носно стручног испита. Друга је мера стицања практичног

знања која је намењена лицима без квалификација, без заврше-не средње школе. У том случају лица заснивају радни однос код послодавца, а послодавац је у обавези да их задржи у радном односу најмање 12 месеци. За првих шест месеци, током којих траје оспособљавање за рад, На-ционална служба за запошља-вање рефундира послодавцу износ нето зараде од 23 хиљаде динара, као и припадајуће по-резе и доприносе. Трећа мера односи се на обуку за потребе послодавца – објаснио је Бојан Марковић, организатор образо-вања одраслих.

Осим ових програма у ок-виру мера активне политике запошљавања, борска филијала Националне службе за запо-шљавање спроводи додатно об-разовање и обуку. Према проце-нама филијале ради се обука за тржиште рада, ако постоји ин-тересовање незапослених лица. Задатак пројекта „Друга шанса“ је функционално образовање одраслих.

Марија Ћосић

БОР» Министарство рада, за-пошљавања и социјалне поли-тике у сарадњи са Националном службом за запошљавање у ок-виру програма и мера активне политике запошљавања у 2013. години, расписало је девет јав-них позива. Овим мерама пред-виђени су и јавни позиви за субвенције за самозапошљавање и отварање нових радних места.

За четири општине Борског округа, за меру самозапошља-вања предвиђено је девет мили-она динара, док је за отварање нових радних места издвојено 14 милиона. Јавни конкуси за ове мере су отворени све до ут-рошка предвиђених средстава.

- Што се, конкретно, Општи-не Бор тиче, овим средствима моћи ће да се финансира 27 лица у оквиру самозапошља-вања и 65 лица у оквиру новог

запошљавања. Субвенција која се додељује за отварање нових радних места износи 100 хиља-да динара по особи. Она се до-дељује послодавцу, уз обавезу да 24 месеца радно место буде попуњено незапосленом особом са евиденције. Субвенција за самозапошљавање иста је већ три године уназад и износи 160 хиљада, а уговорна обаве-за је 12 месеци рада послодав-ца који је покренуо сопствени посао – истиче Соња Станко-вић, руководилац групе за раз-вој предузетништва и програме запошљавања.

Након јавних позива, за ме-сец или два, када локалне самоу-праве издвоје буџетска средства, постојаће могућност конкури-сања код Националне службе за додатна средства.

М. Ћосић

Додељени сертификати полазницима обукеОсобе са инвалидитетом стекле су додатна знања из информатике

ЗАПОШЉАВАЊЕ

Кроз праксу до посла

До радног места самозапошљавањем

БЕОГРАД» Посланици На-родне Скупштине Републи-ке Србије завршили су на-челну расправу о изменама Закона о запошљавању особа са инвалидитетом.

Ове измене предвиђају да послодавац који запосли особу са инвалидитетом, без радног ис-куства, има право на субвенцију зараде запосленог у висини до 75 одсто укупних трошкова за-раде са доприносима и не више

од износа минималне зараде. Та-кође, послодавац који не запосли особе са инвалидитетом у складу са законом, мораће да уплати, за сваку од њих, по 50 одсто просе-чне зараде у Србији.

Подршку оваквим законским изменама у дану за гласање, осим странака владајуће коалиције, најавили су и представници ско-ро свих опозиционих партија.

Б. О.

Запошљавање особа са инвалидитетом

стр.7


У ФОКУСУброј 6 петак, 12. април 2013.

НЕГОТИН» Одборници Скуп-штине Општине Неготин, на 27. редовној седници, одржаној крајем марта, изгласали су први ребаланс буџета општине за ову годину, који је утврђен на ми-лијарду 200 милиона 35 хиљада динара и за 50 милиона је већи у односу на пројектован за 2013. годину. Реч је о износу за који

ће се Општина Неготин, сходно ранијој скупштинској одлуци, задужити код неке од домаћих банака у циљу реконструкције зелене пијаце, која би требало да почне одмах по спроведеном поступку јавне набавке, евен-туално, јуна месеца ове године. Укупна вредност инвестиције, за коју је првобитно буџетом за 2013. планирано 40 милиона ди-нара, процењена је на 180 мили-она динара.

Све то упућује на закључак

да би за једну од највећих ин-вестиција ове године у Неготину требало да се обезбеди 90 мили-она динара. Иначе, други разлог за изгласавање ребаланса је и измена у Закону о буџету, према којој се укидају сопствени при-ходи месних заједница и прено-се на приход општинског буџе-та. Образложења предложеног

ребаланса, усвојеног већином гласова одборника СО Неготин, дао је Димитрије Петровић, шеф Одељења за буџет и финансије.

