razumevanje lanca snabdevanja

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

67

ORIGINALNI NAUČNI RADOVI/SCIENTIFIC PAPERS

APSTRAKT: Menadžment lancem snab-devanja predstavlja novu poslovnu filozofi-ju i obuhvata strateški pozicioniran i mnogo širi opseg aktivnosti od njegovog «starijeg brata» - menadžmenta logistike. Filozofija koncepta lanca snabdevanja je usmerena na što veću usklađenost ključnih poslovnih funkcija svih karika u distributivnom lan-cu u procesu organizacije robnih i informa-cionih tokova, dok su logističke upravljačke poluge skoncentrisane na internu optimi-zaciju tokova dobara i informacija unutar jedne firme. Primena koncepta integrisanog lanca snabdevanja između više preduzeća dodatno podiže važnost operativnih logističkih aktivnosti na nivou jedne firme, unapređuje procese optimizacija i koordi-nacija unutar i između različitih preduzeća i potvrđuje značaj logističkih performansi za profitabilnost preduzeća. Pored toga što briše međukompanijske granice, primena koncepta lanca snabdevanja u jednom dis-tributivnom kanalu utiče na smanjivanje važnosti funkcionalnih, odnosno tradicio-nalnih poslovnih i umesto njih ističe značaj procesnih upravljačkih pristupa. Iako je au-tor ovog teksta svestan da «ne postoji ništa teže, opasnije i sa neizvesnijim uspehom, nego prokrčiti put ka upoznavanju neke nove stvari» (Makijaveli), to će ga samo do-datno stimulisati da u ovom tekstu pokuša da približi koncept i ciljeve implement-acije lanca snabdevanja identifikovane u

ključnim, relevantnim, svetskim, teorijs-kim i konsultantskim pristupima sa ciljem boljeg razumevanja suštine i brže primene koncepta menadžmenta lanca snabdevanja od strane domaćih preduzeća.KLJUČNE REČI: Lanac snabdevanja, Menadžment, Logistika, Distribucija

ABSTRACT: Supply chain management represents new business philosophy and includes strategically positioned and much wider scope of activity in comparison with its “older brother” – management of logis-tics. Philosophy of the concept of supply chain is directed to more coordination of key business functions of every link in dis-tribution chain in the process of organiza-tion of the flow of both goods and informa-tion, while logistic managing instruments are focused on internal optimum of flows of goods and information within one compa-ny. Applying the concept of integrated sup-ply chain among several companies makes the importance of operative logistics activi-ty even greater, on the level of one company, thus advancing processes of optimum and coordination within and between different companies and confirms the importance of logistics performances for the company’s profitability. Besides the fact that the bor-ders between companies are being deleted, this concept of supply chain in one distri-bution channel influences increasing of

* Docent,Katedrazaposlovnuekonomijuimenadžment,EkonomskifakultetBeograd.

Slobodan Aćimović * DOI: 10.2298/EKA0670067A

RAzUmEvANJE LANCA SNABDEvANJA

UNDERSTANDINg ThE SUPPLy ChAIN

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

68

Slobodan Aćimović

1. UvOD

Da li ste se kao profesionalni menadžer da sada našli u poziciji da ste sveposlovneproceseunutarvašefirmedobroorganizovaliadavamzapotpunus-pehnedostajekvalitetnakarikakojasenalaziizailiispredvasudistributivnomlancu?Dalistesekaofinalnipotrošačzadesiliusituacijidajeneštoreklamirano,poodređenojceni,pododređenimuslovimaprodajeadatoganemaurafovimavašegsupermarketajerporečimatrgovcadobavljačnijenavremeisporučioturobu,avamajebaštajproizvodneophodantogdana,natommestuiutovreme?Dalistesekaoprofesori/ilikonsultantsusrelisazahtevomvašegklijentakojinemožetačnodadefinišeštamuusvakodnevnojpraksistvaraproblemanego,popravilugeneralnimenadžeriujednoivizionarpreduzećanaslućujeneštotipa:«optimizuj mi sistem u preduzeću, imam problema i sa dobavljačima ali i nastraniisporuke,vidimdaneštonefunkcionišealineznamšta»?

Nijeteškopretpostavitidajeimajućiuviduzemljuukojojživimoodgovornasvatripitanjasigurno«da».No,idajeautorovogtekstadržavljaninSADidasetekstpišepreotprilike20-akgodinaidaječasopiskojićedagaobjavinaučnoprestižniHarwardBusinessReview,opetbisvatrigorepostavljenapitanjavero-vatnoimalaodgovor«da».Idanas,kadanekitekstizdomenaoptimizacijaunutarlancasnabdevanjapišerelevantanautorangloameričkogporeklasigurnojedabiodgovornabaremjednoodtripostavljenapitanjabio«da».Tojesamoznakda se koncept lanca snabdevanja nalazi u svojoj uzlaznoj fazi životnog ciklusa i da je još daleko da dođe do saturacije, odnosno da su tokovi dobara, informacija, novca i svega drugog kroz neki distributivni sistem snabdevanja permanentni izvor problema ali, da u njima postoje velike mogućnosti za unapređenja sva-kodnevnog poslovanja preduzeća.

Bum robne razmene i sve informacije koje se s tim u vezi razmenjuju suključnigeneratorimplementacijemodernihlogističkihidistrubutivnihsistema

importance of functional, i.e. traditional business managing approaches but instead it points out the importance of process man-aging approaches. Although the author is aware that “there is nothing harder, more dangerous and with uncertain success, but to find a way for introducing some novel-ties “(Machiavelli), it would be even his additional stimulation for trying to bring closer the concept and goals of supply chain

implementation that are identified in key, relevant, modern, theoretical and consult-ing approaches in order to achieve better understanding of the subject and faster im-plementation of the concept of supply chain management by domestic companies.KEy WORDS: Ovaj ogled predstavlja prerađenu verziju jednog predavanja koje je održano 27. oktobra 2003.

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

69

Razumevanjelancasnabdevanja

upravljanja.Aktuelnicentarsvihunapređenjaurobnimiinformativnimtokov-imausvetujekonceptupravljanjaucelomlancusnabdevanjakaoisvenjegovemetodološketehnikekojesuzapotreberazličitihoptimizacijadosadarazvijene.Svetskaprivredasemenjavelikombrzinom,kakouapsolutnomtako iu rela-tivnomsmislu.Stimuvezitrebarećidasvisvetskidistributivnikanalinemoguda imaju iste probleme i tehnike za njihovo rešavanje danas i pre četrdesetakgodina.

Primerezatomožemonaćiakopogledamobilokojesvetske,statističkirel-evantnepodatke:npr.vrednost svetskog robnog izvoza1963godine jebilananivouodoko157mlrd$,dokje2004godinevrednostsvetskogrobnogizvozadostigla8.907mlrd$1.Pritometrebaznatidaseuglobalnomsvetskomizvozuuizvesnojmeripromenilaistrukturaglavnih«igrača»:danasEUučestvujesa42%, USA participira sa 9,2% (u okviru USA je značajna vrednost unutrašnjetrgovine),Kina izvozi6,7%(satendencijamasvevećegpovećanjasvogudelausvetskojrobnojrazmeni),Japan6,4%,dokostalopripadarobnomizvozuostalihzemaljairegija.

Dakle,nijeistoorganizovatidostavljanjepraverobe,napravomestoupravojkoličini,upravovreme,poprihvatljivimtroškovimaisa,nanajmanjumogućumeru smanjenim greškama u pratećoj dokumentaciji, za robu danas i pre 42godine. Uz to, senzitivnost svih vrsta potrošača širom sveta nameće sve većunivoservisausluživanjaodstranenjihovihsnabdevača,štonesumnjivouvećavatroškoveservisiranjaalisadrugestranediferenciradobavljačepremasnazi,brziniijednomrečjupremauspešnostiprimenesvojebiznisikonkurentskestrategije.

