raj za vi{e turista i `itelje po`arevca - danas.rs/cite> · od

Priznanja za uspehe na republi~kim i me|unarodnim takmi~enjima

Nagra|eniu~enici i nastavnici

Strana IV-VGodina deveta, broj 655, dodatak za Brani~evski okrug

Povodom 55 godina Galerije Milene Pavlovi} Barili

Najavljeno renoviranje zdanja i Milenin trg Strana VIII

P E TA K , 7 . j u l 2 0 1 7 , b r o j 7 2 2 1 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Voda na bazenuispravna, ~esmezaga|ene Strana II

Odràna deseta sednica Skup{tine grada Poàrevca

Usvojen Lokalni plan za borbu protiv korupcije

JKP „Parking servis“ pro{irio je prete`nudelatnost poslovima koje je obavljalo JP„Direkcija za izgradnju grada“ Strana III

Poàrevac - Grad Poàrevac detaljnoplanira ure|enje Ergele Ljubi~evo, gde}e se na}i raznovrsni i veoma intere-santni sadràji kako bi privukao {to vi-{e sugra|ana i turista. Naime, u planuje izgradnja lavirinta na oko 2,5 hekta-ra unutar jedne od najstarijih ergela uSrbiji, a grad je raspisao tender za iz-radu projektne dokumentacije, odno-sno idejnog re{enja za podizanje lavi-rinta.

Osim definisanja izgleda i gabaritalavirinta sa stazama, kako je navede-

no, potrebno je predvideti i drveneosmatra~nice, elemente urbane opre-me - klupe i kante za sme}e, automat-ski zalivni sistem za navodnjavanjesadnica kao i ambijentalno osvetljenje.Procenjena vrednost javne nabavke je416.667 dinara bez PDV-a, a rok zain-teresovanim ponu|a~ima da dostaveponude je 1. avgust.

U skladu sa odlukom gradskog ru-kovodstva da turizam u Poàrevcu, iz-me|u ostalog oja~a ulaganjem u erge-lu, nedavno se po~elo sa postavljanjem

Avantura parka na tom prostoru. Ovajnovi sadràj prvenstveno je namenjennajmla|ima.

- Ugradi}emo 32 platforme, 29 pre-preka i isto toliko tabli. Ina~e, ovo jetek po~etak u kreiranju raznih sadrà-ja koji }e, u dogovoru sa gradona~elni-kom, oplemeniti turisti~ku ponudukako ergele tako i ~itavog grada, kaza-la je inicijator projekta ovog parka, po-mo}nica gradona~elnika za urbani-zam, Svetlana Milutinovi}. Z. V.

Strana II

SE]ANJE NA LUKU KRALJICE MARIJE I ÔRBARIJADA U DUBRAVICI

Dubravica - Dubravi~ani jo{ pamte i sanjaju bele la|e na svom pris-tani{tu. I znaju da }e se vratiti svako ko ovde jednom proba riblju ~orbu i vi-di zalazak sunca na Dunavu. Na obali Dunava u selu Dubravici, nedalekood mesta gde se u najgolemiju evropsku reku uliva najve}a srpska -Morava, odràno je takmi~enje u kuvanju riblje ~orbe i evocirane su us-pomene na nekada{nju Kralji~inu luku {to je zabeleìla i nacionalna tele-vizija. Ina~e, Dubravica nadomak Poàrevca je jedno od zaboravljenih

mesta u srpskoj istoriji. Nekada{nje va`no pristani{te na Dunavu, koje jeimalo direktnu brodsku liniju sa Beogradom, danas je vikend-naselje, ko-je me{tani Dubravice ele da oìve organizovanjem manifestacija. Ovde jeprvi put na srpsko tlo kro~ila budu}a kraljica Jugoslavije MarijaKara|or|evi} 1922. godine. Od tada, pristani{te u Dubravici nosi imekraljice. Poàrevac i Dubravicu sve do {ezdesetih godina pro{log vekapovezivala je èlezni~ka pruga. Z. V. Strane IV-V

Grad Poàrevac detaljno planira ure|enje Ergele Ljubi~evo, gde }e se na}i raznovrsni i veoma interesantni sadràji

Raj za vi{e turista i ìtelje Poàrevca

II p e t a k , 7 . j u l 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Poàrevac - Grad Poàrevac detaljnoplanira ure|enje Ergele Ljubi~evo gde}e se na}i raznovrsni i veoma intere-santni sadràji kako bi privukao {to vi-{e sugra|ana i turista. Naime, u planu

je izgradnja lavirinta na oko 2,5 hekta-ra unutar jedne od najstarijih ergela uSrbiji, a grad je raspisao tender za izra-du projektne dokumentacije, odnosnoidejnog re{enja za podizanje lavirinta.

Osim definisanja izgleda i gabaritalavirinta sa stazama, kako je navedeno,

potrebno je predvideti i drvene osma-tra~nice, elemente urbane opreme -klupe i kante za sme}e, automatski za-livni sistem za navodnjavanje sadnicakao i ambijentalno osvetljenje. Proce-

njena vrednost javne nabavke je416.667 dinara bez PDV-a, a rok zainte-resovanim ponu|a~ima da dostave po-nude je 1. avgust.

Ergela Ljubi~evo je ina~e, jedna odnajstarijih u Srbiji, osnovana 1858. go-dine po nare|enju kneza Milo{a Obre-

novi}a. Ljubi~evske konji~ke igre se uPoàrevcu po prvi put odràvaju 1964.godine, a jedan od glavnih razloga je bioorijentacija ergele ka turizmu. Ergela senalazi na desnoj obali Velike Morave, ublizini Poàrevca i prostire se na povr{i-ni od oko 320 hektara.

U skladu sa odlukom gradskog ru-kovodstva da turizam u Poàrevcu, iz-me|u ostalog oja~a ulaganjem u erge-lu, nedavno se po~elo sa postavljanjemAvantura parka na tom prostoru. Ovajnovi sadràj prvenstveno je namenjennajmla|ima, ta~nije elementi koji }ebiti postavljeni predvi|eni su za decuvisine do 140 cm.

- Ugradi}emo 32 platforme, 29 pre-preka i isto toliko tabli. Elementi koji }ebiti implementirani u Mini zabavanavantura park maksimalne su visine do50 cm. Ina~e, ovo je tek po~etak u krei-ranju raznih sadràja koji }e, u dogovo-ru sa gradona~elnikom, oplemeniti tu-risti~ku ponudu kako ergele tako i ~ita-vog grada, kazala je inicijator projektaovog parka, pomo}nica gradona~elni-ka za urbanizam, Svetlana Milutinovi}.

Park poput ovog ima za cilj da de-cu jo{ vi{e pribliì prirodi i fizi~kimaktivnostima, kako zbog prirodnihmaterijala od kojih je napravljen, takoi zbog samog ambijenta u kome je po-

stavljen. Zavr{etak Mini Avanturaparka u ergeli Ljubi~evo planiran je zapolovinu jula, kada je predvi|eno dabude i zvani~no otvoren.

Z. V.

Grad Poàrevac detaljno planira ure|enje Ergele Ljubi~evo, gde }e se na}i raznovrsni i veoma interesantni sadràji

Raj za ìtelje Poàrevca i brojnije turisteGradi}e se lavirint, avantura park, zalivni sistem, ambijentalno osvetljenje...

„Ivanjdanski sastanak“ na poàreva~kom Hipodromu

Ulazak na trke danas slobodan

Poàrevac - Grad Poàrevac je raspisaojavni poziv za sufinansiranje kamatakratkoro~nih poljoprivrednih kreditakao i regresiranje reproduktivnog ma-terijala (ve{ta~ko osemenjavanje kravai junica). Za obe vrste subvencija, opre-deljena su sredstva u iznosu od po4.000.000 dinara. Cilj dodele ovih sred-stava je stvaranje uslova za unapre|e-nje i razvoj poljoprivredne proizvodnjena podru~ju Grada Poàrevca.

Podsticaj sufinansiranja kamatekratkoro~nih poljoprivrednih kreditaobuhvata podr{ku poljoprivrednimgazdinstvima za lak{i pristup kori{}e-nju kratkoro~nih dinarskih kredita su-finansiranjem kamate ili deo kamate, iisplatom podsticaja na namenski ra-~un poljoprivrednog gazdinstva.

Potpisani kreditni ugovori sa poslov-nom bankom odobrava}e se od 1. janu-ara pa do utro{ka raspoloìvih sredsta-

va, zaklju~no do 31. oktobra 2017. godi-ne. Kratkoro~ni krediti se odobravajuna period od godinu dana i jedan kori-snik moè koristiti samo jednu subven-cionisanu kreditnu liniju po vrsti kredi-ta koja moè obuhvatati vi{e namena.Podsticaj moè biti najvi{e do 12 odstokamate u iznosu od 100.000 dinara, stim da korisnik kredita ~ija je kamatave}a od navedene vrednosti mora pre-ostali iznos tro{kova sam snositi.

Pravo na sufinansiranje kamate semoè ostvariti za realizaciju teku}ihsezonskih aktivnosti u poljoprivrednojproizvodnji, odnosno obrtna sredstva- za nabavku repromaterijala (semen-ska roba, rasad, sadni materijal, |ubri-vo, gorivo, sredstva za za{titu, sto~nahrana i drugo), nabavku priplodnihgrla, grla za tov, rojeva i matica p~ela,nabavku nove mehanizacije za poljo-privrednu proizvodnju i nabavkuopreme za preradu, ~uvanje i plasmanpoljoprivrednih proizvoda. Z. V.