Одборници су на мартовс-ком заседању усвојили и Локал-ни акциони план за унапређење положаја избеглих, интерно ра-сељених лица и повратника у Општини Неготин до 2016. го-дине, који за циљ има смањење свеукупног сиромаштва и укљу-чивање ових лица у локалну заједницу. Без већих дискусија,

одборници су, већином гласова, подржали финансијске и из-вештаје о раду за прошлу годи-ну, буџетских корисника - јавних предузећа и установа. Донета је и одлука о приступању изради плана генералне регулације за насеље Прахово и детаљне ре-гулације за изградњу уређаја за коришћење снаге ветра у циљу производње енергије, Фарме ветрогенератора, Никине воде у Плавни. Дата је и сагласност на измену и допуну програма рада са финансијским планом обез-

беђења утрошка средстава ЈП за грађевинско земљиште за 2013. годину и на прву измену и до-пуну програма пословања ЈКП „Бадњево“, са финансијским планом за ову годину. Уз већин-ску сагласност дату на Статуте поменутих предузећа, одборни-

ци су изгласали и нове, за 5,5%, више цене комуналних услуга, воде, канализације и изношења смећа, гробљанских и услуга паркинг сервиса, предвиђених програмом рада, које је свом оснивачу предложио УО кому-налног предузећа у циљу ус-клађивања са прошлогодишњом инфлацијом.

У раду двадесет седме ре-довне седнице локалног парла-мента, којој су присуствовали председник општине мр Милан Уруковић, са својим замеником

и помоћницима, као и чланови Општинског већа, учествовало је 39 одборника од укупно 45 ко-лико их има у актуелном сазиву којим председава Дамир Ракић.


Неготинци од овог месеца издвајају нешто више пара за кому-налне услуге. Сходно скупштинској одлуци о повећању цена за 5,5%, кубни метар воде без урачунатог ПДВ-а сада кошта 29,20 динара, а канализације 13,67 динара. За услугу изношења смећа Неготинци издвајају 97,68 динара по члану домаћинства. За 5,5 одсто повећа-не су цене гробљанских и услуга паркинг сервиса. Цена централног грејања није обухваћена овом одлуком. Од новембра прошле го-дине, када је била извршена последња корекција, за физичка лица која плаћају 12 месеци, она износи 105,62 динара. Привредна преду-зећа и установе грејање плаћају по цени од 316,87 динара са урачу-натом порезом на додату вредност.

Ј.С.

АПРИЛСКО ПОВЕЋАЊЕ ЦЕНА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА У НЕГОТИНУ

Буџет повећан за 50 милиона динараОдборници СО Неготин изгласали први ребаланс буџета за 2013. годину

ЗАЈЕЧАР» На седници Градског већа у Зајечару усвоје-на је Одлука о привременом финансирању Града Зајечара за период јануар-јун 2013. године. До доношења одлуке о буџету Града Зајечара за текућу годину, а најдуже до јуна врши се при-времено финансирање надлеж-ности Града Зајечара у износу од 1 милијарде и 180 милиона 847 хиљада динара, каже се у одлуци.

Овај износ, како је рекао гра-доначелник Бошко Ничић, треба умањити за већ потрошене паре

за време трајања одлуке о при-временом финансирању у прва три месеца 2013.

Правни основ за донешење Одлуке о привременом финан-сирању Града Зајечара садржан је у одредбама Закона о буџет-ском систему у коме се каже да изузетно, период привременог финансирања може се проду-жити за још три месеца, тако да укупно траје шест месеци, ако се буџет не донесе ни до 15. мар-та текуће године.

Д. Марушић

Привремено финансирање у ЗајечаруОдлуком Градског већа од јануара до јуна предвиђено издвајање од близу 1,2 милијарде динара

ЗАЈЕЧАР»Добио сам ин-формацију да сам ја сметња да Влада Републике Србије име-нује привремени огран у Заје-чару. Зато сам одлучио да се одрекнем функције председника привременог органа, која ми по неписаном правилу припада, јер смо освојили, на прошлого-дишњим изборима, највећи број гласова у граду, не би ли привре-мени орган био што пре имено-ван, а избори расписани - рекао је, између осталог, Бошко Ни-чић, градоначелник Зајечара, на конференецији за новинаре.

