Rakija od jabuke Porcije: 0 Priprema: Kuvanje: Mirovanje:

Sastojci: jabuka

Priprema jela:Za peenje kvalitetne rakije jabuke treba brati u punoj zrelosti kada imaju u proseku preko deset odsto eera, dovoljno aromatinih materija i ukupnih kiselina. Ukoliko su jabuke natrule ili blatnjave treba ih oistiti od trulei i dobro oprati. Pranjem se odstranjuju i tetni mikroorganizmi, bakterije i divlji kvasci, koje alkoholno vrenje mogu da usmere u neeljenom pravcu. Jabuke, zatim, treba iseckati ili izmuljati da bi se alkoholna fermentacija (vrenje) bre odvijala i eeri u jabukama u potpunosti bili iskorieni. Manje koliine mogu se drobiti tukom, ili usitniti seckalicama za voe, a krajnje reenje je runo seckanje. Vee koliine jabuka trebalo bi usitnjavati u specijalnim muljaama. Ako je dobijena koliina suvie suva treba je razrediti dodavanjem mlake, ili hladne itke vode. Komini od jabuka, posebno ako je hladnije vreme, trebalo bi dodati 20 grama selekcionisanog ili pekarskog kvasca za podsticanje vrenja. Vrenje komine od jabuke, na temperaturi od 18 do 20C, traje dve do tri nedelje, a pri neto viim temperaturama desetak dana. U prvoj fazi vrenja poeljno je vie puta a kasnije jednom ili dva puta dnevno kljuk dobro promeati. Zavretak vrenja utvruje se vizuelno, ili jo bolje pomou Ekslovog iromera, koji treba da pokae vrednost do pet stepeni. Kod loe voenog vrenja mogua je pojava siretne kiseline, koja moe da prekine vrenje. Ona se moe neutralisati dodavanjem 750 grama kalcijum-karbonata, ili 500 grama gaenog krea, koji se predhodno rastvori u vodi i uz intenzivno meanje doda komini. Mehurii koji se stvaraju dodavanjem ovih supstanci nestae onda kada i kiseline u kljuku. Komina iz koje su odstranjene kiseline sklona je kvarenju, pa treba voditi rauna da temperatura pri vrenju ne pree 20 stepeni, a po zavretku vrenja kominu treba odmah destilisati. Ako se peenje rakije ipak krae odlae, vrione sudove treba dopuniti, povrinu kljuka posuti konzervansom i sudove hermetiki zatvoriti. Destilacija prevrele komine obavlja se oprezno, jer zbog veih sadraja suvih materijja moe lako da zagori. Prvom destilacijom izdvaja se sav alkohol, a redestilacijom (prepekom), uz izdvajanje nepoeljnih sastojaka (metanola i patoke) dobija preien, pojaan destilat, ija se konana jaina kasnije formira dodavanjem destilovane vode. U zavisnosti od sorti jabuka, od sto kilograma kljuka moe da se dobije od 8 do 10 litara rakije jaine 50 odsto alkohola. Jabuka bi trebalo da odlei u hrastovim buradima, a slui se rashlaena. Iz knjige"Domae rakije od voa i groa" Svetski ampion

Stara Sokolova je osvojila prvo mesto na nedavno odranom festivalu ljivovice u Minesoti, SAD. Festival ljivovice se tradicionalno odrava prvog ponedeljka u septembru u organizaciji Radosevich's Earthwood Inn. U kategoriji najboljih 27 rakija iz 10 zemalja, meunarodni iri koji joj je dodelio prvo mesto meu odlealim ljivovicama. Ljubitelji dobre ljivovice, obratite se i uputiemo vas na uvoznika u vaem delu sveta kako bi i sami uivali u ozuzetnom ukusu Stare Sokolove.

... od ljiva iz Sokolske regije Dobijena od tradicionalnih sorti ljive, destilisana i odnegovana u selima Sokolske regije, Stara Sokolova je pravi ambasador svoga zaviaja. Nosi patinu starih seoskih podruma i buradi od stoletne hrastovine. Asortiman proizvoda Stare Sokolove obuhvata rakije ljivovice dobijene od nekoliko vrhunskih sorti ljive i starosti od 5 do 12 godina kao i rakiju klekovau.

Stara Sokolova u New Yorku Prefinjeni ukus koji objedinjuje najbolje iz tradicionalne ljivovice, malih i velikih proizvodnih tajni Bogdanovia i plemenitog dejstva starenja u hrastovom buretu. Najpoznatija Sokolova i osvaja pet zlatnih medalja na ocenjivanju pia na Novosadskom Sajmu. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (runo duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Najbolje konzumirati kao aperitiv, pre obroka.

