oko istoka 02

12
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 2 - 15.фебруар, 2013. год. www.rtvbor.rs ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 20:00 Водомери са знаком РТБ-а Бор на српском тржишту » стр. 5 Признање Фестивалу Мокрањчеви дани» стр. 9 Кредит за боље сутра Влада Србије одобрила још једно задужење. За изградњу нове Топионице 132 милиона евра » стр. 3 Рудари основали синдикат “За мене ово је велика победа радника РТБ-а Бор и грађана Бора, јер је овом регистрацијом у Бор дошла институција републичког ранга, што до сада нисмо имали”, каже Љубиша Миљковић председник Синдиката рудара Србије » стр. 7 Државни празник, 15. фебруар, у Србији се слави као Дан државности. Скупштина Србије одлучила је 10. јула 2001. године да 15. фебруар буде државни празник у знак сећања на 1804. годину, када је почео Први српски устанак против Турака. Истог дана 1835. године у Крагујевцу је Скупштина усвојила први Устав Србије. Осим државног то је и верски празник, јер је по црквеној доктрини на тај дан, 40 дана од рођења Исуса Христа, Богородица отишла у храм да принесе жртву и тамо сусрела старца Симеона који је у малом Исусу препознао спаситеља. Дан Државности Србије празнује се два дана. ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ Осмех који радује Повећан број новорођенчади у Неготинској крајини улива наду да ће, после дуго година, бити заустављена „бела куга“ » стр. 4 Против медијског мрака » стр. 7 Беле стазе Старе планине » стр. 12

Upload: televizija-bor

Post on 21-Mar-2016

237 views

Category:

Documents


0 download

DESCRIPTION

Oko istoka - bilten javnog preduzeća "Štampa, radio i film" Bor. Štampani primerak najznačajnijih informacija i vesti iz timočkog regiona. Besplatan primerak na svakih petnaest dana. Elektronsko izdanje na sajtu okoistoka.rtvbor.rs

TRANSCRIPT

Page 1: Oko istoka 02

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 2 - 15.фебруар, 2013. год. www.rtvbor.rs

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:00

Водомери са знаком РТБ-а Бор на српском тржишту » стр. 5

Признање Фестивалу „Мокрањчеви дани“ » стр. 9

Кредит за боље сутраВлада Србије одобрила још једно задужење. За изградњу нове Топионице 132 милиона евра » стр. 3

Рудариосновалисиндикат“За мене ово је велика победа радника РТБ-а Бор и грађана Бора, јер је овом регистрацијом у Бор дошла институција републичког ранга, што до сада нисмо имали”, каже Љубиша Миљковић председник Синдиката рудара Србије » стр. 7

Државни празник, 15. фебруар, у Србији се слави као Дан државности. Скупштина Србије одлучила је 10. јула 2001. године да 15. фебруар буде државни празник у знак сећања на 1804. годину, када је почео Први српски устанак против Турака. Истог дана 1835. године у Крагујевцу је Скупштина усвојила први Устав Србије. Осим државног то је и верски празник, јер је по црквеној доктрини на тај дан, 40 дана од рођења Исуса Христа, Богородица отишла у храм да принесе жртву и тамо сусрела старца Симеона који је у малом Исусу препознао спаситеља. Дан Државности Србије празнује се два дана.

ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

Осмех који радује

Повећан број новорођенчади у Неготинској крајини улива наду да ће, после дуго година, бити заустављена „бела куга“ » стр. 4

Против медијског мрака » стр. 7 Беле стазе Старе планине » стр. 12

Page 2: Oko istoka 02

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 2петак, 15. фебруар 2013.

БОР» Асоцијација за раз-вој Oпштине Бор, у партнер-ству са Асоцијацијом за развој Oпштине Жагубица, носилац je пројекта „ЛАГ Хомоље“, који се спроводи у селима двеју општина, уз подршку Програма за развој Уједињених нација. У Бору је одржан први семинар на тему „ЛЕАДЕР и ЛАГ - како пресликати добру праксу“, који има за циљ да допринесе бољем повезивању постојећих потенцијала у селима борске и

Како пресликати добру праксужагубичке општине.ЛАГ је локално партнерство које планира и спроводи стратегију руралог развоја, додељује фи-нансијска средства и управља њеним спровођењем. Уводна активност асоцијација за развој двеју општина биће информа-тивни састанци са свим секто-рима и анализа стања у сеоским срединама, а после тога ће усле-дити израда карти свих села у овим општинама.

З. Марковић

Асоцијација за развој општине Бор и пројекат „ЛАГ Хомоље“ организовали семинар „ЛЕАДЕР И ЛАГ “

БОР» Бензинска пумпа на трећем километру у Бору биће замењена потпуно новим објек-том до априла ове године. Нафт-на индустрија Србије одлучила се на модернизацију многих бензинских пумпи у земљи, међу којима је и једна од глав-

них борских пумпних станица. Радови су у току, стари објекат је срушен и на реду је измештање цистерни. Пумпа у Бору биће, као и друге, изграђена према ев-ропским стандардима, и у боја-ма новог НИС-овог бренда - цр-веној, плавој и белој.

Извођач радова је београд-ска фирма „Денеза М Инжење-ринг“. Радови ће бити заврше-ни у априлу, до када ће Борани нафтне деривате морати да ку-пују на другим пумпама.

Модернизација бензинских пумпи НИС-а спроводи се у

складу са укупном модернзи-цијом те компаније и њеним ширењем у региону. Планирано је да до 2015. године на терито-рији Србије буде реконструиса-но и изграђено 250 бензинских станица, од чега око пет нових, за шта је НИС издвојио око 100

милиона евра.Нови визуелни иденти-

тет мреже бензинских станица НИС-а задржаће карактеристике старог, препознатљивог бренда НИС Петрола, а уведена је плава боја којом је исписано име ком-паније, што означава синергију са брендом „Гаспромњефт“.

Модернизација бензинских станица почела је почетком про-шле године, отварањем прве модернозиване и ребрендиране НИС-ове пумпе, на аутопуту Е-75, на улазу у Београд.

М. Ћосић

Реконструкција бензинскепумпеМодеран изглед пумпе на трећем километру у Бору, у складу са европским стандардима, НИС-ова пумпа добиће до априла ове године.

НЕГОТИН» О интересовању закупаца говори податак да је, само за прва два дана спро-вођења лицитације, у закуп из-дато близу 110 хектара државног пољопривредног земљишта, од тога око 70 хектара ораница, по почетној цени од 6.500 динара по хектару и око 40 хектара ви-нограда, на месту некадашње плантаже Буковско златно брдо.

- Површина под виногради-ма се издаје у закуп на период од 40 година, по почетној цени од 15.000 динара по хектару годишње. Понуђачи морају да испуне све услове предвиђене јавним огласом у вези са доку-ментацијом, која, између оста-лог, од ове године предвиђа и елаборат о инвестицији. Почет-на цена закупа парцела, које се осим винограда, дају под трого-дишњи закуп, зависи од катего-ризације земљишта, планиране културе и интересовања купаца и креће се од 5.000 до 15.000 ди-нара годишње - каже Предраг Станић, шеф Одељења за општу управу и имовинске и стамбено

комуналне послове, председ-ник Комисије за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини и председник Комисије за спровођење јавног надметања.

Без накнаде, на коришћење,

пољопривредно земљиште у државној својини дато је Пољопривредној школи са до-мом ученика „Рајко Боснић“, у Букову и Пољопривредно саве-тодавној и стручној служби Не-готин. Најатрактивније локације су у катастарским општинама Радујевац, Прахово, Неготин, Чубра, Брестовац, Сиколе, а ранијих година и у Уровици. Углавном је реч о површини која

је била обухваћена комасацијом, у равничарском делу општине Неготин и која је добро пове-зана путном комуникацијом са пољопривредним задругама. Право учешћа на лицитацији имају физичка и правна лица и регистрована пољопривредна

газдинства. Сви учесници лици-тације имају обавезу да положе средства гаранције код пословне банке у износу једногодишњег закупа, а хипотека у је у висини двогодишње закупнине.

