ratnici molitve

RATNICI MOLITVERon HalvorsenRatnici molitve su Boje specijalne snage Njegove elitne udarne trupe u velikom ratu izmeu dobra i zla. Jedno je moliti se, preimustvo kakvo je dato svim hrianima, a neto sasvim drugo postati ekspert u molitvi postati ekspert u komuniciranju s Bogom. Ron Halvorsen, nekada voa tinejderske bande sa njujorkih ulica, bio je ratnik koji je primao nareenja od vrhovnog zapovednika zla u svemiru. A onda ga je Bog regrutovao u svoju vojsku, pa je militantni voa bande postao militantni ratnik molitve. U ovoj knjizi nauie kako se pobeuje s Bogom; kako se rve s Njime u molitvi, kako se posreduje za druge u molitvi; nauie da svojim molbama hrabro osvaja Boji presto, upuujui ih s reenou koja ne doputa odbijanje. Ovde e savladati vetinu molitve pravila obraanja Bogu, koja e, ako ih bude potovao, u tvoj duhovni ivot uneti silu kakvu nikada ranije nisi doiveo. Uvidee da samo tvoje molitve samo tvoje mogu da izvre vene i odlune promene u tvom i ivotu drugih ljudi. Nauie vetinu upuivanja molitava s takvom snagom da e zastraujue sile zla drhtati i uzmicati. Ratnici molitve nisu obini hriani. Oni su izuzetni hriani. I dok vekovna borba izmeu dobra i zla besni i pribliava se svome vrhuncu, Bogu su potrebni visoko kolovani kadrovi eksperata molitve, koji e borbu preneti direktno na teritoriju neprijatelja. Hoe li i ti da bude jedan od njih?

1

Prevod:

Miodrag Marinkovi

Lektura: Mirjana eri

Beograd 1998.

RATNICI MOLITVE

SADRAJ................................................................ .............................................................. 1. RATNA ZONA ................................ ................................ .............................. 6

Ulice ubice................................................................................................... 6 injenice o danu D....................................................................................... 7 Tajna pobede ................................................................................................. 8VOJEVANJA................................................................ ................................................... MOJ LINI PLAN VOJEVANJA ................................ ................................ ................... 11 ................................................................ .......................................................... 2. POZIV U BITKU ................................ ................................ .......................... 13

Tradicija ratnika molitve ............................................................................... 14 Patrijarsi ...................................................................................................... 14 Zavetno nasledstvo....................................................................................... 15 Soba careva i proroka ................................................................................... 16 Kad se sputam u postelju" ......................................................................... 17 Lina molba ................................................................................................. 18 Poziv ........................................................................................................... 20VOJEVANJA................................................................ ................................................... MOJ LINI PLAN VOJEVANJA ................................ ................................ ................... 20

Stari zavet.................................................................................................... 20 Novi zavet.................................................................................................... 21 Postbiblijska crkvena istorija......................................................................... 21 Istorija tvoje verske zajednice ....................................................................... 21................................................................ ........................................ 3. POZNAVANJE NEPRIJATELJA ................................ ................................ ........ 22

Zato bi sotonu trebalo dobro upoznati? ....................................................... 22 Skriveni neprijatelj........................................................................................ 23 Pali predsednik vlade ................................................................................. 24 Nazivajmo sotonu njegovim pravim imenom ................................................. 24 Rikanje lava.................................................................................................. 25 Sotonska ratna taktika.................................................................................. 26 Suprotstavljanje, protivljenje neprijatelju .................................................... 27 Upoznaj metode delovanja neprijatelja.......................................................... 27 Shvati da je njegov rat duhovne prirode ........................................................ 28 Naui da on moe biti poraen jedino snagom veom od sopstvene............... 28 Znaj da on mora da bei kada mu se suprotstavimo ...................................... 29VOE .............................................................. 4. POZNAVANJE SVOG KNEZA I VO E ................................ .............................. 31

Zapovednik dve vojske ................................................................................. 31 Voa nebeske vojske .................................................................................... 33 Zapovednik Gospodnje vojske....................................................................... 33 Boja ratna oprema ...................................................................................... 35 Isus, na Voa.............................................................................................. 36................................................................ ................................................ 5. OPREMANJE ZA BITKU ................................ ................................ ................ 40

Iskrenost...................................................................................................... 40 Poniznost..................................................................................................... 40 Pokajanje ..................................................................................................... 41 Poslunost ................................................................................................... 41 Vera............................................................................................................. 41 Pratanje...................................................................................................... 42 Post ............................................................................................................. 43 Istrajnost ..................................................................................................... 43 Tajnost ........................................................................................................ 45 Sklad s Bojom voljom.................................................................................. 46 U Gospodnje ime.......................................................................................... 46 U Duhu ........................................................................................................ 47 Tajna sile ratnika molitve.............................................................................. 48................................................................ 6. VETINE RATOVANJA MOLITVOM ................................ ................................ 49

3Prva ratna vetina oblaenje Boje ratne opreme ....................................... 49 Druga ratna vetina biranje vremena i mesta ............................................. 51 Trea ratna vetina priprema za molitvu.................................................... 52 etvrta ratna vetina planiranje i evidentiranje molitava............................. 53 Peta ratna vetina uverenost u svoje pravo i ovlaenje .............................. 54 esta ratna vetina molitvom upuivati Boje rei natrag Bogu ................... 55 Sedma ratna vetina upuivati molitve vieg stepena ............................... 55..................................................................................................... .....................................................................58 7. BOJITE ................................ ................................ ................................ ..... 58

Prva bitka..................................................................................................... 58 Zemlja kao bojite ........................................................................................ 59 Bojite due ................................................................................................. 61 Shvatanje unutranjeg bojita ....................................................................... 62 Bojita odraslih............................................................................................. 63 Crkva kao bojite.......................................................................................... 64................................................................ ................................. 8. ISUS UZOR RATNIKA MOLITVE ................................ ................................ . 66

Hristov ivot molitve..................................................................................... 66 Vreme molitve .............................................................................................. 67 Nain upuivanja molitve .............................................................................. 68 Mesto za molitvu .......................................................................................... 68 Duh molitve ................................................................................................. 69 Izraavanje potreba u molitvi ........................................................................ 70 Pogledi na Isusov ivot molitve ..................................................................... 70 Izazov Isusovog ivota molitve...................................................................... 72MOLITVE.............................................................................. ..............................................................................74 9. TAJNO MESTO MOLITVE ................................ ................................ .............. 74

Dovedimo Boga na scenu .............................................................................. 74 Tvoja elja da se moli ................................................................................. 75 Delo molitve................................................................................................. 76 Velianje i proslavljanje Boga ........................................................................ 76 Posredovanje................................................................................................ 77 ta znai posredovanje ................................................................................. 79 Molba, traenje ............................................................................................ 80 Pokajanje i oprotenje .................................................................................. 81...............................................................................84 ............................................... 10. TAKTIKE RATOVANJA ................................ ................................ ............... 84

Vreme za bitku ............................................................................................. 84 Petnaest minuta koji menjaju ivot................................................................ 84 Uenje biblijskih stihova napamet ................................................................. 87 Sluati kako Bog govori................................................................................. 87 Razvijanje duhovnog sluha ........................................................................... 88 Boji sveti koncept molitve ........................................................................... 88MOLJENJE .......................................................................................................................89VOJEVANJA ...................................................................................91 ................................................... MOJ LINI PLAN VOJEVANJA ................................ ................................ ................... 91

Pregled elemenata za linu molitvu ............................................................... 91ARSENAL ...................................................................................93 ................................................... 11. ARSENAL MOLITVE ................................ ................................ ................... 93

Molitva je neophodnost ................................................................................ 93 MOLITVE U STAROM ZAVETU......................................................................... 94 1. Mojsijeva.................................................................................................. 94 2. Mojsijeva.................................................................................................. 94 3. Mojsijeva.................................................................................................. 95 4. Mojsijeva.................................................................................................. 95 5. Mojsijeva.................................................................................................. 95 Isus Navin .................................................................................................... 96 Sudije .......................................................................................................... 96 Ruta ............................................................................................................. 96 1. i 2. Samuilova........................................................................................... 96 1. i 2. o Carevima ......................................................................................... 96 1. i 2. Dnevnika ............................................................................................ 97 Jezdra .......................................................................................................... 97 Nemija ......................................................................................................... 97 Jestira .......................................................................................................... 97

RATNICI MOLITVEJov ............................................................................................................... 97 Psalmi.......................................................................................................... 97 Prie, Propovednik i Pesma nad Pesmama...................................................... 97 Isaija............................................................................................................ 98 Jeremija ....................................................................................................... 98 Pla Jeremijin ............................................................................................... 98 Jezekilj......................................................................................................... 98 Danilo.......................................................................................................... 98 Mali proroci ................................................................................................. 98 NOVOZAVETNE MOLITVE .............................................................................. 99 Jevanelja (Matej, Marko, Luka i Jovan) .......................................................... 99 Dela............................................................................................................. 99 Rimljanima................................................................................................... 99 1. i 2. Korinanima ....................................................................................... 99 Galatima ...................................................................................................... 99 Efescima .................................................................................................... 100 Filibljanima ................................................................................................ 100 Koloanima ................................................................................................ 100 1. i 2. Solunjanima ..................................................................................... 100 1. i 2. Timotiju ........................................................................................... 100 Titu i Filimonu............................................................................................ 100 Jevrejima.................................................................................................... 100 Jakov ......................................................................................................... 100 1. i 2. Petrova............................................................................................. 101 1, 2. i 3. Jovanova ...................................................................................... 101 Juda ........................................................................................................... 101 Otkrivenje .................................................................................................. 101TIT............................................................................................ ................................................................ 12. MA I TIT................................ ................................ ............................ 103

Ma Duha? ................................................................................................. 103 Borba prsa u prsa ....................................................................................... 104 Isus izvlai svoj ma ................................................................................... 104 Poliranje naeg maa.................................................................................. 105 VETINE S MAEM ...................................................................................... 106 Prouavanje Rei radi sticanja vetina rukovanja duhovnim maem .............. 106 Upotrebi nekadanja Boja uda ................................................................. 106 Osloni se na ono to je Bog ostvario ........................................................... 106 Molitvom uputiti Re natrag Bogu ............................................................... 107 On je rekao, pa zato i ja mogu da kaem .................................................... 107 Uzimanje tita vere..................................................................................... 108 Raspaljene strele ........................................................................................ 108 Kako vera titi ............................................................................................ 109 Isusova vera ............................................................................................... 109 I ma i tit.................................................................................................. 110POKLI.................................................................................... ................................................................ 13. BORBENI POKLI ................................ ................................ .................... 113

Priprema za bitku ....................................................................................... 113 Oblaenje Boje ratne opreme .................................................................. 114 Korienje dostupnog oruja za ratovanje ................................................... 114 Otponi bitku ............................................................................................. 115 Pripadnik velike vojske ............................................................................... 115 Biblijsko-molitvene grupe ratnika molitve ................................................... 116 Dananje molitvene grupe ratnika molitve................................................... 116 Kad se ene mole ....................................................................................... 117 ORGANIZOVANJE I POKRETANJE VOJSKE MOLITVE U MESNOJ CRKVI ............... 117 ta ne treba initi ....................................................................................... 117 Poni lino da se moli ............................................................................... 118 Nai partnera za molitvu ............................................................................ 118 Razgovaraj sa svojim pastorom................................................................... 118 Pokreni jednu ili vie grupa ratnika molitve ................................................. 119 Odravaj raznovrsnost i ravnoteu.............................................................. 120

5Primena knjige ratnika molitve .................................................................... 121 Borbeni pokli ............................................................................................ 122

