BILTEN5INFORMACIJE I SAVETI U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

GOD. VIII BR.5Štampano 28.05.2014500 prmeraka

Internet portal POLJOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRUČNE SLUŽBE LESKOVAC

psssle.com

STR TEMA Opis Napisao/la3 ORGANSKA

PROIZVODNJA U STOČARSTVU

Organska proizvodnja podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima

dipl. ing. Slavko Mladenović

3 OSNIVANJe ZemlJORADNIČKe ZADRUGe

Zemljoradničku zadrugu može osnivati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizičkih lica koji imaju u svojini

mr Gordana Jobanović

4 RAZlOZI ZA PReSTANAK RADA ZADRUGe

odluka skupštine o prestanku rada zadruge, pripajanju drugoj zadruzi, spajanju s drugom zadrugom

mast. ing. polj. Jelena Stojiljković

4-5 UPRAVlJANJe ZADRUGAmA

Zadrugom upravljaju zadrugari. U upravljanju zadrugom, članovi zadruge imaju jednako pravo glasa (princip jedan član – jedan glas).

dipl. ing. Bojana Karapandžić

5-6 UDRUžIVANJem DO POVećANJA KONKUReNTNOSTI

zadruga pravno lice koje stiče dobit dok je udruženje neprofitna organizacija

dipl. ing. Boban Stanković

6-7 STIcANJe STATUSA ZADRUGARA

Fizička lica - osnivači zadruge stiču status zadrugara osnivanjem zadrug

dipl. ing. Igor Ristić

7-8 ZADRUGA KAO DObROVOlJNO URDUžeNJe

Zadruga je dobrovoljno udruženje zadrugara u kojem svaki član učestvuje neposredno

dipl. ing. MirjanaPetrović

8 ZADRUžNI SAVeZ SRbIJe Zadružni savez Srbije je asocijacija zemljoradničkih zadruga Srbije

dipl. ing.Nenad Stefanović

9 PRAVNA AKTA ZADRUGe Zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica

dipl. ing. Duško Jovanović

10 UPIS U VINOGRADARSKI ReGISTAR

Obaveštavamo proizvođače grožđa da je Zakonom o vinu

dipl. ing Nenad Stefanović

11-12 STIPS - Sistem tržišnih informacija poljo-privrede Srbije

AGROPONUDA.COM

ORGANSKA PROIZVODNJA U STOČARSTVU

Organska proizvodnja podrazumeva pro-ces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima, tradicijom, biodiver-zitetom i predstavlja zaokruženu farmsku ratar-sku i stočarsku proizvodnju, čime je obuhvaćeno i očuvanje i obnova prirodnih resursa, kao i pov-ratak tradicionalnim vrednostima i znanjima.Organsko stočarstvo po definiciji označava raz-voj ove privredne grane bez narušavanja odnosa u prirodnim zajednicama, bez uvoza egzotičnih životinja uz ograničenu primenu proizvoda koji prate animalnu proizvodnju uključujući i tera-peutska sredstva.Naravno, ovakav način proizvod-nje nemožemo okarakterisati kao ekstenzivan iako po opisu tako izgleda, nego je intenzivan sa prih-vatljivim ograničenjima koja postavljaju staništa, uz ograničenje zagađenja u samom staništu čime se obezbeđuje očuvanje celokupne biološke zajednice. Savremeni sistemi upravljanja organskom proizvod-njom u stočarstvu je regulisan zakonskim aktima. Zakonska regulativa definiše kontrolu proizvod-nih procesa koje imaju cilj proizvodnju adekvatne količine, hemijski i biološki nezagađene, hrane na način koji je ekološki opravdan, ekonomski ko-ristan i zadovoljava etičke kriterijume o humanom postupanju sa životinjama. Šta ustvari ovo znači? Tehnike upravljanja koje koristi organsko stočarstvo moraju da budu regulisane psihološkim i osnovnim etiološkim potrebama stoke, što u principu podra-zumeva i posebne uslove. Naime, kada je reč o primeni i korišćenju tehnika u proizvodnim nivo-ima i brzini prirasta, one moraju da budu usme-rene ka dobrom zdravlju životinja, i obezbeđenju razumnog ponašanja prema životinjamaCiljevi u oblasti gajenja životinja treba da budu razumni proizvodni nivoi (optimalna prizvod-nja, neforsirana), ali da budu prilagođeni uslovima dugovečnosti i kvaliteta životinjskih proizvoda. Zato je potrebno odabrati rase koje su lako prilagodljive lokalnim uslovima nege i držanja. Takođe je pri iz-boru rase za gajenje, potrebno razmotriti značaj genetske raznovrsnosti, kako bi se maksimalno izbe-gla genetska erozija. S druge strane, na farmi ne bi trebalo primenjivati one metode koje funkcionisan-je na farmi čine zavisnim od visoke tehnologije za koju su potrebna velika sredstva, a čiji se dugorični rezultati ne mogu proceniti. To znači da tehnike transfera embriona i neke druge nisu dozvoljene.Savetodavac za stočarstvo Dipl. inž .Slavko Mladenović

