(Понз 6, 4-5) lm гптг υτΟκ птт 'лп&г Stow (5) Tlxo-tani - Д Е О Г ^ Т А Ч - J N N ' P - ^ D N уф» ЛТ7? Η » ГПЛК1 (6)

(Лев 19, 18) гптг * Ј » "ЈПЗ *jjrrt> Η Η Π Κ Ι

Р А К И Ћ

И Р 1 1 αρχή ήν ό λόγος, και ό λόγοςήν πρό$ τον deov^^^fHF και θεός ήν ό λόγος. 2 ούτος ήν έν άρχή προς τον θεόν.

ТРЕЋЕ ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ

Приредио Протођакон Радомир Ракић, проф.

Лектор Богословског факултета

Београд 2002

Библијски речник

Рецензент Протојереј Радомир Поповић

Издавач: ЗЛАТОУСТИ" - Београд

За издавача: Добривоје Младеновић

Уредник: Добривоје Младеновић

Коректура: Маријана Радић

Пласман: 011- 334-2183

Београд, Коларчева 9.

Штампа: Caligraph - Београд

Тираж - 1000

ISBN 86-83623-07-6

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

22 (031)

РАКИЋ, Радомир Библијски речник / приредио Радомир Ракић. -

3. измењено и допуњено изд. - Београд : <#латоусти, 2002 (Београд : Caligraph). - 335 стр.: илустр.; 21 cm.

Тираж 1000.

ISBN 86-83623-07-6

а) Свето писмо - Лексикони COBISS-ID 100734988

С А Д Р Ж А Ј

П Р Е Д Г О В О Р 9 Књиге Старог Завета (са скраћеницама) 13 Девтероканонске књиге (са скраћеницама) 14 Књиге Новог завета (са скраћеницама) 14

Р Е Ч Н И К 15

Јеврејски празници 2 3 9 Пророчанства ο Месији која су се испунила доласком Христовим 2 4 0 Новозаветни цитати наведени или парафразирани на основу текста Септуагинте 253 Хронолошка таблица библијске историје наспрам околног света 2 5 9 Библијска хронологија 273 Редослед јеванђелских догађаја према четворици јеванђелиста 277 Молитве у Старом и Новом завету 288 Чуда у Старом и Новом завету 2 9 0 Јеврејска слика свемира 2 9 4 Таблица праобраза у Петокњижју 296 Живот и путовања апостола П а в л а 297 Увод у богослужбена читања свештених књига 302 Редовна јеванђелска и апостолска читања (са читањима [паримијама] из Старог завета) 304

9

ПРЕДГОВОР

Библијски речник намењен ј е деци, ученицима, студентима вероучитељима, и свим читаоцима Књиге над књигама, којима су понекад потребна обавештења и објашњења основних библијских појмова. Ово ј е приручна књига којом се на практичан и систе-матизован начин олакшава изучавање Библије, по одредницама груписаним по азбучном реду.

У речнику су изложене суштинске чињенице ο личностима, народима, местима, географским областима и државама споменутим у Старом и Новом завету, ο библијским књигама и њиховој садржини, донекле ο ботаници, животињама и птицама, библијским предметима, мерама, новцу, обичајима, јеврејском календару и др. Значајније одреднице допуњене су географским картама, скицама, сликама, што, свакако омогућава лакше и свеобухватније разумевање одређеног појма.

Неуобичајене или застареле речи или речи које су промениле значење од времена издавања Светог писма, Старог завета у преводу Ћуре Даничића и Новог завета у преводу Вука Караџића, као и потоњих превода, појашњене су у циљу бољег разумевања библијских речи. Осим тога, има много речи које, иако се не употребљавају у Светом писму, омогућавају проширење знања ο животу и времену библијских личности, као и ο веровањима Јевреја и хришћана.

10

Речник ће бити од велике користи и због тога што се, где год је то поуздано утврђено, доноси и етимолошко значење библијских имена, личности и места (у загради одмах иза одреднице), наводећи на крају, понекад на почетку, или кроз текст одреднице, најкарактеристичнија места у Библији где се ти појмови помињу, а на читаоцу ј е да чита даље, и да на основу упоредних места наведених у издањима Библије великог формата, или тражећи друге приручне књиге, као што су Библијска историја, археологија, увод у Свето писмо и друге, задовољи своје интересовање.

Речник ове врсте није конкорданца, односно синфонија која пружа потпун списак где се одређено место, појам или личност спомињу у Библији. Таква синфонија на српском и не постоји.

Читалац ће приметити да неки важни теолошки изрази нису пропорционално обрађени (нпр. одредница „Црква", „Васкрсење" и др.) што је урађено намерно, пошто читалац ο овом и сличним опсежним појмовима може читати у догматикама, катихизисима и другам књигама те врсте.

Исти случај ј е са историјом појединих веома познатих земаља (Египат, Рим) и градова (Атина, Јерусалим и др.) за које се прет-поставља да их ј е читалац изучио у другим световним књигама, док су овде нека мања, али значајна места, опширније обрађена, јер ј е ο њима теже наћи односну литературу.

Приликом израде овог Речника цитирали смо Нови завет према званичном Синодалном преводу (II изд. 1990. г.), док смо Стари завет наводили искључиво по Ђури Даничићу, свакако уз опаске на превод Новог завета Вука Караџића. Намерно се нисмо освртали на превод Библије Луја Бакотића, јер у време рада на Речнику ново фототипско издање (ћирилицом) није било у оптицају. Из истог разлога нисмо се много обазирали на превод Новог завета Димитрија Стефановића, премда ј е и овај превод недавно прештампан у иностранству. Зато смо у превод Емилијана Чарнића (Нови завет) и Александра Бирвиша (Четворојеванђеље) чешће „завиривали", пошто су они настали у последње време, а и иначе истичу се по својим специфичностима.

У основи овог Речника био ј е рад Geoefrry Palmer-a Bible Encyclopedia for Youth (Лондон, 1987), али j e приређивач овог Речника убрзо одступио од начина његове обраде одредница као веома симплификованих и бројно ограничених за дечју употребу. Међутим, кроз књигу ј е задржана његова хронологија, која не мора да се уклапа у временске таблице на крају књиге.

11

При новом подухвату, на првом месту служили смо се „Biblijskim leksikonom" (Кршћанска садашњост, Загреб 1972), који је , иначе, превод са немачког. Одатле смо преузели углавном неке преводе појединих библијских имена и назива, али смо ипак извесне преводе морали кориговати према бољим и научнијим енциклопедијама на енглеском (као The Westminster Dictionary of the Bible by John D. Davis, Philadelphia, 1944) и немачком језику. Читалац ће већ приметити да ј е то мукотрпан рад, јер се и најбољи зналци старојеврејског језика овде често разликују, већ од претпоставки како се односна реч писала у време кад у ј е в р е ј с к о м није било вокала и кад су се речи писале с а с т а в љ е н о .

Извесан број одредница обрадили смо према Библејскаја ен-циклопедија, коју ј е још 1891. г. у Москви штампао архимандрит Никифор. Истичемо да смо ову енциклопедију углавном користили кад смо хтели нагласити праобразни карактер (праслика, антиципација) библијских догађаја, личности или предмета (рецимо, како тродневни боравак пр. Јоне у утроби морске немани изображава тродневни Христов боравак у гробу и васкрсење). Свесни смо да овој важној проблематици нисмо свуда посветили пажњу или, барем, довољан простор. Па ипак, за разлику од многих западних, па и великих, речника код нас ј е у овом погледу већ направљен видан корак.

Значајан ослонац у нашем раду нашли смо у Библејском словару Eric-a Nustrem-a (Торонто, 1985), што ј е превод на руски истоименог речника овог шведског библисте. To ј е један од најсавременијих речника на једном словенском језику. Додуше, при обради појединих појмова он прелази новозаветни оквир, па их обрађује и у миљеу ране Цркве, што код нас није случај, па нам се управо због тога може пребацити да поједине одреднице нису обрађене онако како ο њима учи хришћанска Црква, те изгледају штуре.

За истраживаче наводимо Блгарски библејски речник, који ми нисмо користили. To ј е превод протестантског америчког речника, a објављен у Цариграду 1884.Γ. И он ј е објављен фототипски поводом своје 100-годишњице, као и наведена руска енциклопедија.

Известан број одредница узели смо и из енциклопедија и речника на енглеском језику, од којих наводимо The Lion Concise Bible Encyclopedia (London, 1980), као и из Harper's Bible Dictionary (San Francisco, 1985), мада нам j e он био приступачан тек пред давање рукописа у штампу.

1 2

Посебан значај овог Речника је у томе што први пут на српском језику доноси стручно обрађене одреднице, као што су: јеврејски месеци - календар, јеврејски празници, новци, све врсте мера, хронолошка таблица библијске историје наспрам околног света, пророчанства ο Месији која су се испунила доласком Христовим, као и старозаветна места која новозаветни писци цитирају из Септуагинте директно или парафразирано.

Услед ограниченог простора нисмо могли све адекватно илу-стровати. Илустрације су узимане из појединих књига већ готове, па је могуће да називи на картама не одговарају називу који овај Речник сматра за исправан Ш (нпр. на карти стоји Јудејско и Израиљско царство, а треба Јудино и Израиљево царство и др.)

Захваљујем епископу захумско-херцеговачком др Атанасију Јевтићу, редовном професору Богословског факултета у Београду, (сада заменик епископа Жичког) на стручним упутствима којих сам се држао приликом израде овог Речника. Такође велику благодарност дугујем др Александру Бирвишу, који ј е прочитао цео рукопис и дао своје допуне, исправке, сугестије и указао на другу неопходну литературу.

На свим добронамерним примедбама, у било којем погледу, издавач и приређивач унапред захваљују, јер ће их сигурно узети у обзир приликом припремања новог издања.

Приређујући Речник, који ј е први ове врсте на српском језичком подручју, издавач и приређивач сматрају да ј е он неопходан приручник уз Библију, чије је познавање основа културе сваког човека.

A у τ ο ρ

13

К Њ И Г Е С Т А Р О Г А З А В Е Т А (са скраћеницама)

1. Мојсејева* 1 Мој Проповедник Проп 2. Мојсејева 2 М о ј Песма над песмама Пп 3. Мојсејева З М о ј Исаија Ис 4. Мојсејева 4 Мој Јеремија Јер 5. Мојсејева 5 Мој Плач Јеремијин Плач Исуса Навина ИНав Језекиљ Јез Судија Суд Данило Дан Рута Рута Осија Ос 1. Самуилова 1 Сам Јоил Јоил 2. Самуилова 2 Сам Амос Ам 1. ο царевима 1 цар Авдија Авд 2. ο царевима 2 цар Јона Јона 1. дневника 1 дн Михеј Мих 2. дневника 2 дн Наум Наум Јездра Јез Авакум Ав Немија нем Софонија Соф Јестира Јест Агеј Аг JOB JOB Захарија Зах Псалми Пс Малахија Мал Приче Соломонове ПрС

* Мојсеј (Мојсије) - Синодални превод Новог завета одлучио је да се његово име пише Мојсеј исто као Андреј, Тадеј, Вартоломеј, па смо се и ми у овом речнику тога строго држали.

14

Д Е В Т Е Р О К А Н О Н С К Е К Њ И Г Е

1. Јездрина 1 Јез Варух Вар 2. Јездрина 2 Јез Посланица Јеремијина ПЈер Товит Тов Додаци Данилу д д Јудита Јуд Молитва Манасијина MM Дадаци Јестири ДЈ 1. Макавејска 1 Мк Премудрост Соломонова Прем Сол 2. Макавејска 2 М к Премудрост Исуса сина 3. Макавејска 3 Мк Сирахова ИсС

К Њ И Г Е Н О В О Г А З А В Е Т А

Матеј Мт 1. Тимотеју 1 Тим Марко Мк 2. Тимотеју 2 Тим Лука Лк Титу Тит Јован Јн Филимону Фил Дела апостолска Дап Јеврејима Јев Римљанима Рим Јаковљева Јак 1. Коринћанима 1 Кор 1. Петрова 1 Пет 2. Коринћанима 2Кор 2. Петрова 2 Пет Галатима Гал 1.Јованова 1 Јн Ефесцима Еф 2.Јованова 2 Јн Филипљанима Флп 3.Јованова 3 Јн Колошанима Кол Јудина Јуд 1. Солуњанима 1 Сол Откривење Отк 2. Солуњанима 2 Сол

Напомена: Библијска места у одредницама, као што смо истакли у предговору, утлавном су навођена кроз текст и на крају текста, чиме се жели наговестити да читалац ο томе има више да чита у самој Библији. За почетнике наводимо начин цитирања.

Ако стоји 1 Мој 15-17, то значи: од 15. до 17. главе. Даље, главе библијских књига запетом смо одвајали од стихова (мада Англосаксонци то чине са две тачке): тачка стоји ако су прескочени неки стихови, док тачка-запета (;) стоји између глава једне књиге или на крају књиге, да би се наставило са цитатима из других књига. To практично изгледа овако: (Мт 5, 11-15. 18. 31; 14, 16; Јн 1, 14).

15

А в - пети месец јеврејског ка-лендара, одговара деловима јула и августа. Овај мессц има тужну симболику, јер ј е тада срушен Храм.

А в а - арамејска реч и значи „отац". Исус Христос ју је употребио у својој Гетсиманској молитви (Мк 14,36), a an. Павле два пута: Рим 8,15 и Гал 4 ,6 . Робови и просјаци нису смели овом речју да се обраћају глави породице. ·

А в а к у м („загрљај") - један од „малих" пророка ο коме мало знамо осим да ј е можда био музичар придодан Храму око 600. г.

А в а к у м о в а к њ и г а - 35. књига Старог завета. Писана ј е с ци-љем да пружи наду и охрабре-ње Јеврејима у борби против непријатеља. ;1

А в г у с т („узвишен") - једна од ти-тула римског цара Гаја Окта-вијана, који ј е владао од 27. пре

16 Авигеја

Хр. до 14. по Хр. Слављен ј е као спаситељ света, зато што ј е његова владавина била време општег мира (Л 2,1). Авденаго -један од тројице Данилових другова који су, кад ј е Вавилон победио Јудино царство, ба-чени у пећ огњену јер су одбили да се поклоне златном кипу цара Навуходоносора. Ослобођени су силом Божијом (Дан 1,7; 3) .

Авдије („слуга Јахвеов") - један од малих пророка („малих" пророка названих по малим књигама - њих 12), савременик Јеремије и Језекиља. Ο њего-вом животу и раду ништа не знамо из књига Светог писма.

Авдијева књига - 31. књига Ста-рог завета, написана у 5. веку пре Хр. Оштро напада Едомце и предсказује њихову казну и разорење. Она, такође, пред-виђа успостављање и крајњу победу Израиљеву. Део књиге се понавља код пророка Јере-мије. Књига има 21 стих.