RATNICI MOLITVE

1. RATNA ZONAUlice ubiceKao dete, iveo sam u jednoj ratnoj zoni. Svaki kraj je bio teritorija obraunavanja neke od ulinih bandi: Mau Maus Sablje Adaje Stanovnici pakla Skitnice sa plae. Svako dete je ivelo u senci ulicaubica. Svaki kraj je iveo u strahu od smrti na ulicama. Rat je bio stvaran stvaran i samoj deci. Nesree su se nizale; nasilja je bilo svuda: narkoefovi voe bandi silovatelji ubice. UliceUlice-ubice. itaete o njima u dnevnoj tampi videete ih na televiziji. Televizijske reportae su, zbog nasilja koje prikazuju, doputene za decu mlau od 17 godina samo ako su u drutvu odraslih. UliceUlice-ubice. Dva tinejdera polivaju drugog tinejdera benzinom i prave od njega vatrenu buktinju. UliceUlice-ubice. Trista hiljada novoroenadi ima prenatalna oteenja zbog droga i alkohola. Neduno dete mue, a onda i ubijaju. UliceUlice-ubice. Bomba sa vie od jedne tone eksploziva eksplodira u javnoj zgradi u Oklahoma-Sitiju. Umire ili je ranjeno preko pet stotina ljudi, mnogi od njih su deca iz vrtia. Te injenice su deo nae svakodnevice. Ljudi vrte glavom i pitaju: ta se to dogaa s ovom naom zemljom? Na medijima o ovim problemima beskrajne razgovore vode politiari, istoriari, sociolozi i naunici. Svako od njih ima objanjenje i reenje, a ipak, kao da niko ne moe da dotakne koren krize i pronae konano reenje. Nakon to sam postao hrianin, pronaao sam stvarni uzrok i objanjenje za sve to se oko nas dogaa. Otkrio sam jednu drugu ratnu zonu, podjednako stvarnu kakve su one koje smo opisali. U naoj zemlji je rat. Nae ulice, krajevi u kojima stanujemo, naselja, gradovi, pokrajine, naa zemlja, na svet svi su u kategoriji zone ratovanja! Ne govorim o Bruklinu gde sam odrastao. Ne govorim ni o ikagu ili Los Anelesu ili Majamiju ili Oklahoma Sitiju Ta ratna zona je u i tvojoj porodici, tvojoj crkvi, tvom srcu, tvojoj dui. Rat se vodi iza zatvorenih vrata. Posledice toga rata ogledaju se u nasilju i zlostavljanju svih vrsta pijanstvu, besu, prevarama, mrnji, licemerju, razvratu, perverzijama, pokidanim odnosima, bezoseajnosti. Bitka je stvarna i u njoj uestvuju svi. Ma gde bacio pogled u fizikom svetu, svuda besni smrtonosni rat. Ma kako tragini, nasilje i nemiri u drutvu nisu pravi rat. Pravi rat je duhovne prirode vean i smrtonosan. Stvarni rat je rat iza svih drugih ratova. To je rat izmeu Hrista i Njegovog nepomirljivog

7 neprijatelja, sotone. Re je o sudbini ne samo ovog sveta nego i svemira. Ako ivi uz granice Bojeg carstva, rat e biti jo ei. Taj rat moe i da te smete. Ako takvu opaku bitku doivljava u sopstvenom ivotu, razmisli o sledeim reima iz Boje rei: Ne boj se, malo stado! jer bi volja vaega Oca da vam d carstvo (Luka 12,32), a onda: Od vremena Jovana Krstitelja dosad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledije dobijaju ga (Matej 11,12). emu paradoks u ta dva teksta? emu prividna protivrenost? Bog eli da ti d carstvo, ali carstvo treba uzeti na nasilan nain, zgrabiti ga. U isto vreme, postoji jo neko ko hoe da nas sprei da primimo i doivimo ono to nam Bog nudi. Taj neko je u velikom poslu podizanja barijera oko nas i u nama i trudi se da nam razliitim zidovima onemogui puno ukljuenje u Boje carstvo. Te zidove moramo napasti; moramo ih napasti snano, sa svom raspoloivom duhovnom silom sa svim monim izvorima koji su nam dostupni. Bitka za probijanje kroz prepreke

koje je sotona podigao oko nas nije nikakva igra. Ona je deo jednog rata bitka koja se vodi do kraja.U oima nekih, bitka je gotovo izgubljena u oima drugih, gotovo dobijena. Lupe pokuava da nam otme nae s pravom steeno nasledstvo. Suparnik o kojem se govori u 1. Petrovoj 5,8, to je neprijatelj s kojim se sukobljavamo u bici. Ime mu je sotona suparnik, opada, prodira. Carstvo moramo uzeti na silu upravo zbog sotone i njegovih pomonika. Sotona je Boji zakleti neprijatelj. On mrzi i tebe, upravo zato to si Boje dete, zato to postaje sve sliniji Isusu i zato to ima pristupa Bojoj sili. Tom neprijatelju je ostalo jo samo malo vremena. I on, tako, sve vie raspaljuje svoj bes i mrnju i nasilje na ovoj Zemlji. Njegova zloinaka strategija je da nas porazi i uniti. To je razlog to su ratnici molitve potrebniji nego ikada ranije. Sotona ini sve da te uniti, zato to te mrzi. Imajui ovo na umu, Bog poziva svoj narod da se probudi. elimo li da budemo pobedonosna crkva, prethodno moramo postati borbena crkva. U ovom poznom asu istorije, s neprijateljem se moramo suoiti silom vere; moramo ga podsetiti na injenicu da je on ve pobeeni neprijatelj pobedio ga je Isus na Golgoti i prilikom vaskrsenja.

injenice o danu DVeini od vas poznato je da su 6. juna 1944. godine, tokom drugog svetskog rata, saveznici izvrili invaziju na obale Normandije u Francuskoj. Ta invazija je poznata kao dan D. Tadanja bitka bila je poetak kraja rata. U praktinom smislu, rat je bio zavren. Saveznici su toga dana dobili drugi svetski rat, ali Nemakoj i Japanu trebalo je jo godinu dana da potpiu kapitulaciju. Tokom te godine vodila se veina najkrvavijih bitaka i u tom periodu je umrlo vie ljudi nego u bilo

RATNICI MOLITVE kojoj drugoj ratnoj godini. Neprijateljske snage znale su da im je preostalo samo malo vremena i da e morati, ukoliko hoe da izvuku bilo ta, delovati brzo i odluno. Crkva stoji danas izmeu svog dana D i pobede. U tvom i mom ivotu besni duhovna bitka. Ako ne misli da je crkva pod opsadom, poi za mnom na put oko sveta. Sluaj patnju, bol, tugu, alost. Crkva je u poslednjim trudovima velike borbe. To je rat koji nije zapoeo Bog, nego sotona. Ipak, Bog je odluan da ga okona i odlui njegov ishod ne samo za sada, nego i za venost.

Jednu injenicu mora imati pred oima: sotona nije samo neki suparnik nego tvoj suparnik. On nije samo neprijatelj nego tvoj neprijatelj. On nije samo laljivac i lupe nego neko ija la pogaa tebe i neko ko pokuava da uniti tebe. On ti neprekidno pria kako jesve u najboljem redu, sve dok mu se niim ne suprotstavlja i dok ne ini nita to bi moglo da narui skladno odvijanje njegovih planova. Ali kada to uini, on postaje lupe, prikrada se i uvlai u podruja tvog ivota i otima te. Kada se pojavi, njegova konana namera je da te uniti, i to veno. Ako hoemo da preivimo u tom ratu, Isus Hristos mora da nas vodi i vlada naem ivotu. On mora da vodi i da vlada svakim segmentom naeg ivota naim poslovima, naim domovima, naim brakovima i naim porodicama. Da bi Hristos utvrdio pravdu, mir i radost u nama i oko nas, mi moramo razviti svest o ratu. Moramo negovati ratni oseaj. Ti i ja

moramo razviti mentalitet ratnika.

Tajna pobedeMerilo koje Isus Hristos stavlja pred nas ne kae samo da treba da proemo, nego da treba da pobedimo! U jednom od crtanih filmova Pinat, Snupi kae: Nebitno je da li dobija ili gubi, ako izgubi. U celom Svetom pismu Isus govori o pobeivanju. Ne znate li da oni to tre na trku, svi tre, a jedan dobije dar? Tako trite da dobijete (1. Korinanima 9,24). U ovoj trci i bici Bog je svakome od nas dao pravo i priliku da pobedimo. Jedino sotona treba da izgubi, zato to se nepomirljivo suprotstavio Bogu. Da bi pobedio, potrebno je pre svega da poznaje

neprijatelja: imaj na umu da je on veliki ali ne tako veliki kao tvoj Bog.Biblija kae: Jer je vei koji je u vama negoli koji je na svetu (1. Jovanova 4,4). Od kada sam postao lan Isusovog tima, postao sam i pobednik. Sluaj paljivo, tvoj neprijatelj je sputan ogranienjima. Nije svemoan, nego je ograniene moi. On moe da deluje jedino na teritoriji na koju ga puta. Upravo zbog toga apostol nam je rekao: Ne dajte mesta avolu (Efescima 4,27). Drugim reima, ne daj avolu prostora za delovanje u

9 tvom ivotu. To svakako mora dobro razumeti: tvoje je pravo da sotoni uskrati dozvolu da deluje u tvom ivotu! Ako Isus Hristos vlada, upravlja i ivi u tvom ivotu, vei je koji je u tebi nego koji je na svetu. Evo nekoliko injenica koje sotona ne bi eleo da sazna: krvi. Prvo: avo ne moe da probije, savlada prepreku Isusove krvi Molitva avo primenjuje Isusovu krv na na ivot. Ta krv ima za nas isto dejstvo koje je krv rtvenog jagnjeta imala za Izrailj no uoi izlaska iz Egipta, prilikom prve Pashe.Jer e zai Gospod da bije Misir, pa kad vidi krv na gornjem pragu i na oba dovratka, proi e Gospod mimo ona vrata, i nee dati krvniku da ue u kue vae da ubija. 2. Mojsijeva 12,23.

Krv jagnjeta na dovratnicima drala je neprijatelja smrt na distanci od kue vernika. Krv Bojeg Jagnjeta ima danas isto dejstvo na sotonu. Drugo: avo ne moe da probije oruje Boje. Obucite se u sve avo oruje Boje1, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga (Efescima 6,10.11). Ne ostavljaj svoj dom bez oklopa. Ne izlazi napolje u

svet bez oklopa. Ne ukljuuj TV-prijemnik bez oklopa. Ne razgovaraj bez oklopa. Bez oklopa e tvoji postupci, rei i dela biti zli. Tvoje misli,tvoje rei i dela moraju biti u vlasti Isusa Hrista. On suvereno vlada, ali pod uslovom da mu se moli. Sila molitve stavlja na nas Boje oruje, Boju ratnu opremu. Tree: avo ne moe da ita tvoje misli. Bog je ne samo sveprisutan, avo nego i svemoan. Meutim, On je ujedno i sveznajui Bog. avo je ogranien na ono to zna. On zna ta kae, ali ne zna ta ti je na umu. Zbog toga, nemoj prestajati da hvali Boga svojim ustima, pa e tvoje hvaljenje Boga biti kao okovi za sotonu. Smatram da je to znaenje teksta u Jevrejima 13,15, gde stoji: Da svagda prinosimo Bogu rtvu hvale, to jest, plod usana koje priznaju ime Njegovo. ratnici molitve ue da izgovaraju rei hvale Bogu za ono to je uinio, to ini i to obeava da e initi u naem ivotu. Kada hriani izriu hvalu, neprijatelj bei. Hvalu Bogu uputi najpre u molitvi, a onda i naglas. Jovan, stari prorok na Patmosu, bio je jednom prilikom uzdignut u velianstvenoj viziji u kojoj je sagledao zavrni sukob u svim njegovim avolskim fazama. Tada je ohrabrio borbenu crkvu da izvojuje pobedu: I oni ga [sotonu] pobedie krvlju Jagnjetovom i reju svedoanstva svojega, i ne marie za ivot svoj do same smrti (Otkrivenje 12,11). Pobeda nad sotonom se postie na tri naina: Krvlju Jagnjeta. Svedoanstvom koje imamo. Ne povlaei se ak ni pred smru.1

Ratna oprema

RATNICI MOLITVE Mi smo opremljeni silom i svrhom; osigurana nam je pobeda nad zlim neprijateljem. Nae svedoanstvo je na borbeni pokli u borbi protiv neprijatelja naih dua. On ne moe da porekne niti da pobedi svedoanstvo vernika. Zakljuili smo da bi bilo korisno kad bi svaki vernik napisao i nauio napamet svoje svedoanstvo. To svedoanstvo je na borbeni pokli!