OSNIVANJE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE

Zemljoradničku zadrugu može osnivati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizičkih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste zemljište, ob-jekte ili sredstva za rad u poljoprivredi. Osnivački akt zadruge je ugovor o osnivanju koji potpisuju svi osnivači i overavaju svoj potpis. Ugovor obavezno sadrži poslovno ime zadruge, sedište, pretežnu de-latnost, podatke o osnivačima, iznos udela i rok up-late, odgovornost zadruge i zadrugara za obaveze, način i rok sazivanja osnivačke skupštine. Osnivačku skupštinu zadruge čine sva fizička lica koja su izrazila volju da osnuju zadrugu. Na osnivačkoj skupštini se može potpisati ugovor o osnivanju i uplatiti udeli, ako to nije učinjeno prethodno, a obavezno se usvajaju zadružna pravila. Za registraciju zadruge u Registru privrednih subjekata kod Agencije za privredne regis-tre podnosi se u jednom primerku:

1. zahtev za registraciju osnivanja,2. overeni potpis lica ovlašćenog za zastupanje na OP obrascu,3. ugovor o osnivanju sa potpisima svih osnivača overenim u sudu,4. fotokopije ličnih karata svih osnivača,5. zapisnik sa osnivačke skupštine (sa neove-renim potpisima predsednika skupštine zadruge i zapisničara),6. potvrda banke o uplati osnivačkih udela na privremeni račun (ako su ulozi novčani, a potvrda ovlašćenog skladišta ako su udeli nenovčani tj. robni),7. potvrda o uplati takse za registraciju.Zadruga se smatra osnovanom danom donošenjem rešenja o registraciji. Savetodavac za zaštitu biljamr Gordana Jovanović

RAZLOZI ZA PRESTANAK RADA ZADRUGE• odlukaskupštineoprestankuradazadruge,pripajanjudrugojzadruzi,spajanjusdrugomzadrugomipodeli na više novih zadruga,• Odlukasudakojomseodređujeukidanjezadrugeilibrisanjezadrugeizsudskogregistraposlužbenojdužnosti,• nedostavljanjegodišnjihfinancijskihizveštajanadležnomlicuuskladusaposebnimpropisima,• poslovanjezadrugeneprekidnošestmesecisbrojemčlanovaispodbrojapropisanogovimZakonom,• postupanjesuprotnoovomZakonuidrugimpropisimakaoizadružnimnačelima• drugislučajevipredviđeniovimZakonomiliposebnimpropisima..Na postupak pripajanja, spajanja, podele, ili likvidacije zadruge na odgovarajući način se primenjuju odredbe propisa kojima se uređuje postupak pripajanja, spajanja i podele, likvidacije deoničkog društva.U slučaju da dođe do likvidacije zadruge, skupština zadruge ne može odlučiti o prestanku zadruge, ako se određeni broj članova zadruge koji ne može biti manji od broja potrebnog za osnivanje zadruge, pisanim putem izjasni da zadruga ne prestaje sa radom.U slučaju likvidacije, odnosno stečaja zadruge, nakon izmirenja obveza i povratka imovine članovima zadruge, preostala imovina zadruge prenosi se jedinicama lokalne samouprave na čijem području je zadruga. Ukoliko se u roku od jedne godine računajući od dana prenošenja u vlasništvo jedinici lokalne samouprave, imovina ne prenese u vlasništvo postojećoj ili novoosnovanoj zadruzi iste delatnosti na tom području, jedinica lokalne samouprave dužna je da je upotrebi za razvoj zadrugarstva.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvoMast. ing. polj. Jelena Stojiljković

UPRAVLJANJE ZADRUGAMA

Zadrugom upravljaju zadrugari. U upravljanju zadrugom, članovi zadruge imaju jednako pravo glasa (princip jedan član – jedan glas).Organi zadruge su: skupština, upravni odbor, nad-zorni odbor i direktor. Predsednik i članovi upravnog odbora, nadzor-nog odbora i direktor, biraju se na vreme određeno zadružnim pravilima, koji ne može biti duže od pet godina , uz mogućnost ponovnog izbora. U zadruzi koja ima manje od 20 zadrugara, zadružnim pravili-ma može da se odredi da funkciju upravnog odbora i nadzornog odbora vrši skupština zadruge.Skupština zadruge, upravni odbor i nadzorni odbor, mogu punovažno da odlučuju ako su njihove sednice uredno sazvane i ako je prisutno više od polovine ukupnog broja njihovih članova. Da bi se smatralo da je skupština zadruge, upravni odbor ili nadzorni odbor uredno sazvan, potrebno je da se pozivi nji-hovim članovima dostave najkasnije 15 dana pre dana održavanja sednice.Skupštinu zadruge čine svi zadrugari. Skupština zadruge je najviši organ u zadruzi i donosi osnivački

