ranjeni orao

5/13/2018 Ranjeni orao - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/ranjeni-orao 1/22

- Oeni se tom devojicom, lepa je... elim ti da

bude sreniji-

u njoj bese prestala borba da ga sauva.Nemaivota s njim!

- Jesi li gotova? - upita on.

- Jesam.

Po

la je utke i izali su na terasu. More je

bilo isto a nebo blistavo plavo, nasmejano inestano. Kupai su se ve

gnjurali u talase, na terasi je vladao tihi agor. Krk se video u daljini kao zelena

bordura mora. Laice su plo

vile, a jedra na barkama se lako klobuala.

Usta su joj bila gorka. On je pio crnu kafu. a onalagano prinosila usnama ka



iicu s mlekom. Oseala sekao u nekoj

sivoj magli. Guilo ju je neto, a onda oseti kako joj jedna suza skliznu niz obraz, pa brzo pokri

lice rukom da nekone spazi. On je pogleda iodmahnu glavom, okrete se da je ne vidi. Odvratne

su mu bile i njene suze. Nita lepo vienije vide

o u njoj. Ovo je gluma, jer treba da ga pridobije!Ruka mu je leala oputena na stolu, lepa be

-la muka

ruka. Na njoj je blistala burma.

Anelka je gledala tu ruku koja ju je dosad uvekneno milovala. ÅOn pa

ti - zadrhta. -Mora da je to straan bol.Zato mu nisampriznala? Ja sam uvek bila paljiva prema

svakom, zato njega ovako da razoaram?"

Nije nalazila odgovora, jer je bujica njegovih uvredazamutila sva njena ose



anja. Kao da joj je jo no u grudima, pa e bolosetiti tek kad se otrica izvue iz mesa.

Stresla se kao da ju je groznica uhvatila, a onda je nenost za

-pljusnu. Pogleda mu markantan profil, bujnu

crnu kosu, veliko elo... Ona ga voli! Njena rukanesvesno se spusti i preklopi njegovu, ali on se

tre, pogleda je i izvue lagano ruku.

..Zato je toliko sebian

- zavapi u sebi. -Zato unitava i gazi ceo moj ivot zbog jednog

jedinog dana, jednogsutona, tamo na moru, jo prve

godine studija?"

Zar je zato zavrila univerzitet? Ah, nita to nije za mukarca.

Ona za njega nije akademski obrazovana ena, veenka koju je oskrnavio

jedan mukarac pre njega i time mu oduzeoosvetano pravo! Dakle, ena je pre svega en



-ka pa tek onda intelektualac... ta e rei tetkaako se vrate? Zar ona uopte srne da izae prednju?! Da. to jenajstranije... da je odvede teti i

kae: ÅEvo vam vae sestriine! Trebalo jebolje da je vaspitavate, ona nije nevina"!

Ne. to nee dopustiti. Razbijena volja se prikupi u njoj irevolt se podie kao vihor. Da, zato je ovako

namrgoen?Mogao je biti malo ljubazniji. On je nevaspitan! Pred

svetom ne treba praviti takvo lice.

- Ti si tako ozbiljan i namrgo

en-

ree mu s osmehom-

kao da elom svetu pokazuje kako si nesrean

mu. Modanisu svi ovi mukarci sreni, pa ipakrazgovaraju sa svojim enama.

Ranjeni orao



31

- Izvini, zaboravio sam da treba da izigravamkavaljera i zaljubljenog mu

a!

Njegova ironija ozari je kao kopriva.

- U mojoj prirodi nije da se pretvaram. Ali, pokuau... ti si me nauila. Kako je sve to cinino, a

ona se i daljesmei, ali suza joj se kupi u oku

i gleda ga kao kroz maglu. Okrenu glavu i re

e tek da bi neto rekla:- Jutros je more divno. Ho

emo li se kupati?

- A

ta bismo drugo?

- Moemo da razgovaramo.



- Oemu?

- Zar smo ti i ja malo tema imali za razgovor? Pravniksi ti, pravnik sam i ja... Zbilja, za

to ene ne postavljaju zasudije?

- One nisu sposobne ni sebi da sude, a nekmolidrugima!

-ene su sposobne da oprataju. U tome je

veliina enskog srca.

- Mi ne pratamo i nikad neemo oprostiti!