Grad raspisao javni poziv za sufinansiranje zemljoradnika

Grad sufinansira kredite

Poàrevac - Konji~ko dru{tvo „KnezMihailo“ iz Poàrevca, danas po tradi-ciji na gradskom Hipodromu organi-zuje trka~ki dan poznat kao„Ivanjdan-ski sastanak“. Ovim trka~kim nadme-

tanjem nastavlja se sezona konji~kihtakmi~enja na najstarijem sportskomobjektu u gradu. Programom trkapredvi|eno je odràvanje dve galop-ske i ~etiri kasa~ke utakmice. Za u~e-

{}e u trkama prijavljeno je 66 grla. Upitanju su najkvalitetnija grla doma-}eg i stranog odgoja sa podru~ja celeSrbije. Po~etak programa je u 16 ~aso-va, a ulaz je slobodan. Z. V.

Povodom dezinformacija koje su se pojavile u javnosti

Voda na bazenu ispravnaPoàrevac - Povodom dezinformacijakoje su se pojavile u javnosti u vezi is-pravnosti vode na gradskom bazenu,izdato je saop{tenje: voda u bazenu je,prema svim pokazateljima i analizamakoje radi Zavod za javno zdravlje Poà-revac, ispravna i bezbedna za kupa~e.

Ispravnost vode na bazenu provera-va Zavod za javno zdravlje i sam Kul-turno sportski centar na dnevnom ni-vou. Filteristi na bazenu svakodnevnovode dnevnik, koji sadrì podatke u ve-zi ispitivanja vode. Tu se nalaze podaciu vezi nivoa vode, temperature vode unekoliko perioda u toku dana ili no}i,temperatura vazduha i nivoa rezidual-nog hlora (slobodnog hlora) u velikomi malom bazenu, ova merenja se vr{esvakog sata i hlora ima koliko i u grad-skom vodovodu. Svakog dana se ve}akoli~ina vode menja kako bi sve vred-nosti (PH, nitrati i nitriti) bili u dozvo-

ljenim vrednostima. Zavod za javnozdravlje jednom nedeljno uzima uzor-ke vode na kontrolu i do sada sve anali-ze su bile dobre. ZZJZ kontroli{e svevrednosti kao i KSC ali rade i dodatneanalize koliko ima kiseonika u vodi,bakterija i patogenih klica. Z. V.

Poàrevac - Zavod za javno zdravlje uPoàrevcu kontroli{e kvalitet vode na20 javnih ~esama na podru~ju Grada a,prema podacima ove ustanove, voda jezdravstveno ispravna na samo sedam

~esama. Rezultati uzorkovanju u majuove godine pokazuju da je voda isprav-na za pi}e na ~esmama na Petrova~kojobilaznici, u Beranju, Poljani, Malju-revcu, Kli~evcu, Barama i ]irikovcu.

Voda je mikrobiolo{ki neispravnana Gornjoj i Donjoj ~esmi na a~alici,~esmi u Poljoprivrednoj {koli i u Re~i-ci. Fizi~ko-hemijska neispravnostutvr|ena je u uzorcima vode sa ~esme“Parma”, na pijaci “Krug”, na Pionir-skom trgu i O[ “Vuk Karadì}” , kao isa ~esama u Kasidolu, Ostrovu, Re~i-ci, Bradarcu i Prugovu.

Javne ~esme su nestabilni alternativ-ni vodni objekti, kaptirani izvori ~estoimaju mikrobiolo{ku neispravnost, aarterski ~esto imaju povi{en amonijakkoji je mineralnog porekla. Preporukaje koristiti za pi}e i pripremu hrane vo-du iz gradskog vodovoda. Z. V.

Voda ispravna na samo sedam javnih ~esmi

Najsigurnije iz gradskog vodovoda

Radovi na postavljanju avantura parka

Projekat dela parka


IIIp e t a k , 7 . j u l 2 0 1 7 . brani~evo

Odràna deseta sednica Skup{tine grada Poàrevca

Usvojen Lokalni plan za borbu protiv korupcijePoàrevac - Odràna je deseta sednicaSkup{tine Grada Poàrevca, kojom jepredsedavao Bojan Ili}, a najva`nijeta~ke na ovoj sednici odnosile su se nausvajanje Lokalnog akcionog planazna~ajnog za kvalitetniji nastavak bor-be protiv korupcije (LAP), zatim preu-zimanje odre|enih nadle`nosti sa Jav-

nog preduze}a „Direkcija za izgradnjugrada Poàrevca“ na Javno komunal-no preduze}e „Parking servis“ Poàre-vac kao i imenovanje direktora Na-rodnog muzeja dr Gordana Bojkovi}a.

Me|u ta~kama dnevnog reda na-{la se i ona koja se odnosi na PredlogOdluke o poveravanju obavljanja po-slova upravljanja javnim i nekategori-

sanim putevima na teritoriji GradaPoàrevca i odre|ivanju upravlja~a natim lokalnim saobra}ajnicama.

JKP „Parking servis“ pro{irio je pre-te`nu delatnost poslovima koje je oba-vljalo JP „Direkcija za izgradnju grada“,odlu~ili su poàreva~ki odbornici, agradona~elnik Spasovi} je napomenuo

da bi u to preduze}e trebalo da pre|ejedan broj zaposlenih biv{e „Direkcije“.

U roku od 30 dana od stupanja nasnagu ove odluke bi}e donet akt ounutra{njem ure|enju i sistematizaci-ji radnih mesta. Na dana{njoj sedniciodbornici su usvojili i LAP za borbuprotiv korupcije.

- Prethodno je formirana jedna rad-

na grupa za izradu nacrta ovog Lokal-nog akcionog plana koji je danas i usvo-jen. Tim planom predvi|ene su odre-|ene radnje, akta i pravilnike koje mo-ra da uradi lokalna samouprava kako biu skladu sa zakonom kontrolisala radfunkcionera i svojih organa i kako ne bidolazilo do koruptivnih radnji. Njih je i

ranije bilo, korupcija je sveprisutna una{em dru{tvu pa i u lokalnoj samou-pravi a na nama je da to prepoznamo iprotiv toga se borimo, naveo je grado-na~elnik Bane Spasovi}. Odbornici suna sednici imenovali i dr Gordana Boj-kovi}a za direktora Narodnog muzejaPoàrevac, koji je do sada bio u statusuvr{ioca du`nosti te funkcije. Z. V.

Zabrinjavaju}i pad nataliteta u Brani~evu, najstarije stanovni{tvo u Ku~evu

Za pet godina nestala~itava jedna varo{Poàrevac - Statistika pokazuje da sebroj ljudi u Srbiji u poslednjih pet go-dina smanjio za oko 180.000 a u Bra-ni~evskom okrugu je, prema procena-ma za 2016. godinu, broj stanovnikaod 2011. godine smanjio za oko11.000 ljudi. Najstarije stanovni{tvoìvi u Ku~evu a „najmla|e“ u Kostol-cu. Poàrevac ima svega 8.500 dece do15 godina. Prema procenama, u Poà-revcu bez Kostolca je 2016. godine ì-velo oko 60.000 ljudi.

Statistika zabrinjava jer se, gledanou odnosu na 2002. godinu, broj sta-novnika u Srbiji smanjio sa 7,5 milio-na na ne{to vi{e od 7 miliona u 2016.godini, pokazuju podaci Republi~kogzavoda za statistiku.

Kada se posmatra petogodi{nji pe-riod, statistika pokazuje da godi{njeostajemo bez 36.000 stanovnika, {to jepribli no broj stanovnika u op{tini Ve-lika Plana. Najmanje ljudi u okrugu iviu op{tini Golubac, svega oko 7.700 ljudi.

Prose~na starost u Srbiji je 42,9 go-

dina i konstantno raste, {to je posledi-ca sve manjeg broja stanovni{tva do14 godina. U Poàrevcu bez Kostolcaje svega ne{to vi{e od 8.500 dece do 15godina. Najstarije stanovni{tvo uokrugu je u op{tini Ku~evo sa prose-kom od 48,2 godine, a najmla|e u Ko-stolcu 39,8. Ina~e, samo Kostolac imapozitivan starosni indeks.

[to se Srbije u celini ti~e, pro{le go-dine ro|eno je blizu 65.000 beba, {to jeza oko hiljadu manje nego 2015, od-nosno za dve hiljade u odnosu na2014, a ~ak za 6.000 u odnosu na 2006.Najnià stopa nataliteta je u op{tina-ma Rekovac (4,6 promila), Ku~evo(4,7 promila), Gadìn Han (4,8 promi-la), Malo Crni}e (4,8 promila) i Kni}(4,9 promila).

Najvi{a stopa nataliteta, s drugestrane, nalazi se u op{tinama Tutin(15,5 promila), Novi Pazar (13,7 pro-mila), Savski venac (13,7 promila),Stari grad (12,7 promila) i Sjenica(12,2 promila). Z. V.

Povodom primopredaje du`nosti u garnizonu Poàrevac

Prijem komandantaDragana Mesarovi}aPoàrevac - Povodomodlaska na novu du`nostkomandanta poàreva~-kog Garnizona pukovni-ka Dragana Mesarovi}a istupanja na ovu du`nostpukovnika Milovana Va-si}a, koji je do sada biozamenik komandanta, uGradskom zdanju prire-|en je sve~ani prijem.

