joga i emocije

8/13/2019 Joga i Emocije

1/19

JOGA I EMOCIJE I deo

Da li se ikada oseate zarobljeni u svom telu na fizikom, mentalnom i emocionalnom planu?

Verovatno ste primetili da se svaki put kada praktikujete jogu oseate drugaije. Nekih dana isteasane su nam lake, a nekih ne. Ponekad ne moete nikako da se opustite u pozi, dok ponekad nemoete da odravate ravnoteu. Kao to svako od nas ima lini doivljaj asana prakse, ona nasmoe dotai na razliite naine zavisno od toga gde u telu nakupljamo emocije i stres. Tokomjoga asa, dok isteemo i jaamo miie, organe, zglobove i kosti, mi oslobaamo blokiranu iliuspavanu energijukako fiziku tako i energetsku i emocionalnu. Telesna energija je uneprekidnom kretanju ali, zbog nesvesnog ivljenja, trauma ili dispozicije, ovaj neprekidni protokstagnira u pojedinim delovima tela.

Reima joge, ne moemo razdvojiti um, telo i duh. Sva tri postoje kaojedno (jedna od definicijarei joga); ono to se deava umu takoe se deava telu i duhu i obrnuto. Svako od nas je

psihosomatska mrea. Psihosomatsko znai da su nae telo, misli i emocije intimno povezani.Drugim reima, ukoliko vas neto uznemirava duhovno, emocionalno ili mentalno najverovatnijee se odraziti i na fizikom telu. Menjajui nae emocije mi automatski menjamo nae fizikostanje. Upravljanje emocijama se danas smatra oblikom prevencije bolesti.Dok leimo emocije,mi leimo i telo.

Dok radite na produbljivanju vae joga prakse, emocionalna pitanja e se najverovatnije pojaviti.Oseanje koje je pre svega bilo nesvesno za praktikanta, moe se aktivirati tokom praktikovanja


2/19

joge. Holistiki sistem joge je koncipiran tako da se emocionalna oslobaanja deavaju ubezbednim uslovima. Asane otvaraju energetske kapije umnogome na slian nain kao to ihotvaraju i akupresurne ili akupunkturne take.U nauci joge vidimo emocionalno telo kao jedan prekriva ili sloj. Manomaja koa (ponekad senaziva astralno telo) sadri sve nae emocije. Kada se emocije zaglave u ovom sloju strah, bes,

tuga, radost ili bilo koja druga emocija, to za posledicu moe imati da energija ostane zarobljenanegde u fizikom telu, ukljuujui i unutranje organe. Dok neki ljudi mogu manifestovatianksioznost u grlu (tj. imaju potekoa sa izraavanjem svojih emocija), drugi e doiveti ististres u organima za varenje ili u jetri (tj. teko vare svoja oseanja i moe se rei da ne moguneto da svare). Bez joga prakse koja neutralie ovaj nedostatak u protoku vitalne energije,moemo se fiziki razboleti ili se zatvoriti za dublja oseanja.

U stvari, mentalni i emocionalni obrasci se mogu pojaviti kao energetske blokade u telu, narazliitim nivoima i nazivamo ih energetskom zatitom: kao miina napetost, organska napetost,u nervnom sistemu, kao inhibicija prirodnog dubokog toka disanja. Ukoliko se ignoriugodinama, mogu prerasti u sve vrste telesnih bolesti :- Emocionalni i psiholoki problemi vezani za nesigurnost; stalna potreba za ljubavlju,odobravanjem i naklonou, problemi u uivanju u seksualnosti kao i potiskivanje spontanosti ilipitanja u vezi komunikacije, autoriteta, depresije itd.- Sve vrste fizikih simptoma kao to su glavobolje i bolovi u leima. Sindrom iritabilnog kolona,problemi sa telesnom teinom, astma, artroze, itd.-Simptomi koji se odnose na nervni sistem kao to su nemir, nesanica, poremeaji u ishrani.

Indijski jogiji i taoistiki jogiji u Kini su primetili korelaciju izmeu odreenih emocija ipojedinih delova tela. Viak straha oteuje bubrege (anksioznost je locirana u bubrezima).Previe ljutnje oteuje jetru (bes je u jetri). Previe uzbuenja teti srcu (strah je u srcu), dokpreterana tuga oteuje plua (tuga je u pluima). Previe saaljenja oteuje slezinu, dokdepresija unitava mozak a briga stomak. Ove asocijacije imaju smisla i za nas zapadnjake. Kadatugujemo, naa plua su u gru (plakanje), kada se iznenada uplaimo nae srce pone dapreskae (ili doivimo srani udar jer smo na smrt preplaeni); Kada smo uzrujani dobijemo irna elucu, kada nam je jetra oteena moemo svoje voljene izloiti ekstremnim napadima besa -ega je veina porodica alkoholiara svesna (otuda izraz una rasprava); kada smo uplaeni,aktiviraju se nae nadbubrene lezde pripremajui nas da ili pobegnemo, ili se borimo sa onimsa ime se suoavamo.Frustracija u telu: Kada se oseamo frustrirano, to obino znai da ne klizimo kroz iskustvaivota. Umesto toga, ili neto guramo od sebe, ili se opiremo neemu. Frustracija se ondanakuplja u telu. Mnogi od nas je osete u ramenima, vratu, donjem delu lea i kukovima. Problemu ramenima predstavljaju razdraljivost i otpor prema promenama. Problemi u leima mogu da seodnose na represiju ili restrikciju u vaem ivotu, bolna iskustva iz prolosti, ili potrebu da nositeteinu sveta. Potisnuta ljutnja stvara napetost u vratu dok potiskujute svoja oseanja niz grloumesto da kaete ta imate. Moete bukvalno da osetite bol u vratu zbog nekoga ili neega tovas ljuti. Emocionalni bol iz prolosti moe ostati uspavan u flaksorima kuka . Obratite panju naosobe koje esto stoje sa rukama na kukovima. Ovo je gest oseanja frustracije i gubljenjakontrole.