Povećana vrednost robne razmene implicira uvećanje troškova snab-devanja, na nivou jedne firme, celog distributivnog lanca i svih distributivnih lanaca u okviru jedne zemlje. Logistički troškovi su danas ključni troškovniponder u mnogim industrijama, trgovinskim branšama i samim tim veomavažanaspektfunkcionisanjaprivredaucelini.AiskustvoSAD,kaozemljegdese oni najpreciznije mere i u okviru koje se rade redovne godišnje studije po-kazujedasa troškovimadopremanjanije lakoupravljati jer seoniuvekmoguotrgnuti kontroli. Naime, prema podacima CSCMP (Council of Supply ChainManagementProfessionals)2troškovilogistikesvihpreduzeća,analiziranikroznjihovoučešćeuGDPsusetokomdecenijasmanjivalidabiprošlegodinedošlodoblagogprocentualnogalivisokogapsolutnogporastatihtroškova.1963go-

1 Pogledati«WorldTradeOrganisationStatistics»za2004godinunainternetadresi: www.wto.org.2 Najprestižnijasvetskaasocijacijamenadžera,konsultanataiprofesoraizdomenaupravljanja

lancemsnabdevanja i logistikom.Mnogeotvorene i zatvorene (dostupnesamočlanovimaCSCMP)informacijećeudaljemdeluovogtekstabitikorišćenesaoveinterentadrese:

www.cscmp.org.

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

70

Slobodan Aćimović

dineučešćelogističkihtroškovauGDPUSAjeiznosilooko25%,1980godinesesmanjilonaoko18%,2004godinejetajprocenatiznosionajnižih8,8%,dabiprošlegodineučešćelogističkihtroškovapovećanoza15,2%uodnosuna2004godinu, što jeapsolutnopovećanjeza156mlrd$(daklekaocelokupansvetskiizvozpre42godine),dokjerelativnoučešćeučešćelogističkihtroškovauGDPprošlegodinebilo9,5%.

Uranijepomenutimvelikimizvoznimzemljamagdelogističkainfrastruk-turanijedovoljnorazvijenaučešćelogističkihtroškovanamakronivoujeidaljeizrazitovisoko(npr.Kina-22,3%, Indija17%).Sdrugestrane,EvropskaUnijakao teritorijalnobliskazajednicazemalja,kojeunutar sebedosta trguju ikojaima uglavnom dobru i razvijenu logističku infrastrukturu ima procentualnonajnižeučešćelogističkihtroškovauGDP–samo7,15%(uproseku,podaciseodnoseza2004godinu).

Utakoburnimvremenima,kadaseiunarednomperioduočekujuznačajnapovećanja svetskog GDP, što je indukovano i dalje dominantnom robnomrazmenom potrebno je iznaći nova rešenja za optimizaciju lanaca svetskog snabdevanja, odnosno za kontrolu troškova distribucije uz obostrano, i za ponudu i za tražnju prihvatljiv nivo servisa potrošača. Uporedo sa apsolut-nim povećanjem robne razmene se implementiraju novi načini snabdevanja inovidistributivnikanali.Ključnuuloguusvemutomeimajunoveinformacionetehnologije i internet revolucija. Samim tim se i upravljanje robnim tokovimamoramenjati.

Tokom 90-tih godina (ta dekada će ostati zapamćena kao period najvećegkontinuiranograstanajvećihprivredanasvetu)najboljesvetskekompanije,kojesupopraviluistovremenopovećavalesvojetržišnoučešćeiprostornudisperzijusvojihaktivnostiimajusvevišeproblemaudomenuoptimizacijekarikaulancusnabdevanjaisprediizanjih.Starinačiniupravljanjarobnimiinformacionimto-kovimasebrzozamenjujunovimmetodološkimtehnikamaitehnologijama.Era logističkog menadžmenta koji parcijalno optimizuje robne tokove unutar jed-nog sistema se menja novim konceptima, poslovnim praksama, inovacijama i idejama koje su usmerene na pomeranje granica između različitih kompanija u jednom distributivnom kanalu, od primarnog proizvođača pa sve do final-nog potrošača.Upravljanjelancemsnabdevanjapostajesvevišeprisutanterminuposlovnojpraksi,doksadrugestranejavljajusverelevantnijisvetskiteorijskidoprinosi.

Menadžment lanca snabdevanja se stavlja u kontekst jedinstvenog po-slovnog procesa i robnog i informacionog toka koji ga prati duž celog dis-tributivnog kanala, a svaka pojedinačna kompanija, učesnik u kanalu snab-devanja je samo jedna karika u lancu snabdevanja u kome više ne postoje međukompanijske granice. Svakiproceslogističkiprocesujednompreduzeću

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

71


jedeojednogširegivećegprocesakojiseodvijaunutarceloglancasnabdevanja,isvakaupravljačkalogističkaodlukatrebadajeuskladusaprincipimakonkret-nogmenadžmentaulancusnabdevanjakomepripada.

Slobodnim rečima se može konstatovati da je menadžment lanca snab-devanja implementacija globalizacija svetske privrede u okvirima intenzivne robne i informacione razmene. Drugimrečima,štojeglobalizacijakaofenomenvišeprisutnaunekojprivrediinjenimintegrišućimprocesima,tosukoristiodprimeneobjedinjenoglancasnabdevanjaočiglednije.

Kako je i privreda naše zemlje nakon sprovedenih političkih promena, uposlednjih 6 godina veoma brzo krenula ka opštem trendu globalizacije (presvegakroz snažneproceseprivatizacije ineštomanjeprisutnedirektne straneinvesticije),anajvećimdelomsprovedenaprivatizacija iodređeninivostranihdirektnihinvesticijadodatnoosnažioglobalizacioneefekteikodnas,autorovogteksta je ocenio za neophodnim da se domaća nauka i ključni menadžeri up-oznajusakonceptom,principimaitehnikamamenadžmentalancasnabdevanja.Jerakosmozakasniliaidaljekasnimosabrzimprimenamalogističkihinovacija,ondasetonebitrebalodogoditisamenadžerskimtehnikamaiz,kakosmotoveć ranijekonstatovali šireg strateško- logističkog spektrakoji senaziva lanacsnabdevanja.

2. KRATKA RETROSPEKTIvA POJAvE KONCEPTA I TERmINA mENADžmENT LANCA SNABDEvANJA I NAJvAžNIJI IzvORI

Potreba za različitim vidovima optimizacija u okviru lanca snabdevanjeodređenihdobarasunarelativno jednostavnenačine identifikovanekaobitnaaktivnostpremnogogodina.Sličnokao i sasvimparcijalnim logističkimter-minima3,sampojamdopremanjeisnabdevanjeudistributivnomlancupremaCohen-uiRoussel-u,autorimaknjige«StrategicSupplyChainManagement»4iosnivačimaprestižneameričkekonsultantskekućePRTMsejavljajoškrajem19veka.Ipak,ovajdvojacautoraidentifikujeFord Motor Company kao istorijski najpoznatiji primer razvoja efikasnog lanca snabdevanja u proizvodnoj prak-si.KritičanmomenatcelekompanijeFordsesvakakoodigraopočetkomprošlogvekakadajeuproizvodnjuušaopoznatimodelTkodkogaseprviputprimenjeniprincipimasovneproizvodnjekojajejedinobilamogućauzefikasnunabavkui

3 Detaljnudistikcijuiretrospektivnupojavepojednihlogističkihterminamožemopronaćiurelevantnojstranojliteraturiiliuknjizi«Marketinglogistika»,autoraVladanaBožićaiSlo-bodanaAćimovića,uizdanjuEkonomskogfakultetaizBeogradaiz2004godine(iureprintuknigeiz2006godine).

4 Cohen, S. & Roussel, J. 2005. Strategic Supply Chain Management, McGraw-Hill. USA. ixstranapredgovoraknjige.

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

72

Slobodan Aćimović

dopremanje sastavnihdelovadirektnonaproizvodnu linijuovogautomobila5.CoheniRouselnadaljekonstatujudajeuburnomperioduindustrijskograzvoja(1920-1970)jedanodpresudnihumnogimindustrijskimkompanijamabilaori-jentisanostnamaterijalnu(štojeustvarilogističkaefikasnost)iradnuefikasnostunutarproizvodnihsistema.

Sredinom sedamdesetih godina 20 veka se javljaju prve ozbiljnije tehnikekojepodržavajufunkcionisanjeefikasnogsistemasnabdevanjakaoštosuKan-ban sistem, kao prvobitna verzija Just-in-time sistema dopremanja ToyotinihrezervnihdelovaizJapanauAmerikunafinalnuobradu.Gotovoistovremenosepojavljujuprviupravljačkikonceptinastraninabavkekaoštosunpr.MRPIikas-nijeMRPII6.Kaoiudrugimsegmentimaposlovneekonomijeimenadžmenta,najboljiposlovnikonceptiiprincipimenadžmentavrlobrzoprolazekrozoštarteorijskifilter.

