Naslov originala:THOUGHT-POWERSri Swami Sivananda

Published by:THE DIVINE LIFE SOCIETYP.O. SHIVANANDANAGARDt.Tehri-Garhwal, U. P.

Himalayas,lndia

Sva prava zadrLava Indicom d.o.o.,

Preveo : Denic Zoran

Izdav ad : Indocom d. o.o.

Stampa: "Radunii", Beograd

TiraZ: 300

Pwo izdanle 1992

Beograd

CIP I{ararortl:al1u.ja y nyftnnxaltu.lt'tH ap,1191 Gil6,'l ilo l L Kit Cp6lr je . Et

' rr palt

::.1 -*sz sv

IIMBAHAHIA. CnauuMod misli : ispravne metocle kortlolisanja i manipulisanil

mislima zr clobrobii ioveka / Svami Sivanand2r : preveo

Denii Zoran. - Beogracl : Indicom, 2006 (Beo-qlird : Radunii)'

I l0 str'. ; 2l cm. - (Biblioteka "Om")

Prevod cle Ia : Thought-Power / Sri Swami Sivanancla'

- l. tzd.. l()92. - Tirai 300 - O autoru: str. 168 170

i

I rsBN 86 86243-00-2

.,t Yrrrrrrrrr:rrr h) lrrl;ri coBLSS.SR - ID 128295180

Dovoljno je samo da proiitamo sadr1ai ovog malog velikogdela pa da shvatimo niegovu vrednost. Ovo ie kniiga koia ce

uvelc buditi interesovanie i biti od mnogostrulre lcori,sti 'svimct

onima lmji se bave kultivisaniem sebe, lcoji teie samo,spoznaii,

razvijanju liinih moci i uspehu u iivotu.Citanie ovog dela prosvetliuie nai um, osnoiuie naiu volju

i usmerava je ka viiim ciljevima. Studenti, lekari, advolcati,

biznismeni, tragaoci za Istinom i posvecenici Bogu - svi te onina stranicama ove kniige pronaci specifiina uputstva za razvitakmisaone kulture i moci, kao i za vodenie pozitivnog, dinamiinog,bogatog i radosnog iivota.

DRUSTVO ZA BOZANSK] ZIVOT

SADRZAJ

Misaona moi - njene fizidke karakteristike i filozofija

Misaona moi - njeni zakoni i dinamika

Vrednost i upotreba misaone moii

Funkcije misaone moii

Razvoj misaone moii

Raznovrsnost misli i pobeda nad njima

Pozitivne metode za kontrolu misli

Kultura misli

Od misli do transcendiranja misli

Metafizika misaone moii

Realizacija Boga pomoiu misaone snage

Misaona mot zanovu civilizaciiu

Sri Svami Sivananda

7

l7

29

35

4l

i1+l

57

67

79

85

95

101

t07

MISAONA MOC - NJENE FIZIEKEKARAKTERISTIKE I FILOZOFIJA

Misao jebri.a od svetlosti

Dok svetlost putuje brzinom od 300 000 km/s, misli praktidnoputuju van vremena.

Misao je finija od etra, koji je rnedijr-rm za elektricitet.Zahvaljqfti radio-talasima moZete duti na radio-prijemniku usvom domu u Delhiju divne pesme koje se pevaju u Kalkuti. Sveporuke se primaju beZidnim putem"

I va5 um je poput beZidne maiine. Svetac iz kojeg zra(e mir,ravnoteLa, harmonija i spiritualne vibracije. oda5ilje Sirom svetamisli harmonije i mira. One putuju brzinom svetlosti u svimpravcima i prodiru u umove ljudi pror.rzrokujuii u njima slidnemisli harmonije i mira. Dok, s druge strane, svetovan dovek. dijije um pun ljubomore, osvete i mrZnje, Siri oko sebe neskladnemisli koje prodiru u hiljade Lrmova i u njima br"rcle slidne mislimrLnje i nesklada.

Sredina kroz koju putuju misli

Ako bacimo kamen u rezervoar rli bazen sa vodom, on 6eproizvesti koncentridne talase koii ie se Siriti u svim pravcimaod mesta uznemirenja.

Plamen sve6e ie na slidan nadin probuditi talase eteridkihvibracija koji 6e se prostilati u svim privcima ocl sve6e.

Na isti nadin kada misao, bilo dobra ili loBa, prode kroz umneke osobe, ona poclstide vibracrje u Manasu ili mentalnoj sferi,koje se dalje prostiru nadaleko i na5iroko u svirn pravcima.

Koja je to sredina kroz koju misli rnogu da teku iz jednog

o*o J, drugi? Najbolje mogirie obja5njenje ie da M'anas. ilil.r*no ,rpttinca ispunja,ru ."o prostortao etar i da tako sluZi

kao instmm ent za misli. kao ito .i" Ptuna (Zivotna energi;a)

inrtro-*nt za osedanja' kao Sto je etar insttument za toplotu'

svetlost i elektricitet. i kao Sto je vazduh instrumenl za zYLrK'

Svako ima svoj sopstveni svet misli

Vi moZete pokrenuti svet pomo6u misaone sile' Misao ima

ogromnu ,r-to6. Otlu se moZe prenositi od jednog doveka do

Aiugog. Mo6ne misli velikih muclraca i ri5ija joS uvek postoje

u Aka5i (etru) kao AkaSiiki zaPisi.Jogiji koji imaju sposobnost vidovitosti mogu da prlme

misaone forme. Oni mogu da ih ditaju'Vi ste okruZeni okeanom rnisli. Vi plivate u okeanu

apsorbujete odredene misli i odaSiljete odredene misli u

SVCT.

Svako ima svoj sopstveni svet misli"

misli. Vimisaoni

Misli su Zive stvari

Misli sr-r Zive stvari. Misao je mnogo cvrS6a od kamena MimoZemo prestati da postojimo. ali na3e misli nikada ne mogu

umreti.Svaka prornena rnisli j e propra6ena vibriranj em nj ene mentalne

supstance. Misao kao sili iahtevaposebnu vrstu suptilne materije

za svoie frrnkcionisanje.Sto t.t misli snaZnije, to 6e pre uroditi plodom' Misao jc

fokusirana i dat joj je odreden pravac i koliki ie stepen nlene

fokusiranosti i usmerenosti, tolika ce biti njena efikasnost'

Misli su suptilne sile

Misaojesuptilnasilakojuclobijamoizhrane.Akoproditateiandogia"Upunisu,lu - dijaiog izmeclu Udalake i Svetaket'a -

razume6ete ovo vrlo dobro.

8

Ako je hrana dista, misao takocle postaje dista' Onaj koji

ima diste misli govori veoma snaZno i svojirn govorom stvara

duboku impresiir-r u umovima onih ko.ji ga sluSajr"r' On utide na

hiliade liudi pomoctr svojih irstih misli."cista

misao.je ostrija ocl ostrice Zileta. Boravite uvek u distim,

uzvi5enim mislima. Kultura rnisli je egzal<tna nauka'

Misli kao beZiine Poruke

Oni koji gaje misli mrZnje, ljubornore, osvete i zla su bez

sumnje u"u-obpurni ljudi" Oni tzazival; nemir i zlovoljr"r medu

ljudima^ Njihove misli i osecanja su kao beZidne poruke koje su

pudtene ,, "ta.,

kako bi ih primili oni umovi koji odgovara1u na

takve vibracije.Misao se krece ogromnom brzinom. Oni koji borave u

uzvi5enim i uravnoteZenim mislima pomaZu svima koji su u

njihovoj blizini, a isto tako i onima koji su daleko'

Misli su modne sile

Misao ima ogromnu mo6. Misao moZe cla izledi bolest' Mislimogu cla transfoimiSu mentalitet nekc osobe. Misao moZe da udini

bilo Sta. Ona moZe da stvara duda. Brzina misli je nezamisliva'

Misao je clinamidka sila. Ona je prouzrokovana vibriranjempsihidke Prane ili Suksma Prane u mentalnoj supstanci. To jc_ sila

ilieno gravitaciji, koheziji ili sili odbijanja. Misao putuje ili se

krede.

Misaoni talasi i njihovo preno5enje

Sta .je ovaj svet, posle svega? On nije niita drugo nego

materijalizacija misaonih formi Hiranjagarbe ili Boga.

Naidno gleclano, postoje talasi toplote, svetlosti i clektriciteta'Tako u Jogi postoje misaoni talasi. Misao ima ogromnu moc' Svi

nesvesno isku5avaju mod misli u manjoj ili vecoj mcri'Veliki Jogiji kao Dnanadev, Barlrihari i Patanclali su imali

obidaj da Salju i primajur poruke od ljudi pomoclr umne telepatije

(mentalni radio) i preno5enjem misli' Telepatija je prvi beZidni

telegraf i telefon zakoje svet zua'

fi.ro Sto radite fiziike veZbe, bavite se spotlovima kao.Sto

su tenis i kriket kako biste odrzali fizidko zclravlje, moradete

dao<lrZavateimentalnozdravljeSirenjemispravnihtnisacltlilrtalasa, uzimanjem satvidne (diste) hrane' mcntalnom rehreacijom

- UiuojuCi nevini' rlobronamerni i riispoloZeni' relaksirajuci um

boravkom r-r dobrim, plcmcnitim i rrzviienim mislima i hr"rltiviiuci

naviku radosti.

tudotvornost misaonih vibracija

Svaka misao koju odaSiljete je vibracija koja nikada ne uesta'ie'

Ona nastavlja cla ,ribrira wakim dclidem univerzuma i irko slt

vasc misli piemenitc. svete i sna2ne, poclstiiLr svaki s:r.sefaltrr-t

um da vibrra.Svi ljucli koji su slicni vamr pnmr.lu misao kojr-r stc vt

proj"t rouotl i ti otlnosu na sposobnosti ko1e ima-l.u' oni Sa.lju

stilne misti. Rezr.rltat je taj clzi bez znania o posledicamo uLt:q

sopstvenog rircla, pokiedete velike sile koje ee 11jef19 r.aditi i

poleAiti nist e i zle misli koje su proizveli sebidni i zli ljr"rcli.

Raznolikost misaonih vibracij a

Svaki dovek ima svo-i mentalni svet, svoj sopstveni. nniin

mi5[jenja, svoj sopstveni nadin razrimevanja stvari i delanja'

ruo sio se iicoi glas svakog doveka razlikuju od lica i gla.sova

clrugih ljucli, tako sc nadin miiljenja i razumevanja takoclc

roriit r'4". Iztog razloga se prijatelji vrlo dcsto nc razttmcjtt'

Jedan nijeu stanju da raztttne glediSta dmgoga' Z1t9..se

ne s I a ganj e, i azlla'zenji i sv acla cle 5 av aj u p on eha cl i mccl u naj b o tj i m

rrriiatcliima. Priiateljstvo nc traje dugo'' 'covcit mora cla-br-rcle u sklaclu sa mentalnim ili misaonim

vibracijama drugog ioveka. Samo tacla se clvoje mogu lako

raztttneti.Misli poZuclc, misli mrZnje, liubon-rore i scbidnosti stvaralu

iskrivljeneprcdstaveltumuiprouzrokujupomtatcnjcrazttmevunja,izvitoferenost intelekta, gubitak mernoriie i konfuziiu u Lrmu'

t0

Oduvanje misaone energue

U fizici postoji iztaz"mocorijentacije"' Mada postoli energiia'

struja nece pote6i. Ona mora biti povezana sa magnetom 1 samo"r^d;

;" ;"*i e lektridna struj a zahval-i qiuii moi i orrj entac rj e'

trsto iako bi mentalnu energiju koja je rasprSena.t Llsmerena

tta razne beskorisne svetovne misli' trebalo usmeriti u ispravne

spiritualne kanale.-' N.*o.|t" duvati beskorisne informacije Ll svolrl umu' Naudite

Ao irfr^ri-tite um. Odudite se od svega Sio nema nikakvc koristi

za vas. Samo tada cete moci da ispunite svoi urn boZanskim

rnislima" Kada se rasprSeni mentalni zraci sakupe' ste6i cete novu

mentalnu snagrt.

Teorija delije i misli

Celija je sastavljena odprotoplazme i jezgra' Onlie 9b$a1e1aintelig;cuom. Neke iehje proizvode.' a neke celiie izh"rdu'pt

i);iu;;".t1i-a proizvocle t.-"; ettir" bubrega izludu'iu.urin |"\'..fU'" ntf."ioni5u kao straZari' Oni brane telo od osvaianja

iti nupoAo stranih otrovnih materija i klica' One ih obraduiu i

irt u"rr1., napolje" Neke 6ehje prenose hrar-rljive materije do tkrva

i organa."^B;iu" obavljaju svoj rad bez vaSe. svesne volje' Njihove

aktivnosti kontroliSe simpatidki nervni sistem' One su u direktnol

vezi sa umom i mozgom.Svaki irnputs um"a, svaka misao se prenosi do 6elrja' Na njih

utidu u velifoj meri mnoge uslovljenosti ili stanja ttma' Ako t-t

umu postoji ionfuzija, depresija i o-stalc negativne e.mocU.e. I

*irli,^or-t. ." tetegrailt<i pi"noi" preko nerava na svaku 6elijrt

u telu. Odbrambene ielije preplavljuje panika' One postaln

oslabliene. Nisu tt stanju cla obavljaju svoju funlcciju ispravno'

Postaju neefikasne.N"f.t ljudi imaju izraLenutclesnu svesnost i nemaju nikakvu

ideju o Jastvu. /ive neredovan, nedisciplinovan Zivot t pune

svoje stomake slatki5ima, koladima i sl' Nema ocltnora za organe

varenla i iziudivanja. Oni pate 9d fiziike slabosti i bolesti'

Atomi, molekuli i 6elije u njihovim telirna stvaraju neskladne

i neharmonidne vibracije. fakvi liudi nemajtt uikakvu nadtt'

ttII

pouzdanje, verll, vedrinu i radost. Oni su nesreini' Zivotna sila u

nlirrru l-r. operise pravilno. Njihova vitalnost je na niskom nivou.

Nlltrou urnje pun straha, odaja, brige i uznemirenosti'

Prvobitna misao i moderna nauka

Misao je najjada sila na svetu. Misao je najmo6nrje oruZje

u rukama iogiji. Konstruktivna rnisao transformi5e, obnavlja i

gradi.DalekoseZne sposobnosti ove sile su u najveioj meri r"rsavrsili

drevni mudraci i upotrebili ih u najuzvi3enije svrhe

Jer, misao je prvobitna sila koja stoji u osnovi i pozadini cele

kreacije; pot"t lo celokupne pojavne kreacije se nalazi u jedno.l

jedinoj misli koja se pojavila u Kosmidkom IImu'" Svet je Prvobitna Ideja koja se manifestovala' Ova Prva

Misao se manifestovala kao vibracija koja potide iz Vednog

Mira BoZanske Sustine. U klasidnoj terminologiji se to nazivrr

Ida. Zelja Hiranjagarbe, Kosmidkc DuSe koja se po-iavljr-rje kao

Spandana ili vibracija.Ta vibracija nimalo ne lidi nabrzo oscilovanje fizidkih destica,

vei je to nisto krajnje suptilno, toliko sLrptilno da je skoro

nepojmljivo za obidan um.'Ovo-pokazuje da se sve sile mogu redr,rcirati na stanjc diste

vibracije. Moderna nauka je takode nedavno cloSla do ovog

zakljudka posle clugotrajnog istraZivanja spoljaSnje fizidke

prirode.

Radiium i retki Jogi

Radijun-r je redak elemenat. Jogiji koji kontroli5u svole

su takocle veoma retki u ovom svetu, kao raclijum.Kao Sto se prijatan rniris neprekidno Siri iz incensa, isto tako

boZanski miris i boZanski sjaj (magnetirika, Brahmidha ar-rra) zradr

iz Jogija koji irna kontrolu nad svojirn mislima i koji konstantno

boravi u Brahmanu ili u Beskonadnclsti.

Sjaj i miris njegovog lica je Brahma-Vardas. Kada clrZite r"r

ruci birkct napravljen od jasmina, rr-rZe i dampake' slatki mirisproLima atmosferu i svi tt prostoriji ga pocljednako osecaju'

12

Na isti nadin se miris ili slava i reputacija (Jasas i Kirti) Jogija

koji je ovladao svojim mislima Sire u svim pravcima. On postaje

kosmidka sila.

Misao - njena teLina, veliiina i oblik

Svaka misao ima teZinu, oblik, velidinu, formu, boju, kvaliteti moi. Jogi moZe da vidi sve te misli direktno pomocu svog

unutra5njeg Jogidkog oka.Misli su kao stvari. Kao Sto svom prijatelju moZete pokloniti

narandZu ili dobiti narandZu od njega, isto tako svom prijateljumoZete pokloniti misao ili dobiti korisnu, modnu misao od

njega.Misuo je velika sila; ona se kreie; ona kreira. MoZete diniti

duda pomodu snage misli, ali pre toga morate znati pravu tehniku

rukovanja i manipulisanja mislima.

Misao - njena formao njeno ime i boja

Pretpostavimo da je va5 um savr5eno miran, potpuno bezmisli. Pa ipak, dim se neka misao pojavi, on 6e istog trenutkauzeti ime i formu.

Svaka misao ima odredeno ime i odredenu formu. Stoga

nalazimo da svaka ideja koju dovek ima ili moZe cla ima, mora

biti povezana sa odredenom redi koja predstavlja njen odraz.