3/19

Sa holistikog stanovita, kako naa nasleena konstitucija tako i sve ono to smo uneli u sebe,kako ishranom tako i kroz ivotna iskustva, ostavili su trag na elijskom nivou u naim telima i

oblikovali ono to nazivamo ja. Dakle, mi se uglavnom nesvesno identifikujemo sa naomistorijom, detinjstvom, mentalnim i emotivnim utiscima, traumama kroz koje smo proli. Zbognae ranjivosti dok smo bili deca, morali smo da se zatitimo energetskim titovima i potisnemonau svetlu i blistavu ivotnu energiju.Kao odrasli, esto nesvesno aktiviramo nae obrasce ponaanja tako da stvaramo iste prie usvakodnevnom ivotu. Tada se pitamo zato nam se ivot ne menja na bolje pa radimo, borimo sesvim silama kako bismo se promenili , reili problem , postali bolja srenija osoba a sve to odtoga dobijamo jejo vie stresa i frustracije.Iako su drevni jogiji shvatili da se emocionalna previranja odvijaju u umu, telu i duhu, zapadnamedicina je bila spora u prihvatanju ovoga. Mnogi doktori, psihoterapeuti i kiropraktiari danasipak prihvataju ove nalaze, pa sada preporuuju jogu kao pomo pacijentima koji imaju problem

koji bi samo pre nekoliko godina posmatrali i tretirali iskljuivo u biomehanikom smislu.

Joga nije samo atletski sistem, to je duhovni sistem. Asane su osmiljene tako da utiu nasuptilno telo u cilju duhovnog preobraaja. Ljudi poinju sa praktikovanjem asana radi fizikekondicije i fizikog zdravlja, ili ak i zbog toga to su uli da je ona dobra za relaksaciju, alikrajnja svrha joge je duhovni razvoj.

Ovaj razvoj zavisi od prodiranja kroz mesta u suptilnom telu koja su blokirana sa nereenimpitanjima i energijom. Svaki put kada radite sa telom, vi radite i sa umom i energetskim sistemom

kao mostom izmeu tela i uma. Poto to podrazumeva rad sa emocijama, emocionalna

oslobaanja se mogu videti kao znaci napretka na linom i duhovnom putu.


4/19

Emocije nisu poremeaji inae mirnog i razumnog iskustva. One su u samom srcu naeg iskustva,odreuju na fokus, utiu na nae interese, daju smisao naem svetu. Oseanja nas pokreu. Onasu na unutarnji barometar, na bogomdani sistem za orijentaciju. Emocije nam obezbeujunajosnovniju unutarnju mreu komunikacije, pomaui nam da poveemo dogaaje, odnose iiskustva koja ine nae ivote.

Nae emocije i nae zdravlje su blisko povezani. Raspoloenje i stavovi direktno utiu na naa

tela. Nereene, uznemirujue emocije su toksine i faktor rizika za nae zdravlje. Ali kada ihuoimo, razumemo i izrazimo, one su vredne poput nekog leka.Obratite detaljno panju na emocije i pratee fizike senzacije: ta oseate, kako diete, kakavvam je puls, postoji li poveana tenzija u vaoj vilici, ramenima, vratu? Da li oseate grenje ustomaku ili teskobu u grudima. U zavisnosti od intenziteta vaih emocija, moete doiveti talasejeze kroz kimu, napetost u ramenima ili teinu u srcu sa suzama u oima. Na primer, ukolikooseate da ste uplaeni, primetite kako doivljavate strah: moj dah je krai i isprekidan; mojaramena su napeta; moje misli su zamagljene i ne mogu da se fokusiram.

Joga nam otkriva da unutar tela drimo emocije i pogrene misli koje nas spreavaju da

dostignemo Samadhi, definisan kao svesno prosvetljenje. Bilo koji oseaj nelagode ili bolesti utelu nas ometa u dostizanju i doivljavanju ovog stanja. Asane su jedan put ka blaenomzadovoljstvu, one rade na tome da nas priblie fokusiranom umu i osloboenju bilo kojeemocionalne ili unutarnje tenzije u naem telu.

JOGA I EMOCIJE II deo


5/19

Kako joga deluje

Svako ko je praktikovao jogu moe da potvrdi injenicu da nam asane kombinovane sa dubokimdisanjem pomau da se bolje oseamo. Nedavno, naunici su otkrili bioloke reakcije odgovorneza poboljanje raspoloenja putem joge.

Po zapadnjakom miljenju, naa tela reaguju na stres i traumu aktiviranjem simpatikog nervnogsistema, takoepoznatog kao bori se ili bei reakciju. Kada smo pod stresom krv juri u naeekstremitete i otkucaji srca, krvni pritisak i frekvenca disanja nam rastu.Istovremeno nam seprotok krvi u digestivnom traktu usporava.Pod normalnim okolnostima, kada opasnostproe, telonam se vrati u stanje ravnotee. Ali, kada smo suoeni sa hroninim stresom telo nam ostaje ubori se ili bei modu, postepeno troei na sistem, to moe dovesti do hronine anksioznosti,depresije pa ak i fizike bolesti.Studije su pokazale da praktikovanjem joge aktiviramo parasimpatini nervni sistem, to dovodido usporavanja pulsa, frekvence disanja i krvnog pritiska. Nivo kortizola pada (hormon koji luinadbubrena lezda kao odgovor na stres) i hipofiza lui oksitocin i prolaktin - hormonezadovoljstva koji su odgovorni za oseanja ljubavi. Takoe odreene metode disanja u jogi mogu

stimulisati vagusni nerv, to je jedan od naina leenja depresije.Po jogikom nainu miljenja, postoje dva razloga za ostajanje u negativnim emocijama. Prvi susamskare ili karmiki vorovi, koji se razvijaju kao odgovor na svaku traumu ili gubitak neegdragog. Izvoenje asane dok se fokusiramo na dah pomae nam da se oslobodimo karmikihvorova, oslobaajui nae emocije i sa njima povezanu napetost u telu.

Drugi razlog je nedostatak prane, vitalne ivotne snage u sistemu. Kada nam je nivo prane nizakzbog stresa, prekomernog rada, ili zbog ivota u prenaseljenom kraju, skloni smo da se oseamotromim. Praktikovanje joge sa panjom na disanju iri plua, dovodei vie prane, stvarajuistanje mentalne budnosti i umirujui telo. Studije su pokazale da redovna praksa joge dovodi dosutinski duhovnog iskustva, to opet vodi boljem mentalnom zdravlju.Praksa meditacije i kod budizma i kod joge, takoe smiruje um i kultivie samoposmatranje. Ovasposobnost da spoznamo obrasce naih misli i emocija nam omoguava da postepeno razvijemorazliite reakcije na ivotne situacije i shvatimo da, dok negativne emocije moda nisu prijatne,


6/19

na kraju krajeva one nisu mi. Studije pokazuju da tehnike meditacije zapravo aktiviraju odreenideo mozga, levi prefrontalni (prednji) deo mozga, poznat kao srena strana mozga.Jo jedan aspekt joge je da sve radi bilateralno i na taj nain se balansiraju desna i leva hemisferamozga. Nadi shodana ili naizmenino nosno disanje je posebno uravnoteujue, jer disanje krozlevu nozdrvu ima umirujui efekat a kroz desnu nozdrvu stimuliui.