skt, zadružna pravila, usvaja izmene i dopune osnivačkog akta i zadružnih pravila, usvaja plan rada, finansijski plan i program razvoja, usvaja finansijske izveštaje, odlučuje o raspolaganju imovinom, itd. Skupština zadruge zaseda najmanje jednom godišnje. Godišnja skupština zadruge održava se najkasnije u roku od dva meseca od završetka poslovne godine, radi usvajanja finansijskih izveštaja i odlučivanja o raspodeli dobiti.O toku sednice skupštine zsdruge vodi se zapisnik u koji se unose podaci o datumu i mestu održavanja sednice, dnevnom redu, prigovoru zadrugara, itd., spisak prisutnih zadrugara.Upravni odbor sastoji se od najmanje tri člana, a broj članova i način popunjavanja sastava upravnog odbora određuje se zadružnim pravilima. Članovi upravnog odbora biraju se iz redova zadrugara i ima predsednika koga biraju članovi upravnog odbora, većinom od ukupnog broja članova.Upravni odbor predlaže i sprovodi poslovnu politiku i priprema izveštaje o sprovođenju poslovne poli-tike, razmatra i predlaže plan rada, finansijski plan i program razvoja, izveštaj o poslovanju, finansijski izveštaj, o sticanju i prestanku statusa zadrugara,

predlaže raspodelu dobiti, itd.Nadzorni odbor sastoji se od najmanje tri člana. Članove nadzornog odbora bira skupština zadruge iz reda zadrugara. Nadzorni odbor ima predsednika, koga biraju članovi nadzornog odbora, većinom od ukupnog broja članova. Vrši nadzor nad radom up-ravnog odbora i direktora, pregleda finansijske i druge izveštaje o poslovanju, kontroliše usklađenost poslo-vanja zadruge sa zakonom i zadružnim pravilima i principima, itd. Upravni odbor i direktor zadruge, dužni su da nadzornom odboru daju sva obaveštenja i podatke o poslovanju zadruge, kao i da mu omoguće uvid u dokumentaciju zadruge i nesmetan rad.Direktor zastupa zadrugu, organizuje rad i vodi poslo-vanje zadruge, stara se o zakonitosti i odgovara za za-konitost rada zadruge, priprema plan rada i program razvoja, izveštaj o poslovanju, finansijske izveštaje, izvršava odluke skupštine, upravnog odbora i nad-zornog odbora. Direktor zadruge snosi i materijalnu odgovornost za odluke koje je doneo, a kojima je

zadruzi naneta materijalna šteta.Predsednik i članovi upravnog odbora, nadzornog odbora i direktor zadruge, predsednik skupštine i zaposleni u zadruzi ne mogu, za svoj ili tuđ račun, da obavljaju poslove iz okvira delatnosti zadruge, niti mogu da budu zadrugari, zaposleni ili lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima druge zadruge ili slične delatnosti, odnosno ne mogu imati više od 20% udela u vlasništvu u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja istu ili sličnu delatnost kao zadruga, osim ako su vlasnička prava stekli po osnovu besplatne podele akcija u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.Savetodavac za zaštitu biljadipl. ing. Bojana Karapandžić

UDRUŽIVANJEM DO POVEĆANJA KONKURENTNOSTI Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Lesk-ovac kao pokretač razvoja poljoprivrede na području Jablaničkog okruga, smatra da je jedan od veoma bitnih elemenata za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje života na selu, udruživanje poljoprivrednih proizvođača. Područje Jablaničkog okruga karakteriše usitnjenosti poseda tako da tran-zicioni procesi u poljoprivredi juga Srbije nailaze na velike poteškoće. Udruživanjem poljoprivrednici mogu značajno da ublaže ove otežavajuće okolnosti. Zahvaljujući zajedničkom radu, obezbedjuje se lakše obavljanje poslova i veća profitabilnost. Proizvođači dobijaju veću pregovaračku moć, smanjuju troškove nabavke inputa, mogu da ponude značajnije količine svojih proizvoda ujednačenog kvaliteta i da postignu bolju cenu svojih proizvoda. Udruženi poljoprivredn-ici jesu značajni i važni partneri u osmišljavanju raz-vojnih projekata i

imaju mnogo veće šanse da dobiju značajna sredstva za realizaciju tih projekata. Poljoprivredno zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju. Različiti tipovi zadruga zasnovanim na medjunarodnim zadružnim principima, odigrali su značajnu ulogu u ravoju agrarnog sektora. Vremenom su se, medjutim, poljoprivredne zadruge udaljile od suštine zadružne ideje. Kao rezultat tog procesa, započetog posle drugog svetskog rata, a prisutnog i danas, uočljivo je nepoverenje većine poljoprivred-nika u zadružne institucije. Suštinska razlika izmedju udruženja i zadruge!!! - zadruga pravno lice koje stiče dobit dok je - udruženje neprofitna organizacija koja ne može da sklapa komercijalne poslove, već prvenstveno služi da svojim članovima pruži potrebnu stručnu podršku, pravnu pomoć, informacije koje su potrebne (kredi-ti, grantovi, nove tehnologije proizvodnje, programi usavršavanja i sl.), kao i da permanentno radi na edu-kaciji svojih članova kroz seminare, posete specijalizo-vanim sajmovima i organizacijom stručnih ekskuzrija u zemlji i inostranstvu.