Авељ („сујета") - Адамов и Евин други син. Убио га брат Каин, јер ј е Богу Авељова жртва би-ла милија од Каинове (1 Мој 4 ) . Ап. Павле то приписује Авељ-овој вери: „Вером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин" (Јев 11,4). Авељ се наво-

ди међу древним старозавет-ним праведницима, који „по-сведочише вером" (Јев 11; Мт 23, 25; Лк 11, 50-51).

Авенир („отац светлости") - Саул-ов нећак и главни командант његове војске. После Саулове смрти спријатељио се с Дави-дом, али га ј е погубио Давидов командант Јоав, брат човека којег ј е Авенир био убио. Давид ј е туговао за њим као за великим војводом и врлим човеком (1 Сам 14,50; 17, 55; 2 Сам 2,12-3, 30).

Авесалом („отац ј е мир") - Дави-дов трећи син, миљеник. Ско-вао ј е заверу против свога оца и скоро га победио у бици. Убио га ј е Јоав, а Давиду ј е речено да му се коса заврзла у храстовим гранама. Давид ј е туговао за овим сином, који му ј е био непријатељ, и горко јецао (2 Сам 15-19).

авив - први месец у јеврејском календару, касније назван ни-сан, одговара деловима марта и априла. Понекад означава пролеће. В . календар.

Авигеја („мој отац ј е радост") -једна од Давидових ранијих жена и бивша жена Навала, богатог земљопоседника. Она ј е Давиду родила сина Хилеа-ва (1 Сам 25; 2 Сам 3,3).

Авија

Авија („мој отац је Господ") -1) цар јеврејски, око 915-913. пре Хр. (1 цар 15,7); 2) син Са-муила пророка (1 Сам 8,2); 3) жена цара Ахаза и мајка Језе-кије(2дн29,1).

Авијатар („отац узвишености") -син Ахимелеха свештеника у време цара Саула, четврти првосвештеник по реду из до-ма Илијева. Кад се Давид за-царио, Авијатар ј е постао саслужитељ са првосвеште-ником Садоком (два прво-свештеника истовремено, 2 цар 8 ,17) . Али после Давидове смрти умешао се у заверу да Адонију доведу на престо уме-сто Соломона, те ј е протеран, a како ј е Садок био из дома Елеазара, свештенство ј е по-ново прешло у дом Аронов (1 Сам 22,20; 2 Сам 8,17; 15,24; 1 цар 1-2).

Авимелех („син бога Мелеха") -1) владар једног палестинског града који ј е направио спора-зум са Аврамом и Исаком (1 Мој 21,22-34) . Али пре тога, пошто се плашио за свој живот, Аврам се правио да му ј е супруга Сара само сестра. Авимелех, цар Герара, пожеле да ј е узме за супругу, али му Бог указа истину и ово спречи (1 Мој 20,26) ; 2) син Гедеонов који ј е постао краљ погубље-

17

њем свију осим једног од своје полубраће (Суд 9).

Аврам (боље: Авраам - „отац мноштва" народа) - прароди-тељ јеврејског народа. Живео ј е У УрУ У Халдеји између 1900. и 1500. године. Са својом поро-дицом, стадима оваца и другом стоком напустио ј е завичај, лутао по пустарама и тражио земљу где се на исправан начин може служити Богу. Настанио се у Ханану, где му ј е Бог обећао да ће бити отац великог народа, Израиља (1 Мој 17,5; Јн 8,39), и да ће се преко њега благословити нараштаји. Од тада му ј е промењено име Аврам у Авраам (мада ћемо ми у речнику и даље писати Аврам, Исак, Вал, уместо исправних облика: Авраам, Исаак, Ваал и др.). Аврам ј е поштовао Бога тако одано да ј е био спреман да жртвује сина свога Исака, али га ј е Бог спречио. Извештај ο Аврамовој

А в р а м о в пут из Ура у Х а н а н

18 Агрина

жртви ј е саопштење ο непо-колебивости и ο чврстој вери у обећање Божије. У Новом завету, Христос ј е већи од Аврама (Јн 8,52-58); мада ј е и он често опомињао Јевреје на њихово порекло од Аврама. Он ј е „отац" Израиља (Ис 51,2; Мт 3 ,9) , прималац обећања (Лк 1,55.73), узор вере (Рим 4,3 ; Гал 3,9) , „Божји пријатељ" (2 Мој 41 ,8 ; Јак 2,23).

Аврамово наручје - Јевреји су за-мишљали да ће их у рају дочекати Аврам, Исак и Јаков, и да ће чак почивати у Авра-мовом загрљају (Лк 16,22).

Агар - амалички краљ којем ј е Саул поштедео живот, али га Самуило исекао на комаде (1 Сам 15).

Агара („бегство") - Сарина служавка. Аврам ј у ј е узео за иночу,.на Сарин предлог, пошто ј е била безчедна (без деце), и кад ј е изгледало да се неће остварити Божије обећање да ће његови потомци постати велики народ, Агара ј е затру-днела и побегла у пустињу због Сариног лошег држања. Анђео јо ј ј е рекао да се врати и обећао да ће син Исмаил бити родо-начелник једног народа. Исмаил ј е имао 15 година кад се родио Сарин син Исак. Опет ј е протерана у пустињу, где јој

се јавио анђео и показао извор (1 Мој 16 и 21) . У Новом завету се повест ο Агари тумачи алегоријски, у смислу да ј е дело спасења у вези са гором Синај. Ап. Павле (Гал 4 ,25) прави паралелу између Јудејаца под Законом и хришћана под Јеванђељем. He Закон него Јеванђеље чини људе слобод-ним и наследницима Царства. Као што ј е по заповести Божијој Агару требало удаљи-ти из дома Аврамова, тако и Јудејци, који хоће да остану само под јармом Закона, не могу учестовати у наслеђу Царства Месије. Агарјани (Агарени) су данас Исмаиљ-ћани или Арапи.

Агеј - први „мали" пророк после вавилонског ропства. Вратио с.е из Вавилона са Јеврејима и подстрекивао их да подрже Зоровавеља и Исуса, сина Јо-седекова, приликом обнове Храма.

Агрипа - 1) Ирод Агрипа I, унук Ирода Великог и владар Јудеје и Самарије. Агрипа ј е наредио да се погуби Јаков, брат Јованов, и Петар затвори. Ум-ро ј е 44. г. (Дан 12,1; 3,23); 2) Ирод Агрипа II, последњи владар у породици Ирода Ве-ликог, од 27-100. г. по Хр. По-сле пада Јерусалима (70.г.)

А д а д 19

одселио се у Рим и тамо умро. В . и под Ирод.

Адад - Стари арамејски бог буре, назван Вал или господар код Хананаца, који су веровали да ј е живео на високој планини под небом и низводио кишу; 2) син Исмаилов (1 дн 1,30); 3) цар едомски, који ј е живео у време Гедеона. Главни град му ј е био Фогор (1 Мој 36,39) ; 4) едомски кнез који ј е побегао у Египат када му ј е Јоав запретио и борио се против Соломона за слободу своје земље (1 цар 11,14-22).

Адам („човек", „земљан" од црве-нице) - први човек, родо-начел-ник људског рода (Дап 17,26). Бог га ј е створио од земље, удахнуо живот у њега, те ј е постао душа жива. Извештај ο Адаму казује како су постала људска бића и одакле потиче зло. Адам није послушао Божију наредбу, зажелео ј е и да сам буде Бог, и зато ј е окусио од забрањеног плода. За казну истеран ј е из раја. По учењу ап. Павла, Адам ј е својом непо-слушношћу условио судбину целог човечанства. Одонда ј е људски род безнадежно и беспомоћно предодређен на грех и смрт; то ј е са чиме се сваки човек рађа и од чега се сам не може ослободити. To ј е у

теологији познати „првородни грех". Па ипак, човек ј е потпуно одговоран за своје грехе, зато што жели да буде свој господар. Христос ј е учинио крај овом заплету суд-бине и кривице. Он ј е „други Адам" који уводи ново чове-чанство, тиме што људе, уда-љене од Бога, опет приводи у заједницу с Богом, тако да они могу да буду послушни Богу и на тај начин стекну прави живот. Они треба само да дозволе да их Христос води и признају Бога као свога Го-спода (Рим 5,12-21). - Адам ј е „слика Онога који ће доћи" (Рим 5,14), тј . Исуса Христа. „Први човек ј е од земље, зем-љан; други човек ј е Господ с неба"' (1 Кор 15,47). „Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети" (1 Кор 15,22).

адар - 12. месец у јеврејском ка-лендару после Вавилонског ропства; одговарао ј е делови-ма фебруара и марта. В . кален-дар. ,·,.,

Адонија („Господ ј е мој госпо-дар") - четврти син Давидов. Соломон га ј е осудио на смрт због његове жеље да се поди-гне на престо после Давидове смрти (1 цар 1-2).

20 акрида

Адрија - море по којем је на бур-ним таласима 14 дана пловила лађа у којој се налазио ап. Павле на путу за Рим ради суђења. Део Средоземног мора између Крита, Малте и Си-цилије (Дап 27,27).

Азаило („Бог види") - дворјанин дома Дамасковог који је по-стао цар Сирије, око 844. до 804. г. пре Хр., убиством Бен-Адада II, што ј е Јелисеј поз-дравио. Једно време владао над оба царства: Северним и Јужним (2 цар 8,7-15). Амос је прорекао прекид његове вла-дарске линије.

Азија - римска провинција у за-падном делу Мале Азије. Неки њени градови (као Ефес) били су важни у историји ране Цркве (Дап 2,9). Азија ј е била чувена по ткачком и бојаџијском занату.

Азика - утврђени Јудин град близу пограничног града Лахиша. Они су били једине две тврђаве које су преостале када су се Јевреји, под царем Седекијом, борили против Вавилонаца (Јер 34,7).

Азот - један од пет градова фи-листејске равнице, на важном караванском путу (ИНав 15,46; Дап 8,40).

Акаба - Акабски залив - северни рукавац Црвеног мора на чијем горњем делу је Соломон сагра-дио луку (1 цар 9,26).

Акарон - најстарији од пет важних градова Филистеје, на јудејској граници. Често ј е мењао госпо-даре између припадника пле-мена Дана и Филистејаца. После разорења Јерусалима 70. г. по Хр. овде се населише многи Јевреји који остадоше без крова над главом (ИНав 13,3; 1 Сам6,17) .

Аквила - ткач шатора у Коринту, хришћански учитељ и при-јатељ ап. Павла који се придру-жио његовим радницима занатлијама (Дап 18,1-3).

Акедама (арам. „њива крви") -назив дат њиви коју су свештеници купили за Јудиних 30 сребрника да служи „за гробље странцима" одн. Је-врејима које ј е затекла смрт у Јерусалиму (Мт 27,8; Дап 1,18-19). Такође позната као „лончарева њива", пошто се ту узимала глина за керамичаре. Биће да се налазила на јужној страни долине Хином.

акрида - на истоку постоји нека врста скакаваца које и сада је-ду сиромаси (Мт 3,4; Мк 1,6); Јован Крститељ их ј е ј е о у пустињи; (Синодски превод

алавастар 21

наводи као „бил»е", ^ А. Бирвиш задржава „скакавци").

алавастар - бели или засенчени минерал као мермер; користи се за бокале, лончиће и лампе. Код Вука „скленица". У Си-нодском преводу „алавастар" (Мт 26,7; Лк 7,37).

аламот („девојке") - музички израз (Пс 46, наслов), неизве-сно значење; можда указује на сопранске гласове.

алгум - вероватно црвено санда-лово дрво (2 дн 2,8).

Алсксандрија - египатски град, основао га Александар Велики на средоземној обали. Била ј е центар грчке културе, а чувена са своје библиотеке и светионика. Овде се налазила средишња колонија Јевреја који су говорили грчки. За њих ј е Стари завет преведен на грчки -тзв. превод Седамдесеторице -лат. Septuaginta (наиме, из сваког племена по 7 преводи-лаца = 72). Превод је постао општеприхваћен, па се цитира и код писаца новозаветних књига (в. посебан додатак на крају речника). - Ап. Павле ј е био једном путник на броду који ј е превозио жито из Александрије у Рим (Дап 27,6). Аполо, важан учитељ ране Цркве, родом је из Алексан-дрије (Дап6,9; 18,24).

Алилуја - ( ) е в Р- Славите Госпо-да!) - Стародревни литургиј-ски усклик.

алоја - дрога пријатног мириса, справљена од сока истоименог индијског дрвета. Помешан са смирном употребљавао се при-ликом припрема за погреб, јер спречава трулеж.

алфа - прво слово грчке азбуке. У Светом писму изражава вечно постојањс Божије (Отк 1,8). A (алфа) и Ο (омега), прво и по-следње слово грчке азбуке -означавају Бога као почетак и крај света и историје (Отк 1,8; 21,6). У Откривењу тако се на-зива прослављени Христос.

амајлије - молитвени записи на пергаменту (Мт 23,5). Према 5. Мој 6,8. и др. Јевреји су за вре-ме молитве кајишевима при-чвршћивали на чело и леву мишицу мале кутије са четари текста из Св. писма. У Хри-стово време многи побожни људи носили су их целога дана. В. тефшим.

Амалићани - древно номадско племе, потомци Исавовог унука Амалика. Стотинама година били су непријатељи Изра-иљаца, све док их Давид није победио (1 Сам 27,9).

Аман - председник владе и ми-љеник цара Асвира (Ксеркса);

22 Амин

Алоја

бездушник у књизи ο Јестири. Он је прогонио Јевреје и ства-рао заверу да их све уништи, али ј е најзад обешен на вешалима која је био припре-мио за Јестириног рођака Мардохеја (Јестира 7).

аметист - пурпурни или љу-бичасти драги камен, врста кварца.

Амин - јеврејска реч на крају молитве и значи „нека тако буде" или „тако ће бити" (1 цар

I

Амнон 23

1,36; Мт 6,13). Етимолошки, реч означава поузданост, чврстину вере.

Амнон - најстарији син Давидов, погубио га брат Авесалом (2 Сам 13,28).

Амонићани - потомци Лота, Авра-мовог синовца. Били су огор-чени непријатељи Израиљаца. Живели су источно од Јордана и Мртвог мора. Саул их потукао, а Давид им заузео главни град (2 Сам 11,30).

Аморејци (Аморити) - племе које ј е најпре живело у Вави-лонији, али га истерали Хети-ти. Уточиште су нашли по хананским планинама пре израиљског освојења (1 Мој 15,16).

Амос („бреме") - пастир, љуби-тел> природе и пророк, који ј е живео између 800. и 700. г. пре Хр. у Јуди, Јужном царству. Бог га ј е послао у Израиљ, Се-верно царство, да проповеда против зла његових владара. Он ј е предсказао казну која ће их снаћи и упозоравао их да јој могу умаћи ако поверују у Божију благост и правду (Амос 3).