Formaje grublje, a ime finije stanje jedinstvene manifestovane

sile koja se zove misao.Ali ta tri su jedno; gde god je jedno i druga dva su takode tu.

Gde god je ime, tu je i forma i misao.Spiritualna misao ima Zutu boju. Misao ispunjena ljutnjom i

mrZnjom je tamno crvene boje; sebidna misao ima braon boju i sl.

Misao - njena mo6, funkcionisanje i upotreba

Misao je vitalna, Liva dinamidka mo6 - najvitalnija,najsuptilnija i najuticajnija sila koja postoji rt univerzttmtt.

Posredstvom misli postiZete hreativnu moi" Misao ptelazt

sa jeclnog doveka na clrirgog. Ona utide- 11.ljucle; dovek snaZnih

,nisii moZe vrlo lako cla r-rtide na ljude slabih misli'

Danas postoje mnogobrojne kniige o kulturi misli' misaonoj

snazi, *ituonol clinamici. Njihovo proucavanje ce vam

pruZiii sveobuhvatno razlrmevanje misli, njcne mo6i' njenog

funkcinnisanja i uPotrebe.

Mi Zivimo u bezgraniinom svetu misli

Ceo svet, najve6a patnja, starost, smft i veliki greh' zemlja'

vocla, vatra i etai nisu niSti atugo nego misao' Misao ogranidava

doveka. Onaj koji kontroli5e svoje misli je istinski Bog na

zemlji.Vi Zivite u svetu misli. Pre svega postoji rnisao' Zatim je rrt

izraizaj te misli kroz organ govora' Misao i je zik su usko povezanl'

Misli ljutnje, gordine i zlobe povreclulr-r dmge Ako um koii je

r-rzrok svih-misli, nestane, i spolja5nji objekti ic ncstati'

Misli su stvari" Zvuk' clodir, forma, ukus i miris' pet omotuda'

budno stanje, sanjanje i stanje dubokog sna - sve su to proizvodi

uma. Sankalpa (misio), strast, ljutnja, ropstvo' vreme - znaj da

su to posleclice uma. Um je kralj Inclrija ili dula' Misao je koren

svih mentalnih Procesa.Stvari koje bpaZamo svuda oko sebe su sarlo um koji ima

formu ili supstincu. Misao stvara, rnisao razara. Gordina i

slatko6a se ne nalaze r.r objektima, ve6 su one Ll Llmu' subjektu' t"L

mi5ljenju. Njih je stvorila misao.ftot igt" uma ili misli sa objektima dini se da se njihova

uclaljenost"pove6ava i smanjtrje. Svi objekti-na svettl stt ncpovezani:

oni su povezani i zcln'rZeni iskljudivo preko misli, imaginacijom

.,*u. U- je taj koji objektima daje boju, oblik, osobine' Unr

poprima ot tit Ulto liojeg objekta o kojem irtterrzivno misli'' 'Prijatelj i neprijaief, uilitto i mana su samo u umu' Svaki

dovek stvara svet dobra t zla,zadovoljstva i bola, samo na osnovtl

svoje sopstvene imaginacrje. Dobro i zlo, zadovoljstvo i bol ne

priirrtui* iz objekata. Oni su proizvod,va5eg uma' Ne postoji

nisto dob.o niti prijahro na ovom svetu. vasa masta stvara to"

l415

Misli, elektricitet i filozofija

Misli su gigantske sile" One su

One kontrolilu va5 Zivot' formirajumodnije od elektriine stru1e'

vaS karakter r oblikuju vaSu

sudbinu"Uodite kako od jedne misli za kratak period nastaje ui5"

i111i:er"tporiu,rl-o da vam se javi ideja da napravite dajanku za svo1e

prijatelje . Jedna mrsao o:'e ui"" isiog. trenutka budi misli o 5e6em'

mleku, Soljicama za (aj, stllu, stolicama' stolnjaku' salvetama'

[;s;i;;;, koladima' biskvitima itd' Stoga' ovaj svet nije ntsta

il;; ;;;; ekspanzija misli' EkspanTlig.misli iz uma prema

oljEr.tt*ir. ,opituo; u odricanje od misli je oslobodenje'

Morate biti veoma obazriviiako biste mogli da uni5tite misli

" "jih;;;;-tru*o- ttoienu Samo tada cete biti zaista sretni' Um

se isra i pravi trikove. Morate razumeti njegovu priro.du' njegove

ffi;; iL*11". j"dino tako iete ga vrlo lako kontrolisati'

Najizuzetnrla rnjiga na svettl^ o praktidnorn filozofskom

idealizmu Indije 1e iJgu VuSiStu' SrZ ovos dela ie: "Nedualni

Brahman ili besmrtna clu5a jcdino postolr'bvaj univerzum kao

univerzum n" por,oiT''Jbd;;;;"tje o.Jastvu'mol'e oslobocliti

doveka iz kmga radanla i umiranja' UniStenjc misli i. Vasana

i*p,tf.iit zetj"a; je tuttsa (oslobodenje)' Sankalpa le s.amo

i"f.tirtri:"u*u. Surrt ulpa ili misao, snagom razlikovanja stvata

ovai univerzum. Oval siet je igrauma. Ovaj svct nc postoji u tri

;:li#'" ;;;".Ir';id;"j "i

a'it' a I p i j e M oki a U n i sti te ovo m a r o

l#. vl*;,;;"["b" ilisli' Mediiirajte na Jastvo i postanite

6 ivanmukta (osloboden za Ziv otal'"

Spolja5nji svet prvobitno postoji u mislima

Svaka misao ima svoju sliku' Sto je mentalna slika plus neka

spoljainja stvar.Sve Sto vidite spolja ima svoj duplikat u umu' Zenica ie

mali okrugli otvor u oktt' MreZnjada je mala struktura' Kako ie

-og"e" di slika ogromne planine, videna kroz tako mali aparat

iii irun.,nl, moZeta stane u um? To je dudo nad dudima'^^^

Sfi-f." pf "tine

vec postoji u uTu' U"*i" kao ogromno slikarsko

pful"o f.oj" sadrZi sv! slike objekata koje vidimo spolja'

1

Svet - projekcija misli

PaZljivo posmatranje ie pokazati da je celokupan univerzumu stvarnosti projekcija ljudskog uma - Manomatram Dagat.Prodi5ienie i kontrola uma je centralni cilj svih Joga. Um sampo sebi je registar impresija koje se neprekidno izraLavajtkaoimpulsi i kao misli. Um je jedini akter. Misao vas nagoni naakciju; aktivnost stvara sveZe impresije u umnoj supstanci.

Joga deluje na sam koren tog pogre5nog kruga pomoiudelotvorne metode subijanja funkcija uma. Joga proverava,kontroliSe i zaustavlja korensku flrnkciju uma U misao.Kada je misao transcendirana, intuicija funkcioniSe i javlja sesamospoznaja.

Misao ima sposobnost da stvori ili uni5ti svet u jednomtrenutku. Um stvara svet u skladu sa sopstvenom Sankalpom ilimi5lju^ Um je taj koji stvara univerzum (Manomatram Dagat,Manahkalpitam Dagat). Kroz igru uma, vreme se prepoznaje kaotrenutak i obmuto. Kao san koji kreira dmgi san u sebi, tako i umkoji nema vidljivu formu kreira postojeie vidljive forme.

Misli, svet i bezvremena stvarnost

Um je taj koji je koren drveta Samsare (kmga radanja iumiranja) sa hiljadama mladica, grana, neZnih listova i cvetova.Ako poni5tite misli. moZete u trenu uniStiti dro Samsare.

Uni5tite misli dim se pojave. Koren 6e se vremenom osu5itiusled poni5tenja misli i drvo Samsare ie ubrzo uvenuti.

Ovo zahteva iztzetno strpljenje i istrajnost. Okupadete se uokeanu blaZenstva kada sve misli budu istrebljene. To stanje jeneopisivo. Moraiete da ga sami osetite.

Kao Sto je vatra apsorbovana u svom izvoru kada je gorivosagoreno, na isti nadin je um apsorbovan u svom izvoru, Atmanu(Jastvu), kada su Sankalpe ili misli uni5tene. Tada dovek postiZeKaivalju (spasenje), iskustvo Bezvremene Stvarnosti, stanjeapsolutne nezavisnosti.

MISAONA MOCNJENI ZAKOI{I I DINAMIKA

Misao - arhitekta sudtrine

Ako um boravi neprekidno u jednom toku misli, formira se

kanal u koji automatski ule6e misaona sila; takva navika misli

preZivljava smrt i po5to ona pripada eglr, prenosi se na sledeci

misaoni Zivot kao misaona tendencija i sposobnost'

Svaka misao, ne sme se zaboraviti, ima svoju sopstvenu

mentalnu sliku. SuStina raznih mentalnih slika sahupljenih u

jednom fizidkom Zivotu se sakuplja na mentalnom planu' U njoj

je sadrZana osnova za slede6i fizidki Zivot.

Kao Sto se novo fizidko telo formira pri svakom roclenju, na

isti nadin se novi um i novi Budi (intelekt) formiraju pri svakom

rodenju.Nije lako objasniti do detalja delovanje misli i sudbine. Svaka

Karma prouzrokuje dvostmki efekat, jedan na individualni um,

i drugi na svet. iovek stvara okolnosti za svoj budu6i Zivot na

osnovu posledica svojih akcija u svetu.

Svaka akcija ima pro5lost koja je dovela do nje; svaka akcija

ima buduinosi koio sledi iz nje. Akcija podrazumeva Zelju kojaju je potakla i misao koja ju je oblikovala.- -

Svaka misao je karika u beskrajnom laucu uzroka i posledice,

gde svaka posledica postaje uzrok i svaki uzrok postaje

losledica; i ivaka karika u beskrajnom lancuje iskovana od trikomponente'. Lelje, misli i akcije. Zelja stimuli5e rnisao, misao

se ispoljava kao akcija. Akcija stvara mreZu sudbine.

Sibidna Zudnj a za posedovanj em imovine drugih, mada nikada

nije sprovedena u delo, stvara od doveka lopova u slededem

16 t7

Zivotu, dok su potajno gajena mrLr4a i osvetoljubivost seme iz

kojeg se rada ubica.Na isti nadin. nesebidna ljubav 6e stvoriti dobrotvora i sveca;

i svaka misao saoseiania 6e pomo6i da se izgradi briZna isaoseiajna priroda onoga koji je prijatelj svim stvorenjima.

Mudrac VaSiSta savetuje Rami da uradi PuruSartu, da bude

odludan i LrloZi napor. Nemojte odlaziti u fanatizam. lzazvaceleinertnost i lenjost. Otkrijte ogromnlr Moi Misli. UloZite napor.

lspravnim mi5ljenjem stvorite sebi uzvi5enu sudbinu.Prarabda je Puru5afta poslednjeg rodenja. Vi sejete akcijr'r

i L.anjete naviku; posejana navika reztltfta karakterom. Akoposej ete karakter Lanjete sudbinu.

Covek je gospodar svoje sopstvene sudbine. Vi sami stvarate,

snagom svojih misli, svoju sudbinu. MoZete je uni5titi ako

to Zelite. Sve sposobnosti, energije i mo6i sr"r latentne u vama.

Otkrijte ih i postanite slobodni i uzviSeni.

Misli odreduju crte va5eg lica

Vaie lice je nalik gramofonskoj plodi. Sta god da pomislite'istog trenutka se to urezuje na va5e lice.

Svaka zla misao predstavlja dleto ili iglu koja ostavlja tragna vaSem licu. VaBa lica su prekrivena oZiljcima i ranama kojesu vam nauele zle misli rnrZnje, ljutnje, poZude, ljubomore,osvetoljubivosti itd.

Na osnovu bora na va5em licu, moZe se oclmah reii koje jestanje va5eg uma. Trenutno se moZe odrediti dijagnoza bolestivaSeg uma.

Onaj koji misli da moZe sakriti svoje misli je glupan prve

vrste. On lidi na noja koji pred lovcima sakriva glavu u pesak

imaginirajuci da ga niko ne vidi.Lice je odraz utna. Lice je kalup uma. Svaka misao urezuje

boru na licu. BoZanska misao ozaruje lice. Zla misao pomradulelice. Kontinuirane boZanske misli pove6avaju aurtt ili oreol.

Neprekidne zle misli prodr'rbljuju mradne impresiie, kao 5to

neprekiclni udarci kofe o ivicu bunara, prilikom izvladenia vodc,stvaraju sve veca udubljenja na kofi. Izraz lica istinski odajeunutra5nie stanie uma ili sadrZaj uma.

18

Lice je poput oglasne table na kojoj je istaknuto sve Sto se

deSava uumu. VaSe misli, oseianja, stavovi i emocije, ostavljajujasne tragove na licu."

Te5ko moZete sakriti svoie misli, a da se one ne vide na va5em

licu. MoZete umisljati da ste saduvali svoje misli u tajnosti. MislipoZucle, pohote, ljubomore, ljutnje, osvetoljubivosti, mrZnje itd,

trenutno ostavljaju dubok trag na va5em licu.Lice je verni zapisnidar i senzitivni aparat za registrovanje i

beleZenje svih misli koje se nalaze u vaSem umu.

Lice je jasno ogledalo koje pokazuje prirodu uma i njegovog

trenutnog sadrZaja.

Misli oblikuju fiziiku Pojavu

Um je suptilna forma ovog fizidkog tela. Fizidko telo je

spoljaSnja manifestacija misli. Sa oblikovanjem uma, obliktde se

i telo.Kao Sto 6ovek grube pojave obidno ne moZe u sebi da probudi

ljubav i samilost za druge" isto tako dovek grubog uma ne moZe

da probudi ljubav i samilost u nekome.Um veoma jasno odraZava na licu svoja razll('ita stanja i to

inteligentan dovek moZe vrlo lako da prodita.

Telo sledi um. Ako um misli da 6e pasti sa visine, telo se istog

trenutka priprema i pokazuje odgovaraju6e spolja5nje znake'

Strah, uznemirenost, bol, radost, ljutnja, sve to stvara razli(iteimpresije na licu"

VaSe oii odaju vabe misli

Odi koje predstavljaju prozore du5e govore o stanju iraspoloZenju uma.

U odima postoji telegrafski instrument koji Salje poruke ilimisli nesigurnosti, depresije, sumornosti, mrLnje, radosti, mira,harmonije, zdravlja, moii, snage i lepote.

Ako imate sposobnost ditanja iz odiju drugih, moZete ditati ium. MoZete proditati najistaknutiju ili dominirajucu misao, ako

ln17

ste dovoljno paLljivi da prepoznate znake na licu' konverzaciju

i pona5anje. Za io je potrebno malo odvaZnosti' o3troumnostl'

veZbe, inteligencije i iskuswa.

Negativne misli truju Zivot

Misli brige i misli straha su sile straha u nama' One trujn

sam izvor Zi,rota i uniStavaju harmoniju' efikasnost' vitalnclst i

energidnost. Nasuprot tome, misli radosti, veseljai hrabro^sti umesto

Au ir'-lti.u3", lede i tzdravljuju i bezgrgidlg doprinose efikasnosti i

mentalnoj rnoii. Budite uvek veseli' Radujte se' Smelte se'

Psihofiziike neuravnoteZenosti

Misao utide na telo. Fatnja u umtl oslabljuje telo' Takode i telo

utide na um. Zdravo telo dini um zdravim' Ako 1e telo bolcsno t

;;i"h,l. postaje bolestan. Alco je telo snaZno i zdravo, i um

takode postaje zdrav i snaZan.

Nasilan dovek svojom Zestinom ozbiljno o5te6r"rje svoje

moZdane 6elije, ubacuje otrovna hemijska jedinjenja u svoju krv'

,1uuro opsti Soli i depresijLr i spredava lLrdenje Zeludadnih sokova,

;;Jli diugilr digesiivnih supstanci u probavni kanal' iscrpljuje

;;;j ; ;"r;ij u, v"italnos t, izaziv a r-rbrzan o starenj e i skraduj e sebi

Zivot.Kacla ste ljuti, um postaje uznemiren" Na isti nadin kadale unl

uznemiren, tilo takoile postaje uznemireno' Ceo uervui sistem

.1e uzbuclen. Postajete ralclraZljivi' Kontroli5ite lir"rtniu pomoclr

f:"U-i. Ljutrla je mo6na eneryija koia se ue moZe kontrolisati

frio[tieni- iriteiektom, vei jeclino i'istim razumom (Satvidan'Budi) ili Viveka-Vidarorn (razludivanje-ispitivanje)'

Kreativna moi misli

Misao stvara svet. Misao stvarima daje postojanje' Misli

razvijaju Lelje i pobuduju strasti'. !9t9 ee suprotne .misli. o

r',"lStioun;u ielja i strasti odstraniti ideju o zadovoljenjr"r Zelja.

Stugu, kada duboko shvatite ovo. suprotne rnisli ce vam pomocr

da uni5tite svoje Zelie i strastt.