Na prijemu je grado-na~elnik Grada Poàrev-ca Bane Spasovi} rekaoda je saradnja izme|ugarnizona Poàrevac iGrada na visokom nivou.On je dodao da zasluguza takvu saradnju ima pukovnik Dra-gan Mesarovi} jer nije postojala situa-cija da pripadnici njegovog garnizonanisu adekvatno delovali. Spasovi} jejo{ dodao da o~ekuje ovako dobru sa-radnju i sa novim komandantom po-àreva~kog garnizona pukovnikomMilovanom Vasi}em.

Pukovnik Dragan Mesarovi} je is-takao da je bila velika ~ast {to je bio na~elu garnizona. On je rekao da se uprethodne dve godine mnogo toga

uradilo u samom garnizonu. Mesaro-vi} je posebno napomenuo obeleàva-nje 10 godina postojanja Centra kadaje garnizon sa lokalnom samoupra-vom organizovao niz manifestacija.

Gradona~elnik Grada PoàrevcaBane Spasovi} je ovom prilikom uru-~io zahvalnicu za dosada{nju saradnjupukovniku Mesarovi}u. Zvani~na pri-mopredaja du`nosti bi}e odràna 11.jula u kasarni „General Pavle Juri{i}[turm“. Z. V.

Nakon popravke aparata vredne 100.000 evra

Skener ponovo u funkcijiPoàrevac - Medicinski skener uOp{toj bolnici u Poàrevcu nije bio ufunkciji dve sedmice i sada ponovo ra-di nakon zamene cevi i kompletnogservisa, izjavio je direktor DankoNikoli}. On kaè da su u bolnici reago-vali istog dana kad je do{lo do kvara iobavestili Ministarstvo zdravlja koje jeodobrilo novac za popravku.Vrednost radova je 11.918.000 dinara(oko 98.900 evra), a serviser je firmaBeolaser, rekao je direktor.

Nikoli} je rekao da }e ubrzati pro-cedure i da }e snimanja u narednomperiodu biti ra|ena po prioritetima.Dodao je kako se u poàreva~koj bol-nici ranije na skener nije ~ekalo duèod mesec dana.

- Neki pacijenti su odlazili u drugeustanove, ali smo ve}ini preporu~ili dasa~ekaju jer smo o~ekivali brzupopravku skenera. Reagovali smo is-tog dana kad je do{lo do kvara. Do{li

su ljudi iz ovla{}enog servisa i konsta-tovali kvar. Odmah smo zvaliMinistarstvo i dobili odobrenje danaru~imo delove za popravku sken-

era. O~ekivali smo i da }e brè bitipopravljeno, ali bilo se oduìlo zbogprocedura na grani~nom prelazu,kazao je direktor bolnice. Z. V.

Obeleèno 50 godina rada MZ â~alica Poàrevac - U prostorijama Mesne zajedniceâ~alica predstavljen je izve{taj o radu ove jedinicelokalne samouprave u prethodnih godinu dana, anakon toga je u Sve~anim salonima Gradskog zdanjaorganizovan prijem povodom 50 godina rada ipostojanja MZ â~alica. Prijemu je prisustvovao igradona~elnik Poàrevca Bane Spasovi} sasaradnicima. Pored ovog jubileja obeleèno je i desetgodina od potpisane povelje o saradnji kragujeva~keMZ „Erdoglija“ i MZ „â~alica“ iz Poàrevca. Ove dvemesne zajednice sara|uju u oblasti kulture, sporta iekologije. Ovom poveljom razmenjuju se iskustva iideje dve mesne zajednice, {to ima za cilj i dasaradnja dve lokalne samouprave bude bolja. Z. V.

U Poàrevcu bez Kostolca 2016. ìvelo oko 60.000 ljudi

Pukovnik Mesarovi} i gradona~elnik Spasovi}

Op{ta bolnica u Poàrevcu

p e t a k , 7 . j u l 2 0 1 7 .

VIVp e t a k , 7 . j u l 2 0 1 7 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Poàrevac - Prema tradiciji kojase u Poàrevcu neguje ve} godi-nama, uru~ene su nagrade u~e-nicima i njihovim nastavnicimai profesorima za ostvarene rezul-tate na republi~kim i me|una-rodnim takmi~enjima. U poàre-va~kom gradskom zdanju suuru~ene nov~ane nagrade zau~enike i njihove mentore zaosvojene jedna od prva tri mesta

na republi~kim i me|unarodnimtakmi~enjima.

Nagrada za prvo osvojenomesto iznosi 10.000 dinara, zadrugo 9.000 i za tre}e 8.000 dina-ra. Ukupno je podeljeno 90 nov-~anih nagrada osnovcima i sred-njo{kolcima i njihovima nastav-nicima. Kako smo ~uli na ovomskupu od ~lana Gradskog ve}azaduènu za prosvetu, Vesne Pe-ji}, naredne godine }e se za ovenamene u gradskom budètu iz-dvojiti duplo vi{e novca ta~nijedva miliona dinara.

Nagrade za osvojeno prvo me-sto uru~io je predsednik Skup{ti-ne Grada Poàrevca Bojan Ili} ko-

ji se ovom prilikom obratio pri-sutnima slede}im re~ima:

- Ova skromna nov~ana nadok-nada koju }ete dobiti samo je sim-bol elje gradskog rukovodstva dave} za nekoliko godina postanetedeo tima koji je na ~elu najva`nijihpoàreva~kih javnih ustanova ipreduze}a. Sada vam kaèm da sujedini limit na tom putu va{e li~neambicije, a nikako va{a sposobnost

i talenat, jer su oni ve} dokazaniupravo osvajanjem jednog od prvatri mesta na takmi~enjima u zna-nju u konkurenciji ~itave dràve.Bori}emo se, ne novcem i jedno-kratnim nov~anim nadoknadamai nagradama ve} uslovima koji }edoprineti da budete jo{ uspe{niji uznanju, a takvih kao {to ste vi budejo{ vi{e, rekao je Ili}.

- Evo recepta koji }emo pratiti:Pro{le godine investirano je oko100 miliona dinara u osnovne,srednje {kole i vrti}e. Ove godineinvestira}emo duplo, 200 milionai to lokalna samouprava 80 a 120miliona od dràve. Samo je uosnovnu {kolu Jovan Cviji} u Ko-

stolcu opredeljeno oko 100 milio-na a oko 30 miliona dinara {koli uZabeli. Kao {to vidite ne zaposta-vljamo ni jednu obrazovnu usta-novu na teritoriji grada, èle}i dastvorimo podjednake uslove zasvakog potencijalnog vunderkin-da, ma u kojoj gradskoj ili seoskojmesnoj zajednici on iznikao, na-glasio je predsednik Skup{tine idodao da Grad sna`no podràva

implementaciju dualnog obrazo-vanja i na tom polju prednja~i uSrbiji, jer su ve} dve {kole sa oveteritorije, poljoprivredna i kosto-la~ka tehni~ka, uvele ovaj sistem.

- Dragi u~enici i njihovi men-tori, hvala vam jo{ i na tome {tonam svojim primerom pokazu-jete da se uspeh ne kupuje, grabi,uzima ili dobija ve} samo i isklju-~ivo zasluùje vrednim, velikim imukotrpnim radom, rekao je Ili}

Nagrade za osvojeno drugomesto uru~io je zamenik grado-na~elnika Grada Poàrevca Sa{aPavlovi}, dok je za tre}eplasiranenagrade uru~io gradski mena-dèr Mitar Karadì}. Z. V.

Viminacijum - Na Limes kongre-su odrànom i Ingol{tatu 2015. go-dine Srbija, odnosno Arheolo{kiinstitut u Beogradu su dobili no-minaciju za organizaciju narednogkongresa koji okuplja nau~nike,arheologe i istori~are istraìva~epograni~nih oblasti velike Rimskeimperije, pi{e regionalni medij Re~naroda. Kongres koji ima svetskizna~aj, odràva se svake tre}e go-dine i 2018. prvi put }e doma}inbiti Srbija. Izbor je pao na arheolo-{ki lokalitet Viminacijum kojimrukovodi prof. dr Miomir Kora},direktor Arheolo{kog instituta:

- Limes kongres je najjedno-stavnije re~eno, arheolo{ka olim-pijada na koju dolaze stru~njaci izcelog sveta i saop{tavaju rezulta-te svojih istraìvanja. Ideja nam jebila da se ne odrì u Beogradu ve}na autenti~nom lokalitetu - Vi-

minacijumu {to je otvorilo pro-blem sme{taja, jer stiè oko hilja-du nau~nika, isti~e Kora}.

Viminacijum nije slu~ajan iz-bor bez obzira na probleme okoorganizacije, ovako zna~ajnog sku-pa. Lokalitet je upravo to, limes,grani~na oblast u kojoj je boravilavojska - legije po ustrojstvu i orga-nizaciji velike Rimske imperije.

- Dolazi oko hiljadu nau~nikaiz celog sveta, kaè dr Kora}. Mi u

Viminacijumu nemamo takvesme{tajne kapacitete, na{ nau~no- istraìva~ki centar nije dovoljan.Tako je pala ideja da napravimojedan legijski logor, u kome bi bi-la sme{tena polovina u~esnika. UViminacijumu gradimo logor ko-ji }e biti deset puta manji od kla-si~nog legijskog i mo}i }e da pri-mi 480 posetilaca.