Emocionalno oslobodjenje kroz joguOseaj ukoenosti i nefleksibilnosti u joga poloaju moe biti mnogo vise od skraenih miiazadnje loe - to mogu biti neka stara oseanja koja vas zadravaju. Neispoljene emocije uvaju sei nagomilavaju u telu i tokom vremena stvaraju fiziku krutost, stres, napetost a ponekad i bol.Joga je savreno sredstvo za oslobaanje emocionalne napetosti iz tela i doivljaja isceljenjakoje dolazi nakon toga. Postoji mnogo metoda u okviru joga prakse kako bi se otkrile duboko

potisnute emocije, dovele na povrinu i onda se oslobodile u potpunosti iz tela.Pratiahara: unutranji fokusPratiahara je duboki unutranji fokus, ukorenjen u oseanju disanja i tela.Kako povuemo svestka unutranjosti tela, moemo osetiti stvari koje lee ispod povrine svakodnevne/uobiajenesvesti. Dok ste u joga poloaju, fokusirajte um na to gde oseate senzacije. Istraite gde oseajipoinju, prestaju, odlaze, obraajui panju na pojavu bilo kakve emocije u fizikoj senzaciji.Kada se emocije pojave u fizikim senzacijama fokusirajte se na njih kako bi podstakli ovaoseanja da se ispolje i oslobode.Pranajama: jogiko disanjePostoji nekoliko tehnika disanja kojima se emocije mogu stimulisati, izneti na povrinu iosloboditi.Dirga pranajamadonosi energiju i svest u grudi, stomak i kukove i doputaemocijama da se oslobode iz dubine tela.Kapalabhatisnano stimulie i pokree emocije koje senalaze u blizini povrine tela, dovodei ih na povrinu i oslobaajui ih.Disanje na ustapobuuje emotivno telo i veoma je efikasno u izraavanju i oslobaanju emocija koje sudovedene na povrinu, a posebno bola i tuge.Hara disanje(izdah sa haaa na usta) pomaeoslobaanju od ljutnje i frustracije.Vokal izuj te: proizvodite zvukeStvaranje zvukova dok ste u joga poloaju otvara grlenu akru i moe dovesti do oslobaanjatenzije i emocija iz tela.Isputanje glasnih uzdahasmanjuje frustraciju; brujanje poput pele

oslobaa radost, uzdisanjeublaava strah;zavijanje oslobaa od tuge. Kada se emmocijeaktiviraju i ponu da isplivavaju na povrinu, njihovo vokalizovanje je posebno vano kako bi seu potpunosti oslobodile iz tela.

Asane:

Kukovi, ramena, grudi i grlo su primarna mesta u telu gde se nakuplja emocionalna napetost.Obratite panju na ova mesta tokom asana prakse ili skenirajte telo na poetku vase prakse, upotrazi za napetou ili stezanjem u ovim oblastima. Jednom kada postanete svesni gde seemocionalna napetost zadrava u vaem telu moete da se fokusirate na poze koje ciljaju tapodruja.Intenzitet: zadravanje poloajaKada pronaete poloaj koji otvara podruja napetosti i priziva emotivne senzacije, vano je dazadravate poloaj na vaoj granici. Dosezanje fizike ili mentalne granice u bilo komzadravanjupoze moe aktivirati emotivno osloboenje, ali e ono biti posebno katarzino upoloajima gde zadravate tenziju. Dok zadravatepoloaj u ovim pozama, upotrebite sveprethodno navedene tehnike kako bi postigli najjai efekat i najpotpunije emotivno osloboenje.Due zadravanje poloaja moe se olakati korienjem rekvizita i restorativnim poloajima ilifiziki podranim od strane joga instruktora ili joga terpeuta.


7/19

Kontraindikacije: r adite bezbedno.Poze u jogi rade kako na fizikom tako i na energetskom telu, stimuliui linije meridijana kojeodgovaraju glavnim organima tela i ponekad izazivaju jake emocionalne reakcije.Navedene

tehnike mogu biti izuzetno snane i osloboditi intenzivna oseanja. Ukoliko niste upoznati sanjima ponite polako i vezbajte samo jednu po jednu. Previe emotivnog oslobaanja od jednommoe biti tetno.ASANE /EMOCIJEIako je iskustvo svake osobe po pitanju joge drugaije, postoje poze koje utiu na emocije u jogi,

ba kao to utiu na miie.Na primer, za vreme praktikovanja psa dole (Adho Mukha Svanasana)moemo dubokoistegnuti ramena, kimu, zadnju lou, noge i Ahilove tetive, ali takoe moemo da koristimo ovuasanu za smanjenje depresije i anksioznosti. Jednostavni poloaji, kao to su duboko disanje iistezanje u maki-kravioslobaa frustraciju u leima, dnu karlice, abdomenu i potiljkui moeumanjiti strah.

Leee uvrtanje (Suptaikapadaparivrttasana)je odlina poza za oslobaanje od bolova u leima,ali je takoe odlina poza za rad na prihvatanju stresnih situacija u ivotu i eliminaciji oseajapreoptereenosti.Veli ki palac:Asane koje zahtevaju savijanje unapred ili unazad su dobre za kanalisanje i

izbacivanje tenzije izazvane besom, ljubomorom i drugih negativnih strasnih emocija.

Preklopi unapredPoze koje naglaavaju izdah kao to su preklopi unapred imaju tendenciju da umire razdraenum.Uopteno ove asane nas mogu suoiti sa emocijama ukoliko smo egocentrini i tvrdoglavi.One nas teraju da se suoimo sa svojim strahovima dok se okreemo ka unutra. Oni od nas koji sestalno osvrukako bi videli ta nam to svet donosi, imae potekoa u preklopima unapred. Nekiljudi ive u stalnom strahu od napada sa lea a ovo vodi do napetosti u leima, koju preklopiunapred mogu da opuste. Moramo da se predamo, ukoliko elimo da se opustimo u ovimpozama.