Osnovni principi zadrugarstva:

► Dobrovoljno i otvoreno članstvo,► Demokratska kontrola od strane članova zadruge,► Ekonomska participacija članova zadruga,► Autonomija i nezavisnost,► Obrazovanje, obuka i informisanje, ► Medjunarodna saradnja,

Poštovanje zadružnih principa i vrednosti jedan su od bitnih preduslova za uspešno funkcionisanje zadruge. Medjutim, u našoj praksi postoje bitna odstu-panja, posebno kada se govori o principu otvorenosti islobodnog članstva i principu demokratičnosti. Ot-vorenost zadruga za prijem novih članova, naročito kada se radi o novoosnovanim poljoprirednim zadrugama, princip je koji se ne poštuje u praksi. Ve-liki broj zadruga koje su osnovane u poslednje vreme, a koje su formirane udruživanjem članova nekoliko

porodica nisu zainteresovane za prijem novih članova, ali ima i slučajeva da zadruge ne žele nove članove zbog straha da ne izgube prava upravljanja i rukovod-jenja. Ovo su tzv. “privatne zadruge” koje posluju kao privatna preduzeća, bez poštovanja zadružnih načela. Drugi tip zadruge “državne zadruge” njima upravljaju zaposleni, dok poljoprivrednici, kao članovi zadruge nemaju nikakva prava.

Trenutno najznačajniji problemi zadruga u Srbiji!!!

► Neaktivnost velikog broja postojećih zadruga,► Nemogučnost obezbedjanja realnih izvora fi-nansiranja, kao i► Nepoštovanje pojedinih medjunarodno priznatih zadružnih principa. (neki od problema su delimično rešeni, do se neki još uvek nisu našli na listi prioriteta u strategiji stabi-lizacije i razvoja našeg agrarnog sektora)

Nedoumice proizvodjača oko formiranja zadruga???

► Stalno razmišljanje o iskustvima starih zadru-ga

► Potpuno nepoznavanje tržišnih zakonitosti i osnovnih principa tržišneekonomije ► Nepoverenje u sve i svakog: komšije, rodbinu,konsultante, banku, državu….Objektivni problemi!!!► Zakonodavna politika – sporost i neažurnost ► Bankarski sistem – neadekvatni kreditni sis-tem ► Nepostojanje sistema obezbedjenja garancija ► Nesredjeni vlasnički odnosi – nemogućnost obezbedjenja sopstvenih garancija► Korupcija,monopol …

Posle II svetskog rata svako selo je imalo zemljoradničku zadrugu. • Poslednjihgodina:– 2003. godine bilo je registrovano 110 Z.Z. – 2006. godine bila je registrovana 121 Z.Z. Prevođenjem u APR, nestalo je 50 Z.Z. upisana je 71 Z.Z. i od toga: 4 u stečaju, 1 u postupku likvidacije, 29

obrisanih iz registra i 37 aktivnih. – 2010. godine od 37 „aktivnih“: – Objekti urušeni i onesposobljeni, obradivo zemljište zapušteno, zakorovljeno i „samopošumljeno“. • Osimdve,kojeostvarujuprihodeizproizvod-nje (ZZ Bumbari i ZZ Zelena zvezda), sve ostale rade kao trgovine i to na nivou STR. • Svenovoosnovanezadruge subez imovineaimaju samo kancelariju

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvodipl. ing. Boban Stanković

STICANJE STATUSA ZADRUGARA

Fizička lica - osnivači zadruge stiču status zadrugara osnivanjem zadruge.Status zadrugara mogu steći fizička lica koja ispun-javaju uslove propisane za osnivače te vrste zadruga.Status zadrugara posle osnivanja zadruge stiče se po osnovu zahteva i pristupne izjave kojom potpisnik prihvata prava, obaveze i odgovornosti zadrugara, utvrđene ugovorom o osnivanju, odnosno zadružnim pravilima.Pristupna izjava sadrži naročito: dokaz o izvršenoj uplati, odnosno unošenju udela ili uplati članarine ili izjavu potpisnika da će u određenom roku upla-titi, odnosno uneti udeo, i izjavu potpisnika da prih-vata odredbe ugovora o osnivanju, odnosno zadružna pravila o odgovornosti za obaveze zadruge i da je up-oznat sa obavezama zadruge nastalim pre potpisivanja pristupne izjave.Odluku o sticanju statusa zadrugara donosi organ zadruge određen zadružnim pravilima. Zadruga je

dužna da, najdocnije u roku od 30 dana od dana pri-jema zahteva, pismeno obavesti podnosioca zahteva da li je zahtev prihvaćen.Ako zadruga o svojoj odluci ne obavesti podnosioca zahteva u roku iz stava 2. ovog člana, smatraće se da zahtev nije prihvaćen. Podnosilac zahteva čiji je zahtev odbijen, ima pravo žalbe skupštini zadruge, u roku utvrđenom zadružnim pravilima.Po prihvatanju zahteva za sticanje statusa zadrugara, podnosilac zahteva potpisuje pristupnu izjavu i time stiče status zadrugara.Sticanjem statusa zadrugara, zadrugar odgovara i za obaveze zadruge nastale pre sticanja tog statusa.Savetodavac za melioracijedipl. ing. Igor Ristić