Zemljani radovi na izgradnjilegijskog logora sa desetak u pot-punosti rekonstruisanih rimskihvojnih baraka su po~eli. Barake }eizgledati identi~no kao one origi-nalne od pre dve hiljade godina,ali }e istovremeno pruàti i kom-for savremenog sveta, neizostav-no kupatilo. Sobe }e imati tri do~etiri spratna kreveta, a u~esniciKongresa autenti~ni ose}aj rim-skih legionara koje prou~avaju:

- Siguran sam, kaè uz karak-teristi~an osmeh dr Kora} komeideje nikad ne nedostaju, da }emladi istraìva~i uìvati u ose}a-ju da bar tih deset dana ive ivo-tom rimskih legionara.

Ostali u~esnici Kongresa u Vi-minacijumu 2018. boravi}e tih de-setak dana u septembru u okolini,hotelima i kvalitetnom privatnomsme{taju od Srebrnog jezera doPoàrevca. Re~ naroda i B. D.

@agubica - Pored vrela Mlave u@agubici, 30. juna i 1. jula odrànje 15. po redu Sabor narodnogstvarala{tva „Vrela Homolja“, uzbogat muzi~ko-zabavni i sportskiprogram. I ove godine nastupilesu brojne folklorne i peva~kegrupe iz zemlje i inostranstva.

Folklorijadu u @agubici otvo-rio je potpredsednik vlade i mini-star unutra{njih poslova Neboj{aStefanovi}. Ministar je prisustvo-vao smotri svih u~esnika manife-stacije a zatim obi{ao postavljene{tandove, gde je sa nekim od iz-laga~a srda~no pro}askao.

- Imao sam prilike da vidimkoliko su ovde ljudi topli i imajusrca i snage, koliko je dobro kadado|ete ovde i kada se lepo ose}a-te, {to ste u delu svoje zemlje kojiume da do~eka goste, koji ume darazvija turizam, koji ume da po-kaè {ta sve moè da se uradi. Je-

dan od razloga mog dolaska je dase uverim da va{a bezbednost bu-de maksimalno o~uvana, da na{iljudi iz policije ovde zajedno radei sa lokalnom samoupravom, ali isa gra|anima, poru~io je ministarStefanovi} prisutnima.

Ina~e, Sabor je prethodnootvorio predsednik Op{tine@agubica Safet Pavlovi} poèlev-{i posetiocima da se lepo prove-du i upoznaju sa delom tradicije,obi~aja, kulture, jedinstvene pri-

rode, sa razvojnim potencijalimai projektima koji se nude investi-torima, kao i sa kulinarskim spe-cijalitetima iz ovog kraja.

- Nezaga|ena priroda i ~istvazduh su danas zlata vredni. Na-{e {ume, voda, rudno bogatstvo,

razne vrste ukrasnog i tehni~kogkamena i drugo mineralno blagosu bogatstvo koje tek dobija navrednosti. Op{tina @agubicaje èljna investitora i novihfabrika i zato smo mi danasveliko gradili{te. Uz velikupomo} Vlade Srbije, gradimoputeve, vodovode, gasifikaci-ju prostora i radimo ostaluinfrastrukturu da bi potenci-jalnim investitorima stvoriliuslove za ulaganje u na{ kraji otvaranje novih fabrika i po-gona, rekao je Pavlovi} i do-dao da na Saboru u~estvujugosti iz Rumunije, Poljske iRepublike Srpske, kao i iz su-sednih op{tina i vi{e gradovaSrbije.

U dva dana „saboravanja“prire|ene su i izlo`be slika iskulptura, kao i izlo`ba foto-grafija „Srbija koja nestaje“Slobodana Simi}a. Organi-

zovano je i sportsko-ribolovnonadmetanje „Flaj 2017“ u peca-nju pastrmke mu{i~arenjem na

vrelu Mlave, a odràna je i „Fol-klorijada“.

Centralni program bile su„Zlatne ruke Homolja“ sa izlo-`bom starih zanata i ru~nih rado-va i nadmetanjima u spravljanjutradicionalnih jela homoljskogpodneblja. U porti crkve svete

Trojice odràn je „Srpski poj odiskona“, koji je predstavio izvornomuzi~ko stvarala{tvo àgubi~kogkraja. Manifestaciju „Homoljskoposelo“, petnaestu po redu, orga-nizovala je Turisti~ka organizaci-ja @agubice, uz podr{ku lokalnesamouprave. M. Veljkovi}

Pored vrela Mlave u @agubici odràn je pro{log vikenda 15. po redu Sabor narodnog stvarala{tva

Tradicija i prirodne lepote ukrasile „Vrela Homolja“

Priznanja za uspehe na republi~kim i me|unarodnim takmi~enjima

Nagra|eni u~enici i njihovi nastavnici

Naredne godine }e se za ove namene u gradskom budètu izdvojiti duplo vi{e novca - dva miliona dinara

Viminacijum }e 2018. godine biti doma}in 24. Limes kongresa

Arheolo{ka „olimpijada“ sastru~njacima iz celog sveta

Posle logora - de~iji kampKada pro|e Limes kongres i nau~nici i istraìva~i iz celog sveta odu iz Viminacijuma, amo`da i pre toga, rimski vojni logor posta}e „rimski de~iji kamp“ edukativnog karakte-ra, najavljuje prof. dr Miomir Kora} obja{njavaju}i svoju zamisao:“Po{to ne volim da pra-vim ni{ta za jednu upotrebu i za deset dana jer, bi to bilo previ{e skupo, legijski logor }epostati de~iji kamp edukativnog karaktera, otvoren za svu decu sveta i pre svega sa Bra-ni~evskog okruga. Po{to deci nije zanimljiva samo edukacija i morate ih zabaviti i oku-pirati im pa`nju i na druge na~ine, preko puta kampa napravi}emo „avantura park“ sasportskim i drugim sadràjima koji }e im upotpuniti fizi~ke aktivnosti“, nagla{ava Kora}

Prijem za stotine zvanicaDoma}ini Sabora, predsednik Op{tine @agubica Safet Pavlovi}, predsednica SO OliveraPauljeski}, zamenik predsednika Op{tine Predrag Ivkovi} i savetnik predsednika Op{ti-ne @ivojin Trifunovi}, organizovali su prijem za stotine zvanica, me|u kojima su bili pot-predsednik Vlade Srbije i ministar unutra{njih poslova dr Neboj{a Stefanovi}, potpred-sednik Narodne skup{tine Veroljub Arsi}, na~elnik Uprave policije general Zoran Alim-pi}, direktorka Agencije za bezbednost saobra}aja Jasmina Milo{evi}, delegacije iz part-nerskih i prijateljskih gradova Pjotrkov Tribunalski iz Poljske i Banja Herkulana iz Ru-munije, predstavnici op{tina iz regiona, direktori javnih preduze}a i ustanova.

Gradi}e selegijski logor koji }e biti desetputa manji odklasi~nog i mo}i}e da primi 480 posetilaca

Kostolac - Kraj Dunava u Kostol-cu obeleèna je tradicionalna in-ternacionalna manifestacija „Da-ni Dunava“. Ova manifestacija seu Kostolcu obeleàva od 2004.godine a simboli~no se toga danaspaja 14 dràva kroz koje proti~eova reka kao i 80 miliona stanov-nika koji ive u njenom slivu. Svioni tada slave Dunav.

Ovom manifestacijom se ta-ko|e ukazuje na zna~aj o~uvanjareke Dunav i to ~i{}enjem obale,kako bi se na taj na~in o~uvao iza{titio celokupni biljni i ìvo-tinjski svet, istakla je u svomobra}anju okupljenim mali{ani-ma vrti}a „Majski cvet „ DanijelaAnti}, generalni sekretar Ekolo-{kog dru{tva „Zora“ i dodala:„Ne budite neprijatelji prirode ireka, budite dobro~initelji. Raci-onalno koristite vodene resurse,

jer }e reka Dunav vi{estruko na-graditi va{ napor“.

Nakon toga deca su u vodu pu-stila brodi}e sa porukama. Manife-

staciju su, pored organizatora Eko-lo{kog dru{tva „Zora „, podràliKulturno - sportski centar i Grad-ska op{tina Kostolac. Z. V.

U Kostolcu odràna me|unarodna manifestacija

Obeleèni Dani DunavaDubravica - Na obali Dunava uselu Dubravici, nedaleko od me-sta gde se u najgolemiju evrop-sku reku uliva najve}a srpska -Morava, odràno je takmi~enje ukuvanju riblje ~orbe i evociranesu uspomene na nekada{njuKralji~inu luku {to je zabeleìla inacionalna televizija.

Ina~e, Dubravica nadomakPoàrevca je jedno od zaboravlje-nih mesta u srpskoj istoriji. Ne-kada{nje va`no pristani{te naDunavu, koje je imalo direktnubrodsku liniju sa Beogradom,danas je vikend-naselje, koje me-{tani Dubravice èle da oìve or-ganizovanjem manifestacija po-put „ôrbijade“.