Prijatelju, ti si ratnik ne oklevaj da se ukljui u duhovni sukob. Ti si ratnik bori se dok se bitka ne zavri. Mora posedovati mentalitetratnika koji eli da okona borbu, uzdajui se da e mu Isus dati snagu za potpunu pobedu. Neka to bude tvoj cilj tvoj prvi prioritet. Napii to u svome srcu i u svome umu. Neka to postane elja tvoga srca.I uh glas veliki na nebu koji govori: sad posta spasenje i sila i carstvo Boga naega, i oblast Hrista Njegova; jer se zbaci opada brae nae, koji ih opadae pred Bogom naim dan i no. Zato veselite se nebesa i vi koji ivite na njima. Teko vama koji ivite na Zemlji i moru, jer avo sie k vama, i vrlo se rasrdio, znajui da vremena malo ima. Otkrivenje 12,10.12.

Kako sotonin gnev buja i kako se poplava nasilja, prevare i pokvarenosti sve vie izliva na svet, straljivi vernici u crkvi oseaju porast nespokojstva. ta moe da uini Boji narod protiv te plime duhovne tame koja preplavljuje svet? Odgovor: Bog nije zateen niti nespreman. Pre mnogo godina On je svoje sledbenike upozorio na krizu poslednjeg vremena. Boanski planovi su paljivo pripremljeni i kroz njih se upuuje

poziv vojsci ratnika molitve da ustanu u borbu protiv zla u samima sebi, u drugima i u svetu.Jer e neprijatelj navaliti kao reka, a Duh e Gospodnji podignuti zastavu suprot njemu (Isaija 59,19).

Zastava o kojoj govori Isaija odnosi se na ratnu zastavu koju su u starim vremenima koristile vojske. Ratna zastava je uvek bila uz vojskovou. Kad je trebalo izvriti napad na neprijatelja, zastava je polazila napred, a za njom vojska. U ratu koji je pred nama Sveti Duh dri zastavu i pokazuje nam kojim putem Vojvoda vojske Gospodnje jae u pobedu. Iza njega koraa vojska ratnika molitve vojnika koji su naueni vetinama rukovanja ratnom opremom i taktici duhovne bitke. Ti ratnici iz iskustva znaju kako se treba suprotstaviti neprijatelju i postii trajnu pobedu. Zagleda li se bolje, videe oiljke iz bitaka i moda poneki zavoj od sveih rana. Moda e osetiti umor meu

vojnicima ranjavanim u borbi, jer su neki od njih mnogo godina koraali i borili se protiv neprijatelja. Ipak, u svakom oku videe svetlost vere. Nasvakom licu uoie obrise Boje prestone dvorane u kojoj se oni, verom, mole i odravaju zajednicu s Bogom. Sotona i njegovi pomonici drhte, gledajui ta lica i sluajui pesme velianja i hvalospeva, u ritmu vojnikog koraka.

11 elim da i ti bude pripadnik te vojske. To je i razlog pisanja ove knjige. Poglavlja koja e ovde itati temelje se na bitkama u linoj molitvi. Saznanja i injenice o ratnoj opremi i taktikim potezima u duhovnom ratu oprobani su na mnogim seminarima. Gledao sam kako tokom tih seminara Boji narod ulazi u redove ratnika molitve. Njegovi pripadnici su nauili i primenili u ovoj knjizi izloene principe molitve. Uzbueni smo dok sluamo izvetaje o pobedama. I ti moe pristupiti njihovim redovima. Moda si ve uestvovao u pohodima vojske ratnika molitve i moe biti da ve dobro poznaje poprite borbe. Moda e ovo za tebe biti teaj osveenja ili moda, postdiplomski teaj. Bez obzira na kvalitet tvog dosadanjeg iskustva u molitvi, uvereni smo da e napredovati i stei veu silu molitve zahvaljujui principima koji e ovde biti izneti. Ova knjiga je zamiljena kao prirunik za prouavanje o pobedonosnoj molitvi, kako za pojedince, tako i za grupe. U njoj e nai trinaest poglavlja po jedno za svaku sedmicu u jednom tromeseju. U tim poglavljima e ti biti upuen lini poziv na borbu, kojim je obuhvaeno sledee: Pribavi informacije o neprijatelju i njegovoj taktici. Zblii se jo vie sa svojim Knezom i Vojskovoom. Naui kako se treba opremiti za bitku. Podvrgni se obuci savladavanja ratnih vetina. Upoznaj bojite na kojem e ratovati. Poseuj asove molitve koje dri Isus Uzor ratnika molitve. Istrai tajnu klet molitve. Proui zakone molitve i ratnu taktiku za njihovu primenu. Vebaj s maem i titom koje ti je Bog dao. Na kraju e uti bojni pokli i upoznae nain organizovanja i uea u grupi ratnika molitve u svojoj crkvi.

Iz iskustva znamo da su vojske hriana voljne i spremne da se ukljue u grupu ratnika molitve. Ozbiljno te pozivamo da se uvrsti meu njih. Ne znamo koliko e bitka trajati, ali Bogu neka je hvala, mi smo predodreeni za pobedu. Predodreeni smo za pobedu u Hristu Isusu. molitve Budi ratnik! Pozivam te, budi ratnik ratnik molitve za svog Gospoda!

Moj lini plan vojevanja1. Sotona je Boji zakleti neprijatelj. Navedi tri primera iz naeg dananjeg sveta i drutva, koji e pokazati da sotona mrzi i svet: a.

RATNICI MOLITVE

b. c. 2. Objasni sopstvenim reima ta tebi kazuju sledee rei: U ratu izmeu

Boga i sotone nema neboraca."3. Boji neprijatelj nije svemoan. ta ti svaki od sledeih tekstova govori o sotoninoj ogranienoj moi u velikoj borbi? a. Luka 10,19:Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku,i nista vam nece nauditi. b. 1. Korinanima 10,13: ali je vjeran Bog koji nas nece pustiti da se iskusate vecma nego sto mozete,nego ce uciniti s iskusenjem i kraj,da mozete podnijeti. c. 1. Jovanova 4,4:vi ste od Boga,djecice,i nadvladaste ih,jer je veci koji je u vama negoli na svijetu. d. 1. Korinanima 15,57:Abogu hvala koji nam dade pobjedu kroz Gospoda nasega Isusa Hrista. 4. Objasni kako se, po tvom miljenju, svaki pojedini deo teksta u Otkrivenju 12,11 moe primeniti na tvoj lini ivot, iz dana u dan: a. Krv Jagnjetova: b. Re njihovog svedoanstva: c. Ne boje se smrti:

13

2. POZIV U BITKUDobrodoao, dobrodola u Gospodnju vojsku! Verovatno ti niko nikad nije rekao da si toj vojsci pristupio kad si prihvatio, prihvatila Isusa Hrista kao svog Spasitelja i Gospoda, a ipak se to dogodilo! U velikoj borbi izmeu Boga i sotone nema neutralnih nema neboraca. Ti si ili na jednoj ili na drugoj strani. Koji nije sa mnom, protiv mene je (Matej 12,30). Prema tome, pitanje nije da li si ratnik u Bojoj vojsci. Prihvatanjem venog ivota ti pristupa redovima te vojske. Ostaje samo jedno pitanje: Koliko e biti uspean kao ratnik u borbi protiv Bojeg i svog neprijatelja? Kao Gospodnji ratnik nalazi se u dobrom drutvu. Prvo, pripada Bojoj zemaljskoj vojsci i ima podrku Njegove nebeske vojske Njegove vojske svetih anela. Tebi je neprekidno dostupna njihova pomo. Nisu li svi [oni] slubeni duhovi koji su poslani na slubu onima koji e naslediti spasenje? (Jevrejima 1,14). Ta vojska monih anela rado ti pomae u tvojim linim bitkama, poto oni sebe smatraju tvojim kolegama-Bojim slugama (Otkrivenje 19,10). Na Gospod je to dobro znao i bio siguran da e mu biti na raspolaganju ako bi mu trebala pomo: Ili misli ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svojega da mi polje vie od dvanaest legiona anela? (Matej 26,53). Mi, dakle, imamo na raspolaganju tu aneosku pomo, kao i sve druge Isusove izvore pomoi. Dalje, pristupio si vojsci sa slavnom istorijom. Seti se ratnika iz prolosti koji su pripadali Bojoj zemaljskoj vojsci. Meu njima su bili i Avram, Jakov, Josif, Mojsije, Isus Navin, Gedeon, Samuilo, David, Isaija, dvanaestorica apostola i Pavle, da pomenemo samo neke od njih. Pisac poslanice Jevrejima daje spisak palih Bojih ratnika, tvojih kolega-vojnika:Koji verom pobedie carstva, uinie pravdu, dobie obeanja, zatvorie usta lavovima, ugasie silu ognjenu, utekoe od otrica maa, ojaae od nemoi, postae jaki u bitkama, rasterae vojske tue. Jevrejima 11,33.34.

Tom popisu moramo dodati one verne ratnike iz istorije hrianske crkve koji su se drali Boga u najstranijim progonstvima i iskuenjima: valdenani, Viklif, Hus, Jeronim, Luter, Vesli i mnogi drugi. ak bih i iz tradicije moje crkve dodao imena kao to su Vajt, Bejts, Lafboro, Endrus i Smit a i to je samo poetak. Kakvog li izazova! Kakve li tradicije dostojne potovanja! Nikada nemojmo misliti da je ak i dananja crkva bez velikih ratnika.

RATNICI MOLITVE Jer nebrojeno mnotvo iskrenih hriana pristupalo je tiho, bez fanfara, redovima Boje vojske, putujui prema Sionu i usput nanosei poraze sotoni i njegovim pomonicima. Tano je da vie ne ujemo da se toliko pevaju pesme kao Napred, Boje sluge, Kolporteri, junaci, vojsko Hristova. Pa ipak, Boja vojska je aktivna, ona i danas koraa po vostvom Gospoda Savaota. Mi se u ovoj knjizi bavimo posebnom vrstom ratnika ratnicima s posebnim vetinama i ratnom opremom. Prouavaemo o jurinim odredima Boje vojske ratnicima molitve. Mi, dodue, znamo da se svi hriani mole, ali ratnici molitve raspolau posebnim vetinama. Oni su savladali silu molitve, kojom sebe i svoje najblie tite od neprijateljevih napada. Oni su nauili kako da procene situaciju na frontu i brzo reaguju na pribliavanje neprijatelja. Nauili su kako se oblai sve oruje Boje, a onda ulaze na bojite molitve za Boji narod, kao i za sve one koji ne poznaju Hrista. Ti ratnici molitve, iako malo poznati, vode tajni rat sa zapanjujuim vidljivim rezultatima. Iako obino ne dobijaju mnogo pohvala i priznanje za svoje bitke, oni oseaju duboku radost i zadovoljstvo dok gledaju kako Bog mono ispoljava svoju silu, odgovarajui na njihove molitve, izraze zahvalnosti i velianja Boga. Ova knjiga je bila zamiljena da pouava i obuava tu posebnu, izuzetnu grupu. Dobro doli u ogranak specijalnih

trupa Boje zemaljske vojske meu ratnike molitve.

