V.A.Vladimir AndriDrangulijaDaj mi krila jedan krugTata i sinTavan krije starudije,More ima barku,Kad s posla doe moj dragi tatapo tavanu dete rije,jedro i katarku.za ruak pita pravo sa vratatumba korpe i kutijeMore, more, budi drugtrai udne drangulije.daj mi barku jedan krug!A posle ruka ko da ga spreiTako mi se bazada ukrtene reava reiTako kopa, cunja, njura,irom morskih staza...kad pronae vikne - ura!Zatim izvaljen na otomanuIz praine dragunlijaLasta ima kriladugo bistri svoju sportsku stranukao malo sunca sijaleti sve do Nila.Lasto, lasto, budi drugSa susedima svake nedeljeNa dnu malog dejeg depadaj mi krila jedan krug!on igra ah i karte daljedrangulija svetli lepa,Da obiem lug,od nje nema veeg blaga,da odem na jug...Kae mi mama da budem findobija se od nje snaga.da tata na miru proita NINKad mrav zrno srui,Da se uva, trampi, krijeuju zeje ui.E dosta je ve jednom s timi sigurnost da ulijeZee, zee, budi drugneu vie da budem finpogodnije nita nijedaj mi ui jedan krug!od udesne drangulijeDa oslunem i jaKlinom se izbija klinkako ito klija...Nek mu NIN bude sinPare nude parajlijeod metala i hartije,U ribe perajaali nita vredno nijesrebrnoga sjaja.Kokokajedne line drangulije.Ribo, ribo, budi drugdaj peraja jedan krug!Njoj ne treba skoro nitaKoliko vredi drangulijaDa me elja mine,sem dvorita i bunjitato zna samo deurlija.da vidim dubine...Drangu, drangu, drangulija,Onde kljucne tu eprknemome srcu najmilija.Nou kraj ivicaonda trkne vodu srknesvetli fenjer svica.Svie, svie, budi drugNjoj je dosta i bubicadaj mi fenjer jedan krug!zato to je skromna pticaPozajmi mi moda osvetlim no.Jo ako se nae glistasrea ista - koka blistaNa nebu se zvezdekao ptice gnezde.Lee pilad nosi jajaNebo, nebo, budi drugdobrovoljno bez vapajadaj mi zvezdu jedan krug!Biu lepi jo,Suva korist malo trokakad stavim taj bro...divna ptica je kokoka

D..Dragomir oreviNovoIspovest jednog moljcaU ivotuSve mi je to sinoZnam da mnoge ljutimna snazi je ovo:Potvrdila mamaSamo ne znam zatoLjudi volePAO SI KROZ ODAKJa da sam vam ovekda izmisle novo.I OSTAO S NAMAMoljcima big pratoOnaj avanA POTO SI BIOAli ja sam moljacto je bio slavanGARAV TU I TAMOsada amiPOZVALA SAM TATUNeko mlati mesau debeloj tami.DA TE OKUPAMOI bureke prazneNeko gricka piteMlin za kafu,Ja tkanine raznei to onaj runi,Oiana pesmasmenili suJoj koliko volimaparati buni.im me uzmu ispod mikeSvako novo tkanjeI prue mi zekuDemper itekakoSvaki avanZnam stradae moje ikeKaput nita manjezaglavi na tavanZato nadam drekuda se druiPa zar nisam moljacs mlinom i prainom.Tata ne sme to da gledaIma slabe ivceAl ljudi su etoAl' ni stvariZato ode kod susedaNaroito vetito su danas noveNa kafu i pivceTek kad jadni moljacnee daljeTreba da se spljetiod sudbine ove.Dreka mi je slaba vajdaCrno mi se pieZato to je moljacJer u svetuKad me zgrabi tetka Majdaod Ganga do Visleiki nema vieNekad mi se inimnogo voleDa ti ljudi brinbukada novo smisle.Ne radi se o ianjuSamo o moljcimaiati se moraI o naftalinuKrivo mi je to ne znajuEvo ta sam uoU emu je foraudni neki ljudiEvo ta sam uoNe bojim se ja makazaOd starijeg brataOne me ne brinuU TVOJE ROENJEAl kako u ko nakazaUMEAN JE TATASutra pred Marinua ovo sam jueDoznao od KrsteTU TI JE I MAMAUMEALA PRSTE

R.P.N.Rajko Petrov NogoSa rodom sam raistioUkinuu razne mameRem tako novi jezik sriemSa rodom sam raistioNeu da sam ko curicaProlee je brbljajui stigloSaznao sam tajne stvariHou da sam kao tatas ljubiicom i kaunom plavimTata me je izmislioImam strane trepavicepa je dreku naokolo dogloAl ne mari al ne mariI brkove iz inatas bumbarima u stidljivoj traviKriop sam se u stomakuImam riu kosu pri tomPelama je rairilo krilaKad sam bio sasvim maliImam tetku svakog petkamaiima otvorilo oiBee lepo u stomakuS njom ne moram biti pitoms pupoljaka osipa se svilaDok me nisu prepoznaliJer me raa iz poetkas jorgovana sunce plavet toiOtad vie mira nemamRodila me tetka-kozaIspod streha izviruju lasteStrine ujne ah te enePa mekeem kao jarea u umu tetreb me pozivaTaman htedoh da odremamNa papui umskog vozadrebe doji stresa se pa rasteda vek mine iznad menePretvorenog u magareovca bleji srena to je ivaRaaj se ve viu na mePetkom reve dugoukoBlejim i ja onda kukuriemBa ih briga to sam maliPetkom mi se ivot sviasvia mi se prolena nervozaPristao sam sve zbog mameSvia mi se to sam mukorem - tako novi jezik sriemDa je ne bi rasplakaliI to mi je kosa riamekeui srean kao koza.Sa rodom sam raistioUkinuu druge daneRazumem se u te stvariI uvesti samo petkeZnam ja dobro gde sam bioUkinuu razne mameAl ne mari al ne mariI uvesti mame-tetkeKad doete na ZagorjeIao sam s tatom i jaI pod strehu pored tokana Zagorje na Borijasakrije ih majka - kvokaKraj hajdukog pustog drumai u duplju stare jeledoeka nas tuna umakad se skriju divlje peleZamirisa smola gustaprvo glasno pa sve tiemelemima od avgustata nam onda apu kiePresipa se zlato suncata romorina rogove mladog juncauma pustamirisima svog avgustaI na boru vrh liticeuka srce vevericeglasno e vam rei borjekad doete na Zagorje.A sazreli bukvar itahor pilia kad proita

G.V.Grigor VitezMi djecaKad bi drvee hodaloDohvati mi tata mjesecMi djeca sagradiemo gradKad bi drvee hodalo,Dohvati mi, tata, mjesec,Sa mnogo zelenih kroanja.ume bi se razlistale na sve strane.Da kraj mene malo sja!Dohvati mi, tata, mjesec,Mi djeca sagradiemo gradDrvee bi hodalo,Da ga rukom taknem ja!Sa mnogo plavog neba.A mahale njegove grane.Mjesec mora gore sjati,Mi djeca sagradiemo gradKad bi drvee hodalo,Ne smije se on skidati.Sa nejveom ulicom radosti.I parkovi bi etali nedeljom saOn mora kod zvijezda biti,etaima,Put zvijezdama svijetliti,Mi djeca sagradiemo gradA moda bi i zaigrali saDa zvijezdice kui znaju,Koji neprijatelj nika nee osvojiti.igraima.Kad se nebom naigraju.I na zemlju mora sjati,Mi djeca sagradiemo gradKad bi drvee hodalo,Da zec vidi veerati,U naim srcima.Meu pticama bi dolo doDa je vidi putovati,velike pometnje,Da mi vidi trkarati,Jer bi i gnijezda krenula u etnje.Da bi ptice mogle spati,Kakve je boje potokI da tebi, moje dijete,Kad bi drvee hodalo,Mjesec lagan san ispletePotoku koji umom teeja bih pisao narani sa juga,Od srebrnih nitiOprezno prie jedan jelenDa doe do mog bolesnog druga.Pa da sniva i ti.I, napivi se vode, ree:Potok je kao uma zelen.Nema za make koleRepata priaKraj stijenja potok i dalje teeO kamena se lome rebra,Kamo e s torbom?Rep imade crni maak,Skakutajui zeko ree:Upita Miru maka,Rep je njegov crn, dugaak.Potok je ovaj sav od srebra.Rep imade jo i patak,U kolu! ak sam!Ali rep je njegov kratak.Kroz polje potok dalje teeOvo je torba aka!Rep imade jo i svinja,Pod vedro nebo izaav,Rep od mesa i ekinja.A lastavica ozgo ree:I ja bih s tobom!Rep ima i vjeverica,Potok je kao nebo plav.Makine oi mole.Lagan kao pahuljica.I potok dalje tee, tee,Ne moe, draga,Ima zvijezda repaticaNad njim oblaci bijeli stoje,Nema za make kole.Rep od vatre i krijesnica.Lebdei bijeli leptir ree:Maki je dosta,Rep imade ak i vlakPotok je ovaj bijele boje.Da zna presti,Od sivoga dima trak.Da zna lovoti,Rep ima i mali bataS mnotvom zvijezda doe vee,Da zna jesti,Onog trenaUgasi sve boje dan,Da se zna veratiKad ostanu za nim vrataPlaljiva srna tiho ree:I da mijaue,Otvorena.Gle, sav je potok ozvjezdan.A to sve makeKod kue naue.

