debatne novosti 07 debatne novosti 01/2013- 08/2013 novosti juli avgust 2013...debatne novosti 07...

Debatne novosti 01/2013 Debatne novosti 07 - 08/2013

0 „IdebateEU“ Contract No. 2013-0630/001-001 With support of the Europe for Citizens Programme of the European Commission

MINISTARSTVO KULTURE I

SPORTA FBIH

OPĆINA CENTAR

OPĆINA ILIDŽA

The European Union’s Project “IdebateEU”

IDEA WSDC WIFI NVO

VIJEĆE MREŽA

PRAVDE GRAD

SARAJEVO VLADA

KS

MINISTARSTVO KULTURE I SPORTA KS

OPEN SOCIETY FOUNDATIONS

No. 7 – 8/2013

ACCD Serbia ADK Czech Republic ARDOR Romania CCD (BiH) DC Latvia

EDC Lithuania EDS Estonia OK Serbia SDA Slovakia YEF Macedonia

"This project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for

any use which may be made of the information contained therein.“



Riječ urednice

Uloge: Tragač, Tragačev roditelj, “Ono ministarstvo”, “Onaj sud”, Nepoznata osoba Čin I Vrijeme radnje: topli julski dan. Sat pokazuje 12:10. Mjesto radnje: naselje u okolini Sarajeva (Tragačev roditelj na telefon poziva Tragača. Nakon što telefon zazvoni tri puta, Tragač podiže slušalicu) Tragač: Halo?

Tragačev roditelj: Hej, sine? Sada ti je stigla neka koverta. Pozivaju te na razgovor za posao u “Onom ministarstvu”. Tragač: Super, kada? Tragačev roditelj: Danas, u 12:20 trebaš biti na intervjuu. Čin II Vrijeme radnje: januar-jul 2013. godine (Tragač svako jutro započinje čitanjem oglasa za posao. Uredno zabilježi svaki na koji se može prijaviti, prikupi obimnu dokumentaciju i šalje prijavu. Tragač uvijek nosi mobitel sa sobom i javlja se na svaki nepoznat broj, jer se nada da ga pozivaju na intervju za posao. Tragač gleda u mobitel, koji ubrzo počinje da zvoni. Broj koji ga poziva nije memorisan u njegovom imeniku) Glas srednjovječne žene: Halo, Alma... Alma, jesi to ti? Tragač: Nije Alma, pogrešan broj. Veza je prekinuta bez izvinjenja. Tragač se uzaludno ponadao da će ga uopšte pozvati na neki intervju. To bi bio dvadeset i neki na koji još uvijek čeka neki odgovor ili na koji ga nisu pozvali.

Drama bez završnog čina

Riječ urednice *

Debatni pogled na EU: Mladi i EU

Obrazovanje i EU Nezaposlenost i EU

* Kutak za studente

* Kutak za trenere

* U posjeti Debatologiji

* U posjeti debatewise-u

* Riječi velikana

* Preuzeli smo od/Upoznajmo EU



Čin III Mjesto radnje: intervju za posao u “Onom sudu” (Ovo je jedan od rijetkih intervjua na koji je Tragač uopšte pozvan. Od trentuka od kada je Tragač saznao za intervju, ponavlja fakultetsko gradivo i savladava nove informacije, kako bi se predstavio u pravom svjetlu i možda dobio posao). Ispitna komisija: Kako se zoveš? Tragač govori svoje ime. Ispitna komisija: Datum rođenja i diplomiranja? (pitanja postavlja ne gledajući u Tragača) Tragač i na ovo odgovara, postepeno se spremajući za teške odgovore. Ispitna komisija: Koji vam je bio prosjek ocjena? Tragač odgovara dok nestrpljivo kružno pomjera lijevu nogu, koja je naslonjena na desnu. Ispitna komisija: Hvala vam. Obavjestićemo vas o rezultatima konkursa. Tragač zbunjeno izlazi, jer nije dobio nijedno pitanje na osnovu kojeg bi mogli procijeniti da li je on dobar kandidat. Poslije će saznati da je primljeni kandidat osoba sa najlošijim prosjekom ocjena i najdužim stažem studiranja u grupi od 10 prijavljenih kandidata, u kojoj je bio i Tragač.

Čin IV Mjesto radnje: jedan Internet forum (Tragač redovno prati najnovije vijesti koje se odnose na konkurse za pripravnike, te svakodnevno posjećuje ovaj forum. Tragač čita vijesti i odjednom pravi razočaranu grimasu. Poziva nekoga na telefon i govori).

Tragač: Ovo više nema smisla. Nisu me pozvali na još jedan konkurs. Evo čitam na forumu da su neki bili na razgovoru. Nepoznata osoba: Pa zašto te to toliko iznenadilo? Nije prvi konkurs sa kojim se ovo dešava. Tragač: Pa kažu da su kreirali užu listu kandidata. Nepoznata osoba: Pa dobro. Nisi na toj listi. Idemo dalje, nema razloga za ljutnju. Tragač: Da, ali problem je na osnovu čega su kreirali listu. Traženi dokumenti za prijavu na konkurs bili su: prijava, uvjerenje/diploma o završenom prvom ciklusu studiranja (u kome ne stoji prosjek ocjena), uvjerenje o državljanstvu i dokaz o poznavanju rada na računaru. Na osnovu čega su onda mogli kreirati listu? Ko ima ljepši potpis na prijavi? Spremali smo se da vam predstavimo V čin, ali imamo mali problem. Glavni glumac je otišao sa pozornice. Kaže da od ovog trenutka više nije Tragač, jer da bi to mogao biti – mora postojati nadanje da će nešto pronaći. Obavijestio nas je da mijenja ime u Slučajni Pronalazač. Na izlazu nam reče: “Bolje mi je igrati loto, tu imam realnije šanse da nešto dobijem”.

Zavjesa

Riječ urednice



Debatni pogled na EU

UPOZNAJMO EVROPSKU

UNIJU:

ŠTA JE EU?

Evropska unija (skraćenica EU) jedinstvena je međuvladina i nadnacionalna

zajednica evropskih država,

nastala kao rezultat procesa

saradnje i integracije koji je

započeo 1951. godine između

šest država (Belgije, Francuske, Njemačke, Italije, Luksemburga i

Holandije). Europska unija

formalno je uspostavljena 1. novembra 1993.

godine, stupanjem na snagu Ugovora o Europskoj uniji

(poznatiji kao Ugovor iz

Maastrichta).

http://access2eufinance.ec.europa.eu/about-

eu/facts-figures/index_hr.htm

O DEBATNIM NOVOSTIMA - DEBATNI POGLED NA EU

Već na prvi pogled ovaj broj Debatnih novosti pokazuje dvije osobenosti. Prva je ta da broj vrijedi dvostruko više . Radi se o dvobroju Debatnih novosti – Debatni pogled na EU za mjesec jul i avgust. Druga posebnost ovih Debatnih novosti je činjenica da imaju za cilj da, pored standardnih rubrika, predstave novi projekat koji CKD realizuje u saradnji sa Svjetskom debatnom obrazovnom asocijacijom – “IDEBATEEU”. Ovaj projekat realizuju sve zemlje članice Svjetske debatne obrazovne asocijacije, a cilj je da na osnovu zajedničke saradnje i aktivnosti koje će promovisati važnost i značaj EU, kako bi učesnici u projektu dobiju jasniju predstavu o EU i procesu evropskih integracija. U ovom broju Debatnih novosti - Debatni pogled na EU moći ćete pročitati neke od najvažnijih aspekata koji se tiču EU i mladih ljudi, pogledatati tok nekoliko najzanimljivijih debata na temu EU koje su obilježile period iza nas na Debatologiji i upoznati se sa značajem debate i kulture komunikacije za dalji napredak BiH na putu ka evropskim integracijama.

Iako se na prvi pogleda čini da debata i evropske integracije nisu uzajamno povezane i da u njihovom međusobnom odnodu jedinu ulogu ima politika, ne smijemo zaboraviti da kvalitetne politike nema bez argumentovane rasprave i konstruktivnog dijaloga.

Dodamo li ovome i da postoje posebne vrste debatnih formata koji promovišu političku debatu, o kojima ćemo govoriti u ovom specijalnom izdanju Debatnih novosti, na osnovu kojih mladi ljudi razvijaju liderske sposobnosti i savladavaju osnovne vještine koje su nužne za uspješno bavljenje politikom – jasno je da je veza između debate i evropskih integracija višestruka.

International Debate Association Education

http://access2eufinance.ec.europa.eu/about-eu/facts-figures/index_hr.htm














Debatni pogled na EU Mladi u BiH i EU

UPOZNAJMO EVROPSKU

UNIJU

SIMBOLI

Evropska zastava Krug od 12 zvijezda

simbolizira ideale jedinstva,

solidarnosti i sklada među narodima

Europe. Evropska himna

Melodija koja simbolizira EU potiče iz Devete simfonije koju je

1823. skladao Ludwig Van Beethoven. Dan Evrope

Ideje na kojima je osnovana Evropska

unija prvi je put predstavio francuski

ministar vanjskih poslova Robert

Schuman 9. maja 1950. Stoga 9.

svibnja slavimo kao ključan datum za EU. Moto EU-a „Ujedinjena u

raznolikosti” moto je Evropske unije.

Taj moto označava ujedinjenje

Evropljana u EU – zajednici za mir i

blagostanje.

http://access2eufinance.ec.europa.eu/abo

ut-eu/facts-figures/index_hr.htm

MLADI U BIH I EU - GENERALNI PODACI -

Prema podacima „FutureLab Europe“ ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju podržava 67 posto mladih, dok su 33 procenta protiv. Oni koji žele da BiH postane članicom EU rekli su da bi se to moglo desiti 2020. ili 2050. godine. Pri tome uviđaju da taj put ide veoma sporo i da se ne provode reforme koje EU zahtjeva da bi standard života u BiH bio bolji zbog političkih nesuglasica u zemlji . U okviru projekta "Plan Balkans: Europolitan" u periodu od 9. maja do 9. juna 2013. godine provedeno je online istraživanje o percepcijama, stavovima i iskustvima mladih zapadnog Balkana o Evropskoj uniji. "Plan Balkans: Europolitan" je projekt četvero mladih ljudi iz BiH i Srbije, članova FutureLab Europe programa. S obzirom da je ovo istraživanje sprovedeno i u BiH i predstavlja generaln prikaz položaja mladih u svim zemljama zapadnog Balkana u odnosu na EU, u nastavku vam predstavljamo neke od najzanimljivijih statističkih podataka koji govore o informisanosti mladih o EU . Među ispitanicima njih 45 posto smatra da je dobro informisano o Evropskoj uniji o kojoj imaju saznanja iz medija (67 posto), iz nevladinih organizacija (64 posto), 52 posto iz evropskih institucija, a ostali izvori informisanja o EU su im univerziteti, neformalna edukacija, ljetne škole i lično istraživanje. Ovi postotci govore „koliko mediji kreiraju mišljenje ne samo mladih nego uopće javnosti o pitanjima Evropske unije i na koji način mediji izvještavaju da li su subjektivni, objektivni ili pak pod uticajem političkih stranaka. Kada je riječ o učešću mladih u političkom životu njihove zemlje, 86 posto ih je izašlo na neke od izbora u posljednje tri godine. Interesantno je da pod učešćem u politici smatraju ako su bili potpisnici peticija (87 posto) ili radeći za nevladine organizacije (85 posto), ili ipak iskazujući svoje mišljenje na internetskim diskusijama i forumima (71 posto). Podaci u ovom tekstu preuzeti su sa: http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih-eu/ulazak-bih-u-eu-podrzava-67-posto-mladih














http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih-eu/ulazak-bih-u-eu-podrzava-67-posto-mladih


























UPOZNAJMO EVROPSKU

UNIJU:

EVROPSKA ZASTAVA

Evropska zastava

simbolizira ne samo Evropsku uniju, već i evropsko jedinstvo

i identitet u širem smislu.