Tradicija ratnika molitvePoite sa mnom kroz vojni muzej Bojih ratnika molitve i razgledajte eksponate iz nekadanjih bitaka. U tom obilasku poeemo da stiemo prve obrise znaenja naziva ratnik molitve. Ovde, u centralnoj sali videete bronzane statue velikih ratnika oba pola na kolenima. Neki od njih, zapaziete, obueni su u jednostavnu odeu starozavetnih vremena. Drugi su odenuti u bogatu odeu s naborima, iz Grke i Rima. Ovde imamo figuru oveka sa srednjevekovnom ratnom opremom, kacigom u ruci i licem podignutim ka nebu. Tamo je porodica u putnikoj odei koja se obraa Bogu. Ovde, naa kraju, vidite veliku grupu mukaraca, ena i dece u savremenoj odei, udruene u molitvi. Te skulpture povezuju period od gotovo est hiljada godina sile molitve. Iako pripadaju raznim rasama i vremenima, ti ljudi imaju neto zajedniko: njihove ivotne snage su usredsreene na Boga i oni u molitvi trae Njegovu silu za pobedu nad neprijateljem. Kakve bi duboke pouke o molitvi oni mogli da nam prenesu, kada bi mogli da oive i progovore o svojim iskustvima.

PatrijarsiOvde, s nae leve strane je soba patrijaraha. Ve na ulazu, vidimo grubi kameni oltar, jedan od mnogih kakve je podizao Avram gde god bi se zaustavio, putujui u zemlju koju mu je Bog obeao. Na tom oltaru taj

15 otac vere rtvovao je jagnje iz svoga stada, pokazujui veru u Otkupitelja koji e doi. A ovde vidimo ploicu za seanje na Avramovo posredovanje za bezbone gradove Sodom i Gomor. Iako je dobro znao za gadnu moralnu izopaenost stanovnika grada, Avramovo neno srce elelo je da im se da vie vremena u kojem bi Lotov uticaj doneo promenu. Patrijarh se zato ozbiljno molio Bogu da zadri svoju ruku od kanjavanja (vidi 18. glava 1. Mojsijeve). Ratnici molitve nose na srcu alost zbog svoje bezakonike ci generacije i iznose pred Boga problem svojih izgubljenih savremenika, traei za njih milost i spasenje. spasenje Ovde, takoe u sobi patrijaraha, vidimo up pun rai. To je deo Isakove etve. Moda ete se setiti izvetaja o tome kako su sua i glad pogodili Hanan. ito bez vode nije moglo da raste, pa su ljudi bili izloeni gladi i umiranju od gladi. Isak je traio reenje od Boga i onda mu je Bog rekao: Sedi tu gde je glad, a ja u te blagosloviti (1. Mojsijeva 26,1-5). Isak se oslonio na Boje obeanje i deo svog dragocenog ita upotrebio za sejanje. Bog je njegov in vere nagradio desetostruko obilnijom etvom, u sred perioda gladi (1. Mojsijeva 26,12). Ratnici molitve se ue poverenju u ci Boja obeanja i postupanju u skladu sa svojim poverenjem u Njegovu Re. Ovde, dalje, vidimo kutiju sa zemljom na kojoj je Jakov kleao, molei se kraj potoka Javoka i borei se s Gospodom cele one noi. Suoen s konanim posledicama svog dela, kada je podmuklo prevario svog brata, Jakov se molio samo za sigurnost svojih ena i dece. Mislei za Boga da je neprijatelj, borio se i hrvao s njime cele noi. Pred zoru, on otkriva da se nije borio s neprijateljem, nego s Bogom i tom prilikom je izvojevao konanu pobedu priznavanjem svoje nemoi i nepokolebljivo se drei svog Tvorca. Ratnici molitve shvataju da Bog koristi okolnosti kako bi ci formirao i oistio svoju decu da se Bog bori s nama protiv problema ivota i da, istrajnou i oslanjanjem na Njega, i mi moemo postati knezovi i pobednici (1. Mojsijeva, 32. glava). Na kraju, pogledajte ova dva kompleta odee: grube robovske dronjke koje je Josif nosio u zatvoru i bogatu odeu koju je dobio od faraona. Tu je i faraonov prsten, kao simbol vlasti, koji je Josif nosio dok je vladao Egiptom, kada je spasao svoju brau, onu koja su ga ranije prodala kao roba. Ratnici molitve su uvereni da Bog koristi ak i zlo u ljudima kako bi izbavio svoju decu. Oni zato prataju nepravde koje im se ine i zauzvrat sami slue na blagoslov.

Zavetno nasledstvoSledea prostorija puna je eksponata koji podseaju na pobede u molitvi, zapisane u delu Biblije od 2. Mojsijeve do Knjige o sudijama. Ovde je Mojsijev tap simbol sile molitve koju je Bog upotrebio da pokae svoju mo meu ljudima. Ovde su estice zlata od unitenog zlatnog

RATNICI MOLITVE teleta nainjenog pod Sinajem i fragmenti slomljenih ploa Bojeg zakona, koji nas podseaju na tamonje Mojsijevo posredovanje kod Boga, ime je Izrailj bio spasen od unitenja i obnovio svoj odnos s Bogom (2. Mojsijeva 32. 34. glave). Ratnici molitve shvataju da Bog deluje u uslovima posrednikog partnerstva s ljudskim posrednicima, da bi i pojedince i grupe ponovo doveo u blizak odnos sa sobom. U jednom uglu ove sobe vidimo kamenje iz korita reke Jordan kamenje koje su Izrailjci poneli sa sobom, prelazei preko suvog korita reke, nakon to je voda prestala da tee (Isus Navin, 3. glava). Evo i para velikih sandala od divova iju je zemlju verni Halev dobio kao naslestvo od Gospoda (Isus Navin, 14. glava). urei dalje, vidimo sanduk u kojem se nalaze lu (baklja), ban (vr) i truba orua pomou kojih su ovek molitve Gedeon i njegovi ratnici izvojevali pobedu nad agresivnim Madijanima (Sudije, 7. glava). Uoavamo, potom, komad lanca kojim je bio vezan slepi Samson dok se molio za obnavljanje snage, kako bi ruenjem stubova hrama mogao pobediti Boje neprijatelje (Sudije, 16. glava).

Ratnici molitve pouzdano znaju da je Bog onaj Bog koji je inio uda u svim vekovima i da Njegovoj sili nisu postavljene granice. Znaju da e On,bez obzira koliko si loih odluka doneo bez obzira u koliko si grehova pao, uti tvoju molitvu, da e ti oprostiti i dati novu snagu za voenje bitaka u ivotu.

Soba careva i prorokaU sledeoj velikoj prostoriji vidimo mnogo eksponata koji nas podseaju na vojske Bojih ljudi molitve na delu u vreme izrailjskih careva. Vidimo mali, fino iveni opleak koji je Ana donela u svetinju za svog sina, deaka Samuila koji je jo u utrobi majke bio posveen Bogu silnog ratnika molitve (1. Samuilova 2,18.19; 12,23). Tu vidimo i eksponate koji nas podseaju na Davidov dugi ivot kao pastira i cara; meu njima i praku kojom je deak molitve ubio Golijata kao i krunu koju je poloio pred Boga u znak kajanja zbog preljube i ubistva (1. Samuilova 11. i 17. glava; Psalam 32 i 51). Odmah potom dolazimo do izlobe o Iliji: ognjem opreno kamenje sa oltara na gori Karmil (1. Carevima, 18. glava) i crno pero od gavrana, anak hrane i mala boica ulja podsetnici na situaciju u kojoj je Bog hranio Iliju u periodu gladi (1. Carevima, 17. i 18. glava). Ovde vidimo i komadi tkanine od Ilijinog plata, koji je uhvatio Jelisije, ovek molitve, prilikom Ilijinog odlaska na nebo, kada je otpoela Jelisijeva sluba uda (2. Carevima, 2. glava). U vitrini, na drugoj strani prostorije izloeni su svici sa psalmima koje su pevali svetenici kada su, bez ikakvih stvarnih izgleda na pobedu, predvodili Josafatovu vojsku u boj (2. Dnevnika, 20. glava). Sledee to

17 vidimo je oblog sa smokvama, slian onome kakav je bio upotrebljen za izleenje cara Jezekije posle njegove usrdne molitve (2. Carevima, 20. glava). Vidimo i ugljen s nebeskog oltara koji je oistio Isaiju koji se molio (Isaija, 6. glava), u zemlji istrunuo laneni pojac proroka Jeremije, koji je Bog upotrebio da ukae Izrailju na njihovu duhovnu bolest; slomljen up iz kue lonareve i ugljenisane ostatke Jeremijine poruke caru, koju je car isekao i spalio (Jeremija, 13, 18, 19 i 36. glava). Ovde vidimo i mnoge predmete iz pria koje je prorok Jezekilj koristio da bi pouavao Boji narod u Vavilonu: proroki svitak, lanac, ma za ubijanje, kiselo groe, suve kosti, planove za gradnju novog hrama (Jezekilj, 2, 3, 7, 9, 18, 37 i 40. glava). Tu nalazimo posudu s varivom i bocu s vodom koje su Danilo i njegovi drugovi koristili za hranu i pie, elei da dokau prisutvo Bojih blagoslova; malo trave koju je car Navuhodonosor morao da jede sedam godina da bi nauio da se moli, komadi zida na kojem je pisano vatrom, slike velikog lika i zveri, koje je Bog protumaio Danilu, posle njegove molitve i vlasi od grive lavova s kojima je Danilo zajedno proveo no (Danilo, 1, 4, 5, 7-9. glave). Boji ratnici molitve znaju da Bog, bez obzira koliko strana bila kriza ili koliko sloeni bili ivotni problemi, ima spremno reenje koje e biti aktivirano molitvom. Moramo imati na umu da Bog ne slua i ne usliava samo molitvu pravednika. On ne deluje samo u prilog dobrih. Seam se prve prilike u ivotu kada sam se molio Bogu stvarno se molio. O, da, uili su me kao dete

Sada, kada na spavanje idem ja, Da duu moju uva, ja molih Gospoda;. Pre buenja ako treba da umrem ja Da duu moju uzme, ja molih Gospoda.Ipak, nikada nisam ni znao niti razumeo ta je zapravo molitva u sutini. Majka me je poslala u nedeljnu kolu; iao sam, s vremena na vreme, ali nikada nisam stvarno iskusio silu molitve. Molitva je, eto, bila neto to su te uili; ako ti se svia, zadri, ako ne, ostavi. Tek sam zahvaljujui jednom svom iskustvu koje sam doiveo u svojim tinejderskim godinama, otkrio silu molitve. Tada nisam poznavao Hrista nisam ga poznavao kao svog Spasitelja. Bio sam voa bande u

Njujorku. Moj brat i ja ukrali smo jedan amac, pa smo potom veslali prema zalivu Grejvs End, gde smo nameravali da lovimo ribu. Lovili smotamo ribu i zabavljali se, kad je sasvim neoekivano naila oluja. Konano, ree moj brat, bolje je da veslamo prema obali, poto su talasi postajali sve vei i vei. Tako smo poeli da veslamo, ali struja je promenila pravac. Odveslali bismo jedan metar prema obali, a onda bili vraeni tri metra natrag prema

RATNICI MOLITVE zalivu. Sve vie i vie udaljavali smo se od kopna. Talasi su se razbijali o bokove amca i ulazili unutra pa smo se jako uplaili. Moramo da izbacujemo vodu!, povikao je moj brat. Skinuo sam izmu trudio se da izbacujem vodu iz amca. Ipak, voda je amac punila bre nego to sam ja mogao da izbacujem. Oluja i struja nosili su nas sve dublje u zaliv, prema ulazu u Atlantski okean. Igledalo nam je da emo potonuti. Rekao bih da u amcima koji tonu nema ateista ili skeptika. Tom prilikom Bogu sam uputio svoju prvu pravu molitvu. Seam se kako sam se molio: Dragi Boe, vrati me natrag, i biu dobar. Amin. Ve tog trenutka, meu oblacima se pojavio jedan procep kroz koji je sunce, za nekoliko trenutaka, obasjalo na ukradeni amac taman dovoljno dugo da nas primeti jedan brzi amac. Doli su do nas, privezali nas konopcem i odvukli u sigurnost. Kad sam nogama ponovo stao na vrsto tlo, zaboravio sam svoju molitvu. Bila je to ona vrsta molitve koja se koristi za spasavanje od poara Boe, vrati me natrag i biu dobar. Jasno je da je Bog znao da uopte nisam ni planirao da budem dobar, a ipak je usliio tu moju molitvu uz pomo procepa u oblaku i sunca koje je osvetlilo amac.