2A

Mislite o nekome kao o svom dobrom pnjatelju i to ie po:l1ti

stvamost. Mislite o njemrl kao o neprijatelju i Llm ce ostvarltr tu

rniruo. Onaj koji zna"funkcionisanje uma i koji je ovladao njime

putem veZbe. zarstaje sreian'

Sliine misli se medusobno privlate

I u svetu misli vaZi poznati zakon "slidno privladi.slidno"'

liuaistlenm misli se medusobno privlade- l.ztograzloga-i postoje

iir"i", "Svaka ptica svome jatu leti"; "S kim si takav si"'^-^

not,oru privtaei drugi dtktor' Pesnika privlaci O"l*tf::11l^<,

Pevad voli ci-gog pevada. Filozof voli drugog ttlozola'.L-tttatrcr

r. Oopuaui" Otlg6 tututite. Um posedrtje."silu privladenja"' ._vi',-,"p,"kidnoprivladite.izvidljivilrir-revidljivihoblasti

Zivotnih sila, misli, uticaje i uslove najslidnije vaS im sopstvenin-t

mislima i tokovima.U domenu mi5ljenja, ljudi slidnih misli se medusobno

privlaee. Ovaj univeizuini,uiton neprekidno operiSe' bilo da smo

ga svesni ili ne.

ZadrLavalte u umu bilo koju vrstu misli koju Zelite' i dokle

goa:. U"J"te gajili, bilo cla lutate zemljom ili morem' neprekidno

Eete'privladitl, svesno ili nesvesno, iskljudivo i -upravo ono

5to odgovara vasem sopstvenom kvalitetu misli' Misli su vaia

privatn"a svojina i moZete ih podesavati sve dok se potpuno ne

irilagode uusl* stremljenjima, tako Sto 6ete stalno priznavatt

va5u sposobnost da to dinite'U vaiim je rukama mo6 da odredite tok rnisli u kojima

boravite, i shodno tome tok uticaja koje privladite' poito oni ne

pt"ati"ufiui" tek splet okolnosti, ukoliko vi naravno ne izaberete

da bude tako.

Spanska groznica izaraza mislima

Mentalne akcije su stvarne akcije' Misao je stvarna akcija'

ona je dinamidka sila. Mora se imati na Llmu da je misao veolna

"u, itnu; Stavi5e, zar azniia od 5 p anske groznice'- Vfltuo saose6anja., uu*u budi misao saoseianja u dmgirna.sa

k"jil; iolazite u kontakt. Misao ljutnje stvara slidnu vibraciju

1I

u onima koji okruZuju ljLrtog doveka. Ona napuita um jednog

doveka i ulazi Lr Limove drr'rgih ljudi koji Zive daleko od niega iuznemirava ih.

Misao radosti u vama izaziva misli sreieispunjeni radoSdu i veseljem kacla r-rgleclate

clece kako se bezbriZno igrajtr i veselo tri'c'Misao radosti u nama, prema tome. stvara misli

drugima. Zato :uvek irnajte suptilne, uzvi5ene misli.At o 1- clobar i po5ten dovek u clruitvu lopova, on ce podeti

cla kracle. Ako je trezan iovek u druitvu pijanice, on ie podeti cla

pije. Misao je veoma zarazna.

Primena psiholo5kog zakona

OdrZite srce mladim. Nemojte misliti: "Ostario sam." Misliti:"Ostario sam", je loia navika. Nemojte boraviti u ovakvom

razmi5ljanju. U Sezdesetoj mislite: "Imam Sesnaest godina'" Ono

Sto rnislite, to i postajete. To je poznati psiholoiki zakon."Ono Sto dovek misli, to i postaje". Ovo je poznata i opite

priznata istina" Mislitc: "Ja sam snaZan", snaZni ccte i postati'

Mislit", "Ja sam slab", slabi iete i triti. Mislite: "Ja sam lud", ibiiete lucli. Mislite: "Ja sam mudrac iliBog", i postadete mr'rclrac

ili Bog.JeJino misao oblikuje i r.roblidava doveka" Covek uvek Zivi r-r

svetu misli. Svaki dovek ima svoj sopstveni svet misli.Imaginacija stvara duda. Misao ima ogromnlr snagll. Misao je,

kao Stole vec redeno, .pipljiva stvar. Vaia sada5njost je rczultat

va5ih pro5lih misli i va5a buduinost 6e se formirati n odnosu na

va5e sicla5nje misli. Ako mislite ispravno, govoricete ispravno i

delati ispravuo. Govor i akclja uvek prate misli.

Shvatite zakone misli

Svaki dovck mora da ima sveobuhvatno razumevanje zakona

misli i njihovog funkcionisanja. Samo tada dovek moZe cla Zivi

u ovom svetu sre6no, bez te3ko6a. On se moZe posluZiti silama

clobra i upotrebiti svoje sposobnosti na naibolii nadin^

22

u drugima. Vi stegomilu razclragane

radosti u

on moZe da neutralise neprijateljske sile ili antagonistidke

struje. Kao sto riba pliva uzvodno, tako ie i on biti u stanju da se

supiotstavi antagonistidkim strujama, pravilno se prilagoclavajudi

i osi guravaj udi s=e odgovaraj udim filerama predostroZnosti'

tI protivnom, on postaje rob. On je bespomo6no rastrzan

razliiiiim strujama. On je noSen tim strujama kao drvo u reci'

Uvek je bedan i nesrecan, iako je bogat i ima sve^

Kapetan broda, koj i ima momarski komp as, koj i poznaj e more'

puteve i okeanske stiuje' moZe sigurno da plovi' U protivnom ce

nl"gou brod bespomoino lutati tamo - amo i uclarati o ledene

*uJ" i stene. Slidno tome. mudri mornar u okeanu ovog Zivota

koji ima cletaljno znanje o Zakonima Misli i Prirode, moci 6e

sigurno da plovi i dode do cilja svog Zivota'

Shvativsi zakone Misli, rnoZete oblikovati svoj karakter na

koji god nadin Zelite. Uobidajena izreka: "Ono sto dovek misli,

to i iostaje", jedan je od najvaZnijih zakona Misli' Mislite da

ste bezgri5ni,-bezgresni 6ete i postati. Mislite da ste uzvi5eni,

uzvi5eni iete i biti.Postanite otelotvorenje dobrote. Mislite clobro svima. cinite

uvek dobra dela. Slr-rZitc, volite, budite clareZljivi. Usrecite drr-rge.

zirite da biste sluZiii dfl-rge. Tacla 6ete poZnjeti sre6u. Imacete

povoljne uslove i okolinu.' e[o povredujete druge, ako izazivate skandale, pakostite

drugima, klevetaie, ogovarate, eksploatiSete druge, laLima stidete

imcirinu drugih, ako iadite bilo Sta sto drr.rgima moZe naneti bol,

poZnjecete patnju. Imacete nepovoljne uslove i okolinr-r'^ fo ie zakon-misli i prirode' Kao Sto moZete izgraditi dobar

ili 1o5 karakter pozitivnim ili negativnim misljenjem, isto tako

moZete oblikoviti sebi povoljne ili nepovoljne uslove dineci

dobra ili loia dela.iovek koji razluduje je uvek paZljiv, oprezan i obazriv' On

uvek paZljivo posmatra svoje misli. On analizira sebe'

On zna Sta ie de5ava u njegovoj mentalnoj radionici i koji Vriti(misao) ili Guna (kvalitet) preovladava u odredenom trenutku'

crn nikada ne dopuSta zloj misli da r.rde na vrata njegove mentalne

radionice. On je trenutno saseca u korettu'

Ovakvim pozitivnim miSljenjem, posmatranjem prirode

svoj ih misli, analiziranj em, aktivnim uzviSenim razrnislj anj ern,

eovek koji razluduje gradi svoj plemeniti karakter, formira svojr"t

ZJ

uzvi5enu sudbinu. On je paZljiv u pogledu onoga 5to govori" On

govori malo. On govori slatke rerii pune ljubavi' On nikada ne

izgovara grube redi koje rnogu da povrede osecanja drugih.On razvija strpljenje, milosrde i univerzalnu liubav. On

poku5ava da govori istinu" Tako on kontroli5e Vak-lndnlu (organ

govora) i impulse govora. On prida odmereno. To ostavlja duboku

i pozitivnu impresiju na umove drugih ljudi.On praktikuje Ahimsu (ne-nasilje) i Brahmadariju (kontrolu

seksualne energije) u misli, redi i delu. On praktikuje Saudu(distoiu) i Ardavu (neposrednost). On poku5ava.. da odrZi

ravnoteZu uma i da uvek bude veseo. On odrZava Suda-Bavu(disto oseianje). On sledi tri vrste Tapasa (rtzdrLa:tanja) - fizidki,verbalni i rnentalni - i kontroli3e svoje akcije. On nikome ne Zeli

zlo. On nikome ne moZe da udini nikakvo zlo delo.On se uvek postavlja tako da clobr.1e povoljne okolnosti' Onal

koji zradi srecom 6e uvek dobiti takve okolnosti koje 6c mr.t

doneti sredu. Onaj koji drugima nanosi bol 6e dobiti, bez sumnje,po zakonima rnisli takve nepovoljne okolnosti, kcrje ce mu dor-reti

samo patnju i bol" Stoga, dovck stvara svoj sopstveni karakter i

okolnosti svojim sopstvenim rniSljenjem.I-oi karakter se moZe preoblikovati u ciobar, pozitivnim

mislima. a nepovoljne okolnosti se mogu promeniti u povoljneokolnosti dobrim delima.

Zakoni koji vaZe za uzvi3ene misli

Ono Sto mislite, to i postajetc. Kakve su vam misli, takav 6e

vam biti i Zivot. PoboljSajte svoje miSljenje. Bolje misli donose

bolja clela.

Samo razmi5ljanje o objektima ovoga sveta je bolno. Uzrokropstva je u samom dinu miSljenja. Cista misao je moinija od

elektriciteta.Um koji je privuden iulnim objektima, teZi ropstvr-r, clok um

koji nije njima privr.rden, teZi oslobodenju. Um je prevrlljivac.IJni5tite taj prevrtliivi um. Bidete slobodni i zauvek srecni-

Manifestuite svu svoju snagu na putu ovlaclavanja umom. To 1e

istinska hrabrost ili Puru3arta.

24

Odricanje je sredstvo do prodi56enosti i profinjenosti uma'

Prodistite i umirite misli. Slojevi neznanja koji prckrivaju znanje'

ne6e biti otklonjeni r"rkoliko ne umirite um.

Suptilan deo hrane formira um. Um nastaje iz hrane. Suptilandeo hrane se transfomi3e u um. Ifrana nije samo ono Sto iederno,ve6 sve Sto primamo putem dula.

Naudite cla viclite Boga svuda. To je prava hrana za ol<o'

Cistoia misli zavisi od distoic hrane. MoZetc vidcti bolje, duti

bolje, okusiti bolie, misliti bolie, ako boravite u uzvi5enimboZanskirn mislima.

Pogledajte jedan isti objekat kroz zeleno ili crveuo staklo;

objekit se pojavljuje kao zelen ili crven. lsto tako se objekti boje

Leljama kroz staklo uma. Sva mentalna stanja su prolazna; ona

stvaraju bol i tugu.Imajte slobodu misli. Oslobodite se robovanja predrasudama

koje zamagljuju inteleht i otupljuju misli. Mislite o besmrtnotn

Atmanu. To je ispravan metod direktnog, origirralnog mi5ljenja.

Atman se otkriva kada su misli prodi5iene. Kada je urn bistar, bcz

ikakvog htenja, bez ikakvog motiva, bez ikakve Zudnje ili Zelje ilimisli, bez ikakve prisile, bez nadanja, tada vrhovni Ah-nan sjaji.

Postoji iskustvo blaZenstva. Zivite kao Sto su Ziveli sveci. To jejedini nadin da se pobede misli, um i niZe jastvo jer sve dok ne

ovladate umom, vaia pobeda ne6e biti sigurna i trajna.

Misao - bumerang

Budite obazrli sa svojim rnislima. Sve Sto poSaljete iz svog

uma, vratiie vam se. Svaka misao kojLr mislite je br"rmerang.

Ako mrzite nekoga, mrZnja 6e vam se i vratiti. Ako voliteclruge, ljubav 6e vam se i vratiti.

Zla misao je trostruko prokletstvo. Prvo, ona povreclujc

mislioca, tako Sto povretluje njegovo mentalno telo. Drugo,povrecLrje osobu koja je objekat mrZnje . I konadno, ona povrcclule

celo dovedanstvo, naruSavajuci celokupnu mentalnu atmosfertl.Svaka zla misao je mad potegnut na osobu kojoj je posvecena.

Ako pothranjujete misli mrZnje, vi ste stvarni ubica tog dovekaprema kojem ste gajili misli mrZnje. Vi ste takocle samottbica,zato Sto se te misli vracaiu vama.

25

Um koji "je zaokupljen zlim mislima deluje kao rnagnet kojiprivladi slidne misli drugih i time ojadava prvobitno zlo.

Zle misli ubadene Lr mentalnu atmosferr"r truju receptivne

umove. Boravak u zloj misli postepeno otpuita njenu negativnost

i nagoni mislioca da podini delo koje je inherentno u njoj'

Misli i talasi mora

Misli su kao talasi okeana. One su bezbrojne. MoZete se

obeshrabriti r"r podetku kada pohr"rSavate da ovladate njima.Neke misli ie se povuii, dok 6e neke drLrge pokr"rljati kao

iz izvora. Iste stare misli koje su nekad bile potisnute, mogu

ponovo pokazati svoje lice posle nekog vremena. Nikada nemojte

klonuti duhom na bilo kojem stupnju vetbe- Sigurno 6ete dobiti

unutrainju snagu. Na kraju iete sigurno r"rspeti. Svi jogiji su

prolazili kroz iste tesko6e koje vi sada doZivljavate.Proces uni5tavanja n-rentalnih modifikacija je teZak i dug.

Sve misli ne moglr biti uni5tene za dan ili dva. Ne treba da

napustite veZbu uni5tavanja misli na pola puta kada naiclete na

teikoie ili na nepremostive prepreke.VaS prvi poku5aj treba da bude reduciranje va5ih htenja i

Zelja. R-<lucirajte svoje Zelje; tada ce se broj misli smanjiti sam

od sebe. Postepeno ie sve misli iideznuti.

Boja i uticaj uzvi5enih misli

Buda je rekao: "Sve Sto jesmo je tvorevina na5ih misli." Mislisu te koje su uzrok kruga radanja i umiranja. Zato, uvek trebir da

teZimo prodi5ienju svojih misli.Kacla odemo i sednemo pored nekog sveca, ose6amo ncopisivi

mir; ali ako smo n drustvt't loie i sebidne osobe, ne osc6amo se

prijatno. To je zato Sto vibracije mira i spokojazrateizatre sveca,

clok iz aure sebidne osobe zrade vibracije zla i sebidnih misli.Drugi efekat misli je kreacija odredene forme. Kvalitet i prirocla

misli odreduju boju i jasno6u misaone forme. Misaona forma je

Zivi entitet i ima jaku tendenciju da prenosi namere mislioca. Plave

misaone forme oznadavaju devocrju.

26

Aura i dinamika razvijenog uma

U blizini onih koji su razvili mo6 misli, posebno se oscca

manifestovana moi aure.Treba istaci odigleclan uticaj visoko razvijenog ttma nacl

manje razvijenim tt-o-. Nije moguce opisati prisutstvo Uditelja

ili razvijenog adepta.Sedeti u njegovom prisustvu, mada on ne mora progovorltl

ni red, znadi "osetiti

senzaciju uzbuclenja i otkriti uticaj novih

inspiracija koje upravljaju na5im umovima.um ima allru - mentalnu auru ili psihirJku auru. Sanskritski

izraz za auru je Tedas. To je sjaj ili oreol koji zradi iz uma. Kod

onih kod kojih je um potpuno razvijen nalazimo da je ar"rra krajnje

blistava. Ona lma sposobnost da pLrtr,rje na claljinu i da *tide

na veliki broj ljudi koji imaju privilegiju da budr"r pod njenim

'ticajem. trloiaie naznaditi da je spiritLralna anra mnogo mocnija

od psihidke, pranidke ili mentalne aure.

Misaona forna renuncijacije je najlepie svetlo-plave boje

sa bljestavo belom koja sjaji iz nie.I4isaone forme sebidnosti.

ponoru i tjutnje su sivo-braon, narandZaste i crvene boje"' Mi smo uvek okruZeni tim misaonim tbrmama i na5i umovt

su ozbiljno pod njihovim uticajem. Ni jedna detvftina misli nije

na5a sopstvena, vei je jednostavno pokupljena iz.atmosfere'

Uglavnom su to lo5e misli. Zato bi trebalo da uvek me'talno

iz['varamo ime Boga. Ono 6e nas uvek za5titi od lo5ih uticaja.

Dinamika misli i rasPoloZenja

Ljudi tmurnog raspoloZenja privlade tmurne stvari j ttnttrne

misli od drugih iz Aka5idkih zapisa u fizidkom etru'

Ljudi puni natle, poverenja i radosnog duha privladc misli

slidnl prirocle od clrugih. Oni su uvek uspe5ni u onome Sto rade.

Ljndi negativnog raspoloirnja, depresivni, ljuti i rnrzovoljni,

pou.Ldu.lo ctruge. Oni Sirc zatazv i bude destruktivne vritije *drugima-" oni .su stvarni krivci" oni ozbil.jno oste6ujr.r misaoni

SVCt.

27

I-judi sre6nog i radosnog raspoloZenja sublagoslov za drustvo.