Istorija evropske zastave vodi nas u

1955. godinu. Vijeće Evrope, u obrani

ljudskih prava i radi promicanja

evropske kulture, donosi sadašnji

dizajn zastave, ali za vlastite potrebe.

Godine 1983. zastavu prihvaća i

Evropski parlament, a 1985.

odlukom evropskih čelnika postaje

službeni amblem Evropske unije (tada Evropska zajednica). Sve

evropske institucije danas imaju vlastiti

amblem.



MLADI U BIH I EU - OBRAZOVANJE -

Broj mladih osoba u BiH je 777.000 (što je za 315.000 manje nego 1991. godine kada je bilo 1.091.775). U BiH danas živi oko 607.100 osoba u dobi do 15 godina. Uz zapošljavanje i ekonomiju, obrazovanje i obuka su najvažniji elementi kojima se određuje ekonomski i socijalni položaj mladih, te najvažniji elementi politika prema mladima. Evropska je unija nakon usvajanja Lisabonske strategije, te kroz Bolonjski i Kopenhagenski proces postavila reformu obrazovanja kao jedan od prioriteta za vlade svih država članica, ali i kandidata za članstvo. Stoga je Bolonjski proces najvažnija i sveobuhvatna reforma viskog obrazovanja u Evropi. Krajni rezultat procesa jeste uspostava evropskog prostora visokog obrazovanja u kome će zaposlenim i studentima biti priznate njihove kvalifikacije na cijelome području Evropske unije, što će im omogućiti veću mobilnost i lakše zapošljavanje. Ključni problemi na ovom polju u BiH su: Loša povezanost obrazovnog sistema sa sektorom rada i

zapošljavanja, odnosno tržištem rada. Obrazovni sistem je baziran na nastavi bez praktične komponente u

obrazovanju. Izuzetno visoka stopa nezaposlenosti i neproduktivnosti radne

snage. Nekompatibilnost obrazovanja sa potrebama na tržištu rada. Kašnjenje sa reformama u obrazovnom sustavu. Ne postoje politike razvoja ljudskih resursa.

S obzirom da smo vam predstavili nekoliko ključnih problema u ovoj oblasti, znamo da je debatani instikt u vama već počeo tražiti najbolji planove za njihova rješenja. Stoga, sa članovima vašeg debatnog kluba organizujte Karl Popper Policy debatu i javite nam kako vi vidite najbolje rješenje prepoznatih problema.

Podaci korišteni u ovom tekstu dostupni su na: http://www.mladi.gov.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=46













http://www.mladi.gov.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=46
















UPOZNAJMO EVROPSKU

UNIJU:

INSTITUCIJE

U jedinstvenome institucionalnom

ustroju EU-a: opće prioritete EU-a određuje

Evropsko vijeće, na čijim se

zasjedanjima sastaju nacionalni

čelnici i čelnici EU-a

direktno izabrani zastupnici zastupaju

evropske građane u Evropskome

parlamentu. Interese EU-a kao

cjeline promiče Evropska

komisija, čije članove imenuju nacionalne vlade. Interese vlastitih

zemalja vlade brane u Vijeću Evropske unije.



MLADI U BIH I EU - NEZAPOSLENOST -

Nezaposlenost mladih u BiH procentualno iznosi preko 60%, a od toga, 13,4% nezaposlenih mladih su nezaposleni manje od 12 mjeseci. Evropska socijalna povelja, temeljni dokument Vijeća Evrope o socijalnim pravima, koji je BiH ratifikovala još 2008. godine, gotovo da se ne provodi u praksi u BiH: od Člana 1 – prava na rad, preko odredbi o pravima mladih na socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštitu, do pravične plate, stručnog usavršavanja... Zbog toga i ne iznenađuje podatak koji ukazuje na činjenicu da je BiH sada u EU, bila bi prvak po nezaposlenosti mladih. Ministarstvo civilnih poslova BiH (sa odgovornim Odjelom za rad, zapošljavanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu i mirovinski fond) i Agencija za rad i zapošljavanje su državne institucije direktno odgvorne za sektor zapošljavanja i rada. Tu su još i dva stalna tijela pri Vijeću ministara BiH koja su od ključne važnosti za razvoj politike zapošljavanja mladih, kao i Direkcija za ekonomsko planiranje i povjerenstvo za koordinaciju pitanja mladih u BiH. U Bosni i Hercegovini je 28. februara 2013. godine bilo 553.580 osoba na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje, podaci su Agencije za rad i zapošljavanje BiH. Korišteni podaci dostupni su na: http://arz.gov.ba/Default.aspx?langTag=bs-BA&template_id=151&pageIndex=1 http://www.mladi.gov.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=46













http://arz.gov.ba/Default.aspx?langTag=bs-BA&template_id=151&pageIndex=1




























Debatni pogled na EU Debata i EU

UPOZNAJMO EVROPSKU

UNIJU:

ZAKONO-DAVSTVO

U donošenju

zakonodavstva EU-a sudjeluju tri glavne institucije:

Evropski

parlament, koji zastupa građane

EU-a, koji ga direktno biraju. Vijeće Evropske

unije, koje predstavlja vlade i

pojedinačne države članice. Predsjedanje

Vijećem rotira se među državama

članicama. Evropska komisija,

koja zastupa interese Unije kao

cjeline. .



MLADI U BIH I EU - ZNAČAJ DEBATE I KULTURE DIJALOGA ZA

POBOLJŠANJE POLOŽAJA MLADIH U BIH I NAPREDAK U EVROPSKIM INTEGRACIJAMA –

U uvodnom dijelu Debatnih novosti predstavili smo vam osnovne pokazatelje trenutnog položaja mladih u BiH u odnosu na položaj mladih u drugim zemljama EU. Naš naredni zadatak je da ta položaj sagledamo kroz debatna pravila i dokažemo da kroz debatu mogu nastati pozitivne promjene na putu BiH u EU. U nastavku vam taksativno predstavljamo najvažnije prednosti debate za podizanje svjesti i znanja o EU među mladim ljudima i njihovo osposbljavanje da postanu nosioci pozitivnih promjena u kontekstu prepoznatih problema: 1. Debata je argumentovana rasprava između najmanje dvije strane.

To znači da debatanti govore samo na osnovu argumenata, a ne ličnog mišljenja. Da bi se mogao formirati potpun argument, nužno je da debatanti istražuju tezu i pripremaju istraživačke materijale. Teze posvećene EU doprinose podizanju svijesti o procesu evropskih integracija i opštoj informisansti mladih o svim problemima njihovog položaja, ali i brojnim mogućnostima za napredovanje koje im stoje na raspolaganju.

2. S obzirom da svaka debata zahtijeva, bar dva, oprečna mišljenja od kojih nijedno nije pogrešno, sve dok ne uspijete dokazati suprotno – debata doprinosi izgradnji kritičkog i logičkog mišljenja. Ovakav način razmišljanja je od iznimnog značaja za izgradnju samosvjesnih i obrazovanih generacija mladih ljudi, koji će biti nosioci pozitivnih promjena u društvu.

3. CKD je član Svjetske debatne obrazovne asocijacije, te sve aktivnosti CKD-a imaju međunarodno priznanje. Kroz internacionalna debatna takmičenja debatnati iz BiH dobijaju jedinstvenu prilliku da imaju jednak tretman kao i njihove kolege iz znatno razvijenijih zemalja, što doprinosi brisanju granica i stvaranju čvrstih osnova za saradnju.

4. Debata podstiče mlade da budu aktivni kreatori pozitivnih promjena. Postoje posebne vrste debatnih formata, koje od debatanata zahtijevaju prepoznavanje određenog problema i nuđenje konkretnog plana akcije za njegovo rješenje. U BiH se najčešće koristi Karl Popper Policy debatni format, čija osnovna pravila predstavljamo u nastavku, kako bi dokazali da debata može pomoći u rješavanju problem.
















UPOZNAJMO EVROPSKU

UNIJU:

EVROPSKA GODINA

Svaku godinu od

1983. EU proglašava godinom od

posebnog značaja za određenu oblast. Prva evropska godina, 1983. godina, bila je

posvećena malim preduzećima (MSP) i

obrtima. Od tada, EU za svaku godinu

odabire posebnu temu kako bi

potaknula raspravu i dijalog u evropskim

zemljama i među njima. Ko kaže da EU i debata nisu u

uzajmnoj vezi? Evropska godina

građana 2013. usmjerena je na

praktična prava i prednosti koji se

stiču građanstvom EU-a.



KARL POPPER POLICY DEBATNI FORMAT Teza: Reforma obrazovnog sistema treba biti najvažnija obaveza

vlasti BiH u izvršavanju obaveza preuzetih potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropsih

zajednica i BiH

Karl Popper Policy predstavlja modifikovani Karl Popper debatni format, a svoju popularnost je stekao zahvaljujući radu Svjetske debatne obrazovne asocijacije koja posljednih godina na svakom Svjetskom debatnom takmičenju, bar jednu tezu, postavi u ovom formatu. Važno je naglasiti da prilikom modifikacije KP formata nijedan njegov element nije eliminisan, već je osnovni format proširen sa dva nova elementa: problemom i planom za njegovo rješenje. Karl Popper Policy debata počiva na ispravno prepoznatom problemu. Značajna pitanja u vezi sa problemom: 1. Zašto je odabrani problem zaista problem? 2. Šta nam ukazuje na postojanje odabranog problema? 3. Gdje se ovaj problem manifestuje? 4. Šta je uzrok problema? 5. Pokušati opisati kako se odabrani problem manifestuje u praksi? Objašnjenje svakog problema je najbolje izvršiti odgovaranjem na ova pitanja, ali se mora voditi računa o dokazima, jer je bez njih objašnjenje bezvrijedno. Recimo, na osnovu teze iz naslova, kao problem možemo prepoznati „Sporo provođenje Bolonjskog procesa”. Nužno je da problem predstavimo kroz odgovore na pet postavljenih pitanja. Morate voditi računa da nije dovoljno samo formalno odgovoriti na ova pitanja, već je nužno da za svako pitanje ponudite detaljno obrazložen i činjenicama potkrijepljen odgovor.
