ZADRUGA KAO DOBROVOLJNO UDRUŽENJE

Zadruga je dobrovoljno udruženje zadrugara u kojem svaki član učestvuje neposredno i koje zajedničkim poslovanjem po načelu uzajamne pomoći unapređuje i zaštićuje svoj ekonomski i drugi profesionalni in-teres, u cilju ostvarenja svoje lične i zajedničke dobiti zadrugara u skladu sa zakonom i pravilima zadruge. Zadrugar je fizička osoba koja u celosti ili delimično posluje putem zadruge, tj. ona osoba koja putem zadruge prodaje svoje proizvode, odnosno usluge, na-bavlja proizvode ili koristi usluge potrebne za obav-ljanje svoje delatnosti ili na drugi način neposredno učestvuje u ostvarivanju ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana.Seljak se udružuje u zadrugu radi tržišta. Da bi došao do tržišta mora investirati u doradu, preradu, hladnjače, trgovačku infrastrukturu, a to ne može uspešno uradi-ti svako poljoprivredno gazdinstvo samostalno, jer su po pravilu presitni da bi samostalno izlazili na tržište. To je osnovni razlog da se grade zadružne vinarije,

uljare, mlekare, hladnjače i sl. Zadruga kao oblik udruživanja nudi stabilnost i sigurnost proizvođaču. Uloga zadruge je prijem i osiguranje plasmana proiz-voda poljoprivrednog proizvođača. To će se najlakše osigurati ako zadruga može za više proizvođača or-ganizovati preradu njegove sirovine, odnosno proiz-vodnju gotovog ili barem poluproizvoda. Tako bi se ublažio sezonski pritisak na tržište, ujednačile bi se cene tokom godine i stabilizovala ponuda i potražnja. Uz cenu bi se povećao i obrt kapitala koji sadašnju poljoprivrednu proizvodnju ograničava.Zadruga je pravno lice i upisuje se u sudski registar kod Agencije za privredne registre. Zadruga svojstvo pravnog lica stiče upisom u sudski registar. Predmet poslovanja zadruge može biti obavljanje svake delat-nosti koja nije zakonom zabranjena.Zadrugu mogu osnovati najmanje tri poslovno sposobne fizičke osobe. Novi zadrugari imaju ista prava i obaveze kao i osnivači koja se utvrđuju pravil-ima zadruge. Zadrugar ulaže u zadrugu članski ulog. Članski ulozi mogi biti u dinarima, stvarima i pravi-ma izraženim u novčanoj protivrednosti. Ako nije drugačije ugovoreno zadrugari moraju uneti jednake

uloge. Ugovor o osnovanju zadruge sadrži: ime i pre-zime osnivača i njihove jedinstvene matične brojeve građana, firmu i sedište, predmet poslovanja, oblik i visinu uloga i rok uplate novčanih sredstava zadruga-ra, prava i obaveze osnivača u pogledu obavljanja de-latnosti, upravljanja, udela u dobiti, udela u podmiri-vanju gubitka, nastupanje u pravnom prometu, kao i druga pravila prilikom zasnivanja zadruge, poslovanja i prestanka poslovanja zadruge.Zaključivanjem ugovora o osnovanju zadruge i unosa članskog uloga, saziva se skupština zadruge, najkas-nije u roku od tri meseca, a skupština donosi pravila zadruge, bira direktora i imenuje članove nadzornog odbora. Pravila zadruge sadrže podatke o : firmi, sedištu i predmetu poslovanja zadruge; pravima i ovlašćenjima direktora; zastupanju i predstavljanju zadruge; sticanju prava i obaveza u pravnom prome-tu; unutrašnjoj organizacicji zadruge; načinu podele dobiti; načinu podmirenja gubitaka; sredstvima i fondovima zadruge; obliku i visini članskih uloga zadrugara; upravljanju zadrugom, telima zadruge,

pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih u zadruzi; poslovnoj tajni, načinu pristupanja i istupan-ja iz zadruge; načinu donošenja odluka na skupštini; pravima i obavezama zadrugara u slučaju istupanja iz zadruge; prestanku zadruge i o drugim pitanjima značajnim za delovanje i poslovanje zadruge.Prijava za upis u sudski registar podnosi se nakon održavanja osnivačke skupštine na kojoj su donesena pravila zadruge, izabran direktor i imenovani članovi nadzornog odbora. U sudski registar upisuje se: firma, sedište i predmet poslovanja zadruge; ukupni iznos članskih uloga; dan sklapanja ugovora o osnivanju; imena članova nadzornog odbora; ime direktora; ovlašćenja za zastupanje zadrzge; odgovornost zadru-gara.Savetodavac za zaštitu biljadipl. ing. Mirjana Petrović

ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE

Zadružni savez Srbije je asocijacija zemljoradničkih zadruga Srbije, osnovan 1895. godine kao Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga. Kada je iste godine osnivan Međunarodni zadružni savez (ICA), u Londonu, Srbija je bila jedan od osnivača, pored Francuske, Italije, Engleske, Belgije, Danske, Argentine, Australije, Amerike, Indije, Francuske i Švajcarske.Zadružni savez Srbije je, od osnivanja do 1962. go-dine, poslovao bez prekida, osim u vreme Prvog i Drugog svetskog rata kada je njegova aktivnost bila umanjena. Donošenjem Zakona o jedinstvenim privrednim komorama, 1962. godine, Zadružni savez Srbije je izgubio status pravnog lica, ali je nastavio sa radom kao Sekcija za zadrugarstvo pri Privrednoj komori Srbije, da bi 1976. godine pono-vo dobio status pravnog lica - ali bez imovine, čiji je pravni sledbenik postala Privredna komora Srbije. Vraćanje dela imovine regulisano je Sporazumom