Амосова књига - 30. књига Ста-рог завета. To је прича ο сеља-ку - пророку, испричана угла-вном као дуга пророчка песма,

а садржи и многа указања на сеоски начин живота.

Амрије (слично арапском Омер -„живот") - шести цар Израиља, око 876-869. г. Раније ј е био војсковођа који се борио про-тив Филистејаца (1 цар 16,23-28). Престоницу Терсу пресе-лио ј е на једно брдо у Са-марији које је припадало Се-меру. Обогатио ј е Израиљ тиме што је Самарију претворио у трговачки центар, средио пос-ловне односе са суседима Фе-ничанима, а свога најстаријег сина Ахава оженио Језавељом, кћерком тирског цара. У његово време Израиљ је био моћнији од Јуде.

Ана („смиловао се" Јахве) -1) во-љена супруга Елкане Ефра-ћанина. Пошто је дуго времена била безчедна, родила ј е сина, Самуила. Из благодарности Богу, она га је , кад ј е имао три године, предала на старање Илију, свештенику у храму у Силому (1 Сам 1); 2 ) Ана пророчица - заједно са Симе-оном Богопримцем признаје Исуса Христа за Спаситеља света (Лк 2 ,36-38) ; 3 ) Ана првосвештеник - лукав старац, предан световној сујети, саду-кеј. Управљао је Јеврејима од 7. до 15. г. Прокуратор Валеријан Грат (15-26. г. по Хр.) збацио ј е

24 Антипатер

с положаја како Ану тако и наследнике. Уместо последњег на положај у Синедриону ј е дошао Јосиф Кајафа, зет Анин. Стража Ани доводи Исуса (Јн 18,12-13); он испитује Исуса и шаље га Кајафи.

Ананија („смиловао се Господ") -1) члан прве групе хришћана, кога ј е са супругом Сафиром прекорео сам ап. Петар због лажи, и умро на лицу места (Дап 5,1-10); 2) ученик Христов у Дамаску којем ј е послан Савле, да би га крстио (Дап 9,10-18) ; . 3 ) првосвештеник пред кога ј е ап. Павле изведен на суд у Јерусалиму (Дап 23-24).

Анатема - евечано проклетство: лице или ствар што ј е прокле-то. „Ако неко не љуби Господа Исуса Христа, нека ј е анатема. Мараната" (арам. израз „Го-спод долази", или „Господе, дођи" (1 Кор 16,22).

Андрија (грч. „мужеван") - први ученик Христов, а, пре њега, св. Јована Крститеља. Био је рибар, брат Симона Петра, и живео у Витсаиди на Галилеј-ском језеру (Јн 1,34-44). Свети Андреј ј е заштитник Шкотске и зато се крст св. Андреја налази на шкотској застави. У Цари-граду се слави као чувар патријаршијског престола. Овај

апостол је први проповедао у данашњој Русији и распет је за свога Господа на Криму на крсту у виду слова X.

Анђео (грч. „весник", „гласник") -весник Божји и члан небеске војске, већи од човека а мањи од Бога. У Светом писму има добрих и злих анђела, а ове друге предводи Сатана (Мк 11,25).

Антиохија - 1) трећи град по ве-личини и значају у Римском царству у Христово време. По-сле разорења Јерусалима 70. г. по Хр. она ј е постала центар нове хришћанске религије, и овде су ученици први пут наз-вани хришћани. Апостоли Павле, Варнава и Петар про-поведали су у Антиохији (Дап 13,1-2). Овде је одржан Апо-столски сабор, чије су одлуке биле значајне за ширење хришћанства (Дап 15). Нала-зила се на левој обали реке Оронта, око 45 км од средо-земне обале; 2) Антиохија пи-сидијска - погранични град између Фригије и Писидије; почетни мисионарски успех ап. Павла (Дап 13,14-49).

Антипа - в. Ирод Антипа

Антипатер - отац Ирода Великог и владар скоро целе Пале-стине, око 55-43. пре Хр. В. Ирод.

Антихрист 25

Антихрист - реч означава про-тивника Христовог или узур-патора имена и права. У 1. Јовановој посланици дознаје-мо да се првим хришћанима говорило да ће „антихрист" доћи у „последње време", тј. пре Другог доласка. И док не пориче да ће Антихрист бити посебна личност, ап. Јован ставља нагласак на дух који ј е утеловљен у њему. Суштина антихристовског духа јесте порицање Исуса као Христа или стварно оваплоћење (уте-ловљење) Сина Божијег, и противљење Христовом вла-далачком праву.

Апокалипсис - Књига Откриве-ња, последња књига Новог за-вета, чији ј е аутор ап. Јован Богослов, писац четвртог Је-ванђеља. У њој се, у облику симболичних слика и чуде-сних визија, откривају бу-дућност света и цркве.

апокалиптичка литература књиге у Библији које су напи-сали пророци чија имена нису навођена, за људе паћенике, да би им пружили утеху и наду. Једино људи за које ј е при-поведање било написано имали су кључ којим су могли разумети скривено значење. Књига пророка Данила ј е изразити пример у Старом за-

вету, написана да охрабри борбу Јевреја против силног и злог Антиоха Епифана у Си-рији. У Новом завету Књига откривења ј е написана за хришћане које су гонили Рим-љани.

апокрифи - другоканонске књиге -четрнаест књига које нису унете у протестантски или је -врејски канон, али се у римо-католичкој Библији штампају између Старог и Новог завета. Такође у црквенословенским библијама, по узору на Сеп-туагинту, грчки превод Старог завета, наведене су следеће апокрифне, у ствари, девтеро-канонске, второканонске књи-ге, па се паримеји - одељци из неких од њих читају на бого-служењима у Православној цркви: П-Ш Ездрина, Товита, Премудрост Соломонова, Пре-мудрост Исуса Сина Сирахова, Варух, Посланица Јеремијина, Ι-ΙΙΙ Макавеја. Писане су током 300 година, после јеврејског по-вратка из вавилонског ропства и после Христовог рођења. Оне су мешавина историје и књи-жевности и не сматрају се значајним као друге свештене књиге Светог писма, па се сматрало да ј е најбоље не штампати их заједно. Апокри-фни списи значи „скривени списи". - Македонска Библија

26 Ареопаг

из 1990. г. садржи свих 14 књига (девтероканонске) без икакве ограде, одн. сврставања у посебну групу, што се мора чинити.

Аполо - јеврејски хришћански мисионар из Александрије који ј е био веома угледан у Ко-ринту (1 Кор 16,12; Дап 18,24-28 ; 19,1).

Апостол („посланик") - Христос ј е изабрао 12 ученика да иду и проповедају његову науку. Скраћено их називамо Два-наесторица. После Васкрсења број апостола се повећао, јер ј е Господ још за време свог ово-земаљског живота изабрао 70 (одн. 72) „малих" апостола, Седамдесеторицу.

Арам - син Сима и унук Нојев, предак Арамеја (1 Мој 10,22).

арамејски - семитски језик којим се говорило у Палестини у Христово време. Првобитно ј е био језик Арамејаца па се раширио по целом Блиском истоку. Богослужење се врши-ло на старојеврејском, a у народу говорио арамејски. Неке књиге Старог завета на-писане су њиме (Дан 2,4-7; 28; Јездра 4,8-6,18; 12-26). У Но-вом завету наводе се арамејске речи (Мк 5 ,41 ; 7 ,34 ; 14,36; 15,34; 1 Кор 16,22). Данас се

њим говори у Ираку и Сирији (нека села).

Аран - 1) син Tape и брат Авра-мов. Умро ј е у граду Уру. Ара-нов син Лот путовао ј е са Таром и Аврамом у Ханан (1 мој 11,26-32); 2) град у Ханану где

ј е Тара умрο. Биο ј е ра-скрсница караванских путева између Ниниве, Харкемиса, Месопотамије и обала Средо-земног мора; овде ј е био цен-тар обожаватеља Месеца (1 Мој 11,32).

Арарат - планина на садашњој граници Турске и Јерменије. Има две планине: Млади и Ве-лики Арарат. Један део воде са Арарата слива се у Еуфрат. Овде се задржавала Нојева лађа (1 Мој 8,4).

< S : ^ U P H O M O P E ·:::Λ СССР vi&iji И А Р И Г Р Д Д > » — Ч : : : - > ^ . . . . ' Г > Ч Т Н Ф А Н С % 1

r>L·>££5,'^лнκлpл,~ч, Α ρ · ρ · τ \ _ ^ ^ : ς·.

fT m КРЗЕРУМ»-ЛК.Ч ..· :Υ·% °

y*l t y p c k a к ^ ч

СРЕ^ОЗЈЕМНр, Μ С Ж Р Н Ј Л ^ ^ И Р А К

Арарат

Ареопаг - брдо Ареса (бога рата), крај Акрополиса у Атини, где ј е од најстаријих времена засе-дало највише судско веће. Ту ј е ап. Павле одржао говор ο Богу непознатоме (Дап 17, 19.22).

Армагедон - име које значи „Мегидонско брдо", око 35 км западно од Јордана. Мегидо ј е био

Арод 2 7

град у Палестини где су се одиграле две битке (Суд 4,12-24; уп. 5,19 и 2 цар 23 ,29) . У Отк 16,16 о в и м и м е н о м н а з и в а се место

на којем се Божији непри ј а т е љ и окупља ју за послед њу, одлучујућу битку.

Асирско светско царство

Арод - извор у пећини и тече према Језраелској долини (Суд 7) . Ту ј е Гедеон, пред напад на Мадијане, дао да се преберу његови људи, према томе да ли при пијењу лапћу или клечећи на коленима воду захватају шакама.

Арон - брат Мојсе јев и први израиљски првосвештеник. Помогао ј е да се Јевреји осло-

боде ропства у Мисиру (Егип-ту) , али касније се супро-ставио своме брату (4 Мој 32 ,1 -6 .21-24 ; 12 ,1-15) и дао на-правити златно теле ради идолопоштовања, док се Мој-сеј налазио на брду Синају и примао Таблице Закона (2 Мој 4) . Умро ј е на брду Хор (4 Мој 20,22-29) . Он ј е праотац „сино-ва Аронових", важног свеште-ничког племена (2 Мој 28,1) ,

28 астролози

први велики свештеник (2 Мој 28; 39; 3 Мој 8-10). Због тога се сви свештеници називају „дом Аронов" (Пс 115,10.12; 118,3; уп. Лк 1,5). „Аронски (или свештенички) благослов" зову се речи у 4 Мој 6,24-26.

Артаксеркс - други син Ксерксов и цар Персије (465-424. г.).

арханђел (први анђео) - анђео високог положаја (Јуда 9). По св. Дионисију Ареопагиту, сва бестелесна бића могу се сврстати у тзв. „небеску јерар-хију" (према спису који се ње-му приписује „О небеској јерархији") у следеће три је-рархије, а свака у три лика: виша: серафими, херувими, престоли; средња: господства, силе, власти; н и ж а: начела, арханђели, анђели. Има седам арханђела, од којих су најпоз-натији Михаил („ко ј е као Бог"), Гаврил („Бог је јак") , Ра-фаил („Бог исцељује") Уриел („Бог је светлост") и др.

Архелај - в. Ирод.

Асаф („скупљач") - левит који ј е ударао кимвалима и био ди-ригент Давидовог хора. Верује се да је написао неколико пса-лама (1 дн 16,4-7).

Асир („блажен") - син Јакова и Зилфе (1 Мој 30,12-13). Постао старешина једног племена које

је живело на деоници средо-земне обале (ИНав 19,24-30). Из овог племена потиче проро-чица Ана (Лк 2,36).

Асвир - персијски цар Ксеркс I (486-464. г.) (Jeer 1,1).

Асирија - царство које је настало на обалама горњих токова реке Тигар. Асирци су победили Северно јеврејско царство 721. г. освојивши Самарију, и држа-ли народ у ропству све док их нису победили Вавилонци (2 цар 7) освојивши Јерусалим 586. г. и када су Јевреје одвели у ропство, „вавилонско" (Пс 137) и држали до 536. године.

Аскалон - један од пет главних филистејских градова (Суд 14,19), у коме ј е рођен Ирод Ве-лики.

аспида - фантастично биће, по-лупетао-полузмија, за коју се сматрало да убија погледом (Ис 11,8; Мт 3,7; Рим 3,13).

Астина (Јашти) - краљица Асвира (Ксеркса I) - Књ. ο Јестири.

астролози - Древни осматрачи звезда и астролози делили су небеса на осам концентричних сфера већ према проласку планета кроз сваку од њих, у нади да ће моћи прорећи судбину или предвидети дога-ђаје (уп. изјаву ап. Павла да је

Асур 29

био „однесен до трећег неба", 2 Кор 12,2). Без обзира на неуспехе, њихово пажљиво праћење небеса водило је до постепеног развоја науке астрономије.

Асур (Ашур) - главни бог Асираца и назив њихове прве пре-стонице (Јездра 4,2).

Атина - град у Грчкој, који ј е ап. Павле посетио на II мисио-нарском путовању. Био је ве-лики светски центар у древна времена, чувен по уметности и учености, по војној сили и колонијама. У Дап 17,15-34 го-

вори се ο деловању ап. Павла у Атини.

Ахав („очев брат") - израиљски цар, око 870. до 850. г. Његова жена Језавеља је покушала да заведе службу богу Валу, због чега га ј е укорио пророк Илија. Ахав ј е гајио веру у лажне богове. Убијен ј е у једном устанку (1 цар гл. 20-22).

Ахаз („Он је ухватио") - јудејски краљ, око 735. до 715. г. Био ј е вазал Асираца. Исаија, Осија и Михеј говорили су против ње-га (2 цар 16).

30

Бадем - дрво у Палестини, цвета у јануару. Израиљцима ј е било симбол наде. Бадем је процве-тао на Ароновој палици (4 Мојс 17,8).

бакља - део чврсто уврнутог за-паљивог материјала бацан преко градских зидина за вре-ме опсаде. „Главња (бакља) истргнута из огња" означава човека којег је Бог спасао (Амос 4,11).

балсам - уљана материја пријат-ног мириса добијена од неких

врста дрвета; користи се за умањење бола, у козметици и за балсамовање (1 Мојс 37,25).

балсам гилеадски - смола од ко-ре неког шибља; користи се као лек (Јер 8,22).

банка (мењачница) - тезга или сто где су се обављали новчани послови (није то била посебна зграда као данас) (Лк 19,23).

беси - зли дуси.

бесквасни хлебови - в. Пасха.

Библија - в. Свето писмо.

бичевање 31

бичевање - кожним каишевима са уплетеним коскама или ме-талним предметима бичевани су преступници, мушкарци, који нису имали римско држављанство (Дап 22,25) . Углавном ј е претходило ра-спињању (Мт 20,19; 27,26; Јн 19,1), при чему ј е већ могло доћи до смрти.