Јованка Станојевић

Државна земља приватницимаУ Неготину је почео нови круг јавних надметања за давање у закуп близу 3.000 хектара свих врста земљишта

На подручју општине Неготин, која је као једна од првих у Србији почела реа-лизацију овог великог посла, од 2007. до прошле године, у закуп је издато више од 2.000 хектара ораница.

ЗАЈЕЧАР, БОР» Цена се-менске робе за пролећну сетву у пољопривредним апотекама је знатно виша него што је то било

прошле године. Проценат по-скупљења, у зависности од врсте семена и произвођача, креће се од 10 до чак 35 одсто. Ако се свему овоме дода и цена нафте која је од прошле године у више навра-та расла, долази се до просте ра-чунице да ће овогодишња сетва бити, најмање за 20 процената скупља од прошлогодишње.

Д. Марушић

Скупља сетваПољопривредни стручњаци процењују да ће трошкови сетве ове године бити већи за петину у односу на прошлу годину

Page 3: Oko istoka 02

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 2 петак, 15. фебруар 2013.

БОР» У Влади Републике Србије потписан је уговор са конзорцијумом румунских ком-панија „Хидроконструкција“ и „Савела“, које ће градити нови крак колектора кривељског јало-вишта у Бору. Реч је о реномира-ним компанијама већ укључених у пројекте које финансира Свет-ска банка и које су, између оста-

лог, учествовале у изградњи обе бране на Дунаву и ђердапских хидроелектрана.

Пројекат изградње још јед-ног крака колектора кривељског јаловишта вредан је више од 10 милиона евра, а финансира га Светска банка, кредитном ли-нијом, под повољним условима.

- Реч је о изградњи рударског тунела дугачког 2.400 метара. У наредном периоду обавиће се селекција радника, допремање

рударске опреме из иностран-ства, припрема радилишта, обезбеђење енергената.

Радови, који би требало да почну у мају или јуну ове годи-не, условљени су и временским приликама. Остаје и договор са локалном самоуправом и Ин-ститутом за рударство и мета-лургију у Бору, који је власник

земљишта на којем ће се радити - истакао је Александар Буђе-лан, координатор пројекта.

У реализацији пројекта, осим процедуре Светске банке, мора се поштовати и Закон о рударству и геолошким истра-живањима Републике Србије, а крајњи рок за изградњу новог крака колектора кривељског јаловишта је септембар 2015. године.

Горан Грамић

Нови крак кривељског колектораПројекат је вредан више од десет милиона евра, а финансираће га Светска банка

БОР» Влада Републике Србије донела је закључак по коме Рударско топиони-чарски басен Бњор може да обезбеди средства за финан-сирање преосталих обавеза из Уговора о реконструкцији топионице и изградњи нове фабрике сумпорне кисели-не. Износ ових средстава је 131.795.000 евра, а биће обезбеђен додатним заду-жењем или авансном про-дајом бакра и других мета-ла из постојећих лежишта у Бору и Мајданпеку.

Претходним закључцима Влада је већ одобрила РТБ-у Бор задужење од 170 мили-

она евра, тако да ће укупна улагања у пројекат нове то-пионице вредети 302 мили-она евра. Од те суме, за топи-оницу и фабрику сумпорне киселине предвиђено је 210 милиона евра, а остатак за радове у надлежности РТБ-а, попут изградње флотације шљаке, погона за третман от-падних вода и енергане.

Ово је рекао, гостујући у

емисији „Актуелно“, на про-граму Телевизије Бор, Ми-линко Живковић, заменик генералног директора РТБ-а Бор за инвестиције.

- Значајно је и то што је донета одлука да РТБ Бор, заједно са министарством финасија, одреди консул-танта који ће наступати са РТБ-ом у стратешком раз-воју у будућности, за наступ комбината бакра на страном тржишту, јер ће бити знатно повећана производња бакра и сумпорне киселине по за-вршетку реконструкције то-пионице и изградње фабрике сумпорне киселине - рекао је Милинко Живковић.

Крај 2013. године је рок за завршетак изградње то-пионице и фабрике сум-порне киселине и биће поштован, а

почетак 2014. године биће искоришћен за уходавање технологије. По бизнис пла-ну, наредне године би тре-бало да буде прерађено 300 хиљада тона концентрата бакра, док ће пун капацитет од 400 хиљада тона концен-трата, топионица достићи 2014. године.

Дејан Ђорђевић

Још 132 милиона евра за изградњу топионице

ИНВЕСТИЦИЈЕВлада Србије одобрила ново задужење

Укупна улагања износиће 302 милиона евра, а рокови изградње биће испоштовани, рекао је у емисији „Актуелно“ Телевизије Бор Милинко Живковић

КЊАЖЕВАЦ» Локални савет за запошљавање у Књаже-вцу једногласно је усвојио Ак-циони план запошљавања у овој општини за 2013. годину. Актив-ности запошљавања спроводиће се кроз стручну праксу и јавне радове, јер је досадашња пракса показала да је највећи број Кња-жевчана заинтересован управо за такво ангажовање. Из буџета општине Књажевац за пројекте запошљавања у 2013. години издвојено је милион динара, док

би додатних пет милиона динара требало да буде обезбеђено пу-тем конкурса Националне служ-бе за запошљавање.

Према резултатима прошло-годишњег пописа становништ-ва, број радно способних ста-новника у општини Књажевац је 19.619, а стопа незапослености лица радног узраста тренутно је 22,6 одсто и већа је два процен-та у односу на стопу незапосле-ности из априла 2010. године.

Б. Обрадовић

Јавним радовима до послаЛокалним акционим планом запошљавања у Књажевцу, издвојено милион динара, док се, преко конкурса НСЗ-а, очекује још пет милиона динара

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

Page 4: Oko istoka 02

стр.4

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

ДРУШТВО број 2петак, 15. фебруар 2013.

Анализа спровођења зако-на о социјалној заштити у делу новчаних, социјалних и помоћи у кући, за особе старије од 65 го-дина, коју је урадило Удружење

грађана „Снага пријатељства - Амитy“ у сарадњи са Удру-жењем грађана „Кокоро“, имала је за циљ да утврди да ли зако-ном предвиђене мере социјалне политике могу да помогну при решавању проблема најугроже-нијих особа старијих од 65 годи-

на у Србији. Реч је о популацији која заслужује посебну пажњу, јер је проценат старих у Србији веома велик, а њихов број у општинама Бор, Неготин, Мај-данпек и Кладово, креће се око 20 одсто. - Алармантно је што

ДА СТАРОСТ НЕ БУДЕ САМА

У Србији око 13 одсто старачких домаћинстава прима новчану социјалну помоћ

особе које живе саме не могу да се ослоне на своју породицу, док без деце и блиских сродника у Србији живи свака шеста особа старија од 65 година - каже Вла-

де Сатарић из Удружења грађа-на „Амитy“.

Анализом је утврђено да је у Србији мање од 13 одсто старач-ких сеоских домаћинстава, која користе новчану социјалну по-моћ, док сервис помоћи у кући функционише у око 120 општи-на у Србији.

- У Центру за социјални рад у Бору ради 6 геронтодомаћица, које могу бринути само о стари-ма у Бору, али не и у селима бор-ске општине, у којима, такође, постоји потреба за овим видом помоћи - каже директор Центра за социјални рад у Бору Мирја-на Митровић.

Истраживања урађена у Ср-бији кажу да старији људи не-мају материјалну подршку по-родице, јер она у годинама кризе изостаје, али не могу ни да се ослоне ни на помоћ државе јер многа старачка домаћинства не примају социјалну помоћ, рече-но је на састанку у Клубу за ста-ра лица у Бору.

Златја Марковић

Министарство рада и со-цијалне политике Републике Србије би требало да предузме све мере како би се извршиле измене и допуне Закона о со-цијалној заштити и како би се старијим особама омогућио достојанствен живот, јер ве-лики број старих у Србији живи испод границе сиромаштва.

ПОТРЕБНА ПРОМЕНА ЗАКОНА

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

13:15

НЕГОТИН» У неготинском породилишту, од 4. јануара, када је на свет дошла прва беба у овој години, до 9. фебруара рођено их је 27, за седам више него лане у исто време.