Dubravica je kroz istoriju bilajedno od najva`nijih pristani{tana Dunavu a u devetnaestom ve-ku odavde su i Kara|or|e i Milo{Obrenovi} izvozili svinje i drugurobu u Austriju. Ovde je prvi putna srpsko tlo kro~ila budu}a kra-ljica Jugoslavije Marija Kara|or-|evi} 1922. godine. Od tada, pri-

stani{te u Dubravici nosi ime kra-ljice Marije. Poàrevac i Dubravi-cu sve do {ezdesetih godina pro-{log veka povezivala je elezni~kapruga. Dubravica je od Poà-revca udaljena 16 kilometara.Dubravi~ani jo{ pamte zlatnavremena svog sela i pristani{tana Dunavu.

- Mnogi ljudi su, jednostav-no, ìveli od ove obale, tu suljudi nalazili posao, bio je uto-var, istovar, prevoz te robe. Ka-èm, pojedini su izdràvali isvoje porodice, ku}e, doma-}instva su ljudi vodili s time {tosu bili tu, na Dunavu, kaè Zo-ran Lazi}, organizator „ôrbi-jade“ iz Dubravice.

Me|u slavnim li~nostimakoje su tu boravile jeste i glu-mac Pavle Vuisi}, koji je uìvaou specijalitetima tamo{njihalasa. Alas Toplica Gaji} iz Du-bravice kaè da je Vuisi}u ku-vao riblju ~orbu i pekao ribuna aru.

- Me|utim, ~orbu je jeo, a

ribu na aru ne jede. Pojeo je {esttanjira ~orbe sa kuvanom ribom,rekao je Gaji}.

Pri~alo se i da je smederevski

most prvobitno bio planiran kodDubravice, a do pre tridesetakgodina sa banatskom obalomDubravi~ane je povezivala skela.

Novo vreme gurnulo je stare pri-~e u zaborav. Tu je danas vikend-naselje, ali su Dubravi~ani re{ili

da svoje par~e dunavske obaleoìve. Za po~etak, organizovalisu „ôrbijadu“, koja je okupilavi{e stotina posetilaca i takmi~a-ra. Zoran Stojanovi} iz Dubravi-ce kaè da je riba iz Dunava.

- Zna~i, mesto gde treba to dase de{ava, po meni, to je Dunav.Mi smo to krenuli u selu, nije bi-lo lo{e, ali mislim da je mnogointeresantnije ovde i prijatnije naDunavu, kaè Stojanovi}. Idejuda se dubravi~ko pristani{teotrgne od zaborava, podràli su ipoàreva~ki slikari.

- To je ostalo zaboravljeno za-to {to smo mi takvi. I to nije prvastvar i nije prvi put. A ovo je oì-vljavanje i lepo je {to su ovo Du-bravi~ani uradili, kaè Dragan\uri}, slikar iz Poàrevca. Du-bravi~ani jo{ pamte i sanjaju be-le la|e na svom pristani{tu. Iznaju da }e se vratiti svako ko ov-de jednom proba riblju ~orbu ividi zalazak sunca na Dunavu.

Z. V.

Ariva vozi sedam putadnevno do Srebrnog jezeraVeliko Gradi{te - Turisti koji ovog leta posete Veliko Gradi{te, ima}eposebnu autobusku liniju do Srebrnog jezera (na fotografiji). Autobuskiprevoz poveren je transportnom preduze}u „Ariva“, koji }e turiste pre-voziti tokom jula i avgusta. Predvi|eno je da prema jezeru bude sedampolazaka, od kojih je prvi u 6.30 a poslednji u 19.15. Isto toliko polazakabi}e i za povratak u Veliko Gradi{te, po~ev od 6.50 do 19.35. Usputnestanice na ovoj vo`nji, koja }e trajati 15 minuta, bi}e: zelena pijaca,„Kasina“, vila „El Barko“, vila „Sunce“, restoran „Brka“, vila „Atos“ isportski tereni. Putnici u autobusima ima}e na raspolaganju beì~ni in-ternet, a cena vo`nje u jednom smeru ko{ta}e 80 dinara. M. V.Bambi donirao

765 kilograma„Plazme“ Poàrevac - Korisnicima Narodnekuhinje u Poàrevcu, koncert„Bambi“ donirao je 765 kilogra-ma mlevenog keksa „Plazma“.Donacija je isporu~ena Crvenomkrstu, ~iji su aktivisti svakom ko-risniku uru~ili po 900 grama kek-sa. U poàreva~koj Narodnoj ku-hinji hrani se ukupno 850 korisni-ka, od ~ega polovinu ~ine deca.

M. V.

U Dubravici na Dunavu, kod u{}a Morave, odràna ôrbarijada

Se}anje na luku kraljice MarijeDubravi~ani jo{ pamte i sanjaju bele la|ena svom pristani{tu. I znaju da }e sevratiti svako ko ovde jednom proba riblju~orbu i vidi zalazak sunca na Dunavu

Za finansiranje KUD-ova 1,7 miliona dinaraPoàrevac - Posebna peto~lana komisija grada Poàrevca utvrdilaje listu projekata kulturno-umetni~kih dru{tava koji }e se finansi-rati i sufinansirati budètskim novcem. Odabrano je {est projeka-ta, kojima }e se dodeliti ukupno 1,7 miliona. Na konkurs je pristi-glo osam prijava, ali su dve odbijene, jer ne ispunjavaju uslove kon-kursa objavljenog po~etkom maja.

Podeljeno 90 nov~anih nagrada osnovcima, srednjo{kolcima i nastavnicima

Folklorijada uvek najgledanija

Originalna ideja za sme{taj: Dr Miomir Kora}

Centralni program bile su „Zlatne ruke Homolja“

VI p e t a k , 7 . j u l 2 0 1 7 .


brani~evo

Prvi put u Srbiji i regionu u rudarstvu na kopu „Drmno“ se primenjuje novi sistem drenaè

Vrednost ugovora 300 miliona dinaraKostolac - Drena`ni sistem na uglje-nokopu „Drmno“ kod Kostolca sasto-ji se iz vertikalnih drenova ispunjenih{ljunkom, a od objekata horizontalnedrenaè izgradi}e se uudu}e drena`nikolektor, drena`ni kanal i drena`nitepih. Ukupna vrednost ugovora iz-nosi 300 miliona dinara, navodi EPSEnergija.

Prvi put u Srbiji i regionu u rudar-stvu bi}e primenjen sistem drenaè pometodi koja se do sada koristila samo

u gra|evinarstvu za stabilizovanje te-rena. Na povr{inskom kopu „Drmno“u toku je izgradnja drena`nog sistemaza preventivno isu{ivanje dela unutra-{njeg odlagali{ta.

- Re~ je o stabilizaciji unutra{njegodlagali{ta kopa „Drmno“ u funkcijisigurnog odlaganja otkrivke metodompreoptere}enja sa ugradnjom vertikal-nih cilindri~nih drenova od kompozit-nog materijala. Ukupna vrednost ugo-vora iznosi 300 miliona dinara, rekaoje tim povodom Dragoslav Slavkovi},upravnik Sektora proizvodnje koji inadzire izvo|enje radova.

- Ovakva vrsta projekta prvi put serealizuje u oblasti rudarstva na na{improstorima, a mo`da i {ire. Re~ je o

jednom pionirskom, ozbiljnom i teh-ni~ki zahtevnom projektu, zbog ~egasmo preventivno krenuli u realizaciju

projekta isu{ivanja dela unutra{njegodlagali{ta da bi se dugoro~no obezbe-dila stabilnost, istakao je Slavkovi}.

Radovi se odvijaju na prostoru dimen-zija 100 sa 300 metara. Prvo je skinutsloj materijala debljine jednog metra,a nakon toga su po~ele aktivnosti nabu{enju i postavljanju drenova.

- Drena`ni sistem se sastoji iz verti-kalnih drenova ispunjenih {ljunkom,a od objekata horizontalne drenaè iz-gradi}e se drena`ni kolektor, drena`nikanal i drena`ni tepih, koji ~ini sistemdrena`nih kanala oko i unutar objektai glavnog drena`nog kolektora. Proje-

kat se prvi put inplementira u rudar-stvu, ali ova metoda se primenjuje ugra|evinarstvu za fundiranje i stabili-zaciju nestabilnih terena, koji su pred-vi|eni za izgradnju, recimo, èlezni~-ke pruge, aerodroma, auto-puteva...

- Na prostoru od tri hektara gradi se700 bu{otina, ukupne duìne 7.700metara. Prose~na dubina bu{otina kre-}e se od 10 do 12 metara, rekao je Vla-dan anovi}, odgovorni projektant, in-ènjer hidrogeologije. Radi se na najni-èm delu unutra{njeg odlagali{ta, nakojem je bilo najvi{e mulja i vode u po-plavama iz 2014. godine i na kojem jebio lociran glavni vodosabirnik.

- U ovom delu odlagali{ta odnosodloène jalovine i one koja treba dabude odloèna je jedan prema dva i vi-{e. Sistem funkcioni{e po metodi pre-optere}enja. Po zavr{etku radova nagradnji drena`nog sistema, na ovomprostoru odlaga}e se nove koli~ine ja-lovine. Nova odloèna jalovina priti-ska}e tlo pod drena`nim sistemom.Voda }e pod pritiskom ulaziti u verti-kalne i horizontalne drena`ne objekte idalje }e kanalima i adekvatnim pum-pama biti ispumpavana iz kontura ko-pa, objasnio je anovi} kako }e funkci-onisati sistem drenaè.

EPS Energija i Z. V.