UPOZNAJMO EVROPSKU

UNIJU:

Europskoj uniji dodijeljena je

Nobelova nagrada za mir za 2012

Za promicanje

mira, pomirenja, demokracije i

ljudskih prava u Europi, EU-u je

2012. pripala Nobelova nagrada za mir. Norveški odbor za dodjelu

Nobelove nagrade obrazložio je kako je njegova odluka

utemeljena na stabilizirajućoj

ulozi EU-a kojom se doprinijelo da se veći dio Europe iz

kontinenta rata pretvori u

kontinent mira. Odbor smatra da je

najvažnije postignuće EU-a

„uspješna borba za mir, pomirenje, demokraciju i

ljudska prava”.


eu/basic-information/eu-

nobel/index_hr.htm

KARL POPPER POLICY DEBATNI FORMAT Teza: Reforma obrazovnog sistema treba biti najvažnija obaveza

vlasti BiH u izvršavanju obaveza preuzetih potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropsih

zajednica i BiH Ovdje debatanti najčešće griješe, jer smatraju da je dovoljno samo navesi da postoji problem i da se mogu baviti drugim elementima KPP debatnog formata. Bez dobre postavke problema, nema ni dobre debate u ovom formatu. Plan je reakcija na problem i mora predstavljati naš odgovor na pitanja: 1. Ko će plan realizovati? 2. Šta plan podrazumijeva? 3. Kako će odgovorni subjekat riješiti plan? 4. Koliko će akcija trajanti? 5. Koliko plan košta?

Plan mora biti topikalan – mora biti u okviru teze. Plan mora biti solventan – rješava problem u cijelosti ili u značajnoj mjeri . Benefiti predstavljaju koristi koje će vaš plan postići. Ukoliko vaš plan ne postiže koristi, onda je vrlo loš i ne postoji nijedan razlog zašto bi trebao da se ralizuje. Vi planom uvjeravate sudije i oponente da je vaša predložena promjena ne samo nužna, već i korisna. Ovo su najvažniji elementi KPP formata. Dakle, debata nije samo retorička vještina, nego logička metoda koja debatante podstiče na rezonovanje kako riješiti određeni problem. S obzirom da plan zahtijeva konkretan i realan plan akcije, kod debatanata se razvija svijest o važnosti aktiviranja i mogućnostima djelovanja za stvaranje pozitivnih promejna.

http://access2eufinance.ec.europa.eu/about-eu/basic-information/eu-nobel/index_hr.htm










ŠTA CKD KAŽE O TEKSTU:

Дeбaтни kлуб Пaлe вeћ нekoлиko мjeсeци рeaлизуje прojekaт “Свaђajу сe и туkу

oни kojи нe знajу дa рaзгoвaрajу”. Прojekaт je

пokрeнут сa циљeм пoбoљшaњa трeнутнe

бeзбjeднoснe ситуaциje у Пaлaмa. Свakи мjeсeц

члaнoви Дeбaтнoг kлубa Пaлe у сaрaдњи сa

oпштинсkим Виjeћeм млaдих oргaнизуje jaвну

рaспрaву нa нeko oд akтуeлних питaњa

пoсвeћeних сигурнoсти и пoлoжajу млaдих, koja je

oтвoрeнa зa ширу jaвнoст. Tako je билo и 2. jулa kaдa

су вриjeдни члaнoви Дeбaтнoг kлубa Пaлe oргaнизoвaли jaвну

рaспрaву нa тeзу: “Mлaди прaвилнo koристe свoje

вриjeмe”. Дeтaљe и aтмoсфeру сa oвoг дoгaђaja прeниjeлa нaм je Ниkoлинa Бeгoвић. Уживajтe у читaњу

тekстa.

Дa ли млaди прaвилнo koристe свoje вриjeмe? Јавна расправа на тезу Млади правилно користе слободно вријеме одржана је 2. јула 2013. године у Културном центру на Палама. То је трећа јавна расправа у низу расправа које су одржане у оквиру пројекта „Свађају се и туку они који не знају да разговарају“ чији је мото „БУДИМО ЉУДИ“! „Дивљу памет и ћуд отровану дивљи вепар има, а не човјек“. На јавним расправама говорило се о основним факторима који утичу на васпитање младих, а на посљедњој дебати на тезу Млади правилно користе слободно вријеме дебатанти су понудили занимљиве аргументе настојећи да покажу како слободно вријеме утиче на васпитање младих. Чланови афирмације биле су Миа Михић, Драгана Дивљан и Николина Беговић, док су чланови негације били Павле Лазаревић, Рајко Павловић и Невена Илић. Дебату су судили Наташа Лиздек, Тамара Трговчевић и Никола Чворо. Тајмер је био Петар Гавран. Након што су дебатанти „укрстили аргументе“, публика је уживала уз звуке гитаре Јована Пелемиша. Судије су донијеле одлуку да је, иако су обје екипе показале одличне реторичке способности и представиле снажну аргументацијску линију, негација била боља.

Pristigla pisma



Дa ли млaди прaвилнo koристe свoje вриjeмe? Публика је подржала афирмацију. Главни судија Наташа Лиздек је похвалила све говорнике, посебно треће говорнице обје екипе. Одлучила је да најбољи говорник дебате буде Николина Беговић због тога што је имала најбољу аргументацију, унакрсно испитивање и организацију говора. Јавна расправа је завршена коментарима публике којој је упућен позив да 8. јула присуствује представљању Омладинске организације Црвеног крста Пале на паљанском Шеталишту, које ће бити одржано у оквиру пројекта „Свађају се и туку они који не знају да разговарају“. Знајући да је сила оружје слабих, а ненасиље оружје јаких, Дебатни клуб „Пале“ наставља активности које ће допринијети афирмисању истинских вриједности у нашој локалној заједници што води ка коначној побједи добра.

С поштовањем,

Николина Беговић Дебатни клуб „Пале“

Pristigla pisma

PREUZELI SMO OD:

ШAПATOM...

Шaпaтoм oгрни Прeoстaлу мисao

рaзумa. Пokидaj зубимa

Meсeц, Зaгризи дo kрви.

Moja душa Нe трaжи сaмилoст,

Вeћ љубaв Tвoг живoг Teлa

Koje мe исkушaвa, У свeту

Зaстрaшуjућe усaмљeнoсти.

Aницa Прekajсkи



Pristigla pisma

PREUZELI SMO OD:

БЛAГOДAТ МAЊИНE

O дa сaм kaтoлиk у Oслу,

тo би ми пoмoглo у пoслу,

jeр сви Taлиjaни и Фрaнцузи

били би oндje мojи друзи.

O дa сaм гдje сaм бaр Mуслимaн,

биo бих свугдje знaн и штимaн,

jeр сви би зaгрeбaчkи Tурци

свojeму стajaли при руци.

Ил дa сaм Жид ил oртoдokсaн,

ja нe бих биo лako збokсaн,

Aл‘ ja сaм свoj и мeђу свojим,

сaм сa сaмим, ja сe бojим.

Ивaн Слaмниг

Дeбaтни kлуб Гoргиje kрaj шkoлсke гoдинe прoслaвиo je oбиљeжaвaњeм првe гoдинe пoстojaњa дeбaтнoг kлубa пoд oвим нaзивoм. Пoвoдoм kрaja шkoлсke гoдинe, нaписaли су и jeдaн тekст, a у Дeбaтним нoвoстимa вaм прeдстaвљaмo њeгoвe нajзaнимљивиje и нajзнaчajниje диjeлoвe. Гoргиjимa жeлимo мнoгo срeћe и успjeхa у нaрeднoj шkoлсkoj гoдини, aли и нa тakмичeњу у Румуниjи. Ако се рад у било којој области уопште може статистички израчунати и набројати, онда би иза нас било: 8 јавних дебата једно школско такмичење учешће на државном и суперфиналном отвореном

такмичењу снимање прве емисије из серијала „Проговори“ на

Алтернативној телевизији дан забавне дебате снимање и монтажа два филма за потребе ТВ

емисије прилози на разним телевизијама (БеЛ, АТВ, РТРС) прве побједе у првој онлајн дебати „Дебатологија“ активно учешће на првој МУН конференцији у

Бањалуци међуклупске посјете небројени сати семинара и радионица у Сарајеву суђење јавних дебата у Добоју оснивање фејзбук групе Дебатни клуб "Горгије" као

и истоимене фејзбук старнице с циљем промовисања дебате и Клуба



Pristigla pisma

PREUZELI SMO OD:

ЗАБАВЉАЊЕ БОЛОМ

Испричај тужну причу

о свом животу али пред камерaмa - да те сви виде и чују

Својим болом забављај

докони свет Где недостаје – додај Где је танко – појачај

Створи од себе јунака

вечери, нека бриде дланови

плаћеним пљескачима

И немој разочарати спонзоре,

не заборави да су они главни

и да сав твој бол служи за прођу њихове

бљутаве робе

Боривоје Секулић

Кад бољ размислимo, све ово набројано није ни близу свих оних сати проведених у Читаоници у припремама и дебатовању; свих оних теза од ХИВ-а и малољетничке деликвенције, преко говора мржње, па до улоге дебате у друштву; оне неописиве треме пред први јавни наступ више од 40 младих људи који су до сада продебатовали у нашем Клубу и постали Горгије... А ко би тек могао да заборави -17 степени напољу тамо једне давне недјеље у децембру 2012. коју смо провели дебатујући на нашем првом школском такмичењу, а све с циљем да фер и поштено изаберемо најбоље представнике на Државном такмичењу у Сарајеву?

Осмијеси, радост на лицима након постизања циља у унакрсном испитивању, бијес због прекратког/

предугог времена, страх од реакције судија, све су то

немјерљиви дијелови нашег рада.

Ипак, неко посједује аршин којим је измјерио све што се радило у нашој црвеној згради са црвеним краватама око врата. Прва вијест о величини посла који смо обавили и ауторитету који смо само и једино својим радом и квалитетом заслужили било је именовање Дебатног клуба „Горгије“ Гимназије Бања Лука за представника Босне и Херцеговине на Међународном дебатном такмичењу у Румунији које ће се одржати од 8. до 12. августа 2013. године. Наши представници на овом такмичењу биће два тима која чине: Милица Малешевић, Александар Милошевић, Ђорђе Рајић; Хелена Јавор-Ибрахимбеговић, Срђан Барашин и Огњен Шево. Пет задатих теза из области економије, етике, политике, екологије и историје и седам теза изненађења, а све то на енглеском језику и у конкуренцији преко 60 дебатних тимова из цијелог свијета, нису мали изазов за нас, али ни онај који нећемо савладати!...“



Kutak za studente

PREUZELI SMO OD:

PISMO JEDNE ZENE

Koracam bosa tvojim

tragom Priljubljujem usne uz

tvoju praznu casu U tvom odelu trazim

odlutalu toplotu Pogledom doticem sve sto si ti gledao

Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho

Blagosiljam dane kad cuvas svoje zdravlje Ponavljam sve nezne

reci koje smo ikad rekli

Secam se zaveta tvojih ociju

Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od

mene Sa svakim danom se

suocavam umorna srca tromih

nogu To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage A ostatak mi treba da

bi te sacekala...