- Година је донела много ра-дости породицама новорођен-чади, али и запосленима на Одељењу гинекологије и аку-шерства, с обзиром да је рођено више деце. Радујемо се свакој новорођеној беби, а памтићемо, посебно, 11. јануар, јер су у ис-том дану рођене три девојчице, што није скоро забележено у на-шем породилишту. Последњих деценија прати нас пад ната-литета, тако да са оптимизмом, после 27 овогодишњих порођаја и исто толико беба, очекујемо наредне месеце ове године, за коју се надамо да ће бити мно-го успешнија од прошле када је

у породилишту рођено само 220 беба - каже прим. др Синиша Челојевић, начелник Одељења гинекологије и акушерства ЗЦ Неготин.

Уз Општину Неготин која је две прворођене бебе, девојчицу и дечака, даривала са по хиљаду

евра у динарској противвредно-сти и Здравствени центар који је за прворођене бебе у новој години обезбедио колица и оп-рему, учиниле су то и чланице Кола српских сестара, поводом Божићних празника.

Иначе, Општина Неготин, знатна средства из буџета усме-рава у област дечије заштите, у циљу стимулисања наталитета. Свака прворођена беба у поро-дици има право на једнократну помоћ у износу од 20 хиљада динара, другорођена, 25 хиљада, а треће, односно четврто дете у породици има право на једно-кратну помоћ у висини 30.000 динара. За рођење близанаца издваја се 50 хиљада, а тројке остварују право на 100 хиљада динара.

Општина Неготин је обез-бедила и средства за једнократ-

ну помоћ породицама без деце. Парови који се одлуче за ван-телесну оплодњу могу да рачу-нају на финансијску подршку Општине Неготин од 40 хиљада динара.

Јованка Станојевић

Осмех за ново времеПовећан број новорођенчади у неготинском породилишту донео наду да ће, после много година, бити заустављена „бела куга“ у Крајини

БОР» Поливалентно патро-нажна служба борског Здрав-ственог центра, током фебруа-ра, ораганизује акцију провере шећера у крви и крвног при-тиска у свим месним заједница-ма борске општине. Заинтере-

совани грађани, уз здравствену књижицу, могу бесплатно да провере ове параметре у својој месној заједници према унапред утврђеном распореду који је ис-такнут у Дому здравља и у мес-ним заједницама. За ове акције Патронажне службе влада вели-ко интересовање грађана и за ре-

лативно кратко време гликемију и притисак провери око стоти-нак грађана. Сестре дежурале у МЗ Бакар, а акције су организо-ване у среду и четвртак, 13. и 14. фебруара и у месним заједница-ма Младост и Металург.

З. Марковић

Проверите здрављеЕмисија о здрављу, превенцији болести,

лечењу и здравом животу.

Page 5: Oko istoka 02

стр.5

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

ЕКОНОМИЈАброј 2 петак, 15. фебруар 2013.

БОР» После више од четири деценије производње ливених месинганих кућишта за водо-мере, које су склапали други

произвођачи и продавали као готов производ. Погон за пре-раду метала РТБ-а Бор добио је сертификат за контролу и баж-дарење водомера, који већ могу, са знаком РТБ-а Бор, да се нађу на тржишту.

У односу на сличне произ-

воде, ови водомери су десетак одсто јефтинији, а планира се годишња производња седам и по хиљада уређаја.

Почетком године погон за прераду метала Топионице и рафинације бакра Бор добио је сертификат и акредитацију за производњу свих типова во-домера димензије од 1/2 до 3/4 цола. Могу да се нађу у свим ма-лопродајним објектима, јефти-

нији су од сличних, а гаранција им је две године. Сви делови, осим механизма, производе се и склапају у погону РТБ-а Бор.

- Овај готови производ има велики значај за ТИР и РТБ јер смо одавно схватили да једино кроз развој нових производа и технологија можемо да идемо напред. Осим водомера, у овом погону се већ деценијама про-изводе и месингани пропустни вентили, по чему је фабрика препознатљива на српском тр-жишту, а капацитет је око 200 тона одливака годишње. Наста-вићемо развој мерних инстру-мената за проток гаса и проток флуида, првенствено од месинга и бронзе, јер нам је жеља да ком-плетан производни програм од бакра и његових легура остане у Србији и то као готов производ“ - каже Бобан Тодоровић, ди-ректор Топионице и рафинације бакра Бор.

У реконструкцију лаборато-рије за контролу и баждарење ТИР је уложио 50 хиљада евра, а механизам који се користи про-изводи „Инса“, док се месингана кућишта и остали елементи лију и спајају у погону РТБ-а Бор.

- Да би дошли до оваквог го-товог производа, морали смо да обезбедимо техничке услове, оп-рему и простор неопходан за ла-бораторију. Сва опрема усклађе-на је са стандардом ИСО 17020, што је услов који је прописала држава. На тржишту је неколико

произвођача водомера, а има их и из иностранства. Покушаћемо нижом ценом и добрим квали-тетом да будемо конкурентни. Није лако, јер смо на неки начин нови на тржишту, али очекујемо добре резултате већ у првој го-дини“ - наглашава Драган Мла-деновић, технички руководилац Ливнице РТБ-а Бор.

Дејан Ђорђевић

Очекује се да ће ус-коро бити завршена и процедура за добијање сертификата за жигосање водомера, коју ће до тада радити Савезни завод за мере и драгоцене метале

Водомери са знаком РТБ-а Бор на српском тржиштуУређаји јефтинији 10 одсто, а производиће се више од седам хиљада комада годишње. - У реконструкцију лабораторије за контролу и баждарење ТИР је уложио 50 хиљада евра

НЕГОТИН» Релативно топло време за ово доба године, без екстремно ниске температуре и довољно влаге у земљишту, по-годују озимим културама, којима је, прошле јесени, на подручју Борског округа засејано више од 24 хиљаде хектара ораница, од тога највише, 18,5 хиљада хек-тара, или 75 одсто свих култура, озимом пшеницом. Владица Гавриловић, стручни сарадник за ратарство у Пољопривредно саветодавној и стручној служби у Неготину, потврдио је, после обиласка терена, да усеви, за сада, изгледају одлично.

- Није било проблема са из-мрзавањем, а и када су темпера-туре биле испод минус 5 степени, усеве је штитио снежни покри-вач. Пшеница, јечам и тритикале су, захваљујући томе, у добром

стању. То исто важи и за све озиме културе под којима се, у општини Неготин, налази близу 11 хиљада хектара, а највише под озимом пшеницом - каже Гавриловић.

З а х в а љ у ј у ћ и снегу који је падао у јануару, па и по-следњим падавина-ма, киши и сусне-жици, обезбеђено је довољно влаге у земљишту, а према календару сезонских послова, ускоро би требало приступити и првом прихрањивању озимих култура.

Од средине фебруара, про-извођачи би требало да обаве прву прихрану уреом, тамо где земљишта нису кисела. Ако то

чине користећи кан, требало би да сачекају почетак марта. Уко-лико се ради о већим количина-

ма за прихрану, што ће знати ако претходно ураде контролу плод-ности земљишта, препорука је да прихрану обаве из два пута. Кан се препоручује почетком и крајем марта јер друга прихрана

Озими усеви у одличном стањуВлаге има довољно па ће пшеница, ако буде топлије, наставити да се развија

може бити комбинована са пр-скањем, када крену корови.

Према речима Владице Га-вриловића, саветодавца ПССС Неготин, пшеница која је сада у фази мировања, средином фебру-ара требало би да настави веге-тацију, уколико потрају овакве

временске прилике и не дође до драстичног пада температуре. У том случају, снежни покривач висине до 15 цм био би идеална заштита од измрзавања.

Јованка Станојевић

Page 6: Oko istoka 02

стр.6

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

У ФОКУСУ број 2петак, 15. фебруар 2013.

БОР»Реагујући на недавно саопштење синдиката РББ-а, представници Већа Савеза са-мосталних синдиката Србије Општине Бор, на конферен-цији за новинаре, нагласили су да им је онемогућено да у РТБ-у Бор одрже састанке са члановима Самосталног син-диката и упознају их са ново-насталом ситуацијом.