Kostolac - U konstantnoj akciji poma-ganja najugroènijim licima na terito-riji grada Poàrevca, potpisani su ugo-vori sa odabranim korisnicima iz so-cijalno ugroènih porodica sa teritori-je Gradske op{tine Kostolac o dodeligra|evinsko sanitarnog materijala zaizgradnju i adaptaciju kupatila, u okvi-ru projekta „Individualna re{enja zaadaptaciju kupatila“.

U prvom krugu odabrano je 14 ko-risnika, a predvi|eno je da jo{ pet ili{est porodica dobije gra|evinski ma-terijal. Projekat „Individualna re{enjaza adaptaciju kupatila“ realizuje orga-nizacija „Dru{tvo Rom Kostolac“, a fi-nansira Grad Poàrevac u okviru Kon-kursa za projekte nevladinih organiza-cija za sprovo|enje Lokalnog akcio-nog plana za unapre|enje poloàjaRoma na teritoriji grada Poàrevca zaperiod 2016 - 2020. godine.

Po re~ima Bajrama Morine, pred-sednika Udruènja „Dru{tvo Rom Ko-stolac“ pored lo{eg poloàja porodica,neki od kriterijuma za izbor korisnikabili su i ve}i broj ~lanova porodi~nogdoma}instva, manji prihodi koje po-rodica ostvaruje, postojanje invalidite-ta u porodici, postojanje tehni~kihuslova za izgradnju kupatila i najva-`nije mogu}nost da korisnici sami i

ugrade gra|evinski materijal. Prvi deomaterijala isporu~en je korisnicimanakon potpisivanja ugovora. Oni ima-ju rok od 60 dana da isti materijalugrade kako bi ostvarili i pravo na do-bijanje potrebnih sanitarija.

- Iznos koji je opredeljen u vredno-sti od 780.000 dinara, mo`da nije uovom trenutku dovoljan, ali je svaka-ko zna~ajan porodicama koje suostvarile pravo na ovakav vid pomo}i.Mi }emo se truditi da u narednim go-dinama u saradnji sa lokalnom samo-upravom Poàrevca obezbedimo jo{ve}a sredstva za socijalno ugroène

porodice“, rekao je predsednik GOKostolac Ivan Savi}.

Kako je rekao Dejan Krsti}, ~lanGradskog ve}a Grada Poàrevca za ne-vladine organizacije, kulturu i informi-sanje, ovo je samo jo{ jedan u nizu pro-jekata koji se finansira ili sufinansira izbudèta Grada Poàrevca preko kon-kursa za Lokalni akcioni plan za una-pre|enje poloàja Roma na teritorijiGrada Poàrevca 2016-2020. godine.Opredeljena sredstva za Lokalni akcioniplan ove godine iznose 3 miliona dina-ra od kojih je tre}inu sredstava dobiloDru{tvo „Rom“ iz Kostolca. Z. V.

Kostolac - U kostola~kim termoelektranamaodvijaju se remonti koji treba da obezbede sta-bilnu i pouzdanu proizvodnju elektri~ne ener-gije, navodi izvor EPS Energija. Proizvodni plan za ovu godinu zahteva maksi-malno angaòvanje svih termokapaciteta u Ko-stolcu, tako da godi{nja proizvodnja na krajudecembra iznosi oko 6,56 milijardi kilovat-satielektri~ne energije.I na po~etku letnjeg perioda, termokapaciteti zaproizvodnju elektri~ne energije u „TE-KO Kosto-lac“ nastavljaju da prema{uju plan. Kostola~ketermoelektrane od po~etka godine do 10. junaproizvele su oko 3,1 milijardu kilovat-sati elek-tri~ne energije, {to predstavlja u~inak za 6,9 od-sto ve}i od plana.

U Termoelektrani „Kostolac A“ je do 10. juna pro-izvedeno ukupno 907,9 miliona kWh elektri~neenergije. Remont bloka A1 je zavr{en, nakon ~egaje usledio i remont bloka A2. Oba bloka ispunjava-ju teku}e planove proizvodnje i potvr|uju da ovatermoelektrana predstavlja izuzetno pouzdan ~i-nilac u termosektoru EPS-a. U ovoj termoelektra-ni se obezbe|uje i toplotna energija za daljinski si-stem grejanja Poàrevca, Kostolca i okolnih nase-lja, {to dodatno uslovljava njen stabilan rad tokomhladnijeg perioda godine. Blokovi B1 i B2 tako|eispunjavaju proizvodne ciljeve, {to je rezultiralo dado 10. juna ukupna proizvodnja u Termoelektrani„Kostolac B“ iznosi 2,2 milijarde kWh, {to prema-{uje plan za vi{e od 140 miliona kWh.

EPS Energija i Z. V.

Kostola~ke termoelektrane do 10. juna proizvele oko 3,1 milijardu kilovat-sati

Proizvodnja i preko plana

U Kostolcu potpisani ugovori sa socijalno ugroènim porodicama

Materijal za adaptaciju kupatila za 14 korisnika

Iskustvo posle poplava 2014.Posle elementarnih nepogoda iz 2014. godine, kada je deo kopa „Drmno“ bio poplavljen, i sanacijesvih posledica, uo~ena je odre|ena nestabilnost na delu unutra{njeg odlagali{ta. Usledila su snima-nja, ispitivanja i zaklju~eno je da u samom odlagali{tu i na padini postoji odre|ena koli~ina vode kojaizaziva nestabilnost tla. Nakon sprovo|enja kompletne procedure i svih postupaka na osnovu kojih sudobijeni potrebni podaci o tome kakva je situacija ispod povr{ine tla na delu unutra{njeg odlagali{ta,Rudarski institut iz Beograda napravio je projektnu dokumentaciju i omogu}en je po~etak radova.

Kontrola

Prvi efekti novog sistema drenaè na „Drmnu“bi}e vidljivi tek kada se preko izgra|enog dre-na`nog sistema bude odlagala jalovina. Zato jeplanirano i uspostavljanje sistema nadzora ko-jim }e se pratiti funkcionisanje drena`nog siste-ma, dinamika isu{ivanja terena i ukupni efekti.Radove na realizaciji projekta izvode „Autotran-sport“ iz Kostolca i „Novkol“ iz Beograda.

Na prostoru od trihektara je 700bu{otina, ukupneduìne 7.700metara. Prose~nadubina bu{otinakre}e se od 10 do 12 metara

U~inak 6,9 odsto ve}i odplaniranog: TE Kostolac

Re{enje za isu{ivanje odlagali{ta


VIIp e t a k , 7 . j u l 2 0 1 7 . brani~evo

Ministar unutra{njih poslova Neboj{a Stefanovi} posetio policijsku stanicu u @agubici

Najmanje krivi~nih dela u Brani~evskom okrugu@agubica - Potpredsednik Vlade i mi-nistar unutra{njih poslova dr Neboj{aStefanovi} izjavio je, prilikom nedavneposete policijskoj stanici u @agubici, daje u ovoj op{tini zabeleèn najmanjibroj krivi~nih i prekr{ajnih dela u ~ita-vom okrugu i da }e u narednom perio-du pomo}i u tehni~kom opremanjupolicije u ovom kraju i u pove}anjubroja pripadnika MUP-a, kako bi bez-bednosna situacija bila jo{ povoljnija.

- Drago mi je da sam danas u op{ti-ni @agubica, gde je ina~e zabeleènnajmanji broj krivi~nih i prekr{ajnihdela u ~itavom okrugu. @elim da pru-ìm punu podr{ku policiji u ovomkraju, kako bi nastavila sa kvalitetnim,dobrim radom. Pomo}i }emo im utehni~kom opremanju i u~ini}emosve dodatne napore da primimo dovo-ljan broj policajaca koji }e omogu}itida bezbednosna situacija bude jo{ po-voljnija, istakao je Stefanovi}. Ministarje naglasio da je va`no da gra|ani ima-ju punu podr{ku policiji i da znaju dapolicija ~ini sve da re{i svako prekr{aj-no i krivi~no delo.

- Policija je tu i da omogu}i da se i-vot gra|ana normalno odvija, da re{a-va pitanja koja su ovde karakteristi~-na, kao recimo u vezi sa izdavanjemli~nih dokumenata, posebno u perio-

dima odmora i dràvnih praznika, ka-da se veliki broj gra|ana koji rade uinostranstvu vra}a u ovaj kraj, rekao jeStefanovi}. On se zahvalio predsedni-ku op{tine Safetu Pavlovi}u na dobrojsaradnji izme|u op{tine i policijskestanice. Prema re~ima ministra, op{ti-na finansira rekonstrukciju jednog de-la stanice i pomaè drugim aktivnosti-ma u skladu sa svojim mogu}nostima.

- Policija u zajednici podrazumevaovakvu vrstu bliske saradnje policije,lokalne samouprave, Saveta za bez-bednost i gra|ana da kroz razmenuinformacija uti~u da imamo ovako po-zitivnu bezbednosnu situaciju. Na-dam se da }e ovo biti dobar primer i zaostale op{tine u okrugu, ali i u celoj Sr-biji, rekao je Stefanovi}.

Z. V.

Radnik kostola~kog „Georada“ iz Drmna oduzeo sebi ìvot

Izvr{io samoubistvozbog zelena{aPoàrevac - Radnik kostola~kog „Ge-orada“ Zoran Bogdanovi} (34) izDrmna, izvr{io je na Vidovdan, 28. ju-na, samoubistva, tako {to se obesio naterasi ku}e svoje babe u Poàrevcu.Njegovo telo prona|eno je dva danakasnije i o tome je odmah obave{tenapolicija. Pored njega na|eno je opro-{tajno pismo na vi{e strana, kao i 18opu{aka cigareta, koje je pu{io dok jesastavljao pismo.