o uređenju međusobnih imovinsko-pravnih odnosa između Zadružnog saveza Srbije i Privredne komore Srbije 1998. godine.Prilikom usklađivanja akata sa Zakonom o zadrugama ("Službeni list SRJ", br. 41/96), pokrajinski i okružni zadružni savezi potpisali su Ugovor o osnivanju Zadružnog saveza Srbije 1.07.1997. godine, na osnovu koga je Zadružni savez Srbije nastavio da radi.Zadružni savez Srbije čine organi upravljanja - Skupština, Upravni i Nadzorni odbor, predsednik, sekretar, odbori, komisije, radna tela i stručna služba. Zadaci i način ostvarivanja zadataka Zadružnog saveza Srbije regulisani su zakonom i normativnim aktima - Ugovor o osnivanju, Pravila, pravilnici, poslovnici, odluke, rešenja i dr., u skladu sa zakon-skim propisima.Radi realizovanja poslova i zadataka, Zadružni savez Srbije ostvaruje saradnju sa republičkim, naučnim i stručnim institucijama, čija je delatnost neposredno ili posredno vezana za poljoprivredu, zadrugarstvo i zakonodavstvo u ovoj oblasti.Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvodipl. ing. Nenad Stefanović

PRAVNA AKTA ZADRUGE

OSNOVNE ODREDBEZadruga je oblik organizovanja fizičkih lica (u daljem tekstu: zadrugari) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, ekonomske, socijalne i kul-turne interese. Zadruge se osnivaju kao zemljoradničke - opšte i specijalizovane (žitarske, voćarske, vinogra-darske, reparske, stočarske, pčelarske, domaće radi-nosti i sl.), stambene, potrošačke, zanatske, zdravst-vene, omladinske, studentske i učeničke, kao i druge vrste zadruga za obavanje proizvodnje, prometa robe i vršenje usluga, u skladu sa ovim zakonom.Zadruge se mogu osnovati i kao štedno-kreditne zadrugeZamljoradničke zadruge organizuju proizvodnju na gazdinstvima zadrugara, proizvode, prerađuju i prodaju poljoprivredno-prehrambene i druge proiz-vode zadruge i zadrugara, snabdevaju zadrugare re-

produkcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehani-zaciju i drugom robom, vrše promet roba zadrugara i za zadrugare i organizuju štedno-kreditne poslove u zadruzi.Zemljoradničke zadruge mogu biti opšte i specijal-izovane (žitarske, voćarske, vinogradarske, reparske, stočarske, pčelarske, domaće radinosti i dr.Zemljoradnici mogu osnovati i zamljoradničko štedno-kreditne zadrugeZavisno od ciljeva osnivanja i potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnivati i poslovati sa udelima ili bez udela, u skladu sa ugovo-rom o osnivanju i zadružnim pravilima.Zadruga je pravno lice.Zadruga se ne može organizovati kao preduzeće ili drugi oblik organizovanja, niti se može pripojiti ili spojiti s preduzećem ili drugim pravnim licem koje nije zadruga.Zadruga u pravnom prometu istupa u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za račun zadrugara ili u ime i za račun zadrugara Zadruga u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom

Za obaveze koje se nisu mogle izmiriti iz imovine zadruge odgovaraju zadrugari solidarno, najmanje iznosom svog udela, ako ugovorom o osnivanju, odnosno zadružnim pravilima nije predviđeno da odgovaraju većim iznosom.Zadružnim pravilima utvrđuje se rok, koji ne može biti kraći od godinu dana, u kome zadrugar kome je taj status prestao odgovara za obaveze zadruge nastale za vreme dok je bio zadrugarZadruga može, ako je to u interesu zadrugara i ako je to utvrđeno njenim pravilima, obavljati poslove i sa nezadrugarima i za nezadrugare, na način i u obimu kojim se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana.Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvodipl. ing. Duško Jovanović

UPIS U VINOGRADARSKI REGISTAR

Obaveštavamo proizvođače grožđa da je Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS“ broj 41/09 i 93/2012) predviđena obaveza upisa u Vinogradarski registar pravnih, odnosno fizičkih lica i preduzetnika koji proizvode grožđe namenjeno prometu. Pravna odnosno fizička lica i preduzetnici koji proizvode grožđe koje nije namenjeno prometu, a imaju u vlasništvu, zakupu, odnosno korišćenju manje od 0,1 ha (10 ar) vinograda ne podležu zakonskoj obavezi upisa u Vinogradarski registar. U skladu sa gore navedenim pozivamo proizvođače grožđa da se upišu u Vinogradarski registar, preda-jom popunjenog Zahteva za upis u Vinogradarski registar (VV1 obrazac), koji su dobili uz dokumen-taciju za obnovu registracije od Uprave za trezor, najbližoj filijali Uprave za trezor, Ministarstvu poljo-privrede, šumarstva i vodoprivrede (Nemanjina 22-26, 11000 Beograd) ili nekoj od najbližih kancelarija Stručne organizacije za vođenje Vinogradarskog reg-istra „Centra za vinogradarstvo i vinarstvo Niš“ DOO (u Beogradu (br.tel. 011/3061-498), Novom Sadu