Kerolin Ris

ZANIMLJIVA PONUDA ZA SVE DEBATANTE DIPLOMCE

Ako ste tek diplomirali ili ćete to učiniti do 5. septembra, a imate debatno iskustvo, onda će vam nastavak Debatnih novosti, najvjerovatnije, biti jako zanimljiv. “Beogradski centar za bezbednosnu politiku” raspisao je konkurs za prijem jednog istraživača/ce, a ono što je posebno zanimljivo je da prednost prilikom izbora kandidata daju osobama koje su se bavile debatom. BCBP je nezavistan istraživački centar u čijem središtu interesovanja su politike koje za cilj imaju uvećavanje ljudske, nacionalne, regionalne i međunarodne bezbednosti. Da, da… I to je moguće. Sve osobe koje su se bavile debatom itekako su svjesne da debata razvija kritičko i analitičko mišljenje, dobre retoričke i komunikacijske vještine, ali i vještine istraživanja i sagledavanja svakog stava iz najmanje dva ugla. Međutim, zaista je iznenađujuće kada značaj debate za razvoj ovih sposobnosti prepoznaju i poslodavci. Iako u tekstu konkursa nije direktno navedeno da prednost imaju debatanti, to su članovi ovog Centra učinili prilikom javnog oglašavanja poziva na društvenim mrežama.

Kompletan poziv možete pogledati na:

http://www.bezbednost.org/Najave/5211/KONKURS-za-prijem-

jednog-ISTRAZIVACAICE-u-

radni.shtml Želimo vam puno sreće i nadamo se da ćete koristi debate osjetiti i u ovom segmentu.

http://www.bezbednost.org/Najave/5211/KONKURS-za-prijem-jednog-ISTRAZIVACAICE-u-radni.shtml

















Kutak za studente

PREUZELI SMO OD:

LJUBAV

Kad je ljubav vatra prava

Ona isparava. A sa nje se para

skida U vidu fluida.

Jedan fluid hrli da se s drugim grli.

Trču, trču, u ljubavnom grču, Sa voljenih ustu najsladje se srču.

Miljenko Žuborski

Ovaj Dom se zalaže da univerziteti treba da sav svoj akademski rad, uključujući priručnike, publikacije i video

snimke sa predavanja, učiniti dostupnim javnosti

Dana 27.06.2013. godine u sklopu dana Otvorenih debatnih vrata organizovana je pokazna debata u Britanskom parlamentarnom debatnom formatu. Cilj debate je bio višestruk: Promovisati BP debatni format Uspostaviti i ojačati most debatnih generacija između

srednjoškolaca i studenata Dokazati da iako postoje različiti debatni formati, debata

ima osnovne univerzalne principe: dijalog zasnovan na uvažvanju sagovornika i različitih mišljenja, te iznošenju stavova samo kroz argumente (bez obzira na lična uvjerenja)

U debati su učestvovali studenti i srednjoškolci iz sljedećih gradova: Mostar, Pale, Sarajevo, Banja Luka i Srbac, koji su zajedničkom saradnjom i argumentovanom raspravom dokazali da bez obzira na razlike u tome da li idu u srednju školu ili na fakultet, debata može biti vrlo ravnopravna i neizvjesna. Cilj uspostavljanja mosta debatnih generacija je jačanje položaja i kvaliteta debate kroz isticanje važnosti kontinuiranog bavljenje debatom za izgradnju uspješnijih debatanata koji će biti konkurentniji na internacionalnim takmičenjima.



Kutak za trenere

PREUZELI SMO OD:

ZA MOJIM TRAGOM

Ne trači na me mnogo

vremena, do pitanja mi tvojih nije.

Očima dobrima i vjernima

ne traži ruke koje krijem.

U proljeće ne hodaj

lokvama za mojim tragom svako

veče. Ja znam, i kad bismo se

sastali taj susret ništa donijet

neće.

Ti misliš, znam, da ja zbog gordosti

ni pogledati neću u te. To nije ponos, ja u

žalosti prolazim glave

uzdignute.

Bela Ahmadulina

CERTIFIKACIJA TRENERA ZA TITULU PREDAVAČA

Nakon što je CKD finalizirao listu preporuka, zaključaka i smjernica za djelovanje na polju promovisanju debate i kulture dijaloga u narednoj školskoj godini, koja je kreirana zajedničkom saradnjom i otvorenim dijalogom trenera i debatanata iz cijele BiH na Danu otvorenih debatnih vrata, među smjernicama se našla i sugestija da CKD putem emaila treba predstaviti program certifikacije trenera za titulu predavača i motivisati što veći broj trenera da uzmu aktivni učešće u kreiranju radionica i njihovoj realizaciji. Program certifikacije trenera za titulu predavača je nova aktivnost CKD-a pokrenuta sa ciljem osposobljavanja trenera da budu aktivni kreatori i moderatori radionica posvećenih bilo kojem segmentu i formatu debate. Kvalitetan debatni program ne čine samo dobri debatanti i suci, već i dobri predavači. U svim zemljama članicama Svjetske debatne obrazovne asocijacije realizuje se program certifikacije predavača i predstavlja jedan od najzahtjevnijih programa, s obzirom da po završetku procesa treneri stiču mogućnost moderiranja radionica u bilo kojoj zemlji svijeta. Od svih programa certifikacije koji postoje u CKD-u, program certifikacije za predavača zahtijeva najviši stepen debatnih znanja i vještina, jer predavač može biti samo trener koji poznaje sve pravila određenog formata, kao i načine prenošenja tih znanja. Posjedovanje ovog certifikata je prestiž u svim zemljama svijeta, a od prije tri mjeseca i vi imate priliku da budete dio ovog jedinstvenog programa koji ima međunarodni kredibilitet.



Kutak za trenere

PREUZELI SMO OD:

GLASNIK NA ODRU

Tamo daleko kroz vjetrometinu,

gasnu nebeski svjetlaci.

Tko misli na njih čuje li tko vapaj nečujna

mučenika? Ni on nije vječan!

Polako s crvenilom na odru,

rezignirano, gasne,kao plamen

bolni,tinja, i polako nestaje.

Taj netko ponovno je vapio molio za pomoć, a nigdje nikog.

Tu je samo, još prohladni vjetar,

kao glasnik, ali ne i spasitelj,

došao reći, da nema ga više...

Damir Kasić

CERTIFIKACIJA TRENERA ZA TITULU PREDAVAČA

Da biste učestvovali u ovom programu potrebno je da osmislite kreativnu radionicu za bilo koji element KP i KPP debatnog formata i detaljno obrazložite način njene realizacije. Radionicu trebate dostaviti na [email protected] i sačekati odgovor CKD tima o tome da li je vaš kreativni plan radionice ostvariv, kao i datum kada možete realizovati vašu ideju. Nakon što ovaj proces uspješno ponovite četiri puta i dobijete zadovoljavajuće ocjene prema kriterijima koje je CKD uspostavio na osnovu kriterija Svjetske debatne obrazovne asocijacije - uspješno ste položili program certifikacije za titulu predavača. Za svaku održanu radionicu u toku programa certifikacije, treneri će dobiti novčanu naknadu.

Iskoristite ovu jedinstvenu priliku i budite dio programa koji svim trenerima omogućava priliku da imaju jednake šanse i prilike kao i treneri iz puno razvijenijih zemalja svijeta, ostvarite međunarodno priznanje za vaš rad i iskoristite vaša znanja u svrhu ostvarivanja dodatnih novčanih prihoda.

Uživajte u godišnjem odmoru, a slobodne trenutke iskoristite za kreiranje prijedloga radionica koje ćemo zajedno realizovati u narednoj školskoj godini.

mailto:[email protected]







U posjeti Debatologiji

UPOZNAJMO EU:

ULAZAK HRVATSKE U EU BITNO ĆE ODREDITI POLITIČKU PUTANJU BIH

Period iza nas označen je ulaskom Hrvatske u EU. O ovoj

temi pisali su brojni mediji, vođene su brojne političke debate, te je i za očekivati da je na Debatologiji nekoliko

teza bila posvećeno upravo ovoj temi.

S obzirom da je ova debata bila i jedna od odlučujućih za izbor najboljeg debatanta, u neizvjesnoj borbi najviše pažnje su privlačila dva debatanta (Minel i Ladyinred) čije komentare možete pogledati u nastavku: „MINEL” – MINEL ABAZ, FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, BIH/ SARAJEVO: Kao što kaže filozof Boris Buden, "Svi idu ka EU, ali nitko ne pita kamo ide EU“ – EU je u krizi od 2008. i ne vidi se, niti se daje nikakav alternativni put kojim bi EU mogla krenuti, kako u smislu ekonomije, tako i politike. Upravo to se održava, a odraziće se još dublje i na Hrvatsku (a onda i na BiH) kada HR uđe u EU. Prvenstveno se to odražava kroz ekonomski faktor, i zahtjeve Hrvatskoj od strane EU i finansijskih ustanova EU za zatvaranje raznih firmi i preduzeća (najviše brodogradilišta i sl.), i otpuštanja velikog broja radnika. To će se produbiti ulaskom HR u EU, a očitovaće se kroz daljnja otpuštanja radnika, zatvaranje "nepotrebnih" radnji, kompanija, firmi i slično, i/ili privatizacijom istih od strane multinacionalnih kompanija.

http://forum.studomat.ba/index.p

hp/board,373.0.html

EURO

Euro je uveden 1. siječnja 1999. kao

virtualna valuta za bezgotovinska

plaćanja i potrebe računovodstva.

Novčanice i kovanice uvedene su 1.

januara 2002. godine. Euro (€) je službena

valuta u 17 od 28 država članica. Te

države, koje zajedno čine europodručje. Jedinstvena valuta

ima mnogo prednosti, primjerice

uklanjanje fluktuirajućih

deviznih tečajeva i troškova konverzije.

Zbog olakšane prekogranične

trgovine i stabilnijega gospodarstva dolazi

do gospodarskog rasta i povećanja

ponude za potrošače.


eu/basic-information/money/eur

o/index_hr.htm

http://forum.studomat.ba/index.php/board,373.0.html


http://access2eufinance.ec.europa.eu/about-eu/basic-information/money/euro/index_hr.htm










UPOZNAJMO EU:

PRISTUPANJE EU

Pristupanje Evropskoj

uniji složen je i dugotrajan postupak.

Kada država pristupnica ispuni uslove za članstvo,

mora primijeniti pravila i propise EU-a u svim

područjima.