8/19

Paschimottanasana (Sedei preklop unapred)

Odravanje unutarnjeg fokusa u ovoj asani je izazov slian onome sa ime se suoiavate prilikom

meditacije. Poza je sama po sebi izvor i borbe i inspiracije, dok pleete izmeu napora i predaje,izmeu nepane i panje. Kako postajete uspeniji u prevazilaenju sopstvenih fizikihnedostataka, uticaj uma postaje sve oigledniji. Na primer, moda ete biti iznenaeni vaimotporom prema produavanju poze, posebno ukoliko ste prilino fleksibilni ali niste navikli da sedue zadravate u poloaju. Ili ste moda tehniar, previe se trudite i ne moete da se odreknetekontrole i samo budete prisutni.Da li ste nestrpljivi da preete u sledei poloaj? Tada, bez obzirna vae sklonosti, mentalni izazovisa kojim se susreete najverovatnije predstavljaju pretnju zaprodubljivanje vae prakse. Dok mislite da samo isteete tetive pojavie se ponos, oekivanje iniz drugih emocija.

Upavistha Konasana (Sedei preklop unapred sa rastavljenim nogama)

Janu Sir sasana(Glava ka kolenu)Neto vie o preklopima unapred moete proitati na stranici:http://www.yoga-beograd.com/Yoga15.html

I zvijanja unazadZbog ekspanzivne inhalacije i otvaranja grudnog koa, izvijanja unazad su tradicionalnostimulativna praksa i mogu da poprave raspoloenje.Ove asane su povezane sa stavovimaprihvatanja ivota otvorenosti da primate dobro, loe ili runo, da odgovorite na ivotneizazove. Oni kojima su izvijanja unazad teka se moda plae da se suoe sa onim to ivot nosi.S druge strane, neki ljudi su skloni da povlauju drugima i da se bukvalno savijaju unazad kakobi im udovoljili, doputajui drugima da gaze preko njih. esto je ovim ljudima lake da seizvijaju unazad.Postoji i stanje poznato kao psihika ukoenost i ovo stanje se uklanja krozpraksu izvijanja unazad (pomae da se promeni i oblikuje karakter i navike uma). Pri izvijanjimaunazad postoji oslobaanje od uzajamno zavisnih ablona i dolazi do porasta samopouzdanja, bezpreteranogoslanjanja na druge kako bi nampruili pozitivanu sliku nas samih. Oni koji suizuzetno stidljiviili im je srce bilo slomljeno vie puta, mogu prirodno povijati ramena i tititisrce, posebno jako visoki ljudi koje su zadirkivali u koli(oni pri ovim asanama mogu osetiti tugui psihike rane srca). Poto u izvijanjima unazad izlaemo svetu celo svoje bie, ove asane nasmogu osloboditi oseanja sukoba doivljenih u prolosti sa sobom ili sa drugima.Ustrasana (Kamil a):Poto je u ovoj pozi vae srce otvoreno (i ranjivo), ona esto vodi dodramatinih emotivnih izliva, od kikotanja do jecanja.Setu Bandha Sarvangasana (Most):Ova poza je neniji nain da oslobodite emocije, potopolako ulazite u nju.Otvaranje grudi nije tako izrazito.Urdhva Mukha Svanasana (Pas gore):Zapamtite da diete duboko i ravnomerno kroz ovuiznenaujue izazovnu pozu. Moe pomoi i u istezanju kukova.Naukasana (brod) :radi na akupresurnim takama povezanim sa optim telesnim frustracijama,bolovima u telu, problemima sa varenjem i strahom. Lezite na stomak sa bradom na podu.

Ispruite ruke pravo ispred sebe. Polako i duboko udahnite, podiui ruke, grudi, glavu i noge sapoda dok izvijate lea. Zadrite poloaj tri do est udisaja. Opustite se u bebi pozi.Asane sa uvr tanj emKao to moete pretpostaviti, oveasane imaju veze sa raspetljavanjima vorova ivota. Sve asanesa uvrtanjem pokreu oseanja prevazilaenja prepreka sa kojim se suoavamo i razvijanjem


9/19

snage da se suoimo sa bilo ime to nam ivot donesi. Uvrtanja zajedno sa izvijanjima unazadnam razvijaju samopouzdanje kroz redovnu praksu i otvaraju preterano introvertne osobe.Ardha Matsyendrasana (Uvrtanje u sedeem poloaju):Uvrtanje kime u oba smera budi vaeorgane kao i abdominalne miie.Supta Matsyendrasana (Uvrtanje na leima):Radi na oslobaanju frustracije u kukovima. Lezite

na lea. Ispruite ruke sa strane u visini ramena, sa dlanovima okrenutim nadole. Udahnite isavite levu nogu u kolenu i privucite je uz grudi. Izdahnite i uvrnite se na desnu stranu,isputajui duboko zvuno Ahhh.Udahnite i vratite se na lea. Praktikujte ovo 3 puta na svakojstrani. Ovo uvrtanje je, takoe, veoma korisno u oslobaanju od iijaldinih bolova, glavobolja ikrutosti u donjem delu lea.Balansirajue asaneOve poze izuzetno ukazuju na emocionalno stanje osobe. Nekome sa nemirnim emocionalnim

stanjem, ili umom okupiranim sa previe emocija, balansirajue asane e biti veoma teke. Potopronau ravnoteu u tim pozama, emocije koje su uzrok uzrnemirenog uma,mogu da se pojaajupre nego to potonu na mirnije mesto. Balansirajue poze pomau da se izgradi miran, stabilan,otporan um.

Vrksasana (Dr vo) Virabhadrasana I I I (Borac II I ) Ardha Chandr asana (Polumesec) Utthita Hasta Padangusthasana (Ispruena ruka ka palcu) Garudasana (Orao) Vasisthasana (Bona daska)