D.L.Dragan Lukita je otacUiteljuFifiMolim vas, reciteO, uitelju,Ovaj as, ovaj as,otac ta je,vrati mi klikere.jedan pas,Da li je otac tatana uzici od svile,ili - sudija za prekraje?Tri kamencasa noktima lila,od kamenas manicom od tila,Mene otac stalno ispitujeiz plamenaprolazi kraj nas.i eli ovo i ono da uje.lavine,I kad sam u kolu polas ramena mermer-planine,Jedna ena starai kad sam iz kole dola,trideset dana glananasa njim razgovara:i zato je ovo ovakood tri majstora Braana;i zato je ono onako,i tri staklencaFifi, gledaj pravo.i zato je ovo ovdeobla,Fifi, digni rep.zato ono nije onde,ko tri kolencaFifi, pazi drvo.i kako sam smela ovo,na prstu,Fifi, nisi slep.i kako sam smela ono,ko tri biserna zrna,Fifi, manu pazi.i znam li ja da sam ve velikako oi srna;Fifi, lepo gazi.i znam li ja da vie nisam mala,i tri siva olovca,Fifi, te ne njui.znam li ja ta je ''karakteriz depa tvoga osnovca,Fifi, gore ui.tvri od elika''od tri majstora livena,Fifi, ti zna ko si.i znam li ja poto je nala?u vodi srebrnoj mivena.Fifi, ne prkosi.Fifi, jezik nie.I zato nisam mislilaKad tri kamenca skakuu,Fifi, hodi blie.i kako nisam pazilakad tri staklenca apuu,Fifi, ne skakui.I ta sam opet zgazilakad tri olovca zazvone,Fifi, sad e kui.i kako, kako,sve na svetu potone.i zato, zato,Tako Fifi ivii smem li, smem li,O, uitelju,na uzici od svile,i znam li, znam li?vrati mi klikere.sa noktima lila,Pa zato pitamU svakomesa manom od tila.otac ta je.po jedan deak iviTako ena staraDa li je otac tata,i nisu oni krivisa njim razgovara.ili - sudija za prekraje?to danas ne znam.Tako ovaj asprooe kraj nas.Smeha deciI smeha, smeha, i smeha deci!I smeha, smeha, i smeha deci!Pa zato -smeha,smeha,smehai smeha deci!i smeha deci!i smeha deci!Smean oblak nebom nek plovi,Vesela pesma nek decu budi,uitelj nek pria smene prie,i nek se veselo u krevet ode,smeni neka su brci u ie,veselo samo - ko ubor vode,Mali grof u tramvajui nek su smeni deji snovi.pa e porasti veseli ljudi.Ivin vozaputanjeSitan vez (lanovi posade)

RaznoBranko RadieviLuka MilovanovAleksandar VuoVojislav IliRibareta sanNa knjiicu za novoljetni darMoj otac tramvaj voziPrvi snegSveti SavaAl' se nebo osmehiva!Djeici mladojMoj otac, kad tramvaj vozi,U osvitku zore, kroz sumraak tavni,Ko udara tako pozno u dubinu nonog mira,Al' se reka plavi!igrat se radojstoji na desnoj nozi,pokrivene snegom poivaju ravni.na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira?a ribare u nu sniva,rad sam da znadema drugom nogom zvoni''Ve je prolo tavno vee, i nema se pono hvata.Jasno, k'o na javi.kakvu da dadem luticuda se sa klizave ineA studeni lahor krz doline mirneSedi oci, kalueri, otvor'te mi teka vrata.nestano dete skine;preko pustih polja kad-i-kada pirneSvetlosti mi dua hoe, a odmora slabe noge,On hitnuo udiicu,Djetence mladoon gri nogu i zvoniklonulo je moje telo, umorne su moje noge. -Ribicu je stek'o,znam da sve radoda pseto ne pogine;i s vohorom lakim seoca se hvata,Al' krepka je volja moja, to me noas vama vodi,Metnuo na eravicu,malo to prima,on zvoni, zvoni i zvonipa zasiplje snegom i strehe i vrata.da posvetim ivot rodu, otadbini i slobodi.Pa je tako pek'o.time da ima igricuda se sa duge prugePrezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,umoran radnik skloni.A u selu jote u prozorje miloi sad evo svetlost traim u skromnome manastiru.''eravice, de se trudi,Ptiar ja nisam,no, vedra i hladna, ne podie krilo.Otvor'te mi, asni oci, manastirska teka vrata,Nemoj tako sporo!''...djeci da bi samUjutru kad poem u kolui primite carskog sina ko najmlaeg svoga brata...''Ribica mu vee rudi,lovom u poljuja prvo ugledam trolu,Iz daljine samo lisica se krade,Gotova je skoro.dobio koju ptiicuja prvi ugledam gde stenjepa kokoci vreba i pilie mladeZakripae teka vrata, a nad njima sova prnutramvaj koji se penje;i s kretanjem razvi krila i skloni se u no crnu.Rudi riba - jote malo -Vodu ne gacam,i kliknem: ''Eno ga, ide'',i od njenih apa i tuna i tamoA na pragu hrama svetog, gde se Boje ime slavi,Sad mu je peena!mree ne bacam,a drugovi moji videu prvome snegu trag se vidi samo...sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.Srce mu je zaigralo:da im ja ovimza bremzom, u punom sjaju,On buktinju gore die, iznad svoje glave svete,''Amo sad, milema!malu ulovim ribicumog oca na tramvaju.i ugleda, udei se, bezazleno boso dete.Visoko mu bledo elo, pomrene guste vlasi,Dole emo jako sesti;Vrt ja ne gradimAli, kad stignu smeneZimska idila(Zvezdano jato, 250.str.)ali elo uzvieno, boanstvena mudrost krasi.Al' e da se sladi!cvejee da sadim:i otac kui krene,Za ruku ga starac uze, poljubi mu elo bledo,Mor'o bih te ribo, jestinit je prol'ea,ja znam da ga bole venea kroz suze proaputa: ''Primamo te, milo edo.''I da nije gladi!''da im dam cvjea kiticuna tromoj, okoreloj nozi,na kojoj tramvaj vozi.***Pa je uze, pa njom breHa! Znam sad to u,Nou, kad tramvaji zamruDa primakne k usti -pisati houi pomru sumorne misli,Vekovi su prohujali, od udesne one noi,un se ljuljnu - on se tre -djeci malenu,ne spava otekla nogavekovi su prohujali i mnogi e jote proi.Ode sanak pusti!ljepu, arenu, knjiicukoju su bolovi stigli.Al' to dete jote ivi, jer njegova ivi slava,jer to bee Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava.Moj otac, kad tramvaj vozi,na bolesnoj stoji nozi,Branko Miljkovipa ipak on vozi i vozi...Stotine ljudi dnevnoMaleni cvetputuje i noge odmara,stotine ljudi dnevnoJedan maleni cvetJedan maleni cvetna ruak stigne bre,jo ni progovorio nijene zna da ita i pie,stotine ljudi dnevnoa ve je znao sve tajne Suncaal' zna ta je ivot, ta je svet,novine mirno otvara,i sve to zemlja krijei mirie, mirie.prstom na prozoru ara,smeje se i razgovara...Jedan maleni cvetjo nije ni prohodaoMoj otac vozi i vozi,a ve je umeo sam da se hranistotine ljudi dnevnosvetlou, vazduhom i vodomon vozi, vozi i vozina svojoj bolesnoj nozi.

M.D.Milovan DanojliKaraore po drugi put meu srbimaKaraore i Betoventa bi rekao KaraorePonekad mi, samo od sebe, na um doe:Da odjednom meu nas doe?ta bi se desilo da se KaraoreDok je, sa ustanicima, vojevao pred Belom Stenom,Da l bi nas u ovim prnjama, jao,Susreo sa Mocartom, Listom ili Betovenom?Uopte, kao potomke, prepoznao?Moda ih ne bi napao, moda bi poznao daNjegovo potomstvo danas pijeU pitanju su uvaena gospodaCoca-Colu ispred Stambol-kapije,Koju, na putu od carstvujueg grada Vijene,Valja bezbedno propustiti kraj Bele Stene...A praunuk - muka ti da ga vidi!Pita ga: ''Who are you? Do you speak English?''Pitam se, ipak, ta bi mislio o njima,Dok prolaze, u koijama i na konjimaCvili konica, sike kvailo,U mekim izmama, s maramama oko vratovaU dva veka sve se izopailo.Jedan za drugim, u koloni, poput svatova?A naopako je poelo joA ta li bi Betoven, Mocart, List iliDok se znalo ko je dobar, ko lo;Brams o Karaoru mislili?I da li bi u nekom manu pokraj MoraveNi onda, naime, nisu dva loaRazmenili misli, poklone i pozdrave?Savladala hrabrog Miloa,A kao bi se, tek, rumelijski paa NusretVe Milo i kum, mili roa,Ukljuio u taj neverovatni susret?Smakoe, na spavanju Karaora!Valjda mu Karaore ne bi pred gostima glavu smakaoI poslao ga direktno u pakao?Prolost je lepa samo ondaKad se u nju sputa sonda.Zar nije udno da u istom trenutku ive linostiKoje izmeu sebe nemaju ba nikakve slinosti?U toj prolosti veina narodaBrams bi vojevanje i mogao shvatiti, moda,Nije imala ni zahoda.Ali mi sumljamo u muziko obrazovanje Voda...A i sam Vod je - o yes, o yes!Koliko je tu isprednjaio Nemac, koliko zaostao Sloven?Na glavi nosio turski fes,Gde stoji Karaore, a gde je prema njemu, betoven?Karaore je po Miaru gonio hordiju, - i to koliku!Pa se ne treba uditi to mu praunukDok je Betoven, na miru, stvarao Heroiku.U tuinu ode na kuluk!Rat i mir, ivot i umetnost, Zapad i Istok:Jaz svuda jednako dubok i podjednako irok.Kroz Povest jednu ide Andante, drugi PrestoAl na kraju e svi stii na isto mesto!Brkovi tetka-GospaveRomeo i Julija u brakuI mojoj tetka-GospaviJedan glupi