Za članstvo u EU-u može se prijaviti svaka zemlja koja zadovoljava uslove za članstvo. Ti su

uslovi poznati pod nazivom „Kopenhaški

kriteriji“ i uključuju tržišno gospodarstvo, stabilnu demokratiju i

vladavinu prava, te prihvaćanje cijelog

zakonodavstva EU-a, uključujući euro.

http://access2eufinance.ec.e

uropa.eu/about-eu/basic-information/eu-

nobel/index_hr.htm

Na političkom planu, neće se mnogo toga promijeniti, jer baza (ekonomija) ostaje ista, a to je neoliberalni koncept tržišne ekonomije i slobodnog principa, a većina (ne svaka!) politička struja u HR ima upravo taj plan ugrađen u svoje programske platforme i statute. Normalno da će se to odraziti i na BiH, većinom na istom planu, znači onom ekonomskom (i možda čak onom emocionalnom, etno-nacionalnom), ali ne nužno i na političkom. Prvenstveno, građani BiH će sada za boravak u HR morati izdvojiti više novca nego prije, što baš u ovoj ekonomskoj krizi nikome nije prijatno ni poželjno, a naročito jer će valuta u HR biti Euro umjesto prethodne hrvatske kune, a to odma' znači skok cijena i standarda u HR. Smatram da to neće odgovarati ni građanima Hrvatske, kojima je viši standard u poređenju sa BiH, a ne građanima BiH, u ovom slučaju turistima. Zatim je tu taj problem koji spominje Ladyinred u prethodnom postu, problem nespremnosti BiH, a tiče se graničnih prelaza. Naime, vlasti u BiH (ili ko je već odgovoran/nadležan za tu politiku, i granične prelaze) nisu potpuno, i na vrijeme riješili pitanje graničnih prelaza sa Republikom Hrvatskom i njenim pristupanjem u EU, te će BiH, nakon ulaska HR u EU, imati otvorena samo dva granična prelaza, što uvelike ugrožava izvoz iz BiH, te "hljeb i dinar" za život mnogim ljudima koji upravo od toga žive, te nemaju druga sredstva život, osim svoga rada i tih proizvoda. Kao što kaže profesor Žarko Puhovski u kontekstu Hrvatske "Dobijamo pravo da izvozimo tamo gde nemamo šta da izvozimo, a gubimo pravo da izvozimo tamo gde imamo." Upravo se taj problem preslikava i na BiH. BiH će za RH postati samo teritorija gdje mogu izvoziti tamo gdje nemaju šta da izvoze, ili možda gdje ne trebaju, ali će pri tome iskoristiti ljude ovdje kao jeftinu radnu snagu, a time će dodatno ugroziti i domaću proizvodnju, koja je ionako ugrožena dvostruko (kako iznutra, tako i nemogućnošću izvoza, već spomenuto) Možda najbitnije, kao što profesor Puhovski kaže, jeste okretanje leđa Hrvastke regionu. Nove šengenske granice koje se dižu za tri, četiri godine bitno su veći problem za hrvatsko-srpske odnose od svega drugog. U Hrvatskoj se to vidjelo na primeru Slovenije i njenog ulaska u šengenski prostor, a sada će to da dožive Srbija, BiH i Crna Gora. Biće velikih gužvi na granicama, a za Hrvatsku će to biti problem zbog turizma.

http://forum.studomat.ba/index.p

hp/board,373.0.html














http://forum.studomat.ba/ind

ex.php/board,373.0.html

UPOZNAJMO EU:

EU FONDOVI

EU osigurava finansijsku potporu i bespovratna sredstva za veliki broj projekata i programa u područjima kao što su:

školstvo zdravstvo

zaštita potrošača očuvanje okoliša

pružanje humanitarne pomoći

Korištenje finansijske potpore podliježe strogim

pravilima kako bi se osigurao neposredan nadzor nad načinom korištenja sredstava s

ciljem njihovog trošenja na transparentan i odgovoran način.

Dva osnovna načina finansiranja su: javni

ugovori i bespovratna novčana sredstva.

http://access2eufinance.ec.eur

opa.eu/about-eu/funding-grants/index_hr.htm

„LADYINRED” – ANDREJA ĐURĐINA, FAKULTET POLITIČKIH ZNANOSTI, HRVATSKA/ZAGREB:

„Tokom prijelaznog perioda do ulaska u EU, BiH treba postepeno približavati svoju zakonsku regulativu najznačajnijim pravilima unutrašnjeg tržišta EU. To približavanje pomažu i nadgledaju zajednička tijela EU i BiH koja su uspostavljena u skladu sa institucionalnim odredbama, a posebno su usredočena na interno tržište i trgovinske oblasti, na uspostavu regulatornog okvira za slobodno kretanje radne snage, pružanje usluga i kretanje kapitala, sve to uz financijsku i tehničku pomoć EU.

Postoji veliki problem u političarima u Hrvatskoj, pa tako i u BIH. Oni su ti koji su podsticali Hrvatsku u još jedan oblik "ujedninjenja". A to naravno ima određene posljedice. Većina ljudi kroz normalan razgovor ipak je smatrala da ulazak u EU nije dobra stavka, ali s druge strane, mladi će imati više pogodnosti jer će im biti olakšana mobilnost, rad u drugim zemljama itd.. Hrvatska ima puno starog stanovništva, niski je natalitet i na mladima svijet ostaje, mada će opet i oni morati nešto žrtvovati, samo još s tim nismo suočeni.

U BIH je jedan dio problema također u političarima. Ali na kraju će se javnost izjasniti za ulazak u EU, kao što je to i Hrvatska. "Ne treba zanemariti da je, od 785 zastupnika europskog parlemaneta njih 300 glasovalo za sankcije za BiH: suspenziju iz vijeća Europe i prijelaznog ugovora o trgovini kao i blokadu IPA fondova. "Bio je to poziv na buđenje svim političarima jer ne rade. Koriste vlasitiu nacionalnu pripadnost za punjenje svojih džepova, a ne bave se vlastitom budućnošću svojih građana„



http://access2eufinance.ec.europa.eu/about-eu/funding-grants/index_hr.htm









http://forum.studomat.ba/ind

ex.php/board,373.0.html

UPOZNAJMO EU:

OSNIVANJE EU

Evropska unija u kojoj danas živimo nastala je nadahnućem mnogih

predvodnika vizionara. Bez njihova zalaganja i

motivacije ne bismo živjeli u području mira i stabilnosti koji su nam danas samorazumljivi.

Osnivači, od boraca pokreta otpora do

pravnika, pripadali su različitim skupinama

ljudi koji su vjerovali u iste ideale: ujedinjenu

Europu mira i blagostanja.


uropa.eu/about-eu/eu-history/index_hr.htm

Kada se pregovara s jednom državom o njezinom ulasku u članstvo, EU želi razgovarati jedan na jedan. Problem sa BiH je da postoje tri strane, tri glasa, koji često nisu usuglašeni kada se radi o međunarodnim obvezama. Vrlo je teško biti pretjerano optimističan glede BiH. Ima mnogo nade, ali mnoge sumnje ostaju. Osim nekoliko ključnih reformi, vlasti također moraju poduzeti neke mnogo dublje i politički složenije zadaće oko kojih se političari nisu uspjeli dogovoriti. Okruženje zemljama članicama EU bez članstva u EU negativno će utjecati na BiH, posebice u gospodarskom pogledu kao što sam spomenula, pa se međunarodna zajednica nada da će ta situacija vlastima pružiti poticaj da krenu naprijed. Kada je riječ o prednostima koje članstvo u EU-u donosi, prevladava mišljenje da su to stvaranje većeg broja kvalitetnijih radnih mjesta i mobilnost, dok su kao nedostatak za većinu građana veći životni troškovi i standard. Posebnu pažnju treba usmjeriti i na borbu protiv korupcije. Što se tiče pasoša, gužve na granicama su ljeti su itekako ogromne, pa pregledavanje pasoša ih ne može još više usporiti. Tko je spreman čekati nekoliko sati više, čekati će bez problema jer zna da ga na kraju čeka ono zbog čega je i pošao na taj put. Takve su velike gužve na granicama bile u početku i za Sloveniju i Mađarsku, ali kako i sve, i to se s vremenom stabilizira.



http://access2eufinance.ec.europa.eu/about-eu/eu-history/index_hr.htm









http://forum.studomat.ba/in

dex.php/board,373.0.html

UPOZNAJMO EU:

1945. – 1959. MIR U EUROPI –

POČECI SURADNJE

Cilj osnivanja Europske unije bio je okončanje

učestalih i krvavih međususjedskih ratova

koji su kulminirali Drugim svjetskim ratom. Od 1950.

Europska zajednica za ugljen i čelik počinje

gospodarski i politički ujedinjavati europske

zemlje kako bi se osigurao trajan mir. Šest država osnivačica su Belgija, Francuska, Njemačka, Italija, Luksemburg i

Nizozemska. Pedesete godine razdoblje su

hladnog rata između Istoka i Zapada. Godine 1956. sovjetski tenkovi guše prosvjede protiv

komunističkog režima u Mađarskoj, a sljedeće,

1957., lansiranjem prvog umjetnog satelita Sputnjika

1, Sovjetski Savez preuzima vodstvo u

svemirskoj utrci. Iste je godine Ugovorom iz Rima

osnovana Europska ekonomska zajednica

(EEZ) ili tzv. zajedničko tržište.

http://access2eufinance.ec.europa.eu/about-eu/eu-

history/index_hr.htm

DA LI JE POLITIKA HRVATSKE, PRIJE ULASKA U EU, BILA KOREKTNA PREMA SUSJEDIMA?

Ulazak Hrvatske u EU debatanti su razmatrali i u kontekstvu odnosa Hrvatske prema susjedima. U okviru ove debate, najveći broj učesnika je tvrdio da je hrvatska politika bila sasvim korektna, a u nastavku vam predstavljamo komentar debatanta koji koristi ime „Bajo7“. S obzirom da Bajo još uvijek nije bio mjesečni pobjednik, ne znamo njegovo pravo ime, ali znamo jednu stvar – ukoliko nastavi debatovati ovako kvalitetno, sigurno je da ćemo ubrzo saznati.

„Svi smo jako dobro upoznati s općenitom ekonomskom i poličkom situacijom na cijelom Balkanu, koja je više - manje svugdje ista. Zato, smatram da Hrvatska prije ulaska u EU, je bila korektna prema susjedima, koliko je mogla, jer je bila podložna europskoj politici i ispunjavanju zahtjeva koje je EU zadala, prije samog ulaska u EU. Gospodin Gjenero spominje Schengenski sporazum. Istina je da Hrvatska još uvijek nije u Schengenskoj zoni, ali to još nije pitanja koje sama Hrvataska odlučuje, već vjerojatno postoje određeni organi, koje će nakon nekog vremena, kada utvrde da su prijelazi na granici pouzadni i provjereni, odlučiti da Hrvatska bude u Schengenskoj zoni.