Poze koje rade navratu i ramenimaPostoji nekoliko varijanti istezanja vrata koje moete praktikovati: uho do ramena, pogled prekoramena, sputanje brade na grudi, kruenje glavom. Oputanje ramena moete da uradite bilo dokstojite ili dok sedite. Ponite sa kruenjem rukama. Drite traku u irini ramena ispred sebe.Udahnite i pomerajte ruke napred ina gore, ka nebu. Izdahnite i privucite ruke iza sebe, koristeipun obim pokreta u zglobovima ramena.Zatim ponite sa povlaenjem ruku. Podignite levu ruku gore, dovodei je uz levo uvo. Posegnitedesnom rukom na dole i spolja, isteui se kroz prste. Udahnite i osetite protok energije na gorekroz levu ruku. Izdahnite dok pruate svoju desnu ruku i aku. Udahnite i izdahnite nekolikoputa pre nego to zamenite ruke. Zavrite rad na ramenima istezanjem kljunih kostiju. Prepletiteprste iza lea. Otvorite grudni ko, savijte laktove i dovedite ake na desni kuk. Osetite levulopaticu kako se pribliava kimi.Zabacite ramena unazad dok stiskate laktove.Promenite strane.Poze koje otvaraju kukove:Postoji mnogo razloga da praktikujete ove poze.Gipki kukovi vam mogu ublaiti bol u leima,dati agilnost i ak poboljati cirkulaciju u nogama. Ali postoji mnogo suptilnija korist od ovihpoloaja.U karlici zadravamo stres i negativne emocije kao to su strah, krivica i tuga. Kad god ne znamota da uradimo sa nekim oseajem ii iskustvom mi ga potisnemo-odloimo u karlicu. Zato jeposebno vano da praktikujemo asane koje dovode pranu (ivotnu silu) u taj predeo.Telo je dnevnik naeg ivota i mi u njemu sve beleimo. Karlini pojas je posebno interesantanpoto su duboki miii u trbunij duplji psoas i illiacusneverovatno moni, neverovatnoduboki i uvaju neka od naih najmonijih oseanja. Kukovi su moni emotivni centri, deo naegjezgra i na centar gravitacije (teite tela je na oko 2-3 cm ispod pupka). Teite kod ena je


10/19

neto malo nie nego kod mukaraca. Kukovi su vani kao oblast koja odreuje naupovezanostsa drugima i kontrolu ili nedostatak kontrole drugih.

Otvaranje kukova i miia kuka su znaajni za oslobaanje emocija kontrole i otvaranja sebe zaraanje novih ideja, zadovoljstva i novih kreacija. Ukoliko se oslobodimo kontrole, slobodni smoda izrazimo sve aspekte nae ljudske kreativnosti i nai kukovi bi trebalo da se kreu lagano bez

potekoa ili bolova.Meutim, to obino nije tako. Najee, mnogi od nas imaju oseaj stezanja dok su primorani dase potine tuim eljama, bilo da su to porodine obaveze, profesionalne ili neke druge.to se vise trudimo da povratimo kontrolu ili da kontroliemo druge, nai kukovi postaju vri imi se sve gore oseamo.Zatvaramo se prema tuim zahtevima kroz samo-zatitnu meru i drimo napetost i ove emocije ukarlici i miiima karliceili na silu izlazimo svima u susret, verujui da moemo dase nosimo sabilo ime, budemo na raspolaganju svim ljudima koje sreemo i ispunjavamo sve zahteve kojenam drugi postave.Obe ove emocionalne reakcije, povlaenje ili preterano davanje, e zategnutinae miie kukova.Kada prestanemo da se brinemo o sebi, nae telo-um-dua pate i to semanifestuje u naim kukovima.Uenje da se oslobodimo kontrole i oseanja ljutnje, povlaenja ili bespomonosti koja jepovezana sa kontrolom ili nedostatkom iste e nam doneti zdravlje i izleenje tela-uma-due.Ukoliko se previe vrsto drimo kontrole i oseanja koja ona donosi, to e nam doneti bolestkako mentalnu tako i fiziku. Potrebno je da nuimo da otvorimo kukove i oslobodimo sekontrole.Ne urite sa otvaranjem kukova, jer su ligamenti kuka jaki. Ne zaboravite da usmerite disanje kaovim napetim, emotivnim mestima, ali u isto vreme ne izbegavajte tekoe, ostanite prisutni iuivajte u oslobaanju.

An janeyasana (Polumesec, Ni zak iskorak) Vir abhadrasana I (Borac I ) Virabhadrasana I I (Borac I I ) Utthan Pristhasana (Guter) Baddha Konasana (Bound Angle Pose) Eka Pada Rajakapotasana (Golub):Pozicioniranje za ovu pozu varira zavisno od toga

koliko ste napredovali u vaoj praksi. Ali ak i da zauzmete poetni poloaj, definitivnoete osetiti pritisak u kukovima i preponama

Ananda Balasana (Srena beba):Ova poza vam moe izgledati u poetku smeno, alimoe uiniti uda kod napada anksioznosti i kod iscrpljenosti.

Utthi ta Tr ikonasana (Trougao):to vie otvorite svoj torso udesno i istegnete ruke,utoliko vie otvarate svoje kukove kako bi se oslobodili od napetosti.

I zvrnute asane

Kada praktikujemo ove asane, mi bukvalno okreemo svet naglavake potpuno menjamo nauperspektivu, okreui nae obrasce ponaanja naopako. Inverzije nam pomau da vidimo sebe ina svet iz drugog ugla, pa moete da zamislite sve emocije koje mogu nastati prilikom okretanjacele perspektive naopako. Inverzije nam pomau da proistimo um i donose veu harmoniju ismirenost ak i kada nam je pogled na svet uzdrman.

Salamba Sirsasana (Poduprt stoj na glavi ) Adho Mukha Vrksasana (Stoj na r ukama)


11/19

Pincha Mayurasana (Paunovo pero) Salamba Sarvangasana (Poduprta svea) Halasana (Plug)

I zazovne asane

Ove asane mogu takoe da podignu emocije. Ukoliko je neko kompetitivan moe posmatratidruge polaznike i pomisliti da nije dovoljno dobar, da nije dovoljno jak ili fleksibilan, to moedovesti do smanjenja samopouzdanja, besa, razdraljivosti, tuge i moe ak i da prestane dadolazi na asove. Zbog togaje vano da je atmosfera na asu veoma dobronamerna i saoseajna apolaznici bi trebalo da shvate da je joga individualna praksa, ne takmienje i da svako od nas umeda neku pozu uradi bolje od drugih.

Relaksirajue poze:

Bebi poza:Oputajue poze nisu zahtevne za telo, ali vam omoguavaju da centriratesvoje misli, to za neke ljude moe biti veoma zahtevno u emotivnom smislu.

Poza mr tvaca:Takoe zvana savasana, je potpuno neutralan poloaj koji doputa potpunurelaksaciju uma i tela. Ali, kao i sa bebi pozom, ovo mirovanje moe pokrenuti potisnutemisli i oseanja.

Kao dodatak grupama asana postoje i specifine pozekoje mogu biti korisne za oslobaanje iotklanjanje negativnih emocija.Za poveanje nergije, hrabrost i suoavanje sa ivotom

Surya namaskar (pozdrav Suncu), pripremni pokreti, izvijanja unazad poput bhujangasan (kobra),


12/19

dhanurasan (luk), chakrasan (toak) i veerasan (heroj).