- Ми смо најавили да ћемо од четвртог фебруара почети са ин-формисањем чланова и одржати састанке у погонима са члано-

вима Самосталног синдиката у РББ-у. Али, да ли на основу своје одлуке или на нечији наго-

вор, директор РББ-а је забранио управницима да нам дају дозво-лу за одржавање састанака. Чак ни штрајк упозорења, као једна од законских могућности није

немогућ - рекао је Драгиша Трујкић председник Општин-ског већа Савеза самосталних синдиката Србије.

Према његовим речима, одбор Самосталног синдика-та у РББ-у није престао да по-стоји, већ је формирано пове-реништво, чији ће задатак бити расписивање нових избора за председника синдиката.

- Када организација Само-

сталног синдиката иступа из чланства, не може то да уради на начин како је то урађено у РББ-у, а материјална средства припа-дају искључиво Самосталном синдикату, због чега је жиро ра-чун стављен у стање мировања. У саопштењу досадашњег пред-седника одбора Самосталног синдиката РББ-а каже се да но-воформирани Синдикат рудара Србије, са седиштем у Бору, рас-полаже чланством, имовином

и средствима на жиро рачуну. Морам да кажем да ово није ро-бовласничко друштво да неко може да преузме људе и да „кр-сти“ раднике у РББ-у као своје власништво. То је незамисливо и нечувено. Може људима само да понуди одговарајуће приступ-нице да би они постали чланови неке организације - рекао је Дра-гиша Трујкић.

Дејан Ђорђевић

Наставља се сукоб у Самосталном синдикату у БоруПредставницима Општинског већа Савеза самосталног синдиката Србије, забрањено одржавање састанака са члановима у погонима РББ-а, кажу у овом синдикату

Наредних дана очекује се да ће бити преиспитан и колек-тивни уговор који је потписан у РББ-у, а за највише два месеца биће расписани нови избори у синдикату Рудника бакра Бор, кажу у Већу Савеза самостал-них синдиката Општине Бор.

Борску јавност ових дана потреса синдикална криза, сукоб између, с једне стране Самосталног синдиката Руд-ника бакра Бор, и с друге, Већа Савеза самосталног синдиката и регионалног одбора метала-ца. И једна и друга страна не попушта и остаје при својим одлукама.

Све је почело када је Са-мостални синдикат Рудни-ка бакра Бор одлучио да се исчлани из регионалне орга-низације Самосталног син-диката металаца за источну Србију и припоји Синдикату рудара Србије, са образло-жењем да им је циљ јачање синдиката, заштита свих права радника и задржавање полови-не чланарине, која је до сада издвајана за више синдикалне органе. Са друге стране, Са-мостални синдикат сматра да је оваква одлука мимо статута. Због тога су искључили лиде-ра рудара из синдиката и поку-шавају да у овој синдикалној организацији организују по-

ново изборе. Ако се не гледа позадина

свих ових догађања, ситуација је веома јасна. Као и у свакој заједници, када дође до раз-мимоилажења, за обе стране најбољи је раскид, али циви-лизован, без препуцавања, уз поштовање одређене процеду-ре, у складу са законом. Али пре тога синдикалци би треба-ло да седну за заједнички сто и макар делимично усагласе ставове. Ако им је заједнички интерес бољи положај запос-лених, за шта се очигледно деклеративно залажу оба син-диката, онда би морали да што пре превазиђу несугласице које су их довеле у овај ћор-сокак. Јединство у ставовима је, чини се, потребније него икад, да ли у оквиру истог синдиката, најмање је битно. Важно је да се крене у реша-вање нагомиланих проблема. Разједињени синдикати можда некоме одговарају, али сигур-но не радницима.

Љиљана Ђорђевић

СИНДИКАЛНА НЕСЛАГАЊАБОР» Многи пољоприв-

редни произвођачи памте злат-не године задругарства када су у већини села пољопривредне задруге представљале окосницу производње, и када је сваки посао индивидуалног пољопривредног произвођача почињао и завршавао се у задрузи, било да се радило о набавци репроматеријала или ме-ханизације. Данас задруга готово да нема, али има иницијатива да се задругарство обнови.

На подручју општине Бор, у овом тренутку, раде свега четири пољопривредне задруге. Посма-трајући округ, 12 задруга колико толико функционишу, док су 22 задруге у стечају.

„Кључно у целој причи о за-другама је да им се врати имовина. Друштвена имовина у Србији у једном моменту није била ничија, и тада су задруге фактички изгу-биле све то. Закон који би требало да буде усвојен на пролеће, враћа управо ту имовину самим задруга-ма. Та имовина представљаће по-четни капитал и основицу за даљи развој“ - каже Слађана Живковић, секретар Задружног савеза Борс-ког округа, подсећајући јавност да

је већина те имовине пропала, али да вреди покушати да се у Србији поново оживе задруге, јер је, пре-ма њеним речима, пољопривреда будућност Србије.

„Памтимо период када је Земљорадничка задруга у Шарба-новцу функционисала више него успешно. Мештани овог, али и околних села, имали су сигурну потпору у овој задрузи и сви су тада били задовољни. Мислим да можемо да повратимо пове-рење пољопривредника. Такође истичем и да смо ми у локалној самоуправи спремни да размот-римо могућност да из буџета буду издвојена одређена средства која ће помоћи рад задруга на подручју општине и округа“ - рекао је Дра-ган Жикић, председник Скупшти-не општине Бор.

На састанку је констатовано да је помоћ државе неопходна и да управо једном стратегијом на државном нивоу морају да се по-крену сви капацитети који ће ство-рити амбијент у коме ће задруге нормално пословати, а индивиду-ални пољопривредни произвођа-чи, имати и помоћ и корист.

Д. Стојадиновић

Обнова пољопривредних задруга

Page 7: Oko istoka 02

стр.7

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

У ФОКУСУброј 2 петак, 15. фебруар 2013.

БОР» Синдикат рудара Ср-бије званично је завршио ре-гистрацију. Ова организација је први републички синдикат чији центар није у Београду већ у Бору. Захваљујући томе, кажу у новоформираном синдикату, рудари РТБ-а Бор и целе Србије

имаће представнике који ће, за њихове интересе, моћи да се залажу у директном разговору са Владом Републике Србије. За прва два дана пријављивања, приступнице за нови Синди-кат рудара Србије потписало је хиљаду радника РТБ-а Бор.

- Решење о регистрацији добили смо 6. фебруара, потпи-сано и оверено од државног се-кретара у Министарству за рад и социјална питања. Како смо и обећали члановима, седиште је у Бору, у улици Кестенова 8А. За мене ово је велика победа рад-ника РТБ-а Бор и грађана Бора, јер је овом регистрацијом у Бор дошла институција републичког ранга, што до сада нисмо имали. Показали смо да у оквиру РТБ-а Бор имамо снаге да се избори-мо за оно што радници траже од нас. Са овом регистрацијом запослени у РТБ-у Бор могу да уђу у директне преговоре са ресорним министарством и Владом Републике Србије, јер је Синдикат рудара Србије у ис-том рангу као Савез самостал-них синдиката Србије, синдикат „Независност“, Асоцијација не-

зависних синдиката и са синди-катом „Слога“. Да ли ће касније Скупштина Синдиката рудара Србије одлучити да уђе у савез са било којим од наведених ре-публичких синдиката, зависиће од чланова - каже Љубиша Миљковић, председник Синди-

ката рудара Србије. - У статуту Синдиката руда-

ра Србије пише да чланови ове организације могу да постану сви запослени у рударској ин-дустрији Србије, што је више од пет хиљада радника. Знам да ће грађани Бора и радници комби-ната бакра знати да цене напор који смо уложили. Све што смо радили у вези регистрације ура-дили смо по закону и жао ми је што су појединци, због својих интереса, изнели пуно неисти-на о нашим циљевима. Да би били потпуно легални за непуна два дана приступнице за Син-дикат рудара Србије потписало је хиљаду радника. Дошао је тренутак да се бране интереси запослених, а то једино може да се оствари преко Синдиката ру-дара Србије, јер ће сви проблеми и захтеви рудара бити директно предочени Влади Републике Ср-бије. До сада то није био случај, а најбољи показатељ је то што рудари ни са 40 година радног стажа не могу да иду у пензију - објашњава Миљковић.