Glasnogovrnik Europske komisije Petar Stano izjavio je: "Hrvatska nakon ulaska u Europsku uniju ne bi trebala imati lošiji ili ne puno slabiji trgovački režim od onoga koji sada ima sa susjedima koji ostaju izvan Unije„. Stoga, potpuno se slažem s tim, da trgovački i ekonomski odnosi će i dalje ostati isti, pa u nekim segmentima će se po meni čak i poboljšati. Slovenija će sada imati granica sa članicom EU unije, što će potpuno olakšati život građanima Slovenije (http://www.zagorje.com/vijest/vijesti/sto-slovenci-misle-o-skorasnjem-ulasku-hrvatske-u-europsku-uniju)

A Bosna i Hercegovina, koja ima veliku granicu s Hrvatskom, ovim putem će imati više kontakta s europskim vezama i politikom, stoga ne vidim niakav minus ovdje. Također, gospodin Gjenero navodi i problem korištenja osobnih i putovnica. To je pitanje, koje je pokrenuto od strane Hrvatske vlade i njihovih odluka. Nama, građanima Bosne i Hercegovine, dopušteno je s novim biometrijskim putovnicama prelaziti preko granice, dok oni koji imaju stare ipak moraju koristiti vizu. Ni u tome ne vidim problem, zato što što je svatko mogao znati informaciji o biometrijskim putovnicama. S druge strana, mnogi ljudi imaju i hrvatsko državljanstvo pa oni imaju čak i neke veće benfite ulaskom u EU. Svaka čin ima svoje mane i prednosti, ulazak u EU, ipak donosi trenutno više prednosti, što građanima Hrvatske, što i susjedima. Europska unija je trenutno velesila, koja ima najveći utjecaj na politčku, ekonomsku i gospodarsku scenu Europe.









http://www.zagorje.com/vijest/vijesti/sto-slovenci-misle-o-skorasnjem-ulasku-hrvatske-u-europsku-uniju



























U posjeti www.debatewise.org

UPOZNAJMO EU:

1960. – 1969. LUDE ŠEZDESETE –

RAZDOBLJE GOSPODARSKOG

RASTA

Šezdesetih godina prošlog stoljeća pojavila se kultura mladih. Glazbene skupine kao što su Beatlesi svojim su nastupima privlačile

mnoštva tinejdžera te time pridonosile širenju kulturne revolucije i produbljivanju

generacijskog jaza. To je razdoblje gospodarskog rasta, čemu je pridonijelo

ukidanje naplaćivanja carinskih nameta u

međusobnoj gospodarskoj razmjeni država članica

EU-a. One osim toga dogovaraju zajedničku

kontrolu nad proizvodnjom hrane kako bi je bilo

dovoljno, no ubrzo dolazi čak i do viška

poljoprivrednih proizvoda. Svibanj 1968. postaje poznat

po studentskim prosvjedima u Parizu, a s generacijom 68. povezuju

se mnoge promjene koje su se dogodile u društvu i

ponašanju.

http://access2eufinance.ec.europa.eu/about-eu/eu-

history/index_hr.htm

DA LI DRŽAVE ČLANICE EU TREBAJU OGRANIČITI SLOBODU RADA I KRETANJA?

Iako je sloboda rada i kretanja jedna od najvažnijih posebnosti EU, debatanti su u njoj prepoznali dosta nedostataka i zapitali se da li ju je potrebno ograničiti. Afirmacija tvrdi da ograničenja ne bi trebala biti potpuna i da bi u slučaju njihovog uvođenja, bila stvorena bolja osnova za ekomoski rast. Negacija tvrdi da bi bilo kakva ograničenja bila protivna osnovim principima na kojima počiva EU i da bi nužno značila diskriminaciju. Debata je privukla dosta pažnje, te predlažemo da ostatak argumenata o ovoj tezi potražite na www.debatewise.org.

DRŽAVE KANDIDATI ZA ČLANSTVO U EU TREBAJU PO HITNOM POSTUPKU BITI

PRIMLJENJE U EU?

O Evropskoj uniji raspravljalo se i na debatewiseu i to u kontekstu prijema kandidata za članstvo po hitnom postupku. Zanimljivo je da veliki broj debatanata podržava ideju da sve zemllje kandidati trebaju biti primljene u EU po hitnom postupku, što pravdaju kroz nekoliko osnovnih argumenata: brzo širenje znači i brz napredak, ekonomske koristi za obje strane – kandidate i EU, stabilnost u EU i uzajamni prosperitet. Glavni argumenti negacije odnosili su se na činjenicu da zemlje kandidati imaju brojne političke i ekonomske probleme,te da bi to izazvalo dodatnu krizu EU. Afirmacija je na ovaj argument odgovarala iznoseću podatke o političkim i ekonomskim problemima i u zemljama članicama EU, te da zbog toga ne vidi razlog zašto problemi ne bi mogli biti rješavani kada zemlje uđu u EU.












http://www.debatewise.org/







Riječi velikana

UPOZNAJMO EU:

1970. – 1979. ZAJEDNICA SE ŠIRI –

PRVO PROŠIRENJE

Pristupanjem Danske, Irske i Ujedinjene

Kraljevine Europskoj uniji 1. siječnja 1973. broj

država članica povećava se na devet. Zbog kratkog

ali surovog arapsko-izraelskog rata u

listopadu 1973. nastaje energetska kriza i

gospodarski problemi u Europi. Padom Salazarova režima u Portugalu 1974. i smrću generala Franca u

Španjolskoj 1975. nestaju i posljednje desničarske

diktature u Europi. Regionalnom politikom

EU-a pokrenuta su velika ulaganja u cilju otvaranja radnih mjesta i izgradnje

infrastrukture u siromašnijim područjima.

Jača utjecaj Europskog parlamenta u europskim pitanjima, a 1979. građani

EU-a prvi put izravno biraju zastupnike u

Europskom parlamentu.


GLOBALIZACIJA I GLOBALIZAM Danilo Ž. Marković

Termin „globalizacija” pokriva danas dva veoma različita značenja. Jedno je naučno: kao što smo videli, objektivni društveni procesi dobijaju u sve većoj meri, jednom svojom stranom, sveobuhvatni, globalni karakter. U tom smislu, globalizacija se odnosi na razvoj moderne tehnologije, komunikacije, naučnog istraživanja, ujednačavanje ekonomskih i političkih institucija i modela u raznim delovima sveta, povezivanje različitih nacio¬nalnih i regionalnih kultura i civilizacija, sveopštu degradaciju prirodne sredine itd.

Drugo značenje je ideološko i ono danas preovladjuje. U tom smislu se termin upotrebljava da označi sve veću kontolu nad svetskom privredo politikom i kulturom od strane vlada i multi-nacionalnih korporacija današnjice jedine supersile i njenih saveznika (Grupa G-7).

One upotrebljavaju poj ,,novog svetskog poretka” da bi opravdale i racionalizovale diktatorsku strukturu odnosa izmedju pojedinih država i regiona. Ovakva različita značenja ne treba da budu vezana za isti termin, jer bi se time izazivala veoma neželjena, u stvari, namerno smišljena konfuzija. U pitanju su dva različita pojma koja treba izraziti pomoću dva različi termina: ,,globalizacija” koja se odnosi na objektivni naučni, progresi pojam svetske integracije i ,,globalizam” koji izražava ideološki i veoma retrogresivni pojam borbe za svetsku dominaciju. Svaki tekst u kome se pravi ova razlika ostaje u najboljem slučaju konfuzan i protivrečan, a najgorem slučaju smišljena racionalizacija najvećeg zla današnje civilizacije (...)









Riječi velikana

UPOZJAMO EU:

1980. – 1989. MIJENJA SE LICE

EUROPE

Pojava Lecha Walese na čelu poljskog sindikata Solidarnost te štrajkovi

u gdanjskom brodogradilištu

obilježili su ljeto 1980. u Europi i svijetu. Godine

1981. Grčka postaje deseta država članica

EU-a, a nakon pet godina EU-u se

pridružuju Španjolska i Portugal. Godine 1986. potpisan je Jedinstveni

europski akt. Tim ugovorom utvrđeni su

temelji opsežnog šestogodišnjeg

programa kojim su se željeli riješiti problemi

slobodne prekogranične trgovine među

državama članicama EU-a te se omogućuje stvaranje jedinstvenog

tržišta. Padom Berlinskog zida 9.

studenog 1989. nastaje veliki politički prevrat.


uropa.eu/about-eu/eu-history/index_hr.htm

...Teorijski koreni ideologije globalizma su višestruki. Metodološki, to je fiktivni primat celine nad delovima (holizam). Navodno, važniji je svet nego pojedine države, globalno ima primat nad lokalnim, interes čovečanstva nad interesima pojedinih naroda. Kažem „fiktivni primat” jer se, kao u| svakoj ideologiji, iza opštih fraza, u stvari, nalaze vrlo partikularni i egoistički interesi izvesnih elita moći u vladama, privrednim korporacijama i vojno-obaveštajnim organizacijama.

Drugi teorijski koren globalizma je u odredjenoj koncepciji ljudske prirode kojom se čoveku pripisuje niz negativnih osobina: sebičnost, posesivnost, gramzivost, agresivnost, primat heteronomnog nad autonomnim; pri tom se proglašava da upravo one čine suštinu ljudskog bića. Treće, za jedini smisao i svrhu ljudskog života je proglašena borba za sve veći kvantitet materijalnih dobara, vlasti i bogatstva (ne za stvaralačku moć, ne za slobodan život u pravično uredjenoj ljudskoj zajednici)

Četvrti koren globalizma je teza da je svaka posebna suverenost pa i suverenost nacionalnih država, istorijski prevazidjena i zastarela, i da sve ljudske zajednice moraju da se podrede svetskom centru vojne, političke, ekonomske i kulturne moći.

Peti istorijski koren globalizma je tržišni fundamentalizam, dakle, jednostrana ekonomska doktrina za koju primat ima isključivo tržišna regulacija (s minimalnim ulogom države), potpuna, što brža prinudna privatizacija svake imovine, i potpuna liberalizacija kretanja robe i kapitala.

Najzad, šesti koren globalizma je jedan koktel takozvanih liberalističkih ideja, dobijen brižljivom i vrlo konzervativnom selekcijom i interpretacijom tradicionalnog liberalizma. Subjekt istorije je, navodno, izolovani, apstraktni, egoistički pojedinac koji ima slobodu govora, organizovanja i izbora svojih predstavnika, kao i slobodu posedovanja i trgovine. Država je nužno zlo čija je jedina funkcija da spreči rat svih protiv sviju, zato ona treba da se stara jedino o poštovanju zakona i održavanju javnog reda i društvenog poretka. Ona treba što manje da se bavi problemima regulacije privrede, socijalne zaštite, kulture i obrazovanja. (...)














Riječi velikana

UPOZJAMO EU:

KOVANICE EURA IZAZIVAJU ALERGIJU?

Neposredno prije nego

što su novčanice i kovanice eura bile

puštene u promet, u medijima se proširila

vijest kako su medicinska istraživanja

potvrdila da nikal u kovanicama češće

uzrokuje alergiju nego onaj u kovanicama

nacionalnih valuta koje je euro zamijenio. A istina je da se nikal u

jednakoj količini upotrebljavao za izradu

kovanica u svim državama članicama eurozone i prije nego što je euro stvoren. Da

bi se smanjila učestalost alergijskih reakcija,

nikal se nalazi u unutrašnjosti kovanica eura a ne na površini, pa ne dolazi u dodir s

kožom.

http://www.entereurope.hr/page.aspx?PageID=166

... U novijoj istoriji globalizam je stupio na scenu s neoliberalizmom Ronalda Regana u SAD i gospođe Tačer u Velikoj Britaniji. Instrumenti za ostvarenje globalizma su: tajni svetski politički centri, međunarodne fmansijske institucije i vojni savez vodećih svetskih sila. Ulogu svetske vlade igraju tajne medjunarodne organizacije kao što su Savet za spoljne poslove, osnovan 1921. godine, Trilateralna komisija, konstituisana 1972. godine, i Grupa Bilderberg, fomirana 1954. godine. Članovi ovih grupa su poslovni ljudi, veliki direktori, bankari i državni funkcioneri, vodeći obaveštajci, generali i istaknuti intelektualci. Neke ključne ličnosti su članovi svake od ovih organizacija (na primer, Dejvid Rokfeler i ideolog Zbignjev Bžežinski).