Za umirenje uma, oslobaanje besa, introvertne, oslobaanje od ega i predaju

vajrasan yogamudra (bebi poza), paschimottanasan (sedei preklop unapred), karnapeedanasan (plug sa savijenim nogama), viparit karni (izvrnuta poza).

Za oslobaanje od nakupljenih emocija (kao kada bismo eleli da se popnemo na vrh planine ivritimo)-

simhasan (lav koji rie).

Za postizanje smirenosti, prihvatanje i olakanjerestorativne poze kao to su:

podran uttanpadasan (noge uza zid), tadagasan (poza jezera), supta vajrasan (leei grom) supta baddha konasan (leei leptiri) i koormasan (kornjaa).

Za obnavljanje ravnotee, jaanje i emotivno oslobaanje kako bi napravili pozitivne promene

u slojevima nae svesti.

Sarvangasana (svea) ili halasana (plug) pomau u uklanjanju energetskih blokada nefleksibilno razmiljanje, potisnute emocijei oseanja tuge.

Balasana (bebi poza) alje relaksirajue signale kako simpatikusnom tako iparasimpatikusnom nervnom sistemu.

Garudasana (orao) nudi olakanje nemirnom umu i balansira spoljanje i unutranjesvetove.

Marichyasana (sedee uvrtanje) je jedna od harmonizujuih joga asana poto ujednoumiruje um i otklanja tromost iz tela.

Janu shirshasana (glava ka kolenu) otklanja oseanja anksioznosti, plaljivost i stres. Uzsvaki izdah, dopustite da vam torzo potone dublje prema nogma.

Dhanurasana (luk)pomae u stimulaciji inhalacije i stimulie adrenalne lezde. Cepa drva pomae u emotivnom oslobaanju frustracije i besa. Dok stojite, podignite

svoju imaginarnu sekiru dok udiete i sa snanim Ha pri izdahu, isepkajte imaginarnadrva izmeu nogu.

Namera neprekidne prakse joge je da postepeno opustimo nakupljenu napetost u telu, i daoslobodimo emocije koje su zakljuane u telu iza ove napetosti.Korienje poza kao to su ove,kako bi uklonili stare mentalne i emocionalne blockade, je deo vaeg napredovanja u jogapraksi.Duboko disanje i centriranje u pozi su zdravi naini da se oslobodite takvih tenzija.Ali,


13/19

ukoliko bi oseaji postali isuvie snani, trebalo bi da izaete iz poze i dopustite sebi da doiviteemocije u potpunosti, inae, bi to jednostavno bio jo jedan nain suzbijanja.

JOGA I EMOCIJE III deo

Ljudski um, po prirodi nestrpljiv, izaziva emocionalne reakcije kada se nae ideje o tome kako bistvari trebalo da stoje ne podudaraju sa realnou. Ponekad se muimo oko izbora koje smonapravili, rei koje smo izgovorili i puta kojim nismo krenuli, ili ivimo u budunosti, odlauinau sreu mislima o tome ta nam u ovom trenutku nedostaje ili je pogreno.

Ove misli i sudovi su izvori emocionalnog bola

Um ima vek uslovljenih verovanja i oekivanja kroz koje filtrira sve percepcije.Dok se telospontano oslobaa bola onog momenta kad se otkloni uzrok bola, um ima misteriozni instinkt da

ga zadrava. Pomou uma, stvaramo zatvor patnje i tada zaboravljamo da smo mi arhitekte i dasami drimo klju koji e nas osloboditi.ak i nakon godina rada na emocionalnom isceljenju, svi ponekad pravimo greku verujuidaneto tamo napolju nas ini ljutim, depresivnim, uznemirenim ili uplaenim. U stvarnostispoljni uticaji su samo okidai. Uzrok svake emocije se nalazi u nama. Razotkrivajui lanepercepcije koje nas navode da zadravamo bol, moemo se otvoriti ka dubokoj spoznaji mira.

Praksa za emocionalno osloboenjeKada se osetite preplavljeni negativnim emocijama, sledea praksa vam moe pomoi dapronaete put nazad u centar ravnotee, mira i blaenstva.Oduprite se porivu da ignoriete svoja oseanja, odgurnete ihili im sudite kao loim. Umestotoga, zapitajte seta ele da vam kau. Sve emocije, ukljuujui najtee , postoje sa razlogom: davam pomognu da prepoznate poruku koje vae telo eli da ujete.Budite objektivni. Ukoliko se identifikujete sa negativnim mislima i mislite: Ja sam ljut,

depresivan, jadan, pod stresom itd, bie vam veoma teko da se distancirate i oslobodite. Nauite


14/19

da posmatrate sve emocije samo kao energiju, kao struju koja prolazi kroz vas a ne ini vas.Praktikujte samo-saoseajnost. Ukoliko se oseate preplavljeni oseanjima, kaite sebi. ta godda mi strah govori, nita me ne moe unititi. Trenutno jako reagujem, ali to nisam pravi ja. I ovoe takoe proi.Preuzmite odgovornost. Ukoliko otkrijete da na odreene situacije uvek reagujete na odreen

nain, zapitajte se ta to treba da nauite kako biste izbegli automatski odgovor.Meditirajte: Meditacija je jedan od najboljih naina da olabavite stisak emocija i poveete se sasvojim pravim sobom. U meditaciji prekidamo nesvesnu progresiju misli i emocija fokusirajuise na novi predmet panje. Na primer, u praksi primordijanie zvune meditacije, predmet panjeje mantra koja se ponavlja u sebi tiho. Mantra je ist zvuk, bez znaenja ili emotivnog naboja daizazove asocijacije. On omoguava da se um odvoji od svojih uobiajenih preokupacija i iskusiprostranost i smirenost iznutra.U tiini svesti um se oslobaa starih obrazaca razmiljanja ioseanja i ui da se izlei.Po Desikaarevom* miljenju, ideja da meditacija zahteva pranjenje uma je uobiajena pogrenapercepcija; meditacija, kae on, u stvari podrazumeva punjenje uma predmetomistraivanja.Nemogue je da um bude prazan, Desikaar primeuje, osim u stanju dubokogsna. Cilj meditacije je da postanete jedno sa objektom fokusa. Objekat meditacije moe bitibilo ta: prirodni objekti, kao to su Sunce ili Mesc, cvet, drvo ili planina ili osoba, zvuk,boanstvo, ak i boja. Moete da se fokusirajte na svoje telo ilidisanje. Desikaar sugerie daizaberemo objekat koji je i privlaan i koji lei: Klju je u u transformaciji uma u pozitivnomsmislu, na taj nain dolazi do izleenja. Jer sve to se deava u umu, deava se u celom sistemu.Ali nemojte pobrkati re umsa intelektualnim umom, upozorava on. Ovde se govori ocentru svesti - o srcu.