porodini spor je omeoDogodilo se, najzad, da se proslavi.Da se venaju Julija i Romeo.U pedeset drugoj, sasvim malice,A ta bi bilo da im se nije mrzela rodbina,Izbie joj, pod nosem, crne dlaice.I da im je brak potrajao dvadesetak godina?avo ih ba na tom mestu istera!Jedno vreme bi se voleli, a posle bi(Upoetku je liila na Hitlera).Svaali se i mirili, kako kad, po potrebi...Odlui tetka da ih zatre,Romeo bi se ugojio, a i JulijaPa kupi brija ljui od vatre,Postala bi punija i podbulija.Brijala ih, est puta na dan,On bi se po gradu jadao kako ne umeAl oni pruahu otpor gadan.Da se izlei od iijasa i od reume,Tetka nije znala da od brijaaI izgledao bi poprilino gnusanDlaka na oveku samo jaa,,,Kad se uvali, posle ruka, u san,I tako se u moje tetkePa zahre, da se trese Verona,Pojavie brkovi gusti ko etke...Kao kad prolazi kamion od deset tona.Od uha do uha raspeti brci(kamioni u Renesansi! I u Veroni, obaka!Kakve nosi oferi - Grci,Ovo vam je prava ekspirovska omaka!)Ilija Biranin, Stanoje Glava!A Julija bi potajno suze ronila:Kad ih vidi, ne mo da spava!''Boe, ovo nije ovek, nego gomilaPotom je, u brkatosti, tako iskusnuMesita - Ah, u ta sam se nekadaItalijani zaposlie u cirkusu,zagledala, neiskusna i premlada!''I izie joj slika - stranica cela!Stara netrpeljivost, neto neprimetnijaU listu Corriere della Sera!Izmeu Montenegija i Kapuletija,Tako se, eto, tetka-GospaviOivela bi s udvostruenim silamaDogodilo, najzad, da se proslavi!U njegovoj unoj kesi i njenim nenim ilama!Sad recite, ta je bolje: plamen ljubaviDunjaKoji se, moan, do nebesa uspraviKo svetiljka koja tinja i kunja,Za no bukne i zgasne, ilimutnim se sjajem prelila dunja;Uredan ivt, u kojem ti se nita ne mili?taj sjaj: sve meseine u nj se slie,slaj, al i miris, jote vie,koji nas, uvek iznova, seada negde - van zemlje - postoji srea,i da smo, pre no to smo na zemlju pali,sve ve videli i sve znali.Ograda na kraju BeogradaDva sapunaNa samom kraju beogradaU Prnjavoruuzdie se stara ograda.Prolog junaKupala seZasuta asfaltom - ovrsla lavom -Dva sapuna.a s druge strane obrasla travom.Skinuli su kouljice od liskunaZa ogrado, u zreloj tuzi,I s police upali u pun lavor.umore uti kukuruzi.Mogao je videti ceo PrnjavorKako su se kupala ta dva sapuna.Ti kukuruzi u predgraus vetrom se, u pono, nasamo nau,Ba tada su glavu poeli da lupaju:Gde im pade na pamet da se kupaju?javi se, u septembru, njiva celahukom dalekih, pustih sela.Dva mirisava sapuna bunula u vodu,Ceo letnji dan se brkala i prala,Taj uv nas podseti, neveselo,A Prnjavorci nikako da oduna detinjstvo, na rodno selo.Dok ne saekaju kraj ceremonijala.Hukne: njeva se narogui,Kao bebe su se ticali i klicalii blesnu stare zvezde u dui.Dva sapuna goliava, dve jogunice,Jedan drugog po leima golicaliStojimo pokraj sivoga plota,A oi su zatvorili - zbog sapunice.na granici izmeu dva ivota.Lavor pun je mehurova, sapuni se ne videSa ove strane ograde: grad.Jo se uje kako ciku, kako se cerakaju.Sa one: Srbija, i mesec mlad.Prolo podne, dan proao, vee ideA Prnjavorci ekaju li, ekaju...Sa ove: tramvaj i dva kioska.Sa one: tiina, crna, seoska.U zlo doba razgrnuli sapunicu, postienoNagrnuli sa svih strana, i avlija bee puna,Levo: blistaju Terazije.I videli udo jedno nevienoDesno: mrak sve do Male Azije.U lavoru nije bilo ni jednog sapuna.Ovde: no, topla i kratka.Uplaeni, stajali su satima pred vratimaTamo: godine bez povratka.I piljili u penu bezglasno, bezglasno...Svi su oni bili vini mnogim zanatimaOj, Beograde, Beograde,Al to im je i do danas ostalo nejasno.tuno je stati kraj te ograde.I uti to to u venoj tuziukaju zreli kukuruzi.Ovaj deak zove se pepo KrstaRazboleo se Pepo KrstaOvaj deak zove se Pepo Krsta.Razboleo se Pepo Krsta,On stanuje u poslednjoj ulici u velikoj kamenoj kui.Jedne mrane noi kad su oblaci nanosili buru,Njegov tata je dambas kome su u jednoj tuiZabolela ga glava, grudi, krsta,Odsekli pola uveta i dva prsta.Dobio visoku temperaturu.Ovaj tuni deak zove se Krsta PepoKod kreveta bdi mama; svetiljka drhti kroz tminu,Od majke Lize i oca Hohohonda.I vetar, oko zidina, kao pas ljutit keve.Pa lepo.Doao i Don Hohohond, otpasao revolver, skinuoI ta onda?eirinuStao uz krevet veliki kao brdo, i poeo da trepe.Zar ne vidite: deak je pogruen, kao carKoga su prognali iz domovine, tako svirepo...Prvi put se dambas setio, da, eto, ima sina,E, tu lei cela stvar,Pa iz kuhinje, gde su jela raznih vrsta,To jest, tu je ono to nije lepo.Doneo olju mleka, biskvita, mandarina,A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta),Don Hphphpnd iznad svega voli da se napije,Paljivo, kao kad vetar dune u obrve travi,Kasno u no se vraa, puca u nebo, vie.Pomilovao bolesnog deaka po glavi.Kad doe pred kui - izvali pola kapije,A prestraeni Pepo zadrhti kao ptie.Pogledao Krsta istu, mirnu sobicu,I maminu plavu, iznoenu bluzu,Mama Liza ga saeka na spratu, tuna kao ruaI jo je spazio na Donovom licuU jesen, sa nenim licem okonde,Neto to je, moda, liilo na suzu.Skine mu blatnjave izme, celog ga razorua,I tiho zapita: ''Dokle, o Done Hohohonde?''Pa ponovo zaspao, oznojen, kao sneg kad ojui,Sa neim toplim i vedrim ispod onih kapaka,A Hohohond se mrti, ko da iz zemlje upa sonde,Zaelevi da se to vee dobrote produiI nikad ne kaeDo kraja ivota kroz ivot svih deaka.Ni ''dovde''Ni ''donde''.Krsta Pepo posle bolestiKod drugih nije tako. Svud lepe sunce grije,Dva meseca Pepo leao u krevetu.U svim drugim kuama bolje se iveti moe.I jutros ietao na sneg gde se svetlost ko srebro toi.Eno, Dim Huhuhind viski uopte ne pije,Sunce bleti po drveu, po celom belom svetu.Ima duan prepun sedlarske koe,Mleni zimski zraci zaslepljuju mu oi.Svoje sinove mazi i nikada ih ne bije.Razmilja deak o suncu kao o lepoj prii.ivot Krste Pepe zato je prepun bola...Koja se dugo prenoci i kroz seanja mnoi;Sam, u kamenoj kui, on ne zna za drugarstvo.Na mangupsku furunu sunce lii.Gledajte ga: lii na cara bez prestolaStalno gori, a niko ga ne loi.Kome su varvari oteli deje carstvo.Don Hohohond je otiao na vaar konja, u pravcuDordije.Mama, pored prozora, plete i neto pevui...Uopte, kad je Don na putu, sve je istije i radosnije.I mirno, ko rublje na konopcu koje se pospano sui.U vrtu, grana granu od snega, neno brie.A dvorite je tako svetlo i belo...I sve mu nekako udno, svee mirie.Onako...onako...kao tek saiveno odelo.Kako spavaju tramvajiNo kad odmakne,Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruka zasjaji,I vakom na srcu kad odlakneta rade tada tramvaji?U noi toplog gradskog meseca video sam ih kao su spavali,Na neki veliki internat podseao je depo;Nisu se mnogo raspoznavali,U dvoritu su umele grane kao nebo, beskrajno, lepo.No kad se spusti bez zvonjave i vikeKako spavaju tramvaji u svom stosobnom stanu?Imaju li moda neke rune navije?Leu li na levu ili desnu stranu?Na levu stranu poinak nije zdravNa desnu ne mogu da se okrenu, jer je u spavaoni tesno.Na lea - ulja trola. Tramvaj spava prav,Na tokovima, dakle, ni levo, ni desno.Treperi svetlost - crvena magla noi,tek ako ponegde odjeknu na cipelama onovi.Tramvaji spavaju u vandrednoj samoiSpokojni, kao krave, i dobri, kao slonovi.Sedmica, jo topla od putnika sa eljeznike stanice,Dvojka, obnevidela od neprestanog kruenja,etvorka, ljubav izmeu grada i ukarice,Kako je prijatna no kratkog tramvajskog druenja!Desetka, ponosita, - fudbaler kad nastupa,Devetka, svetlost Vodovca kad tamo nestane struje;Trojka, to se svakog jutra negde u Koutnjaku okupa,Kroz njihove otvorene ui sad blagi vetrii huje.Soavaju, na nogama. Samo im istaica istiUi, pere im zube, da beli nikad ne trunu.Sutra, svi moraju biti primereno uredni i istiPre nego to u grad ko velika vojska grunu.Trepere sijalice ko tihi pozdravi u noi.Stabla su iznutra topla, i sve su hladne brave.Tramvaji spavaju u neutenoj samoiVeliki, kao slonovi, i dobri, kao krave.No kad duboko odmakne,Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruka zasjajiI svakom na srcu teret dana odlakne,Eto ta rade tramvaji.