- Znam... i ne traim milostinju!

- Verujem! Postigla si cilj i sad moe mirno da oekuje dalji razvoj dogaaja.

- Kakav cilj?



- Za

to me pita kad je kod tebe sve sraunatounapred?

- Ne, zaista ne znam. Molim te, objasni mi. Ja sam oekivala scenu, ali nisa

m videla rasplet.

- Bie rasputenica. Time si zbrisala svoju prolost.

Ona uzdahnu, uuta i pogleda prema moru. Nije se

dalje objanjavala. Sto god pone da govori

doi e do istog.

On se podlakti, pogleda je i zapita sasvim mirno, kaoda razgovaraju o najobi

nijim stvarima:

-ta je bio onaj prvi? Za drugog i treeg nepitam, samo hou da znam ta je bio prvi.



Govorila je tiho, a oi pune suza smeile su se na njega:

- Zna, ja sam

tebe veoma cenila. I moja tetka te oboavala.Ono to je bilo najlepe u tebi to je tvoja duaioseajnost. Kad sam pomiljala na to da e doido ovog saznanja, nikad nisam pretpostavljala da

e me grubo

vrea-

ti... Zar ako izgubi nevinost ena gubi i karakter i

svoju vrednost? Zamisli da ima ovakav sluaj nasudu, zar ne bi naao opravdanje za enu koja bi,

inae, u svakom pogledu bila ispravna?

32

Mir-J am

Ranjeni orao



33

-ednost je sinteza devojakog ivota... ne moetraiti da svoj sluaj posmatram oima sudije.

Uostalom, jaimam svoja ubeenja i nita ih neepo

kolebati.

- A kad bismo nastaviliivot radi sveta, radi moje tetke? Ti si, ipak,

dobar ovek. Iako mene sve ovo stranoboli,miliji si mi to nisi ostao ravnoduan. To je

dokaz da me voli. Reci, voli li me makar malo? Nije

moguno istisnutiiz srca za jednu no to se dve godine taloilo

kao biser u koljci!

- Kelner. da platim! - zovnu mu

. Oseao je kako u njemu kipi neto i bojao seda ne ispadne netaktian. Ona gazavodi! Zavodi kao nimfa svojim Ic-

pim oima, belim vratom i vrstim grudima, vitkim imladim nogama. Zadrh



tao je. Nije to gnev nego strast!

Ustade, a ona pode za njim.

- Da proetamo

-ree. Oseao je potrebu da koraa, da se umiri.

-Da pre

emo na Rijeku.

Sunce bese rasulo svu svoju svetlost i toplotu, anebo se razne

ilo safir

-nim plavetnilom. Mladi ljudi zagledali suAnelku, okretali se za njom, ogledavali je, a

njega je vredao svaki taj pogled. Svi je ele, onato zna. i tako je uvek

bilo. laskalo joj je i prihvatala je njihove ponude. Ona

je znala da je le-pa i verovala je da e njena lepota i nadnjimodneti pobedu. kripnuo je zubima i uhvatio

je pod ruku, zarivajui prste u njenu meku ioblu miicu. Ona zadrhta.



Ipak je boli, zaboravie, nastavie oni ivot! Opusti se na njegovoj

miici, ali je njegove reci sledie:

- Ko je bio prvi? Zato ga krije?

Htede da se otrgne, ali je njegova ruka stezala kaokle

tima. Ne, on nee zaboraviti!

- Zato me neprestano mui? Kazala sam ti da j

e umro!

- A oni drugi? lesu li i oni svi pomrli!

Ona se tre, pojuri prema keju, izmuena i oajna.

ÅSkoiu u more!"

-pomisli.

On polete za njom, dohvati je.

-



ta hoe?

- Ne mogu vie da podnesem vredanje! Hou da se vratim u ho

tel i spa-kujem se. Ti ne vidi nita oko sebe... nimore, ni

nebo. Zar nita ne moe da te ublai? Zar sam jatakvo udovite?

Poela je da jeca. i on, uplaen da to neko ne vidi,

poe da je umiruje, stiavajui se i sam. Moe seubiti, utopiti, a

on to n

e eli. Ah, on je voli, ka

ko je strasno voli!