Prvirelevantanradnatemumenadžmentalancemsnabdevanjasejavlja1982godine, publikovan od strane dvoje konsultanata iz ove oblasti, pod nazivom«SupplyChainManagement:LogisticsCatshesUpwithStrategy»7.Ovaj rad po prvi put u naučnu sferu formalno uvodi termin Supply Chain Management stavljajući logističke aktivnosti u potpunu stratešku dimenziju. U daljem«širenju» termina imisijemenadžment lancasnabdevanja tokomosamdesetihgodina jevažandoprinosdaoStalkG.u svomradu«Time-TheNextSourceofCompetetiveAdvantage»8ukomesepoprviputzakaopreduslovefikasnoglanca snabdevanjanavodivremenskadimenzija (poredvećprisutnedimenzijetroškovneefikasnostiiaspektakvalitetaproizvoda).

Kraj osamdesetih i prva polovina devedesetih godina su bile presudne zapotrebu diferenciranja termina i koncepta upravljanje lancem snabdevanja imenadžment logistike. Naime, kao što i svaki mlađi brat ima problem samo-stalneidentifikacijeuporodici,takojeikonceptmenadžmentalancasnabdevanjaimaourelevantnimnaučnimradovimatogperiodapodređenstatusuodnosuna

5 Isto,xstranapredgovora.6 Prvobitne verzije ovih metodoloških i kompjuterskih tehnika su bile vezane samo za efi-

kasnu organizaciju dopremanja inputa u proizvodnju (Materials Replenishment Plannig),doksukasnijeverzijeovihmenadžerskihtehnikatretiralesveaspektesistemanabavkesvihresursaupreduzeće,odljudskihdomaterijalnih(paseiimeMRPsistemamenjauMateri-alsResousrePlannig).Kakojeovajradzamišljenkaojednouvodnonaučnoštivoukonceptmenadžmenta lanca snabdevanja na našem podneblju, mi se nećemo baviti ni sa jednomodređenomtehničkomkojasekoristiusistemusnabdevanjavećtoostavljamozanekudrugupriliku.

7 Keith,O.&Webber,M.,1982.,citiranopremaChristopherM.1992.Logistics: The Strategic Isuue.Chapman&Hall,London.

8 Rad je izašao u okviru časopisa «Harvard Business Review», citirano prema Cohen, S. &Roussel,J.2005.,op.cit.xistranapredgovoraknjige.

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

73


logističkimenadžment.Važnijedoprinosestrukturiranjukonceptamenadžmentalanca snabdevanja i njegovom pravilnom pozicioniranja na stratešku ravansvakogpreduzećadajulogističkiprofesionalciizpojedinihuspešnihkompanija,izmeđuostalihStevensG.(«IntegrationoftheSupplyChain»)9,TowillD.,NaimM.iWiknerJ.(«IndustrialDynamicsSimulationModelsintheDesignofSupplyChain»)10, Ellram L. i Cooper M. («The Relationship Between Chain Manage-mentandKeiretsu»)11iBechtelC.iJayaramJ.(«SupplyChainManagement:AStrategicPerspective»)12.

PosebnovažannaučnidoprinosutemeljenjuterminaikonceptamenadžmentlancasnabdevanjadajeLaLondeB.usvomradu«SupplyChainEvolutionbytheNumbers»13.Uraduseprecizirazašto jevažna primena modernih tehnika u upravljanju integrisanim lancem snabdevanja i svese topodržavarazličitimfinansijskimciframa,pokazateljimaproduktivnostiidrugimbrojkamakojedis-tancirajukompanijekojesutokomdevedesetihotpočeledaprimenjujufilozofijumenadžmentalancasnabdevanjametodomtop-down(sastrateškognaoperativ-ninivosvakeposlovnefunkcije),odpreduzećakojajošuveknisuništailisumaloprimenilaizdomenaširegaspektalancasnabdevanja(npr.samojeuspostavljenMRPupočetnojverziji,štojedobarpočetakalineidovoljnozaozbiljnuprimenumenadžmentalancasnabdevanja).

Nakonozbiljnihradovaurelevantnimnaučnimčasopisima,procesučenjaolancusnabdevanjasepremeštauprvelogističkeknjigerelevantnihautorailiurednikaodređenihizdanja.UpojedinimuniverzitetskimknjigamaoblastSup-plyChaindobijapojednudodveglaveunutarpostojećeglogističkogsadržaja.Stimuvezivažnijeteorijskotkivoizdomenamenadžmentalancemsnabdevanjatrebapotražitiuokviru:

• Stocs,J&LambertD.2001.Strategic Logistics Management;• Johnson,J.,WoodD.,WardlowD.iMurphyP.1999.Contemporary Lo-

gistics;

9 Publikovano1989u«InternationalJournalofPhisicalDistributionandLogisticsManage-ment»19,no.8, strana3-8,citiranopremaStocs, J&LambertD.2001.Strategic Logistics Management.MCGraw-HillinternationalEdition.

10 Godine1992publikovanoučasopisu«InternationalJournalofPhisicalDistributionandLo-gisticsManagement»22no.5,strana3-13citiranopremaStocs,J&LambertD.2001.Strate-gic Logistics Management.MCGraw-HillinternationalEdition.

11 1993godineučasopisu«InternationalJournalofPhisicalDistributionandLogisticsMan-agement»4no.1,strana1-12citiranopremaStocs,J&LambertD.2001.Strategic Logistics Management.MCGraw-HillinternationalEdition.

12 1997.«International JournalofPhisicalDistributionandLogisticsManagement»8,no.1,strana 15-34, citiranoprema Stocs, J&Lambert D. 2001.Strategic Logistics Management.MCGraw-HillinternationalEdition.

13 Publikovano1998učasopisu«SupplyChainManagementReview»2,no.1,strana7-8.

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

74

Slobodan Aćimović

• ChristopherM.1997.MarketingLogistics14.

Gotovoistovremenosaovimpristupimaupravljačkomkonceptulancasnab-devanjaseparalelnojavljajuautorikojioptimizacijeuokvirulancasnabdevanjagotovoisključivovezujuzaulaznulogistiku,odnosnosistemnabavkefirme.Pi-oniriutompristupu(knjigaizašla1996godine)susvakakoDoblerD.iBurtD.sasvojomknjigom«PurshasingangSupplyChainManagement»15.TakođetrebapomenutiveomaprisutnogautoraizdomenanabavkeLysonsK.kojisarazličitimkoautorima objavljuje dve knjige pod istim naslovom «Purchasing and SupplyChainManagement»16.

Vrednapažnjejesvakakoiknjiga«PurchasingandSupplyChainManage-ment»,napisanazajedničkiodstrane4autora:LeendersM.,JohnsonF.,FlynnA. i Fearon H17. Zajednička karakteristika svih ovih knjiga jeste to što su au-tori,kojisuodavnoskoncentrisaninamenadžmentnabavke,prepoznalivažnosti kroz određena poglavlja implementirali postupke, principe i metodologijemenadžmentalancasnabdevanja.Štojejošvažnije,sviautorisuprihvatiliproces nabavke jedne firme kao mali, ali naravno veoma važan segment menadžmenta lancem snabdevanja u celom distributivnom kanalu. Sličnestrateškepromenesu u svojoj knjizi poslednjoj («Manufacturing, Planning and Control for Sup-plyChainManagement»18)kojaseprvenstvenobavioptimizacijamauprocesuproizvodnjeizvršiliVollmanT.,BerryW.,WhabarkC.iJocobsR.

Suštinska promena u pristupu izučavanja menadžmenta lanca snabdevan-ja se poklapa sa konačno uspostavljenom distinkcijom između termina i kon-cepata logistics management i supply chain management (detaljnijeotomeunarednojglavirada).Drugimrečima,primenom«svog»pristupamenadžmentulanca snabdevanja određeni izvori su se suštinski orijentisali na kompletanupravljačkitokduždistributivnogkanala.Oniusvojimnaučnimštivimastav-ljajumenadžmentlancasnabdevanjaustrateškikontekstkreiranjavrednostiupreduzećuicelomdistributivnomkanalu,sasvimnjegovimpritokama,uzvod-noinizvodno.Naovommestumožemopomenutinekeodkvalitetnijih,namadostupnihizvora:

14 Prvaknjiga je izdataod straneMCGraw-Hill InternationalEdition, druguknjigu jepub-likovaoPrentice-Hall,dokjetrećaizdataodstraneButterwothHeinemann.