Stara Sokolova 7 god

Na izvozni proizvod. Dobijena destilacijom meavine tradicionalnih i modernih sorti ljiva. Poznati ukus i aroma Sokolova dodatno oplemenjeni neto duim starenjem u starijim buradima.Sa pravom nosi nadimak srpski konjak. Puni se u dve vrste pakovanja, LUX (runo duvana boca, sa ukrasnim drvenim burencetom preko zatvaraa boce) i Exportno (punjeno u standardnu bocu Sokolova). Odlino ide uz obroke sa mesom.

Stara Sokolova 12 god Top proizvod Stare Sokolove iz porodinih rezervi porodice Bogdnovi. Dobijena destilacijom tradicionalnih sorti ljva kao to su poegaa i trnovaa. U nju je utkano celokupno znanje Bogdanovia Osvaja osam velikih zlatnih medalja na ocenjivanju pia na Novosadskom Sajmu. Puni se u ogranienim koliinama. Napunjena u runo duvanu bocu, sa ukrasnim drvenim burencetom na vrhu boce. Preporuuje se konzumacija nakon obroka kao digestiv.

Stara Kleka Rakija ljivovica aromatizovana klekom. Mlaa sestra Stare Sokolove. Po aromi slina dinu ali mnogo plemenitijeg ukusa zbog prirodne osnove na kojoj je nastala. Nastavlja duge tradicije Bogdanovia kao i celokupnog Bajinobatanskog kraja u proizvodnji klekovae. Meutim, tradicionalna klekovaa esto ima vrlo otar, gotovo odbijajui miris koji moe biti previe za osetljive, a na ukusu je previse trpka. Stara Kleka ima blag, vrlo prijatan miris na kleku koji Vas izaziva da je ponovo probate. Na ukusu je puna i prijatna, sa naknadnim blagim doivljajem kleke koji odlino otvara apetit.

Poreklo

Stara Sokolova Rakija nastala je na vievekovnoj tradiciji porodice Bogdanovi iz sela Kostojevii kod Bajine Bate. Svoje ime je dobila po kraju iz koga potie. Oblast Zapadne Srbije uz reku Drinu za vreme Turaka dobila je naziv Sokolska regija ili nahija po srednjovekovnom gradu Soko. U Sokolskoj regiji odnos prema ljivi i rakiji od ljive je oduvek bio poseban. ljiva se konzumirala svea, suila za zimu, od nje se pravilo slatko, dem i naravno pekla se prirodna rakija. Osim to je dobra rakija bila ponos pravog domaina, u vreme kada banke nisu postojale, rakija je bila nacin za cuvanje kapitala. Stajanje joj ne kodi, ve joj dodaje na kvalitetu. Familije su se poznavale po rakiji, o dobrim rakijama su se ispredale legende. uvena Sokoljanska familija Bogdanovi iz sela Kostojevii kod Bajine Bate bila je poznata po staroj sorti ljive trnovaca, specifinoj za taj kraj, i izvrsnoj rakiji koja se od nje pravila. Rakija se proizvodila u velikim koliinama i prodavala irom Sokolske regije. O rakiji Bogdanovica su se ispredale legende a deo toga uao je i u literaturu kao naprimer Milomir ukanovi u svojoj knjizi "Koktel Menhetn". Poeci Stare Sokolove Naslednici loze Bogdanovia deda Svetolik, otac Radisav i sin Ivan pre petnaestak godina otili su korak dalje. Nakon vie ubedljivih pobede na ocenjivajnu zestokih pia na Novosadskom sajmu poetkom devesetih, odluili su da naprave robnu marku Staru Sokolovu. Koncept familije Bogdanovi bio je jednostavan i hrabar. Ponudili su tritu vrhunsku rakiju na nivou najboljih viskija i konjaka, zapakovanu u ambalau na svetskom nivou kako bi se mogla sa ponosom prodavati u istim rafovima sa gore pomenutim piima. Prva mesta prodaje bile su luksuzne prodavnice u Beogradu i Avioni JAT-a, mesta promocije najbolji hoteli i restorani. Poeli su sa porodinim zalihama u podrumima i velikom eljom da pokau kako Stara Sokolova moe da se ponosi svojim kvalitetom i pred svetskim veliinama. Stara Sokolova danas Bazirano na porodinim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim strunjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreivali i poveavali svoje uee na tritu. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima, na porodinim veseljima, i nosi kao poklon u inostranstvno. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trita. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uivanjem konzumira irom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. Uveden je i nov tradicionalni proizvod Stara Kleka (ljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiim krakteristikama slina dinu ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla. Stara Sokolova danas Bazirano na porodinim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim strunjacima u ovoj oblasti stalno su je unapreivali i poveavali svoje uee na tritu. Stara Sokolova se sa ponosom pije u najboljim Beogradskim i Srpskim restoranima, na porodinim veseljima, i nosi kao poklon u inostranstvno. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana trita. U ovom trenutnku Stara Sokolova se sa uivanjem konzumira irom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije. Uveden je i nov tradicionalni proizvod Stara Kleka (ljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptiim krakteristikama slina dinu

ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla.