*TKV Desikaar, sin i uenik T. Krinamaarije je imao privilegiju da ivi i studira saKrinamaarijem od 1960 godine do Krinamaarijeve smrti 1989 godine. Za preko 50 godina,TKV Desikaar se posvetio poduavanju joge i tome da jogu priblii ljudima iz svih svera ivotakao i ljudima razliitih sposobnosti. Njegov metod uenja se zasniva naosnovnom principuKrinamaarije da se joga uvek moe prilagoavati promenljivim potrebama pojedinca, kako bise postigla maksimalna terapeutska korist.


15/19


16/19

Svesna joga (primena meditacije svesnosti u praksi asana)

Ne morate biti budista ili znati mnogo o budizmu kako bi nauili praksu svesnosti, ali je korisnoda znate da joga i budizam imaju mnogo toga zajednikog. Oboje su drevne duhovne prakse kojesu potekle sa indijskog potkontinenta i imaju isti ciljda vam pomognu da se oslobodite malog,egocentrinog oseaja sebe i da doivite jedinstvo sa univerzumom. Osmostruki put Bude i

osmokraki put Patanalija su veoma slini. Oba poinju sa etikim praksama i sprovode iobuhvataju obuku u koncentraciji i svesnosti.Jedna razlika, meutim, je ta da jogiki put naglaava razvoj koncentracije na veoma prefinjenobjekat, na dah, kako bi postigli duboka stanja apsorpcije. Budistiki put s druge strane, sefokusira na osveivanje svih dogaaja dok se oni otkrivaju u toku svesti, tako da moete doivetiono to se deava bez da se vezujete za iskustvo ili da ga gurate od sebe.Budistika praksa svesnosti je potpuno razvijena tehnika koja se moe modifikovati i primeniti uasanama.Budina etiri temelja svesnosti su osveivanje tela, oseanja, uma i dharme (istine).Na asu joge moete biti izloeni stvarima koje ne moete da kontroliete. Neki put e vamsaobraajna buka biti neprijatno glasna, moda ete se oseati dosasno ili nemirno,miii vammogu biti previe napeti. Naoruani tehnikama osveivanja moete da preokrenete ove uslove ida postanete manje razdraljivi na stvari koje vas obino iritiraju i ometaju.

Poto zauzmete neku asanu zauzmite stav nemog posmatraa koji iako je u centru iskustva moeda se distancira i da ga posmatra sa strane. Postavite sebi tada sledea pitanja: Da li ste svesnisvog disanja? Odakle dolaze senzacije?Da li jedva ekate da izaete iz poloaja?Da li izbegavateodreene poloaje?Da li imate omiljene poloaje? Da li se suvie trudite da zauzmete poloaj?Da li jako elite da uete u neki za vas zahtevanpoloaj? Da li se poredite sa osobom do vas?Uoite ablon ponaanja, nazovite ga pravim imenom i ponite da ga istraujetePraksa svesnosti u joga praksi moe da je oivi i produbi, kao i da ne dopusti da ona postaneautomatska (a ovo se dalje prenosi i u svakodnevni ivot kao poveano strpljenje, radoznalost,saoseanje, sposobnost da se prepoznaju tenje i iskoi iz koloteine).

A Vebanje spoznavanja

1. Savasana (Poloaj mrtvaca)


17/19

Savasana je jedan od etiri glavna poloaja meditacije koje je poduavao Buda; ponite i zavritepraksu sa ovimpoloajem. Lezite na lea sa nogama udaljenim 30-45 cm udaljenimjedna oddruge i rukama nekoliko centimetara udaljenim od torza sa dlanovima okrenutim navies.

Prepustite svu teinu tela dejstvu gravitacije.Postanite svesni svog disanja, gde god da ga osetite u telu. Ne pokuavajte da ga kontroliete;

jednostavno osvestite udah i izdah. Prouavajte disanje i uoite njegov kvalitet: duboko ilipovrno, ubrzano ili usporeno, grubo ili glatko, ujednaeno ili neujednaeno. Skenirajte telo. Dali je u potpunosti oputeno ili i dalje zadrava tenziju? Kada vam panja odluta, uoite da li steiziritirani ili sudite sebi pa je vratite na disanje i telo.

2. Iglene ui (Golub na leima)Iz poloaja mrtvaca, savite noge u kolenima i dovedite pete u blizinu sedalnog dela, u irinikukova. Postavite spolju desnu potkolenicu na levu butinu. Privucite levo koleno ka grudima,

provucite desnu ruku izmeu nogu i levu ruku oko spoljanje strane leve noge i prepletite prste narukama. Primetite da li ste zadravali ili ograniili disanje dok ste ulazili u poloaj pa dopustiteda disanje tee ravnomerno.U zavisnosti od toga koliko vam je telo otvoreno, moete osetiti istezanje u vaem desnom kuku.Takoe, moete osetiti otpor prema ovom oseanju, to vas onda navodi da steete okolnemiie.Pokuajte da se oslobodite ove napetosti i posmatrajte kako se senzacije menjaju dokodravate istezanje.Upravo ste postigli osveivanje tela, senzacija i mentalnih konstrukcija.Nastavite da se oputate na ovaj nain i ponovite na suprotnoj strani. Poto nismo savrenosimetrina bia, moda ete otkriti da dok se isteete jedan kuk izaziva jae senzacije od drugog.Da li moete ostati sa istim oseajem, moda ak i da uoite razliku izmeu jedne i druge strane,a da ne ponete da sudite sebi ili da birate laku stranu?3. Poza make-kraveDoite naake i kolena, postavite ake direktno ispod ramena i kolena direktno ispod kukova.Dok izdiete, zaoblite leai podvucite repi izmeu nogu. Nagnite glavu tako da gledate kabutinama. Dok udiete, nagnite karlicu unapred, otvarajui stomak ka podu i pustite da vam sekima izvije na dole, stvarajui blago izvijanje unazad. Izvucite vrat i podignite glavu nagore iizvucite repi ka plafonu. Budite oprezni da ne zabacujete suvie glavu unazad (dapodiete braduna gore) poto na taj nain moete komprimovati zadnji deo vrata. Kreite se tenim pokretimanapred i nazad, sinhronizovano sa disanjem.Dok koordinirate pokrete sa disanjem, neka ritam disanja odredi ritam kretanja. Posle nekoliko