Дејан Ђорђевић

Формиран Синдикат рудараРегистрација је завршена и биће то прва синдикална организација чије ће седише бити ван Београда - у Бору. Приступање синдикату већ су најавили рудари Врања, Горњег Милановца и други, тако да се ускоро очекује већи број чланова

БЕОГРАД» Предстојећи ме-дијски закони морају бити уса-глашени са, раније усвојеном, Медијском стратегијом, поготову у делу који се односи на форми-рање и постојање регионалних јавних сервиса. Будућим законом о јавним радио телевизијским сер-висима неопходно је да прецизно буду дефинисани начин финан-сирања и стандарди, усаглашени са искуством Европске уније, где већ постоје слични сервиси. Тако би се, у најкраћем, могло резими-рати оно што су, на конференцији за штампу у Међународном прес центру у Београду, окупљеним новинарским екипама рекли пред-ставници недавно основане Ко-алиције запослених у медијима, којој су приступила електронска гласила из Србије, која још нису приватизована и која, углавном, финансирају локалне самоуправе у чијем су и власништву. Прича је много дужа. Представ-ници телевизијских и радијских кућа из Ниша, Крушевца, Врања и других, међу којима и Радио-те-левизије Бор, изнели су много

аргумената о раније лоше обавље-ним приватизацијама. У Тимочкој крајини, на пример, готово сва електронска гласила која су при-ватизована, после тога су угашена или им се продукција смањила го-тово на минимум.

Ако би се такав тренд наста-вио, речено је на конференцији, прети опасност да завлада ме-дијски мрак и да грађани у поје-диним деловима Србије остану без основног уставног и законског права на информисање.

Радио телевизија Србије и Те-левизија Војводине, као медијски јавни сервиси, нису довољне да потребе за инфомисањем покрију

у свим деловима Србије, и ако би једино оне имале статус јавних сервиса, то би ишло на уштрб ос-талих региона у Републици.

- Постоје моћни лобији, који су против формирања јавних ме-дијских сервиса у осталим регио-

нима Србије. А без таквих сервиса имали би смо велику несразмеру у погледу медијске развијености између Београда и Новог Сада с једне, и осталих делова земље, с

друге стране, по-готово када је реч о јужној, југоис-точној и источној Србији - рекао је Милан Петко-вић, представник Нишке телевизије и запитао се ко је некоме дао за пра-

во да тако одлучи или се залаже за такво решење.

И остали учесници Конферен-ције оштро су изрекли критике на рачун, такозване, медијске коали-ције и асоцијације, и затражили да јавност буде информисана чије интересе они заступају и кога представљају.

Затражено је да Коалиција запослених у медијима има исти третман као што имају и остале, раније формиране медијске коали-ције и да има своје представике у радним групама током јавних рас-права о предстојећим изменама закона.

Чедомир Васић

Представник наше инфор-мативне куће, изнео је добар пример Телевизије Бор, која има регионалну дозволу за емитовање и једина није при-ватизована у источној Србији, емитује програм 24 часа днев-но, увећала је своју продукцију и, осим на српском, емитује ве-сти и на језицима националних мањина - влашком, ромском и румунском језику. Има до-писничку мрежу у појединим градовима и општинама и практично, већ сада обавља функцију медијског јавног сервиса.

Да не буде медијског мрака

Конференција за штампу Коалиције ЗУМ у Међународном прес центру у Београду

Представници Коалиције запослених у медијима траже од државе да формира регионалне јавне сервисе и против су приватизације преосталих електронских гласила, јер би то лоше утицало на информисања грађана

Page 8: Oko istoka 02

стр.8

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

СПЕКТАР број 2петак, 15. фебруар 2013.

SINDIKATU MAJDANJERILUOR REGISTRUJIT

»Sindikatu majdanjeriluor Sîrbiji a fîršît registracija. Ăsta je sindikatu ăl đe întîj la karje centru nu je la Beograd. Centru sindikatuluj je la Bor šî akuma majdanjeri đin tuată Sîrbija o să ajbă reprezentancî karje o să puată vuorbi ku reprezentancî Vladi Sîrbiji.

Pînă akuma sindikatu arje pistă o mije đe članuri, dar kît măj jut în sindikat o să fije šî majdanjeri đin Vranje, Gornji Milanovac šî majdanu Lece, a spus prezîdantu Sindikatuluj majdanjeriluor Sîrbiji Ljubiša Miljković.

SERTIFIKATU ĐE APARATURLJI KARJE MĂSUARĂ KÎTĂ APA TRJE*E

»Fabrika đe făkutu armaturiluor alu Topituarja šî rafinacîja đe aramă alu RTB Bor a kăpătat đi la komisija republji+i sertifikatu đe kontrola la aparaturlji đe măsuratu la kîtă apa trje+e. Aparaturlji ašća o să fije vro dză+e procenturi măj jepćinje đe kît produkturlji đe măsurat karje akuma să pot găsî, dar în plan je să să fakă pistă šapće mij đe bukăcî. Pintru sa fă+a rekonstrukcija la laboratorija đe kontrolă Topituarja šî rafinacîja a dat 50 mij đe euri.

LJEGAMÎNTU ĐE FĂKUTU KOLEKTORULUJ

»La Vlada Sîrbiji je sămnat kontraktu ku kompanijlji Hidrokonstrukcija šî Savela đin Romînjija karje o să fakă kraku

nuou a kolektoruluj la Jalovišća Krivjeljuluj. Ai+a je vuorba đe un tunel lung două mij 400 đe metri. Akuma trăbuje să vină lukrători šî să ažungă oprema đin strinătaće, să să pregăćaskă luoku unđe o să să sapje tunelu, dar lukrărlji ar trăbuji să în+apă pi mižloku la anu ăsta. Projektu vreduje pistă 10 mij đe euri, dar îl finansirješće Banka lumji.

STANJICÎLJI ĐE MĂSURAT

»Funkcionisîtu la stanjicîrlji nacionalje đe măsuratu kvalitetuluj la ajer în Sîrbije je ugrožit pintru kă banji karje sa dat pintru sa du+e griža đe opremă măjdo sa trošît. Pînă akuma la Bor amîndouă sistemuri đe kontrola kvalitetuluj la ajer – sistemu držăvi šî sistemu komunji lukră făr đe problemuri.

Sistemu držăvi în Bor o să lukre pînă kînd maršînlji în stanjicuri o să arjeće parametrurlji bunje, dar să ašćaptă în periodu +e vinje să să đa +eva banji pintru a mjer&e oprema asta la servis.

LEGALIZACÎJA OBJEKTURILUOR

»Vlada Sîrbiji a adus predlogu la Zakonu đe legalizacije în katastar după karje o să să puată skrija în katastar objekturlji karje sa grăđit făr đe dozvolă pînă pi septembru ăl đe 11 anu 2009. Objekturlji ašća ku skrijatu în katastar no să kapiće dozvola đe grăđit, numa objekturlji atun+a o să ajbă statusu đe avjerje. După predlogu la zakonu ăsta, prijecu đe skrijat în katastar o să fije vro dză+e mij đe dinari.

Prevodu: Aleksander Ilić

ЗАЈЕЧАР» У Дому културе у Кот-лујевцу, у Зајечару, обележен је дан Позоришта Тимочке краји-не „Зоран Радмиловић“.

Поводом 66. рођен-дана, 2. фебруара, у ве-черњем термину, изве-ден је комад Љубомира Симовића „Путујуће позориште Шопало-вић“, у режији Милоша Јагодића. Истог дана у подне, најмлађи су уживали у представи за децу „Три прасета“.

Позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ први пут у својој историји обележило је свој дан ван матичне зграде.

Најстарије и једино позо-риште у Тимочкој крајини ро-дило се 1947. године у Зајечару,

као Обласно народно позориште, премијером комада „Жита цве-тају“, Јурија Мокрева.

Д. Марушић

Рођендан зајечарског позоришта

БОР» Национална мрежа ста-ница за мерење квалитета ваз-духа биће ускоро искључена ако се не нађе новац за њено одржа-вање, кажу у Агенцији за зашти-ту животне средине Републике Србије. Проблеми су, почели средином прошле године, када је Фонд за заштиту животне сре-дине, суфинансијер мреже, прво успорио, а потом потпуно прес-тао са измиривањем обавеза.