( br.tel. 060/6010-187), Kragujevcu (br.tel. 034/331-663), Aleksandrovcu (br.tel. 037/751-294), Negotinu (br.tel. 019/570-292) i Nišu (br.tel. 018/4541-128)). Na osnovu Pravilnika o sadržini i načinu vođenja vi-nogradarskog registra, kao i o obrascu zahteva za upis u vinogradarski registar („Službeni glasnik RS“ broj 33/10) uz popunjen Zahtev za upis u Vinogradarski registar podnosi se i sledeća dokumentacija: izvod iz Registra privrednih subjekata (za privredna društva i preduzetničke radnje), izvodi iz katastra nepokret-nosti i kopije planova za katastarske parcele na kojima se nalaze vinogradarske parcele koje se upisuju u Reg-istar, ugovor o zakupu, korišćenju, odnosno doku-

ment kojim se potvrđuje da dati proizvođač proizvodi grožđe na svojim vinogradarskim parcelama, kao i dokaz o uplaćenim administrativnim taksama. Registrujte svoj vinograd!!!

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvodipl. ing. Nenad Stefanović

c

Ban

ana

(Ban

ana)

150

150

130

100

150

130

120

150

150

120

130

120

140

130

150

120

120

150

150

120

Gre

jpfru

t (G

rape

fruit)

140

120

100

120

130

130

120

120

120

120

120

Gro

že-

crno

ost

alo

(Gra

pe-

blac

k ot

her)

500

600

250

Jabu

ka a

jdar

ed (A

pple

s Id

ared

)80

6060

7060

6040

8080

5060

6060

Jabu

ka z

latn

i del

išes

(App

les

Gol

den

Del

icio

us)

100

8060

100

7020

080

110

8080

8080

Jabu

ka G

reni

Sm

it (A

pple

s G

rann

y S

mith

)10

080

150

100

8010

0

Jabu

ka-o

stal

a (A

pple

s-ot

her)

8080

5030

8050

4040

130

6080

80

Jago

da (S

traw

berry

)15

012

010

080

100

8012

015

010

010

010

012

011

013

012

010

010

010

010

010

0

Kivi

(kiw

i)30

030

020

020

012

025

020

012

020

0

Kru

ška

(Pea

r)25

030

014

022

023

0

Lim

un (L

emon

)20

020

013

015

017

015

014

020

018

017

018

012

020

020

0

Ora

h (W

alnu

t)75

080

010

0060

080

080

060

060

060

065

060

070

090

080

080

090

075

012

0060

0

Pom

oran

dža

(Ora

nge)

150

140

100

100

100

200

140

140

120

120

100

100

100

120

Treš

nja

(sw

eet c

herry

)15

012

020

015

018

025

015

016

020

020

015

010

015

015

015

0

C

z

C

SRBIJA

CENTRALNA

SRBIJA

VOJVODINA

c

Beograd Kraljevo Niš Novi Sad Subotica

Brokoli (Broccoli) 130 150

Grašak (Peas) 60 90

Karfiol (Cauliflower) 50 70 40

Krastavac-salatni (Cucumber for salad) 65 70 50 70 60

Krompir (Potato) 40 30 35 30

Krompir-mladi (Potato Baby) 35 40 50 30 30

Kupus (Cabbage) 35 30 25 30 40

Luk beli (Garlic) 200 250 200 250

Luk crni mladi (Spring onion) 15 18 25

Luk-crni (Onion) 70 60 50 60

Paprika-babura (Pepper-babura) 200 220

Paprika-šilja (Pepper-silja) 180

Paradajz (Tomato) 110 100 110 90

Pasulj-beli (Beans white) 270 280 250

Patlidžan (Eggplant) 150 150

Praziluk (Leek) 70 60 70

Rotkvica (Radish bunch) 15 20 15 15 20

Spana (Spinach) 60 60 30 50

Tikvice (Zucchini) 50 70 70

Zelena salata-komad (Lettuce-piece) 28 20 13 20 20

Šargarepa (Carrot) 40 40 30 30

Centralna Srbija VojvodinaJedinica mere din/kg

Beograd Kraljevo Niš Novi Sad Subotica

Banana (Banana) 120 125 120 120

Grejpfrut (Grapefruit) 85 85 80

Grože-crno ostalo (Grape-black other) 400

Jabuka ajdared (Apples Idared) 55 40 50 45

Jabuka zlatni delišes (Apples Golden Delicious) 70 80 50

Jabuka Greni Smit (Apples Granny Smith) 80

Jabuka-ostala (Apples-other) 65 40 30

Jagoda (Strawberry) 90 80 100 90

Kivi (kiwi) 230

Kruška (Pear) 180

Limun (Lemon) 160 110

Orah (Walnut) 750 500 650 750

Pomorandža (Orange) 85 80 80 90

Trešnja (sweet cherry) 120 130 150 140

Jedinica mere din/kgCentralna Srbija Vojvodina

c

Ban

ana

(Ban

ana)

150

150

130

100

150

130

120

150

150

120

130

120

140

130

150

120

120

150

150

120

Gre

jpfru

t (G

rape

fruit)

140

120

100

120

130

130

120

120

120

120

120

Gro

že-

crno

ost

alo

(Gra

pe-

blac

k ot

her)