Oni donose srecu drttgima.Kao sto mlada, lepa dama skriva svoje lice i ne voli da se mesa

sa ostalima iz dru5tva ako ima ruZnu i gnojavu ranu na obrazu ilinosu, tako i vi ne bi trebalo daizlazite u drustvo i da se mesate sa

svojim prijateljima i ostalim ljudima kada ste u stanju depresije,

o siunj.i -rZnf " ili lj'bomore. Jer, tako 6ete lako zaraziti ostale

tim raspoloZenjima. Bi6ete opasnost za druitvo'

Dinamika misli u univerzalnoj sredini

Misao u stvari napu5ta um i luta unaokolo' Kada misao,

bilo dobra ili losa, napusti um neke osobe, ona budi vibracije u

Manasu ili mentalnoj atmosferi' koje putuju u svim pravcima'.

ona takode r.rlazi i u Lrmove drugih. Mudrac koji Zivi u pe6ini

na Himalajima oclasilje mocne misli u neki kutak Amerike. onaj

ko pokuiava da se piodisti u pedini, stvarno prodiS6ava svet, i

ou.iiko pomaZe svetu. Niko ne moZe da spredi njegove distc

misli da putuju i ptelaze na druge koji ih zaista Z'ele'

Kao Sto sunce svaku kap vode sa lica zetrllje neprekidno

pretvara u paru i kao Sto se sva para sakuplja u formu oblaka,

ive misli Loje projektujete iz svog usamljenog kutka 6e se

izdi1i i lebdeii tiprostoru, pridruZiti se sliinim mislima koje su

projektovali drugi, slidni vama, i na kraju 6e se sve svete misli

ipn.titi sa ogromnom snagom i pokoriti negativne sile'

VREDI\OST I UPOTREBAMISAONE MOCI

SluZite druge pomodu misaonih vibracija

Istinski monah ili Sanjasin moZe sve da uradi pomo6u

svojih misaonih vibracija. Sanjasin ili Jogi ne mora da postane

pre'dsednik UdnrZenji ili lider dru5tvenog ili politidkog

pokreta. To je suluda i detinjasta ideja' -' Ltdii"i ,.idunu, poprimili misionarski d:uhZapada i izjavljuju

cla Sarijasini treba da udestvuju u dru5tvenim i politidkim

aktivnostima. To je tuZna gre5ka.- Ni:" p"ttebno da se Saniasin i svetac. pojavljuju napozornici i

Aa po*aZu svetu, da propovedaju i rtzdtht umove ljudi'Neki sveci propovedaju svojim primerom' Njihov Ltuot

otelotvorenj" nE"ttju. Njihov sam pogled uzdlLe umove hiljada

Svetac jl za druge Ziva potvrda realizaclieBoga' Za mnoge Je

pogled sveca insPiracija.' "Nito ne moZe da zaustavi misaone vibracije svetaca. Njihova

dista, snaZna misaona vibracija premoSduje velike razdaljine'

prodi5iava svet i ulazi tt umove hiljada ljudi' U ovo nema

sumnJe.

Doktori mogu da leie sugestijom

Doktori treba da imaju temeljno znanje o nauci sugestije'

Iskreni, saoseiajni doktoii su veoma retki. Doktori koji nemaju

nimalo znanja o sugestiji dine vise zlanego dobra. oni ponekad

ubijaju pacijente zato Sto ih nepotrebno pla5e'

je

2B29

Ako neki dovek pomalo ka5lje, doktor ce mu re6i: "E,moj prijatelju, ti imai tuberkulozu. Mora5 oti6i u Bovali, ili uSvajcarsku ili u Bed. Mora5 podeti da primai injekcije protivtuberkuloze." Jadni pacijent je upla5en" A nema ni traga odtuberkuloze. To -je uobidajeni sluda.j. Radi se samo o malomnazehu usled preteranog izlaganja hladnodi. A pacijent razvijasu3iclr od straha i brige zahvaljujr"rii pogre5noj destruktivnojsugestiji doktora.

Doktor je morao da mu kai.e'. "O, nije to niSta. To je samoobidna prehlada. I)o sutra 6e sve biti u redu. Uzmi pr.rrgativ iinhaliraj malo eukaliptusovog ulja. Koriguj ishranu. Bolje je dadanas postiS." Takav doktor je Sam Bog. On se mora poitovati.

Neki cloktori na ovo mogu reii: "Da, gospodine, ali tako moguizgubiti svoju praksu. Ne mogu se povuii iz ovog sveta." To jegre5ka. Istina r"rvek pobecluje. Ljudi ce trdati kod vas po5to ste

saoseiajni i ljubazni. Ima6ete pune ruke posla.Postoji ledenje sugestijom" To je tretman bez lekova. To

je sugestivna terapija. Dobrom i moinom sugestijom moZeteizle(,iti bilo kojr"r bolest. Mora6ete da naudite ovu nauku ida je primenjujete. Svi doktori homeopatidari, alopatidari,ajurvedidari i doktori Unani sistema bi trebalo da upoznaju ovunauku. Oni mogu da kombinuju ovaj sistem zajedno sa svojimsistemima. Imaie izuzelnlu praksu zahvaljujuii ovoj dobrojkombinaciji.

Jogiji propovedaju preno5enjem misli

Pomo6u svojih spiritualnih vibracija i magnetidke aLrre,

nepoznati istinski Jogiji pomaZu svetu viSe nego "Jogiji" sa

pozomice. Propoveda-nje sa pozornica i podijuma pripadaljudima drugorazredne spiritualnosti, koji nemaju nikakvo znaniei koji nisu nikada stavili u praksu paranormalne sposobnosti imoii koje su latentne Lr njima.

Adepti i Mahatme prenose svoje poruke putem telepatijeaspirantima koji su to zasluZili, a nalaze se u raznim delovimasveta. Sredstva komunikacije koje su za nas paranormalua,potpuno su normalna za log4a.

Utiiite na druge mislima

MoZete uticati na druge ljude, a da ne izgovorite nijednuned. Jedino je vaZno da vam misli budu koncentrisane i voljnousmerene. To je telepatija.

Evo jedne veLbe za vas iz telepatije. Pomislite na svog rodakaili prijatelja koji Zivi u nekoj udaljenoj zemlji" Predstavite usvom umu jasno sebi njegov lik. Ako irnate njegovu fotografiju,gledajte r.r nju i nzgovarcjte sa njim naglas. Kada odlazite uvede

na spavanje, mislite na sliku uz intenzivnu koncentraciju. On 6e

vam ubrzo poslati Zeljeno pismo. Ne sumnjajte. Biiete potpuno

iznenadeni.Ima6ete uspeha i biiete ubedeni u nauku telepatije. Ponekad,

kada nesto pi3ete ili ditate novine, odjednom dobijete poruku ocl

nekoga ko vam jeblizak i drag. Odjednom pomislite na njega.

On vam je poslao poruku. On je ozbiljno pomislio na vas.

Misaone vibracije putuju brLe od svetlosti ili elektriciteta.U takvim trenucima, podsvesni um prima poruke ili impresije iprenosi ih svesnom delu uma.

Raznovrsna primena misaone mo6i

Naukamisaone moii je veoma interesantna i suptilna. Misaonisvet je relativno stvarniji od fizidkog univerzuma.

Snaga misli je ogromna. Svaka vaia misao ima za vas odredenuvrednost. Snaga vaSeg tela, snaga va5eg uma, va5 uspeh u Zivottti zadovoljstva koja pruZ.ate drugima svojim prisustvom - sve tozavisi od prirode i kvaliteta va5ih misli. Morate poznavati kulturumisli i razviti misaonu mo6.

Misaona mod - njena vrednost

Ako imate sveobuhvatno razumevanje funkcionisanjamisaonih vibracija, ako znate tehniku kontrolisanja misaonihvibracij a, ako znate tehniku kontrolisanj a misli, ako znate metodprenoSenja korisnih misli drugima na daljinu formiranjern

30--t I

jasnih, o5trih i precizno definisanih misaonih talasa, moZetekoristiti tu misaonu mod hiljaclu puta efihasnile. Misao diniiuda.

PogreBna misao ogranidava. Ispravna misao oslobacla. Stoga,mislite ispravno i clostignite slobodu. Razotkrijte okultne moiiskrivene unutar vas razumevanjem i realizacijom moii uma.Zatvorite odi. Polako se koncentri5ite" MoZete videti r"rdaliene

objekte, duti r-rdaljene zvuke, slati poruke r-r bilo koji cleo sveta,ili 6ak na druge planete, lediti ljude hiljadama milja daleko odvas i kretati se po udaljenim prostorima van vremena.

Verujte u moi uma. Interesovanje, paLnja, volja, vera i

koncentracija 6e uroditi plodom. Zapamtite da je r"rm roclen izAtmana kroz Svoju Malu ili Iluzornu Mo6.

Misli izvr5avaju mnoge misije

MoZete pomodi prijatelju u nevolji prenoseii misli utehe, sa

mesta gde se vi nalazite. MoZete pomo6i prijatelju koji traga zaIstinorn jasnim i preciznim mislima o istinama koje vi znate.

MoZete poslati misli n mentalnu atmosferu koje 6e probr"rcliti,prodistiti i inspirisati sve one koji su osetljivi na njih.

Ako po5aljete misli ljubavi i pomodi drugoj osobi, onenapu5taju mozak, odlazc direktno toj osobi, budedi u njenom umttslidne misli ljubavi i vra6aju vam se sa duplo ve6om snagom.

Ako po5aljete misao mrZnje clrugom doveku, ona ic gapovrediti,a takode ie povrediti i vas zato Sto ie vam se vratiti cluplojada.

Stoga, razumite zakone misli, probudite u svolr umu samomisli milosrda, ljubavi, ljr"rbaznosti i budite uvelc srdani.

Kada poialjete korisne misli pomoci drugima, one morajuimati odreden pozitivan smisao i cilj. Samo tada ce doneti Zeljeniefekat. Samo tada 6e ta misao ispuniti cili.

Misaona mot koja nadahnjuje

Postignite jasno razumevan-je sugestija i njihovih ef'ekata naum. Morate biti paZljivi prilikom upotrebe sugestije. Nikadanemojte davati pogreSnu sugestiju koja moZe destruktivno

2)

delovati na nekoga. Naneiete veliko zlo i Stetu tom doveku.Dobro promislite pre nego Sto neito izgovorite.

Uditelji i profesori treba da imaju podrobno znanje o naucisugestije i autosugestije. Oni mogu da obrazuju iuzdiLu studentena koristan nadin.

Na.jugu Indije, kada deca pladu, roditelji ih pla5e govore6i im:,,Pazi, Balu! Irendukanan (dvooki dovek)ie do5ao" Budi miran iliiu te dati njemu." ,,Pudandi (duh) je doSao." Ovakve sugestije suveoma destruktivne. Dete postaje pla5ljivo.

Dedji umovi su elastidni, ncZni i popLrstljivi. Samskare(impresije) se u tom dobu neizbrisivo urezuju. Kada odrastupostaje nemoguie promeniti ili iskoreniti te Samskare. Kacla detepostane dovek, ono izraLava svoju plaSljivost.

Roditelji treba da unesu hrabrost u umove svoje dece. Trebada im kaZu: "Ovo je lav. Pogledaj lava na ovoj slici. Ridi kao lav.Budi hrabar. Pogledaj sliku Sive,Ardunc ili I(lajva. Postani yitez."Na Zapadu, uditelji deci pokazuju slike bojnih polja i kaZu im:"Vidi DZejms! Pogledaj ovu sliku Napoleona. Pogledaj njegovovite5tvo. Zar ne bi i ti Zeleo da postane5 Vrhovni Komandant iliGeneral Armije?" Oni utiskuju hrabrost Ll Lllrrove svoje dece joSodmalena" Kako deca rastu. ove Samskare se osnaZuju doclatnimspolj aSnj im podraZaj ima.

VeZbajte preno5enje misli

U podetku veZbajte telepatiju na manju udaljenost. Bolje je upodetku veZbati noiu.

Recite svom prijatelju da ima receptivan stav i koncentriSe senpr. u deset sati" Recite mu da sedne u Vadrasanu ili Padmasanuzatvorenih odiju u mradnoj prostoriji.

Poku5ajte da po5aljete svoju poruku tadno na vreme.Koncentri5ite se na misli koje Zelite da poSaljete. Upotrebitetada svu svoju volju. Misli ie napustiti va5 um i uii u um vaiegprijatelja.

U podetku se mogu javiti neke gre5ke. Kada uznapredujete uveZbi i dobro savladate tehniku, uvek 6ete pravilno slati i primatipomke.

Kasnije iete biti u stanju da Saljete poruke u razlidite delovesveta. Misaoni talasi se razlikuju po intenzitetu i snazi. I onaj koji

-) -l

Saije i onaj koji prima mora da veZba intenzivnu koncentraciju'

onaa ee ulti inige u slanju poruka, kao i jasnode i oStrine. u

prt-it: u poruka. -VeZb"iT .l P:::tk"

telep ati i u preno se 6i poruku

iz iedne sobe u drugu u istoj kuii'Ova nauka je veoma Prijatna i

strpljenje. Brahmadarija ie takodezanimljiva. Za njuje Potrebnoveoma bitna.

Parapsihologija i podsvesne misli

Kao 5to sveti Gang izvire u Gangotriju na Himalajima. t

neprestano tede prema*Ganga Sagaru, isto tako misaone struje

izviru u koritu Samskara (impreiija) u unutra5njim slojevima

uma, gde su srnestene Vasane iii latentne suptilne Zelje.i tekubez

pi.dd'u ka objektima u budnom stanju i u stanjr'r sanjanja'.Cak

se i lokomotiva Salje u garaZu da se odmori kada joj se todkovt

)aLare: a ova misteiozna umna lokomotiva nastavlja da misli

bez prestanka.V"ZUa telepatije, ditanje misli, hipnotizam, mesmertzam I

psihidko leienie jisno clokazLrju da r"rm postoji i da vi5i um moZe

ha utide i Oa potei* niZi um. Na osnovLr automatskog pisanja i

iskustva hipnbtisane osobe, moZemo jasno dokazati postojanje

podsvesnogumakojioperi5esvihdvadesetdetirisata.Pomodtlipiiitrrutn""Sadane (pra'kse), promenite poclsvesne misli i um ipostanite nova osoba"

Mo6 energiinih, boZanskih misli

Misao ie Zivot. Ono Sto mislite, to i postajete' VaSa

kreira okolinu. VaSe misli konstituiSu vaS svet'

Ako gajite zdrave rnisli, moZete odrZati dobro zdravlje' Ako

se drzitei;lesnih misli, misli o bolesnim tkivima, misli o slabim

nervima, misli o nepravilnom fr,rnkcionisanju orgarla, Lttrobe.

nikada ne moZete odekivati dobro zdravlje, lepotu i harmoniju'

Zapamtrte, telo je proizvod uma i nalazi se pod njegovom

kontrolom.Ato gajite energidne misli, vase telo ie biti energidno' Misli

lj ubav i, itira, raaoiolj stva, disto6e, savtienstva, B oZanske mis.l i,

dine i uas i ljude oko vas, savrSenima i BoZanskima. KLrltivisite

BoZanske misli.

34

FUNKCIJE MISAONE MOCI

Misti obezbeduju dobro zdravlje

Telo je neraskidivo povezano sa umom' tadnije, telo je kopija

rl*u; onl.j" gruba victliiva forma suptilnog, nevidljivog uma' Alio

postoji bi tr*nekom zubu, stomaku ili r'rhu, to istog trenutka utide

,ru .r*. On trenutno prestaje da misli, uzbuden je' uznemiren i

poreme6en.Ako u umu postoli depresija, telo automatski nije u stanju da

fnnkcioniie. Bolovi u telu su sekundarne bolesti, viadi, dol< str

Vasane ili Zelje u umu primarne bolesti, lcli'Mentalno zdravlje je mnogo vaZnije od fiziikog zdravlja' Ako

je um zdrav,telo ie biii zdraio'Ako je um dist, ako su vam misli'dirt", bi6"t" oslobodeni od svih bolesti, i primarnih i sekundarnih.

Mens sana in corpore slno - U zdravom telu zdrav duh!

Misli razvijaju lidnost

Uzvisena misao tzdiLeum i otvara srce; niska misao uzbuduje

ulwt r izaziva mradna i morbidna ose6anja'

oni koji imaju imalo kontrole nad svojim mislirna i govorom,

imaie mirno, rr"dto, lepo, milo lice, fin glas, i odi ie im biti sjajne

i blistave.

Misli utiiu na telo

svaka misao ili emocija ili red stvara snaznu vibracijr"r Lr svakoj

6eliii tela i tu ostavlja jaku impresilu.

J5

Ako znate metod izazivanja suprotne misli, onda moZetevoditi sreian harmonidan Zivot mira i moii. Misao ljubavi ie istogtrenutka kada se pojavi neutralisati misao mrZnje. Misao hrabrosttie trenutno posluZiti kao protivdejstvo za misao straha.

Misaona mod menja sudbinu

iovek seje misao i Lanje akciju. On seje akciju i Lanjenaviku.Seje naviku i /.'anje karakter. Seje karaktcr i,zanje sudbinu.

Covek je stvorio svoju sudbinu svojim sopstvenim miSljenjemi delanjem. On moZe da promeni svojr"r sr-rdbinu. On jc goipoao,svoje sopstvene sudbine. U to nema sumnje. lspravnimmiSljenjem i izuzetnim naporom, on moZe da postane gospodarsvoje sudbine.