Ili su lagano, a sunce ih je grejalo, toplo

primorsko sunce. Ona je mislila da e njihova

ljubav biti topla kao tosunce, a doivela je tolikeuvrede, ba ovde, ba na tom istom Jadranu gde je jedne noi izg

ubila nevinost...



Vratili su se u hotel i uzeli kupae kostime. Ona je obukla svoj Icpi kostim ipojavila se medu kupaima. Mukarcisu se

upijali pogledima u nju, a bura u njemu opetriknu. Rasipa svoju lepotu svima, a njemu ta

ostane! Tako euvek biti

, ona e ga varati, on je za nju samo mu-firma... To je njoj trebalo! Ah, zar da bude ovako

izigran?

Posle ruka uli su u sobu i on, raspaljen od strasti, uze

je ponovo, lud za njom, buncajui i plaui.

Strast besezagluila razum, ali kad se osvestioopet je poelo isto, jo gore.

Prola je i druga no i dolo jutro, a scene su se

nastavile kao jue. On je ve bolestan od

ljubomore. Ljubi je imiluje, ali potom kinji i mui...Zar je to medeni mesec? Zar e svaki dan bitiovakav?

- Sutra putujemo u Beograd, An



elka. Ne elim vie da te vream, ali ja sam takvapriroda... ne mogu da ti

oprostim. Moramo se rastati! -Izaao je iz sobe, ostavljajui je samu.

Svreno je! Njen brak je trajao dva dana. Mu

je vraa kao kakvu bestidnicu i propalicu. Ona,An

elka, koja je bilaideal svoje tetke, koja se njome ponosila, svuda je hvalila, vraa se. jer... nije bila nevina. A, ne!

Niko nju neevraati! Otii e sama. Ma kudai ma ta se posle dogodilo! Spakovala se, napisala

mu pismo i brzo izala.

Pola je ne znajui kuda. Voz polazi u dva, a sad je

jedan i etvrt. Ima vremena. Jedan fijakerprolazi. Zovnu ga.Ruke joj drhte. Nije svesna

onoga to ini.

- Hoete na stanicu ili na kej'.'



- Na kej. Ima li koji brod?

- U dva polazi za Krk i Rab.

Otii e na Krk. Nervi joj trepere. On ne zna na ta je sve ona spremna. A more je plavo, nestano,

razdragano. Oh,kako bi rado poletela u morsku du

binu. Da je nestane, da iezne, da zaboravi svojdevojaki greh. Onda e joj svioprostiti i rei:

bila je dobra, bila je idealna devojka. I one zaaliti za njom. Pokajae se to ju je vredao.

Celogivota nije ula toliko uvreda kao od

voljenog oveka za dva dana i dve noi. Jedan joj

je oskrnavio telo, drugi ubioduu, ona je sadbezvredna i nitavna stvar. ta e joj

ivot!

Ula je u biletarnicu.

34



- Dajte mi... - govori besvesno, ne zna kuda bi. - Krk...

- Koje mesto?

- Dajte mi... Malinsku.

Brod polako krete i talasi zapenie vodu unaokolo, ostavljajui dugu brazdu iza

krme. Sveta je puno, ene, dece,mukaraca. Sede pokraj kofera, zago

re ili zaneseno gledaju u more, koje je u ovomosunanom asu zelenkasto i poprskano penom, asve dah izbija iz talasa. Gust dim vije se i otee

ih brod

skog dimnjaka. Miris uglja i ribarasprostire se preko

slane morske vode.

Anelka se skrila u jedan ugao. Bunovna od svega

to je doivela, tek sad se vraala svesti. Otvori

oi kao posletekog sna i poe da shvata ta seodigralo. Magla u kojoj se neprekidno nalazila i koja joj

je zaklanjala pravu bojudogaaja, razveja se. Ona se tre i uasnu:



Åta sam ja ovo uradila? Zato sam pobegla od

njega?

Poela je da ispituje sebe i osetila dubok strah u

srcu. Ali, koga se to ona plai? Sveta? Ne, svetase ona nije bojala.

Ali pred njom se pojavi lepo i ozbiljno lice njene tete, njen pogled uvek pomalo

tuan, njena duga patnja i mnogaodricanja. Srce joj se zgri.

ÅOh, kako sam mogla da joj naneseni toliki bol!

ta e ona misliti o meni? Da li e mi oprostiti?"