500

600

250

Jabu

ka a

jdar

ed (A

pple

s Id

ared

)80

6060

7060

6040

8080

5060

6060

Jabu

ka z

latn

i del

išes

(App

les

Gol

den

Del

icio

us)

100

8060

100

7020

080

110

8080

8080

Jabu

ka G

reni

Sm

it (A

pple

s G

rann

y S

mith

)10

080

150

100

8010

0

Jabu

ka-o

stal

a (A

pple

s-ot

her)

8080

5030

8050

4040

130

6080

80

Jago

da (S

traw

berry

)15

012

010

080

100

8012

015

010

010

010

012

011

013

012

010

010

010

010

010

0

Kivi

(kiw

i)30

030

020

020

012

025

020

012

020

0

Kru

ška

(Pea

r)25

030

014

022

023

0

Lim

un (L

emon

)20

020

013

015

017

015

014

020

018

017

018

012

020

020

0

Ora

h (W

alnu

t)75

080

010

0060

080

080

060

060

060

065

060

070

090

080

080

090

075

012

0060

0

Pom

oran

dža

(Ora

nge)

150

140

100

100

100

200

140

140

120

120

100

100

100

120

Treš

nja

(sw

eet c

herry

)15

012

020

015

018

025

015

016

020

020

015

010

015

015

015

0

C

z

C

SRBIJA

CENTRALNA

SRBIJA

VOJVODINA

c

Bro

koli (

Bro

ccoli)

300

250

150

200

150

170

260

300

200

200

120

200

150

200

Gra

šak (

Peas)

120

120

80

100

80

120

110

100

120

Karfio

l (C

auliflow

er)

100

120

150

150

100

130

100

100

65

130

100

Kra

sta

vac-s

ala

tni (C

ucum

ber

for

sala

d)

80

100

120

60

100

70

70

70

70

70

70

60

100

80

80

80

70

70

80

Kro

mpir (

Pota

to)

80

80

40

40

50

50

50

50

60

40

50

50

60

40

35

50

50

Kro

mpir-m

ladi (P

ota

to B

aby)

60

60

60

50

50

60

70

70

70

60

50

70

70

50

60

50

35

60

60

50

Kupus (

Cabbage)

60

50

40

40

50

30

40

70

50

50

60

40

60

60

50

50

45

50

50

50

Luk b

eli (

Garlic

)400

200

400

500

300

300

500

250

280

300

350

300

280

300

Luk c

rni m

ladi (S

pring o

nio

n)

20

20

20

25

80

12

20

20

25

20

20

20

20

30

30

20

20

Luk-c

rni (O

nio

n)

100

100

50

80

70

70

80

100

80

70

90

70

80

70

70

70

70

Paprika-b

abura

(P

epper-

babura

)300

500

300

250

250

250

350

250

220

250

300

250

Paprika-š

ilja

(P

epper-

silja

)300

250

300

250

250

160

350

250

250

Para

dajz

(Tom

ato

)150

150

150

100

140

120

120

150

130

120

100

120

120

150

150

120

110

160

150

150

Pasulj-b

eli (

Beans w

hite)

400

400

250

350

300

320

350

320

320

320

220

400

350

250

240

320

320

Patlid

žan (

Eggpla

nt)

250

200

250

250

Pra

ziluk (

Leek)

100

100

120

80

100

100

80

100

100

100

Rotk

vica (

Radis

h b

unch)

30

30

30

25

30

30

25

20

30

20

30

30

40

30

20

35

30

30

30

Spana (

Spin

ach)

100

80

80

50

50

100

100

50

100

60

60

100

150

100

100

Tik

vice (

Zucchin

i)100

70

80

80

80

80

80

80

80

70

80

80

60

100

80

100

70

100

80

80

100

Zele

na s

ala

ta-k

om

ad (

Lett

uce-p

iece)

40

40

20

20

30

25

20

25

30

30

20

30

40

40

25

35

20

40

Šarg

are

pa (

Carr

ot)

80

60

50

50

60

60

50

80

70

50

50

60

60

60

80

60

40

60

60

50

60

C

SRBIJA

CENTRALNA

CRBIJA

VOJVODINA

C

z

POlJOPRIvReDNa SavetODavNa I StRučNa SlužBa leSKOvac

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje možete se obratiti POLJOPRIVREDNOJ SAVETODAVNOJ I STRUČNOJ SLUŽBI LESKOVAC tel. 016/212-246, fax. 016/254-639

mast. dipl. inž. Bratislav Pešić spec., Direktor 064/6454744 Savetodavna služba za ratarstvo i povrtarstvo

dr Mijodrag Đorđević, 064/6454731, 016/237-361 dipl. ing. Boban Stanković, 064/6454743, 016/273-364 mast. ing. Jelena Stojiljković, 064/8110750 Savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo

dipl. ing. Duško Jovanović, 064/6454736, 016/237-360 dipl. ing. Nenad Stefanović, 064/6454738

Savetodavna služba za stočarstvo

dipl. ing. Slavko Mladenović, 064/6454732, 016/237-362

Savetodavna služba za melioracije

dipl. ing. Igor Ristić, 064/8110751

Savetodavna služba za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović, 064/6454735, 016/244-243 dipl. ing. Mirjana Petrović, 064/6454737, 016/237-363 dipl. ing. Bojana Karapanđić, 064/8110753

http://psssle.com