Neke neznalice kaZu: "Karma je odgovorna za sve. Sve jc tcrsudbina. Ako je Karma odredila da budem ovakav ili onakav,za5to bih se ja trr.rdio'/ To je moja sudbina."

To je fatalizam. To ie doneti inertnost, stagnaciju i patnju. Toje potpr"rno nerazLlmevanjc zakona Karme. To je laZan arglrment.lnteligentan dovek sigumo neie reci tako ne5to" Vi ste samistvorili svoju sopstvenu sudbinu svojim mislima i akcijama.

Sada imate slobodnu vollu da izaberete. Vi imate Svatantratuu akciji. Nitkov nije nitkov za sva vremena. Stavite ga u dru5tvosveca. Odmah ce se promeniti. Od tada ie misliti i delati nadmgadiji nadin i promeniti svoju sudbinu. Njegov karakter iebiti promenjcn.

Razbojnik Ratnakar je postao Mudrac Valmiki. Dagai i Madaisu se transformisali. Bili su nitkovi prve vrste. MoZetc postati Jogiili Gjani. MoZete promeniti svoju sudbinu. MoZete Lrsmeriti svdrkarmu u kojem god pravcu Lelite. Upotrebite Moi Misli. Misliteispravno, mislite uzvi5eno. Treba samo da mislite i da delate.Ispravnim mi5ljenjem, ispravnorn Zeljom, ispravnim delanjem,moZete postati mudrac ili milioner. MoZete dostidi poloZaj lndreili Brame pozitivnim mislima i delima, dobrom Karmom. ioveknije bespomoino biie. On ima slobodnu voliu.

Misli - uzroci fizioloikih uznemirenja

Svaka promena u mislima stvara vibraciju u va5cm mentalnomtelu, a kada se ona prenese na fizidko telo izaziva aktivnost i.r

nervnoj supstanci vaSeg mozga. Ta aktivnost prouzrokujc mnogcelektridne i hemijske promene u nelvnirn celijama. Misaonaaktivnost je ta koja prouzrokujc ovu promenu.

intenzivna strast, mrznja, clugotrajna gorka ljr"rbomora, brigakoja nagriza, napadi besa, zapravo uniStavaju ietije tela iizazivajubolesti srca, jetre, bubrcga, slezine i stomaka.

Takode je vredno napomenuti da ie u zavisnosti od trenutnemisli svaka iehja u telu. zahvaljujr.rii tendenciji da postanete onoo demu najvi5e mislite, napredovati ili propasti, clobiti irnpuls2,ivota ili smrti"

Kada se um usmeri na neku posebnu misao i bavi sc njome,uspostavlja se odredena vibraciia materije i obiino, Sto se viSeizaziva ta vibracija, to ona ima jadu tendenciju da se ponavljasve dok ne prede u naviku, dok ne postane autornatska. Telo pratium i imitira njegove promene. Ako koncentri5ete svoje misli odipostajr,r fil<sirane.

Misaona moi kreira oholinu

Obidno se kaZe daje dovek rezultat sila iz svoje okoline. To nrjeistina. Ne moZemo verovati u to jer dinjenice dokazuju suprotno.Mnogi poznati ljudi su rodeni u siroma3tvu i nepovoljnimuslovima.

Mnogi od onih koji su bili rodeni u siroma5noj i zagadenojokolini su se uzcligli do najvi3ih poloZaja u svetu. Postalisu slavni i istakli se u politici, knjiZevnosti i poeziji. postalisu briljantni geniji i zvezde vodilje ovome svetn. Kako toobjaSnjavate?

Gospodin T. Mutusvami Aijar, sudr.la Vrhovnog sucla Indije,roden je u Madrasu u apsolutnom siroma5tvn. Morao -je da ucinocu pod ulidnir-n svetiljkarna. Nije irnao Sta da jedc. Bio jeobuden u rite. l.e5ko se borio kako bi postigao bolji poloZaj.Izdigao se iznad uticaja okoline svojom snaZnom voljom igvozdenom odludnoS6u.

-)/36

Na Zapadu, sinovi obudara i ribara su se uzcligli do najvi5ihpoloZaja. Dedaci koji su na ulicama distili cipele i koji sr,r pobarovima prodavali pivo i kuvali u restoranima, postali su slavnipesnici i nadareni novinari.

D2onson je odrastao u krajnje nepovoljnim uslovima.Goldsrnit je bio "bogata5 sa 40 funti godiSnje". Volter Skot jebio veoma siroma5an. Nije imao gde da Zivi. Vredno je pomenutiZwoI Dlejmsa Ramsija Mekdonalda. On je bio dovek velikePuruSafte. Izdigao se iz siromaBtva do moci, od teikog fizidkogradnika do poloZaja Ministra Britanske vlade. Njegov prvi posaoje bio adresiranje pisama za deset Silinga nedeljno. Bio je suvi3esiromaSan da bi kupovao caj; Lrmesto njega je pio vodu. Njegovglavni obrok svakoga dana je mesecima bio govecli gula5 od tripenija. Bio je uditelj. Jako se zanimao za politiku i nauku. postaoje novinar. Postepeno se pomodu ispravnog napora (Puruiarte)uzdigag do poloZaja Ministra vlade.

Sri Sankaradarija, autoritet Advaita fi lozofije, spiritualni velikani briljanhri genije se rodio u siroma5noj, nepovoljnoj sredinii okolnostima. Primera slidnih ovima ima na hiljade. Sasvim jeodigledno, stoga, da nepovoljna sredina ne r,rmanju.;e velidinr,r iodludnost budu6eg genija i daje dovek u stanju da prevazide sredinuvrednim radom, strpljenjem, istrajno5iu, iskrenoicu, oclanoiir.r,predano5iu cilju, delidnom voljom i snaZnom re5enoS6u.

Svaki dovek je roden sa svojim Samskarama. Um nijetabula rasa ili ptazan list papira. On sadrZi impresije mislii dela prethodnih rodenja. Samskare su latentni potencijali.Dobre Samskare su vreclna zaostav5tina doveka. Cak iako jepostavljen u nepovoljne okolnosti, ove Samskare mu daju za5tituod spolja5njih, nepoZeljnih, neprijateljskih uticaja. One pomaZunjegovom napretku u evoluciji.

Ne propr"rstite nijednr.r 5ansu. Iskoristite svc moguinosti.Svaka Sansa je namenjena va5em rastu i razvoju. Ako viditebolesnog doveka kako leZi pored puta bespomoino, uzmite gana svoja ramena ili u kola i odvedite do najbliZe bolnice. Negujtega. Dajte mu toplo mleko, daj ili kafu. Okupajte mu stopala saboZanskom Bavom (osedanjem).

Osetite sveproZimajuceg, sveprisutnog Boga koji boravi unjemu. Vidite boZansko u sjaju njegovih odiju, u njegovom pladu,u njegovom dahu, u njegovclm pulsu i svakom pokretu.

38

Bog vam je dao moguinost da razvijete milosrdnost iljLrbav,cla prodistite svoje srce i otklonite Grinu. mrZnjr"r i ljr"rbomoru.Ponekad, ako ste pla5ljivi Bog ce vas staviti u takve okolnostiu kojima iete biti primorani da izrazite hrabrost i prisebnostriziku"juii svoj Zivot. Sve svetske lidnosti koje sr"r se izdigledo visina clostojanstvenosti sr-r iskoristile sve mogu6nosti domaksimuma. Bog oblikuje umove ljudskih bi6a pmZaju6i im5anse.

Zapamtite da u vaSoj slabosti leZi snaga jcr 6ete uvek bitispremni da za5titite sebe. Siroma3tvo ima svoje prednosti.Siroma5tvo razvljaponiznost, snagu, istrajnost, dok luksuz stvaralenjost, ponos, slabost, inertnost i sve vrste lo5ih navika.

Zato ne gundajte protiv okoline. Kreirajte svoj sopstvenimentalni svet i okolinu. Covel< t<oji pokusava da napredLrjc iliraste u te3kim uslovima biie snaZan dovek. Ni5ta ga nc6e moiiuzdrmati. Bi& izdrL\jive prirode. Imaie jalce nerve.

Covek svakako nije proizvod sredine ili okolnosti. OnmoZe da ih kontroli5e i oblikuje pomo6u svojih sposobnosti,karaktera, misli, dobrih dela i ispravnog napora (PuruSarte).Tivra (intenzivna) Pum5arta moZe da promeni va3u sudbinu. Toje razlog zbog kojeg su Vaii5ta i Bi5ma postavili PuruSartu iznadsudbine. Zato, draga bra6o, ulaLite napor! Ovladajte prirodom iradujte se u vednom Satcitananda Atmanu (postoje6em-svesnom-blaZenom Jastvu).

Misli forrniraju fiziiko telo

Telo sa svojim organima nije ni5ta drugo nego misao. Um kojikontemplira na telo postaje jedno sa telom, a ako se pomeSa sanjim, biva pod njegovim uticajern.

Ovo fizidko telo je tako reii Sablon kojije napravio um raclisvoje sopstvene zabave, usled energije koja se prelivala izn1ega,da bi dobio razliilta iskustva ovoga sveta kroz pet avenija ilikanala znanja, pet gjanindrija (organi znanja ili percepcije). Telozaista predstavlja misli, raspoloZenja, ubeclenja i emocijc hoje suobjektivizirane i udinjene vidljivim"

Sva tela imaju svoje sedi5te Lr umu. Da li moZe ba5ta opstatibez vode?

39

Um je taj koji pravi transakcije celokupnog biznisa i najvi5ije medu telima. Ako se ovo grubo telo raspadne, um (e za(asstvoriti nova tela po svojoj Zelji. Ako bi se um paralizovao, telone bi moglo daizrazi naSu inteligenciju.

Kod veiine ljudi, rnisao je obidno pod kontrolom tela. Njihoviumovi, po5to su nerazvijeni, borave uglavnom u Anamaja KoSi(fi zidkom telu). Razvij te Vigj anamaj a KoSu i pomocu Vigj anamaj a

KoSe (Budi) kontroli5ite Manomaja KoSu (um).PogreSna misao da ste vi telo je koren svog zla.Kroz pogre5no

mi5ljenje vi se identifikujete sa telom. Javlja se Dehadjasa(prianjanje zatelo). Postajete vezanizatelo Sto jeAbimana. Tadase javlja Mamata (moje). Identifikujete se sa svojom Zenom,decom, kuiom, itd. Identifikacija ili vezanost vam donosi ropstvo,patnju i bol.

40 4I

RAZVOJ MISAONE MOEI

Sticanje misaone modi moralnom iistodom

eovek koji govori istinr"r i poseduje moralnu distodu uvek imamoine misli. Onaj koji je dugotrajnom praksom ovladao ljr"rtnjom

ima ogromnu misaonu mo6.Ako jogi dija je misao veoma moina progovori jednu red, to

6e imati ogromnog uticaja na umove drugih.Vrtrine kao Sto su iskrenost, ozbiljnost i marljivost su najbolji

izvori mentalne mo6i. Cisto6a vodi u mudrost i besmrlnost. Postoje

clve vrste disto6e, unutrainja ili mentalna, i spolja5nja ili fizidka'Mentalna distoda je vaLntja. Fizidka disto6a je takode

potrebna. Uspostavljanjem unutra5nje mentalne disto6e, postiZe

se radost i usrecl-sredenost uma, kontrola nad Indrijama (dulima)

i spremnost za realizaclju Jastva.

Sticanje misaone mo6i koncentracijom

Nema ogranidenja zamo( ljudske misli. Sto je ljudski um vi5e

koncentrisan, to se vi5e moii dovodi u jednu tadku.

U sludaju ljudi sa svetovnim umovima, zraci uma su rasprieni.To je raspr5enost mentalne energije u raznim pravcima. Da bise postigla koncentracija, ti raspr5eni zraci se moraju sakupitiveZbom koncentracij e, a zatim se um mora usmeriti ka Bogu.

Kultivi5ite paZnju i ima6ete dobru koncentraciju. Neka vam

r"rm bude bistar. Budite uvek radosni. Samo tada iete uspeti cla se

koncentri5ete. Sedite na isto mesto, u isto vreme, u detiri sata ujutro'

Celibat, pranajama (kontrola vitalne energije), reduciranje\elja i aktivnosti, bestrasnost, iutry'a, izdvojenost, disciplinadula, Dapa (ponavljanje boZanskog imena), kontrola ljutnje,napu5tanje ditanja romana, novina i odlaska u bioskop supomoina sredstva za koncentraciju.

Freterani fizidki napor, previSe pride, previie jela, preteranomeSanje sa svetovnim ljudima, previSe hodanja, previ5eseksualnih odnosa - sve su to prepreke do koncentracije.

Sticanje misaone mo6i organizovanim mi5ljenjern

UniStite zaludno miSljenje. Uzmite neku temu i razmi5ljajte onjoj sa razliditih aspekata i gledi5ta. Kada na taj nadin mislite ojednoj temi, ne dopuStajte dmgim mislima da udu n svesni deouma. Vratite um ponovo na izabranu temu.

Na primer, podeli ste da mislite o Zivotu i udenju DagadguruaAdi Sankaradarije. Mislite o njegovom rodnom mestu, njegovomranijem Zivotu, njegovom karakteru, njegovoj lidnosti, njegovimvrlinama, njegovom udenju, njegovim delima, njegovoj filozofiji,nekim vaLnim citatima iz njegovih dela ili Sloka, Sidrjima(mo6ima) koje je imao, njegovoj Digviclaji, o njegova ietiriudenika, o njegova detiri Mata (reda), njegovim komentarima naGitu, Upani5ade i Brama Sutre. Stalno iz poietka, vra6ajte um natemu. A onda uzmite slededu temu.

Ovakvom veZbom 6ete razvtti organizovano mi3ljenje.Mentalne slike ie dobiti na snazi. Postaie jasne i oStre. Kodobidnih ljudi mentalne slike sr-r izoblidene i nejasne.

Sticanje misaone modi putem volje

Svaka odbadena dulna misao, svako odolevanje prediskuSenjem, svaka zadrlana gruba red, svaka osnaZena uzvi5enateLnja vam pomaZe da razvljete snagu volje ili snagu du5e ipribliLava vas cilju.

Ponavljajte mentalno sa oseianjem: "Moja volja je moina,dista i nepopustljiva. OM OM OM. Pomoiu svoje volje mogusve da uradim. OM OM OM. Ja imam nepobedivu volju. OMoM oM."

+z

Volja je dinamidka snaga duSe. Kada ona opertSe, sve

mentalne moii, kao Sto su moi prosudivanja, moi pamienja, moishvatanja, moc konverzacije,moi razuma, moi rasudivanja, moikontempliranja i zakljudivanja - sve to automatski funkcioniSe.

Volja je kralj svih mentalnih mo6i. Kada postanu diste inepopustljive, misao i volja mogu stvarati r)uda"Volja postajenedista i slaba kroz vulgarne strasti, dulnu ljubav i Zelje. Sto jemanji broj Zelja, toje ve6a misaonamoc i volja. Kada se seksualna.energija, miSidna energija, ljutnja, itd. transformiSu u rnoi volje,onda su te energije pod kontrolom. Za doveka snaZne volie ni5tanije nemogude"

Kada napustite staru naviku prjenja kafe, do odredenogstepena imate kontrolu nad dulom ukusa jer ste uniStili jednuVasanu i odstranili Lellt za njom. Ako se oslobodite truda kojiulaZete u nabavljanje kafe i navike da je konzumirate, ste6i 6ete

odredeni mir. Energija koja se nalazi u Zelji za kafom i kojavas je uznemiravala, sada 6e biti preobraiena u snagu volje.Ako pobedite jednu Zelju. stedi iete odredenu snagu volje; akopobedite petnaest ovakvih Zelja, va5a snaga volje ie postatipetnaest puta veda. I ta pobeda, koja povecava snagu volje, ievam pomo6i da ovladate i ostalim lel1ama.

Neuznemireno stanj e uma, uravnoteZenost, vedrina, unutrainj asnaga, sposobnost da se uspe5no obave teiki poslovi, ttspe5nost ttsvim zadacima. uticaj na ljude, magnetidna i dinamidna lidnost,magnetidna aura lica, sjaj u odima, dvrst pogled, mocan glas,

dostojanstven hod, nepopustljiva volja, neustra5ivost itd. su

neki od znakova ili simptoma koji ukazuju na razvoj volje kocl

doveka.

Jednostavni saveti za jasno mi5ljenje

Mentalne slike obidnog doveka suuglavnomveoma izoblidene.On ne poznaje duboko razmi5ljanje. Njegove misli sn haotidne.U njegovom umu je prisutna prilidna konfuzija.

Samo mislioci, filozofi i Jogiji imaju jasno definisane i o5trementalne slike. Vidoviti ih mogu videti vrlo jasno. Oni hojiveZbaju koncentraciju i meditaciju razvijaju jasne mentalneslike.

43

-il,-

Veiina vaSih misli nema dobar oslonac. One brzo dolaze iodlaze i zbog toga su neoclredene i nedefinisane. Te slike nisu.jasne, snaZne i precizne.

Moraiete da ih osnaZite preciznim, kontinuiranim i dubokimmi5ljenjern. Pomoiu Vidare, racionalizacije, Manane ili dubokosrazrniSljanja i meditacije. moracere da smirite misli i da iIiskristali5ete u preciznu formu. Tada 6e filozofska ide.ja postatistabilna.