Bog je uo molitvu lana bande u ukradenom amcu. To je, dakle, bio poetak novog ivota za Rona Halvorsena. Molitva ukradeni amac. Bogzaista odgovara na molitvu molitvu i nepravednog i pravednog. Ovde, u muzeju ratnika molitve, mogli bismo navesti i mnogo drugih soba: sobe Jevanelja, sobu Dela apostolskih, plus novih devetnaest soba, od kojih je svaka predstavljala jedan vek, sa eksponatima i slikama koji prikazuju dostignua ratnika molitve kroz istoriju. U svakom delu izlobe upoznajemo se s novim principom molitve ili poukom. Saznajemo da prouavanjem i vebanjem u molitvi moemo zakoraiti na stazu beskrajnog istraivanja i osloboene sile.

Lina molbaIzazov koji stavljam pred vas ovom knjigom vie je od opteg ubeenja da Boji narod ima danas potrebu za vojevanjem s molitvom vie nego u bilo koje drugo vreme u istoriji. Principi i vetine koje vam predstavljam poeli su da nastaju u krizama i tekoama mog linog ivota. Realnost molitve postala mi je bliska kada sam osetio potpuno razoaranje i strano obeshrabrenje zbog svog duhovnog ivota. Od mene su oekivali

da druge ljude uim hrianskom nainu ivota i tome kako mogu dostii zrelo hriansko iskustvo, dok sam zapravo i sm bio u krizi, poto mi je bilo neverovatno teko da se izborim sa sopstvenim duhovnim problemima. Oseao sam se prazan, obeshrabren; obuzet razmiljanjem ioseanjem kako je s mojom upotrebljivou u Hristovom delu praktino gotovo. U to vreme shvatio sam da sam zanemario molitvu, koja je bila upravo ono to mi je davalo snagu u duhovnom ivotu. Podsetio sam se svoje

19 potrebe za tihim vremenom molitve, u zajednici s Bogom. To sam primenjivao godinama, a onda sam otplutao, zbog svoje nemarnosti i prezauzetosti. Molio sam se sada Bogu da mi pomogne da ponovo provodim s Njime taj tihi period vremena, ispunjavajui Davidove rei: Ujutru nas nasiti dobrote svoje, i radoveemo se i veseliti u sve dane svoje (Psalam 90,14). Bog mi je odgovorio u svojoj ljubavi. Ponovo sam otkrio radost i sreu koja dolazi kroz zajednicu s Bogom. Tihi period vremena proveden s Bogom obnovio je oseanje da me Bog eli i da sam mu potreban. Ponovo sam se osetio ispunjenim u toj zajednici. I ja sam, kao i ti, imao periode kada mi je izgledalo da mi je ivot pao s visoke zgrade i razbio se u stotine komadia. Leao sam tako, razbijen kao kakav mali debeljko, nemoan da ponovo sastavim komadie. Ne bi se moglo rei da nisam pokuao da sakupim i ponovo sastavim komadie. Pronaao sam nekoliko komadia za koje sam mislio da se meusobno uklapaju; potroio velike pare na neki skup lepak i pokuao da zakrpim sopstveni ivot. No jedino to sam uspeo bilo je lepak na sve strane. Dva komadia premazana lepkom nisu se uklapala, dok su ostali bili zalepljeni za papir na kojem su leali. Pokuavao sam i opet pokuavao da svojom snagom spojim delove, ali oni se nikako nisu uklapali. Nijedan! Na kraju sam napravio samo jo gori haos. Na kraju sam ih, u molitvi, odneo pred Isusove noge. S puno ljubavi, On je razvrstao izlomljene delie mog ivota, ponovo ih sastavio i vrsto povezao svojom ljubavlju i milou. Tada sam se upitao: Zato si potroio onoliko vreme, pokuavajui da se sastavi sopstvenom snagom? Zato Isusu nisi doao ranije? Nisam nalazio nikakav odgovor na sopstvena pitanja. Ali, nauivi tajnu celovitosti ivota, mogu, kao ratnik molitve, da savladam svoje periode nemoi, da odbijem kobne udarce koje ka meni i drugima usmerava sotona. Tako mogu i sebe i druge da odvedem Isusu, da od Njega i Njegovog Oca u molitvi zatraim da nas oporavi, izlei i obnovi, da uini da ivot sree i radosti nastane tamo gde je sotona doneo izopaenje i ranjavanje. Ova knjiga polazi od ovakvih i mnogih drugih iskustava. elim da doivi radost molitve i snagu koju sam ja pronaao u zajednici s Bogom. elim da nae isceljenje i kvalitet duhovnog rasta, koje je Bog meni omoguio. Ali, jo vie od toga, elim da dobije deo radosti molitve za blinje koju sam otkrio uporedo s poboljanjem svojih vetina u molitvi.

Jedno je sluiti ljudima na socijalnom nivou, s propovedaonice ili u okviru savetovanja, a sasvim drugo metodom tajne molitve povesti ih podnoju Bojeg prestola, podupirati ih i traiti za njih izraze Bojeljubavi, isceljenje i silu za njihov ivot. Boriti se s Bogom protiv bola, patnje i teskobe koje je Njegov neprijatelj uneo u ivot naih blinjih i gledati kako Njegova sila ulazi u njihov ivot, kako osvaja pobede i stvara novi ivot to je neto to donosi radost uzvieniju nego to mi uopte moemo shvatiti, pre nego to i sami to doivimo. Tu radost duboko i

RATNICI MOLITVE iskreno elim i tebi.

PozivRatnici molitve, pozivam vas da obuete ratnu opremu molitve. Pozivam vas da prouavate molitvu u Bojoj Rei da postanete veti u molitvi. Pozivam vas da upoznate Isusa Hrista, vojskovou Boje velike vojske i da se ugledate na Njegov uzor sile u molitvi. Pozivam vas da imate na umu taktiku i strategiju sotone, naeg suparnika. Pozivam vas da nauite kako se stavlja Boji duhovni oklop; da koristite Boje duhovno oruje (ratnu opremu) i savladate vetine svih vrsta molitve. Pozivam vas da se angaujete u bitkama molitve, svojim i svojih blinjih, i da u borbi protiv neprijatelja vaa snaga bude na Gospodnjoj strani. Pozivam vas da upotrebite svoje sve izraenije vetine ratovanja s molitvom, kako biste oslobodili druge koji su jo uvek pod sotoninom vlau, a da onda tako steena saznanja i vetinu prenesete i na one koji vas okruuju. Pozivam vas da zbijete redove i da ujedinite svoju snagu molitve s drugima u svom okruenju i u crkvi, udruujui te snage pod vostvom Vojvode vojske Gospodnje i pristupajui velikoj vojsci koja koraa ka Sionu. Pozivam vas da savlaujete neprijatelja iz bitke u bitku, da dajete slavu Bogu, da predstavljate Njegov karakter i silu pred ljudima i postanete slini Njemu. Pozivam vas da rat privedete kraju i da uspostavite stanje za kakvo je Isus rekao da e biti uvod u Njegovo carstvo, kada e rat biti zavren i neprijatelj konano pobeen. Boja vojska e tada konano moi da zauvek prekuje svoje maeve i koplja u orua mira i odmora od vojevanja.

Moj lini plan vojevanja1. Navedi koje su, po tvom miljenju, dve najvee duhovne bitke koje je Boji narod vodio u svakom od sledeih vremenskih perioda:

Stari zaveta.

21 b.

Novi zaveta. b.

Postbiblijska crkvena istorija:a. b.

Istorija tvoje verske zajednice:a. b. 2. Ispii dve pouke o duhovnom ratovanju iz ovog poglavlja, koje su za tebe bile najsadrajnije i objasni zato:

3. U nekoliko rei napii zato je u ovoj etapi tvog prouavanja molitva vana za dostizanje duhovnih pobeda.

RATNICI MOLITVE

3. POZNAVANJE NEPRIJATELJAJer ako i ivimo u telu, ne borimo se po telu. Jer oruje naega vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podie na poznanje Boje, i robimo svaki razum za pokornost Hristu. [Jer iako ivimo u svetu, ne vodimo rat onako kako ga svet vodi. Oruje kojim se borimo nije oruje sveta. Naprotiv, u njemu je boanska sila za ruenje utvrenja. Mi ruimo dokaze i svako pretvaranje koje se podie protiv poznavanja Boga i zarobljavamo svaku misao, kako bismo je naveli na poslunost Hristu (prema NIV).] 2. Korinanima 10,3-5.

Zato upuujem poziv pripadnicima Bojeg naroda po celome svetu da postanu ratnici molitve? Zato se svakom verniku upuuje hitan snaan poziv za ukljuenje, preko molitve? Zato to za puninu Bojeg obeanja nikada neete biti spremni ako niste pripremljeni za aktivni sukob s Bojim zakletim neprijateljem. Sotona je stvaran i suprotstavlja se svakom obliku duhovnog ivota. Ali mi znamo ta on misli [nisu nam nepoznate njegove zamisli] (2. Korinanima 2,11). Bog nam je u svojoj Rei pruio sve potrebne informacije o sotoni i njegovim metodima ratovanja kako bismo se pripremili da odigramo svoju ulogu u Bojoj bici s njim.

Zato bi sotonu trebalo dobro upoznati?Veini hriana je neprijatno dok razmiljaju i razgovaraju o sotoni, i u tome su u pravu. Nije prijatno provoditi mnogo vremena u razmiljanju o biu koje se u celosti odalo tami, okrutnosti, obmani, mrnji i unitavanju onoga to je dobro. Isus je sredite naih otkupljenih ivota. Ako svoje misli usredsredimo na svog Spasitelja i Gospoda, zato bismo troili vreme na Njegovog neprijatelja? Odgovor je u tome da mi, kada postanemo Boja deca, postajemo ujedno i aktivna orua u velikom sukobu izmeu naeg nebeskog Oca i sotone. Kada krene da ratuje, vano je neto znati o neprijatelju s kojim se suoava. To je svetovnim vojnim stareinama dobro poznato. Oni iz iskustva znaju da, to vie zna o namerama, taktici, jakim i slabim stranama svog neprijatelja, to e vea biti tvoja prednost na ratitu. U stvari, poznavanje neprijatelja je tako razumna i logina potreba, da ga vojna lica opisuju kao inteligenciju [znanje], u naem podneblju: obavetajna sluba. Bog to shvata i zato nam je u Bibliji dao mnotvo podataka o svom i naem neprijatelju. Razumno je ako izvesno vreme provedemo u upoznavanju neprijatelja dua i naina na koje on napada Boju decu.