- Надамо се да ћемо у при-временом већу имати бар већи-ну која нам припада и место

председавајућег, јер је листа „Уједињени региони Србије - Бошко Ни- чић“ освојила највећи број гла-сова - нагласио је Бошко Ничић.

Д. М.

Бошко Ничић се одриче функције

стр.8


СПЕКТАР број 6петак, 12. април 2013.

AMBASADORU ĐIN FINSKA

» Ambasadoru đin Finska în Sîrbije Peka Orpana ku ažutorji a fost in Kombinatu đe minerije šî metalurgije în Bor. Ku jel a fost šî đin Institutu đe geologije, ka šî đin firma ”Meco Minerals” šî ”Ototek”. Ku menadžentu RTB-uluj sa vuorbit să să prindă lukrulji ku firmelje đin Skandinavija în geologije šî kătatatu la rudă. La vuorbit a fost lumja đin Ministarstva đe minerije šî planiritu luokuriluor, karje o să skrije ugovoru đe kătatatu resursuriluor mineralje în Sîrbije.

ÎNCĂLJE%ERJA GEOLO%IKĂ ÎNTRĂ SÎRBIJA ŠÎ FINSKA

» Reprezentancî alu Instituturlji đe geologije đin Finska šî Sîrbija la Beograd a sămnat încălje&erja đe sulukrarje. Încălje&erja asta a ivito kînd a fost în posetă la RTB Bor ambasadoru đin Finska în Beograd Peka Orpana šî sekretaru la Ministarstva đe resursurlji daćinji Tomislav Šubaranović.Majdanjeritu ramînje unu đin pravcurlji centralji đe krjeskutu Sîrbiji šî pintru asta sulukrarja ku institucijlji kum je Institutu đe

geologije đin Finska mult znăćuje, sa spus la sămnatu încălje&erji.

KAMIONU PROFĂKUT LA JAMĂ

» Lukrători la Jama Boruluj a fîršît rekonstrukcija la un kamion đe kăratu la rudă, karje puaće du+e 15 tone šî karje pintru kă na fost deluri đe rezervă nu sa putut koristî. Kamionu ăsta a în+eput să lukre pi anu 1984, dar delurlji sa făkut în sulukrarja ku firmilji Sîrbiji.În fjalu ăsta sa špărujit pistă 400 mij đe dolari, dar un kamion aša nuou koštuje o žumătaće đe milion đe dolari, dar troškurlji đe remont sînt măjdo 50 mij đe euri.

BULDOZERU NUOU LA MINA ĐE ARAMĂ MĂJDANPEK

» În majdanu în Majdan să fîršăšće montaža la un nuou Komatsu buldozer. Maršîna asta je mult capănă, măj capănă đe kît tuaće +e a lukrat în majdanu ăsta. Lukrătorji kare o să mînje buldozeru, dzîljilji +e vin o să învjece kărătorija, da să ašćaptă kă buldozeru jut o să pornjaksă să lukre kă ar trăbuji să ažuće să să ažungă măj jut la rudă.

Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

ЗАЈЕЧАР» На подручју Школ-ске управе Зајечар, у градским основним школама у Бору, Заје-чару и Неготину, 5.априла је почела факултатитвна настава на румунском језику са елемен-тима националне културе. Реч је о пилот пројекту Министарства просвете у који ће до завршетка другог полугодишта ове школ-ске године, бити укључено 415 ђака, од првог до осмог разреда, највише из Зајечара 190, у 8 гру-па, а из Бора 158, организованих у 6 група. Најмање, 67 основаца је из градских школа у Неготину, са којима ће у три групе, наред-на два месеца, факултатитвну наставу на румунском језику пратити и деца из школа у Ко-бишници и Душановцу. За пот-ребе двомесечног пилот пројек-та ангажовано је 8 предавача, професора са лиценцом.

- На иницијативу Национал-ног савета румунске националне мањине, пилот пројекат надлеж-ног министарства представља, на неки начин, припрему за увођење наставе на румунском језику као изборног предмета,

већ од наредне школске године. Наравно, то ће зависити, пре свега, од интересовања ученика, који ће се изјашњавати о томе, као и њихови родитељи, од 1. до 15. септембра, на самом почетку школске 2013/14. године - каже Драгослав Марић, начелник Школске управе Зајечар.