B..Branko opiMala moja iz Bosanske KrupeNa obali UneBilo mi je dvanaest godina,Uno modra, biseru Bihaa,prvi put sam siao do gradakraj tebe sam novo gnijezdo svio,iz mog sela, tihog i dalekog,u kopnici akog internata,kad susretoh tebe iznenada.kad sam svoje selo ostavio.Eh, djeake uspomene glupe!Pokraj tebe, u sutone rane,Mala moja iz Bosanske Krupe!mislio sam na moje Haane.Jesi li me spazila il' nisi,Moda pamti moje suze davnezbunjenog seoskog aka,u svilenom predveerju mlakom,svjtlokosog i oiju plavih,kada su me u dvoritu koleu oklopu novih opanaka,sa podsmijehom nazvali seljakom.kako zija u izloge skupe?Nizao sam nevesele daneMala moja iz Bosanske Krupe!i mislio na moje Haane.Naila si kao lak oblaak,Na obali, u vrbiku gustom,tvoj me pogled za tren obeznani,traio sam osame i mirazaboravih ime i oinstvo,i gledao jedne oi dragekako mi se zovu ukuani.izgubljene u dnu tvoga vira.Iznevjerih poput sablje tupe.Utopljen u snove zlatotkaneMala moja iz Bosanske Krupe!vodio sam svate u Haane.Tekli tako gimnazijski dani,Jednog jutra, svean i uzbuen,uspomena na te ne ocvala,na obali, kraj vira zelenca,modra Una u proljetne noiizmucah ti, prvom sluaocu,tvoje mi je ime aputala.svoju sjetnu pjesmicu prvenca.Lebdjela si ispred ake klupe,Krenuh svijetom u dalji neznanemala moja iz Bosanske Krupe!i ponesoh u srcu Haane.Brzo minu nae akovanje,Osta tako, Uni poklonjena,lagan leptir sa krilima zlatnim,prva pjesma, moja prva tajna,ipak tebe u srcu sauvahi u srce preseli se kradom,kroz sve bure u danima ratnim.Uno moja, pjesmo zaviajna.Ta sjeanja mogu l' da se kupe,Idem svijetom na etiri strane,mala moja iz Bosanske Krupe?sluam Unu i vidim Haane.Sad je kasno, ve mi kosa sjedi,Otad, evo, minu pola vijeka,gledam Unu, uti kao nijema,sve sporije otkucaje brojim,zalud lutam ulicama znanim,iskri inje, primie se vee,sve je pusto, tebe vie nema.a ja opet pokraj Une stojim.Ej, godine, nemjerljive, skupe!Prebrojavam potopljene daneZbogom, mala, iz Bosanske Krupe!i vraam se u moje Haane.ProljeeRastanakPreko noi proljee nam doe,Tamo amo, s dvojke na etvorku,pored Une uz vrbike lazi,varaka se, a djetinjstvo mine,bijele trenje, blistavi erdani,prevari te Una obanica,njegovi su vedri putokazi.odnese ti etiri godine.Nebom plovi, ogleda se UnomOprataj se s pustopanom braom,lagan oblak, jagnje sviloruno.pozdravljaj se zauvijek s Bihaom.Zato li se bratiji ne spavaZamukoe sobe internatau zamukloj sobi internata,i u njima smisalice ake,nae stroge krevete vojnikeosta pusta cesta za Pritokupotopila tuga nepoznata.gdje smo krali orahe seljake.Sam i sjetan, lutao bih gradomOsta Murat, poslastiar starii kraj Une zaplakao kradom.i njegovi kolai ''brdari''.Pred oi ti rodno selo doe,A drugovi! Kome prvo prii,brat i sestra, zabrinuta majka,dok okolo spomenari krue?a odnekle, iz podvodne ravni,Tihim glasom jedva progrgue:oglasi se vrbova svirajka.''Daj mi apu. Dovienja, drue!''Vjerni arov, lagano, u tami,Okrene se, dok suze uminu,sklupa ti se udno nogu samih.stariji se ini za godinu.U te dane kod nas mjesta menaA sa kim se pozdravljati neu?za uenje, istoriju, brojke,Zato mi se oi rosom pune?nasele nam srca putovanja,Osta Zora, moja ljubav tajna,Indijalnci, podvizi, djevojke.u kuici, s druge strane Une.Jedan pogled Zorinih oijuI tamo sam lunjao, oprezan,zamrai mi cijelu gimnaziju.zbunjen, trapav, kao da sam vezan.Oko srca raste barikada,esto sam joj pisao zadatke,zarobljen sam, ne mogu da diem,aputao tablicu mnoenja,pa se pera, poput koplja, maama kad bi me milo pogledala,i, zanesen, prvu pjesmu piem.osjeah se kao mladoenja.Stih iznikne, iza njega Zora,Sanjao sam o njenome likubez nje nama pravog odgovora.pokraj Une, skriven u vrbiku.Zurim tako, izgubljen, beznadno,Odoh kroz no, punu kreketanjau veernje dalji maslinaste,(abe su me pratile u horu!)a ne vidim, oko mene, krugom,i na zidu, blizu kue njene,kako apat podrugljivi raste:zapisao sam: ''Branko voli Zoru...''''Pogledajte, kantar ga ubio,I danas me uvijek boli dua,evo nam se opan zaljubio!''kad se gdjegod javi kreketua.BOLESNIK NA TRI SPRATAOGLASI '' UMSKIH NOVINA''OGLASI ''KUPUSNOG LISTA''

D.E.Dobrica EriTee reka, kriva Drina(odlomci iz poeme Vaar u Topoli)Lepa je mala varo TopolaTee reka, kriva Drinapa kad god njih dva zaratePoljubacZvoni, zvonimuljanje groa-veze li veze.Ja te tri satatee neto neobino:ja ispadnem glavni krivac.zvono na volu:kroz varo jureI to se toakekam kod kola,Od svega to se u glavi krijeHej, svi na vaarpotoci vina...bre okree,a ti mi jaeimam Oca, ima SinaPo ceo dan krivu Drinuod vih uda to se tu mnoeu Topolu!baka sve vietog avola!samo nemam sebe lino.ispravljamo sve po koncu:E, u to dobatrepti od sree.Poljubac je najdivnijeLepa je malai biva vaar:leti i misliPopucaemoj Otac jo kuu nosido podne sam kriv svom Sinuudo to ti se desiti moe.varo topola:Sve ivo kreneda svi njoj kliutrube od plehana pleima, snaan, iood podne do mraka Ocu.Sto kua, pota,sa svih salaa,pa zaboravljai zaceni seKad se, kruei ovim svemiromhotel i kola.od Rudnikana svoga iu.narod od smeha.a moj Sin, princ zlatokosiako neto skreem Sinubezbrojnih srca, putanjom dugomDom zdravlja, pekara,pa do Rogota-sutra bi se oenio.moj Otac po kui sruisud, tri duanau prestonicu''to mi je lepoBaka se izbei:Dva srca ozare istim nemiromi oko pet - estsrpskih okota!kad zamurim...''Joj, stoj! Moj Stevo!Mada mi se oni udeako neto skreem Ocui oglednu se jedno u drugommalih kafana.Reko je: Idi,Spasavaj, svetaja sad prosto ne znam ta sam:moj Sin se sav narogui.Bioskop i kioskBaka na ringipiluali pouri.Paraskevo!''Tada i glave malo zastanukraj vaarita,Uh, nee valjda,Sin mi ne da sin da budemPomazim li svoga Sinas krunicama od rosnog klasjacrkva na oplencuZvee dukatilanina pui!Rasren iicaOtac ne da otac da sam.Otac tuno skupi borei vie nita.i uti svilaPouri, veli,psuje i pretiA usnice se sretnu i planuna poljanetuidemo kui.i udara jeSam izmeu njih dvojicepotapem li svoga Ocaplamikom poljupca to svet obasja.E ima, vala,kod ringipila.Kakvoj kui,kad god proleti.ukipim se kao protac:Sin puca od ljubomore.jo neto: esma.Tu se od deceneka, neka...I tako kroz dva tela poteeAli kakva bine moe prii.Kad mi je ovakoOari, stari!znam da sam od nas trojiceTako kidam svoje ivcesvetlost to stvara novu planetuto bila esma-Tu su devojkelepo, nek eka.Al' ia etka!samo ja i sin i otac.as zbog Oca, as zbog Sinada tu, gde samoi mladii.Ceo mi ivotZvizni ga torbomJer poljubac je, kao to reevino se pije,Tu je sve toproe kod koza.po glavi, tetka!Pa ko ne bi bio strinaa izmeu nas trojicepesnik, najlepi susret na svetu!pominje stenunije u ljuljci,Nek mi se jednomkad ti neko stalno kvoca:tee reka, kriva Drina...to vodu lije.pa ak i enedua navoza.Popucaei oveuljci.Letim istobaki trpila:ta ti se ve plai SinaMoja kiSvi ljudiSvi to ne dre''Zar sam te zatote ti se jo plai Oca!Princezaiz Topolevinske zdraviceNeu da silazimprala, krpila.''Maslaak bisvoju varobruje oko tedok imam para!''Pa ciknu: Stevo,Nije Otac grudva snegaLepa princezapred njom klekohvale i vole.udne spravice.nesreo jedna!pa da gane sa njom svrakuCica, iz Grivca,Sad se tu kueZvee dukatiBaci tu motku,srete na balukad se onamoderne grade:Jedna bakai uti svila.narod nas gleda!ja se i sad plaim njegamladoga princa.poljem eta!Rastu u nebos torbom u kriluBruji svet okoOnog mi suncaa Sin mene ni za dlaku.arene zgrade.sat je letelaringipila.i onog zraka:I zaljubi seja sve strepimA oko Topolena ringipilu.Plamte trobojke,im siem - idemOtac je zaboravioCica u princa.da je nekoselajci sadePrvo je bakugrme trubai.za razvod braka.da sin biti nije lakoI zaljubi sei gaje uvenebilo strah malo.Kliu u zrakui princ u Cicu.ne uberevinograde.Sve se oko njesreni letai.Ohooo! Z'ustavi!Sin jo otac nije bioI onda njenamesto cveta!ko dobro groeuskovitlaloteraj jo malo!pa misli: to moe svako!majka - caricai vino voli-Bilo je barNeki iicaraspali, ile!donese prekrasnunek zida kuutrista sunaca,krakat ko rodaDosta, budalo!Nije ni Sin grudva snegavenanicu...u Topoli!dvesta Topola,probi se krozni lutka iz zabavitasto oplenaca.obru naroda.Sve ivo kaoi ree CiciNa vrh Oplenca,dvesta Topola,Zakloni oida dobi krila,drhturim ja i od njegas rosom u oko:sav od gvoa,sto oplenaca.od sunca kapom,zgrte se okomoj Otac od mene - nita.Ustani, keri,postoji muljaAli taj strahpa baku s torbomringipila...da pusti stoku!vei od mlina,brzo izeze.raspali tapom:Moj Sin tobo zna karatei kada ponesad krug za krugoma Otac je stari ivac