On se u pismu izvinjavao majci i su-pruzi koja je bila u Beogradu, radi van-telesne oplodnje, jer nisu mogli da ima-ju decu. Izvinjavao se i drugovima, koji-ma je dugovao novac, a nije mogao daim vrati. U pismu je kao glavni razlognaveo da se odlu~io na samoubistvo jer

su ga duè vreme progonila dvojica ze-lena{a, od kojih je zbog dugova u koje jezapao, pozajmio pare pod enormnomkamatom i nije mogao iznose koje sutraìli od njega da vrati. Od jednog, izBradarca, kao je napisao pozajmio je 500evra, vratio mu 2.740, a ovaj mu potra-

ìvao jo{ 3.000. Od drugog, koji ìvi uKostolcu gde se preselio iz Starog Ko-stolca, uzeo je 1.050 evra, vratio mu2.700, a ovaj je tra io jo{ 12.000 evra. Po-{to su mu zelena{i stalno pretili da }e danaude njemu i porodici, ~ak su i u po be-la dana dolazili pred njegovu ku}u gala-mili, trubili i otvoreno pretili da }e da gaubiju i zapale ku}u ako ne vrati pare, on

se, iz straha, odlu~io na samoubistvo,navodi se u ovom opro{tajnom pismu.

Na uvi|aju je bilo o~igledno da seradi o samoubistvo, pa nije naloènaobdukcija, ve} je telo odmah predatoporodici, koja ga je u nedelju sahranilana Novom groblju u Drmnu. Sahra-njen je u prisustvu brojnih me{tana,

prijatelja i poznanika, jer je vaìo za do-brog ~oveka i bio je omiljen u dru{tvu.

- Ne mogu da verujem da se Zokiubio i da ga vi{e nema. Zajedno smo i{liu {kolu i bio je najbolji |ak. Znali smoda ima problema i savetovali smo ga dasve prijavi policiji. On nam je pri~ao da}e sve to da re{i sam, jer se pla{i da, akozelena{e prijavi policiji, moè samo daih razljuti, po{to su mu vi{e puta zapre-tili da to ne ~ini, jer imaju navodno de-bele veze u sudstvu i policiji, pri~a jedanod njegovih {kolskih drugova koji subili u nedelju na sahranu.

Njegovi prijatelji su mu oprostili du-gove, jer su hteli da mu pomognu da seizvu~e iz nov~ane krize, ali, naàlost, ni-su uspeli u tome. Zato traè od nadle-`nih da istraè ovaj slu~aj i kazne zelena-{e koje su Bogdanovi}a navele da sebioduzme ivot, po{to u opro{tajnom pi-smu, u koji su imali uvid, taksativno na-vodi imena zelena{a, koliko je para po-zajmio, koliko vratio i koliko od njega jo{novca traè da im jo{ da. M. V.

Vi{i sud u Poàrevcu presudio dilerima droge

Tri godine zatvorazbog pet gramamarihuanePoàrevac - Sudsko ve}e Vi{eg suda uPoàrevcu, kojim je predsedavala sudi-ja Gordana Vidojkovi}, osudilo je Mir-ka Kovi}a (24) iz Poàrevca na tri godi-ne zatvora zbog krivi~nog dela pu{tanjeu promet i proizvodnja marihuane.

Prema navodima optu`nice koju jezastupala zamenik vi{eg tuìoca Dra-gana Jovanovi} Gagovi}, on je {est pa-keti}a od po 0,8 grama prodao MarijiDikli} (29) iz Velikog Crni}a. Ona jeprogla{ena krivom zbog krivi~nog de-la drànje droge, ali je oslobo|ena ka-zne, jer je pomogla da se ovaj slu~aj ra-svetli. Aleksandar Jankovi} (29) iz Po-àrevca osu|en je na {est meseci za-tvor zbog posedovanja tri paketi}a od

po 0,8 grama, ali je oslobo|en za po-sredovanje. Nakon dobijanja pisanogotpravka presude, tuìla{tvo i osu|enimogu da se ale Apelacionom sud u uKragujevcu. Ovo je ponovljeni postu-pak, a prethodno je vodilo drugo ve}e,pa se nakon àlbi Apelacionom suduponovo vodi. Zbog toga }e nakon àl-bi biti izre~ena pravosna`na presuda,bilo da potvr|uje ili preina~uje izre~e-ne kazne. Ina~e, Vi{e javno tuìla{tvou Poàrevcu vaì za jedno od najrigo-roznijih u zemlji kad je u pitanju trgo-vina narkoticima, jer uvek zahtevastroge kazne, pa je ovde takvo trì{temanje rasprostranjeno nego u drugimkrajevima zemlje. M. V.

Pretnje

Bogdanovi}u nisu pretili samo zelena{i, ve} i je-dan me{tanin Drmna, jer se, kao sindikalni akti-vista u „Georadu“, u kojem je radio, zalagao dase zapo{ljavanje ne obavlja preko politi~kih ve-za, ve} da prednost imaju oni koji ve} dug radepreko agencija, na odre|eno vreme.

Plja~kaIz o~aja zbog dugova, Bogdanovi} je pre nekoli-ko godina oplja~kao po{tu u Drmnu, ali je ubrzouhap{en. Po{to mu je to bilo prvo krivi~no delo,osu|en je samo na uslovnu kaznu, tako da je sa-~uvao radno mesto u „Georadu“.

Grupa za koordinacijuza nasilje u porodiciPoàrevac - Osnovno javno tuìla{tvo u Poàrevcu formiralo je Grupu za ko-ordinaciju i saradnju, zajedno sa pripadnicima Policijske uprave i centrimaza socijalni rad u Poàrevcu, Malom Crni}u, @abarima i Ku~evu. Zadatak ovegrupe je da, u skladu sa Zakonom o spre~avanju nasilja u porodici koji se pri-menjuje od 1. juna 2017. godine, razmatra svaki slu~aj nasilja u porodici ko-ji nije okon~an pravnosna`nom sudskom odlukom, slu~ajeve kada treba dase pruì za{tita i podr{ka rtvama nasilja u porodici i rtvama krivi~nih delaiz navedenog zakona. Tako|e, njen zadatak je da izra|uje individualni planza{tite i podr{ke `rtvi i predlaè nadle`nom javnom tuìla{tvu mere zaokon~anje sudskih postupaka. Rukovodilac grupe za koordinaciju je za-menik osnovnog javnog tuìoca Dragana Kosti}. M. V.

Pijani voza~kombajnaizazvaoudesPoàrevac - V. M.(53) iz Lu~icekod Poàrevca, izazvao je u pro{lipetak saobra}ajnu nesre}u uovom selu, tako {to se kombaj-nom „zakucao“ u ogradu jednogdvori{ta. Prilikom uvi|aja ovogudesa, u kojem nije bilo povre|e-nih, ve} je pri~injena samo mate-rijalna {teta. Na licu mesta do{la jepatrola saobra}ajne policije koja jevoza~u kombajna uradila alko-test. Testom je utvr|eno da je vo-za~ bio pod dejstvom alkohola i daje u krvi imao 3,91 promila alko-hola, pa je zadràn u policiji na 12~asova, radi tre`njenja. Protiv nje-ga }e biti podneta adekvatna pri-java, kada se budu utvrdile sveokolnosti ovog slu~aja i proverilaispravnost kombajna. M. V.

Stiè pomo} u tehni~komopremanju: Neboj{a Stefanovi} sa pripadnicima stanice u @agubici

Zoran Bogdanovi}

Vi{i sud u Poàrevcu

Sa 3,91 promila sezakucao u ogradu

VIII p e t a k , 7 . j u l 2 0 1 7 .


brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

SLEDE]E SEDMICE „CAREVÊVI DANI“Veliko Gradi{te - Tokom predstoje}e sedmice u Velikom Gradi{tu }e biti odràn 23. po redu Festival„Carev~evi dani“ posve}en velikom violinisti, kompozitoru i dirigentu Velikog narodnog orkestra RadioBeograda koga je ovaj virtuoz i osnovao. Pored muzi~kog dela manifestacije, uz takmi~enje najboljihmladih violinista, predvi|ene su i brojne prate}e manifestacije kojima se evociraju uspomene naslavnog barda na{e izvorne muzike i sagledava zna~aj stvarala{tva Vlastimira Pavlovi}a Carevca naFestivalu u njegovoj zavi~ajnoj varo{i. Z. V.

Sve~anosti povodom 55 godina Galerije Milene Pavlovi} Barili u Poàrevcu

Najavljena rekonstrukcija i Milenin trgRaspisan konkurs za idejna re{enja rekonstrukcije i dogradnje Galerije, a predvi|eno je da fasada centralnog objekta poprimi nekada{nji izgled Milenine ku}e

Poàrevac - Povodom 55 godina odosnivanja Galerije Milene Pavlovi} Ba-rili, najavljena je rekonstrukcija i do-gradnja ove kapitalne kulturne insti-tucije grada Poàrevca, poznate i ce-njene na svim meridijanima, kao imogu}nost formiranja Mileninog tr-ga. Naime, ulica Davorjanke Paunovi}u Poàrevcu, za koju mnogi i ne znajuda postoji, uskoro bi nakon rekon-strukcije trebalo da se pretvori u trg.Zbog blizine galerije i samog zna~ajavelike umetnice, jedan od predloga jei da se ovaj deo grada preimenuje uTrg Milene Pavlovi} Barili.