23

Skriveni neprijateljPrva injenica o sotoni koju je potrebno znati jeste da on retko izlazi na istinu i retko se pojavljuje onakav kakav jeste. Od poetka svog delovanja na Zemlji pokazao je da najradije deluje u tami, kao skriveni neprijatelj. U Edemu je delovao preko lepe zmije, koristei to stvorenje kao svojevrsnu marionetu-trbuhozborca, kako bi iskuao Evu. To je obrazac za koji se on opredelio jo od onog vremena. U prii o Jovu, sotona je delovao preko stranog pustinjskog plemena Saveja i oteo Jovova velika krda magaraca i stoku. Delovao je preko vatre koja je padala odozgo (munja) i unitio Jovove ovce, uinivi da se stvori utisak kako ih je unitio Bog. Delovao je preko Haldeja da bi oteo Jovu njegova krda kamila. Upotrebio je orkanski vetar da bi pobio Jovovu decu. Na kraju, upotrebio je bolesti da bi napao Jovovo telo. Tu priu e nai u Knjizi o Jovu, 1. i 2. glava. Sotona najee radi preko ljudskih bia. Meu ljudima na Zemlji verovatno je veoma malo onih koji svesno poinju da slue sotoni. Ali, malo po malo, oni prihvataju navike, neguju elje i prohteve zahvaljujui kojima on postepeno stie vlast nad njima. Ipak, sem kada je re o otvorenim okultnim radnjama i sotonskom kultu neprijatelj ljudima uglavnom vlada preko oholosti, sebinosti, elje za vlau, pohlepe i drugih slinih ljudskih slabosti. Sotonu Isus naziva lupeom koji dolazi da ukrade, ubije i pogubi. Opisao ga je i kao onoga koji se tiho, nou, uvlai preko zida tora, da bi pokrao pastira (vidi Jovan 10,1.10). Sotonu i njegove pale anele Pavle naziva upraviteljima tame ovoga sveta (Efescima 6,12). Kao ratnik

molitve, potrebno je da bude uvek na oprezu, znajui da sotona napada iz zasede i da se krije iza okolnosti, prirodnih sila i iza drugih ljudskihbia. Boja re neskriveno govori o sotoni koji koristi ljudska orua i esto nas informie o neprijatelju u tekstovima proroanstava izreenih protiv tih ljudskih orua obino velikih vladara. U 14. glavi Isaije, Bog nam govori o neprijatelju u proroanstvu o njegovom oruu nadmenom vavilonskom caru. U 28. glavi Jezekilja, u proroanstvu izreenom protiv oholog kneza Tirskog, dobijamo mnotvo informacija o Bojem neprijatelju. I Danilo nam iznosi vane napomene o sotoninom delovanju na visokim politikim nivoima, pod imenom kneza carstva Persijskoga (Danilo 10,13). Jednom jedinom prilikom sotona je izaao iz svog skrovita i napao neposredno, kao sotona u vreme Isusovog kuanja u pustinji. Isus ga je u toj borbi u potpunosti porazio, da bi se sotona potom vratio da deluje u tami. ta jo moemo iz Boje rei saznati o tom neprijatelju?

RATNICI MOLITVE

Pali predsednik vladeSotona je stvoreno bie. Bog ga je stvorio plemenitog i inteligentnog (Jezekilj 28,12). Dobio je poloaj heruvima zaklanjaa, zaduenog za svetlost koja okruuje Boji presto (Jezekilj 28,14). Drugim reima, radio je najneposrednije uz presto, visoko na administrativnoj lestvici neba, a moda i svemira. Njegovo ime na nebu bilo je Lucifer, ker zorina (Isaija 14,12). Konkretno, Lucifer je bio najvii od svih anela njihov voa a moda je imao i ulogu predsednika vlade neba. Jedino su Bog, Hristos i Sveti Duh, po rangu, na nebu bili vii od njega. Meutim, dogodilo se da su upravo njegova lepota, inteligencija i poloaj kumovali njegovom padu. Postao je egocentrian i ohol. Konano, taj divni aneo zakljuuje kako on zasluuje vladavinu svemirom. Odluuje da svrgne Boga s prestola svemira i da sm preuzme vlast (Isaija 14,13). Neobino, zaista, ali uspeo je da jednu treinu nebeskih anela ubedi da mu se pridrue u toj dvorskoj revoluciji i tom prilikom je uinio otvoren pokuaj uzurpacije neba. U Otkrivenju 12,3-9 opisuje se kulminacija tog njegovog pokuaja da zbaci Boga s prestola. Hristos, kao Veliki Knez, Arhanel Mihailo, predvodio je odane anele i na nebu se odigrala velika bitka. Sotona i njemu pridrueni aneli bili su zbaeni s neba na Zemlju, kao beskunici u svemiru. Adam i Eva, posle iskuenja u Edemu, prihvataju sotonu kao svog vou. Od tog trenutka, sotona i njegovi pali aneli imaju teritoriju s koje e nastaviti svoj rat protiv Boga. Od tog vremena nadalje, Zemlja postaje poprite velike borbe izmeu Boga i Njegovog neprijatelja, sotone velike crvene adahe i zmije (Otkrivenje 12,9). Sve ovo vreme utroili smo na opisivanje sotoninih poetaka, elei da te podsetimo da se suoava s monim i otroumnim neprijateljem velikih sposobnosti. Nikada nemoj potceniti sotoninu otroumnost i sposobnost da prevari. Nikada ne sumnjaj u to da te on mrzi kao Boje dete i da e upotrebiti svaki trik koji uopte moe da smisli, ne bi li te porazio. S druge strane, sotonu nikada nemoj preceniti. Isus je na Golgoti i prilikom vaskrsenja izvojevao nad njim potpunu pobedu. Po svom povratku na nebo, Isus je poslao Svetoga Duha, koji je Hristov Duh (Rimljanima 8,9), da ivi u nama. Moramo biti na oprezu pred sotoninim napadima, ali emo u bitku odlaziti svesni da je vei koji je u vama negoli koji je na svetu [sotona] (1. Jovanova 4,4).

Nazivajmo sotonu njegovim pravim imenomImena su, u Bibliji, veoma vana zato to opisuju karakter osobe ili mesta. Poto sotona vrlo esto radi iza kulisa, informisani ratnik molitve treba da poznaje razliita imena kojima Boja re oznaava neprijatelja. Evo tih imena:

25 Velika crvena adaha, stara zmija, avo, sotona (Otkrivenje 12,9) Suparnik (1. Petrova 5,8) Knez sveta ovoga (Jovan 12,31) Knez avolski (Marko 3,22) Knez koji vlada u vetru [atmosferi] (Efescima 2,2) Upravitelj tame ovoga sveta (Efescima 6,12) Bog sveta ovoga (2. Korinanima 4,4) Lupe (Jovan 10,10) Krvnik (1. Korinanima 10,10) Jaki (Matej 12,29) Otac lai (Jovan 8,44) Opada brae (Otkrivenje 12,10) Varalica, antihrist (2. Jovanova 7) Lav koji rie (1. Petrova 5,8) Neprijatelj (Matej 13,39).

Kao ratnik molitve, upamti ova imena, kako bi dobro poznavao vou sila s kojima se sukobljava u ratovanju za Boga. Osim toga, istovremeno imaj na umu da je taj neprijatelj bio poraen svakom prilikom kad je napao Isusa. Posle vaskrsenja sotona je dobio jo jedno ime ime po kojem e uvek biti znan poraeni neprijatelj.

Rikanje lavaSva ta imena pokazuju nam da je sotona stvaran i da se suprotstavlja svakom Bojem detetu. Ne daj se prevariti, sotona nije tek neko dosadno

stvorenje, neki gremlin, neko koga ima svuda, o koga se saplie, i koji se bavi runim trikovima. Neprijatelj je hladan, otrouman, nepomirljivprotivnik, neko ko radi dvadeset etiri sata dnevno, bez ik-pauze, 365 dana u godini. On je na elu ogromne vojske palih anela koji nisu nita manje od njega reeni da dobiju rat, kako bi zavladali svemirom. Sotonin plan podrazumeva vie od namere da te kua cilj mu je da te uniti. Ali mi znamo ta on misli (2. Korinanima 2,11).Budite trezni i pazite, jer suparnik va, avo, kao lav riui hodi i trai koga da prodere. Branite se od njega tvrom u veri, znajui da se takva stradanja dogaaju vaoj brai po svetu. 1. Petrova 5,8.9.

Nedavno sam, boravei u Junoj Africi, imao priliku da posetim Krugerov Nacionalni park. Tamo sam video lava u lovu. opor lavova se najpre priunja uz krda gnua, zebri, impala ili divljih bivola. Ona (poto je obino lavica ta koja ubija plen) hoda oko krda, kao da nije zainteresovana za ulov. Ali u trenutku kada naie na slabu ili ranjivu ivotinju, napada je zverski. Gledao sam kako lavica obara bivola za samo nekoliko sekundi. Sada mi je lake da razumem opaku, svirepu

RATNICI MOLITVE lavlju narav. Bog za sotonu kae da je lav koji rie. Kada rtva vie ne daje znake ivota, lavica die glavu i rie. U trenutku kada ona rikne, lov na plen je zavren. Istraivai prirode kau da lavovi koriste i drugi metod hvatanja i ubijanja plena, ime se takoe ilustruje sotonin metod. Takav lov se organizuje nou. opor lavova se razdvaja. Najvea grupa se tiho, neprimetno, prikrada krdu ivotinja koje hoe da napadne i pritajeno lei u travi. U jednom trenutku, lav mujak odlazi ispred krda, do mesta s kojeg ga mogu videti i stane strano da rie. Miroljubivo krdo travojeda u panici i izbezumljeno bei, jurei to dalje od lava koji rie, pravo u eljusti opora lavova skrivenih u zasedi. Oba metoda lova upozoravaju nas na duhovnog lava koji rie. Sotona moe da nas napadne iz zasede. Mi moramo biti na oprezu u svakom trenutku, osetljivi na prisutnost neprijatelja. S druge strane, kada ujemo lava da rie, bez obzira kako strana i pretea bila njegova rika, ne smemo se nai u panici, niti nekontrolisano beati, pravo u neprijatelja. Jer je vei koji je u vama negoli koji je na svetu. Mi nismo bespomoni plen, kao ivotinje koje pasu u zemlji lavova. Na Voa, Isus Hristos, ve je savladao lava koji rie i stavio nam na raspolaganje svu pomo neba, kojom emo moi da izbegnemo neprijateljeve zasede i ponovo ga porazimo.