благовест - радосна вест ар-ханђела Гаврила Марији да ће постати мајка Сина Божијег (Лк 1,26-38). Благовест је пре-вод грчке речи „евангелион" -Јеванђеље.

благодат - небеска сила, коју човеку дарује Бог ради спасе-ња. „Благодат и истина поста-де кроз Исуса Христа" (Јн 1,16).

благослов - радња којом се Го-спод призива да излије своју милост на некога. У првом ре-ду изрицао га ј е отац. Он ј е био уједно и свештеник куће и ње-гов благослов утврђује кућу. Благослов, такође, одређује судбину човекову, јер једном изречен благослов не може се опозвати. To се види из Јаков-љевог благосиљања Исака и Исава (1 Мој 27). Нарочито ј е делотворан благослов роди-теља (1 Мој 9,25; 27,28-29). Благосиља се у разним приликама: при растанку или

удаји - Ревека нпр. (1 Мој 24,60), кад се добијају поклони, за нечију помоћ (1 Мој 9,26; 1 цар 1,31), кад се нешто жели или моли (1 Сам 1,17 - пр. Илије Ану). Нарочито моћ има свештеников благослов. Бог ј е заповедио Арону и свеште-ницима да благосиљају народ (4 Мој 6,22.27) , и то овим речима: „Да те благослови Господ и да те чува! Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив! Да Господ обрати лице своје κ теби и даде ти мир!" (4 Мој 6,24-26; 3 Мој 9,22-23). To ј е ароновски благослов (види). После вавилонског ропства свеште-ници су изговарали благослов свако јутро и вече после принете жртве. To исто врши се и у синагогама. Само се у Храму без прекида изрицао благослов. Учитељи су благо-сиљали ђаке, а Христос своју духовну децу при евхаристији хришћана (1 Кор 10,16). Највиша заповест је Христова порука: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну" (Мт 5,44).

Блаженства - стихови којима почиње Христова Проповед на гори: „Блажени..." (Мт 5,3-12; Лк 6,20-23).

блуд - у преносном значењу ова реч означава непослушност

32 брада

према Богу (Осија 1,2; 3,1) и обраћање другим боговима (Откр 14,8).

Бог - име дано Творцу васионе, Владару неба и земље, Оцу свих нас.

Бог (код пагана) - надљудско биће које се сматра да има моћ над природом и човеком; лик или животиња за коју се мисли да има божанска својства; идол (Ис 44 ,15) .

богобојажљиви (Дап 13,16 и др.) -пагани који су учествовали на ј евреј ском богослужењу у синагоги и делимично се држали Мојсе јевог Закона. Треба их разликовати од про-зелита, одн. од многобожаца који су обрезањем законито прелазили у јудејство и обаве-зивали се да се држе целог За-кона.

Божија имена: Право Божије име у Старом завету јесте Ј А Х В Е . Употребљавају се и друга имена, која су већином више својства него имена (нпр. Господ, Свемоћни, Пре-вишњи); та имена делимично су употребљавали и други на-роди за своја божанства, нпр. Адонај (Господ), Ел, Елохим, Елоах, Шадај. Бог се називао и Господ Саваот (Господ над војскама). Иначе, „Елохим"

може означавати више богова (Суд 9,13); ипак ј е углавном оз-нака за једног Бога. Ретко се „Елохим" употребљавао за нешто божанско (нпр. духови мртвих, 1 Сам 28,13; Мојсије, 2 Мој 7,1). Ј а х в е - најчешће од Божјих имена. To ј е тзв. те-траграм: четири слова - сугла-сника у време када није било самогласника. Тако ј е писана цела Библија, па ј е у њој Божије име писано Ј Х В Х . Када су тзв. масорети у 9. в. по Хр. додали самогласнике и одвојили речи, они су код Ј Х В Х ставили одговарајуће тачке за вокале, али не оне које припадају овој речи ј е р се она није смела изговарати, већ од другог имена Божијег „едонај", па би побо-жни Јеврејин увек уместо Јахве читао Адонај! Касније се то заборавило и почели су се читати вокали другог имена означени код Ј Х В Х , па ј е дошло до данас погрешног читања Јехова.

брада - Јевреји су неговали браду као знак мужевности. Α као обележје жалости, уобичајено ј е да се почупа или обрије (Је-зра 9,3; Ис 15,2; Јер 41 ,5) . Цар Амонита („синови Амонови") грозно ј е увредио Давидове изасланике кад им ј е обријао главе до пола (2 Сам 10,4-5). Египћани су напротив браду

браћа 3 3

бријали, али често носили вештачку браду (1 Мој 41 ,14) .

браћа - браћа, рођаци, чланови једне групе, племена или на-рода (Мт 23,8) .

браћа Исуса Христа - Исус ј е имао браћу од тетке (Мт 13,55; Мк. 3,22; 6,3). Његова „браћа" шаљу га из Галилеје у Јудеју „да ученици твоји виде дела која чиниш". Нису веровали у њега (Јн 7,2-9).

Бројеви - Књига бројева ј е 4 . књига Мојсејева и Старог за-вета. Излаже историју Израи-

љаца од њихових последњих дана на Синају, описује путо-вање до хананске границе - 40 година лутања по пустињи и догађаје који су се збили по-следње године: опис смрти Арона и сестре му Марије, по-беда над Аморејцима (Амо-ритима) и рат против Ма-дијана. Књига такође садржи одломке древне поезије и ду-ховног појања.

бубањ - стари ударачки инстру-мент, као мали добош или тамбурин, направљен од козије коже (1 Сам 18,6).

Самарјанин поред свитка самарјанског Петокњижја

34

Вавилон (јевр. Бабел - „врата бо-га", a у 1 Мој 11,9 реч „балал" значи „побркати") - велики, древни град, главни град Хал-деје. Саградио га Нимрод на месту Вавилонске куле, на ре-ци Еуфрату, око 88 км јужно од Багдада. Најпре се спомиње на таблици са клинастим писмом око 2700. г. За славу и моћ Вавилона заслужан ј е цар Навуходоносор II (604-562. г.), када је овај град постао центар

велике царевине. Вавилонце су најзад победили Персијанци и целој царевини дође крај. У Библији ј е Вавилон симбол светске силе непријатељске Богу (2 Мој 13,1). Зато је у Новом завету Вавилон надимак заРим (Откр 14,8; 17,5).

Вавилонија - древна држава у плодној равници коју су на-водњавале реке Тигар, у до-њем току, и Еуфрат. У својој првобитној историји била ј е

Вавилонска кула 35

подељена на Акад и Сумер. Градске државе - као Ерех, Ур, Ериду, Лагаш, Ума и Нипур -бориле су се за превласт све док на престо није дошао цар Саргон I (235. г. пре Хр.). Цар Хамураби (1792-1750) уједи-нио је семитске и несемитске народе и сместио престоницу у Вавилон. Дао им ј е чувени „Хамурабијев законик". Нај-познатији владар Вавилоније био је Навуходоносор, око 604-562. г. пре Хр. Ускоро после његове смрти опала ј е моћ ове државе.

Вавилонска кула - у 1 Мојс гл 11. излаже се како су људи гради-ли кулу која би доспела до са-мог неба, али ј е Бог разорио овај план тиме што ј е учинио да се нису могли споразумевати, те кула никад није била подигнута. Приповест настоји објаснити како ј е дошло до тога да различите pace и племена говоре различитим језицима.

Вавилонско ропство - Вавилон-ци су надвладали Јевреје 597. г. и још једном 586. г. пре Хр. Је-русалим је разрушен, а многи Јевреји су заробљени и одве-дени у Вавилон, где су у роп-ству остали око 50 година. Када је персијски цар Кир поразио Вавилон 539. г., он је дозволио Јеврејима да се врате у своју

отаџбину ако то желе. Иначе, за време јеврејског робовања у Вавилону, где ј е одведено углавном становништво из Јудеје и, наравно, Јерусалима, осим ратара у сиромашним местима, поготово у Самарији, почели су се насељавати нејеврејски народи, касније прозвани Самарјани. Цар Кир ј е дозволио Јеврејима повратницима да подигну Храм, што су они и учинили, али ј е ипак велики број Јевреја више волео да остане у Вавилону.

Вазнесењс - узнесење Господа Исуса Христа са Земље на Не-бо - прославља се у 40. дан по-сле Васкрса (Ускрса), увек у четвртак. Код нас ј е овај праз-ник познат као Спасовдан (Дап гл. 1; Лк 24,50-53). Вазнесење ј е предуслов ширења Цркве „тја (све) до краја земље" (Дап 1,8).

Вал („господар" или „власник") -многобожачки бог раста и плодности. Њега су на ра-зличите начине обожавали

В а л - бог

36 Варухова књига

Хетити, Феничани, Египћани и Хананити. Веровало се да је Вал (Баал) потомак Ела, оца богова (Суд 2,13).

Валам - предсказивач. Није био Јеврејин, али кад га је моавски цар Валак замолио да прокуне Израиљце, Бог га ј е присилио да их благослови. Касније је био у искушењу да прокуне Израиљ, а убијен ј е борећи се у редовима Мадијана (4 Мој 22-24. гл.).

Валтазар (Вавил, „заштити му живот") - вавилонски војско-вођа који је живео у 6. веку пре Хр. Организовао ј е одбрану Вавилона против персијског цара Кира. У 5. глави Књиге пророка Данила он се меша са Набонидом, јер Валтазар није био син Навуходоносора, нити ј е икад био вавилонски цар.

вар (бар) - арамејска реч која значи „син" (нечији), нпр. Вартимеј (син Тимејев), Вара-ва (син Аве, одн. оца).

Варава („син очев", ава = отац) -разбојник и убица, којег је Пи-лат, на наваљивање гомиле, ослободио за време суђења Христу (Мт 27,15-26; Мк 15,6-15; Јн 8,39).

варварин (понекад преведено са „дивљак", „туђин") - свако ко није члан своје националне,

религијске или културне групе (Дап 28,4; 1 Кор 14,11), по-себно онај ко није био Грк (Рим 1,14). Реч нема лош призвук као данас.

Варнава („син утехе" - Дап 4,36) -апостол, мада не из Дванае-сторице. Рођен ј е на острву Кипру и био пријатељ ап. Па-вла, којег ј е пратио на I ми-сионарском путовању Био ј е важна личност у раној Цркви (Дап 11-15).

Вартимеј („син Тимејев") - слепи просјак, којег ј е Христос исцелио близу Јерихона због његове велике вере (Мк 10,46).

Вартоломеј („син Толомејев") -један од Дванаесторице (апо-стола). У списковима апостола које наводе Матеј, Марко и Лука спомиње се поред свог пријатеља Филипа; у Је-ванђељу по Јовану његово име је Натанаил. Можда се мисли на истог човека (Мт 10,3). Проповедао је у Индији, Ара-бији и Јерменији, где је распет стрмоглавце.

Варух („благословени" или „нека је благословен") - секретар и пријатељ пророка Јеремије (Јер 32). ..

Варухова књига - није у канону, тј . званичном списку књига Светог писма, и води се међу

Васан 37

другоканонским књигама Стар-ог завета. Написана је после разорења Јерусалима 70. г. по Хр., на шта указује својим алегоријским језиком.

Васан - област источно од Јор-дана, у ранија времена чувена по храстовима и стоци. Изра-иљци су га освојили под Мојсејем (4 Мој 32,33).

васкрсење - Божије оживљење сопственом вољом и силом. Васкрсење Исуса Христа (Мт 28,1-10; Мк 16,1-9; Лк 24,1-9; Јн 20,1-14). „Ја сам васкрсење и живот" (Јн 11,25-26). Христос ј е својим васкрсењем нај-очигледније доказао божан-ску власт своју над животом и смрћу; на том Васкрсењу заснива се и наше опште човечанско васкрсавање (старо-словенски васкршење оживљавање вољом свемогућег Промисла. Пример: кћери Јаирове у Капернауму (Мт 9,18-19.23-26; Мк Ј 5,22-24.35-43; Лк 8 ,41-42.49-56) . Сина удовичиног у Наину (Лк 7,11-15). Лазара из Витаније (Јн 11,38-44). Многих умрлих све-тих (Мт 27 ,52-53) . Разговор Христов са садукејима ο ва-скрсавању мртвих (Мт 22,23-32; Т 12,18-27; Лк 20,27-38).

ват - мера течности, око 37 лита-ра (Ис 5,10). В . мере.

ведро - мера течности, неколико литара (Јн 2,6).

вез - мрежа за косу (Ис 3,18).

Вел - један од главних вавилон-ских богова; владао ј е земљом и ваздухом.

Велиар (Велијар) - Сатана: извор сваког зла (2 Кор 6,15).

Велзевул - кнез ђавола, демона (Мт 12,24). У старозаветна вре-мена био ј е бог мува (2 цар 1,2-3) , кој ем су се Φилистеј ци клањали. Књижници и фари-сеји говоре да Христос изгони ђаволе силом Велзевула (Мт 9,34; 10,25; 12,24 и др.), Христов одговор (Мт 12,25-33).

Величит душа моја Господа... в.Маријина песма (Лк 1,46-55).

венац - давао се као награда на грчким играма и представљао ј е симбол победе и радости. Носили су га и римски влада-ри. „Трнов венац" стављен ј е на Христову главу ради исмевања значаја самог венца (Јн 19,2).

Венијамин („син десне руке", „син југа или среће") - дванае-сти и најмлађи син Јаковљев. Рахиља га је родила у Витлеје-му. Стао ј е на чело једног рато-борног племена израиљског, чији су потомци били цар Саул и св. ап. Павле (1 Мој 35,16-19).

38 високо место

вет (бет) - јевр. префикс са зна-чењем „кућа" (неког, нечег), нпр. Вет-ел (Ветиљ) = дом Бога (1 Мој 12,8).

Ветиљ („дом Божији") - градић, лежи 18 км северно од Јеруса-лима. На овом месту Аврам је саградио олтар, а Јаков имао визију. Цар Јеровоам (932-911. г.) такође подигао државно

- светиште (1 цар 12,29), да би у северном царству створио противтежу Јерусалиму. Ина-че, Јаков је дао име овоме ме-сту (1 Мој 28,19). У Ветиљу ј е неко време чуван Ковчег заве-та (Суд 20,27). Град је срушио цар Јосија пошто ј е постао центар идолослужења (2 цар 23,15).

Вечера Господња (Тајна вечера, причешће) - то је последњи обед Христов са његовим ученицима када је јео пасхал-ну вечеру у „горњој" соби („горница") на један дан пред своју смрт (Лк 22,7-13). За вре-ме обеда Христос ј е благосло-вио хлеб и вино и заповедио ученицима да их једу и пију њему у спомен. Први хри-шћани почели су да светкују Вечеру Господњу у јеруса-лимској цркви. Овај догађај је послужио као окосница за да-нашње Причешће, Евхаристију.