Због двосменског рада у школама, часови за 415 ос-новаца укључених у пројекат Министарства просвете, прила-гођени су предавањима која се одвијају по већ утврђеном плану и програму за ову школску годи-ну. Због тога ће, према речима Драгослава Марића, за ученике од првог до четвртог разреда на-става на румунском језику бити организована после 12 сати, а за старије основце, углавном после 18 часова. Групе имају од 20 до 30 ученика, са изузетком једне у Бору, са 33 ђака. Факул-тативна настава на румунском језику одвија се по стандардима Пројекта ресорног министар-ства просвете.


Почела настава на румунском језикуУ школама Борског и Зајечарског округа часовеће пратити 415 основаца

БОР» Осми април, међуна-родни дан Рома, у свету се обе-лежава са намером да се укаже на проблеме Рома и подстакну власти да помогну побољшање њиховог положаја.

„Осми април је веома зна-чајан датим за Роме, јер је тог дана 1971. године у Лондону одржан први Конгрес Рома, који као резултат имао доношење ус-вајање битних обележја: химне, заставе, универзалног назива Роми, као и других стратешких докумената битних за ромски народ. Посебном одлуком На-ционалног савета ромске на-ционалне мањине, овај дан је у Србији проглашен уписан у ре-гистар као национални празник Рома Србије“ - рекао је Рамиз Мамутоски, члан Национал-ног савета ромске националне мањине.

У Бору је обележавање Дана Рома почело шестог априла, а у циљу сагледавања тренутног по-ложаја ове националне мањине

у Општини Бор одржан је ок-ругли сто под називом „Декада као замајац“.

„До сада се Ромска заједни-ца никада није овако, у оволиком броју окупљала у Бору, нити нас је локална заједница овако при-хватала. Национални савет Рома

сада има одличан увид у све про-блеме Рома у Бору и ако будемо били паметни, одржаћемо и још повећати могућности да почне-мо да решавамо проблеме. Обе-лежавање Светског дана Рома је само приказивање, а ми требамо да искористимо могућности да

свакога дан решавамо пробле-ме по областима и у зависности од тога који су најзначајнији, од културе, преко становања, до запошљавања и образовања“ - нагласио је Кадрија Шаиновић, члан Организационог одбора.

Округлом столу су осим

представника ромске национал-не мањине, присуствовали пред-ставници локалне самоуправе и борских јавних предузећа.

„Ми смо обележавање Дана рома почели шестог априла пригодним програмом у Народ-ној библиотеци Бор, а сада на-

стављамо овим округлим столом у жељи да створимо што повољ-нију климу за развој културе и за целокупну еманципацију Рома. У декади Рома сво морамо и као појединци и као институције да урадимо нешто конкретно. Зато ћемо направити добре плано-ве, програме рада и мислим да би сви требало да преузму део обавеза у складу са својим мо-гућностима и професијом, како би се свеукупни положај Рома и у Бору и шире што више по-бољшао“ - рекла је Миљана Го-лубовић, члан Општинског већа задужена за културу.

Велики број проблема по-стоји првенствено што се обра-зовања и социјалног положаја Рома тиче, а њихово решавање је дуготрајан процес. Ипак, при-метни су помаци, јер се овим пи-тањима баве у четири асистента у предшколским установама и школама Бору истакнуто је на састанку.

Дејан Ђорђевић

Округли сто о положају Рома у Бору Поводом 8. априла, Међународног дана Рома, организовано више пригодних манифестација и скупова

стр.9


КУЛТУРАброј 6 петак, 12. април 2013.

НЕГОТИН» „Сусрети села“ општине Неготин окупили су, 5. и 6. априла, велики број мешта-на, гостију и учесника ового-дишње манифестације, која успешно чува обичајну културу и традицију Н е г о т и н с к е Крајине. Своје програме при-казали су КУД „Врело“ из Шаркамена и „Аранђел Ма-тић“ из По-повице. „Су-срети села“ настављени

БОР» Овогодишња, 52. ма-нифестација Сусрети села бор-ске општине почела је синоћ у селу Брестовац. По традицији, манифестацију отвара прошло-годишњи победник који је по оцени жирија најбоље приказао изворну игру музику и обичаје овога краја. „2012. то је било културно уметничко друштво Ђидо из Брестовца и ове године

има част да као домаћин угости КУД из Луке. Отварању Сусрета села у Брестовцу присуствовали су гости из неколико градова Ср-бије као и представници локал-не самоуправе, а манифестацију је отворила члан Општинског већа Миљана Голубовић. Она је нагласила да је у 21. веку, веку отођења задивљујуће дружење наших људи и позвала учеснике да се на оваквим сусретима што

чешће окупљају преносећи тако млађим генерацијама традицију и праве људске вредности. Су-срете села под покровитељством општине Бор оргаизује центар за клутуру.