Фонд је у међувремену уки-нут, а у мрежним станицама престало је мерење мање ва-жних параметара, да би се очу-вао надзор над најбитнијим по-казатељима. Процена стручњака је да је опрема у свих 40 држав-

них мерних станица у таквом стању да се повећава несигур-ност мерења.

Квалитет ваздуха у Бору прати се организованим мони-торинг системима - државним и општинским. За сада и један и други систем функционишу без проблема.

- Квалитет ваздуха у Бору прати се са два организована система. Први је државна мре-жа, са станицама код Институ-та за рударство и металургију, у градском парку, Брезонику и у Великом Кривељу, а други је општински мониторинг систем, који подразумева праћење коли-чине сумпор-диоксида на мер-ним местима код „Југопетрола“ и на Техничком факултету. Мери се и количина суспендованих честица на мерним местима код „Југопетрола“, Техничког

факултета, у градском парку и код Института, као и таложних материја код Опште болнице, Шумске секције, Института и у селу Оштрељ. Државна мрежа функционисаће док уређаји у мерним станицама буду давали реалне резултате, осим ако се у међувремену не изнађе начин за финансирање њиховог одржа-вања. Када је реч о општинском мониторинг систему он ради без проблема - каже Новица Ми-лошевић, члан тима за мерење аерозагађења у Бору.

Прошлогодишња дуговања за одржавање и сервисирање мерних станица и остали трош-кови, износе 13,2 милиона ди-

нара, а за оперативно функцио-нисање националне мреже за мониторинг квалитета ваздуха у овој години, требало би издвоји-ти више од 57 милиона динара, подаци су Агенције за заштиту животне средине.

Много пара, али, свакако, здравље грађана нема цену.

У државну мрежу станица је уложено око четири милиона евра, а Европска унија финан-сирала је постављање 28 ауто-матских станица, мобилну и калибрациону лабораторију, као и низ веома скупих аналитичких инструмената за националну ла-бораторију. Тај систем је готово идентичан онима који су по-стављени у развијеним земља-ма. Све ово биће ван функције уколико се не нађе новац за одржавање.

Горан Грамић

Угрожено мерење квалитета ваздухаНовац за одржавање опреме у Србији готово истрошен. - За сада станице за контролу аерозагађења у Бору функционишу

ЕКОЛОГИЈАDZÎLJILJI *A TRJEKUT

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Page 9: Oko istoka 02

стр.9

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

КУЛТУРАброј 2 петак, 15. фебруар 2013.

БОР» У оквиру књижевних су-срета са добитницима НИН-ове награде за роман године, љуби-тељи писане речи у четири гра-да Тимочке крајине - Кладову, Неготину, Бору и Зајечару, има-ли су прилику да се сусретну и

упозанју са књижевним ствара-лаштвом Гордане Ћирјанић, до-битнице ове престижне награде за 2010. годину.

Чињеница да се, због лоше материјалне ситуације, књиге мање купују, не значи да се сла-бије и читају, а да поклоници писане речи умеју да препознају праве вредности, сведочи и ис-пуњене сале билиотека у овим градовима.

- Ја мислим да је могућност тог живог контакта са стварао-

цем изузетно искуство. С обзи-ром да живимо у времену које волимо да називамо кризом чи-тања, свака прилика која омо-гућава нашем човеку да схвати да, оно лепо што је прочитао, јесте додатни стимуланс да то

ради и даље. Мени је просто дирљива реакција деце, када су видела Љубивоја Ршумовића или Добрицу Ерића, реакција им је била - па он је жив. Да, они који пишу књиге јесу живи људи. Мисија библиотеке, како

на нивоу живота де-чијег читаоца тако на нивоу одраслог јесте управо ова-кав живи контакт са писцима - каже Весна Тешовић, директор Народне библиотеке у Бору.

Позната бе-оградска списа-тељица Гордана Ћирјанић тек је чет-врта жена добитник НИН-ове књижевне

награде, која се додељује од 1954. године. Њени романи од-ликују се високим стилом и провокативном тематизацијом савременог доба.

- Моји читаоци проналазе, у мојим другим књигама, коли-ко год теме биле тужне, тешке, налазе неку светлост, топлину, наду, нешто од тога, неко људско разумевање, што изгледа моје књиге чини пријемчивим.

У роману „Оно што одувек желиш“ недостајало им је то нешто, има прилично безнађа у њему. У првом поглављу мој ју-нак води један замишљени дија-лог са Црњанским и са јунаком романа „О Лондону“ Рјепином. И мој јунак долази до закључ-ка, и ја с њим, да су њих двоји-ца подједнако трагични ликови. Наиме, и један и други су жртве новог времена, за собом ос-тављају нешто старо, више се не уклапају у тај нови свет.

У роману „О Лондону“ гра-ница између старог и новог све-та је светска револуција. У мом роману граница између тог ста-рог света са неким системима вредности овог новог је такође револуција, али технолошка“.- рекла је Гордана Ћирјанић, добитница НИН-ове награде за 2010. годину, током сусрета са читалачком публиком у Народ-нох библиотеци у Бору.

Маријана Симић

Сусрети са Горданом Ћирјанић У оквиру књижевних сусрета са добитницима НИН-ове награде, београдска књижевница гостовала у Кладову, Неготину, Бору и Зајечару

НЕГОТИН» За организа-цију, а пре свега уметничке домете, 47. Фестивалу „Мо-крањчеви дани“, у Неготину,

припала је једна од најпрес-тижнијих награда Агенције „Музика класика“. У образ-ложењу стручног жирија се наводи да су изабрани умет-

Гордана Ћирјанић, књижевница из Београда је два пута за свој књи-жевни рад награђивана Женским пером. За роман „Претпоследње пу-товање”, 2000, а седам година касније ова награда јој је додељена и за роман “Пољубац”. НИН-ову награду је добила за роман, „Оно што одувек желиш“, за 2010. годину.

Библиотека Центра за културу Кладово, промотер добитника НИН-ове награде, после гостовања Гордане Ћирјанић у градовима Борског и Зајечарског округа, најавила је су-срете са још неким лауреатима ове угледне награде за роман године. Читалачкој публици ускоро ће се пред-ставити Слободан Тишма и књижевник Александар Гаталица, добитник НИН-ове награде за роман године „Велики рат“, за 2012. годину.

Ј.С.

Признање Фестивалу „Мокрањчеви дани“Престижна награда Агенције „Музика класика“ додељена за значајан траг у музичком животу Србије у 2012. години

Поводом 55 година Радио Београда 2, појединцима, установама и институцијама уручене су Повеље за успешну сарадњу, допринос радио стваралаштву и афирмацији радија, културе и уметности. Повеља кул-туролошког Другог програма, на све-чаности у Београду, додељена је мр Милану Радосављевићу, директору Дома културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину.

Добитници награде Агенције „Музика класика“

ници и институције, који су оставили најзначајнији траг у музичком животу Србије у 2012.години.

На свечаности у Музеју Народног позоришта у Бео-граду, признање је уручено директору Фестивала и Дома културе „Стеван Мокрањац“, установе која свих ових го-дина успешно организује српски музички фестивал, мр Милану Радосављевићу.

- Годишња награда Аген-ције „Музика класика“ Мо-крањчевим данима за прошлу фестивалску сезону је велико признање, али и обавеза да ове године, у сусрет јуби-лејима, стогодишњици смрти Стевана Мокрањца, коју ћемо обележавати током целе 2014,

и јубилеја, 50 година Фести-вала, 2015, одржимо квалитет Фестивала и његову репута-цију као најзначајнијег умет-ничке музике у Србији - каже мр Милан Радосављевић.

Прошлогодишњи, 47. Мо-крањчеви дани у Неготину су испунили мисију Фестивала, славном композитору у част, писали су музички критича-ри, септембра 2012. године.

„Својеврсне рефлексије на Мокрањчево наслеђе от-певало је и одсвирало, про-теклих дана, на око 1000 извођача из седам земаља, укупно 12 хорова, од којих три инострана“ . (Професор др Бранка Радовић, селектор

Фестивала, на затварању 47. Мокрањчевих дана у Неготи-ну, септембра 2012.)