D.M.Desanka MaksimoviAprilska vonja kroz VojvodinuVonjaRaduj se, raduj se, deteKo hoe da doivi udoako srcePo Vojvodini se roje zelene pele,Vozimo se. Pokraj putaljubiasta zasipaju oranja,ali mi bee ao.razasutaRaduj se, raduj se, dete,Ko hoe da doivi udoPoznavala sam kolegu nekog,dave se u vodama Tamia i BegejaUdarih umom levosela lee.u svetu svakog trenutkamora imati srce nevinocenio je ake vrlo strogo,i hvataju se o mostove i skele,kroz duboku estu sveu:Ko potoci posle burelepota neka se rodi,kao mleko,gonio ih da vredno ue,uzleu s plota i toku sa paocako zna ta je pauk snivokonji jure,as cvet crven u umi,ne sme biti uobraenkopa ga nisu voleli mnogo.i kolovozu sa srebrnih leja.dokle je pleo mreu;lete, bee.as odblesak na vodi.jer takvu stvoruta je siromah mog'o!Nikad odjednom ne videh toliko pela,i on je moda srcedoiveti udo je teko.Peticama nije hteona njive to s jo sino bile smeeu tanane niti preo,Vrh potoka i ipragaU svetu svakog trenutkada kupuje ljubav aka,pala su krilca crvena i bela,u mreu ga stvorio svega.topla, blagaponeka radost zablista,Ko hoe detinu radost da naepodnosio je da mu dajua iz slomljenoga u ogradi kocaveer pada.sad polet u srcu mladu,mora umeti da oprostiimena svakojaka:zeleni i modri rojevi se viju.Obazrem se jo jednomVozimo se. Sanja cvee:sad rosa na dlanu lista.onom ko mu podmee klopke i zamke,krokodil i adaja,Proturim li glavu na proleni vetar,iza granja na njega,misri sleei one e se pretvorititvrdica i cepidlaka.lice na njemu glogom mi procveta.i vidim kako i onsa livada.U svetu svakog trenutkaiu koije i laeJedanput usred zimePo Vojvodini seroje mlade pele,za mnom se obazreo.istina se poneka trai,i u sanke.profesor se razboli starikao deteline list su im krioca,Gle, seoske kue belesad putokaz u budunost,i novi u razred doeuvlae mi se u nedra, u pazuha,kao strelesad zvezda nebu na strai.Ko hoe da doivi udoto nije traio imei zuje oko snova i oko sluha.Nepoznata pticatek prolete.mora se radovati kao laste,svakoga vojskovoeNigde nema vie granice gole;Pored puta stabla vita,U svetu svakog trenutkamora mu biti datoni godinu svakoga rata,pruim li ruku kroz prozor, istog trenaJesenas u zabranu,iblje, ita,toplota neka nas zagreje,da moe i zaplakati obilatoto je putao da svakoroj proleni sa zukom na nju sedadok uma podne eka,lete, lete.as materinske su ruke,i kad do deaka ve odraste.pod klupom to hoe barata,i sva olista kao prut topole;pticu sam nepoznatuas u rodnom kraju streje,da gurka druga u rame,naglem li se iz zahuktala voza,spazila izdaleka.Gle, poinju i svetlaci,Raduj se, raduj se, dete!Ko hoe da doivi udada muve po prozoru hvata,kosa mi namah postane zelena,Po lisnom jesenjem zlatuleta znaci,mora verovati da ona postojedok on tumai modao trepavice se nahvata zelena rosa.hodala je kao i jada se pale,u svetu svuda,vanu bitku kod Zame.Po Vojvodini se rasule svetle pele,i zastajala smestai iz magle trepte siveBlii se, blii letoda pokraj zvezda to ih vidimokrioca su im sitna kao u prosa;im sunca leptirak utikao ive,i nevidljive zvezde se roje.a aci poee, ipak,dignem li oi nebu, tamo leina smetu bukovom zasija,zvezde male.Blii se, blii leto;da eznu za profesorom starim,neskupljen beo otkos do otkosa.im list se s grane uputi.u dui ga ve slutim.Mora verovati me glasovimapostao im je odnekud mio,Posle bi prhnula do mesta,Po beskrajno nenom, mekomPomalja zlatnu kosukoji dopiru do naeg uhabilo im ga svima ao,kao da svesno bira,i dalekomu zrelim njivama utim.u tiho veenauili sve redom stvariPaukovo delogde smetovi se arenenebu plavomZrikavci su mi reklida ih jo isto toliko ima,to im je zahtevaokao prolena leja,nesmejani mesec bludi,koje u putu sretoh:da i pesma za koju nemamo sluha,dok je meu njima bio.Sluam ptiije reigde se potoci pene,to na ljudi''Blii se, blii leto.''svaki as ukraj nas protee.Nedeljom mu u bolnicukoraajui kroz umugde pauk zvezdu pletelii glavu.Blii se, blii leto.ila povorka prava,uskom kozjom putanjomizmeu buna ibuna.Pomalja usne rujneKo hoe da doivi udoi molila ga da ih, jo tamo,sve strmijom i tanjom,Nije to bila kreja,Vozimo se. Pokraj putau bulkama crvenim.ne sme zgaziti mrava,redom ispresliava,kad paukova reanije to bila una,razasutaMiriu livade bujnene sme kamenom ptice da tue,da im se, imozdravi, vrati.put mi najednom preprei.niti sestra detlia,sela lee.i polja i umarcijer od dvoraca gde udo spavaBonapartom, Petrom VelikimSred mree raskoraenniti crvenda stari,Ko potoci posle burekoje u putu sretoh:ta nena bia uvaju kljue.od milote ga zvali,pauk gazdinski staoali je volela umu.konji jure,''Blii se, blii leto.''a novom nadimak dali:kao seljak na njivilete, bee.Lani car epan mali.koju je uzorao.I ja se dobro zbunihBlii se, blii leto.Mogla sam pokretom rukuod udnoga otkria:Kao sjajna carska krunazderati to pletivo,da se i njoj i menizlatna mu svetluca kosasvu paukovu mukusviaju iste stvari.rumenih svitaca puna.smrsiti u klupe sivo,Svi su mi oni reklikad ih u putu sretoh:''Blii se, blii leto.''

J.J.Z.Jovan Jovanovi ZmajKupanjeMali JovaMaterina mazaPaja kolaZimska idilaPura-MocaDed i unukAla mi je to divotaMalo Jova jedio seIma dete u selu,''Jste l' uli, kumo,Zima, zima - e, pa ta je,Evo, deco, to je onaj Pura-Moca,Uzo deda svog unukakad se ko okupa!to je tako mali;ime mu je Laza,Verujte, bez aleako j' zima, nije lav!to je veem triput beao od oca!Metn'o ga na krilo.to se ne bi kupali,popeo se na stolicual' ga zovu drukijeOtvara se kolaZima, zima - pa neka je,Lolastije lole nema ispod neba:Pa uz gusle pevao muvoda nije skupa.pa se visok hvali.materina maza.Za paie male.''ne boji se ko je zdrav!Pojeo je vie batina neg' hleba.to je negda biloPevao mu srpski slavuMoramo se kupati,Jedio se mali JovaKad sva deca ustanu,Tako je i bilo,Hajd napolje momak ko je,U kolu ga slali, u koli je spav'oI srpke junakeprljavtinu stresti,to nema brkova;on i onda spava,Verujte, bez aletamo veje krupan sneg,A kad nije spav'o, bolje da je spav'o.Pevao mu ljute bitkeneistoa privlainagario nausnice:kad mu kau: Ustani!Otvorila s' kolavi' en' onde navejo jeSkamlije je sek'o, nogama je lup'o,Muke svakojake.ru i bolesti.''Sad sam ika Jova!''njega ''boli g'ava''.Za paie male.itav bedem, itav breg.Il' je muve hvat'o pa im krila up'o.Dedi oko zablistaloKreio je pero, propise je der'oPa suzu proliva,Zato j' majka spremilaMali Jova silom htedeKad ustane, ne umeSvi aii doli,A ta moe zima meni,Knjige nije uv'o ve se njima gruv'o.I unuku svome reevodu, ali mlaku,da je ovek stari,da se sam obue,Na skamijam' stoje;lta mi moe, ta mi sme?Nedeljom je be'o od boijeg hrama,Da gusle celivazato je okupalapa metnuo preko nosane sme da se umije,Stari patak metn'oNek mi nosi pocrveni,U porti se tuk'o sa alvadijama.Dete gusle celivalo;svoga malog Laku.neke naoari.ite vode vrue.Naoare svoje.eto to je, to je sve!P' onda pita ivo:Kad se veem mnogo pokrhalo tapa,''Je li deda, zato sam jaA sad veli: ''Cicu miOd kudelje napravioKad ga ulji cipela,Sve ih je upis'oSeka Zorko, nemoj stati;(A kol'ko je bilo, nema ni hesapa)Te gusle celiv'o?''putati ne smete,dugu sedu bradu,on cipelu tue,U katalog, male,tvoj nek bude prvi red;Tad uitelj ree: ''Eno, sinko, vrata,''Ti ne shvata Srpe malo!jer e mislit da je sir,a ogrno dedin prsluktad ga ruka zaboli,Pa ih je proziv'osad emo zagrejatiKad za kolu nisi, ui bar zanata!''Mi stariji znamo!pojee mi dete.00da ga ne poznadu.pa onda jaue.Verujte, bez ale.uni samo na taj led!Kad doraste, kad razmisliHe, ''zanat je zlatan'' (onom kom je mio),Kaz'e ti se samo!Kucovu je slobodno,P' onda ree: ''Po mi dajteKad mu dadu jabuku,Pa se onda et'oGle sad ive elezniceAli Moca nije ba ni za ta bio,nek se zaigrava;vi, koji ste mali!''on bi hteo ljiva,S ozbiljnou krutom;to je trka, to je let!To jest on je bio i kroja i brica,on e Laku uvatiA drugovi kad videe,kad mu prue pogau,Uio ih, uiozbogom, ptice krilatice,Ali nigde due od pet nedeljica.Dete i bakakad legne da spava.svi ga ismejali.onda bi koljiva.I knjigom i prutom.na je sada ceo svet!Na pos's se duri, a na zlo se uri,Bako, stara bako, babuice mila,A stariji, Andreja,Mali Jova pokunji seKad se malo ogrebe,Uio ih, uioIz nosa nam para lie,Na batine svik'o kao njegov niko.Jesi l' i ti bako kadgod mala, mlada bila?on se veem svukood srama i stida;plae i zapeva:Od srede do petka,hajd u goste ko je zvanKoji god ga majstor primio pod krilo,Jesi l' mogla kadgod ispraviti lea=to ga ve ne kupaju,a evo ti starog dede,''Jao, jao, pomagaj,Al' se nisu odmaklia Campa nas jedva stieTaj je brzo rek'o: Aratost te bilo!Je l' i tvoja kosa bila kadgod smea?isto bi se tuko.pa mu prsluk skida:izi e mi c'eva!''Dalje od poetka.tika-taka, ''ajzliban!''Je l' i tvoja halja bila kadgod kratka?Tako j' sada post'o od zanata lolaJe l0 i tebe kogod zvao: ''Duo moja slatka?''ekaj, ekaj, andreja,''Dole, Jovo, sa stolice,Kad je suvo, zamesiNije bilo uspeha(Otac