pokreta unapred i unazad uoite prirodnu tendenciju uma da odluta. Ovo je uobiajena reakcija naponavljanje. Um izgleda pretpostavlja da je netodobro uradio, ne mora da zna nita vie i zato nemora da obraa panju. Ovaj znajui um je esto najvea prepreka upoznavanju sebe i drugih.Kada mislimo da znamo, prestajemo da sluamo i gledamo. Pokuajte da zadrite um koji nezna, i raete u razumevanju i spoznavanju. Uvek se iznova vraajte na disanje, to je nit kojadri telo i um povezanim.4. Adho Mukha Svanasana (Pas dole)Iz krave-make, podvucite prste na stopalima, podignite kukove i ispravite noge u Psu dole.Hodajte u mestu dovodei naizmenino jednu pa drugu petu do poda. Koordinirajte kretanje sadisanjem i obratite panju da li vam um luta dok ponavljete radnju. Kad ispravite obe noge,ostanite u pozi 8-15 udaha-izdaha, obraajui panju na nadraaje, mentalne konstrukcije i nainkako se iskustvo stalno menja. Uitelji joge vrlo esto govore o zadravanju poloaja dok ustvarine postoji fiksnipoloaj u kome moete ostati.Poza se menja iz trenutka u trenutak, iz daha udah. Pas dole pri prvom udahu/izdahu nije isti kao pri estom udahu/izdahu.Uvideete da je to istina ne samo za ovu asanu, ve i za sve druge asane ali i za sva ivotna


18/19

iskustva. Spoznaete da ste, kad izaete iz poloaja, drugaija osoba od one koja ste bili pre toga.5. Tadasana (Planina)Planina se isuvie esto doivljava kao poza koja se praktikuje izmeu vanijih asana, dok je onau stvari osnova za sve stajae poloaje.Stanite sa rukama sa strane tela. Pritisnite sva etiri ugla stopala u zemlju, rasporedite svoju

telesnu teinu ravnomerno izmeu obe noge i centrirajte se malo ispred peta. Zamislite svojukarlicu kao iniju sa svojim nivoom oboda, kako od prednje strane do zadnje tako i s jedne nadrugu stranu. Dopustite da se kima ispravi, uvucite donja rebra, neno podignite grudi i otvoritesrce.

Opustite ramena a lopatice uvucite malo unutra kako bi podrale gornja lea. Drite bradupararelnu sa podom i ui u liniji sa ramenima.Primetite ta se deava dok jednostavno tako stojite. Primetite sve senzacije koje se javljaju:suptilno njihanje tela, kretanje daha. Da li dosada, nestrpljenje ili iekivanje nastaju? Da limoete jednostavno ostati prisutni?Kada osetite da ste se dovoljno dugo zadrali u poloaju,ostanite jo 6-8 udaha/izdaha i vidite ta se deava.6. Virabhadrasana II (Borac II)Stanite u zvezdu (rastavite noge tako da su vam stopala direktno ispod vrhova prstiju na rukama).

Okrenite levu nogu na unutra za otprilike 15 stepeni i svoju desnu nogu pod uglom od 90 stepeni.Bez naginjanja unapred savite desno koleno tako da bude direktno iznad skonog zgloba. Driteruke pararelno sa tlom i gledajte preko desne ruke. Dok diete, pratite promene u kvalitetudisanja, njegovoj dubini i brzini. Kako nadraaji ponu da se pojavljuju u prednjem delu butineiliramenima, pratite kako um reaguje. Da li oseate averziju prema napetosti koja prati nadraaje?Pratite kako reagujete ukoliko ostanete fokusirani na disanje dok se oslobaate tenzije. Obratitepanju namisli koje nastaju kao odgovor na to to se deava i izaberite da samo oslukujete bezda se veete za neku od njih. Umesto da oseaje pretvarate u entitete sa kojima treba da se borite,osvestite ih svojom panjom. Uoite, ukoliko moete, njihovu bezlinu prirodu navike. Potouradite vebu sa obe strane, vratite se u planinu i skenirajte celo telo , ostajui otvoreni za sve tose pojavi.

7. Ardha Matsyendrasana (Polovina Kralja ribara)Sedite sa prekrtenim nogama, podvucite svoju levu nogu ispod desne butine, tako da vasa levapeta doe do spoljanje strane desnog kuka. Prerbacite desnu nogu preko leve butine, tako da jetaban desnog stopala vrsto uzemljen. Obgrlite desnu nogu sa levom rukom malo ispod kolena ipritisnite desnom rukom tlo iza vas. Izvucite kimu. Okrenite se udesno, koristei levu ruku kaopomo da leva strana vaeg tela doe udesno. Moete postaviti svoju levu ruku na spoljanjustranu desne noge i pritisnuti o nogu kao dodatnu polugu, ali dopustite da uvrtanje nastaneprirodno od baze kime navie. Na kraju uvrtanja okrenite glavu udesno i opustite vrat. Ostaniteprisutni sa svojim dahom, omoguavajui mu da vas vodi u istraivanje oputanja sa izdahom, pase sa udahom odvrnite. Ponovite u suprotnu stranu.8. Paschimottanasana (Sedei preklop unapred)

Sedite saispruenim nogama pravo ispred vas. Pritisnite zadnju stranu butina, potkolenice i peteuzpod. Gurajte pete napred a preste na nogama savite ka glavi. Oslonite se akama na pod poredkukova i podignite grudi. Ukoliko vam se donji deo lea povija i teina vam je na repiu, seditena ebe kao potporu. Uhvatite stopala ili potkolenice, opustite prepone i rotirajte malo butane naunutra. Izduite torso preko nogu, ne povijajui na goredonji deo lea. Oslobodite se nemirnoguma i ostanite prisutni.Osetite kako se dah kree kroz telo. Prepustite se u poloaju i primetitevezanost ili odbojnost prema istom. Primetiete kako je pokuaj da se produi ili stvori prijatnoseaj sam po sebi forma napetosti.


19/19

Kada ste spremni odmorite se u Poloaju mrtvaca nekoliko minuta, putajui da iskustvo prakseprodre u telo-um.Posle toga, razmislite o meditaciji.Sedenje nakon asana prakse stvara oseajispunjenosti i zadovoljstva.

joga i emocije

Documents