15 UizdanjuMcGraw-HillCo.16 UzmnogaranijaizdanjaposlednjeizdanjeprveknjigejeobjavljenoodstranePearsonEduca-

tionLim.2003godineusaradnjisaGillinghamM.,dokzanarednuknjigu,objavljenu2006godinepromenjenkoautor(FarringotB.)uzzadržavanjeistogizdavača.

17 Poslednje izdanje 2006 godine od strane McGraw-Hill Co., uz veliki broj starijih izdanja(naravnonepodistimnaslovominesasvimautorima).

18 Izdanje2005godineodstraneMcGraw-HillCo.

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

75


• Chorpa,S.iMeindlP.2004.Supply Chain Management19;• Bowersox,D.,ClossD.iCooperB.2002.Supply Chain Logistics Manage-

ment20;• Christopher,M.2005.Logistics and Supply Chain Management21;• Simchi-Levi,D.,KaminskyP.&Simchi-LeviE.2003.Designing & Man-

aging the Supply Chain22;• Cohen,S.iRousselJ.2005.Strategic Supply Chain Management23;• Harrison,A.iVanHoekR.2005.Logistics Management and Strategy24;• Ayers,J.editor,2002.Making Supply Chain Management Work25

Svipomenutiizvorikaoinekidruginepomenutiizvorinaučno-stručniiz-vorićeunarednimdelovimaovogradaposlužitikaoosnovazadefinisanje (unarednojglavi),konceptuiranjeijednomrečjuboljerazumevanjestrategijekojajeprisutnauraznimprimerimaoptimizacijaunutarmenadžmentalancasnab-devanjabilokogdistributivnogkanaladanasurazvijenomsvetu.

3. PREgLED RELEvANTNIh PRISTUPA DEfINISANJU mENADžmENTA LANCA SNABDEvANJA

Kao i za svaki novim pojam, koncept, pristup menadžmentu, tako se i zacentaristraživanjauovomraduteškomoženaćijednostavna,opšteprihvaćenaisveobuhvatnadefinicija.Analizirajućirazličituudžbeničku,konsultantskuišireinformativnuidostupnumaterijuvezanuzalanacsnabdevanja,autorovogtek-sta seponovonašaoudilemi sličnojonojkada jepredesetakgodinazapočeo«proširenje»većtrasiranogistraživačkoglogističkogputa.Ipak,trebabitidokra-jakorektanirečidaje«prokopavanje»naučneidentifikacije,profilisanjaistruk-turiranjamenadžmentalancasnabdevanjana«domaćemnaučnomnebu»danasneštoteženegokadasetoradilozalogističkimenadžmentpredesetakgodina.

Naime, ako želimo da kompariramo logistics management i supply chainmanagementkaokoncepteizatepotrebeiskoristimometodološkutehnikuana-lizeživotnogciklusaproizvoda(uovomslučajukoncepta)možemozaključitida je danas koncept lanca snabdevanja tek u ranoj uzlaznoj fazi životnog ciklusa jedne naučne i primenjene metodologije (tek15-akgodinaodozbiljnijeg«ulas-

19 UizdanjuPearsonPrenticeHall.20 UizdanuMcGraw-HillCo.21 UizdanjuPrenticeHallCo.22 IzdavačoveknjigejeMcGraw-HillCo.23 PublikovanodstraneMcGraw-HillCo.24 PublikovanodstranePearsonEducationLim.25 IzdanjeAuerbachPublication.

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

76

Slobodan Aćimović

kanatržište»),za razliku od logistike koja se već nalazi veoma blizu faze satu-racije(grubeprocenegovoredajepredesetakgodinajebilanapolovinirazvojnefaze).

Šta je to suštinski posmatrano lanac snabdevanja, na šta se odnosi to kada se kaže menadžment lancem snabdevanja i konačno kako se mogu diferenci-rati termini i koncepti logistike i lanca snabdevanja?Krenimodaodgovaramoskrajaovogpitanjajertakomožemonajlakšedatikompletanodgovoromnapi-tanjekakorazumeti,strateškipostavitiiupravljatilancemsnabdevanja.Nemalibroj autora je sve do skoro tretirao termine i koncepte logistike i lanca snab-devanjakaosinonime.Verovatnoponajvišepoduticajemnajvažnijeasocijacijelogističara(utovremejeCSCMPfunkcionisaopodimenomCounsilofLogisticsManagement26)ovadvaterminaseizjednačavajuilisepravimarginalnarazlikakojaimautemeljenjenapotrebiboljekoordinacijeizmeđupojedinihčlanicadis-tributivnogkanala.Potvrdaovogstavasemožeprepoznatiučlancimarazličitihpraktičara27,konsultanata28iprofesora29kojejeautorovogčlankaimaprilikedaanaliziraupunomformatuilikrozprošireneapstrakteradova30.

Zaštokodnabrojanihautoradolazidokonfuzijeizmeđukonceptalogističkogmenadžmenta i upravljanja lancem snabdevanja? Za onoga koje je radio nekeposlovneiorganizacionepromeneupraksiodgovorjelak.Poslužićemosejed-

26 Boarddirektoraoveasocijacijejetrvrdoglavoinsistiraonadefinicijilogističkogmenadžmentautemeljenojjoš1986godineinepostojanjurazlikaizmeđulogistikeilancasnabdevanjasvedo1998godinekadaseprepoznalodajelanacsnabdevanjamnogošira,strateškikompletnijepostavljenai«ekonomskija»varijantaupravljanjakretanjimadobaraiinformacijakrozceodistributivnilanac.

27 Npr.pogledatičlankesledećihautora:1)Davis,T.1993.«EffectiveSupplyChainmanage-ment»,Sloan Management Review 34,no.4,strana35-46,2)Arntzen,B.,BrownG.,Har-risonT.&TraftonL.1995.«GlobalSupplyChainManagementatDigitalEquipmentCorpo-ration»,Interfaces25,no.1,strana69-93.3)Lee,H.&BillinghtonC.1995.«TheEvolutionofSupplyChainManagementModelsandPracticeatHewlett-Pacard»,Interfaces25,no.5,strana42-63,4)Camp,R.&ColbertD.1997.«TheXeroxQuestforSupplyChainExcellence»,Supply Chain management Review,strana82-91.

28 Stimuvezipogledatinaprimersledećeizvore:1)Scharlacken,J.1998.«TheSevenPillarsofGlabalChainPlanning»,Supply Chain management Review 2,strana32-40,2)Tyndall,G.,ChristoperG.,PartschW.&KamauffJ.1998.Supercharging Supply ChainsJohhWiley&Sons,Inc.,NewYork,3)Copacino,W.1997.Supply Chain Management: The Basic and Be-yond,St.LuciePress,BocaRaton.

29 Mogusepogledatisledećaštiva:1)Fisher,M.1997.«WhatIstheRightsupplyChainforYourProduct?»,Harvard Business Reviewno.2,strana105-116,2)Handfield,R.&NicholE.1999.Introduction to Supply Chain ManagementPrentice-Hall3)Bowersox,D.&ClossD.1996Logistics Management – The Integrated Supply Chain ProcessMcGrow-Hill.

30 Jedanbrojovihizvorajeautordirektnostudiraodokjezadrugi,manjideocitiranaanalizakojajeurađenauudžbenikuStocs,J&LambertD.2001.Strategic Logistics Management.

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

77


nomanalogijomizkonsultantskogzanata:poznatojedasegotovouvekpostav-ljapitanje,kakoustranimiposebnounašimpreduzećimaštatotrebadačinisektor marketinga kada se vrši organizaciono strukturiranje preduzeća? Da lijesusamomarketinškiposlovionikojiseorganizacionopozicionirajuusektor(službu,odeljenjeitd.)asvidruginisu?Odgovorjenaravnone.Postojievidentnarazlika između marketinga kao funkcije i marketinga kao koncepta (poslovnefilozofije),pasuprakseorganizacionogstrukturiranjasvihmarketinškihposlovaurazličitimpreduzećimaveomadiferencirane.

Toznačidajepopravilunemogućesveposlovekojepodrazumevamarket-ingkoncept stavitipod jednuorganizacionukapu(najčešćese tu imanaumuposloviprodaje,nabavkeitd.)štoznačidaseumarketingorganizacionujedinicupopravilusistematizujumarketinškiposlovikojisuvezanizasamojedaninstru-mentmarketingakojisenazivapromocija.Notonikakoneznačidaakonekiposloviiizvršiocikojiihrade,nisuusektorumarketinga,netrebamarketinškidaseponašajuidaprimenjujusvemarketinšketehnikeipravila.Marketinškafilozofijaipristuptrebadadominirausvakomponašanju,svakojposlovnojpro-ceduriinasvakomradnommestu,bezobziragdeseformacijskitoradnomestoupreduzećunalazilo.