mu je svisnuo od tuge i bola).Je l0 itebi kogod kadgod 'vaku lutku dao?dok obriu Laku,skidaj naoari,blata pa se kalja,Uiteljskom trudu,Srce dejeSkita se i lunja, prolaze mu dani,Valjda se skrhala, pa ti je sad ao!ti e onda dobitiutri brke, skini bradu,kad ga mati pokara,Cela muka njegovaalosna mu majka, to dembela hrani!Ta zar mora, bako, ostareti svako?drugu vodu mlaku.ti jo nisi stari!legne pa se valja.Ostade zaludu.Kakvo treba ovog svetaZapali cigaru, a eir naheri,Hou l' i j bako, ostareti tako?Da je srce u deteta?Oi mu podmukle ka u kakve zveriMoram li zar i ja biti tako seda?Laka e se u kolevciSvata ima svoje vreme,Kad mu uspu tarane,Nita vie ne nauiKao ljiljan nek' je isto,Trai drutvo loe, da se kockat moe;Tako smeurana, zgurena i bleda?topiti u slasti,onda lepo lii,on bi jeo riba,Paurlija ta,Kao rosa nek' je bistro,Savet ni da ije, - ve lae i psuje,Pa zar tome nema ba nikakva leka?a to bude snevaoto j' od boga kome dato,kad se riba najede,Nego to je i pre znala:K'o ljubica nek' je smerno,Oh, sauvaj boe, isto ne smem kaz' tiZar se to ne moe iveti doveka?nee nikom kaz'ti.nek se time dii!''tad ga ''boli tiba''.Ga, ga, ga, ga, ga!K'o zrcalo nek' je verno.Potraje li tako, taj e jo i krasti...Pa zato ga ne zovuNek' je svee kao vrelo,po imenu: Laza,Nek' je ilo i veseloveem jadno, alosno:K'o ptica na grani,Materina maza!kao da se kaniPozdrav deciSvakog asa u raj s' dii,GaaZdruiti se s anelii!Dete i leptir

G.T.Gvido TartaljaJelenMoji drugoviI ve leti, vija, skita.Rogovi u jelenajezike lomeKoga vidi, svak se pitakao da su grane;kada govoreta e s njim na kraju bit'.samo to ne raajuo bratu mome,kruke i banane.to jest o zvanjuKau: ''Ovo vie nijebrata mogadedin eir, ko ranije,A kada bi raaliotorinolaringologa.nego dedin - satelit.''ljivu sonu, plavu,al' bismo se jelenuNeki od njih imaju brata7.popeli na glavu.uitelja, advokata,Opet vetar duva,ininjera,opet vetar svira.radio-montera,Na ulici trePaunnovinara,etiri eira.zubnog lekaraRep mu velik, mozak mali,i ta znam koga,Dedin je najbri:pa se moda s pravomal' nemaju brataistinu ne bira.paun svojim repom hvaliotorinolaringologa.Ostavlja za soboma ne svojom glavom.druga tri eira.I ponavljam:otorinolaringologa!Mora biti briZid sve trpiod drugih eira,kada dedin eirNekakvi deaciDedin eir i vetarnajvie - trenira.(mora da su acibar osnovne kole!)2.im se vetar javi,arali po ziduVetar duva. Vetar svira.ve nije na glavi.slike i - parole.Osta deda bez eira.39.Kuni zid je ceoDedin eir novVetar duva silno, besno,sad od krede beo.polete na krov.i od besa ne zna ta bi.Perica to videsve mu usko. Sve mu tesno.pa je sav ''nerviran''.Al' na krovu sedi mae,Duva, grabi, nosi, grabi.(Zar bi iko mogaopa udari apom jae.da ostane miran?!)Danas deda nikud nee.Vrati eir dediBa mu nije do izlaska.Na susednom zidui osta da sedi.Papue na noge meeon ugljenom navrljai sa bakom lepo aska.bez predaha, urno:6.NE ARAJ PO ZIDU!Pod severcem lie dre.to bi vetru bio sadaTO JE NEKULTURNO.deda eir stee vrededim eir zgodna meta!da ne bude vetru plen.Nije nego! I ne padana um dedi da se eta.Moj stariji bratAl' se eir uortais vetrom pa je triput jaiIzvuk'o iz ormaraMnogo sam ponosani pobegne u taj tren.eir, pa sad itav satna brata svogas njim na glavi, za prozoromotorinolaringologa.sedi - vetru u inat...

D.R.ZdravicaVukova azbukaStraan lavDuan RadoviSve to rasteGBio jednom jedan lav...Ovaj zecVe pobee, oj nesreo,Deca volePozivhtelo bi da raste...Kao preaga,ta je na kraju?Kakav lav?plesti ume,na kraj sveta, oj nevoljo!Neka rste,kao grana ili gdera,Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta?Straan lav,ovaj zecPlavi zec,Deca vole udne stvariPotovana deco!i treba da raste!G se podiglo gore,ta je na kraju - deca bi htela da znaju!naroguen i ljut sav!eti ume,udni zec,kao to su odaari,Ovaj divni, ovaj strani brod zove senaglo se pod uglomZato jedu, zato spavaju,ovaj zecJedini na svetu!kao to su koniari,SANGLBANGLTINGLTANGLROD!Sve to cvetai gleda.zato rastu bre od kaputa.Strano, strano!iti, piti,kao to su, kao to su...Kapetan mu je Hristoforijusa Kolumbusa unukhtelo bi da cveta...i francuski govoritiili neki malo dalji rod.Neka cveta,Eta je na kraju srede? etvrtak.Iao je na tri noge,sve razume!Mali ivotDeca vole slatke stvariMinistarstvo mornarice naredilo je:i treba da cveta!E se otvoriloA ta - na kraju etvrtka? Petak.gledao je na tri oka,Plavi zec,kao to su sutlijai,Za mornara na taj divan brod mogu da primekao izvor patee,Na kraju svih krajeva?sluao na tri uva...udni zec,Dok neko pijekao to su grilijai,samo onog ko mu brzo izgovori ime.Neka gledakao pupoljak pa cveta,Uvek jedan novi poetak.jedini na svetu!ja PIJUCKAkao to su, kao to su...I onda taj moe da se penje na katarku,sve to ima oko,kao Sunce pa greje...Strano, strano!da plovi smelo za Afriku arku;svako kriloKao prepeliceKrajevi se potroe,Ja ga htedoh vama datiDok neko grizeDeca vole smene reimoe da pui lulu koliko hoe,nek leti visoko!ue u itu slovapoeci uvek traju.Ne pitajte - ta je jeo.da vas mije,ja samo GRICKAMkao to su papadai,da jede banane i drugo havajsko voeLeteti, leteti, lepo je leteti!mali iskre svetlosti.Poetak - eto ta je na kraju!Taj je jeo ta je hteoda vam ije,kao to su sumareni,i da se pravi vaan kao neki Kapetan Kuk!iveti, ioveti, lepo je iveti!tramvaj ceoda vam kroji,Dok neko gloekao to su, kao to su...Mi oblaka jedan deo.da vam broji,ja samo GLOCKAMSve to letiMamuranZelena modada vam plete,Tuna pesmahtelo bi da leti...miStrano, strano!da vam mete,Dok neko bodeDa li mi verujeteNeka leti,uU nevaspitano vreme, u proleeda vam kuva,ja samo BOCKAMivela jedna gospoa Klarai treba da leti!memlikada zazvoni sunce u vrbi,Zubi otri, pogled zao,da vas uva,Umivao se jedan dekoudna i stara, vrlo stara...Sve to pevamuzejasvi misle: hoe, odolee!on za milost nije znao!da vam peva,Dok neko pevasvakoga dana, bez prestanka,i nije imala ni mamu, ni tatuhtelo bi da peva...merkaa svi se eu gde ih svrbi.slike araja PEVUCKAMpa su mu ui rasle, porasle,nikoga, nikog svog na svetu.Neka peva,mrtvogStrano, strano!i francuski razgovara.pa mu je koa postala taka.i treba da peva!mamuta:Kako kapisle pupoljci prate!Olavi zec,Dok neko dremaDa li mi verujete?Gospoa Klara je est maaka uvalaMajkuBube radosne to e se roditi.Dok ga Branaudni zec,ja DREMUSKAMna jastucima od ute svile.Neka skaemu,Dogodilo se plavo, al' slute bate:jednog dana,jedini na svetu!Majka je stalno vikala ''dosta''!Mane im je krojila, mleko kuvalasve to ima nogu,milenijumiposle plavog - zeleno e se dogoditi.nije gumom izbrisao.Dok neko radial' on je hteo, on je hteo...pa su site i srene bile -neka treminue,Stavih zeca u torbakja RADUCKAMUmivao se svakog danabelih maaka est.svi koji to mogu!mrazZeleno je u modi!...Ko se sad rodiStrano, strano!pa pourih svojoj kui.pa se odjednom razboleo.Skakati, skakati, lepo je skakati!meuzelene bie mu pelene meke,Al' kad bismo ispred kueI tako malo, sitno IVUCKAMDa li mi verujete?A kad je umrla gospoa Klara,iveti, iveti, lepo je iveti!mamutimau zelenoj okupae se vodistade zei da apue:udna i stara, vrlo stara,nainitamo gde zelena prica peva sa smreke.Plavi zecPusti me, love,Doao jedan lekar strogjastuke od ute svile niko nije prao,Sve to trimasakrhrabri love,pa kae:na doruak niko nije zvao,htelo bi da tri...iTri sam zemlje prelazio,da oeljam kosu,Tako mi prsluka mog,a loviti mieve niko nije znao!Neka tri,pomor...Rati tri gore pregazio,da umijem lice,voda je kriva,i treba da tri!Meutimi tri mora preplovio-da iseem nokte,zabranjujem mu da se umiva!Tune su, tune i gladne bile,Sve to kljucamiStambolskoj princezidok ga nisam ulovio.da ispravim stas,Da li mi verujete?zaspale su na jastucima od ute svilehtelo bi da kljuca...jostigao je gost,Plavog zeca,da udesim glas.i nikada seNeka kljuca,mrda,princ takoe,udnog zeca,Nek vide decaah, nikada se vie nisu probudile -i treba da kljuca!miual' prilino prost:jedinog na svetu!plavog zeca,belih maaka est.suakao je nos!Ovaj zecudnog zeca,Kako trebaNeka pevamalozna da svira,jedinog na svetu!sve to ima glas,iZbog toga jeovaj zecMale stvari i imena mala traeniko lepemra,tra-ta-ta-ta-zna da plete,Pustih zeca iz torbakakao mi, kao zrno, kao mrva.vedrije od nas.idolo i do rata.ovaj zecal' se zec ne oelja,Najbolja mama na svetuDok velika stvar velikim imenom raspolaePevati, pevati, lepo je pevati!maka,Osvojen je jedan - minderluk;ruak kuva,al' se zes ne umi,Zamislite (princeza Naa ikao soliter, kao meridijan,iveti, iveti, lepo je iveti!iproboden je jedan - praziluk;ovaj zecnit isee nokte,razbojnik Kaa)kao Sremska Mitrovica.miomor.obeen je jedan - iviluk.kuu mete.nit ispravi stas,IVELI!nit dotera glas.