Sotonska ratna taktikaBiblija nam otkriva podatak da sotona ima dva osnovna tipa napada: 1. Sotona koristi nasilje: Jedna od osnovnih taktika koje sotona koristi protiv posveenih hriana je nasilje. Sotona e na tebe udariti iznenadno, divljaki, kao lav o kojem smo govorili. Koliko je snano nasilje koje sotona moe da primeni? Vidi primer Jova. Kad je sotona napao Jova, digli su se orkanski

vetrovi, kradljivci su krenuli da otimaju, munja je pala s neba; Jova je snala teka bolest. Pokuaj da zamisli koliku snagu sotona mora imatida bi sve to uinio. (Vidi O Jovu 1,13 do 2,7). Sotona moe da napadne spolja i da te dovede u beznadenu situaciju. On na poguban nain koristi ivotne okolnosti i situacije. On moe da poalje veliku nesreu bolest, udes, finansijske probleme, porodine sukobe i druge. Te nevolje imaju za cilj obeshrabrivanje i nanoenje poraza. Nasilje dolazi spolja. Ali postoji jo jedan nain na koji sotona napada vernika: 2. Sotona koristi aputanje i nagovor: Ta vrsta napada dolazi iznutra. On je usredsreen na um i oseanja, a ne na telo. On napada tvoj um. Tim metodom je u Edemskom vrtu kuao najpre Evu, a potom i Adama. Evo ta je rekao Evi: Je li istina da je Bog kazao [da ete umreti]? Neete vi umreti; nego zna Bog da e vam se

27 u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi (1. Mojsijeva 3,1-5). Neverovatno, koliko je rafinirano to iskuenje! Ko ne bi eleo da bude kao Bog? Sotona se udvarao Evi koristei njenu tenju da napreduje, da postaje bolja; njenu sklonost da dobro pojede, njenu mo zakljuivanja. Negirao je Boju re i usadio u njeno razmiljanje te neobine, suprotne ideje koje je ona prihvatila. Poto je sama jela od ploda, iskuala je i svog mua, ime je i on postao predmet napada, iz ljubavi prema Evi. Dobro je da paljivo proita tu priu o kuanju, u 3. glavi 1. Mojsijeve, i videe da je sotona svoj napad iznutra nastavio i nakon to je prvi par zgreio. U brzom smenjivanju dogaaja, on je koristio stid, krivicu i strah, navodei ih da i dalje gree (1. Mojsijeva 3,7-10). Budui da ih je tako uspeno primenio na Adamu i Evi, neprijatelj iste metode i taktike koristi i danas, s nesmanjenim uspehom. Kad te sotona napadne, moe biti da e rikati na tebe i napasti te frontalno. Meutim, on moe i da promeni taktiku i upotrebi prefinjenije metode. U takvim prilikama on apue, on se ruga, poziva te i nudi ti neto to odaje utisak boljeg. Tokom vekova, pa i danas, ljudska bia su postupala brzopleto, govorila nepromiljeno, razmiljala pogreno, sumnjala nepotrebno, gajila razvratne elje, posezala pohlepno i neprestano za tuim i to sve zahvaljujui rafiniranim, podmuklim doaptavanjima kneza zla. uj neke od njegovih sugestija. Neke od njih su neverovatno otroumne:

Samo ovaj jedan put. Nee ti nita biti ako to uradi samo jednom. U redu je to; svako to radi. Trai svoja prava. Hajde, hajde, uradi to niko nee znati.Ako i kada pristane na te sugestije, klopka se zatvara.

Suprotstavljanje, protivljenje neprijateljuSamo je jedan jedini nain borbe protiv sotonskog nasilja i doaptavanja MOLITVA! Neprijatelj je stvaran i moan. Jedino semolitvom moemo pripremiti za odupiranje neprijateljevom uznemiravanju i progonjenju. Evo, kako se vri priprema za ratovanje molitvom:

Upoznaj metode delovanja neprijatelja:Moramo poznavati metode neprijatelja. Moramo dobro upoznati iskuenja koja on najee primenjuje i kanale koje koristi. Moramo poznavati situacije kojima se koristi za postavljanje zaseda. Evo nekih kljunih injenica kojih moramo biti svesni:

RATNICI MOLITVE

Shvati da je njegov rat duhovne prirode:Apostol Pavle nas upuuje kako moemo savladati svog neprijatelja. U poslanici Efescima opisuje nam metode neprijatelja i daje uputstva kako protiv njega treba ratovati.Jer na rat nije s krvlju u s telom, nego s poglavarima i vlastima i s upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba. [Jer na rat nije s krvlju i telom, nego s vladarima, vlastima i silama ovog mranog sveta i s duhovnim silama zla u atmosferskim prostorima. (Prema NIV).] Efescima 6,12.

Naui da on moe biti poraen jedino snagom veom od sopstvene:Sotonu je Isus opisao kao jakoga i rekao da se njegova kua moe napasti tek poto se on svee (Matej 12,29): Ne moete opleniti sotonino carstvo ako prethodno ne sveete sotonu. Tek tada njegovi demoni mogu biti izbaeni napolje. Ti i ja u sebi nemamo tu snagu, ali se i ne uputamo sami u takvu vrstu borbe. Dade mi se svaka vlast na nebu i na Zemlji. Idite dakle. Evaneoski nalog s kojim ratujemo protiv sotonine sile daje nam pristup svakoj vlasti na nebu i na Zemlji. Ne treba nikada da se oseamo da smo u defanzivi ili da smo slabi, kada idemo sa Isusom. Kao deak, bio sam mali rastom pa su me drugi uvek maltretirali, kako se ve maltretiraju deaci, dok nisam dovoljno porastao da sam mogao da sm maltretiram drugu decu. U mom kraju uvek je bilo siledija. Zona tue bila je izmeu velike stare stambene zgrade u kojoj sam iveo i dravne kole u koju sam odlazio u kolu. Svakog dana, budei se, prvo

to sam uradio, bilo je da isplaniram put do kole tako da nekako izbegnem siledije. unjao sam se kroz uliice i prolaze i iao sporednimulicama, ali to je trajalo samo kratko. Siledije bi me na kraju pronale i tada bih ipak popio batine. U zgradi do nas iveo je Tenk. Tenk je bio krupan sav u miiima. Svako ga je znao i s Tenkom se niko nije kaio. Ja sam bio smotan deak, ali sam ovako razmiljao: ako se sprijateljim s Tenkom, ako idem s njim, ako se igram s njim i saraujem s njim, moda se ni sa mnom niko nee kaiti. Jednoga dana pre kole primetio sam Tenka kako gleda kroz prozor svog stana. Hej, Tenk, doviknuo sam mu, ide u kolu? Da, odgovorio je. Mogu li ja s tobom?, upitah. Razume se, odgovorio je. Toga dana nisam iao sporednim ulicama. Iao sam u kolu tik uz Tenka, glavnom ulicom. Videli smo siledije, ali se nisam brinuo. Ba me

29 je bilo briga za bilo koga, jer sam se sprijateljio s Tenkom. Igrali smo u istom ragbi timu. Provodili smo sate zajedno i postali dobri drugari. Niko me nije ugroavao dok sam bio s njim. Shvatate? Jer je vei koji je u vama negoli koji je na svetu (1. Jovanova 4,4). Bez obzira koliko je sotona moan, Isus je moniji. Kada hodamo s Isusom, razgovaramo s Isusom, provodimo vreme s Isusom i postanemo Njegovi prijatelji, sotona vie ne moe da nas savlada. On mora prvo da napadne Isusa.

Znaj da on mora da bei kada mu se suprotstavimo:Protivite se avolu i pobei e od vas (Jakov 4,7). Kada zauzmemo vrst, odluan stav prema sotonskoj sili, u Isusovo ime, on mora da bei od nas onako kako bi beao od samog Isusa. Ratnici molitve moraju biti stalni u molitvi uvek spremni da se suoe s nasiljem i doaptavanjem neprijatelja, uvek spremni na ratovanje. Izraz ratnik molitve opisuje hrianina koji sasvim ozbiljno namerava da dobije veliku bitku protiv neprijatelja. Razume se, u tvojoj glavi nema nikakve sumnje da se duhovna bitka bije svuda i na sve strane. Duhovna bitka moe se dobiti jedino duhovnim orujem i taktikom. Silina borbe ne poputa s proticanjem vremena, nego se, naprotiv, pojaava. Bitka je to za nae umove, naa srca, nae due. Tragedija je u tome to je veina hriana skeptina, neobavetena, plaljiva i moda samo ovla svesna postojanja tog rata. U tom sukobu nema civila, nema neutralnosti. U njemu nema situacije u kojoj bi mobilisani vojnik ipak ostao u sigurnosti svoje kue, dok rat besni. Ratite je ljudsko srce svako ljudsko srce. Uee se ne moe izbei. Meutim, nikako se ne bi smelo dogoditi da budemo toliko zaokupljeni neprijateljevom snagom i lukavstvom da se razoaramo u borbi. O tome Biblija vrlo jasno govori. Sotona e na kraju izgubiti i biti uniten, zajedno sa svim svojim sledbenicima. U bitku mi ne idemo sami. Isus kae: Evo ja sam s vama u sve dane do svretka veka (Matej 28,20). Sveti Duh stanuje u tvome srcu i obezbeuje ti vostvo, mudrost i snagu. Otac kae: Neu odstupiti od tebe niti u te ostaviti (Isus Navin 1,5; Jevrejima 13,5). Boji aneli su neprekidno uz nas, kako bi nas titili i kako bi se borili uz nas (Psalam 34,7). Imaj na umu: pobeda je sigurna! ratnici molitve moraju ui u svaku bitku sa sigurnou da e u njoj biti pobednici.

Moj lini plan vojevanja1. ta, po tvom miljenju, znai to to se sotona naziva skrivenim neprijateljem:

RATNICI MOLITVE

2. Navedi po dve sotonine osobine na osnovu svakog od sledeih tekstova: Jezekilj 28,1-19: a. b. Isija 14,22-20: a. b. Otkrivenje 12: a. b. 3. Izdvoj dva imena koja Biblija daje sotoni i kai zbog ega su ona za tebe znaajna: a. b. 4. Na osnovu ega zakljuuje da je sotona kao lav?

5. Po tvome miljenju, na koji nain molitva pomae u suprotstavljanju, protivljenju sotoni? (Jakov 4,7)

31

4. POZNAVANJE SVOG KNEZA I VOEGospodnja zemaljska vojska je jedinstvena. Njoj mogu da pristupe samo dobrovoljci, ali kada jednom uu u tu vojsku, oni su ratnici do kraja ivota. Osim toga, Bog doputa da Njegovoj zemaljskoj vojsci pristupe samo lanovi Njegove ue porodice; status ratnika omoguen je podjednako i mukarcima i enama i deci. Ali za pristup mogu konkurisati jedino Boji sinovi i keri. Bez obzira to je svaki pripadnik redova te vojske posebno obuavan i poseduje jedinstvene sposobnosti, svima su dostupni sila, vostvo i ratna oprema, potrebni za savladavanje neprijatelja. Sigurno bi oekivao da u toj neobinoj vojsci Knez i Voa bude jedinstven i neobian, i u tome bi bio u pravu. Tvoj Vrhovni Zapovednik, Gospod Isus Hristos, jeste jedinstven. U celom svemiru nema nikoga kao to je On. U vojskama pod ljudskom komandom veoma je malo peadinaca koji e ikada sresti svog operativnog generala. Oni nareenja dobijaju preko oficira, u lancu prosleivanja. Ali u Bojoj vojsci Knez i Voa poznaje svakog ratnika, i koraa uz njega i lino upravlja njegovim ili njenim udelom u borbi. To se prosto ne moe izbei: za postizanje pobeda u molitvi neophodno je da lino, prisno poznaje svog Vou. I zato, upoznajmo se s naim Vojskovoom.