Данијел Чорболоковић ди-ректор Центра за културу у Бору нагласио је да је овој установи задовољство што организује и одржава овакву манифестацију.

Ове године на 52 сусретима села кроз игру песму и приказ оби-чаја неће се надметати културно уметничка друштва из Горњана, Танде и Оштреља. А најбољи од девет преосталих сеоских --КУД-ова општину Бор пред-стављаће на Хомољским моти-вима 2013. и отворити наредне сусрете.

Е. Драгаш

Сусрети села у Тимочкој крајини окупљају и ове године велики број мештанаНа неготинским сусретима

у знаку Хајдук ВељкаУ Општини Бор прва

приредба у Брестовцу

БОР» „Слика, дигитална слика, слика која говори“ назив је пројекта чији је крајњи произ-вод антологија „Било - бити“. Та књига је потврда добре праксе Народне библиотеке Бор и кру-на активности њених стручња-ка - речено је на промоцији ан-тологије у борској библиотеци. Аутор пројекта и приређивач антологије са причама деветоро познатих писаца, инспирисаних фотографијама из збирке За-вичајног одељења борске биб-лиотеке је Горан Миленковић, библиотекар. Од аутора, који су писали за антологију, промоцији у Бору присуствовала је и про-фесор др Дивна Вуксановић, са Факултета драмских уметности у Београду. Она је нагласила да

је задивљена збирком коју по-седује Народна библиотека Бор и да јој је заиста било тешко одабрати фотографију по којој би написала причу. Избор је пао на фотографију у чијем је првом плану боксерски ринг и дечак који посматра борбу, а разлог су сећања на приче њене мајке, рођене Боранке. Дивна Вуксано-вић је нагласила и то да пројекти које борска библиотека реа-лизује заслужују похвале и да су слични европским трендовиима.

У Народној библиотеци Бор очекују да ће ова антологија са причама инспирисаним старим фотографијама оживети ста-ри дух Бора и заживети међу читаоцима.

Е. Драгаш

Представљена антологија „Било /бити“БОР» Група „Трио антика“ из Бора у музичкој школи „Миодраг Васиљевић“ одржала је хумани-

тарни концерт за лечење малог Боранина Саве Ђокића. Мало-бројна публика била је у при-лици да чује највеће хитове за-

бавне музике са простора бивше Југославије, легендарне песме Кемала Монтена, Мише Кова-

ча и Оливера Драгојевића. Сав приход од улазница биће уплаћен на жиро ра-чун за лечење Саве Ђокића, који болује од церебра лне парализе и за чије лечење у иностранству је потребно

60.000 евра. Организатор кон-церта је Установа Центар за кул-туру општине Бор.

Г. Грамић

„Трио антика“ за малог Саву

су у суботу, надметањима у игри, песми и причи, у оквиру другог круга у Буковчу, где су своје умеће приказали КУД „Флори-чика“ из Јабуковца и „Димитрије Беливакић“, из села домаћина. Према плану и програму у петак 12. априла у Видровцу предстоји такмичење аматера из тог и села Тамнич, а за недељу, 14. април предвиђен је сусрет суседа и дугогодишњих ривала, култур-но уметничких друштава „Воја Чурић“ из Кобишнице и „Дими-трије Беливакић“ из Буковча.

Сусрете села под покро-витељством Општине Него-тин, Дом културе „Стеван Мо-крањац“ организује пуних 40

година. У години јубилеја саме смотре тема по којој се припре-мају програми аматера посвеће-на је хајдук Вељку Петровићу и две стотој годишњици њего-ве јуначке погибије у одбрани

Неготина и Крајине. Из буџета општине ове године је издвојено 780 хиљада динара за помоћ се-лима, која су пријавила учешће на смотри и њиховим културно уметничким друштвима, за при-прему. Уз по 60 хиљада дина-ра, колико им је намењено, три првопласирана КУД-а добиће и новчане награде за остварене домете. Проглашење најбољих учесника 40. „Сусрета села“ неготинске општине, које из не-деље у недељу вреднује струч-ни жири, уз уобичајене пропо-зиције, заказано је за 11. мај, у сусрет прослави Дану општине Неготин.

Ј.Станојевић

Аматери КУД „Врело“ из Шаркамена

стр.10


МОЗАИК

Поетски кутаклоБОРизми

• Тај човек је потпуно луд, али тиме још није испунио све услове за добијање нашег држављанства.• Многи су од ове државе узели све, а да притом нису тражили ништа за узврат.