Lj.R.Ljubivoje RumoviBila devojka MaraKad bi mi neko rekaoDeteGenerale silo ljutaVue vue bubo lenjaTamo gde u traviAko eli miiceAdaja svome edu tepaBila devojka MaraKad bi mi neko rekaocveta ljuti utiDete nije deteGenerale silo ljutaNeko pliva u SaviOtkud meni ovo zdravljeki Sime obuarakako je ivot stekaoeka neka ljutnjaigraka za strine i tetekad ti bude dosta rataNeko radi u RumiAko eli miice ko gvoegde bih nao takva pluaAdaja svome edu tepa:imala bluzu rozekojima je parma platioda oveka ljutidete je detesvrati kui dva minutaNeko eta u travijedi belo ili crno groeda ne volim mleko kravlje''Nakazice moja lepa!i dve arobne pozei poto bi ga vratioda ga volite i razumeteda svom sinu bude tataA vuk ivi u umii cicvaru dok je vruaza slikanjeKad bi ovek znaoAko eli snakgu zbilja mukuOstavie svoju majku,Kad bi mi neko rekaoza sve to ga ekaNeete mi verovatiOj frizerko veta zverkoU koli ga ne videonda ne sme zaobii krukuVolim brate lepo sestii oti' u neku bajku,Jedna je poza bilakako je vazduh stekaone bi se ni raaoi veliki pesnik Geteznam da kosa nije slamaNama ni maturuil za stolom il na cestinena ko ista svilakome je pisma pisaou liku ovekanekada je bio bebaipak idi etaj s erkomU muzeje ne ideAko eli na sve biti imunvolim se sa hranom srestijee ljude kao repe,sa ruicom na vezu.da moli da bi disaoi veoma nemirno deteceo dan joj budi mamaPrezire kulturujedi cedi sredi uti limunpa makar je moro jestinajmiliji moj akrepe.Najlepa poza u srezuVe bi bio pticaza slikanjeKad bi mi neko rekaoili vredna pelaBrkati hajduk VeljkoDirektore lepi stvoreVue vue bubo lenjaAko eli ruke kao kandeta e s tobom biti, ko zna,kako je sunce stekaoili samo bagremto je zlotvoru praio peteokani se referatata e rei pokolenjaprosto gutaj svee pomorandeta jede mala alalepotice moja grozna?Druga Marina pozakojim se smehom smejaonegde nakraj selau poetku je sisao palachajde kui pod prozoreVodio si ivot buranzvala se ''slatka nervoza''da bi se dabe grejaoi bio nemogue detebudi svojoj deci tataPa ostao nekulturanAko eli vetine sa straneMala ala moe da smae iz cugaBie linost negativna,Mara na prozoru ekaUsta su mu snanaokomi se na krive bananemaltene pola Malog Mokrog Luga.rugobice moja divna!Dragana iz dalekaKad bi mi neko rekaoU zasedi iza petnaesteJunaci kosmosaA svet moe da priekaDua mu je drumskaza slikanjekako je vodu stekaoto lete na druge planetei s frizurom i sa ratomObeanje lanaAko eli da izgleda benjeNije retkost videti alinog kljinjuA tvoja e jadna majkana kojim je mukama bioNije rano da saznamo samiprvo su sedeli na noamadok se jedna srena erkaA ud mu je umskasvakodnevno upranjavaj trenjekako se prikrada Malom Loinju.celog veka da se vajka!''Otkad se udala Marada bi besplatno piota je ono lepo to nas mamia posle su seli u raketenaigra sa svojim tatomza uru slastiarato nas tajno eka pored cesteUvek otro reiAkoeli biti bistre glaveMala ala, kada joj hrane fali,radi na toenju bozeKad bi mi neko rekaou zasedi iza petnaesteDete nije deteUvek budan leiberi one jagode iz travemoe da smae celu dravu Mali.Lepa Katapa joj i nije do pozekako je zemlju stekaoigraka za strine i teteDomovina se brani lepotomak i kada beiza slikanje.kome je duu prodaoKad oseti da ti srce lupadete je deteKa zverstvima teiI uopte ko god neto hoeU podne prosto hoe da prsneBila jednom jedna Katada bi po zemlji hodaokao neka vodenica glupada ga volite i razumeteDomovina se brani rekommora jesti i voleti voeili da skrcka pare Male Krsne.u Perlezu blizu enteta je ne znam ali neto jestei ribom u vodilepa kao sa plakataO mazamaKad bi mi neko rekaou zasedi iza petnaestei visokom tankom smrekomVuk i ovcaMala ala, u suknjici na faltu,pa i lepa na momentekako je majku stekaoDeca su ukras svetato raste u slobodiOtkud meni ova snagaza veeru pojede ostrvo Maltu.Mamine mazekojim je nebom kruioPa se oi nau na mukamaini mi se vekovimaImala je oi plavena istou pazeda bi oca zasluiozaboravi kuda sa rukamaNema sveta ni planeteDomovina se brani cvetomVuk sa ovcom neto imaOtkud meni ova snagaI uopte, deca iz te mafijeoriginal morska plaveta tatine mazenigde mira da se noge smesteGde ne moe stii detei pelom na cvetugde bih steko te miieprodrljiva su iz geografije.nosae ih posred glavena istou gazeu zasedi iza petnaesteJer sve deje staze vodemakom i suncokretomKad je vidi kako paseda mi hrana nije dragatako da ti stane pametIza prvog uglaOd igre do slobodei pticom u letuVuka naprosto ne zna za seda mi nije drago pieMamine mazeNikad nije rano da se saznaZato adaja plaeImala je rusu kosujedu dok je tazeIza prvog uglada je prva ljubav neprolaznaCvee je ukras bateDomovina se brani knjigomOvca kad mu vidi oiVolim brate lepo sestinekad plavu nekad crnua tatine mazeneki avo uiLjubav eka pourite gde steLeptir je ukras cvetai pesmom o nebuNi da bekne ni da skoivolim brate dobro jestiAdaja gorko plaekao plast u senokosurazbijaju vazeneka muka ekau zasedi iza petnaesteA deca puna matesestrinom suzom majinom brigomvolim se sa niclom srestijer vreaju njeno adaje.kao gnezdo al na trnuda oveka muiDeca sui onim branom u hlebuOvca ne sme da se braniil za stolom il na cestiZato maze mamineUkras svetaVuk se njenim strahom hraniRekli mu da je runo,Imala je lepa Katapiju sok od malineIza prve goreDomovina se brani lepotomOtkud meni ova silapa majci dolo tuno.uz lepotu sto dukataa maze tatinepa u drugoj goriLepe pesme tihe tajnei au i znanjemNe razumem te odnoseovaj pogled ljuta zmijapa je bila tata-matapiju - batineeka neka moraSve ljubavi vane sjajnedomovina se brani ivotomNi zato se ne podneseda mi hrana nije milaNek je i gluvo i slepoza sve momke iz Banatada oveka moriNeka planu nek se rodei lepim vaspitanjemtako rei najmilijaono je majci lepo.Od igre do slobodeNa ivotnom putuVolim brate lepo sestipa iza krivineCvee je ukras batevolim brate dobro jestieka neka brigaLeptir je ukras cvetatamo gde se klopa smestida oveka brineA deca puna mateTelefonijadai mene e nos odvestiDeca suUkras sveta

M.A.Miroslav Antiaki korzoaava pesmaPlavi uperakPosle detinjstvaLjubavNepovratna pesmaPlava zvezdaZagonetkaU prvi sumrakI pogurkivanja.malo onamoMama mi kae_ aavo moje,Neko u ovoj sobi nee da bude dete.uperak kose obino noseModa je to zbog sunca,Moda vas bez te mrveOpratamo se,Nikad nemoj da se vraaOpasno je kao munja.svi se zu sjateI zavirkivanja.i malo natrag,ta se to zbiva u tvojoj glavi?Neko u ovoj sobi tri dana ne moe da rua.neko na oku,a moda i nije zato:neu ni sresti,opratamo se i strano dugim nogamakad ve jednom u svet kree.Opasno je kao metakIza uma, iza gora, iza reka, iza mora,Pogodi kako se raste.ozbiljna lica,I zadirkivanja.i opet takoNeko u ovoj sobi samo uti,neko do nosa,ove hiljade ruku,ni stii,odlazimo u svet.Nemoj neto da mi petlja.kad u meni veno kunja,bunja, trava,Pogodi kako se lakodranja kruta:I dobacivanja.jo bezbroj puta.U njoj deaci - kaem - postoje.uti,al' ima jedan uperak plaviove hiljade lica,a iveemo skupa,Nemoj da mi hoe-nee.i mui me moj poetak.opet moas tebe eka udna neka zvezda plava,stigne do krova,odu do ugla,Deaci smei, crni i plavi.i gleda kroz prozor kako jesen sa liem i vetromzamisli gde?sve mi to jutros odjednomu isti bioskom ii,Ti u svoju ladostI ja beim bez povratka.Zato beim.zvezda prava.do laste,pa se vrateA moda ipak,putuje preko pokislih gradskih krovovaU mojoj glavi.izgleda nepoznatou istom restoranuonuda iza fabrika,Nikad neu unatrag.Trim.oblaka punog kie,i opet takoko e znati,O emu priamo dok etamoMami mi kae: aavo moje,za pticama.kao da nema u graduruati istu hranu,iza pristanitata ti znai staro sunce,Traim.ak i ako ne veruje - probaj toga