Sličnasituacijajeisaodnosomlogistikekaofunkcionalneorganizacioneje-dinicenekogpreduzećaiprimenomkonceptalancasnabdevanja.Narednaslikanammožeposlužitizaboljerazumevanjeovihstavova:

Slika 1.Odnosmarketingailogistikekaofunkcionalnihpodručja

ikaoupravljačkihpristupa

Dakle, kao što marketing koncept treba svojom postavkom u svakom preduzeću da prožima sve sektore i organizacione celine, tako i koncept

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

78

Slobodan Aćimović

menadžmenta lancem snabdevanja treba da bude tako postavljen da integriše sve poslovne funkcije, i to ne samo u jednom preduzeću već duž celog distrib-utivnog lanca.Vizija lancasnabdevanja jednogključnog,centralnopozicioni-ranogpreduzećaudistrubutivnomkanalutrebadabudegeneratorpostavkesvihrobnihiinformatičkihtokova,odprimarneproizvodnje,prekoobrademateri-jala,kreiranjefinalnogproizvoda,njegovedistribucijeikonzumacijeodstranekrajnjihkorisnika.

Suštinska promena koja se dobija primenom efikasnog lanaca snabdevan-ja u jednom distributivnom kanalu ne tangira više samo logističke procese, odnosno uspešan lanac snabdevanja se ne meri samo stepenom integracije logističkih aktivnosti unutar lanca snabdevanja već se meri stepenom inte-gracije ključnih poslovnih aktivnosti i procesa na nivou celog distributivnog kanala, odnosno toka snabdevanja31.

Koncept upravljanja lancem snabdevanja je još relativno mlad u svetskojnaučnojopservaciji.Njegovapraksa,metodi,tehnike,pristupi,konceptiisveštoseinačevezujezajednumenadžerskuoblastjeitekakoprisutnoupraksivodećihsvetskihkompanija.Imajućiuvidunjegovumultidimenzionalnostiprinjegovojprimenineophodnumultifunkcionalnostveomagajeteškopreciznodefinisatiadasepritomnepogrešitakoštoćeseneštoizširokogspektramenadžmentalancasnabdevanjaizostaviti.

Po pravilu, za definisanje menadžmenta u okviru lanca snabdevanja se kod mnogih autora koriste termini kao npr: vertikalni lanci, umrežena orga-nizacija, saradnja, poverenje i otvorenost, dodavanje vrednosti, fleksibilnost, informatička usaglašenost, tehnička uslovljenost itd.Najčešćeidentifikovanestrateške odrednice pri definisanja koncepta lanca snabdevanja se odnose naizgradnju međukompanijskih odnosa i veza na različitim poljima aktivnosti.

Christopher u svojoj poslednjoj knjizi pravilno diferencira logistiku u odnosu na lanac snabdevanjatakoštopodlogistikompodrazumevaoperativnokreiranjeisprovođenjepojedinačnihplanovatokovaproizvodaiinformacijakrozpreduzeće, dok pod terminom upravljanje lancem snabdevanja podrazumevapovezivanjeikoordinacijuizmeđusvihprocesapreduzećaidrugihentitetakojiradeuokvirujednoglanca32.Drugimrečima,razlika između logistike i lanca snabdevanja je strateško – operativne, odnosno funkcijsko-procesne prirode.

Istiautordajeineštopreciznijudefinicijumenadžmentalancemsnabdevanjagdeističedasepodtimpodrazumeva«upravljanje vezama između preduzeća koja se nalaze iznad i/ili ispod (matičnog) preduzeća u jednom lancu snab-

31 Cooper,M. ,LambertD.&Pagh J. 1997. «SupplyChainManagement: MoreThanaNewNameforLogistics»,The International Journal of Logistics Management8,no.1,strana1-13.

32 Christopher,M.2005.Logistics and Supply Chain Management,op.cit.strana4-5.

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

79


devanja, odnosno menadžment odnosa sa dobavljačima i kupcima u cilju isporuke dodate vrednosti, po nižim troškovima, duž celog lanca snabdevan-ja». Lanac snabdevanja prema istom autoru predstavlja vezu između zavisnihi nezavisnih organizacija koje rade zajedno u cilju kontrole, implementacije iunapređenjatokovamaterijalaiinformacijaoddobavljačadokorisnika.33

Bowersox, Closs i Cooperidentifikujumenadžment lanca snabdevanja kao «proces zajedničkog delovanja više firmi u cilju dostizanja određenog nivoa strateške pozicioniranosti i unapređenje operativne efikasnosti».34Oninadaljeceokoncept lanca snabdevanjanazivaju revolucijom menadžerskih tehnika za21 vek, odnosno tipiziraju lanac snabdevanja kao neku vrstu «logističke rene-sanse».

BračniparSimchi – Levi i Kaminskynapočetkusvojeknjigeidentifikujulanac snabdevanja kao logističku povezanost dobavljača sirovina, proizvodnihcentara, skladišta, distributivnih centara i maloprodajnih objekata. Ovaj trioautora daje i konkretnu definiciju termina menadžment lanca snabdevanja35:«Menadžment lanca snabdevanja predstavlja set usklađenih pristupa in-tegraciji dobavljača, proizvođača, skladišta i prodavnica na taj način što se proizvodi i doprema prava količina proizvoda, na prave lokacije, u pravo vreme, uz minimiziranje troškova u sistemu dopremanja i uz određeni nivo servisa, odnosno satisfakciju potrošačkih zahteva»

PoznatilogističkidvojacStocs i Lambernedajupreciznudefinicijuterminamenadžmentlancasnabdevanjaikonstatujudasamprocesupravljanjalancemsnabdevanjamožebiti veomarazličitu zavisnosti od togakoja sudobraupi-tanju,kojinivoinformacijaihpratiinaravnoipresvegauzavisnostiodtogakoje«važanigrač»unekomsistemusnabdevanja.Oviautoriseveomaeksplicitnoopredeljujuštatotrebadačinisvakiprocesupravljanjalancemsnabdevanja(po-gledatinarednusliku).Struktura lanca snabdevanja predstavlja veze između članica sistema snabdevanja, poslovni procesi unutar sistema snabdevanja su aktivnosti koje treba da proizvedu vrednost za kupca koji je na kraju lanca, dok su menadžerske komponente metodološke tehnike koje integrišu procese i mrežu u okviru lanca snabdevanja,štojeprikazanoslikomnanarednojstra-ni:

33 Isto,strana5-6.34 Bowersox,D.,ClossD.iCooperB.2002.Supply Chain Logistics Management,op.cit.strana4.35 Simchi-Levi, D. , Kaminsky P. & Simchi-Levi E. 2003. Designing & Managing the Supply

Chain,op.cit.strana1.

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

80

Slobodan Aćimović

Slika 2.Elementiiključneodlukeumenadžmentulancasnabdevanja36

Konsultantski dvojac Cohen i Roussel slično kao i prethodnici ne dajukonkretnudefinicijumenadžmentalancasnabdevanjaaliističudapetključnihkomponentisvakoglancasnabdevanjačine37:

1. Operativna strategija(kakoproizvoditi,daliproizvoditizalagerilipoporudžbini,dalikoristitiousoursingstrategijeimnogadrugaoperativnapitanja);

2. Strategija outsoursing-a(akoseikomdomenuzanjuopredelimoupre-thodnomkoraku);

3. Izbor marketinških kanala(kanaliplasmanaproizvoda);4. Strategija servisa potrošača (identifikacija,selekcija,segmentacija,post-

avkaikontrolastandardaservisakupaca);5. Upravljanje imovinom (izborlokacijeobjekata,izboropremeneohodne

zaposlovanjeitd.).

Harrison i Van Hoek lanac snabdevanja definišu kao proces upravljanjadobrima na njihovom putu od primarnih proizvoda, preko prodaje finalnimpotrošačima kao i proces povraćaja određenih dobara u sistem recikliranja.Komparirajući lanac snabdevanja sa tokomvodeu reci, često semožečutida

36 Stocs, J & Lambert D. 2001. Strategic Logistics Management, op.cit. strana 57-59. Imajućiu vidu da je ovo uvodni segment gde je koncetracija autora na što boljem razumevanjusamogpojmalanacsnabdevanja,naovommestunećebitidetaljnijeobrađenekomponentemenadžmentalancasnabdevanja.