Ispravnim rniSljenjem, rezonovanjern, introspektivnimrazmi5ljanjem i meditacijom, moracete sebi da razjasnite svojeideje. Tada ie nestati svaka zbunjenost. Misli ce se smiriti'istabilizovati"

Mislite jasno" Razjainjavajte sebi svoje ideje stalno iznova.Br.rdite introspektivni u samoii. Prodistite svoje misli clo z'adajnogstepcna. Uti5alte mrslr.

Ne dopustite umu da Zubori. Dopustite jednom misaonomtalasu da se pojavi, a onda da se lagano smiri. Zatim dopustitesledeioj misli da se pojavi. odstranite sve strane misrikoje riernajunikakve veze sa temom koju obrattulete u clatom trenutku.

Sadana za dutroko i originalno razmibl.ianje

.. Veiina !e,.zna Sta je ispravno razmi5ljanje. Kod velikog brojaljudi razmi5ljanje je uglavnom povr5no. buboko ,urroftliorrl"poznaje samo nekolicina. Pravih mislilaca ie veoma malo.

Za duboko razmiSljanje je neophocina Sadana (veZba).Potrebno je bezbroj rodenja za pravilnu evoluciju uma. Tek o'daje um u stanju da misli duboko i pravilno.

Vedantini (sledbenici filozofije vedante) se pridrZavajunezavisnog i originalnog mi5l1-enja. Vedantidka Sarlana (Manana.rniS lj enj e) zahtev a oitar intelekt.

Svesrdno razmi5ljanje, istrajuo razrnisljanje, jasnorazmiSljanje, razmiSljanje do samog korena problerna, do samogtemelja, do same srZi svih misli i postojairja je sama sLr5tiniVedantidke Sadane.

Moraiete da oclbacite staru ideju, ma koliko ona jaka iukorenjena bila, kada dobijete novu uzviienu icleju umesto nje.

Ako nemate hrabrosti da se suodite sa rezultatima wocrazmiSljanja, ako ne moZete da progutate zalcljuike,uo!

44

sopstvenog mi5ljenja, bez obzira kakvi oni bili, ne biste trebalinikada da se upli6ete u filozofiranje. Predite na devociju.

Konstruktivno i kontinuirano mi5ljenje

Bivajudi sama po sebi velika sila, misao prenosi ogromnll moc.Velika je stvar ako znate kako da upotrebite ovu silu najefihasnijci na najr.izviSeniji mogu6i nadin. To se moZe najbolje posticiveZbom rneditacije.

Konstruktivno mi5ljenje okupira urn jednom temom, akontinuirano mi5ljenje ga odrlava neprekidno okupiranim;posledica toga je ushicenje koje izaziva blaZenstvo i ekspanzijurazvijenog uma. koji je pomoiu ove dve vrste rni5ljenja prestaoda bude destruktivan.

Meditacijase de5avakada se pojave konstruktivno i kontinuiranomi5ljenje, ushicenje, blaZenstvo i usredsredenost uma.

Steknite kreativnu misaonu mod

Misao je vitalna Ziva sila - najvitalnija, najsuptilnija inajmocnija sila koja postoji u univerzumu.

Misli su Zive stvari; one se kredu; one imaju formu, oblik,boju, kvalitet, sadrZinu, moi i teZinu.

Misao je stvarna akcija; ona se razotkriva kao dinamidka sila.Misao radosti izaziva rnisli radosti u drugima. Rodenje

uzvi5ene misli je mo6an lek protiv zlih misli.Pomoiu pozitivne misli, dolazimo do kreativne misaone moii.

Razvijte individualnost: oduprite se sugestijama

Ne dozvolite da tude sugestije utidu na vas. Imajte svojsopstveni ose6aj indiviclualnosti. Jaka sugestija, mada ne moratrenutno da r"rtide na temu o kojoj razmiSljate, posle nekog vremenaie proraditi. Ona nikada ne propada.

Svi mi Zivimo u svetu sugestija. NaS karakter nesvesnosvakodnevno oblikuju kontakti sa drugima.

Mi nesvesno imitiramo one kojima se divimo. Mi svakodnevnoapsorbujemo sugestije onih sa kojima se vidamo. Na nas tesugestije deluju. Covek slabog uma popu5ta prcd sugestijamadoveka jakog uma.

/<AJ

Na slugu utidu sugestije njegovog gospodara. Na Zenu utidtt

sugestije .tl"ttog mula. Na pacilenta utidtt sugestije lekara' Na

udenika utiiu sugestije uditelja.Obidaj niie nista drugo nego proizvod sugestije' Odelo kcje

obladite, maniri, ponaianje, pa dak i hrana koju jedete - sve su to

posledice sugestija.Priroda daje sugestij e na razne nadine. Reke koje teku, sunce

koje sija, cve6e koje miriSe, drvede koje raste, neprekidno vam

Salju sugestije.

Sticanje natprirodnih moii disciplinovanjem misli

Moini okultista hipnotiSe celu publiku snagom svoje

koncentracije i volje i izvodi trik sa konopcem. oil baca crveni

konopac uvis, claje sugestiju da ie se popeti tz njega i kri3om

nestaje sa pozornice. Kada bismo u tom trenutku fotografisali

pozomicu, na slici nikoga ne bi bilo'Shvatite i realizujte mo6 misli. Otkrijte skrivene mo6i ili

okultne sposobnosti . Zatvorite odi. Koncentrisite se. IstraZite

vi5e oblasti uma.MoZete vicleti udaljene objekte, duti udaljene zvuke, slati

poruke na udaljena mesta, lediti ljude na claljinr"r i prebacivati se

na udaliena mesta u tren oka.

4647

RAZNOVRSNOST MISLII POBEDA NAD NJIMA

Prevazidite mraine misli

Veoma paZljivo posmatrajte sve svoje misli' Pretpostavtmo

cla vas pr"plu,r" mraine misli" OoZivliavate depresiju' Popqtg

sori.r-r.r.j ili daja. sedite mimo. zatvorite odi. Pronadite uzrok

depresije i pokuSajte da ga otklonite'- -'N

uj U of: i *etod za prei azllaLenje mradni,h mi s I i i depre sij e ko1 a

trutiupupotle njih su inspirativne misli i.mi5ljenje o inspirativnim

il;;il": Zap imtite j o S I edn om - pozirivno p obecluj e ne gativno.

Tojejedan od glavnih zakona prirode' . ..- - 'Suau prizo"vite svom tnigom -llli suprotne ry11dnimmislima. Mirlit" na one stvari loje szdlLtt va5 utn; mislite na

radost. pomislite na prednost radoiti. Osetite da taj kvalitet ve6

posedr"rjete.'--Uu.k iz podetka mentalno ponavljajte Qrmtllu ':OM'

RADOST". dsetite: "Ja sam sama radost'" Podnite da se

osmehujete i smejete.- -- e"uu;t., ponekad ie vas to vrlo brzo uzdi6i' Pevanje je veoma

korisno'za btklanjanje mradnih osedanja' Ponovite OM naglas

n"tofif.o puta. tzattite na sveZ vazduh' Depresija 6e ubrzo nq?t?tl:

ii i" fiotipakia Bavana, metod Rada Jogija' To je najlak5i

metod.Metod otklanjanja mradnog raspoloZenja volj.oT., odlukom'

nur*dUottt, .je vetit<i teret za volju, -ma{a j9 najefikasniji'..On

zahteva ogrbmnu snagu volje- Obidnim ljudima to neie po(i za

*t o-. M"etod uktanjinja iii zamenjivanja negativnog-oseianja

za suprotno, pozitivnb oieianje, je veoma jednostavan' Zaveoma

kratko-vreme, neZcljeno oseianje de isdeznuti. veZbajte i osetiteovo. Cak i ako vam to ne uspe odmah, nastavite sa veZbom.Uspeiete posle nekoliko pokr-r5aja.

Na isti narlin moZete iskoreniti i ostale negativne mi:likao i oseianja. Ako postoji osecanje tjutnje, misite na ljubar,.Ako postoje misli ljubomore. mislite na prednosti milo.srrla ivelikodusnosti. Ako vam se.iave mrarjne misli, mislite na nckiinspirativni prizor koji ste nekada videli ili se setite nekosrnsprratlvnog sl tva.

Ako ste lako povrc<lljivi, mislite na milosrcle. Ako u vamapost<tji poZuda. mislite na prednost celibata. Ako postoiinepoStenjc, mislite na poStenjc, destitost. Ako postoji seblenost,mislite na velikodu5nost i velikodu5ne liucle.

. .Ako postoji zaluclcnost ili Moha, mislite na razludivanjei Atma Vidaru: ako postoji ponos, rnislite na poniznost. Akoposto-ji licemer-je, mislite'a prijateljstvo i njegove neproccujiveprednosti. Ako postoji ljubomora. mislite ni sirokosruaoit iplemenitost. Ako postoji strah, mislite na hrabrost i sl.

Odagnacete negativne misli i ose6anja i udvrstiti se upozjtivnom stanju. Kontinuitet veZbe je treophodun. pazite s kimse druZite. Pridajte rnalo i to samo kada je neophodno.

Pobeda nad nametljivim mislima

Kacla poinete sa vcZbom misaone kontrolc, bi6e vam te5ko.Moraiete mislima da objavite rat. one ie se boritiza svoj opstanaknajbolje Sto mogu. Reci ie: "Mi imamo sva prava cla bdravimou ovoj palati uma. Mi drZimo od davnina monopol nacl ovomteritorijom. Zasto bismo sada menjali gospoclarai Boriiemo scza na5e urodeno pravo do kraja."

Skakace na vas sa najvecom okrutno5iu. Kacla sednete4a meditirate, sve mogllce zle misli 6e se odjednorn pojaviti.Cim budcte poku5ali da ih se otarasitc, one ie uus; ,rop*ti i;oduplo. veiom snagom i Zestinorn. Ali pozitivno uvek poU"atg"negativno.

Kao Sto tama ne moZe da opstane pred suncem, kao Sto leoparclne. moZe da se suprotstavi lavu, tako i ove negativne misli _ oviuljezi, neprijatelji mira - ne mogu da se suprotstave uzvisenim,boZanskim mislima. One 6e umreti same oclsebe.

48

Odsf ranite depresivne misli

Izbacite iz uma sve nepotrebne. beskorisne i depresivne misli.Beskorisne misli spredavajr"r spiritualni razvoj; depresivne mislisu kamen spoticanja u spiritualnom napretku.

Daleko ste od Boga kada boravite u beskorisnim mislima.Zamenite ih mislima o Bogu. Boravite samo Ll onim mislima kojcsu korisne i koje vam mogu pomoci. Korisne rnisli su odskodnadaska za spiritualni razvoj i napredak.

Ne dopustite Bmu da uleie u stare Sablone i cla sam bira svojcputeve i navike. Budite na oprezu.

Ako nas Zuija kamen u dizmi, mi iemo ga izbaciti. SkinLr6emodizmu i istrcsti ga napolje. Jednom kacla ovo dobro shvatite, bi6cvam veorla lako da odbacite narnetljive i depresivne rnisli iz uma.U pogledu toga ne treba da bude nikakve sumnje i dvoumljenja.Stvarje krajnje odigleclna i jasna.

Depresivnu misao bi trebalo da izbacite iz uma sa istomlako6om kao Sto kamen izbacujete iz cipele; i dok dovek nije ustanju da na taj nadin to uradi, besmisleno je pricati o njcgovomuzdizanju i ovladavanju prirodom. On nije ni5ta drugo nego rob iZrtva krilatih fantorna koji lete kroz hodnike njegovog uma.

Ovladajte svetovnim mislima

Svetovne misli ic vas uznemiravati u velikoj meri kadapodnete cla se bavite kultivisanj em misli. One 6e vas uznemiravatii kada podnete da veZbate meditaciju i L,ivite spiritualno. Aliako redovncl kultiviSete spiri-tualne misli i meditirate, svetovnemisli ie postepeno same od sebe umreti.

Meditacija je vatra koja sagoreva ove misli. Ne poku5avajte daodbacite sve svetovne misli. ZadrLite pozitivne misli koje su u vezisa ciljern vaSe meditacije. Mislite pozitivno o tzviienim stvarima.

Posmatrajte svoj um uvek paZljivo. Budite oprezni. Buditeob azriv i. Ne dopustite talasin-ra iritabilnosti, lj ubomore, lj utnj e,mrZnje, poZudc da se podiZu u umu. Ovi mradni talasi i svetovnemisli su neprijatelji meditacije, mira i mudrosti.

Savladajte ih odmah gaje6i r"rzvi5ene boZanske misli. Svetovnemisli koje se pojavluju mogu biti uni5tene pomoclr novih clobrih

49

J---

rnisli i ponavljanjem Mantre ili imena Boga, razmisljanjem o bilo

koj oj formi Bo ga, veZbom Pranaj ame, pevanj em imena Bo ga, dobrim

deiima i poclse6anjem na mizeriju koju donose svetovne misli'

Kaclf postignete stanje disto6e, nijedna svetovnfl misao se

ne6e javljlti u va5em umu. Kao 5to je lako proveriti da li ima

nekih nametljivaca ili nepri.iatelja na dvori5noj kapiji, tako je

lako prevazi6i svetovne misli dim se one pojave. Sasecite ih ukorenu. Ne dozvolite im da puste duboki koren.

Potiinite lo3e misli

Kacla ste zatzetisvojim svakodnevnim poslom moii 6ete lako

cla odrZite r.rm 6istim; ali kada se odmarate i vas um nije okr"rpiran

nidim, loSe misli ce pokuiati da uclu. Morate biti oprezni kada

vam je um opuSten.Mirti AoUtlu;u ua snazi kada ih vi5e puta mislite. Ako jednom

podrZite loSri ili dobru misao, ta lo5a ili dobra misao dobija

tendenciju da se ponovo javi.Misli se gornilaju kao ptice u svom jatu. Ako ugostite jednu

loiu misao, we ostale slidne loSe misli 6e joj se pridruZiti i napasti

vas. Ako imate jednu dobru misao, sve ostale clobre misli 6c se

udruZiti i pomo6i vam.

Savladajte negativne misli

Naudite cla ovlaclate, da prodistite, da nareclujete svojim

mislima. Borite se protiv svih negativnih misli i surnnji' Neka

vam sve uzvi5ene boZanske misli dodu iz svih pravaca'

Depresivne misli, misli o tleuspehu, slabosti, sumnji, strahu itd'su negativne misli. Kultivi5ite pozitivne misli snage' poverenja,

hrabrosti, radosti. Negativne misli ie ncstati.

Ispunite um boZanskim mislimapomoiu Dape, Molitve, Djang(meditacije) i proudavanjem svetih knjiga. Budite incliferentni

prema svim negativnim i niskim mislima. One ce proii' Nemojte

ie boriti sa njiira. Molite se Bogu za snaglr' iita;te o Zivotima

svetaca. Proudavajte Bagavatu i Ramajanu. Svi posvecenici st"t

pro5li kroz slidne stvari. Zato prionite '

50

Prevazidite uobiiajene misli

Sve uobidajene rnisli ukljuduju6i one o telu' ode6i' hrani i

sl. se moraju prevazi6ipo-o6., Atma-Cintane ili kontemplacije

na Prirodu boZanskog lastva u sopstvenom Srcu' To je teZak

posao. On zahteva irpljivu. neprekidnu veZbu i unutra5nju

spiritualnu snagu.Srutiii (spisi) jasno nagla5avaju: "Atmana ne moze

dosti6i ttubu" osoba" Iskreni aspiranti posveduju celo svole

bi6e kontemplaciii na Vedno, napu3tajudi teZnjr'r ka dulnim

objektima."'On, koji su uni5tili Vasane i koji ne gaje uobidajene misli'

r,rZiva6e r-i krajnjem blaZenstvtt Brahmidkog stania' prepunl

vere, mira i harmonije' Oni 6e imati viziju jednosti' Ovaj

neposlu5ni i moini um stvara svakakvu patnju i strahove' sve

vrste raznolikosti i raznovrsnosti, razlike i dualnosti i unistava

uzvi5eno, spiritualno blago. Ubijte ovaj problematidni um'

Kada se posmatrano i posmatranje stope u posmatracu'

tada se javlja-iskustvo Anande (blaZenstva)' To je stanje lyije(detvrto, nudru"rno stanje). Tada dovek vidi bezgranidnu Gjanu

(znanje), samo Atmana svuda. Tada sve vrste razlika i dualnosti

potpuno nestaju.' ilrti.ti priviadnosti i odbojnosti, dopadanja i nedopadanja,

Raga-Dve5a, su potpuno uni5tene. Tacla mudrac prestaje da bude

*u""rtun svojeg fela, mada boravi u njemu' On nikada ne gubi

kontrolu, eakl medu mnogim iluzijama ovoga sveta, kao Zena

koja obavlja ku6ne poslove, dok je njen um zaokupljen voljenim

t<ojiie daleko. Um mudraca je uvek centriran na Brahmana'"dinit" uvek samo ona dobra dela koja ie vam pomoii da

postignete Gjanu, bez ijedne rnisli o svetovnomuspehu' Uronite u

ot"ui Brahmidkog BlaZenstva, u stanje potpunog prosvetljenja,

kada uni5tite sve dualnosti, razlike i odvojenosti!