Prva od ove tri grupe je uglavnom sastavljena od istaknutih

Amerikanaca, u drugoj su članovi uglavnom Evropljani, dok u trećoj

sede Amerikanci, Japanci i Evropljani. Iz ovih tajnih centara se regrutuju

predsednici SAD, predsednici vlada vodećih savezničkih zemalja, ministri

inostranih poslova, načelnici generalštabova, šefovi obaveštajnih

službi, ključne ličnosti za posredničke uloge.

Na primer, lord Karington, koji je 1991. odlučivao o sudbini Jugoslavije, bio je predsednik Bilderberg grupe, a njoj su pripadali: BiI Klinton, lord Oven, Sajrus Vens, Ričard Holbruk, Torvald Stoltenberg, Sadako Ogata, Ahti Ahtisari, Džordž Soroš, Semjuel Berger i drugi. Instrumenti pomoću kojih ovi centri praktično vladaju svetom jesu, pre svega, Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka. Oni daju kredite za pomoć, posebno onim zemljama koje su, pre toga, doveli u krizu svojom globalnom neoliberalističkom politikom i svojim političkom zahtevima (na primer, brze, potpune i prinudne privatizacije i radikalne liberalizacije). (...)









Riječi velikana

UPOZNAJMO EU:

OBVEZA RECIKLIRANJA SEKSUALNIH POMAGALA?

Pogrešno tumačenje evropskih zakona ili

želja za senzacionalnošću može

dovesti i do ovakvih tvrdnji u novinama:

Novi zakon Evropske unije nalaže ženama da

pri kupnji novih vibratora predaju

istrošene stare (The Sun, 4. 2. 2004., str. 22.). A

prava je istina da Direktiva o odlaganju

elektroničke i električne opreme nalaže

državama članicama da od kolovoza 2005.

osiguraju vlasnicima elektroničke i električne opreme mogućnost (ali

ne i obvezu) da, bez naknade, takvu opremu vrate prodavačima na

recikliranje. Staru elektroničku ili

elektroničku robu ne mora se vratiti!

http://www.entereurope.hr

/page.aspx?PageID=166

... Ulogu vojne egzekutive vrši NATO. Globalizam, za razliku od prethodne ideologije svetske dominacije, fašizma, služi pre svega političkim pritiscima, pretnjama i ucenama. AIi u redjim slučajevima upornog i dugotrajnog otpora, na scenu stupa NATO, koji strahovitim vojnim udarima, pre sveg bombardovanjem, treba da slomi volju žrtve i natera je na pokornost. To je istovremeno zastrašujući primer za sve druge neodlučne ili kolebljive zemlje. Uloga Haškog suda za ratne zločine je u surovom kažnjavanju svih pojedinaca koji su se usudili da se suprotstave. U svemu tome, kao u svakoj ideologiji dominacije, ima mnogo racionalizacije: NATO je navodno u službi demokratije, ljudskih prava i ,,Novog svetskog poretka”. Za genocid, ,,etničko čišćenje”, zločine protiv čovečnosti i izazivanje ,,humanitarnih katastrofa” tuže, sude i kažnjavaju upravo oni koji podstiču i vrše sva ta zla.

Instrumenti globalizma su i brojne naučne institucije koje pripremaju neophodne analize, projekcije i ideološke racionalizacije. Tu delimično spadaju i takve ugledne ustanove kao što su: Rimski klub, Hadsonski institut, Harvardov institut za psihologiju, Huverova biblioteka u PaIo Altu, Masačusetski institut za tehnologiju (mada na njemu predaje veliki protivnik globalizma Noam Čomski), Kraljevski institut za tehnologiju u Engleskoj itd.

Ovoj nepotpunoj listi instrumenata za opravdanje strategije globalizma i oblikovanje i usmeravanje ljudskog duha pripadaju i velike medijske agencije (na primer, u SAD: CNN, ABC, NBC, CBS; u Evropi: BBC, „Slobodna Evropa” i druge). Ono što je Gebels radio za Nemačku, danas ova ogromna mreža radi za ceo svet, s tom razlikom što mediji u službi ,,Novog svetskog poretka” imaju mnogo složeniji zadatak. Gebels je pred sobom imao masu verniku unapred spremnih da daju život za firera. Sada su to, barem, na Zapadu, liberalno vaspitani gradjani koje treba uveriti da se u rat ide ,,za odbranu demokratije” i ,,ljudskih prava”, za ,,sprečavanje genocida i drugih humanitarnih katastrofa”. Doduše, to su gradjani sa velikom dozom ugrađene ,,volje za verovanje” (will to belicve Viljema Džejmsa), vrlo spremni da prihvate opravdanja koja im se serviraju. (...)





Riječi velikana

UPOZNAJMO EU:

RAVNI KRASTAVCI?

Mediji često spominju kako u Evropskoj uniji krastavci moraju biti ravni, kako mrkve ne smiju biti zdepaste, a

banane savijene i slično. Da, istina je da postoje

različiti standardi kvalitete povrća pa

prema tome i različite klase povrća, koje su

određene zato da kupci iz jedne države znaju

kakvu kvalitetu povrća kupuju, na neviđeno, iz druge države. Krastavci prema tim standardima

ne moraju biti ravni. Standardi i klase jedino

informiraju trgovce i kupce o osobinama i

kvaliteti povrća koje se nalazi na tržištu. Ti su standardi u Evropskoj

uniji jednaki standardima koje je utvrdila Ekonomska komisija Ujedinjenih

naroda za Evropu (UNECE).

http://www.entereurope.hr

/page.aspx?PageID=166

... AIi ta pravdanja treba proizvesti, upakovati i u velikim količinama dovesti do svesti miliona lakovernih duša. Trebalo je, prema tome, stvoriti ogromnu kadrovsku bazu za upravljačke i medijske strukture širom sveta. Formiranje ovakvih poslušnih kadrova je vrlo bitna funkcija tajnih centara svetske moći. Ovakav psihološki način priprema i vodjenja svakako je bitna novost svetske istorije. Toga je uvek bilo u malim količinama; sada je to bitni deo vodjenja i dobijanja ratova relativno ograničenom upotreoom sile. Preko raznih fondacija — od Fordove, Rokfelerove i Fulbrajtove do Soroševe – nude se stipendije za specijalizaciju, organizuju razni skupovi i besplatna gostovanja, vrši se selekcija vrlo velikog broja mladih ljudi, koji se posle godinama prate, pomažu, promovišu i od kojih se očekuje vraćanje usluga kad dospeju do visokih položaja u diplomatiji i javnom životu. Mnoge od njih smo imali prilike da upoznamo: Solana, Fišer, Petrič, Vestendorp, Van den Bruk, ViIi Klas, Kozirjev, Ševarnadze, Jakovljev, Ahtisari, Luis Arbur, Karla del Ponte i drugi. Naročita je pažnja obraćana kadrovirra. levičarskih, socijaldemokratskih partija Ono što se smatralo da će im, po prirodi stvari, konzervativci uvek pružati podršku). Tako se desio paradoks da je novi svetski poredak na Zapadu u početku nailazio na veće otpore nekih desničara i nacionalista (na primer, američki republikanac Patrik Bjukenen, francuski degolist, bivši general Galoa, švedski desničar Karl BiIt itd.). Poslednjih godina formirao se vrlo snažan, potpuno nov svetski antiglobalistički pokret. On se prvi put snažno ispoljio prilikom sastanka Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu 1999. Otada svaki sastanak STO, MMT i Svetske banke dovodi do velikih masovnih sukoba. Prva žrtva je pala u Đenovi 2001. godine.

( Iskušenje globalizacije, Zbornik radova sa okruglog stola: Globallizacija evropeizacija i nacionalni identitet;

Kikinda, 02 – 03. Oktobar 2003 god) http://filozofskitekstovi.wordpress.com/



http://filozofskitekstovi.wordpress.com/



Plan aktivnosti

UPOZJAMO EU:

ZABRANA POPULARNIH

REKLAMA POPUT "RED BULL DAJE TI

KRILA„?

U stranim printanim medijima izražena je

bojazan da će popularni reklamni

slogani biti zabranjeni radi zaštite potrošača

od obmanjivanja. Istina je da bi se zabrana, prema predloženom

europskom zakonu, odnosila samo na

hranu i to samo ako bi reklamni slogan

navodio neistine o zdravstvenoj ili prehrambenoj

vrijednosti hrane. U tom smislu slogan

"Red Bull daje ti krila" ne bi bio zabranjen.


Internet debatiranje - Debatologija

Saradnja sa IDEA – om (Svjetskom debatnom obrazovnom

asocijacijom)

Saradnja sa idebate.org – Internet debatiranje i pisanje tekstova o

debati

Rad u radnim grupama/jačanje kapaciteta mreže debatnih klubova u

Evropi:

-Radna grupa za upravljanje i operacijske poslove IDEA

-Radna grupa za redefiniranje i upravljanje web stranicom IDEA

-Radna grupa za komunikacijsku strategiju unutar mreže članica IDEA

-Radna grupa za jasno definiranje pravila debatiranja Karl Popper

debatnog formata IDEA

Priprema i objavljivanje desetodnevnog pregleda najznačajnijih

aktivnosti (Web Info)

Ažuriranje i održavanje web stranice CKD-a (www.ckdbih.com)

Ažuriranje Facebook grupe i stranica CKD-a

Svjetsko debatno takmičenje – Galway, Irska

General Assembly IDEA (Svjetske debatne obrazovne asocijacije)

Sastanak partnera IdebateEU projekta

Suradnja sa NVO Vijećem BiH s ciljem promocije osnovnih ljudskih

prava, zastupanja provođenja sistemskih promjena u bosansko-

hercegovačkom društvu i promocije standarda suradnje unutar NVO

sektora

Suradnja sa Mrežom Pravde BiH s ciljem podrške razvoju nezavisnog,

efikasnog, odgovornog i zakonitog djelovanja pravosuđa u BiH;

davanja doprinosa u harmonizaciji zakonske regulative unutar BiH i

harmonizaciji sa evropskim i međunarodnim konvencijama;

omogućavanja jačeg utjecaja građanki i građana na proces donošenja

odluka i implementaciju postojećih propisa; unapređenja položaj i

kapaciteta organizacija civilnog društva koje djeluju u sektoru pravde;



http://www.ckdbih.com/



Plan aktivnosti

UPOZJAMO EU:

DOMAĆI KOLAČI MORAJU IMATI DEKLARACIJE

The Times, 9. srpnja 2004: "Kao da pripremanje kolača za školske ili

crkvene svečanosti nije samo po sebi naporno,

Vlada će uskoro zabraniti prodaju domaćih kolača ukoliko nemaju posebnu

oznaku na kojoj je naznačeno sadržavaju li

orahe.” Direktiva 2003/89/EC ne zahtijeva da hrana koja se prodaje

u restoranima ili na kioscima «brze hran» sadržava popis svih

sastojaka. Hrana koja se prodaje zapakirana ili

nezapakirana na mjestima za izravnu

prodaju krajnjem potrošaču može biti

izuzeta od strogih pravila označivanja, uz uvjet da potrošač primi "dovoljno

informacija". Način na koji se potrošaču pruža dovoljno informacija o

hrani prepušten je odluci država članica čime se

osigurava dovoljno prostora da se izbjegne pretjerano reguliranje.