вечера - јеврејски обед врло тачно прописује општи поредак и све појединости гозбе, како оби-чних тако и празничних, a нарочито пасхалне вечери.

видело - светлост.

вино - вино са измирном дају Господу да пије пред Распеће.

Виноградар - упоређивање Бога Оца са виноградаром (Јн 15,1).

виноградна лоза - Христос упо-ређује себе са лозом - чокотом, а ученике са гранама његовим (Јн 15,1-6).

Вирсавеја („извор заклетве") -Град на јужној граници Израиља. Овде су Аврам и Авимелех склопили савез („ухватили веру"), (1 Мој 21,22-32). Место где ј е Аврам ископао извор и где ј е пророк Илија тражио заштиту од Је-завељине освете. Данас се ту могу видети три извора и остаци других (1 цар 19,3).

високо место - брдо на коме су грађена светишта и олтари и где су се некад многобошци, a понекад и Јевреји, клањали идолима. Пророци су против овога проповедали кад год су се Јевреји окретали од правог Бога (1 цар 11,7). - Као таква места спомињу се и „лугови".

Витанија 39

Витанија („кућа сиромаха", „дом беде") - село на источној па-дини Маслинске (Јелеонске) горе, тек 2 км од Јерусалима на путу за Јерихон; до ње се до-лазило стазом преко брда. Христос ј е овде често по-сећивао своје пријатеље, као Лазара и његове сестре Марту и Марију (Лк 10,38; Јн 11,1.18). После свог свечаног уласка у Јерусалим Христос се повлачи у њу и проводи ноћ (Мт 21,17). Христос долази овде на шест дана пред Пасху (Јн 12,1).

Витезда („дом милосрђа") - бања -купатило у Јерусалиму, коју су напајали извори. Одатле се вода подземним каналом одводила за храмовну употребу. Болесни су ступали у бању у нади да ће бити исцељени (Јн 5,2-9).

Витлејем („дом хлеба", одн. хра-не) - град 10 км јужно од Јеру-салима. Био ј е први завичај Давидов, али му слава почиње на историјској чињеници, из-нетој у Јеванђељу по Луки, да ј е овде рођен Исус Христос (Лк 2,4).

Витсава (Вит-Савеја) - супруга Урије Хетејина, коју ј е Давид дао преотети. Он ј е био удесио да њен муж буде у првим бор-беним редовима, и тако ј е уби-

јен. Тада ј е Давид узе за жену и постави за царицу. Соломон ј е био син Давида и Вит-Савеје (2 Сам 11,12).

Витсаида („дом рибарења") - ри-барско село северно од Гали-лејског језера. Била је родно место апостола Петра, Андре-ја, Јакова, Јована и Филипа, првих ученика и апостола Христових (Мт 6,45). Споми-ње се и Витсаида Јулијина, градић на североисточној страни истог језера при утоку Јордана; подигао га ј е Тетрарх (четверовласник) Филип у част Јулије, кћери императора Августа. Христос се удаљио у пустињу близу овог места (Лк 9,10; Мт 14,13; Мк 6,32). Поме-нута ј е у броју градова чије ста-новнике Господ укорева за нераскајаност (Мт 11,21; Лк 10,13).

Витфага („дом смокава") - село на Маслинској гори, између Витаније и Јерусалима. Хри-стос пролази кроз њу (Мт 21,1; Мк 11,1; Лк 19,29).

власт - Господ је учио као онај који власт има, Син човечији има власт опраштати грехе. Христос даје ученицима власт над нечистим духовима. Христу је дата власт над сваким телом и свака власт на небу и на земљи... (Мт 28,18; Јн 17,2).

40 Вул

Воанергес - надимак који ј е Исус дао Јакову и Јовану, двојици својих ученика, а значи „сино-ви громова" (Мк 3,17).

вода жива - назив за изворску во-ду, за разлику од устајале воде у цистернама. У Јн 4,10-11 овим изразом означен ј е живот који Христос дарује.

водени судови (у ствари, судови за воду) - на истоку поред улаза у дом стоје обично велики камени судови за воду, да би сваки путник опрао руке и но-ге (Јн 2,6).

Воз („у њему ј е снага") - потомак Давидов. Живео у Витлејему и оженио се Рутом, која ј е рођена у Моавској (Рута 1-4).

Врата Пакла - израз метафо-ричан и узет из источњачког живота. Врата градска била су зборна места за трговину и ра-справу спорова; ту су се скуп-љале и народне старешине. Ова врата су била необично снажно утврђена. Стога ј е Христос овим изразом хтео казати: никаква сила и лукавство Сатанино неће одолети Његовој Цркви (Мт 16,18).

вратари - (на прагу: 2 цар 25,18) . -Нису исто што и Храмовно особље „чувари врата", троји-ца свештеника високог по-ложаја, који су ишли непо-

средно иза двојице највиших свештеника. Биће да су вратари на улазу у Храм морали да проверавају култну чистоту посетилаца пре него што би они смели ступити у Светињу. Поред овога, имали су задатак да надгледају Храмовну таксу.

врачање (гатање) - покушај чита-ња будућности или одређивања непознатог магичним или мис-тичним средствима, нарочито неком врстом надахнућа или тумачењем извесних знакова, као што су лет птица, изглед и појава животиња, појава воде наливене у суд, бацање коцке и др. Јевреји су у врачање уво-дили некромантију: прорица-ње будућности призивањем духова из мртвих и разговор с њима (1 Сам 28,8). Класичан пример ј е одлазак цара Саула код ендорске врачаре коју ј е молио да призове дух Самуи-лов (1 Сам 28,7) . To ј е најка-рактеристичније место у Св. писму ο спиритизму. Стари завет опомиње да су врачаре „гад пред Господом", да им се не верује и да је злочин саве-товати се с њима.

вул (бул) - древно јеврејско име за осми месец, исто што и мархешван. To ј е кишовити период, октобар-новембар (1 цар 6,38).

41

Гаваја („узвисина") - завичајно место цара Саула (касније ње-гова престоница), 4 км северно од Јерусалима. Била ј е разорена за време Судија (Суд 20,29-48) . Четири стотине година била ј е војно упориште (1 Сам 10,26).

Гаваон - град у брдима североза-падно од Јерусалима (ИНав гл. 9 ) . Најпре ј е припадао Хо-ритима. Овде ј е обешено се-дам синова Саулових, и овде ј е Давид однео победу над Фи-листејцима (1 дн 14,16).

Гаврило („Бог ј е ј а к " или , јунак Божији") - један од (седам) (арх)анђела, весника Божијих. Он се у различита времена јављао Данилу (8,16; 9,21), За-харији (Лк 1,8-20) и Пресветој Дјеви Марији и рекао јо ј да ће родити сина и наденути му име Исус (Лк 1,26-38).

Гад -1) Прародитељ једног од 12 племена Израиљевих. Најста-рији син Јакова и Зилфе (1 Мојс 30,11); 2) пророк у Давидово време (1 Сам 22,5) .

42 Галилејско језеро

Гадара - град у Декаполису (Де-сет градова), где ј е Христос исцелио човека са нечистим духом. Његова локација није поуздано утврђена (Мк 5,1-20; Лк 8,26). Зове се и Гергеса или Гераса.

Гадаринци - становници Гадаре.

Гађани - ратоборно племе. Они су помогли Давиду против Саула. Касније су суделовали у побуни Јеровоамовој, и дозволили му да подигне престоницу у Фануилу (1 цар 12,25).

Газа (, јака"?) - главни од пет фи-листејских градова, од великог трговачког значаја. Историја ο Самсону одвија се у Гази (Суд 16,23-31). Према Дап 8,26 она лежи на путу којим је ишао етиопски дворјанин. Данас је спорни појас, насељен углав-ном Арапима.

Галада, Гилеад („камење све-дочанства") - 1) име тројице људи у Старом завету. Једно од њих ј е носио отац моћног Јефтаја (Суд 11,1); 2) град бли-зу Миспе (Ос 6,8). Овде ј е рођен пророк Илија; 3) високо пасиште јужно од реке Јармута и северно од реке Арнона (4 Мојс гл. 32). - У Галаду су Ја-ков и Исав измирени, Лаван је рекао збогом своме нећаку Ја-

кову (1 Мојс гл. 31), а Авесалом подигао побуну. Судија Јефтај и пророк Илија потицали су из Галада (1 цар 17,1).

Галатија - део Мале Азије; рим-ска провинција (1 Кор 16,1).

Галатима посланица - девета књига Новог завета. У овој по-сланици ап. Павла упућеној црквама Галатије излажу се најважнија питања хришћан-ске вере, и он брани своје пра-во на апостолство. Сматра се да су Галаћани углавном Келти, досељени у Малу Азију од 278.Г. пре Хр.

Галгал - в. Гилгал

Галилеја („област") - северни део Палестине, западно од реке Јордана. Њене тачне границе разликовале су се у разним периодима. У Христово време она је била римска провинција, којом ј е у име Рима владао Ирод Антипа. Назарет јој је био центар. Христос ј е до своје 30. године живео у овом градићу и зато је назван „Назарећанин" (Мк 1,24; 4,67; Лк 4,34; 24,19). У Галилеји су још познати новозаветни градови: Капер-наум, Кана и Витсаида.

Галилејско језеро - језеро са свежом водом; то је уствари проширење Јордана на њего-вом даљем току (Мт 4 , 1 8 ) .

Галион 43

Другачије се зове „Тивери-јадско море", „Генисаретско море", „Море", „Језеро". У новозаветна времена називано је и Хинерет („у виду харфе"). Рибарење и бродоградња биле су главне индустријске гране градова процветалих на њего-вим обалама.

Галион - брат философа Сене-ке, намесник Ахаје, у Грчкој, римској провинцији од 51-52. г. Ап. Павле ј е изведен пред њега на суђење, а Галион нађе да ј е невин (Дап 18,14).

Гамалило („награда од Бога") -1) кнез у племену Манасији-ном. Он ј е помогао при броја-њу Израиљаца у Пустињи (4 Мој 1,10). 2) Фарисеј, члан Си-недриона и раније учитељ ап. Павла (Дап 22,3). Према Дап 5,34-39, он сматра поступке против хришћана непотреб-ним, па су апостоли Петар и Јован пуштени на слободу.

Гаризим - гора (868 м) југозапад-но од Сихема. Према 5 Мој 11,29; 27,12, брдо благослова. На њему се налазио самарјан-ски храм (према Јосифу Фла-вију саграђен у 4. веку) који ј е разорио Макавејац Јован Хир-кан 107. г. пре Хр. Он је сма-трао да ј е законито бого-служење само у јерусалимском Храму. Колико ј е то питање

неважно за хришћане показује Христов разговор са Самар-јанком (Јн 4,19-24). Још и данас мала самарјанска заједница прославља празник Пасхе на Гаризиму.

Гат - један од пет филистејских градова чија локација није установљена (Инав 11,22; 1 Сам 5; 17,4; 21,10-22,1; 2 Сам 15,18; 2 цар 12,17; 2 дн 11,8; 26 ,6) . Био ј е родно место Голијата, иначе завичај и других „диво-ва" (1 Сам 17,4). Израиљци су га често напа-дали. Давид га ј е освојио. Кад су Филистејци заробили Ковчег Завета, однет ј е у Гат, па ј е настала куга.. Касније кад ј е Давид бежао од Саула, утекао ј е у Гат. Војници из Гата помогли су му кад је син му Авесалом повео побуну. Град ј е једно време био у Јудином царству и најзад пао под Сиријце 717. г.

гвожђе - прво познато гвожђе било ј е метеорско. Гвоздена руда ј е налажена у Асирији, Египту, Малој Азији и Ханану. Хетити су били произвођачи гвожђа у старозаветно време. Бодежи, пијуци, турпије, коп-ља и мачеви прављени су од метала. Понекад, као код про-рока Амоса (1,3), базалт се звао гвожђе. „Северно гвожђе" код

'Јер 15,12 било је можда челик,

44 Гелвуја

а „челик" ј е био туч. Гвожђе је имало скоро исту вредност као сребро. Јевреји нису знали за обраду гвожђа до времена царева.

Гебал (Гивал, „брдо") - једно од најстаријих насеља на фе-ничанској обали (око 5000. г. пре Хр.). Повезују га са грчким градом Вивлос (вивлос, грчка реч за „књигу" - вивлион); у овом граду произвођен ј е па-пирус, који је увожен из Егип-та. Гивлеји (Гебалити) били су и вешти каменоресци (Инав 13,5; 1 цар 5,17).

Гедеон (Јерубаал) - војсковођа Израиљаца у њиховој успешној борби против Мидијанаца. Ни-је се сложио што Израиљци поштују идоле и утврдио њи-хову веру у истинитог Бога. Био ј е смео војник и сјајан вој-сковођа (Суд 6,11-8,35). Из ме-ста Офре уклонио поштовање бога Баала (Ваала), па се зато зове Јерубаал.

Геена - 1) грчки назив у Новом завету за долину Хином (јевр. ге-хином), према западу и југу од Јерусалима, где су много-бошци жртвовали децу богу Молоху (2 цар 16,3; 21,6; 23,10) . Реч ј е почела да означава „пакао" (Мт 5,22); 2) у Новом завету место под земљом где су грешници

чишћени у „паклу огњеном" (Мт 18,9), бацани у „огањ вечни" (Мк 9,43.45.47 и др.). To зато што су у време рђавих царева овде Јевреји - идоло-поклоници приносили Молоху, бакарном богу амонићанском, на жртву чак и своју децу. Да би ово место учинио вечно одвратним, побожни јудејски цар Јосија издао је заповест да се овде баца свака угинула животиња и лешеви престу-пника (2 цар 23,10-14). Ради предохране од смрада и заразе, у овој долини су непрестано горела велика ватришта, спаљујући све што ј е ту доношено. Зато се Геена назива „Геена огњена" - пакао.

Гезер - један од хананских гра-дова против којих је војевао Исус Навин (Инав 10,33). На-лазио се између брежуљака у крају који чува један од прола-за од Јафе за Јерусалим. Гезер је неко време био под Египтом док га један од фараона није дао својој кћерки, жени цара Соломона. Соломон га ј е учврстио као град, углавном као базу за снабдевање у ратно време (1 цар 9,15-17). Археоло-зи су овде открили тзв. „Гезер-ски календар".

Гелвуја - планина која чува про-лаз од Равнице језраелске до

Гераса 45

реке Јордана. Ту је победио су-дија Гедеон (Суд 7,1-22), а Саул и његови синови у рату с Филистејцима изгубили су битку и живот (1 Сам 31; 2 Сам 1,21).

Гераса - древни назив за Џераш, око 80 км југоисточно од Гали-лејског језера, у Јордану. Била је једна од десет градова у Де-капољу (Мк 5,20). „Околина гадаринска" (Мк 5,1) вероват-но значи „гадарински" или „гергесински".