Pobeda nad nevaZnim mislima

Ne pokusavajte da odbacitc nevaZne i irelcvantne misli. Sto

se vi5e trudite oko njih, to ie vam se one vi5e vra6ati i dobijati

sve veiu snagu. Opteretiiete svoje snage i volju'

51

Budite indiferentni. Ispunite um bozanskim mislima. one 6epolako nestati. ustolidite se u Nirvikalpa Samacliju (nadsvesnomstanju) putem konstantne meditaciie.

otklanjanje tenzije u misi6ima tela donosi oclmor i mir urn..Relaksacijom odmarate um, umorne nerve i premorene mi3iie.Imaiete mir uma. snagu i energiju" Kacla se relaksirate, um netreba da bude okupiran raznim beskorisnim spoljasnjim misrima.Ljutnjl, razodarenje, pad, zlovolja, patnja, t,"rgu, suoC" izazivajuunutraSrl'u rnentalnu napetost. Odbacite ih.

Transformi5ite instinktivne misli

Postoje detiri vrste misljenja: simboridkomislj cn j e, instinktivnomilljgnje, impulsivno miSljenje i uobidajeno mlsljenje.

Mi5[ienje u formi redi je simbolidko misljenje. Instinkti s,snaZniji ocl impulsa. Misli o telu, hrani, piiu,-kupanju itcl. dineuobidajeno miSljenje.

Simbolidko mi5ljenje se moZe lako zaustaviti. TeSko jezaustaviti instinktivno i irnpulsivno rni5ljenie.

Mentalrra harmonija i mir se mogu izazvati iskorenjivanjcmFiq: i ljutnje. Strah je 1aj koji se nalazi u pozadini brige i ljrtnj".f_t1a1te obazrivi i paZljivi. Sve nepotrebne brige triaa izAier.Mislite o hrabrosti radosti, blaZe'itvu, miru i veseliu. Seditepetnaest minuta i opustite se u udobnom poloZaju.

Mozete sesti r-r foteljr,r. zatvoriteodi. oclvojte irm ocl spoljasnjihobjekata" Umirite um. IJtiSa-ite Zuborenje miili.

Smanjite broj uobitajenih misli

Kod neuveZbanih _.a.spiranata, uglavnom se pojavljuje

detiri ili pet vrsta misli koje okupiraju um. Misli opi.oil.i,o biznisu, kancelar'ji, misli o telu, misli o hrani i pi6u,nade i oiekivanja, planovi za sticanje novca, misli o osvcti,neke uobidajene misli o priroclnim potrebama, kupanju itcl.okupiraju Llm povremeno.

Kada proudavate ncku knjigu sa interesovanjcm u pola detiriposle podne, ideja o uZivanjLr pri gleclanju meda kriketa koji se

52

de3ava u to vreme, udestalo uznemirava va5e proudavanje. JedinoJogi usredsredenog uma moZe da ima samo jednu misao i da jezadrLi u umu koliko to Zeli.

Ako paZljivo posmatrate um. otkricete da su mnoge mislinedosledne" Um luta nasumice, bez cllja. Javljaju se misli o telui njegovim potrebama, misli o prijateljima, misli o zaradivanjupara" misli o jelu i pi6u, misli o detinjstvu itd.

Ako moZete da proudavate svoj um i da imate dosledne misli ojednoj temi ili misli iste vrste bez uplitanja svih drugih misli, to jesamo po sebi ve6 veliko postignuce, veliki korak napred u kontrolimisli. Nemojte se obeshrabriti.

Steknite inspirativne misli

Cilj Zivotaje postignuce boZanske svesti^ Ovaj cilj je realizacijada vi niste ovo prolazno telo niti promenljivi, konadni um, vec daste savrieni. vedno slobodni Atman.

Zapamtite zauvek ovu inspirativnu misao - Ado NitiahSa.svatojam Purano'. Nerocleno, Vedno, Permanentno je ovodrevno Jedno. To je va5a prava priroda. Vi niste ova mala prolaznalidnost vezana za ime i formu. Vi niste Ramasvami ili Mukerrliili Mehta ili Metju ili Gard ili Apte. Vi ste samo sludajno upali nmalu zabludu usled oblaka neznanja koji je pro5ao. Probudite sei realizujte da ste iisti Atman.

Postoji joS jedna divna upani3adska inspirarivna rnisao:Iiavasia-midam Sarvam - svaki deo univerzuma pulsiraZivotom Boga. Smejte se sa cveiem i zelenom travom. Smejtese sa Zbunjem, liSiem i granama. Razvijte prijateljstvo sa svimsuseclima, psima, madkama, kravama, ljudima, drvedem, sa svimZivim bi6ima. Ima6ete savr5en i bosat Zivot.

Kontemplirajte na uzvi5ene misli

Ako Zelite da razvijete svoju misaonu mo6, ako Zelitc daizgradite svoju lidnost ipostanete mudri, uvek drLitetzsebe knjigesa inspirativnim i uzvi5enim mislima. Citajte ih stalno ispodetka,dok ne postanu deo va5eg svakodnevnog Zivota i rada.

53

K =

a=?X

_3+

7_3:

s^E

I_€;

E€g

g U

HF

liu=

f ggi

€i i

Eie

u;r€

€a+

;gE

-ii i

€=r?

i9

=.F

6 =

eriic

ElE

ail =

1 l;a

=1A

i,l*€

, iiE

Fi:a

€ ie

g +

Fi['

,eF

gFe;

=i*

=

t-

3].:=

e-=

:=e2

.8 1

=.;

:5A

o

a:+

Ei+

gt:d

':V i

,3-

:-.7

ilEiF

-Ei3

; ?'

Ai+

EE

gEli=

*=il:

. iIi

l:=as

tEile

i=is

;s+

i

=?

tE i=

;t.-;

* f e

i?i€

€ iE

F[F

ii E

; gr

ici

e?F

#at:i

5;i;

Bl;i

=is

*g5E

it;a

':?i=

'*=

'e =

i: €?

==

'.-a7

=E

Fii=

* =

F

a= =

)=LE

;,:;=

=?

7*72

g;ig

ga€3

= :E

€g=

EE

s ie

' : s*

€=

z=ii,

==

23 E

==

=

E E

i F

5i?i

t=t

E=

= +

-ta=

=ll

=-4

/-

:i *=

: ;rE

E::€

iia

i D

)

o.i"

a

=s5

o[i 7

;7

-e=

r* *

$==

;=i'7

: ;'

5

ri:: E

;qE

; al

7E

-e+

A=

Z|A

i: ;

g

:,i:?

s3E

i iE

. 7t

,e, ti'

"E.t*

E B

EF

i €E

=:a

F

'E "

f;; F

F =

F =

: a

3ao

Og

''o

N-- -tD ,* z

)-:i

o =

I: 6

?qi -iteD

:a

=q=

' e

D)X

i -

'N 6

=

'4!J

l-r- a,

=

' !,

it=

Ni.e

-'

,-:^

,'9

.O1.

.' -

Itrr{

.H

4 -cD

F

c/)

:s IF cN NF

Hi- 9c

n5< 5t

s.N

?Y

^-v

g.

::

a :r. 8'cn

.8.

<o=

o.=

f-!

= E.i

o)(,

;vl

-'=

*:<

Q ii

=(J

. N

t

(D= ^= .D -. t O d:

?=6

83;

E5:

S

EN

*EF

I

ii.t

^E.x

E na

i F

--+

T=

7'-'

*;?g

;r$A

$ig3

EE

iiilg

.H

EE

U' A

*; ie

ati=

r3T

'f=

:=

;'*!

€qA

ie"r

e=i

Ei*

; =

ol

i,eiE

F.3

?=P

*=:=

r o=

= g

=_;

E+

fia=

': F

A.E

. u

F.!,

77,

7 =

T i'

!., =

Z ii

c =

g2

=

- -

7.T

^. -

,i.o

a[i+

. i3

F

s:E

=]z

E'=

"-F

6-=

tr

I (

-.5

/;e.D

r.ts

.='i.

D)_

FD

l=F

+ =

E?

!s:1

_2=

E*=

fiaxl

zl

Z

EsA

n:43

!s*a

i! 3X

i +

="s

Eg=

F;E

=ii3

ilI,

i4

7=Ir

?E,a

=e=

_= 7=

7 A

=;F

=!+

i.a1=

*i.

t,=3

-=a

g.3F

;>=

-);-

' -t

;<

.i<E

, +

.-T

'z'--

F E

.i; i

i-I

?=.

T1r

==

Z?Z

iDa

7i"

=1;

;f€s i;,

6 ae

= ?

:I E

,=Z

A-4

lge

z1'-.

-=

; E

';';;;

'E

:+ e

E,ii

=8.

€ ei

5€s,

E;; E

,;; ; !iA* gp:-.[gE

:* h

3i :c;Ei E

":; fliiEggE

IE; :!

;€ ;€ ElE

[E E

e:; Eii gE

; IE B

F

FE

ecFx: ; E

;!gE; $rgl :E

s,as

g EE

1EtE

9,ea::lEi€iggIlE

Ee

=

: d F

=.I I

: E;: re€iE

!gii?;5I!!; l[g.E;

'! E

Er=

EE

E ,s€i[c.l;?;Z

EF

il;EH

;E E

; tE€iE

E s;3gs;?F

E€sagE

5g€Eg5E

isI€

NIIadv lrt

?etrl .-.;)

t->

F]

rr1 \lzY\t-Zl-r ALYN

X-l

s€Hgr:[iE

'iiB;rsE

sE*i;lgggE

iEglIe

ss:[ 3'*[g*:siE

*;E.ilgiig{e{}1T

*ii{TzZ

EE

;i

l!g::g Ei*:A

E

gi;!gEE

;E1E

igE;;E

!Ei

:gi : 9l ggE lE

: : ig# i ! tE:;g1;iE

!:lii i?,1F

: ggg:gsE i1 i

gl=iztE

ig !zE=

;:i: :: =

i;9+

I=;E

gEE

:gi g JEE

€;EiI;;i€gE

l;iiigi

igEi,$gg

$iis?u*,i giggiis ig!;i'iE

frFiE

!?iiF

E'F

tigisii : iggEiiE

ii!,Fiaiiiii

n;E

iHE

-g;

:iE E

iE * E

iiii BE

1 E

i,i' i+

E

E

iiili€gEE

3iggiii,ElsiE

iiiii

itiiiiiE E

liiil,gieii a alai* E E

:l,s!!n,:!$! E

=:: ,rzrz,*iZ

g:is+E

E ,E

'SE

E

11 ];sE

e=+

i ;E,ijtilyE

E E

1*a; i=

r: cE

iiEii E

E;,1€ift19*lglii!E

E

E

:E ;=

aci:; #giEgi iE

E€gi: il$i E

Ei+

gg'EE

iiEE

E!iE

EgE

igigii''iFiE

F'gE

E

+gi g E

gEE

S!g:E

€:ae:EE

s:i:gg:;1g 'g5 g

$g[ ! E

i g:g;i;;!Asiifl [;iu*;ssE

€a E ;ii

E

orj

d>Na>N'O .idp

() (.)

d)O

>ax

>ir>N

x>i0-:: 2

-Y

A.)

N:

-o6C

).=

-9f r

!i

'9 ,N

4U'-o";-x

F

-:)NC)

rC)

--bo-\i-

!0)I

.9V;

,Q'.:'C)

q'

,.Otr

,U)60)l-E

E>NO

'

aa)

.-j-()a

()^0r5OC

/!)a')=a

=

=C

!==

n'=

'E

.

"t: F

, ?F=

i E s i

EE

EgE

E

=-=

g ;!

- E

- L*

- -

7'? riZi

E,g n

Eg =

:€+ P

E

E;

x ^'d,;-

-o-o =

v-4'dc

.l-:.cd $E

''6

;E

:=iE

! E

e 4,

Ea i:=

E

:5 E

zi;*EE

: 2-,=

;=

==

.j::-.=

.ls ?

g I s EZ

= ^ ) v 'i

;iE

.HE

"i3E:E

=-.-rA

d:9!,Nl

E o';- "=

€='

-i =r'=

.i; F

g !;'z&i=

2,ruj*l-e=

.1'3'.A=

?I ; E

!, =.: E

F.:: E

f+

Eg;;:-3{€el;

6 g > o, N

R 3 6t1 F

h-c,F

E3'".g5"ziJ=

6"E

1i+e iiE

.sFaE

qEE

4;2d,9''i=E

ii,: ?=E

Ei_E

aitE

n "2'x,*+,(#; 9=

q€a IeeE

E€

Ei=

:i:E ;E

} i;:i€E =

s ri,agF i;tiH

€-'; Elig r€E

sE iE

iEE

E;ii igE

FE

eq;glig P

*E';=

;=€a fl!{$,3|i|ff i!!ii$${; *s*E

g: B

.<

\ v

.r <

u

.* !w

c -.o

E

",=,44

I

'i$'E =

; -*

E

r,5s-:,i i= ii=

=g

e 'E

EE

a,;; iiE iE

i ;E

;iE+

;t ari'==

F

€EiIE

iEj IE

€EE

E

Ei;;$;i; ,F

rii;i=

i=;g:?E

Eai ;;:iE

t: t liEi :e::=

+=

;El=

ii E

ifE!?g; 1!; g$;ll

\o

;*E

iE,:,? ; ;; l

E€ E

t ; :1E F

; FE

;p gEig:'iE

'* :t;5e*.E.i=

*t€*;

a.-:JrE;-t-;.

.==

cF

-il:',=

=,3 1

i*F *,i=

r*E=

*E =

E+

EeaB

;iEI;

g€E E

I:E=

;ii: H 1; 1;rE

:F"

3=s5"

iiE E

a*i;iE=

is =eE

€E3F

Et?bi

lii Z

i:g:i=gE

i i !7::E5:5 q;a

E,=

'E g *=

sv,+E

l si, ; i= ;!:€ii 2+

z=

F?E

E =

;-*iE

= 6=

.= g ; ii=

ES

ii :g= igS

ie=

= E

EE

€:=iifE

*€ E iii:E

;EE

,X€:3iE

l

i;i r Et1iii:?.xi; i

=;E

€ !t:sEei:;F

a! g E 3'E

E';=

-*=12 5 =

;€*EtE

iEiF

gE;

occcS(.)

ii Fi :eiiigi ii ii:i

ggii,iFiigi

ie*;a€;;:Ell;gglE

;$;[Eg!$$g!

=;E

g; $ii€Ei=

E

F lirif,f$gi$g!;i;!g;i3 F

$ilff3i€g3ii ig g'r

e

c;*q;?: ';i ;E

Ellfili:

b

€€;:E!E

gg5!E:E

;iaiEi

i'eig * H

; ?sE1,iE

E:g;i =

7ii;s; E

E

E1lE

€EiiE

E;ggE

iiEigE

itE

!i:i; ggE

EiE

i g5I 4ri;E ,E

r

i iiE?:{E

€g}i i iiE: *E

= irs

gsgEgi!!e!gE

EF

:gE€?E

3si

!iFl

ats<rarV.

p--t;)V

0)!trY>

a;.o

-daq9tofro0)fra)s

.9 -i..O

o)i'!:

,N=

v!-lZ

a

a€Ex I gd=

4)eljaaF

t)(!I s:i

F'

-V.^U

Fd::e

'*w

Yi=

i-6i

-A

s=!5S

: P:E

,1i, :

iEE

s e3"E:!R

rE

E:E

=C

ieme 'il !=

:fig; a\=t3*

Lq=N

E:i;*: tE

itcigi €g;EiF

rt3=E

afEa; 8,3 :=

|'€-E: 3e;lE

F;;=

;,S ai Z

'=E

, ,E

;9E->

-g .E 3i€E

?=E

iFl;-d=

* e:3 8.7" ?E) ,si,_=

!3=

IE-g=

]e=6#;

==

:l_r€*x E

s,u+jE

*ird.=.rizg

E

.-

9Ei=

FE

;EE

; E;E

rs*t,iE .E

FE

;+:;;:;g;5F

T=

b iE ]:=

E'=

E E

s=F

Eg

=s E

2'.24 3g +F

: >

- 4=

= E

_: ": 45.,3"=

-p|i;rs:E

:Eire€ +

EE

€i;EE

; EE

s_gig; €=

I5;6;=i;s s E

: 53'3siE E

,i:€-"3": .=

,t:,x>;:'=

;E E

f F ;!ig''=

EE

u€3=

E;E

'i==

=v5:H

s E E

Z r;*{i €g:l;i

|,:-!lsFE

E#s€ 7 i-a a&

Et;; +

l#;!FE

sr;n;3?*:sa F gF

=li;i:=

.f. l.EE

g;+'!

EE

E'! I 5: €E

E I

E i i E

==

E ;E

cco!E' lE

;;

3i3> =

i;e; : F

E

e; t;E5 E

,;;:6E s+

q! =s'8"'S

€:iE"E

EI E

is E *sse s=

,ssq\o

Eg a [-€i

iEsi;leliE

gliaF;$sii3iigig'i',';

r iiE

ffsig;sigg,iFi:ggiggs F

iiiig +

5*}Hf =

i

g: iil E

EI; li: -I;iiE

:E;i

E!9r€l;iE

i:i;:!EE

gii;E5

; lE E

igi E E

EE

E E

!'gE E

E:E

*!E9!

lil=lE

E; F

i+3i iIF

iiEF

E i?iE

tiiit iii I E

i j9i#:iiiigi'E'E

s

v*shn.->

;i ca;i-

E=

E=

E:

: i ''re# E

:'E: F

;E-g '.i =

z'E

Pt

-:'- d .-

ca

il.icrJl Y

>b! E

a'i _o i:

'*R-^a

-;-Y

cl: c6

!.4 o tr v=

:E =

e= fi

;E-E

Eo

'i ;5

5€ =

o ! cs ^^:.=

5 6 E {:E

o.* dii E -9

- .

d,t

3s E;'u

HJ:6'-

- -

a F

. =

n.=C

v .n

-i !v

.\v'i.*

arF;F

€ E: er€

:,;:7'veT

1F Y

'+€

F+

E,gE

sI

S€.-

c.r -E

E

S€

m

cc

Es s#€:E

,

j5EgF

ig E€gF

ii iiiiFgE

€i-;E'u

FigiiiF

eg;gffiFisiijgiglsE

ifiiiii

cr)t'..