Ona je za

la u godine a nije poznala ivot. Da lita devojka-usedelica mo

e da oprosti? Zar nee istai sebe kao

primer, prekoriti je svojim besprekor-nim ivotom i devianstvom? Srce joj se kida as njim kao da se raskida i njenlepi ivot s tetom,koja joj je bila sve. I nju e izgubiti i ona e jeprezreti, ostae sama, sama sa svojim bolom



ioajanjem... Jedan talas je poprska i kapi,siune kao najsitniji beli merdani, zasue joj

ruku i lice, pomeae se sasuzama...

Jedno dete vrisnu. Anelka se tre i pogleda. Odletelo mu je baloneiz ruku, palo u more, pa skakue preko talasakaolopta. Svi se smeju i ale, a dete plae. Mati ga

tei:- Kupicu ti drugi!

Ah, deca! Kako ih Anelka voli! Koliko je eznula za tim da dobije

puno dece, da ih voli i mazi, da pria kao

drugemajke: sini mi prohodao... kerkica polau prvi razred... Da rastu, da ih gleda i uiva u

njima, da ih oblai, presliava. Za sve bi imalatopline: i za mua i za decu. A on ju je odgur

nuo!

Uzdahnula je duboko i previla glavu preko ograde. Da joj je da sklizne, da se utopi, da po

iva dole, na dnu, i niko dane zna gde lei. Nijeslutila da



Ranjeni orao

35

e je obuzeti takvo oajanje. Nije predvialaovakav bolni rastanak. Kuda e sad? Da ivi ili da

umre?

Obala Krka sva je reckasta. Ponegde se uzdiu stene i na njima kue kao

golubarnici. a negde umarci i primorski borovikoji se sputaju do same ivice mora. Nad tom

lepotom uzdie se Velebit, plavkast i beo, kao

proaraninkru-stacijama mermera.

ÅKuda to idem?-

pitala se zamiljeno.-Da li e me neko prepoznati?"

- tek sad joj pade na pamet. Osvrnu se



bojaljivo. Nepoznate ene i ljudi. Okrete se nadrugu stranu i spasi dva crna mladika oka.

Gledaju je netremice, kozna koliko dugo. Modasu pratila svaki njen pokret i izraz lica, pa videla

suze, jer kad se ona okrete, ml

adi se naekao da se udubljuje u lepe suzne oi,ispitujui kakva tajna mui tu divnu mladu enu...

Anelka se okrenu uplaeno

i naizgled ravnoduno se zagleda u more, da ne bidopustila nepoznatom mladiu da je iz prikrajka

posmatra. Kakosu joj mukarci postali odvratni!

Brod se pribliavao Malinskoj. Kue pokraj mora i na brdu, u

zeleniku. Nekakva pusto i samoa obuzeeAnelku.Zato se nije vratila u Beograd? ta eovde? U samoi je strano! Da li je dovoljno jaka

da gospodari sobom i uverise u to da ne treba patiti'.' Razum je hrabri, izdie,

ali srce, ensko srce, malaksava i baca je u tugu,



oajanje,unitava joj volju i svaki as namee misao:zato da ivim?

Sila je s broda ne marei da li e je neko poznati.

Utrnula je i besvesna. Opet jekao u magli.

Nosa joj dograbi kofer.

- Ima li gde soba?

- Ima gore, u hotelu nema. Ho

ete li uz more?- Svejedno... bolje dalje, ne volim na pla

i.

Zurila je za nosa

em, ne videi kako je onaj mladi s brodaneprestano prati pogledom. I on se iskrcaou Malinskoj.

Doli su do jedne lepe kue. Aleja nasutaljunkom vodi pokraj zelenih i gustih tuja. Na



prozorima se sue kupaikostimi, enskikombinezoni i arape. Sopstvenica vile izlazii vodi je u jednu sobicu. ista i bela. Prozor

gleda namore, Suak i Rijeku, na tuje oko kuei jedan visoki empres koji je nadvisio prozor

prvog sprata.

Spustila je kofer i sela. Sva je malaksala i teka. Da li od tih bolnih misli koje je pritiskaju imue? Soba je punavazduha. To je osvezava. Amore lako umi po uvek istom ritmu i uspavljuje.

Svukla se i legla. Dve noi nije imala

ranjeni orao

Documents