Гергеса - у неким рукописима овај назив се употребљава за Гадару (Мт 8,28).

Гергесеји - древно племе ο којем се мало зна. Победили су их Израиљци под вођством Исуса Навина (Инав 3,10; 24,11).

Гесем (Гошенска земља) - долина у североисточном Египту, где ј е Јосиф населио свога оца и његову породицу. To је био онај део Египта најближи Ханану. Израиљци су избегли из Гошена преко Рогозног мора (1 Мој 46,28).

Гетсиманија („преса за уље") -воћњак или врт на падинама Маслинске rope источно од Јерусалима куда ј е Христос отишао на молитву после Тај-не вечере (Мк 14,32; Мт 26,36; Јн 18,1; Мк 14,32-50).

Гијезије - слуга пророка Јелисеја. Није остао веран господару и ударен је лепром (2 цар 5,20-27).

Гилгал („круг од каменова") -назив за неколико градова у Старом завету, вероватно тако прозвани јер су у њима биле гомиле камења постављене за успомену на убијене војнике у рату. Гилгал ј е место између Јерихона и реке Јордана. Је-вреји су логоровали у Гилгалу после преласка реке и напра-вили гомилу камења. Одатле су кренули да ослободе Ханан. Постао ј е седиште важног светилишта, и био ј е у области Самуила као судије. Гилгал се спомиње у извештајима ο про-року Илији и Јелисеју. Проро-ци Осија и Амос осуђивали су богослужење у Гилгалу као празан ритуал (Инав 4,20; Суд 3,19; 1 Сам 7,16; 10,8д; 2 Сам 19,15; 2 цар 2,1; 4 ,38-41; Осија 4,15; Амос 4,4) .

гласник - преносилац усмене или писмене поруке, углавном за војничке и политичке сврхе (ИНав 6,25; Суд 9,1; 1 Сам 19,1 и др.). Имао ј е пуномоћ закључивати уговоре или пре-говарати (ИНав 2; 9,3-15). В . анђео.

Гнусоба опустошења - обично се мисли на постављање олтара

46 Година

паганском богу Зевсу у јеруса-лимском Храму од стране Ан-тиоха Епифана 168. г. пре Хр. (Дан 9,27). Другим речима, потпуни разврат, чак и у храму.

Наступиће у време разорења Јерусалима (Мт 24,15; Мк 13,14 - „мрзост опушћења" код Вука; Бирвиш - „гнусоба пу-стошења").

Година - код Јевреја је имала 12 лунарних месеци (354 дана). С времена на време додаван ј е 1 месец (понављањем последњег месеца), да би се попунила разлика између 12 лунарних месеци и једне соларне (сунчане) године. Главна годишња доба била су лето и зима (1 Мој 8,22; 2 Мој 18,16). У климатским условима Палестине пролеће и јесен немају значаја.

Ове 2002. године, по јеврејском календару ј е у току 5762. година. Почела је 18. септембра 2001. г., а завршава се 05. септембра 2002. г. Нпр. година 1989. била ј е преступна и имала 13 месеци, 54 суботе и 383 дана. Јеврејски календар ј е луно-соларни и година се израчунава у односу на кретање Земље око Сунца. Месеци се рачунају према кретању Месеца око Земље.

Μ е с е ц и јеврејске године су: Нисан (март-април), Ијар (април-мај), Сиван (мај-јун), Тамуз (јун-јул), Ав (јул-август), Елул (август-септембар), Тишри (септембар-октобар), Мархешван (октобар-новембар), Кислев (новембар-децембар), Тевет (децембар- јануар), Шеват (јануар-фебруар), Адар (фебруар-март).

Д а н и у седмици, сем суботе (шабат = престати; одмор), немају називе јер се ни у Библији не помињу, већ се означавају редним бројем. Јом ришон - недеља, јон шени - понедељак, јом шлиши -уторак, јом ревиу - среда, јом хамиши - четвртак, јом шиши -петак. Седми дан субота има библијски назив - Шабат. Према јеврејском календару дан почиње од заласка сунца и траје 24 часа.

Сунчани круг има по 28 година, а лунарни круг има по 19 година. У обичној години месец Хешван има 29 дана, а месец Кислев 30 дана. Она има дан више од непотпуне, а дан мање од пуне године. Зато се та година зове обичном годином.

Гог 47

Гог - уобичајени назив за северне народе, непријатеље Израиља (Јез 38,2). Ти крајеви, који се још заједнички називају земља Магога, налазили су се веро-ватно у Малој Азији. Гог ј е праслика свих израиљских и Божијих непријатеља.

Годолија (Гедалија) („велики се показао Јахве") - име петорице људи који се спомињу у Би-блији. Најважнији ј е био један јеврејски намесник којег ј е поставио вавилонски цар На-вуходоносор II после разорења Јерусалима 586. г. Касније ј е убијен (2 цар 25,22-25).

гоим (1 Мој 14,1; Инав 12,3) - Под овом речју у јеврејском тексту се уопште разумеју незна-божачки народи, тј . сви осим Израиљаца, али у књизи ИНав (12,23) реч гоим употребљена ј е у смислу властитог имена да означи народ или место, наи-ме, у броју 31 цара које ј е ИНав победио на западној страни Јордана спомиње се цар Гоји-ма у Галгалу. У књ. Судија (4,2-23) спомиње се град Харошет-Гојим.

Голгота - место где је Христос распет, изван зидина Јеруса-лима. Латинска реч „калвариа" значи „лобања", пошто ј е брдо од камена у силуети вероватно подсећало на лобању. Стварно

место није познато, јер се спомиње само у Новом завету. На јеврејском се зове Голгота (Јн 19,17).

Голијат - филистејски див којег ј е Давид убио. Мада ј е био висок 3 метра, Голијат ј е погођен каменом из Давидове праћке, па ј е Давид притрчао и Голи-јатовим мачем одсекао му главу (1 Сам 17).

гомер - јевр. мера за течност. В . мере.

Гомер - 1) син Јафетов и унук Нојев (1 Мој 10,2); 2) Гомера -жена пророка Осије (Ос 1,3).

Гомора - један од пет градова у равници која се налази на јужној страни Мртвог мора. Замљотрес је огњем и сумпо-ром разорио ове градове и рав-ницу ј е покрила вода око 1900. г. Становници тих градова би-ли су пословично зли, и на њи-хово разорење гледало се као на казну Божју (1 Мој 19,1-28). Други градови били су Содом, Адма, Севоја и Соар. У Светом писму Содом и Гомора су при-мери којим се опомиње Божји народ на његов суд. Христос каже да ће онај град који од-бије да чује његове благове-снике теже проћи од Содома и Гоморе (Ис 1,9-10; Јез 16,48-50; Мт 10,15).

48 губа

горке т р а в е - травке које су Је-вреји јели са бесквасним хле-бовима на пасхалној вечери за успомену на невоље које су Израиљци имали у Египту пре изласка (2 Мој 12,8).

Господ над војскама (Саваот) -Бог војсковођа израиљски (1 Сам 17,45). Касније значење је Бог, господар анђела, небеских тела и природних стихија (Пс 46,7).

Г о т о н и л о (Отниел) - човек из Јудиног племена и полубрат Халевов, који му је дао руку своје кћерке Ахсе, нешто зем-ље и неколико извора као на-граду што је постигао победу у Киријат- Сеферу („град књи-ге") за време ослобођења Ха-нана (ИНав 15,16-19), тј . освојио град посебне учености (библиотеке и др).

Гошен - в. Гесем.

гранато дрво - вероватно кедар (Пс 37,35).

гривна - оклоп на ногама, нога-вица, од колена до зглоба (1 Сам 17,6).

гробови - јеврејски гробови били су дубоко усецани у стену, a хоризонталан отвор њихов покривен „голалом" - великом

Гробница у Палестини

каменом плочом. Поређење лицемера са гробовима окре-ченим (Мт 23,27-29) и са гробовима сакривеним (3 Мој 2,14) је знак да су они само споља живи.

губа - заједнички назив за ра-зличите кожне болести. Лепра је само једна од њих. Свима им је заједничко да кожа добија мрље (делимично се љушти). Слични знакови се јављају код „губавих" кућа (3 Мој 14,33-55) или одеће (13,47-59). Губави се удаљују из насељених места (свештеник констатује посто-јање губе: 3 Мој 13,1-44; Мк 1,40-44). Губа се сматрала каз-ном Божјом (4 Мој 12,9 и др.). Губавац је морао викати испред себе да ј е губавац. Христос исцељује губавца и објављује да је дошло време спасења (Мт 11,5; 8,2-4; Мк 1,40-44).

49

Д а в и д („возљубљени" или „по-главица" према вавилонском) -Дечак пастир из племена Ју-диног који је постао цар Јудеје и Израиља око 1000. г. пре Хр. и владао 40 година (1000- 960). Давида је Самуило помазао за наследника Сауловог. Познат је по храбрости, великодушности према пораженим непријате-љима, по својој обдарености за песништво и свирање, и по освојењу Јерусалима од Јеву-сеја. Али, и поред великих врлина, имао је и велике

пороке. Остао ј е у сећању као ратник, државник и цар, и као отац Соломонов. У јудејству Христовог времена се очеки-вало да ће Спаситељ бити Давидов потомак, „син", па је израз „Син Давидов" постала Христова титула (Мт 15,22; 20,30; Мк 10,47; Лк 18,38; Мт 21,9 и д р . ) . •.·,•/..

Дагон (јевр. Даг = „риба") - 1 ) Бог кога су Филистејци усвојили и поштовали када су се населили у Ханану (Суд 16,23; 1 Сам 5, 1-5; 1 дн 10,10); 2 ) аждаја, змија

50 Дан Господњи

представља зло у јеврејским митовима (Откр 20 ,2) . У Египту је драгон означавао крокодила.

Далида („усталасали увојци") -Филистејка која је подмићена да изда љубавника Самсона Израиљца. Открила ј е тајну где се крије његова снага и тако га изручила непријатељима (Суд 16).

Далмација - римска покрајина од 10. г. пре Хр. Према 2 Тим 4,10 овде ј е путовао Тит. Неизвесно ј е да ли Илирик у Рим 15,19 означава такође Далмацију, мада се у науци тако сматра, па произлази даје ап. Павле и овде проповедао.

Дамаск - један од најстаријих градова на свету. Основан је око пре 4000 година, на плод-ном месту у Сирији између го-лих планина и песковите пустиње. Вероватно га ј е Аврам посетио. Давид ј е пора-зио његове становнике. Ка-сније су Дамаск освојили Асирци (732.Г.) , затим ј е прешао у руке Римљана (64.г.) и, најзад, у руке Арапа. Ап. Па-вле ј е имао визију Христа на путу за Дамаск, и његово ослепљење је излечио овде у дому Ананије (Дап 9,1-25), што значи да је овде била снажна хришћанска заједница.

Дан („судија") - израиљско племе названо по Јаковљевом сину. Дањани су се били обратили лажним боговима, обожавали су бика и постали познати због својих злодела(1 цар 12,28-30). Сматра се да ј е Даново племе у потпуности нестало, али по неким сведочењима из Алек-сандрије, то су Етиопљани јеврејског порекла - фалаше,

Дан - град на северној граници Палестине, где су Дањани би-ли подигли кип свога бога, у време цара Јеровоама I (1 цар 12,29; 2 цар 10,29). Освојио га је Вен-Адад Дамски, и од тада његово име нестаје из историје (1 цар 15,20). У изразу „од Да-на до Вирсавеје" (Ам 8,14), Дан означава најсевернију тачку подручја насељеног Израиљ-цима.

дан - рачунао се од заласка до за-ласка сунца. Ноћ и дан су де-љени на 12 часова. В . година.

Дан Господњи - (Откр 1,10) први дан у недељи, хришћанска недеља, када су се хришћани састајали на богослужења. Јевреји су светковали суботу као дан одмора, али су хришћани изабрали недељу пошто се тога дана десио нај-већи догађај у историји спасе-ња - Христос је васкрсао из мртвих (Лк 24,30; Јн 20,19).

Дан очишћења 51

Недеља је постепено потисла јеврејску суботу као свети дан за хришћанску Цркву (Откр 1,10).

Дан очишћења - дан поста, де-сети дан (седмог) месеца тишри (септембар-октобар) када се Јевреји опомињу сво-јих грехова и моле за опроштај. Док ј е постојао Храм, свештеници су у име народа приносили жртве Богу, a првосвештеник улазио у Све-тињу над светињама. Јевреји и данас светкују овај празник као дан поста и молитве. После дана очишћења пости се и каје десет дана (рачунато од дана Нове године - 3 Мојс 23,27-32). У Дап 27,9 зове се „Празник". Такође ј е познат као „Јом кипур" (на јевр.). В . празници.

Данило („Бог суди") - пророк. Он је главна личност у књизи која се по њему зове - 27. књига Ст. завета. Књига садржи припо-ведања ο људима који су остали чврсти у својој вери и поред великих патњи, али и утешне поруке вернима кад год страдају. Свој коначни облик књига је добила око 165.Γ. пре χ ρ -

Данило - Додаци Књизи пророка Данила. To су посебни делови у овој књизи, некада садржани у грчкој верзији овог јеврејског списа, али сада су међу друго-

канонским књигама. Први, назван „Песма тројице мла-дића" углавном се састоји од једне молитве и једне песме; други, „Сузана" прича ο јеврејском фолклору, писана у 1. веку пре Хр. да би се указало на тријумф врлине и ојачао углед Данила; трећи, „Вел и Аждаја" ј е занимљива народна прича писана с циљем да идо-лопоклонике учини смешнима.

Деверски брак - в. Левиратски брак.

Девора („пчела") - 1 ) помајка, или дадиља, Ревеке, жене Исакове (1 Мој 24,59; 35,8). Сахрањена је под храстом под Ветиљем (1 Мој 25,8), 2) израиљска про-рочица која ј е подигла народ, под Вараком, да се бори и победи Хананите и убије њиховог вођу Сисару; у 4 . глави књиге ο судијама прича ј е у прози, a у 5. глави нешто ј е измењена, у стиху (око 1120.Γ. пре Хр.).

Девтерономиј (Поновљени за-кони) - 5. књига Мојсејева, одн. Старог завета. Садржи три Мојсејева говора Израиљцима у равницама моавским, управо пред улазак у Обећану земљу Премда се зове Поновљени закони, књига је , у ствари, нова потврда закона које је Бог дао на Синају (забележених у 2,3. и

52 д е с е т а к

4 . књизи М о ј с е ј е в о ј ) , прила-гођавајући их на ж и в о т у насељима у Ханану. Мојсе ј им поново приповеда ο великим догађајима током последњих 4 0 година. Он понавља и нагла-шава Десет заповести, и одре-ђује Исуса Навина за насле-дника и предводника Јевреја . В е л и к а тема Девтерономија ј е с т е да ј е Бог спасао и благо-словио свој народ. Они се овог морају увек сећати, то волети и бити послушни. Господ Хри-с т о с назива на јвећим запо-вестима једну из Пон. закона: „Љуби Господа Бога свога. . . (5 Мој 6 ,4 -5 ) : и ближњега свога као самог с е б е " (3 Мој 19 ,18) ( М т 2 2 , 3 7 ) .