Милан Тодоров

• Данас су највидљивији до јуче мањи од маковог зрна.• Између чекића и наковња смо – због велике нужде.

Пеко Лаличић

• Нашој влади ништа не фали. Сем државе.• Наш празан ход је усклађен са главама претходника.

Милен Миливојевић

• Берлински зид није срушен, него је померен на исток. Тренутно је на турнеји по Балкану.• Бог далеко, Америка близу. Ово је некада била само мексичка изрека.

Александар Баљак

број 6петак, 12. април 2013.

Гастрономске чаролије

Живот постајетеатар апсурда,шта ми друго преостаје,него да будемлична луда,која се,изигравајући краља,озбиљно забавља.

Власта Младеновић

Спорт

Шуш муш Одувек сам се питала шта значи ШУШ МУШ ? Нису помогле

књиге из библиотеке о старим јелима источне Србије , а ни „свез-најући“ интернет. Значење имена ће остати тајна, али зато вам начин припремања откривам.

За припрему овој јела потребно вам је :

1 кг шкембића, 1 љута папричица,3 главице црног лука, 1 кашика масти,1 шаргарепа, 2 кашике брашна, 4 чена белог лука, 1 кашика алеве паприке1 корен першуна, Со, бибер, лорбер и мало нане.

Очишћенe шкембиће добро оперите и насечене кувајте у неко-лико вода око 1,5 час. Када се скувају исеците на резанце. На делу масноће пропржите ситно исецкан црни лук и шаргарепу. Додајте лорбер, налијте са водом од скуваних шкембића и оставите још мало да ври. Након тога убаците исецкане шкембиће.

На осталом делу масноће пропржите брашно и алеву паприку и овом запршком прелите шуш – муш. Кувајте то још десетак минута и на крају додајте љуту папричицу, бибер, першун, мало нане и со по укусу.

Уз ово јело препоручујем вам црно неготинско вино и немојте да се замарате са значењем речи ШУШ МУШ. Битно је, да је тајна савршеног укуса овог јела откривена.

Мирјана Васић

Тајна савршеног укуса

ЕСТРАДИЈА

Сениорска екипа борског Металца у дисциплини серијска ваздушна пушка, у саставу Ми-лица Игњатовић, Александра Радисављевић и Милица Тошић освојила је сребрну медаљу на Државном првенству у Младе-новцу, док је Станислав Калчић

из борског клуба освојио, на истом такмичењу, бронзану ме-даљу у дисциплини ваздушни пиштољ. Млађа јуниорка Мали-на Станојковић из Стрељачког клуба Бор 030 заузела је у Мла-деновцу 15. место, такође у дис-циплини стандардни ваздушни пиштољ.

Борски кикбоксер Бранис-лав Тасић освојио је сребрну

Стрелци освојили сребрну медаљу на државном првенству

медаљу на Првенству централ-не Србије у дисциплини К1, у Власотинцу, а у борби за златно одличје поражен је од актуел-ног европског и светског првака Александра Коновалова.

Минулог викенда одржан је и други циклус мини рукометне

лиге борских основних школа. У пројекту Општинског рукомет-ног савеза Бор учествује седам од осам основних школа борске општине, такмиче се деца рође-на 2001. године и млађа, а наред-ни циклус утакмица заказан је за наредни викенд, у Злоту.

Б. Обрадовић

Борском кикбоксеру Браниславу Тасићу припало сребрно одличје на Првенству централне Србије

стр.11


7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Вести на знаков-номјезику (р)10.30 Викенд на истоку (р)11.20 Документарни програм12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Штири, вести на румунском17.35 Око истока18.25 Енергија на паметан начин18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Спортска хроника21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Палета (р)10.40 Није тешко бити ја11.30 ...И акција12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија “Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS Show14.55 Нокаут (р)15.20 Спортска хро-ника (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Штири, вести на румунском17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Ауто флеш20.40 Свет на длану21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм11.30 Еколошка питања12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.55 Свет на длану15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Корак 2120.40 Филм на виде(л)о21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Бели лук и папричица14.30 Агро дан14.45 Ауто спринт15.30 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Улови трофеј20.35 У свемиру21.00 Гледишта/Објективно(наизменично)22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.30 Везе11.00 Вино и виноградарство11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј15.00 Гледишта/Објек-тивно (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Изнад времена21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.20 Информа-ције дана, вести на влашком22.30 Штири, вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Лек из природе8.30 Радим градим9.00 Навигатор (р)9.15 На точковима9.45 Цртани филм10.10 Дивља планета10.35 Интерфејс11.00 Школирање11.30 Мислити зелено12.00 Вести12.15 Играни филм14.00 Викенд на истоку15.00 Није тешко бити ја16.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Играни филм18.15 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 ABS Show00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма8.00 Храна и вино9.00 Свет дивљине9.30 Дивљи свет10.00 Цртани филм (омнибус)12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 Зелени екран13.15 Здравље13.45 Палета, програм на румунском језику14.00 Вести на знаков-ном језику14.15 Изнад времена (р)15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Играни филм18.05 Познати екстремно19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 Атлас/Гуливер (наизменично)00.00 Вести