37 Cohen,S.iRousselJ.2005.Strategic Supply Chain Management, op.cit.strana10-20.

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

81


postojigornjiidonjitoklancasnabdevanja,odnosnodajegornjitoktamogdesuizvorisnabdevanjaadonjitoktamogdesukorisnici.Poovimautorimasvakafirmaukanalujepartneristimuvezioniističidausvakomlancusnabdevanjapostojeindividualneikolektivneulogeufunkcijikonverzijeprimarnihdobaraufinalneproizvode.Oviautoripoprviputuvode u proces definisanja lanca snab-devanja i jedan sve važniji tok – tok povraćaja proizvoda u sistem recikliranja.Nakrajusvoguvodnogdelaknjigeonidajujednostavnuikvalitetnudefinicijumenadžmenta u okviru lanca snabdevanja: «Menadžment lanca snabdevanja predstavlja planiranje i kontrolu svih procesa koji povezuju partnere u jed-nom lancu snabdevanja sa ciljem servisiranja potreba krajnjih korisnika»38.

Sličnoprethodnicima,Chorpa i Meindldajukratkuidobropogođenudefin-icijulancasnabdevanja:«Lanac snabdevanja je sastavljen od svih subjekata koji su involvirani, direktno ili indirektno na ispunjavanju potrošačkih zahteva»39.U okviru lanca snabdevanja učesnici su mnogobrojni privredni subjekti čijesu sve poslovne funkcije involvirane u pridobijanje i satisfakciju potrošačkihzahteva.Dakle,insistirasenapotrebikooperacijeizajedničkogdelovanjavažnihposlovnihfunkcija(razvojnovogproizvoda,marketing,operativnimenadžment,distribucija,finansiranje,servispotrošačaitd.)velikogbrojapreduzećaulancusnabdevanja.

Možemo slobodno konstatovati da su definicije menadžmenta lanca snab-devanja date kod ovih mlađih autora (Harrison i Van Hoek, s jedne strane iChorpaiMeindl)najboljeinajkompletnije,iakorelativnokratke.Ugaogledanjanalanacsnabdevanjaovihautorajestestrateški,potencirajuseprocesiplaniranjausvimsegmentimakretanjadobaraiinformacijaištojenajvažnijeciljevifunk-cionisanjalancasnabdevanjasuokrenutikapotrošačima,čimelanacsnabdevan-jadobijasvojumarketinškutežinu.

Konačno ovaj pregled relevantnih pristupa definisanja termina i koncep-ta menadžment lanca snabdevanja ne bi biokompletan kada bi smo izostavilizajedničkidonetestavovevišeod9000članova, iz63zemljeAsocijacijeprofe-sionalaca koji se bave menadžmentom lanca snabdevanja (Council of SupplyChainManagementProfessionals–CSCMP)40.Unarednedvedefinicije(moždajepreciznijerećidasutoneštodužaobjašnjenjaterminaikoncepata)jenaprav-ljenadistinkcijamenadžmentalogistikeimenadžmentalancasnabdevanja:

Menadžment lanca snabdevanja obuhvata sve aktivnosti vezane za nabavku resursa, konverziju tih resursa kao i sve logističke aktivnosti; to podrazumeva koor-dinaciju i kooperaciju partnera u lancu snabdevanja koji mogu biti dobavljači,

38 Harrison,A.iVanHoekR.2005.Logistics Management and Strategy,op.cit.strana6-7.39 Chorpa,S.iMeindlP.2004.Supply Chain Management, op.cit.strana4-5.40 www.cscmp.org.

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

82

Slobodan Aćimović

posrednici, logistički provajderi i kupci; u finalu, menadžment lancem snabdevan-ja integriše i usklađuje ponudu i tražnju unutar jedne firme i između svih članica kanala snabdevanja; filozofija koncepta menadžmenta u lancu snabdevanja jeste da je on, na osnovu odgovornosti koju svaka poslovna funkcija ima integrator glavnih poslovnih funkcija unutar firme i između kompanija, u jedan kohezivni i poslovni model visokih performansi; menadžment lanca snabdevanja u sebe uključuje sve operativne logističke aktivnosti, proizvodnju i uspostavlja koordinirajuće veze sa i preko marketinga, prodaje, dizajna proizvoda i informacione podrške.

Logistički menadžment je deo menadžmenta lancem snabdevanja i njegov za-datak je da planira, implementira i kontroliše efikasnost i efektivnost dvosmer-nog kretanja tokova proizvoda, skladištenja dobara, usluga i pratećih informaci-ja između mesta ponude i tražnje. Logistički menadžment obuhvata operativne aktivnosti transporta, skladištenja, upravljanja materijalom, punjenja isporuka, kreiranja logističke mreže, upravljanja zalihama, planiranja ponude i tražnje na nivou jednog preduzeća i upravljanja outsoursing strategijama.

4. CILJEvI I vREDNOSNI KARAKTER LANCA SNABDEvANJA

HenriFordjeuvođenjempokretnetrakezaproizvodnjusvognajprodavani-jegmodelaTimaosamojedancilj–brzoijevtinonapravitivozilo,kojećeima-tivrednostzaširokenarodnemaseikojećedobrombrojuljudibitidostupno.Ako svaki lanac snabdevanja zamislimo kao nesmetani tok dobara, od izvora sirovina od finalnog potrošača, koji se odvija kao na nekoj proizvodnoj traci, onda bi svakako cilj takvog sistema snabdevanja mogao da bude kreiranje što veće vrednosti za finalnog kupca, po prihvatljivim troškovima.

Tačnije,cilj svakog lanca snabdevanja je maksimiziranje ukupne vrednos-ti u lancu snabdevanja, odnosno kreiranje veće vrednosti koja se dobija u jed-nom sistemu(napokretnojtraci)nego što bi se dobila vrednost kada bi svaki učesnik nezavisno funkcionisao (svakamašinazasebe)41.Vrednostseulancusnabdevanjamožedefinisatikaorazlikaizmeđuvrednostifinalnogproizvodazakrajnjegpotrošačaisvihnaporakojisenapraveučitavomlancusnabdevanjasajednimciljem–ispunjenjepotrošačkihzahteva.

Najčešćesevrednostunutarlancasnabdevanjamerinjegovomprofitabilnošću,kojajenaravnojednakarazlicikojaostanekadaseodzbiraprihodakojeostvarisvakičlanlancasnabdevanjaodbijezbirsvihtroškova,svihučesnikausistemusnabdevanjaanastalihuciljufinalizovanjakrajnjihpotrošačkihnarudžbina.Zaočekivatijedaseikod odnosa ukupne u odnosu na zbir pojediničnih profit-

41 DefinicijanapravljenanabaziidejeizradaChorpa,S.iMeindlP.2004.Supply Chain Man-agement, op.cit.strana6uzsamostalnekorekcijeidopuneautorateksta.

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

83


abilnosti u lancu snabdevanja može očekivati sinergetski efekat, naravno ako je lanac snabdevanja efikasan.

Stoga,kakonamtonarednaslikapokazujesasvimjelogičnodašto je veći stepen integracije između učesnika u lancu snabdevanja to je veća ukupna vrednost, odnosno profitabilnost za sve karike u lancu tog sistema:

Slika 3.Zavisnostiukupnevrednostiod

stepenaintegrisanostiučesnikaulancusnabdevanja

Iz prezentiranih vrednosnih ciljeva lanca snabdevanja se može prepoznatijoš jedan pristup njegovom definisanju. Naime, Bowersox, Closs i Cooper usvojojknjiziističudaselanacsnabdevanjaponekadsinonimskimožezamenitisaterminimalanacvrednostii lanactražnje42.ProfesorChristopherjejošpre-ciznijiikonstatujedabinajvećuuloguukreiranjunovogterminaikonceptakaošto je tomenadžment lancasnabdevanja trebalopripisativodećemteoretičarumenadžmenta koji je još pre dvadesetak godina postavio koncept lanca vred-nosti43.PoznatojedasuaktivnostikojePorterstavljaukontekstkreiranjalancavrednostisledeće:

• primarne - ulazna logistika, operativne aktivnosti, izlazna logistika,marketingiprodajaiserviskupcaiusluge;

• podržavajuče – infrastruktura firme, ljudski resursi, unapređenjetehnologijeinabavka.

42 Bowersox,D.,ClossD.iCooperB.2002.Supply Chain Logistics Management,op.cit.strana4.43 Christopher,M.2005.Logistics and Supply Chain Management,op.cit.strana13-14.uzcitat

poznatogdela:Porter,M.1985.Competitive Advantage,TheFreePress.