Д е к а л о г - Десет Божијих запо-вести, које ј е Бог дао М о ј с е ј у на Синајској гори (2 Мој 3 4 , 2 8 ) . Садржи се у 2 Мој 20 ,1 -7 ; 5 Мој 5 , 6 - 2 1 .

Д е к а п о љ („Десет градова") - те-риторија у В а с а н у и Галаду (Гилеаду), источно од горњег тока реке Јордана, којом ј е управљало десет грчких гра-дова, међу њима Дамаск, која ј е служила, као одбрана од пљачкашких номада ( М т 4 , 2 5 ; М к 5 ,1 -20 ; 7 ,31 -27) . Многи ста-новници нису били Јевреји, али пред рат с Римљанима 70.г. пребегли су у Пелу, један од ових градова.

Дела апостолска - 5. књига Но-вог завета. To ј е наставак ка-зивања ο Христу у Лукином Јеванђељу, и написао ј е Лука вероватно док ј е био у Риму са ап. Павлом. Она описује и Па-влова мисионарска путовања (било их ј е три), како су први хришћани гоњени и како се Црква развијала. Књига ј е пи-сана вероватно 80-85.г.

Д е р в а - варош у Ликаонији, у ј у ж н о ј М а л о ј Азији (данас Турска), где ј е ап. Павле про-поведао на првом и другом мисионарском путовању (Дап 14 ,20 -21 ;16 ,1 ) .

десетак - десети део човековог прихода посвећеног Богу. На-супрот обичају у Египту и иначе, где ј е десетак био по-рез, десетак међу Јеврејима био ј е првенствено прописан дар за верске потребе. 5 Мој 12,5-6.11 п р е т п о с т а в љ а да се д е с е т а к ш а љ е светишту, где су га левити примали сваке треће године. У 4 Мој 18 ,21 .24 наводи се да искључиво левити при-мају д е с е т а к за узврат за службу коју су обављали у светишту и као надокнаду за то што нису имали земљу. Можда су промене у односима биле насилно уведене да се удовољи измењеним условима живота или локалним обичајима. Д е с е -тку су подлегали сви п о љ о -

ДИВ 53

привредни, сточарски, занатски и др. производи (3 Мој 2 7 , 3 - 3 2 ) , али се десетак у житу и воћу није морао плаћати у натури; власник би могао да га за се откупи по цени за 2 0 % већој од тржишне. У време верског па-да људи су занемаривали уплату десетка (2 дн 31 ,4 -12 Мал 3 7 - 1 2 ) . У другом Х р а м у били су магацини, „ с п р е м е " (Нем 1 3 , 1 0 - 1 4 ) и левити би одлазили у градове да скупља-ј у десетак и односили десетак од десетка за светиште (Нем 10 ,37-38) . Плаћање десетка се наставило ( Л к 11 ,42 ; 1 8 , 1 2 ) , упркос терета римских пореза. Десетак ј е ишао свештеници-ма и левитима, и сматран ј е њиховим правом. Ο Х р и с т о -вом гледишту на десетак в. М т 23 ,23 и Лк 11,42. У Христово време земљорадници и тргов-ци нису се строго придржава-ли овога. Да случајно не би били дужни, ревносни извр-шиоци Закона су обично од свега што су куповали, а по-длеже десетку, ј о ш једном да-вали десети део (Лк 18 ,12) .

див - необично висок и снажан човек. Филистејце, међу који-ма ј е био див Голијат, називали су дивовима.

дидрахма - грчки сребрни новац. Сваке године ο празнику Пасхе

сваки Јеврејин ј е био дужан да за издржавање светога Храма приложи пола сикла, као „откуп за душу сво ју Господу" (2 Мој 3 0 , 1 1 - 1 6 ) . Овом пропису покорава се и Х р и с т о с , дајући за себе и Петра грчки статир (Бирвиш - „четири драхме" ) , који ј е пре преда је с в е ш т е -ницима морао бити размењен у сикал. Иначе у Х р а м у ј е био у оптицају феничански новац, па су ту били и мењачи новца (Мт 17 ,24-27) .

динар - сребрни римски новчић, обично дневна зарада радника (Мт 2 0 , 2 ) , у једно и данак који ј е сваки Јеврејин морао плаћати као порез, по глави. To ј е била на јуобичајенија новчаница у Христово време. Данас ј е динар новчана ј е д и н и ц а у нашој з е м љ и , Ираку и Тунису. В . новци.

Дневника 1 . и 2. к њ и г а - две књиге Старог з а в е т а које садрже родословне таблице од А д а м а до А в р а м а , историју Давидову, извештај ο Соломо-новој владавини, историју Ју -диних царева до Вавилонског ропства. Књиге су писане око ЗОО.г. п р е Х р .

Добра п р и с т а н и ш т а - мали за-лив на јужној обали Крита, где ј е брод ап. Павла нашао скровиште у великој бури (Дап 2 7 , 8 ) .

54 д у ш а

Дотан - равница кроз коју прола-зи каравански пут од Египта за Дамаск; овде су завидна браћа бацила Јосифа у јаму да би га касније продали трговцима који су га одвели у Египат (1 Мој 37 ,12-36) . Спомиње се у повести ο Јелисеју (2 цар 6,13) и Јудити (3,9; 4,6).

д о ш љ а к - туђинац, слуга (4 Мој 15,15).

д р а х м а - сребрни новчић који је ковао Антиох; одговарао је по вредности римском динару (Лк 15,8). В . новци.

Драхма - новац

д у г о т р п љ е њ е - кад се ова реч од-носи на Бога, исказује се идеја да је он „спор на гњев". Бог не хита да спроведе заслужену казну у нади да се грешник може покајати; Бог је трпељив. Кад се израз односи на човека, дуготрпљење ј е једна од врлина, плод Духа (Гал 5,22), особина која помаже учвр-шћењу заједнице, чувању „јединства Духа свезом мира" (Еф 4,2-3).

духови у т а м н и ц и - анђели који су погрешили са људским женама,

према јудејском предању, за казну су затварани у дубини земље (1 Мој 6,4). Христовим посредством омогућен је опроштај и духовима у тамници (1 Пет 3,19). Ап. Пе-тар проширује овај Христов подвиг на све људе који су умр-ли пре његовог доласка (1 Пет 4,6) .

Дух С в е т и - Треће Лице Свете Тројице. Силази на Христа у виду голуба (на Богојављење), Христос се крштава Духом Светим (Мт 3,11; Мк 1,8; Јн 1,33). Хула на њега неће се опростити. Говориће кроз уста свих апостола (Мт 10,19-20 и др.). Зачеће Исуса од Духа Светог. Исходи од Оца (Јн 15,26).

д у ш а - за човека је драгоценија од свега (Мт 16,26; Мк 8,36; Лк 9,25). Библија гледа на људско биће као на јединку. Реч „душа" у Ст. завету значи целог човека, целу личност. Нови завет употребљава реч „душа" на сличан начин, мислећи на „људе" (Пс 103,1). Реч треба да покаже да су људи више од физичког тела и кости; они имају ум, и вољу и личност. Нпр. Христос каже: „Не бојте се оних који убијају тело... него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу" (Мт 10,28).

55

Ђаво - непријатељ, противник Бога и човека. Потиче од грчке речи „диаволос"; сатана ј е јеврејска реч и значи „не-пријатељ" (Лк 4,8) ; у Старом завету ј е настало веровање да ј е ђаво отпали анђео Божији. У Новом завету он ј е отелов-љење зла (Мт 13,19), неприја-тељ (Мт 13,25:28; Лк 10,19), отац лажи (Јн 8,44), кнез овога света (Јн 12,31). Код Мт 4,1-11 Христос ј е једном заувек

скршио моћ ђавола (Јн 14,30), али ипак не коначно што ће се догодити тек при Христовом Другом доласку (2 Сол 2,8; Откр 20,7-10). С њиме ће бити побеђен и Антихрист као ње-гов слуга (1 Јн 2,18; 2 Сол 2,8). За сада су људи позвани да се боре против ђавола, коме се могу одупрети речју Божијом, вером, молитвом (Еф 6,11-18).

ђакони (грч. „служитељи") - по-магачи у црквеним пословима

56 ђакони

и добротворној делатности. У раној цркви било их ј е седам и ο њиховом избору говори се у Дап 6,1-6. Опсег њиховог де-ловања не може се ипак тачно одредити, јер Нови завет то не о п и с у ј е , н е г о п о н а ш а њ е и

одлике које се траже за ту службу (1 Тим 3,8-13). Веро-ватно имају неки задатак у вођењу заједнице, јер се ο њи-ма у 1 Тим говори непосредно после „епископа".

Радни дан једне домаћице код номада, као и у насељима, отпочињао ј е млевењем брашна. Користило се оштро камење, за ову сврху посебно уобличено.

5 7

Е в а - име које ј е Адам дао првој жени, „матери свега живог" (1 Мој 3 ,20) . Одредивши да она буде „човечица" (1 Мој 2,23) , Адам ј е хтео да истакне њену битну везаност са мушкарцем, јер она ј е обликована од ребра првог човека (1 Мој 2 ,18-22) . Родила ј е три сина: Каина, Авеља и Сита (1 Мој 4 ,25) .

Е в а л - планина у Сирији, 940 м надморске висине. Одавде ј е Мој сеј проклео законопре-

ступнике и наредио да се управо овде поставе каменови на којима ј е исписан Закон (5 Мој 2 7 , 4 ) . На Евалу Исус Навин проглашава Мојсе јев Закон (Инав 8,30-35) .

Еванђеље - в. Јеванђеље

Евенезер („стена помоћи") - 1) Место велике битке у којој су Филистејци победили Изра-иљце и заробили Ковчег заве-та. Данас ј е ово место непозцато (1 Сам 4 ,1 ; 5 ,1) ; 2)

58 Екрон

камен који ј е Самуило подигао и тако назвао да би обележио победу Израиљаца над Фили-стејцима (1 Сам 7,12).

Евзиба („моја милина ј е у њој") -назив даван Јерусалиму (Ис 62,4) .

Евил-Марадох (Меродах) - син и наследник цара Навуходо-носора вавилонског. Мада бе-законит и зао човек, био ј е наклоњен своме затворенику Јудином цару Јоахину (2 цар 25,27-30) .

Евникија - мајка Тимотејева. Њен муж био ј е Грк (2 Тим 1,5). Павле ј е упутио Тимотеју две посланице.

Евтих („срећник") - младић из Троје који ј е испао кроз прозор с трећег спрата, где ј е , слушајући Павлову проповед, заспао и пао. Ап. Павле га ј е чудотворно излечио (Дап 20,7-12).

Евхаристија (благодарење) - в. Вечера Господња.

Егзодус - в. Излазак.

Едем - област у којој се налазио Врт Адама и Еве, земаљски рај. Нико не зна где се, у ствари, налазио Врт; претпоставља се да ј е то оаза на ушћу Еуфрата и Тигра (1 Мој 2,8). Пошто су први људи били непослушни,

Бог их ј е истерао из Едемског врта.

Едом - покрајина јужно од Мртвог мора, распростире се до Акабског залива (Елат). Едо-мити су, по традицији, водили порекло од Јаковљевог брата Исава, и стотинама година били огорчени непријатељи Израи-љаца (1 Мој 16,1-19; 1 цар 9,26 и др.) Најзад беху присиљени да пронађу нови дом на југу Јудеје, крај касније назван Идумеја. Одатле ј е народ био одведен у ропство. Ирод, јеврејски цар од 37. године, био ј е Идумејац. Земља ј е престала да постоји као независна кад су Римљани разорили Јерусалим 70.г. по Хр.

Египат ( је в Р- „мисраим", отуда Мисир) - земља која се про-теже поред Нила преко југо-западне израиљске границе. Одувек ј е вршила велики ути-цај на све северне суседе. Си-нови и потомци Јаковљеви боравили су у Египту неких 400 година. Египћани су често освајали израиљске земље све док, у време цара Давида, њи-хова власт није ослабила, па ј е Давид могао да уједини Израиљ и Јуду у једно царство.

еја - сова, ноћна птица, симбол

мудрости (5 Мој 14,13).

Екрон - в. Акарон.

Еклисиаст 59

Еклисиаст - Проповедник -књига Ст. завета.

Ел - реч за „Бог" у древним се-митским језицима. Ова реч могла би се употребити и као властита и заједничка имени-ца. Као властита именица, Ел се односи на Бога у пантеони-ма Хананаца. У Библији се реч употребљава често у личним именима (нпр. Елиав, Ели-Илија). Елохим ( Ј е в Р- ) а н е Ел, ј есте најуобичајенија библиј-ска реч за Бога, али се Ел често појављује у Библији у односу на Бога, посебно у књизи ο Jo­ey и у другим песничким де-лима. Често се употребљава у именима на крају речи (Да-ниел=Данило, Габриел = Га-врило, Емауил, и др.), па и у географским називима, „Ве-тел"= Ветиљ, „кућа Бога"...

Ел Шадај - име које ј е Бог узео да се открије патријарсима у тзв. „свештеничком" извору Пе-токњижја. Поред одељака у 1 Мој 17,1 ; 28 ,3 ; 35 ,11 ; 43 ,14 ; 48,3 и 2 Мој 6,3, јавља се код Јез 10,5. Ел Шадај, као и друга јеврејска имена Бога у Постању почиње са елементом Ел, „Бог", плус именица или придев, нпр. Ел Олам („Вечити Бог") , Ел Елион („Бог највиши"), Ел Елое Јизраел („Ел Бог Израи-ља). Етимологија речи Шадај ј е

неизвесна; „Бог, Онај планине" вероватна је , кад се у планину верује као божанско обита-валиште. У 1 Мој 17,1 преводи се са „Бог Свемогући".

Елима - (Вар-Исус), лажни про-рок или мађионичар, кога ј е ап. Павле срео на Кипру (Дап 13,6-12).

Елам - област са оне стране Пер-сијског залива гледано од стране Вавилоније, југои-сточно од области која ј е ка-сније позната као Асирија. Елам ј е окупирао народ који ј е освојио Вавилонију, око 2280.Г. пре Хр. Еламити су били див-љачки пљачкаши, вешти у ру-ковању стрелом и луком. Главни град им ј е био Суса, где ј е био уклесан Хамурабијев законик, заплењен за време напада на Ур - пронађен ј е 1901/02.Γ. Сиријци су послали неке становнике Самарије у Елам, а Еламите у Израиљ, на њихово место. Јевреји из „Елама", аутономне краљеви-не, слушали су проповед ап. Петра на Педесетницу (1 Мој 14,1; 4 ,9; Ис 11,11; 21,2 ; Јер 25,25; Дап 2,9) .