Zapovednik dve vojskeGospod Isus Hristos je pobedonosni Zapovednik dve vojske aneoske vojske na nebu i ljudske vojske na Zemlji. Obe vojske u Njemu vide svog Vou i svi ratnici aneli i ljudi jesu sluga kao i ti, pod Njegovom upravom (Otkrivenje 22,8.9). Isus je, kao Mihailo, veliki Knez, predvodio vojsku svetih anela protiv sotone i palih anela, kada su pokuali da svrgnu Boga s Njegovog prestola. Hristos je pobedio u toj bici, dok su sotona i njegova vojska aneoskih sledbenika zbaeni na Zemlju (Otkrivenje 1-12). Od tog trenutka nadalje, Zemlja i srca ljudi i ena postali su ratite na kojem se vodi ta velika borba, do njenog konanog zavretka. Padom u greh Adam i Eva dali su sotoni zakonsko uporite na Zemlji i on smatra da na ovoj planeti ima sva vladarska prava (O Jovu 1,6.7; 2,1.2). Budui da je ovek sotoni omoguio vizu za ovaj svet, ljudi i ene takoe moraju igrati aktivnu ulogu u savladavanju sotone na Zemlji. Tako je Bog organizovao zemaljsku vojsku od svih ljudi i ena koji veruju Gospoda Isusa Hrista i koji se uzdaju u Njegovu Re. U trenutku

kada ti i ja postanemo Boja deca i graani Njegovog carstva, mi postajemo i pripadnici te vojske vojske koja se bori na kolenima u

RATNICI MOLITVE

svojoj molitvenoj kleti. Uz tu vojsku stoje nevidljivi Boji aneli donosei poruke od Boga, otvarajui put Bojoj deci, titei ih, iako nevidljivi, u nebrojenim prilikama, zauzimajui se za njihove pobede. Istorija crkve, kako u vreme Starog tako i Novog zaveta, otkriva nain na koji te dve vojske zajedniki rade na savlaivanju neprijatelja. Tekst u 1. Carevima, 6. glavi, povlai zavesu na pozornici, popritu toga rata. Sirska vojska opkoljava Samariju iz jednog odreenog razloga: da uhvate proroka Jelisija koji je izrailjskom caru dojavljivao kako da izbegne sve zasede koje je Izrailjcima postavljala Sirija. Sirija nije mogla da dobije rat sve dok je Jelisije bio na slobodi. Zbog toga je sirska vojska opsela Samariju, pa su se hrana i voda veoma teko mogli nai. Jelisije je u toj kritinoj situaciji bio savreno smiren i spokojan. Videi da se njegov sluga uplaio, Jelisije trai od Boga da tom uplaenom oveku otvori oi. Odjednom, taj mladi dobija mo da gleda nebeskim oima. Posmatra brda oko grada Samarije, prekrivena ognjenim konjima i kolima i Boje anele koji tite Bojeg oveka. Ta ista nebeska vojska boravila je u atmosferi iznad judejskih brda u blizini Vitlejema u noi kada je roen Isus. Pevali su himne hvalospeva Bogu za neprocenjivi dar u liku Njegovog Sina, javljajui radosnu vest pastirima, koji su tada mogli da pou i vide dete Isusa u jaslama (Luka 2,8-14). Aneli igraju veoma vanu ulogu u Novom zavetu, naroito u periodu postojanja rane crkve. Gledamo ih kako uvek podupiru Boje ratnike i pomau im u njihovoj borbi protiv verskih neprijatelja. Aneli su eni kraj groba preneli radosnu vest o Isusovom vaskrsenju (Luka 24,1-9), a uenicima, prilikom vaznesenja, uputili obeanje o Isusovom ponovnom dolasku (Dela 1,10.11). Aneo je izbavio Petra iz tamnice u Jerusalimu (Dela, 12. glava). Aneo je poslat da obavesti Pavla o uslienju njegove posrednike molitve za celu posadu, putnike i rimske vojnike na brodu pod udarcima bure, kojim je Pavle putovao u Rim (Dela 27,21-26). Aneoska vojska u Otkrivenju igra glavnu ulogu i oglaava trube opomene (Otkrivenje, 8. i 9. glava), donosi najvanije poruke Bojem narodu (Otkrivenje, 14. glava), izliva velika poslednja zla (Otkrivenje, 16. glava) i prenosi odgovore na molitve Bojeg naroda (Otkrivenje 8,1-5). Meutim, kad je Jovan pokuao da se pokloni anelu kao nebeskom biu, ovaj mu je to zabranio reima: Gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i ti (Otkrivenje 22,8.9). Nebeska i zemaljska vojska u svemu sarauju, pod rukom istog Zapovednika. Ako bismo zanemarili veliku silu kojom raspolau sveti aneli, jedina razlika meu dvema vojskama bila bi u ovome: zemaljski ratnici su istinski naslednici spasenja i njima da slui sva nebeska vojska (Jevrejima 1,13.14). Aneli s puno ljubavi pomau zemaljskim ratnicima da zadobiju svoje veno nasledstvo, u kojem aneli ne mogu imati udela.

33

Voa nebeske vojskePrilino udno, ali Isusa kao vou Bojih vojski vidimo tek u poslednjoj knjizi Biblije. Sveti Duh, u 12. glavi Otkrivenja, uklanja zavesu s pozornice dogaaja na nebu, iz vremena pre nego to je greh doao na svet. Mi ovde u ivim slikama vidimo sotonu kao veliku crvenu adahu koja odvlai za sobom treinu nebeskih anela (zvezde simboliu anele Otkrivenje 1,20) i organizuje ih u pokuaju svrgavanja Boga s Njegovog prestola, kako bi ga on zauzeo. Hristovo ime kao Zapovednika nebeske vojske je Mihailo (Koji je kao Bog). Predvodei dve treine svetih anela, On protiv sotone vodi veliku bitku koja je usledila. Gospod Isus je pobedio, pa su sotona i njegovi pali aneli zbaeni s neba na Zemlju (Otkrivenje 12,9). Od tog vremena nadalje Zemlja je postala ina taka te velike borbe, a zemaljska vojska preuzela glavnu ulogu u ratu. Znaaj tog teksta je kljuan. Ti i ja moramo znati, van svake sumnje,

da je Gospod koji nas je spasao, Gospod koji nam je dao nalog za objavljivanje jevanelja celome svetu, Zapovednik svih aneoskih sila na nebu. Kada se ti i ja suprotstavimo neprijatelju, i sami dolazimo podrukovodstvo istog Gospoda Isusa. Dok se mi, ratnici molitve, borimo protiv neprijatelja u molitvi, na Voa upuuje nebesku vojsku nama u pomo. Ti i ja, kada se uputstimo u bitku, nismo nikada sami. Oko nas se

nevidljiva, opremljena nebeskom silom, i danas na naoj strani bori Mihailova vojska. Tako, kao i na Gospod, i mi imamo preimustvo dadozovemo anele da nam priteknu u pomo u vreme borbe (Matej 26,53).

Zapovednik Gospodnje vojskeIzrailjski narod je lutao pustinjom punih etrdeset godina, a onda je doao dan kada su bili spremni za preuzimanje Hananske zemlje kao svog obeanog zavetnog nasledstva. Njihov stari voa, Mojsije, bio je mrtav. Vode reke Jordana su se razdvojile i mnotvo je suvim, peice prelo na drugu stranu. Odmah zatim suoili su se sa svojim prvim ratnim izazovom kako osvojiti moni, zidom opasani grad, Jerihon. Novi voa Isus Navin shvatljivo je oseao je potrebu da se mnogo moli dok je ogromno mnotvo naroda vodio u Obeanu zemlju; od njegovog vostva zavisilo je preko tri miliona ljudi. Isus Navin je bio veoma vian pustinjskom ratovanju. Veto je rukovodio jevrejskom vojskom kada su se na njih stutila pustinjska plemena i pokuala da ih unite (2. Mojsijeva 17,9-16). Meutim, ovom prilikom se njegova vojska suoila s posve novim tipom ratovanja. Pred sobom je gledala jake, zidovima utvrene gradove i divove-ratnike u zemlji surovih, planinskih predela, vrlo bliskih njihovim neprijateljima, ali ne i Izrailju. Sve je to bilo veliko breme za tog Bojeg oveka. On je naao tiho mesto molitve, s kojeg se mogao videti Jerihon, i tu zatraio pomo, mudrost i snagu. Izvetaj o tome moe nai u Knjizi

RATNICI MOLITVE Isusa Navina 5,13 do 6,1-5. Vojskovoa Isus Navin ubrzo osea nepoznato prisustvo u svojoj blizini. Podigavi glavu, vidi visokog ratnika s isukanim maem kako stoji izmeu njega i Jerihona. U istom trenutku, hvatajui se za svoj ma, Isus Navin staje oi u oi s tim ovekom. Jesi li na, ili naih neprijatelja? Nisam, odgovara autoritativna figura, nego sam Vojvoda vojske Gospodnje, sada dooh. Isus Navin istog trenutka shvata da se nalazi u Bojoj prisutnosti; pada na svoje lice i poinje da se moli. ta zapoveda gospodar moj sluzi svojemu?, glasilo je pitanje. Izuj obuu s nogu svojih, jer je mesto gde stoji sveto. Ovo nek nam je jasno: ta osoba je bila Isus, iz vremena pre svog utelovljenja. Pojavio se kao ratnik pred svojim potinjenim oficirom. Isus Navin nije bio nikakav lak plen i njega niko nije mogao tek tako prevariti. S Mojsijem je bio na gori Sinaju. Znao je ta je Boja prisutnost. Jedina druga prilika u Izrailjevoj istoriji kada je izgovorena zapovest o izuvanju obue, bila je kad se Bog obratio Mojsiju iz zapaljenog grma. U tom presudnom vremenu, kada je Izrailj trebalo da otpone novi oblik ratovanja, kada je zavetno obeanje o nasleivanju Hanana ve trebalo da postane stvarnost, Vojvoda vojske Gospodnje je siao da lino preuzme zapovednitvo i izda nareenja za prvu odsudnu bitku. Nije sluajno to je Isusu, kada je etrnaest vekova kasnije doao na Zemlju u ljudskom obliku, Bog svesno dao ime Jozua, u znaenju Jahve spasava. (Isus je grki oblik imena Jozua). Kakvog li dramatinog trenutka: Isus Navin, izrailjski vojni zapovednik doivljava susret s Isusom, Vojvodom vojske Gospodnje i na nebu i na Zemlji. Ti i ja smo ratnici molitve na graninoj liniji ulaska u nae veno nasledstvo. I mi se, kao nekada Isus Navin, susreemo sa sotonskim utvrenjima u svom ivotu, u ivotu svojih blinjih i u drutvu u svetu. Ba kao Isus Navin, i mi moramo savladati potrebne ratnike vetine i taktiku za nanoenje poraza neprijatelju. Po ugledu na Isusa Navina, i mi moramo traiti pomo, mudrost i snagu, redovno i esto. Kao nekada u sluaju Isusa Navina, tiina ranog jutra je vreme kada treba da se obraamo Bogu, traei pomo od Njega. Kao nekada Isus Navin, i mi emo kraj sebe

osetiti prisutnost Vojvode vojske Gospodnje, koji e nam davati precizna uputstva i upuivati rei ohrabrenja u trenucima suoavanja s prividno nemoguim bitkama.Ti i ja moramo danas poznavati Isusa Hrista kao Vojvodu vojske Gospodnje. I ne samo to moramo imati informacije o Njemu, nego ga moramo i poznavati lino, prisno. Moramo razgovarati s Njim, hodati s Njim, sluati Njegov glas i oseati kako Njegova snaga deluje u naem ivotu. To lino poznavanje naeg Glavnog Zapovednika predstavlja drugu

35 veliku bitku molitve koju moramo biti protiv neprijatelja. Prva bitka je nae predavanje Isusu pozivanje na Njegovu rtvu i njeno prihvatanje, naa spremnost da promenimo carstvo i porodicu. Posle toga nastaje produbljavanje odnosa s naim Voom. U prvoj bici protiv nas bori se sotona, Boji i na neprijatelj. Ako ga tu savladamo, tamo, on nastavlja da se bori svim svojim lukavstvima, ne bi li onemoguio nau pobedu u drugoj bici. Primenjivae tehnike odvraanja i obeshrabrivanja; napadae uvek iznova i iznova. Svestan je da e njegova avolska mo nad nama postajati sve slabija ukoliko uspemo da se drimo Gospodnje ruke, spokojni i sigurni da Isus svakoga dana stoji uz nas. On mora da uini sve to je u njegovoj moi da sprei da Isus Hristos postane stvarnost

ratnici molitve

Documents