Pelicina rakija od medaRakija od meda - medovaa koju Pelicatrenutno ima na raspolaganju, proizvedena je od meda vrcanog sredinom avgusta 2005. godine. Med je meavina medljikovca, zlato&353;ipke, ika i suncokreta. Rakija je specifinog ukusa i mirisa, a po miljenju naih kupaca, izuzetno je pitka. Jaina rakije je 19 gradi odnosno 47.5% i prozirna je, bez primesa ikakvih boja. Po elji kupaca, sa rakijom od meda pravimo i propolis u rakiji, i propolis u rakiji s medom. Rakijapie: Branislav Zuki

Ako bih tekst poeo pozivanjem na taj i taj lan Zakona o informisanju i na moje bogomdano legalistiko, neotuivo pravo da reknem i ja neto o tematici koja se, bezbeli, rasplamsava, sebi bih postao sumnjivo nalik na lanove jedne nae stranke, kojima je legalizam postulat na kojem poiva sve ovo zemaljsko i onozemaljsko, odavde do najzabaenijeg kutka Mlenog puta. Zato, dozvoliu sebi slobodu da jedino eljom da reagujem na zapostavljanje nacionalne tekuine, napitka koji otvara apetit za boanski kola, pokuam da se ukljuim u umnu diskusiju koju su moji uvaeni prethodnici blagoizvoleli zapoeti u prethodnim brojevima. Kau da je u na jezik naziv za rakiju (negde i raiju) doao iz staroindijskog, a da je udesna tenost arapskog porekla. Originalni naziv za nju je arak, ili rak, to je oznaavalo alkoholni napitak u poetku spravljan od pirina, a kasnije i od drugih biljaka. Pristalice teorije zavere mogu da naprave nekoliko bombastinih pria ba o rakiji, ali evo jedne naroito intrigantne. U staroj Srbiji rakija nije bila poznata sve do druge polovine XIV stolea. Ha! Kao i sve to ima veze sa kvarenjem naeg bogobojaljivog puka, i ona je na nae tlo stigla sa velikim hedonistima i osvajaima, Turcima. Pa ta, rei e neki? Kako pa ta? Druga polovina XIV stolea uzima se kao period kada nekadanja velika i mona Srbija poinje da slabi, da kopni, da se pretvara u senu svoju. Bie da su prepredeni orijentalci raunali da e sadraj meina, ili buradi, koji su nosili sa sobom,omaijati narod koji idu da porobe i da e im biti od nemale pomoi. Ne bih da menjam istorijske svetonazore, ili da postavljam revolucionarne teorije, ali pria se da su delovi srpske vojske, pre prvog velikog poraza 1371. na Marici, bili u vrlo udnom psiho-fizikom stanju, koje se u nekim krajevima nae zemlje naziva mirenjem. Da je rakija u neraskidivoj vezi sa naom istorijom, pokazuje jo jedan splet okolnosti. Krajem sedamdesetih godina XIX stolea filoksera je unitila dobar deo vinograda u Srbiji, i zbog smanjene ponude vina, naglo je porasla ponuda rakije na tritu. Od tada, rakija kree nezadrivo uzlaznom linijom (neki e primetiti da je uspon rakije u vezi sa usponom i jaanjem kakve-takve srspke drave u to vreme). Sve posle toga je mit... Moje prve uspomene koje imaju veze sa radom seu do kasnih sedamdesetih godina prolog stolea. Moja baka, koja je ivela u malom mestu u Bosni, imala je u sobi neko burence koje je ona zvala ardoviem. Nije mi bilo jasno zato iz tog ardovia viri neko crveno gumeno crevo i pokuavao sam da dokuim emu ono slui i ta se u tom burencetu nalazi. To mi je najzad i uspelo kada sam, jednog jutra, kroz odkrinuta vrata bakine sobe, video svoga (bog mu dao rajsko naselje) strica kako profesionalnim i istreniranim pokretima iz tog creva izvlai prozirnu tenost i slobodni tok preusmerava ka maloj posudi, izgleda specijalno za tu priliku pripremljenoj. Imao sam dovoljno godina da naslutim da stric ne bi voleo da zna da sam ga video u prilino kompromitujuoj pozi, pa sam