9B E

ili' E

=te 3:E

i ;E

iyz;giE g€ iii r

giEE

li:lEillgi:si:gsli:liE

ggEE

'

iiE:i3i: g;: :ilg; gl*g* E

:!s ,;€

*,= tr: u r +

t

sEssii!E

,i;l;g;;g g;lgiliiiiE,liE

i

i;gigF5igi*-E

ffi$iiiggF;

;: llF;i gii! gg! ggsgg g6; i

s; ti*;$:

fg,g$ggigFF

gi,gFiF

ggigsF3iE

iEg3gg

u u !J r- '!J !r " "-: ;=;gE

5!: E:

F6E

j'-'e =: E

5 s? i+gg=

R

'Ei.giE

FitE

;f :g:!Egi iE

ii;Ei!giii ;ggF

;g;iii'l*''lE

E*'fgiE

:t4slii35iiEi€lE

:9

igsiE F

i:iEiiii iiiii, i:l iliiigggi' E

igii

Ei€:sr:si s; =

* x= =

€iE€i *ig€E

1E iF

gliiiili

EF

E gE

;;

NN---!Itv)99:vr-

E?i =

;$€i€E sE

g! Hi5; =

q!;s,39 ::E

;€rE E

:y1 giSE

F4e

'=E

'i =sagjE

.0 ;$eE dE

sE ::X

EE

= ,!E

gHS

ig EF

R: g-;la E

:'dq.E

E

z*',5i_=3

+!X

; 2cl=

c- lj!-

!=g !;E

dEp-

*I,s:: ., l#g

Sfg

aE3 :9;;E

sa "3E:E

trl+ =

?€3:€E

I5t*t=a F

etc sEE

S E

:qr:€;*;sE

il*es ;IL$ -i€i H

::i

= +

3 = # 3.9 fs iE

;.2€ : ?'17i t;f

eZs 5E

=E

s:gg i i g3! 6-s--

HE

;=

=:F

:=iE

; ?-:e 3=

E.a ,:E

g= ii';

95€E;; =

g:;E=

! = q-E

'i =,3E

i? 3fi s;;,!

= gE

E#'o e s: i e- =

='i€5* E

Ey

q F;ifef a ri',?E

3:Ef : s=

E ;," i ic

€ *E a F

€ 9,4 r-f" i io-''E;; E

: , 3; €; 3 *,Ji s ;9 E

=: Y

= =

-:3'K =

E =

E F

S { i g F

S g =

i:Eg at 'Z

E! l'3 il1i =

==

eEt'- a=

4isE

if o:gi{;; E

3s ig:,S>

g= >

'"> E

E e

H=

b ,KE

6-tE=

2 e5*; *-i:.;

Etid

!igEE

EigilE

siiiEii,E

iiE

iE E

EE

.i s

gitiEis

i!g;;igli+al;ils!;ililrrgi;ig'E

gigg

liffEiiligiggiiiggF

:gii::il;iiissscE

P- +

;€ E

;era fFE

ffi a:i:F €E

€ R

ff;i rtigE:'€:i'$€^ E

ii

'f:ig;ig$;uffEgIiE

€6Er

g:lE;gE

F:igiligi:9ggs

E €ig; ,ai_g;F

EA

g: iiE * ilg€

E';gF

i=$g€E

gi,Fii$E

i'€€i

Ja-5ahzi<2=LJA>

2-(aztv.F

ggiiiiBggggggE

iiiAiE

giiEE

t$p

;E€g

ii9Eiiag:3gi:g::lIgE

EE

E€€E

liiE

iEiiii liea:E

' lil:liaEig

:;aE:E

.aiigii;FgilF

liF;=

3iii g igrr;cF

B

-gE=

EE

g"

oaco

g1;g i s s;rasg;gfl EE

€;t ;rt

,=ilti E

E,*1Z

i*=;IE

E ,=

Eii! I i:E

g;t}EE

=E

;?liEE

ig!€giEti€i!*

E lE

si igiE;liE

EiiE

ig i ;Igii ,rigr5 ;:$i zlei! *gf !$:$5fi g E

**E !5E

gias

llIlggggii$;ggiglgli*;ggE

ggEE

E*E

giEg:iii;:E

gg!i3gli

igiiggiliiiEigiaiiiE

g;gFisi*gS

:i:

I

lIII- fl*\

-wt

,kti3A3.i:$

;Ez_7E

.E *E

Ey

,i3 !

EE

;E:iE

+! ei;i?i g;E

; iE

! i I iiEi E

i' E' F

i ! i zt:*Ei

*'a,g a r $

z :a i:iA; lg: !: I E

i* ?€F: zi

r E

st2ZE

iE*ii,.,!t;ii

3:E=

*:=

E ,igi ;; g: =

€ E ,5E

; a; i€ ai {jE

rtli iig€ i E€ i {ig;, iiE

= =

i I:

EE

==

EI;E

VE

i; :i;zE z: ; I =

;v ==

i t lv=

t; i; =

t lE z?Z

E;Z

€ E: 'i- '

E 5;gigIr; iA

=€E

ec r*=e€E

*=i

ar'U

siF|=

z7Ei

Yi-r=

0e=e

"E=

-:lE

l-.9 ;

S i':

=.

i.^-,,! X

==

c E

'j=ri7=

,==

" 3hIo

qd;:=:E

Es:* ; :E

E E

r*i5, fi cIE

g!.t.=;LE

IgS x :

€ i:t ;;J =giJ:g',

f {'= =

i ,l :l ';' :-' 3 E

El'o# s: t'il ;

E

;;qg;;i f, sJi":U

jE€:3ai

=

tg,=E

Yi.-,2 t

g?i=9F

EE

tl=€"

= E

i'[$€EE

; -+

=I'E

sEi]3E

Es:;

F s ; ;E

=-E

: -E i F

;s 5 iEt

s zE1=

i e-a": E

zE;te ::E

g;:Eit5!,3E

E tig E

-Eg Is i!r?sr!9rE

it5E

iH; E

;'FiI;

5f ; i;. =

E=

s€ i -E

5s ?E E

E +

EE

'=tE

;iisFE

=q:;€

E =

;: ; I i t=7 =

is =77r2,E

asisi ir =

;:€: *S igE

€tiEIr€=

+;

i ;E;E

:;Es: ;E

;ru€a;:Eag€,

E r€ :€ i=

5;; Es#':E

g; pg: 5et fg

:fEF

Ei; g S

E5g .s.stE

EB

:,i8"\tco

=!2

lEi is ; ?3;'i iijtE

.i:i:Eg l=

l,iE

=

gE$

EF

€ Iif!; e iiEg*;sa

iEi : ;i;il i gE

gigiigEE

EE

iig EE

E {18

;!i E

;3! Ei ! l:€iE

sEs! E

;;EE

';i!= i1+

lEtuE

7{F;1';i,*ai81€.11j1figi?=

;3iE1zZ

,r#Uzl

ggiiiiiigiEliiigilgl;g;s;itisi;

ii, t+iatiii iii iilsi ;lE

,gilil3 iEiig

iiiig:FiiF

ieiiiaisigas:ff iiiggi€ ig:ii

;siiiFgigsirig;iiiiigsigsisgsi g;sgilii

-A-hn+

€: e di

74 7;:N

ii^i ;zlz

- H

; {',g '?, 2'n a

E,E

3 I=i : {tI

s.f;p,s;535=::; =

€st;"Ei

cs-Y >

orJ.o = -

=3.2

.:'X

a =-:i

I =

-a'rl;

=* g E

F ?-'

€ '3,; i c i="gi f

-'5=.-1ao>

:t

; E: st;r s g:

fi3Eg:r:r;iE

'oXrrjj'-!).,_

F ;9.q 3 F

3 I = -

€;lH:'€E

i€t;E

9'f ; a'=

= v -. r

;; A

S q; s a 3 E

=€ttE

iE:

F,i €;

Stggir€,1 <

;=E

=,t E

;€;E !;;

is=iE

€5gE;si

aBB

-e i sE€i

s

,N

N!)

!?v

6)N

a'5sH-a

JC]>

tr.:l o

6l!{5rdarA

.=6;8.

;E3 itzii i iu =

+=

==

=€F

rr€ i;:E;s €*: €g€ :3: :;r

it $asi;t: gE:: € +

;=E

=:!5

€ :: E

itsg: =

€ ig; 'iEi€?3;i ;

]lz{s t;:€; s;€F i=

; i i+st ;: ;

EiiE

z=,tiIiiE

; ;E :!ii'E

u.E <

i s3i;5E i i€ eE

i c E! ii

EE

;E.5 E

u,i=,E

==

EE

j,3 i'tE;ii; E

ir; ;i€,

tgtg ;;:i €:€u qi IgE E

iliEiigig I'+

?:

f,

fiii z+E

iigig;i *€i iiieiir::igi slgii; gi

iE i E

=fiili;ic +

i ii; zi' i i E =

; i ! ; : ff i

i;g:,{zii;tEtlfilgliiiiizE

lltzii?sisilii;3Es,E

"*Er;is;s;€E

3srigii!€1A:!i:igeF

Eli,iili,i1

3i=iiiiF

Eiiiii'lE

iEiE

Ei*igi

iEr=

iF,S

g;f ;i i:;;;;i sE : ii 3;s

igigiggiiii ii,isffiii gis igj.giii,gigiiggii;IgiifgE

ggaigg:gg F iigi;f ig

IiMmEmI

Fiii; i u-* i ''i; :lE

,e g'g;* gg5siEgi

; Ei;iii i E

igiigFigii;igj F

sg ii; gfiigg j i iij*aasst;g

it; ; E:5 zi\

it 1=3[s !

€iEsfuii: '?1 ; s*E

1*z

laee:;iiiiEisigilE

glg

liiiiigslg:liEgiiiE

Egig

rirn

rsZlaA

A

IjEJ

-zZF

-Y-4\/aN-JP<

.uA

/ !-

-z

\

/ a

^1 -'4.:

-

8 "fr q G

9,=o .j'?

Y'-

"'-aE

E trE

9g;;

-2ZZ

X€-*L!

cdri: =

()

o i/)

E ", X

;'i:9 -

tr/>

'-.i&-.=

A=

,(rd^h,()

:.0 >

yq J

!q :

h =.-

.i =i

d H.IE

,N

^l:3E

.->tl,,cjIb

!.--'^L-'t-.=

>=

=;v-'=

':=

=

d E >

= --c

S i :'€ -9 "ic.^E

.UI

.J .

? G

)

;€ fi'r,Ee=

; F. , r?.{.=

.- =.j

c-!'T

=

F

a.2.- c

O,r;tgt;-"F

t3; t 6"E

t gE;*

3 e e: =

E A

i",5D

5t!.Crir;r

'J*U--:-,J

eE +

+ =

'3 3 t r,, dF

'=2=

==

-v,=

-; r oo- E

g'F=

--JE;;?4'J

E f i E

:.= E

j i2''3t-,3>

€;;E7

CE

N

- c3,O

tr

J1t =

2p

=

=

;il s:t E

;:g gffEg tE

gE ;€;E

g \

;;i lji ;;=

E s;;E

'riig = lt+

E!=

iiiliEiiliiiE

iiiisiasitEg;gsi

i::tiiiE giigE

,g irt4i ligils gi*Eris

tr 93.=

! -o J4

c.E E

-u;'=

gigegiggig;giigggiggggl

igiIIgigiEiii;gg;;9ggiF

uiis'€gf:E

liiiiii,iE!i' ; fiig tE

€s:FiiF

iF;gg;iis;s;fE

=ii9f fl;g;E

g3 f F

E$gag 5;

s

djl

ufl- F

I

o-/-!cJ

J.; J

>

rN

r 4.-

-.=

O

O

aJ

Ei'7E

ff P

; s'=i

bEE

g =

E3+

, -l= E

€ =;E

'!rE

? gsgsF

5t E; F

F€ ;;E

! ie:i5 -€l =

i 3'-T

;!:E

E

i; 5:p ii q; 1:; ::E

! $

s iE$€ €E

#: EE

! p. €E

;: t,i E

'ais ,iE sF

e =E

f E

i;i T

E H

:q," :; EieE

E: 9 #fsE

E

.E eE

si t: ii:1 e:=

: ,! i=iio+

Eu i':*i E

!/ E

*E;gg E

: ;: Ej'i

=

; l5=s!F

A i;:it:,

; F

IAE

E;:

,9 i:iiFi: ;s'i*E

eii ; -ig:ei=i

F s:ii€:e a;;a:!i :: iev:822

t r"'E

i:'EE

t'E'F

1,EF

;,t E :E

rg:tEs'E

$*?=gE

=;i'iE

i g .-g;E€'

g

oo

qg€ F€E

$rrs5i3g lgg;i;g

ifif ;iil igE,;g $i

Ea$,iigE

,l;e

iecl:ssig:i; +

=;:=

3EA

EE

; E

Els*:?aE

:"E E

E =

i5*iE

.a€ 1E

;E* r::'ei-e=

r:FE

i€i 3ii:i:C+

3

esl € i! rE igE

iiEliii E

:; F: ffE

Fsg

5or-c * =E

Egi!:=

[.-ry+€i']E

I lE

;:Ei,5#E

€E=

s =E

F:i=

:gi;qi!giEE

;? 't iilteE:E

g:E:i gE

€ $ I;E;E

l.Fi!

:i5 +

: +€ i=

7.F;s,=

tsE q E

;#f i:= =

it:gE

; *s*ii.75etsfi9:€ s -3EF

*eEu€

iI

EE

€,iE€:s E

3'=sE

E+

=

-it;a ;iEg E

i: Ilgq=E

qEi$s.ec€a .i5E

3:lE.p

E;esE

EigE

f *gE E

e'Ei'

E B

:€iEg;E

EE

gag =

{€EB

g' ::uu;uE

:;; E E

Eqg.gB

x:=e E

EE

i*;E;E

: E sltz;=

?i+E

EB

=sh;iE

gCg 3'*cH

?;=cE

E+

Ag* qi u=

LH,d: E

ig g F : g,p,=

-

E3E

EE

iEE

EE

Ei E

ssg€gaEB

i

F.l

UNj-lU-z

N.(JzAa

giii:gggiliiEE

sigiigiig;iii:

EE

''E:ggF

iiE-giF

gIiggEE

LIE.iiigig

ii i.lg g siiiiiiii , F

gEE

gisgaisig;: iiigi iffi:;5$bF

iEs;fi g 5gsif;gggE

ss*"sE,ir

'iE €i,g ;=

=

Fi€E

,*,1€Ftl€! ,=

€,5 E=

E

: iE.C

ii ;:- : E',E

F€,E

igiiig€F ;i$ IgE

s ,,,{ri€ ;lE I{iiiE

u'rs;:Fi :E

; :;:

E E

ggE E

i ruE

i=ggE

Fgi!iE

€gi: ;gi IEi

= lE

lEisitZ

f :A

E E

E:F

€I:;E*E

si ?:ES

;A=

E :gii€E

fiE ! B

I!;EiiiE

ii:gl $siii:iE;

E;E

FsE

ilgiEiE

ii€EgsliiigggF

B€gE

'g;a

aC)

.: >'za=

ar>;H-

aaC)

'O0,)

()!a()t-

k>N0)()

.()>an

-!

lg iE i

i€ E gI : ; :gg E

i i :lE=

€ :tE fi.E

,

s.i€=:cr;E

s$=i}lE

g;,l!s$i,lEi=

!!igEN

'5og 6jr o.5T

;,#,!

rr C

)()E

bo

.Fl<

N

o .S.-

Y-*!

'= .() '+

^:YV

=,6 7

'q-) 7

LFU

^>^

='4

3

;;N

i-

""O-'::.-v'U

(n'd

l.=

c.rJaN\l,a

>ux>

J'6O

iiEr E

I;:E gE

g iiiEiE

E t!;ci

Ei lE

:E€i: s;! i;iE

l?i giii;

EiiE

iEiii iaiE

EiiiilE

l?iiii:E

EiiE

gui u*'i'iiiigE ;iE

iE=

E*E

SE

: F=

li *iiE iii 1ilE

3'i ! i E aE

d-- ttUr,&I

II@

siute EE

*Eg fl€gs E

;qggs-'rilx \

egigE :ili E

i,g;s€ ilgEE

gg€l

l+; 9i iE

E€?l€ igE

*Ei€E

gEE

gigiE

i:, $iii iig?iii iiEti ! lqe=

EE

ii s,i ie!ggEiE

;sEiE

ss€ *g3EE

gE E

t€ EE

iF:lgfiE

,i i!i:.[! ?ilaig i iE

s€ ctgsF lllau x $E

eeE E

5 a

-rt,F-

-