Gradona~elnik Poàrevca BaneSpasovi} je govorio i o sre|ivanju ovogdela grada od zgrade Elektromoravedo Narodnog muzeja. U pitanju je de-onica koju gra|ani ~esto koriste da„skrate put“ a koja je do sada, iako je upitanju najuì centar grada, bila popri-li~no neure|ena.

- Radovi su ve} trebalo da budu za-vr{eni, ali smo èleli da prethodnookon~amo i komunalnu infrastruktu-

ru, kako toplifikaciju, tako i infra-strukturu koju je Elektromorava pred-videla prema svojim planovima. Tajdeo se zavr{ava i ostalo je da se sru{ijedan stari objekata na pomenutoj lo-kaciji. U dogovoru sa stanarima obez-be|en je drugi stambeni objekat u ko-ji }e se oni preseliti, naveo je gradona-~elnik Spasovi} i dodao da }e nakonzavr{etka svih tih radova ovaj deo gra-da biti jedan od lep{ih.

Komisija Skup{tine Grada Poà-revca pokrenula je inicijativu da se

promeni naziva te ulice u Trg MilenePavlovi} Barili. Usvajanjem tog imenai rekonstrukcijom Galerije, utisak je dabi se Poàrevac dostojno oduìo nje-nom delu u kome uìvaju ljubiteljiumetnosti iz ~itavog sveta.

Raspisan je i konkurs za idejna re-

{enja rekonstrukcije i dogradnje Gale-rije Milene Pavlovi} Barilli u Poàrev-cu. Predvi|eno je da fasada centralnogobjekta galerije poprimi nekada{nji iz-gled ku}e Milene Pavlovi} Barili. Udvori{tu bi u nastavku sada{nje zgradetrebalo da se dogradi jo{ jedan objekat,a unutra{njost funkcionalno preuredi.

Postoje}a zgrada se sastoji od 100kvadrata galerijskog prostora sa stalnompostavkom Mileninih dela, i 80 kvadra-ta u kojima se nalaze memorijalna soba,suvenirnica, kancelarije i ostale prosto-

rije. Ispod memorijalne sobe i kancela-rija nalazi se neiskori{}eni podrum od80 kvadrata. Na zgradi je potrebno da serekonstrui{e i zameni krov iznad galeri-je, a postoje}ih 80 kvadrata u prizemljupreuredilo bi se u galerijski prostor, kojibi se nastavljao i u ve}em delu dogra|e-nog objekta (150 kvadrata u osnovi).Nova zgrada bi trebalo da ima i po-drumske prostorije, koje mogu da po-sluè kao galerijski prostor i radionica zaumetnike, dok bi stari podrum, nakon

isu{ivanja vlage, trebalo da postane ar-hiva. U dvori{tu bi trebalo da se formiramini-scena, a pored glavnog ulaza iz Uli-ce Voje Duli}a, trebalo bi da se projektu-je i ulaz iz Ulice Davorjanke Paunovi}.Rok za podno{enje ponuda je 25. avgust.Procenjena vrednost nagrade je 320.000dinara bez PDV-a, 200.000 za prvo me-sto i 120.000 za drugo mesto.

Ina~e, pre pet i po decenija, vrata Ga-lerije Milene Pavlovi} Barilli {irom suotvorena za sve po{tovaoce lika i dela

svetski poznate slikarske. Time je ispu-njena jedna od poslednjih èlja DanicePavlovi} Barilli da se u njenoj porodi~-noj ku}i otvori galerija, u kojoj }e se traj-no ~uvati i prezentovati dela njene }erkeMilene.

U ovoj kulturnoj ustanovi u Poàrev-cu, povodom Dana Galerije, organizo-vana je sve~anost, kojoj je prisustvovaoveliki broj ljubitelja slikarstva i prijateljaove kulturne ustanove, me|u kojima i~lan Gradskog ve}a Dejan Krsti}. Ljilja-na Dabi}, upraviteljka Fondacije „Mile-nin dom - Galerija Milene Pavlovi} Ba-rilli“, pozdravljaju}i sve prisutne gosteistakla je da ono {to je Poàrevljanima uamanet ostavila Danica, predstavlja na-su{no blago Poàrevca i cele Srbije.

- Kada smo se dogovarali oko sadr-àja programa obeleàvanja ovog zna-~ajnog jubileja za na{u ustanovu, pri-rodno je bilo da se osvrnemo i na pro-{lost ovog zdanja i ljude koji su iveli unjemu. Iz ove ku}e, poti~u znamenitiljudi ovog grada, a jedna od njih je iMilenina baka Bosiljka Pavlovi}. Onaje ovu ku}u testamentom ostavila svo-joj k}erki Danici, Mileninoj majci, re-kla je Ljiljana Dabi}.

U nastavku sve~anosti emitovan jedokumentarni film o Bosiljki Bosi Pa-vlovi}, koji ujedno predstavlja po~etakserijala filmova o „Znamenitim Poà-revljankama velikog srca“ u okviruistoimenog projekta, odobrenog odstrane Grada Poàrevca. Autori ovogfilma su dipl. pravnik, vi{i arhivista Ja-smina @ivkovi}, predsednica Kola srp-skih sestara u Poàrevcu, ina~e idejnitvorac ovog filma, i @eljko Jovanovi},reìser iz Poàrevca. Dokumentacija,koja je kori{}ena za snimanje filma jeiz arhivske gra|e i Fondacije.

- Ovim se nastavlja saradnja Kolasrpskih sestara i Fondacije potpisanaProtokolom iz 2009. godine na obo-strano zadovoljstvo, naglasila je upra-viteljka Ljiljana Dabi}. Z. V.

Golubac - Na Dunavu kraj Golupcaobeleèn je Dan Milo{a Obili}a, slav-nog srpskog viteza koji je, po preda-nju, svojevremeno ìveo u ovomkraju.

Deca su recitovala pesme o Milo-{u, a na{ poznati pisac epske fanta-stike, Aleksandar Te{i} promovisaoje trilogije o Milo{u „Zmaj i `dral“,„Koplje Svetog Georgija“ i „Vitezzato~nik“. Sa Te{i}em je bio IvanBrankovi}, tako|e pisac. Trilogijasagledava celokupan Obili}ev ìvoti pripoveda o njegovom ro|enju,odrastanju, pristupanju Redu Zma-ja i trnovitom putu do juna~ke sud-bine, ali otkriva i mnoge manje po-znate detalje o srednjovekovnoj srp-skoj vlasteli, tajnom vite{kom redu,obi~ajima, mitovima i legendama.

Nakon toga, odràna su sportskanadmetanja u disciplinama bacanje

kamena s ramena, bacanje koplja, pe-njanje uz drvo, preskakanje potoka.Najve{tijima su dodeljeni pehari, a svizajedno su se lepo zabavili i ujednonau~ili i pone{to novo o ovom veli-kom junaku. Prvo mesto osvojio jeVladan Bogdanovi}, drugo Marko

Mileti} i tre}e Aleksandar Ivanovi}.Organizatori manifestacije, pored re-storana „Obili}ev konak“, bili su Tu-risti~ka organizacija Golubac, Narod-na biblioteka „Veljko Dugo{evi}“ Go-lubac, Udruènje „Ekopek“ i Sportskisavez Golubac. Z. V.

Se}anje na srpskog viteza u Golupcu

Obeleèn Dan Milo{a Obili}a

Svestrana umetnicaMilena Pavlovi} Barilli ro|ena je u Poàrevcu 5. novembra1909. godine, kao jedino dete u~iteljice i pijanistkinje Da-nice Pavlovi} i poznatog italijanskog kompozitora, muzi-kologa i pesnika Bruna Barilija, koji je zbog braka sa Dani-com preuzeo pravoslavnu veru. Milena je za ivota stvori-la vi{e od 300 radova, puno skica i crteà. Na slikama jeuglavnom oslikan njen lik, ovalnog, mirnog i, kako mno-gi kaù, misterioznog izraza. Osim {to je slikala, Milena jepisala pesme, bavila se komercijalnim modnim dizajnom,a radila je izme|u ostalog i nacrte za pozori{ne kostime,kao i modne kreacije haljina. Preminula je u Njujorku, 6.marta 1945. godine nakon pada sa konja, najverovatnijeposle sr~anog udara. Milenina urna poloèna je u Rimu,gde su sahranjeni i njeni roditelji.

Zahvalnice FondacijeNa sve~anosti povodom proslave 55-godi{njice od osnivanja Galerije, zaslu`nim pojedincima uru~e-ne su zahvalnice. Zahvalnica Fondacije dodeljena je Relji Dimitrijevi}u, za ustupljena pisma MilenePavlovi} Barilli, koja se sada nalaze u zbirci Fondacije, odnosno Galerije. Priznanje je primila ~lan po-rodice Dimitrijevi}, Teodora Dimitrijevi}. Tako|e, zahvalnica je pripala i Milanki Star~i} Redì}, dona-torki umetni~ke slike svog pokojnog supruga, ina~e poznatog jugoslovenskog akademskog slikara.

Sa jubilarne sve~anosti

raj za vi{e turista i `itelje po`arevca - danas.rs/cite> · od

Documents