da se seti,do neke zvezde dalekejo dvesto puta.moda tu ipakzar mogu tamo svi da se sloe?Kako u glavi da bude kosa?deaka i devojica.u istoj ulici modai mosta,stare staze,Stvaram zoru kad je vee.kad zamuri i kad zaspi, ti pokuaj da je uje,i vieneto postoji?O emu priamo dok lutamoOvo je zaista najljubavnija pesma,prolazie nam dani,niz raskra koja se razilaze kao posvaani ljudi.stari prag?Nek od mene ivot ui,da odleti,i jo viearena povorkau predveerje gradom?Ja mami kaem: kad ve postoje,a ni rei o ljubavi.Lepo.Odjednom: ko da su prelipa ipak - bez te mrve,To je ono za im moe da se pati.i da tepa i da tee.da je stigne i uhvati i sauva kad se vrati.u udne visine plave.gura se, eta...Moda tu nisunek tu i stoje - ta se moe?U glavi.preko velikog mosta,siune mrve detinjstva,Ja u svoju mladostTo je ono emu moe srce dati.Ja sam takvo neko udoHiljadu kapaprazni satiU stvari: mi samo utimo... utimoStranica iz dnevnikaTo nije moj uperak plavi,izvijenog i lepogbiemo toliko tui,onuda uz pruguAl' ako se ikad vratito ne ume nita malo,Ali pazi:Pogodi da li kroz kragnu,i bereta...kad se u guvii gledamo se kradom.Mama mi kae: pusti prie,ve jedne Sanje iz estog ''a''.to podsea na dugu,biemo toliko strani.gde trava ima ukus vode,mora znati:pa kad krenem-krenem ludo,ako nije sasvim plava, sasvim prava,kroz nogavice,Hiljadu ubaraeta i stoji,zbijeni tako, na ta lie?Nita neu da joj kaem,u neki novi ivot,peskatu e stati.nestrpljivo,mora lepe da se spava, da se sanja do svitanja,rukave,i kaketa...pa pone takoU stvari: mi se u sebi pitamojer neu.Pa ta?na neku obalu drugu.A jednom,i sunca.I ostati.radoznalo...mora dalje da se luta,dok neka snaga u tebisve ispoetka:neto to nikom nije jasno.Ja rukom mahnem.Ona je jedna neozbiljnakad godine minuNe znam tamo ta me ekatristo puta,i neka lepota u tebiA usput pogleddanas i sutra,I - uzdahnem:najobinijaVidee ta - kad jednog danaPod nebom, iz daleka,u beskraj, u daljinu,Nikad vie neemo sedeti u istoj klupiOima se u svet tri.u maglama izdaleka,petsto puta,pravo do sunca vodi?poneko baciidueg petka,I sanjamo. I skitamo... Skitamobalavica.uperak neije kose tueta ih to tamo eka?i prou areni danini jedno od drugog prepisivati zadatke,Glavom rije mlako vee.al' ako se i pozlatim,mora druga da se nae...trea...peta...il' neto bajagiidueg jula,i katkad mrknemo glasno.Svi oni lie, svi mnogo lie,malo u tvoju glavu ue,Za njima trake pticakao da nisu ni bili,ni deliti uinu na odmoru.Od reke se deak uiil' sve teko, gorko platimZamuri - pa pogodi.nevano kae...ili aprila...na neto lepo kao iz prie.Mi stariji,pa se umudri,i trake vetra se vuku.i umore se sve etnje,ka morima da potee.ja u uvek samo napred.Mora u snu da se zae na kraj sveta.A kad se nebo skoro ve smraimi iz osmog razreda,udrveni,I oni tre.i posive aprili,Nikada se vie neu smejati tvojim olinjalim lutkamaOd zvezde se deak uiI jo dalje iza kraja - do beskraja.A moda i nije vanoRuku na srce:Moda tu nekomi od svetiljke dan pouti,Na sve to ekam. Na sve to hou.stavimo ruke u depovepa malo-malo pa...pocrveni,I mau.i lepi plavi uperakni ti mom neukruenom vrku na temenuda zapara nebo sjajemNikad neu da se vratim.da se unapred seti.ta svi ti acirastu i krila?Lie na nemir. I na samou.i zviduemo kroz zube.pa gricka nokteI dre se za ruku.nad okom nam osedi,za koji su me veito upkalii od druma - da se muiMora biti takve zvezde.Moda se najlepe rastedanima ovdeModa tu ponuodjednom znamo sve ta znaii krije liceoni to sede iza nas.i vijuga za beskraje.to se udi?kad nita ne primeti.uporno traesva putovanja?to to se ovako uti.Mama mi kae: aavo moje,Ba nas briga za te devojice.pa alje tajne ceduljice,Pod nebom, iz daleka,videe da ta mrva,Pazi samo da je negde ne ispustiModa se najlepe bivadok troe onovepa oni, znae, ne postoje.pa neto kunja,ta ih to tamo zove?majuna mrva detinjstva,Nije ovo vie zavrena samo jedna kolska godina.Opasno je kao zmija,dok se budi.veii troe sate,Moda se ovdeU stvari: mi to u sebi slutimoNita neu da joj kaem,pa se mui,Za njima gradovi plove.nov neki ivot vredi.Kau:opasno je kao metakjo vei,dok odu onamonajlepe sanja?rei narasle u bezmerje.Postoje - kaem - kao na javijer neu.pa ui - a sve kojeta ui.Za njima prostranstva plove.Kao da raste u srcugotovo je detinjstvo.kad u meni veno klijaJednog dana,najveii dok se vrate,deaci smei, crni i plavi.Ali ako pogleda nekog drugog,I sve je nalik na snovevelika zvezdana pria,Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo.i arlija moj poetak.jedne noiutei,i opet takoModa se ovdePa nam je dosta i da utimopostau najgori ak u koli.Izmea rotkve i romboide.kad ih prelije zlato.bezbrina,A meni se u svet srlja.ne znam kada, al' znam tano:sasvim utei,sve ispoetka,najlepe eli?i lutamo kroz predveerje.ta da se radi? - mama veli.Izmea note i piramide.zlatnouta,Kau,Stisnem srce.izgledae nebo bez nje tako prazno,kroz neki tihi nemirdanas i sutra,Zapisano u sreduIzmea leptire i gradove.Moda je,pa ivi jo mnogo puta,i svi su zajedno radosni,I zamurim.tako mrano,to se u tebi stvori,idueg petka,I moda su seJa kaem: nita, ve da se eli,I sportove i rune radove.kaem,jo nebrojeno puta.i kotrljaju se niz stepenice kao aka prosutih klikeraAl' kad poem - neu stati,i sva sunca,pa gori,idueg jula,ba ovde sreliOpomenada nikad ekanje ne izbledi.U sredu smo se prvi put sreli,I tropsko bilje.zbog sunca,i svi su smeni od zadovoljstvajer jedino znam da urim.sve lepote,beskrajno goriidueg majaputevi nekia do tada se nismo ni znali.I stare Grke.a moda i nije zato.kao plastelinske figure,Ne znam kuda.i sve oi to se javei nikad da izgori.tamo i natragdugi i tajni,Vano je, moda, i to da znamo:Mama me pita: da li to vredi?U petak smo se zavoleli.I lepo ne zna ta e od muke.Najmanja pesmai svi su areni i udniNe znam zato.nikad bez nje nee biti sasvim tvoje, sasvim prave.i nikad kraja?putevi beli,ovek je eljan tek ako eli.A ja se smekam: videe - vredi.U ponedeljak posvaali.Stojte!kao grad za vreme velikih praznika.Ne znam ta se tamo skriva.I niko ne zna ta je.putevi trajni?Sad vidi ta je uperak plaviekajte! - viem.Evo najmanje pesme.Znam jedino da ne moguJa ti neu rei ta jeA ona traje i traje.arape ute,I ako sebe celoga damo,Opet je sreda. Sad svima kaemkad ti se danima mota po glavi,Ja znam ta znai ta duga.Manja je od zrna maka.Samo ja znam:tu, gde-kako pruim nogu-ova zvezda udna, sjajna.zelene,I moda su setek tada i moemo biti celi.Najljubavnija pesmadok lutam po korzu sam:pa od deaka - pravog junakaZnam: ona obala druganikada vie,vezuje me odmah neko,Kad je nae - sam e znati.plave,ba ovde sreline, nije ona lepa ni draanapravi tunjavka i nespretnjaka.mnogo lepe se plavi.U njoj je jedan osmehnikada vie,zauzdavaSad je tajna.i duge nogeosmesi nekiSaznaemo - tek ako kaemoOvo je zaista najljubavnija pesma,od drugih devojica koje znam.Al' neka svako od vasi pismo za jednog deaka.neemo se uhvatiti za ruke,i potkiva.kao tapovi.i zavoleli?rei iskrene, istovetne.a ni rei o ljubavi.bar mrvicu detinjstvani hodati od ugla do uglaPa kad je sretnem - oi krijem.ponese kriom u ruciAko zna ko ga aljei pokuavati uzalud da se setimo dok utimoI neki vrkoviModa ba zatoI samo onda kad i mi traimo,Svim pajacima i lutkama otkinute su glaveZviduem. Gledam u neto drugoi sauva u glavi.ta da ti priam dalje.neega vrlog vanog,na vrhu glave.jedino vredimoi e neko i nas da sretne.i oni tako lee u okuI misli: zbilja, svejedno mi je...neega toliko ogromnog vanog,I ipke na eluda se u guvibespomoniAko ne zna ko aljeega se razdvojeni nikada vie neemo moi setiti.kao slapovi.ovako luta:i baeni.Al' osvrem se dugo... dugo...ta te se tie dalje.