saekao da on ode i uao u sobu. Odmah sam osetio miris koji sam i ranije, povremeno, oseao u toj prostoriji, i shvativi od ega potie, deje znatieljno, liznuo kraj te magine crvene magistrale. Kao to pamtim trenutak kada sam prvi put ugledao jedne zelene oi, ili momenat kada me je na pla naterao gol Videotona protiv elje u polufinalu Kupa UEFA tako pamtim i taj trenutak kada su nekolike kapljice prvo udarile direktno u jezik, zatim se, preko nepca, sjurile u sam epicentar malog organizma nemonog da sprei snaan drhtaj koji je izazvan prvim susretom sa misterioznim sadrajem bakinog burenceta. Ukus mi se nije nimalo svideo, bila je to jaka prepeenica, ali je deja znatielja zadovoljena. Ne mogu rei da sam bio srean kao mlaahni Balaevi, kada je, pa jo trokratno, video Marala, ali je sigurno da sam se, zbog odgonetanja tajne bakinog ardovia, oseao ispunjenim koliko bi to, danas, bio najpoznatiji estiti srpski domain kada bi dobio priliku da do mile volje ispsuje i narui kakvog urnalistu jerbo mu postavlja pitanja uhu neprijatna. Kasnije je ukus poeo da mi se svia. Najbolja stvar kod rakije je to to je ona veoma opasan protivnik. Od svih alkoholnih pia, najdespotskija je (kada bi o njoj bio napravljen film, i kada bi bila predstavljena kao ivo bie, najbolje bi bilo da je glumi Don Malkovi). Beskompromisno zagospodari vama, ako preterate, ali na taj nain i natera da joj prilazite sa dunim (straho)potovanjem i sveu da je trenutak nepanje dovoljan da od vas naini ordinarnog magarca. U to se najbolje uverila grupa mojih poznanika (uz ponekog prijatelja u grupi), koja je pred poetak finala koarkakog turnira u Atlanti 1996. protiv Amerikanaca, sklopila udan pakt sa Neastivim. Kao povod je posluio Paspalj, koji, ruku na srce, na tom turniru nije igrao sjajno. Elem, vesela grupa je svoju elju da pokae negodovanje zbog neuobiajeno loih izdanja Paljinih, zapeatila obavezom da uz svaki njegov poen popije po aicu ljute. Znamo da je prvo poluvreme te utakmice Paljo odigrao kao u najboljim danima, ali 90 odsto mojih poznanika-izazivaa ni danas ne sme da pita zato drugo poluvreme te utakmice nije odigrano, ili, zato je tako brzo zavreno. Eto ta biva kada radi bacite rukavicu u lice. Prvi i poslednji put od rakije sam se napio u zimu1991. godine, sedei sa svojim so called saborcem na vrhu straarske izvidnice na izdvojenom vojnom objektu ijeg se broja ne seam, ali za koji znam da je imao etiri ogromna skladita sa municijom (Ministarstvo vojno nee moi da me sudski pojuri zbog ovoga, jer do sada nisam rekao da se sve deavalo petnaestak km od Skopja). Nisam nikada do tada probao mastiku, a ba nekako pored naeg isturenog objekta nalazila se prodavnica koja se,valjda,zove diskont pia. Veljko (tako se zove moj saborac, od samog avola poklisar) uspeo je da provercuje celu flau, zavukli smo se na vrh naherene limene rabatije (daleko od Rumije) i sljutili skoro ceo sadraj. Ne seam se da sam bilo kada u ivotu bio toliko daleko od sebe. udni mentol ukus mastike je drugi kljuni momenat u mom empiristikom opusu glede napsa. Toliko mi se svideo, ali me je i toliko zavarao (nisam jedini kojem se to desilo, siguran sam) da sam ubrzo poeo da oseam da imam dva vegetativna nervna sistema. Smejali smo se, ugrejali, priseali se svih muka i srenih trenutaka u svojim dvadesetogodinjim ivotima, nemoni da pomerimo ruke ili noge. Reenicu dobra ova mastika, ponovili smo, to razgovetno, to u jedva razumljivim tragovima, barem 50 puta. Od toga bar deset puta pred stareinom, koji nas je uhvatio u prestupu, i skinuo, obamrle, sa vrha te izvidnice. Na raport smo ili tek sutra, jer bi bilo kakvo ribanje nekoga kime je ovladala mastika bio direktan udar na temelje vojne doktrine i na sam smisao hijerarhije u vojsci...

POALJITE KOMENTAR REDAKCIJI