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

84

Slobodan Aćimović

Sveoveaktivnostitrebaintegralnoposmatratikaokreatoremarginedodatevrednosti.DoprinosPorterajevidljivutomeštoonnaglašavadoprinossvihak-tivnostiukreiranjuvrednostiikomparativneprednostizanekopreduzeće.Akotostavimoukontekstnašihdosadašnjihprezentacijateorijamenadžmentalancasnabdevanja videćemo da je koncept lanca snabdevanja suštinski posmatranopraktičnaprimenalancavrednosti izmeđurazličitihučesnikausistemutokovadobara.Naravnodajelanac vrednosti posmatran iz Porterovog ugla značajno širi menadžerski pristup ali jeon ipremanašemutiskuznačajno delovao na promenu ukupne menadžerske misli u poslednjih 20-tak godina,pričemujejedanodnajvažnijihproizvodatogakonceptmenadžmentaulancusnabdevanja.

Veomavidljivopraktičnopoljedelovanjakonceptalancavrednostinakonceptlancasnabdevanjajeprimenastrategijeoutsoursinga.Naime,rentiranjeuslugakojećenekadrugafirmabrže,boljeijeftinijedauradinegoštobimitouradiliusopstvenojrežijidodatnorušigraniceizmeđurazličitihpreduzećaiunapređujesaradnju i tešnjupovezanost.Tosvegovoriuprilog tomeda jepotrebna inte-grisanost učesnika u procesu outsoursing-a, odnosno da se u cilju kreiranjazajedničkeipopraviluvećevrednosti(kojajeproizvodvećeefikasnostivršenjauslugaodstranenekogtrećeg)moratešnjesarađivati,odnosnonapravitilanacdvostrukog snabdevanja. Time praktično lanac snabdevanja postaje praktičnaprimenalancavrednostiudomenuorganizacijekretanjadobaraiinformacija.

Dakle,cilj lancasnabdevanjajekreiranještovećevrednostizasvenjegoveučesnike i posebno za finalnog potrošača jer je on na kraju sistema kreiranjavrednostiionsvojomkupovinomnekogartiklapotvrđujekvalitetlancasnab-devanjatogproizvoda.Todrugimrečimaznačidajeglavni moto svakog lan-ca snabdevanja maksimiziranje potrošačke vrednosti uz što niže troškove obezbeđenja te vrednosti,nanivoulancaucelini,štojeprikazanonarednomslikom44:

44 Nabaziidejeizprethnodnocitiranogdela(strana12)umnogobrojnedopuneineophodnaprilagođavanjaautoraovograda.

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

85


Slika 4.Odnosvrednostiitroškovaulancusnabdevanja

Prethodna slika ukazuje smerove kretanja sa ciljem kreiranja adekvatnoglanca snabdevanja jednog artikla. Naime, pozicija firme po pitanju kreiranjavrednostiulancusnabdevanjanijedobraakosenalaziuzoniproizvodnjemalevrednosti,pritroškovnojneefikasnosti(donjileviugaoslike).Zadržavanjeutojpozicijioznačavalošelogističkeisvedrugeoperativneperformansepreduzeća.

Rešenjetrebapotražitiudvezonevrednostiitroškovakojesunaslicipred-stavljene gornjim levim i donjim desnim uglom. Naime, operativna stabilnostpreduzećajezadovoljavajućaakoseononalaziusituacijidaučestvujenatržištusavelikomvrednostizakupcaaliuzvisoketroškove(gornjileviugao)ilisama-lomvrednošćualisaniskimtroškovima.Ovosuveomačestesituacijepozicioni-ranjapreduzećakojejedobropočelosaprimenomlogističkogmenadžmentananivousvojihposlovnihfunkcija.Ipak,osnovni cilj optimizacije robnih i infor-mativnih tokova se može postići samo kreiranjem lanca snabdevanja između svih učesnika u cilju satisfakcije krajnjih kupaca (donjidesniugaoslike).

Dakle, pravac kretanja je gornji desni ugao na prethodnoj slici, odnosno«win-winstrategy»zasveučesnikeusistemusnabdevanja:dobavljačesirovina,prerađivačeikreatorefinalnihroba,trgovceikupce.Toznačidakupci dobijaju vrednost koju žele, a privredni subjekti učesnici u lancu snabdevanja dobi-jaju potvrdu te vrednosti kroz naplatu i povratne informacije, odnosno prof-

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

86

Slobodan Aćimović

itabilno poslovanja.Timejeprethodnomslikomjošjednomobjašnjencilj lanca snabdevanja – kreiranje visoke vrednosti uz niske troškove.

5. zAKLJUČNI STAvOvI I IzAzOvI DALJIh ISTRAžIvANJA

Posle relevantnih stranih uglova posmatranja na ono šta se podrazumevapod pojmom lanac snabdevanja, njegovim upravljačkim tokovima i ciljevimamožemoidentifikovatinekolikoosnovnihodrednicaovogpojmaikoncepta:

1. Menadžment lanca snabdevanja se stavlja u stratešku ravan menadžerskih opcija unutar jednog i između više preduzeća u lancu; to znači da se svim funkcijama koje su uključene u normalno funkcionisanje lanca snab-devanja upravlja sistemski sa nivoa top menadžmenta;

2. Funkcionisanje lanca snabdevanja podrazumeva neophodnost čvršće povezanosti svih ključnih poslovnih funkcija koje su na neki način invol-virane u kretanja tokova dobara i informacija, unutar i između različitih preduzeća;

3. Strateška dimenzioniranost menadžmenta lancem snabdevanja nadalje podrazumeva procesno upravljanje ključnim funkcionalnim područjima preduzeća koja se nalaze unutar lanca, odnosno plansko usklađivanje pro-toka dobara, od izvora sirovina do finalne potrošnje;

4. Sve operativne tehnike upravljanja pojedinačnim poslovnim funkcija-ma logističke orijentacije i kompletna informatička i tehnička podrška logističkim procesima unutar lanca snabdevanja predstavljaju operativnu podršku nesmetanog funkcionisanja lanca snabdevanja, na nivou jednog ali i između više preduzeća;

5. Osnovni cilj svakog lanca snabdevanja jeste maksimiziranje ukupne vrednosti za sve članice sistema snabdevanja i posebno vrednosti za kra-jnjeg korisnika proizvoda – finalnog potrošača; sva preduzeća učesnici u lancu snabdevanja kreiraju svoj deo vrednosti, s tim što je zbir njihove pojedinačne vrednosti manji od sinergetski kreirane vrednosti na nivou lanca u celini; slična analogija važi i za proizvođače vrednosti u kanalu snabdevanja, tačnije različite kategorije troškova koji nastaju sa ciljem pravljenja vrednosti; zbir troškova pojedinačnih učesnika u lancu snab-devanja mora biti niži nego ako saberemo troškove svih kompanija kada ne bi kreirale lanac snabdevanja; rezime: zbir vrednosti je veći a zbir troškova je manji ako preduzeća deluju u lancu snabdevanja nego ako pojedinačno čine isporučioce;

6. Kreiranje mreže lanca snabdevanja nije isto što i kreiranje mreže distri-bucije za neku robu, iako se često ta dva termina tretiraju kao sinonimi; naime, jedan distributivni kanal može imati «nXn» lanaca snabdevanja

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

87


što zavisi od toga koliko artikala i koliko posrednika unutar distribucije ima; tačnije, lanac snabdevanja ne mora da se poistoveti sa distributivnim kanalom, odnosno lanac snabdevanja se po pravilu vezuje za jedan arti-kal, dok se distributivni kanal vezuje za grupu dobara čiji se protok orga-nizuje;

7. Konačno, nema istovetnog lanca snabdevanja, pa čak ni za istu robu u dve države, a posebno nema jednakosti za protoke različitih dobara; to govori u prilog tome da postoje mnogi faktori koji utiču na kreiranje konkretnog lanca snabdevanja i da ti faktori mogu da budu veoma različiti čak i kada se radi o istovrsnom dobru; posebne razlike mogu da se pojave u domenu informatičke i tehničke podrške;

U današnjem svetu globalne trgovine just-in-time snabdevanja se smatranormalnim,što iziskujemnogovećiprofesionalnostmenadžerakojiučestvujuuorganizacijilancasnabdevanja.Svetsepraktičnopretvoriouglobalnomestosnabdevanja,odnosnoprekomorskosnabdevanjesesvevišetretirakaodaseiz-vorponudenalazisamo50kmodnas.Zbogtogase danas lanac snabdevanja meri hiljadama kilometara, tona i minuta i stoga svako onaj ko radi po prin-cipima menadžmenta lanca snabdevanja dobija na značaju, čime je definitiv-no toj grupi aktivnosti dugoročno potvrđena strateška orijentacija.Tačnije,danassenemožezamislitiorganizacijenekeozbiljnekompanijenazapadudauokvirunjenogstrateškogvrhanepostojifunkcijapotpredsednikakompanijezalanacsnabdevanjaililogistiku.