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 11.04. до 17.04. филм ,,Врела срца“ у 18 сати » Од 11.04. до 17.04. филм ,,Хичкок“ у 20 сати » Од 18.04. до 24.04. филм ,,Савршен план“ у 18 сати » Од 18.04. до 24.04. филм ,,Ђангова освета“ у 20 сати» Од 25.04. до 01.05. филм ,,Кругови“ у 18 и 20 сати

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05.16, 10,27 и 18,22Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4,00, 9,15 и 17,05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45, 14,30 и 19,50АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 05:00, 07:30 (преко Жагубице), 08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 )радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 6 петак, 12. април 2013.

Биоскопски репертоар

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“» 13.04. - WеbDan конференција – сала Музичке школе у 11 сати» 13.04. - Жене сликари – Мајданпек – Центар за културу у Мај-

данпеку – 14 сати» 13.04. - Фестивал ,,Златна нота“ – Д.Милановац – ученици

школе гитаре» 14.04. - Дечија позоришна представа ,,Капетан Џон Пиплфо-

кс” – Музичка школа –18 сати- рад драмског студија за основце при Установи ,,Центар за културу општине Бор“ – Улаз слободан

» 15.04. - Позоришна представа ,,Живот у тесним ципелама“ – Музичка школа – Звездара театар – 19 сати - Цена улазнице 600,00 динара

» 16. и 17.04. - Општинско такмичење рецитатора ‚‚Песниче на-рода мог“ – Народна библиотека Бор – 18 сати

» 20.04. - Окружно такмичење рецитатора ‚‚Песниче народа мог“ – Народна библиотека Бор – 11 сати

» 23.04. - Концерт поп и рок музике ,,St. Louis“ – Музичка школа – 20 сати - Цена улазнице 300,00 динара

» 24.04. - Традиционални концерт КУД-а ,,Бор“ ,,Пролеће смо своме граду“ - Музичка школа 19 сати - Цена улазнице 100,00 ди-нара

» 25.04. - Позоришна представа ,,Матица“ – Музичка школа – Атеље 212 – 20 сати - Цена улазнице 600,00 динара

Остали програми

СВАКОГ ДРУГОГ ЧЕТВРТКА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

21:00

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићГрафички дизајн и припрема за штампу Ивана Јовић Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 6петак, 12. април 2013.

На окупу најбоље пиониркеБОР» Кошаркашки Савез Ср-бије прихватио је кандидатуру Кошаркашког савеза Општине Бор за организацију финалног турнира Првенства Србије за пионирке, који ће се одржати од 25. до 28. априла у Бору. На бор-ском терену снаге ће одмерити осам екипа, па се очекује више од 130 кошаркашица.

Одржавање турнира много ће значити женској кошарци, па све мора бити до детаља ис-планирано – речено је на првој седници организационог одбо-ра, којој су присуствовали пред-ставници локалне самоуправе, Кошаркашког Савеза Општине Бор и Спортског центра.

- Женски кошаркашки клуб „Бор“ се кандидовао за органи-зацију финалног турнира и на нашу срећу и задовољство до-били смо ову организацију. Ми-слим да је ово нешто што Бор, у овом узрасту и категорији, до

сада није имао и претпостављам да ће то бити још један допри-нос развоју женске кошарке, не само у Бору, већ уопште у овом делу Србије – рекао је Драган Жикић, председник СО Бор.

Ове године борске кошар-кашице нису се пласирале у финално такмичење, а само две године раније биле су једина екипа из Тимочке крајине која је у финалу играла у Лозници. Ипак, ово је прилика да се про-мовише и унапреди женска ко-шарка у граду бакра, па ће се сви задужени за организацију поста-рати да све протекне по плану.