Иначе, Дом културе „Сте-ван Мокрањац“ је, уз готово сталну бригу о припремама за овогодишње, 48. Мокрањ-чеве дане, са успехом, 9. ја-нуара, на годишњицу рођења Стевана Мокрањца, отворио овогодишњу културну сезону у Неготину.

Сви програми, одвијаће се у оквирима финансијских могућности и по утврђеној динамици, а многи од њих протећи ће и у знаку две сто-те годишњице погибије ле-гендарног хајдука и војводе крајинског, Вељка Петровића.

Јованка Станојевић

Page 10: Oko istoka 02

стр.10

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК

Поетски кутак

лоБОРизмиНећу да говорим о политичким лидерима. Бранићу се ћутањем.

Добили смо статус кандидата за ЕУ, али далеко је то од титуле мајстора.

Живојин Денчић

Мењам партијску припадност. Могућ сваки одговор.

Као нестраначка личност при-знајем само суд своје партије.

Љубиша Тодоровић

Мрак код нас кратко траје. Од избора до избора.

Тешко се стиже у светлију бу-дућност ако бирамо до смрка-вања.

Пеко Лаличић

На младима можда свет остаје. Али тржиште рада сигурно!

Диплома је најчуднија роба. Они који је немају желе да је купе, а они који је имају најра-дије би је продали.

Слободан Симић

број 2петак, 15. фебруар 2013.

На планиру багрем растелиста цвета(тамо је то биље лета)на ћумуру подвискомејош се црне моје ранескакавци су тамоуз године кљастемоје тело јелина липама орасимашто све расту покрај друмана големим витловимаживоте смо своје плелисилазећи јамомсилазећи с ума

Запис из Подвиса

Милан Стојадиновић Бас

Гастрономске чаролије

Поред свих данашњих трендова у кулинарству и гастро-номији, дефинитивно треба да одолимо савременим утицаји-ма и да се вратимо старим, добрим, традиционалним јелима, која су претеча свих модерних “српских“ кухиња. Катакте-ристично за наше поднебље је оно што су наше мајке, баке и чукунбаке спремале и што треба да негујемо.

Зато сам и дошла на идеју да младим домаћицама укажем на лепезу традиционалних јела Србије. У овом броју Билтена почињем са кулинарским тајнама источне Србије.

Оно што карактерише јела која се и данас припремају у источној Србији, упркос протеклом времену је архаичност. На трпези домаћинства овог краја налазе се: белмуж, ма-маљига (качамак), пихтије од боба, кисели купус са туцаним орасима, шуш-муш од шкембића, чорба од сувих шљива и печурака, сушенице (суво воће), суве чобанске пите, кувана јагњетина у млеку, јанија са три врсте меса, сушено дивље месо и сијасет ђаконија за које сигурно нисте чули, али вреди спремити, јер су дефинитивно јединствене.

Народна изрека из источне Србије за јела са овог подне-бља каже да се могу служити „и на тор и на двор“, што је истина, јер су специфична и имају фантастичан укус.

Хлеб је оно што је карактеристично за источну Србију и који је нека врста култа. Хлеб се некада месио од више врста житарица, али и уз додатак других намирница (кромпир, коп-риве, разне семенке).

Препоручујемо хлеб са копривом и кромпиром: Састојци: - кромпир 400г, коприва 400г, кукурузно брашно

800г, со, вода.- Кромпир и младе коприве обаре се одвојено, оцеде, из-

гњече и охладе. Смеша се замеси са кукурузним брашном и водом (тесто треба да буде мекано), посоли по потреби и фор-мира хлеб, који се стави у подмазан плех или црепуљу. Пече се у рерни или под сачем.

Овим хлебом сигурно ћете изненадити и одушевити уку-ћане и госте.

Мирјана Васић

БОР» У домаћинству Живо-рада Миловановића у Брес-товцу, селу надомак Бора, кр-мача је опрасила 16 прасића. И што је најважније, сви су живи, с поносом истиче Жи-ворад. Његова срећа је још већа, јер су он и супруга Дара присуствовали, овом, за њих веома радосном догађају, и помагали крмачи да све про-текне у најбољем реду.

- Ова крмача се праси већ

девети пут и до сада је оп-расила највише 17 прасића. Били су тешки у просеку два и по килограма - каже Живо-рад Миловановић.

Свака животиња па и пра-се тражи пажњу и негу. Жи-ворад загрева шталу, мења прасићима често простирку, а оне који не могу да сисају, храни цуцлом. Над њима бди даноноћно.

Крмача опрасила шеснаест прасићаВажно је, каже Живорад,

да животиња осети љубав, а његови прасићи очигледно је имају. То се најбоље види на основу прираста.

Оволики број прасића није реткост, кажу у Ветери-нарској станици у Бору, чији су је ветеринари вештачки осеменили.

- Највише до сада, након вештачког осемењавања, крмача је опрасила 21 пра-

се - рекао нам је Бранислав Иванић директор Ветери-нарске станице у Бору.

Осим доброг прираста пиетрен раса је најмеснатија свиња и изузетно је тражена на тржишту. Због тога би, каже Живорад, повећао број, али на жалост за сада нема услова, јер има веома мало обрадиве земље.

Љ.Ђорђевић

Занимљивости

Page 11: Oko istoka 02

стр.11

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Вести на знаков-номјезику (р)10.30 Викенд на истоку (р)11.20 Документарни програм12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Спортска хроника21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Палета (р)10.40 Није тешко бити ја11.30 ...И акција12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS Show14.55 Нокаут (р)15.20 Спортска хро-ника (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Ауто флеш20.40 Свет на длану21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм11.30 Еколошка питања12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.55 Свет на длану15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Корак 2120.40 Филм на виде(л)о21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Бели лук и папричица14.30 Агро дан14.45 Ауто спринт15.30 Филм на виде(л)o(р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Улови трофеј20.35 У свемиру21.00 Гледишта/Објективно(наизменично)22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.30 Везе11.00 Вино и виноградарство11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј15.00 Гледишта/Објек-тивно (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Изнад времена21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Лек из природе8.30 Радим градим9.00 Навигатор (р)9.15 На точковима9.45 Цртани филм10.10 Дивља планета10.35 Интерфејс11.00 Школирање11.30 Мислити зелено12.00 Вести12.15 Играни филм14.00 Викенд на истоку15.00 Није тешко бити ја16.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Играни филм18.15 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 ABS Show00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма8.00 Храна и вино9.00 Свет дивљине9.30 Дивљи свет10.00 Цртани филм (омнибус)12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 Зелени екран13.15 Здравље13.45 Палета, програм на румунском језику14.00 Вести на знаков-ном језику14.15 Изнад времена (р)15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Играни филм18.05 Познати екстремно19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 Атлас/Гуливер (наизменично)00.00 Вести

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

Биоскоп ,,Звезда” Бор » Од 14.02. до 20.02. цртани филм „КОКО И ДУХОВИ“ у 17 сати» Од 14.02. до 20.02. филм „КАД СВАНЕ ДАН“ у 19 сати » Од 21.02. до 27.02. филм „ПИЈЕВ ЖИВОТ“ у 17 сати » Од 21.02. до 27.02. филм „ИМАТЕ ЛИ ЗНАЊЕ ЗА ДРУГО СТАЊЕ“

у 19 сати » Од 28.02. до 06.03. филм „ХАОС У КУЋИ, МАТОРЦИ ДОЛАЗЕ“ у

17 сати » Од 28.02. до 06.03. филм „ЏЕК РИЧЕР“ у 19 сати

Биоскоп Дома културе „Стеван Мокрањац“ Неготин» Од 14.02. до 16.02. филм „ХОБИТ“ у 20 сати » Од 21.02. до 23.02. филм „ПРАСКОЗОРЈЕ (СУМРАК САГА)“ у 20

сати» Од 28.02. до 03.03. филм „ПИЈЕВ ЖИВОТ“ у 20 сати

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371; 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља )сваки 421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05.16, 10,27 и 18,22Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4,00, 9,15 и 17,05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45, 14,30 и 19,50АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 05:00, 07:30 (преко Жагубице), 08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 )радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 2 петак, 15. фебруар 2013.