Slavni Karnegijanac, vojskovođa Hanibal je bio brilijantan general i vo-jni genije. Njegova osvajanja u regionu Mediterana i Alpa i porazi koje je na-neo iznenađenim i nepripremljenim Rimljanima se u domenu vojne strategijeizučavajuidanas.Ipak,kojebiogenijeusencikojeorganizovaotransportslo-nova,hranezavojsku,stočnehrane,oružjaisvegadrugogadomestasvakebitkešto jeHanibalovojvojsciomogućavalodabrzoporaziRimljanekojinisuništaočekivali?Tajčovekjepovezivaorazličiteizvoredobaravojnihpotrebatogvre-menaipravioposebnelancesnabdevanjazasvakurobupojedinačno,odnosnozasvakuisporukuzasebno.Isvejetobilospremnotačnonavreme,napravommestuiupravojkoličini.Dajedanastajčovekživverovatnobiobijakotraženodnajboljihsvetskihkompanijazadirektoralogistikeilancasnabdevanja,praktičnoprvog saradnika CEO (izvršnog direktora) neke kompanije, uz platu i bonusekojisemeremilionima.

Drugim rečima, profesionalac koji radi bilo kom od širokog spektra po-slovauokvirulancasnabdevanjanepraviproizvod.Onganaručuje,premešta,isporučuje,distribuiraištojenajvažnijeupravljakoordinacionimprocesimalan-casnabdevanjasamarketingom,prodajom,inženjeringom,proizvodnjom,finan-

Ekon

omsk

i ana

li br

170

, jul

200

6. -

sept

emba

r 200

6.

88

Slobodan Aćimović

sijamaiinformacionomtehnologijom.Udanašnjemglobalnomsvetumenadžerlancasnabdevanjaznačajnodoprinosizadovoljstvustakeholder-akompanija.

USrbijisustranekompanijeimenadžeridelomvećpočelidaprenoseiskustvaupravljanjalancemsnabdevanjaizsvojihmatičnihkompanija(naprimer,okviripostavkenekihtehnikaiprincipamenadžmentaulancusnabdevanjasutokomprethodne dve godine vidljivi u okviru kompanija USSTILL, BFC LAFARGE,DIN-PHILIPMORISSitd.).Toćepomoćiimenadžerimapreduzećasadomaćimkapitalom da unaprede svoju ponudu i efikasnost unutar toka snabdevanja. Aautorovogtekstaćeunarednomperiodu,zajednosadrugimkolegamapomoćida se kroz nove teorijske i praktične doprinose pronikne duboko u sve tajnemenadžmentalancasnabdevanja,asvesaciljemnjegovešireibržeimplement-acijekodnas.

1. Aćimović, S. Servis potrošača. EkonomskifakultetBeograd.2003.

2. Arntzen, B. , Brown G. , Harrison T. & Trafton L. «Global Supply Chain Man-agement at Digital Equipment Corpora-tion»,Interfaces25,no.1.1995.

3. Ayers, J. editor. Making Supply Chain Management Work. Auerbach Publica-tion.2002.

4. Bechtel C. i Jayaram J. «Supply ChainManagement: A Strategic Perspective».International Journal of Phisical Distribu-tion and Logistics Management 8, no. 1.1997.

5. Bowersox, D. & Closs D.Logistics Man-agement – The Integrated Supply Chain ProcessMcGrow-Hill.1996.

6. Bowersox, D. , Closs D. i Cooper B.Sup-ply Chain Logistics Management. Mc-Graw-HillCo.2002.

7. Božić, V. & Aćimović S.Marketing logis-tika.EkonomskifakultetBeograd.2004.

8. Camp, R. & Colbert D. «TheXeroxQuestfor Supply Chain Excellence», Supply Chain management Review.1997.

9. Chorpa, S. i Meindl P.Supply Chain Man-agement.PearsonPrenticeHall. 2004.

10. Christopher M. MarketingLogistics.But-terwothHeinemann.1997.

11. Christopher, M. Logistics and Supply Chain Management. Prentice Hall Co.2005.

12. Cohen, S. & Roussel, J. Strategic Supply Chain Management, McGraw-Hill. USA.2005.

13. Cohen, S. i Roussel J. Strategic Supply Chain Management. McGraw-Hill Co.2005.

14. Cooper, M. , Lambert D. & Pagh J. «Sup-plyChainManagement:MoreThanaNewName for Logistics», The International Journal of Logistics Management8,no.1.1997.

15. Copacino, W. Supply Chain Management: The Basic and Beyond, St. Lucie Press,BocaRaton.1997.

16. Davis, T. «Effective Supply Chain man-agement»,Sloan Management Review 34,no.4.1993.

17. Dobler D. i Burt D.Purshasing ang Sup-ply Chain ManagementMCGraw-HillIn-

LITERATURA

Econ

omic

Ann

als n

o 17

0, Ju

ly 2

006

- Sep

tem

ber 2

006

89


ternationalEdition.1996.18. Ellram L. i Cooper M.«TheRelationship

BetweenChainManagementandKeiret-su» International Journal of Phisical Dis-tribution and Logistics Management4no.1.1993.

19. Fisher, M. «What Is the Right supplyChainforYourProduct?»,Harvard Busi-ness Review.no.2.1997.

20. Handfield, R. & Nichol E.Introduction to Supply Chain ManagementPrentice-Hall.1999.

21. Harrison, A. i van Hoek R. Logistics Management and Strategy. Pearson Edu-cationLim.2005.

22. Johnson, J. , Wood D. , Wardlow D. i Murphy P.Contemporary Logistics;Pren-tice-Hall.1999.

23. Keith, O. & Webber, M. «Supply ChainManagement: Logistics Catshes Up withStrategy»,Radnimaterijal.1982.

24. LaLonde B. «Supply Chain Evolution bytheNumbers»Supply Chain Management Review2,no.1.1998.

25. Lee, H. & Billinghton C.«TheEvolutionofSupplyChainManagementModelsandPracticeatHewlett-Pacard»,Interfaces25,no.5.1995.

26. Leenders M. , Johnson F. , Flynn A. i Fearon H. Purchasing and Supply Chain Management,McGraw-HillCo.2006.

27. Lovreta, S. , Končar J. & Petković G.Kanali marketinga. Ekonomski fakultetBeograd.2005.

28. Lysons K. & Gillingham M. Purchasing and Supply Chain Management. PearsonEducation.2003.

29. Lysons K. &. Farringot B.Purchasing and Supply Chain Management.PearsonEdu-cation.2006.

30. Porter, M. Competitive Advantage, TheFreePress.1985.

31. Scharlacken, J.«TheSevenPillarsofGla-balChainPlanning»,Supply Chain man-agement Review 2.1998.

32. Simchi-Levi, D. , Kaminsky P. & Simchi-Levi E.Designing & Managing the Supply Chain.McGraw-HillCo.2003.

33. Stalk G. «Time-TheNextSourceofCom-petetive Advantage» Harvard Business Review,USA.1988.

34. Stevens G. «Integration of the SupplyChain». International Journal of Phisical Distribution and Logistics Management19,no.8.1989.

35. Stocs, J & Lambert D.Strategic Logistics Management; MCGraw-Hill Internation-alEdition.2001.

36. Towill D. , Naim M. i Wikner J.«Indus-trialDynamicsSimulationModelsintheDesign of Supply Chain» International Journal of Phisical Distribution and Logis-tics Management22no.5.1992.

37. Tyndall, G. , Christoper G. , Partsch W. & Kamauff J. Supercharging Supply Chains Johh Wiley & Sons, Inc. , NewYork.1998.

38. Vollman T. , Berry W., Whabark C. i Jocobs R. Manufacturing, Planning and Control for Supply Chain Management.McGraw-HillCo.2005.

39. www.cscmp.org.40. www.wto.org.

razumevanje lanca snabdevanja

Documents