- Једна од осам екипа биће првак Србије, а о томе ће од-лучити игра на терену у нашем граду. Циљ наше пријаве на конкурс је популаризација и омасовљење женске кошарке у Тимочкој крајини – истакао је Душан Курић, председник Ко-шаркашког савеза Општине Бор.

М. Ћосић

БОР» Најбржа 32 ходача Ср-бије, у категоријама пионира, млађих јуниора, јуниора и се-ниора, такмичило се у Бору за државне медаље, престиж, нове рекорде на асфалтираном путу, али и за норме за предстојећа

међународна такмичења, попут европског првенства и олим-пијаде младих. Најважнији циљ био је, ипак, избор репрезента-ције Србије за Балкански шам-пионат у Ајвалику, у Турској, већ за две недеље. Због тога су резултати били врхунски, па су публика и случајни пролазни-ци у, за ову прилику затвореној улици Краља Петра Првог, ви-дели сјајне атлетичаре, попут олимпијца Предрага Филипо-вића, Владимира Савановића, Николе Илића, јуниорке Мили-це Костић.

- Било је фантастично, дала сам све од себе. Имала сам добре противнике и последњих 100 метара Даница Гогов ме подржала, дала ми је снагу, та-кође и тренер и сакупила сам енергију за крај и издржала. Ово ми је један од најбољих резулта-та јер, ипак, бити прва у Србији је велики успех, каже Алексан-дра Манић, победница трке у категорији пионирки из Атлет-ског клуба „Пирот“.

- Када год говоримо о спорт-ском ходању, ето нас у источној Србији. Овог пута смо у Бору. Ипак, треба бити реалан, у овој дисциплини немамо још увек корак са Европом и светом, што не значи и да немамо таленто-вану децу. Али, увек се ми вра-

тимо на услове који нису задо-вољавајући, не само за спортско ходање, него и за остале атлет-ске дисциплине. Атлетика је компликован и скуп спорт који захтева сложену инфраструк-туру и наш председник, Веселин

Јевросимовић и генерални секретар Ат-летског савеза Србије Слобо-дан Бранковић прошли су Србију уздуж и попреко про-пагирајући уп-раво ту идеју развоја инфра-структуре не-опходне за ат-летику - каже

Слободан Поповић, селектор атлетске репрезентације Србије.

Осим такмичара из Београ-да, Параћина, Ниша, Лесковца и Пирота и домаћи Атлетски клуб Бор имао је три представника и показао да, без обзира на паузу од тридесет година у организа-цији такмичења у брзом ходању, град бакра може бити један од центара овог спорта.

- Видели смо да овде има за-интересоване деце, тако да смо и одлучили да организујемо овак-ву трку. Дошли су сами и изрази-ли жељу да се баве ходањем, па смо „покушали“ то да одрадимо и видите, већ смо једну медаљу узели - каже Станиша Аксић из Атлетског клуба Бор, организа-тор трке државног првенства у граду бакра.

Покровитељ државног пр-венства у путном ходању у Бору била је локална самоуправа, уз чију помоћ се Атлетски клуб Бор представио као добар домаћин, а захваљујући лепом времену, то је на најбољи начин искоришће-но за промовисање овог лепог и прилично захтевног спорта о коме ће се убудуће и у Бору мно-го више причати.

Бојан Обрадовић

Такмичили се најбржи „ходачи“ Србије

Постигнути врхунски резултати пред припреме за Балкански шампионат у Турској

БОР» Победник традиционал-ног 14. меморијалног турнира РТС-а у малом фудбалу „Играј-мо за 16“ је екипа „КОП Кри-веља“ која је у финалу савладала тим Установе „Спортски цен-тар“ резултатом 1:0. Домаћин манифестације била је Устано-ва Спортски центар у Бору, а турнир је одржан под покрови-тељством Радио-телевизије Ср-бије, у знак сећања на колеге по-

гинуле у НАТО бомбардовању 1999. године.

Први пут, ове године, турнир је, осим у Београду, организован у Бору и у још неколико градова Србије: Нишу, Ужицу, Пожаре-вцу, Крагујевцу и Зрењанину.

Финале најбољих, међу који-ма ће бити и представник Бора, је 14. априла у главном граду Србије.

В. Т.

Завршен меморијални турнир РТС-а у малом фудбалу

Финални турнир Првенства Србије у кошарци биће одржан у Бору од 25. до 28. априла

oko istoka 06

Documents