Биоскопски репертоар

Установа ,,Центар за културу општине Бор“» 19.02. –Позоришна представа ``Барикада``- Еx Indexovci- у биоскопу

,,Звезда“ у 20 сати- цена улазнице је 400,00 динара » 20.02. – Дечија позоришна представа ,,Весели воз“ у Музичкој школи

у 19 сати - цена улазнице је 100,00 динара» 21.02. – Дан матерњег језика у Народној библиотеци Бор – 19 сати » 25.02. – Дечија позоришна представа ,,Како су настале ружне речи“ у

Музичкој школи у 19 сати - цена улазнице је 100,00 динара

Дом културе „Стеван Мокрањац“ Неготин» МАЛА ГАЛЕРИЈА: Изложба слика Душка Стефановића „ПРИЧА О

НЕСТАЈАЊУ“, инспирисана старим Неготином» МАЛА СЦЕНА 15. фебруар, 19 сати „ПРВО ПИСАЊЕ И ЧИТАЊЕ

„ Организатор: Национални саавет Влаха и Удружење Гергина из Неготина» 17.02. – 18 сати; концерт “Гитарси” и промоција школе гитаре улаз

слободан галерија Дома културе Неготин» 21.02. – у 20 сати; сала Дома културе Неготин позоришна представа

„Гола истина“ Врањанско позориште» 25.02. – (ре)креативни курс гитаре галерија Дома културе Неготин

Остали програми

Колажна емисија о културном и забавном животу у граду.

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

15:15

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

Page 12: Oko istoka 02

стр.12

КЊАЖЕВАЦ»Као једно од највећих скијашких подручја Ср-бије, са око пет месеци снежног покривача годишње, Стара пла-нина је идеална дестинација за љубитеље скијања. Више од 13

километара уређених стаза, раз-личитих тежина, припремљене су за скијаше свих категорија, а за љубитеље ектремнијих спортова

обезбеђена је стаза за слободну вожњу.

Скијашко уживање употпу-ниће прва ски гондола у Србији, капацитета 2.400 скијаша на сат, која превози смучаре од хотела у даљи систем жичара и стаза. Тиме су створени врхунски усло-ви за развој зимског туризма, али и општине Књажевац.

- Хотел на Старој планини и скијалиште, не само да су отвори-ли нова радна места и привукли хиљаде туриста, већ су омогући-ли и да се развијају и друге пра-теће делатности, да се упосле пољопривреда и занатство – ис-

тиче Миљан Ранђеловић, по-моћник председника Општине Књажевац.

Стара планина тежи да поста-не један од највећих и најзначај-них скијашких центара у Србији.

Стазе на Коњарнику, Сунчаној долини, Бабином зубу и Јабучком равништу одавно су уређене, а завршено је и проширење систе-ма за вештачко оснежавање. За љубитеље ектремнијих спортова обезбеђена је free ride стаза која се неће табати и биће на распола-гању свима онима који воле екс-тремнију вожњу.

- За наредну сезону у плану су велике инвестиције, изградња три четвороседне исклопиве жичаре, стаза, као и набавка специјалне механизације у виду табача са витлом – каже Владан Тошић, руководилац Ски центра на Старој планини.

Ово је само почетак развоја скијашког центра на Старој пла-нини. Популаризација скијања, али и српских планина је, такође, један од приоритета, па су скија-лишта Србије за све оне који од-луче да проведу недељу дана на планини, обезбедила попуст на ски карте од 15 посто.

На скијалишту, на Старој планини, висина утабаног снега износи од 30 до 55 центиметара, а ако временски услови скијаши-ма буду ишли наруку, сезона на Старој планини може потрајати и до 1. маја.

Жаклина Јовановић

Беле стазе Старе планинеСтара планина, надомак Књажевца, тежи да постане један од највећих и најзначајнијих скијашких центара у Србији

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићГрафички дизајн и припрема за штампу Ивана Јовић Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 2петак, 15. фебруар 2013.

ЗАЈЕЧАР» У просторијама Регионалне агенције за развој источне Србије у Зајечару одр-жана је завршна конференција за медије у оквиру пројекта „Mount a bike“ -Израда планинских би-циклистичких стаза на западном Балкану“. Пројекат има за циљ унапређење туристичке понуде путем изградње бициклистич-ких стаза у региону Зајечара и Видина.

У питању је преко 400 км бициклистичких стаза у Бугар-ској и Србији од којих је у на-шој земљи већ рашчишћено око 100 км. Стаза у Србији креће из Бољевца, старим путем преко Планинице и Лубнице до Заје-чара. Потом преко Краљевице, до Грљана, долином Тимока, а онда успон према Вратарни-ци, Заграђу, Мариновцу, да би се спустила до Селачке Реке и манастира Суводол. Излази код

Новог Корита и преко прелаза Кадибогаз иде у суседну Бугарс-ку. У оквиру пројекта набављено је 20 бицикла са опремом који су подељени туристичким органи-зацијама у Зајечару, Књажевцу и Бољевцу. Урађене су и карте по којима ће они који желе би-циклом моћи да обилазе источну Србију. Неколико хиљада карата је подељено туристичким орга-низацијама у земљи као и бро-шуре у којима ће сви заинтере-совани моћи да се обавесте где и како могу да возе маунтин бајк источном Србијом.

Пројекат реализује Агенција за регионални развој и Бизнис центар Видин, заједно са Регио-налним центром Тимок Зајечар, а финансира га Европска унија преко ИПА програма прекогра-ничне сарадње.

Д. Марушић

Бициклизам и туризамПрекограничном сарадњом допуниће се туристичка понуда источне Србије

У Бугарској и Србији изградиће се око 400 километара бициклистичких стаза, а око 100 километара у Тимочкој крајини

БОР» Борски кошаркаши по-ражени су и у трећој утакмици у наставку сезоне Источне групе Регионалне лиге, од лесковачког Здравља 09, на свом паркету -

98:86, полувреме 47:38. Знатно јача гостујућа екипа учврстила се на трећем месту на табели, са 11 победа и пет пораза, док су Борани сада на осмом месту, са

шест тријумфа и десет пораза.Стонотенисери Бора настави-ли су такмичење у Квалитетној лиги Регионалног стонотениског савеза Ниш поразом од једне од три водеће екипе лиге, лесковач-ке Дубочице - 4:1. Иако тријумф делује убедљиво, домаћа екипа пружила је завидан отпор вели-ком фавориту, јер су још два син-гл дуела решена тек у пет сетова, са по 3:2 за стонотенисере Дубо-чице. У десет утакмица у јаком рангу, екипа Бора забележила је победу и девет пораза и на прет-последњем је месту на табели.

Куглаши Бакра поражени су, у својој куглани, од водећег тима Прве куглашке лиге - центар, Ру-дара из Костолца - 5:3 у поенима. Гостујући тим оборио је 3.082, а домаћи 2.929 чуњева, а поје-диначно најбољи резултат имао је Драган Вучен из Рудара - 542 чуња.

Б. Обрадовић

Порази борских спортистаБорски клубови били неуспешни прошлог викенда

Добар старт рукометашаУ неизвесној утакмици 12. кола

источне групе Прве лиге, рукометаши Бора савладали су, на домаћем пар-кету, екипу Власотинца - 34:29, полу-време 19:13. Борани су забележили седам победа, четири пораза и са 14 бодова на четвртом су месту на табе-ли, све ближи освајању другог места и пласману у бараж за најјачи ранг такмичења.

Ђердап је, у Кладову, поражен од прокупачког Топличанина - 26:21 и, са два бода, на последњем је месту на табели. Лидер на табели, са девет по-беда, два пораза и 18 бодова је нишки Раднички.

М.С.

У циљу промовисања зимског туризма и скијања на Старој планини , Јавно предузеће Скијалишта Србије , у сарадњи са хотелом „Фалкенштајнер - Стара планина“ , организовали су , протеклог викенда, скијашку трку за представнике штампаних и електрон-ских медија у Србији. Јавно предузеће „ Стара планина „ угостило је више од 40 представника медија и познатих личности из области глуме и музи-ке. Медијски радници уверили су се на лицу места о погодностима које ова планинска лепотица југоисточне Србије пружа љубитељима зимских спортова.