Prikupljanje pristupnih dokumenata za članstvo u CKD-u

Formiranje klubova u školama

Odabir generalnih teza debata za aktualnu školsku godinu

Suradnja sa PPZ-ima i ministarstvima obrazovanja sa ciljem ostvarivanja

direktne suradnje PPZ-va, ministarstava i CKD-a kroz zajedničke

aktivnosti

Klupske aktivnosti u BiH

Priprema i štampanje magazina za debatu „Debatne novosti“

Internet debatiranje – Debatologija

Javna debata za profesore/voditelje debatnih sekcija i učenike/članove

debatnih sekcija

Seminar za profesore/voditelje debatnih sekcija i učenike/članove

debatnih sekcija

Suradnja sa školama članicama CKD mreže

Suradnja sa IDEA – om (Svjetskom debatnom obrazovnom asocijacijom)

Suradnja sa idebate.org – Internet debatiranje i pisanje tekstova o debati

Macedonia Open – internacionalno debatno natjecanje

Rad u radnim grupama/jačanje kapaciteta mreže debatnih klubova u Evropi:

-Radna grupa za upravljanje i operacijske poslove IDEA

-Radna grupa za redefiniranje i upravljanje web stranicom IDEA

-Radna grupa za komunikacijsku strategiju unutar mreže članica IDEA

-Radna grupa za jasno definiranje pravila debatiranja Karl Popper debatnog

formata IDEA

Priprema i objavljivanje desetodnevnog pregleda najznačajnijih

aktivnosti (Web Info)

Ažuriranje i održavanje web stranice CKD-a (www.ckdbih.com)

Ažuriranje Facebook grupe i stranica CKD-a

Javna debata u lokalnoj zajednici o EU (Mostar)

Javna debata u lokalnoj zajednici o EU (Banja Luka)

Snimanje i emitiranje TV debata „Za i protiv“

Suradnja sa NVO Vijećem BiH s ciljem promocije osnovnih ljudskih prava,

zastupanja provođenja sistemskih promjena u bosansko-hercegovačkom

društvu i promocije standarda suradnje unutar NVO sektora

Suradnja sa Mrežom Pravde BiH s ciljem podrške razvoju nezavisnog,

efikasnog, odgovornog i zakonitog djelovanja pravosuđa u BiH; davanja

doprinosa u harmonizaciji zakonske regulative unutar BiH i

harmonizaciji sa evropskim i međunarodnim konvencijama;

omogućavanja jačeg utjecaja građanki i građana na proces donošenja

odluka i implementaciju postojećih propisa; unapređenja položaj i

kapaciteta organizacija civilnog društva koje djeluju u sektoru pravde;






CKD Tim

Sanja Vlaisavljević, direktorica

Jasmin Čečo, Predsjednik Skupštine

CKD

Zoran Marčeta,

finansijski asistent

Sedika Cerić,

program asistent

Anesa Vilić, IT asistent

Nadina Balagić, program

administrator

Amela Ibrahimagić,

program asistent

Tijana Ljuboje, PR, koordinator za online i studentsku

debate

Anja Gengo, stalni spoljni

saradnik

Demond Đonko

MOSTAR

Mirzet Hamzić

SARAJEVO

Midhat Čaušević

TUZLA

Žarko Brkanlić

SRBAC

Srednja škola za tekstil kožu i dizajn Sarajevo

Srednjoškolski centar Hadžići KŠC „ Sveti Pavao“ Opća

gimnazija Zenica Ekonomska škola Sarajevo Srednjoškolski centar Pale

Srednja zubotehnička škola Sarajevo

Gazi Husrev-begova medresa Sarajevo

Gimnazija Dobrinja Sarajevo Centar za slijepu i slabovidnu

djecu i omladinu Sarajevo Gimnazija i SŠC Istočna Ilidža

KŠC - Srednja medicinska škola Sarajevo

Mješovita srednja škola „Musa Ćazim Ćatić“ Kladanj

Srednjoškolski centar “Nedžad Ibrišimović” Ilijaš

Mješovita srednja škola Donji Vakuf

Srednja elektro-tehnička škola

Mostar Srednja škola

Konjic Karađoz-begova medresa Mostar

Srednja medicinska

škola Mostar

Gimnazija „Petar Kočić“

Srbac Gimnazija Banja Luka Gimnazija

”Filip Višnjić” Bijeljina

KŠC - Opća gimnazijam Banja Luka Gimnazija i

srednja stručna škola „Petar

Kočić“ Zvornik Gimnazija

“Petar Kočić” Novi Grad Stručna i

tehnička škola Derventa

Srednja ekonomsko – trgovinska škola

Tuzla Mješovita srednja škola Srebrenik Gimnazija „Dr.

Mustafa Kamarić“ Gračanica

Mješovita srednja škola Tešanj

Gimnazija „Musa Ćazim Ćatić“ Tešanj

Mješovita srednja škola Čelić

Elektrotehnička škola Tuzla

Behram-begova medresa Tuzla

Gimnazija Živinice

REGIONALNI KOORDINATORI

Tijana Ljuboje

SARAJEVO

Prirodno - matematički fakultet Banjaluka

Ekonomski fakultet Brčko Univerzitet “Džemal Bijedić“

Mostar Sveučilište Mostar

Pravni fakultet Kiseljak Pravni fakultet Istočno Sarajevo

Pravni fakultet Bjeljina Ekonomski fakultet Sarajevo

Elektrotehnički fakultet Sarajevo Filozofski fakultet Sarajevo

Medicinski fakultet Sarajevo Prani fakultet Sarajevo

International Burch University Sarajevo

Sarajevo School of Science and Technology Sarajevo

Fakultet političkih nauka Sarajevo Pravni fakultet Tuzla

Filozofski fakultet Tuzla



Ime i prezime trenera Škola Mjesto FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE

Tuzlanski kanton Aida Muminović Mješovita srednja škola Srebrenik Amela Petričević Srednja ekonomsko-trgovinska škola Tuzla

Azijada Jukan Gimnazija „Dr. Mustafa Kamarić“ Gračanica Midhat Čaušević Behram-begova medresa Tuzla

Nasiha Mulahalilović Mješovita srednja škola Čelić Olivera Kulić Gimnazija Živinice

Ulfeta Imamović Mješovita srednja škola “Musa Ćazim Čatić” Kladanj Zoran Jozić Elektrotehnička škola Tuzla Tuzla

Zeničko-dobojski kanton Dario Vrdoljak KŠC „Sveti Pavao – Opća gimnazija“ Zenica

Muharem Kotorić Mješovita srednja škola Tešanj Nađa Brkić Gimnazija „Musa Ćazim Ćatić“ Tešanj

Srednjobosanski kanton Azra Džananović Mješovita srednja škola Donji Vakuf

Hercegovačko-neretvanski kanton Demond Đonko Srednja elektrotehnička škola Mostar

Dušica Čukle Srednja škola Konjic Harisa Čukle Karađoz-begova medresa Mostar Vesna Milavić Srednja medicinska škola Mostar

Kanton Sarajevo Alma Ahmethodžić Srednja škola za tekstil, kožu i dizajn Sarajevo

Amila Dupovac Srednjoškolski centar Hadžići Dragana Kartal Srednjoškolski centar „Nedžad Ibrišimović“ Ilijaš

Duška Mijić Dalač Ekonomska škola Sarajevo Ljiljana Mučibabić Srednja zubotehnička škola Sarajevo

Mirzet Hamzić Gazi Husrev-begova medresa Sarajevo Rasim Halilagić Gimnazija Dobrinja Sarajevo

Sedika Cerić Centar za slijepu i slabovidnu djecu i omladinu Sarajevo Svjetlana Pregernik KŠC -Srednja medicinska škola Sarajevo

REPUBLIKA SRPSKA Branka Kukić Gimnazija Banja Luka Anton Šarac KŠC – Opća gimnazija Banja Luka

Jelena Ćirić , Branka Malinić Čugalj Srednjoškolski centar Pale Marija Stepanović Gimnazija i srednja stručna škola „Petar Kočić“ Zvornik

Mladenka Perić Gimnazija ”Filip Višnjić” Bijeljina Saša Keser Gimnazija i srednjoškolski centar „Petar Kočić“ Srbac

Sanja Kondić Gimnazija “Petar Kočić” Novi Grad Snežana Čokić Gimnazija i srednjoškolski centar Istočna Ilidža Mirela Nović Stručna i tehnička škola Derventa

Žarko Brkanlić Gimnazija i srednjoškolski centar „Petar Kočić“ Srbac FAKULTETI U PROGRAMU

Časlav Umičević Prirodno - matematički fakultet Banjaluka Stefan Dragičević Ekonomski fakultet Brčko

Tajma Hatić Univerzitet Džemal Bijedić Mostar Marko Kovačević Sveučilište Mostar

Din Herdželaš Pravni fakultet Kiseljak Armin Ridžalović Ekonomski fakultet Sarajevo

Belma Ibrahimović/ Edita Gondžić Elektrotehnički fakultet Sarajevo Dževad Sarač Filozofski fakultet Sarajevo

Esma Osmanbegović Medicinski fakultet Sarajevo Fuad Avdagić Prani fakultet Sarajevo Nataša Tandir Ekonomski fakultet, International Burch University Sarajevo Irma Borovina Sarajevo School of Science and Technology Sarajevo

Sanja Tepavčević Pravni fakultet Istočno Sarajevo Sanja Tepavčević Pravni fakultet Bijeljina

Fakultet političkih nauka Minel Abaz i Ardanela Ridžalović Sarajevo Igor Pavlić Pravni fakultet Tuzla Jusuf Hasić Filozofski fakultet Tuzla



ZA „CENTAR ZA KULTURU DIJALOGA“ Sanja Vlaisavljević

IZVRŠNA UREDNICA Tijana Ljuboje

REDAKCIJA Tijana Ljuboje, debatni klubovi, Anja

Gengo, Amela Ibrahimagić, Amer Musić, Anesa Vilić, Nadina Balagić, Sedika Cerić,

Zoran Marčeta

DTP Anesa Vilić

WEB INFO Nadina Balagić

IZDAJE I UMNOŽAVA Centar za kulturu dijaloga

Debatne novosti, br. 7-8, juli – august 2013. godine

SVAKO UMNOŽAVANJE I KORIŠTENJE SADRŽAJA IZ NOVINA JE VEOMA

POŽELJNO! Cijena: 0 KM + obaveza da ponekad napišete članak za novine Izlazi mjesečno, a nekada i

češće

Augusta Brauna 6 71 000 Sarajevo

Bosna i Hercegovina +387 33 203 668 +387 33 208 370

TRN: 1610000047260060 Raiffeisen banka BiH

[email protected] www.ckdbih.com

Stranica Centra za kulturu dijaloga http://www.facebook.com/groups/1

34200443968/?bookmark_t=group Debatologija

http://www.facebook.com/Debatologija?fref=ts

ACCD Serbia ADK Czech Republic ARDOR Romania CCD (BiH) DC Latvia

EDC Lithuania EDS Estonia OK Serbia SDA Slovakia YEF Macedonia

"This project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.“





http://www.facebook.com/groups/134200443968/?bookmark_t=group

http://www.facebook.com/groups/134200443968/?bookmark_t=group



debatne novosti 07 debatne novosti 01/2013- 08/2013 novosti juli avgust 2013...debatne novosti 07...

Documents