Елеазар („Бог ј е помогао") - има 13 разних људи у Ст. завету са овим именом. Један од њих ј е био трећи син Аронов и, пошто су два старија брата убијена,

60 Е м а т

постао је његов наследник на првосвештеничком положају (4 Мој 20,25) . Био ј е задужен за левите и водио бригу ο свему шта ј е било у вези са одржавањем богослужења у скинији (шатору) (2 Мој 6,23; 3 Мој 1 0 ; 4 М о ј 3 9 и д р . )

Елиаким („Бог нека усправи") -главни службеник и ста-решина над свом послугом ју-дејског цара Језекије (2 цар 18,18д; Ис 36-37,6).

Блијам - 1 ) Аврамов слуга којег ј е послао у Харан. Елеазар се вратио довевши Ревеку, коју ј е изабрао за супругу Исаку (1 Мој 15,2); 2) Млађи син Мојсе-јев (2 Мој 18,4); 3) јудејски про-рок који ј е предсказао бродо-лом Јосафатових лађа када се овај јудејски цар спријатељио с поквареним израиљским царем Охозијом (2 дн 20,37) .

Елимелех („Бог ј е цар") - човек из Витлејема, муж Ноемин и свекар Рутин. Он ј е са својом породицом избегао у Моав да би умакао влади. Тамо ј е и ум-ро (Рута 1).

Елифалет - 1) један од Давидо-вих синова (2 Сам 5,16) ; 2) ј е -дан од Давидових доглавника (2 Сам 23,34); 3) потомак Саула и Јонатана (1 дн 8,39).

Елои - арамејски облик јеврејске речи за Бог; део узвика Христовог на крсту (Мк 15,34), буквално преведен значи „Боже м о ј " . Код Мт 27 ,46 уно-требљена је јевр. реч „Или". Обе речи су покушај да се у грчком јеванђељу одразе почетне речи псалма 22, које ј е Христос изговорио. Неки од присутних помислише да Исус зове Илију (Мт 27 ,47 ; Мк 15,35), чије ј е пророчанско по-везивање са даном Господњим (Мал 4 ,5) вероватно доприно-сило неспоразуму. Други део навода „лима савахтани" значи „зашто си ме оставио".

Елохим - име које су стари Израиљци давали Богу. В . Божије име и под Ел.

елул - шести месец јеврејског календара, донекле одговара септембру.

Емануил („С нама Бог") - име детета чије рођење ј е прорекао Исаија (Ис 7,17). Он ће бити знак да ј е Бог са својим народом и да ј е његова реч истинита. Исаија овде не го-вори директно ο Месији, али су касније свети писци узели његове речи као пророчанство ο рођењу Исусовом.

Емат - град на реци Оронту у Сирији, близу израиљске гра-

Е м а у с 61

нице. Пао ј е под Асирце, a народ послан у Самарију пошто су Јевреји одведени у ропство (2 цар 17,24-30).

Емаус - село 12 км северозападно од Јерусалима, према којем су пешке ишли Клеопа и Лука прве, васкрсне недеље пред-вече када им се придружио сам Васкрсли Христос (Лк 24,13-35) . Тачно место села ј е непознато.

Ендор („дорски извор") - мала варош око 10 км од Назарета. Ендорску врачару посетио ј е цар Саул уочи битке на Гелвуји (1 Сам 28,7-25) .

Енеј - човек из Лиде, кога ј е ап. Петар излечио у Исусово име (Дап 9,33-34).

Ен-геди (Енгад) („јаретов из-вор") - оаза на северној обали Мртвог мора. У оближњим кланцима и клисурама Давид се скривао од Саула и њему указао милост у једној пећини (1 Сам 24) .

Енох („човек") - син Каинов и отац Метусалемов (1 Мој 4 ,17) . Према 1 Мој 5,24 на крају свог живота узнет Богу.

Епафрас - грађанин Колосе који ј е ап. Павлу у Риму донео вест ο збивањима међу хришћанима у Колоси. Вест ј е нагнала ап.

Павла да напишс посланицу овој Цркви из сужањства (Кол 4,12).

епископ - после апостола нај-више црквено лице у раној Цркви (1 Тим 3,1-7). Сама реч значи „надзорник". Он ј е трећи степен у лествици свештено-служитеља: ђакон, презвитер, епископ.

Ераст -1) помагач ап. Павла који ј е са Тимотејем ишао на про-повед у Македонију, док ј е Па-вле остао у Малој Азији (Дап 19,22; 2 Тим 4,22) ; 2) градски благајник у Коринту. Био ј е хришћанин и послао своје поздраве Цркви у Риму (Рим 16,23)

есени - били су мала и прилично искључива секта, највише њих неколико хиљада. Настали су у 2. веку пре Хр. као покрет протеста против грчког ути-цаја на јеврејску религију, про-тив покварених царева и немара међу Јеврејима прили-ком придржавања Закона. Би-ли су чак строжији од фарисеја. Толико су били огорчени на јеврејско друштво да су се многи издвојили и отишли да живе у монашким заједницама. Кумранска заједница, која ј е написала познате свитке са Мртвог мора, можда ј е припа-дала есенима. Ова заједница

62 е ф о д

се не спомиње у Новом завету, мада неки претпостављају да ј е Јован К р с т и т е љ проводио извесно време у пустињи као њихов члан.

Етиопија - стари и данашњи на-зив за з е м љ у која се граничи са Египтом и Црвеним морем (1 Мој 2 ,13 ) . Према неким енци-клопедијама, та земља ј е да-нашњи Судан, а не савремена Етиопија, и у многим п р е в о дима Старог завета назива се Куш.

ефа - ј евре јска мера. В . мере.

Е ф е с - важан трговачки град Мале Ази је и главни град римске провинције Азије . Овде ј е ап. Павле живео и делао скоро три године, па ј е Е ф е с постао хришћански центар. На своја два мисионарска путовања Павле ј е био у њему док није морао да побегне због побуне златара Димитрија као пред-водника произвођача побожних предмета (Дап 1 9 , 2 3 - 4 0 ) . Наиме, у Е ф е с у ј е био величанствени храм посвећен Афродити, богињи плодности. Њен храм се сматра једним од седам светских чуда.

Ефесцима посланица - 10. књига Новог завета; мисли се да ј у ј е написао ап. Павле у сужањству у Риму око 59-61.г. Упућена ј е

не само Цркви у Ефесу него вероватно свим ази јским Црквама.

ефод - („оплећак") - према 2 Мој 2 8 , 4 - 1 4 , вишебојни, вунени или ланени, златом проткани део одеће првосвештеника. „Од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танкога платна узведеног, везен . " Носио се поврх горње одеће, на грудима, украшен драгуљима. У ј е д н о м шаву ефода налазили су се каменови за прорицање (?) Урим и Тумим. Ланени ефод у облику прегаче носили су обични свештеници (1 Сам 2 2 , 1 8 ) , млади Самуило за време службе у светишту Силом (1 Сам 2 ,18 ) и Давид кад ј е играо пред Ковчегом завета (2 Сам 6 ,14) . И судија Гедеон ј е држао оплећак у граду Офри (Суд 8 , 2 7 ) и М и х е ј у своме с в е -тишту (Суд 1 7 , 5 ) . У неким примерима „ефод" изгледа

ефод - оплећак

Е у ф р а т 63

указује на неки лик или идол (Суд 8,27; 17,5) или на средство предсказања (1 Сам 2 3 , 9 - 1 2 ; 3 0 , 7 - 8 ) .

Еуфрат - („веома широка река") -најдужа река југозападне Азије (2 .700 км) , извире у Турској , природна граница између царстава египатског и вави-лонског, а под Соломоном граница јеврејског царства.

В а в и л о н ј е саграђен на Еуфрату, и ј една од најранијих цивилизација настала ј е на његовим обалама (2 Сам 8 ,3) . У Старом завету често се зове „река", „велика река" .

Ехуд - судија који ј е избавио Израиљце од М о а в а ц а уби-ством њиховог цара Еглона (Суд 3 ,15 -4 ,1 ) .

Почетак свитка пр. Исаије, пронађен 1947. у Кумрану код Мртвог мора; из 2-1 в. пре Х р .

64

жалост - код источњачких народа и Јевреја у случајевима туге или дубоке жалости, нарочито за умрлим, различито се изражавала: ударали су се у прса (Наум 2,7), чупали косу и браду (Јездра 9,3), посипали се по глави пепелом (1 цар 4,12), раздирали своје хаљине (1 Мој 37,29), парали лице и изазива-ли ране на телу (Јер 16,6), про-водили време у посту (2 цар 12,16), покривали главу и ишли

боси (2 Сам 15,30), бријали главу и браду (Ис 15,2), ве-зивали костријет на тело (1 цар 21,27) . У време дубоке жалости лежали на земљи и седели у пепелу (2 Сам 12,16; Јов 2,8). С плачем су ишле и песме тугованке (Јер 9,17; 2 дн 35,25) . Жалост ј е трајала седам дана, a у неким случајевима и дуже.

жбан - мала чаша или шоља за држање течности (1 цар 14,3).

жбун 65

жбун - можда трновити сплет малих багремова, уобичајен у Арабији (2 Мој 3,2-4).

жене мироносице - Марија Магдалина, Марија Клеопова, Саломија Зеведејева и друге ишле су за Исусом из Галилеје и биле сведоци његове крсне смрти и погреба у петак (Мт 27 ,55 .61 ; Мк 15,40-41.47; Лк 23,49.55; Јн 19,25). Tor истог дана увече приправљају мирисе за помазивање Исусово и у суботу остају код својих кућа по законском пропису (Лк 23,56) . У недељу рано долазе на гроб са ароматима (мирисима) да помажу тело свог Учитеља (Мк 16,1-2; Лк 24,1) .

женик - сватови не могу плакати док ј е женик с њима. Исус Христос се пореди са жеником, а Јован Крститељ - са другом жениковим (Јн 3,28-29).

жртва - У Старом завету познате су многоврсне жртве којима ј е обележен живот Јевреја. Разликујемо: жртве паљенице (или само жртва, јер би се животиња цела спалила). Приносила се ујутру или предвече (3 Мој 1,3 и др.; 4 Мој 28,4) ; жртве јестивне, жртво-вала би се само утроба, а месо би јели они који приносе или пријатељи, па се звала и жртва

захвална (3 Мој 3,5; 7,16.31; 7,11); жртве за грех (3 Мој 4 ; 5,14-19; 5 Мој 14,22); жртва очишћења, која ослобађа од култне нечистоте или се њоме завршава време неког завета (3 Мој 12,6; 4 Мој 6,10); жртва очишћења сваке године (2 Мој 30,34-37; 3 Мој 16,12д), и др. Пророци забрањују приношење жртве само реда ради, јер жртва треба да ј е израз заједништва с Богом и људима (2 дн 29,21-35; Ам 4,4; Ос. 4 ,8-14; Јер 6,20). После пресељења у Вавилон, Јевреји све више гледају на жртву као чин Законом одређене послушности, па ј е стога обавезна. У Новом завету Христос не одбацује старо-заветне жртве (Мк 1,44; Мт 5,23; Лк 2,42) , али још више пооштрава пророчку критику жртава (Мт 9,13; Мк 12,33). Његов живот ј е с т е Пасха у пуном смислу речи (Јн 1,29; 19,14; 1 Кор5,7). Као жртву јед-ном ј е за свагда принео своју крв (Еф 1,7) и прихватио смрт из послушности (Рим 5,6.8.10; фил 2,8) . Христовом жртвом стари Савез са својим жртвама ј е наткриљен (Јев 8,6) и људима ј е удељено ново спасење (Јев 9 ,9 .12-15.18) . Када хришћани уђу у нову заједницу са Богом (Рим 14,18), тада греси умиру (Рим 6,11.13) и они смеју као

66

Богу угодне жртве (Рим 12,1) приносити духовне жртве, које се састоје у милостињи (Фил 4 ,18 ) , молитви (Јев 13,15) и мучеништву (Фил 2,17).

ж р т в е н и к - означава место за приношење жртве, али понекад и споменик за посебну Божију појаву. Патријарси су по-дизали жртвенике (1 Мој 12,8; 26 ,25 ; 33 ,20 ) . Соломон ј е подигао жртвеник у јеруса-лимском Храму и испред њега (1 цар 7,49; 8,64), Јеровоам у Дану и Ветиљу (1 дн 12,13). Значај жртвеника се смањио у Новом завету када ј е Христос једном за свагда жртвован (Јев 9 ,28) . Христос ј е нови жртвеник ο којем говори Ј е в

жуч

13,10. Најстарији жртвеници у Старом завету били су од земље и необрађеног камена (2 Мој 20 ,24 ) . Касније их замењују жртвеници од камена (Суд 6,20; 1 Сам 6,14). Ту се издвајају жртвеници са четири рога, на сваком углу по један -то ј е знак Божије моћи и снаге (2 Мој 21,14; 27,2) . Ко се за њих ухвати ужива Божију заштиту (1 дн 1,50), као уточиште, азил. Разликовали су се по намени: жртвеник за паљенице на којем се жртвују животиње, брашно, хлеб и вино, и кадиони жртвеник за паљење тамјана.

жуч - материја често довођена у везу са горком травом (Мт 27,34).

67

Завет - савез између Бога и њего-вог народа, Израиља, није исто што и уговор између два једнака партнера. Овде ини-цијатива увек долази од Бога. Он припадницима савеза даје одређена обећања, али по-ставља и извесне обавезе. Тако ј е склопио савез са Нојем (1 Мој 9,8-17), Аврамом, праоцем Израиљевим (1 Мој 15,18; 17,1-4) и са израиљским народом на Синају (2 Мој 19-24). Када ј е народ прекршио овај савез,

пророци Јеремија (31,31-34) и Језекиљ (36, 24-28; 37,26-28) наговестили су један нови савез. Христовим посредством Бог ј е склопио тај Нови савез, не само са израиљским народом него са свим људима (Мк 14,24; Лк 22,20) . Исус се жртвовао за људе и тако постао посредник новог савеза (Јевр 7,22; 8,6-13; 9,11-22), који није окарактерисан законом него благодаћу Духа Светога. - Грци су имали муке да нађу

68 закљињачи

одговарајућу реч за јеврејски израз Берит, који значи „са-вез". Одлучили су се за реч „диатики", која значи „по-следњу вољу", „тестамент", за-вет. Тако сада говоримо ο Старом и Новом завету, мада би било тачније: Стари и Нови савез.

завети - У Старом завету, осим Законом наложених жртава Богу, као и празничних жртава и из побожности, било ј е и заветних жртава (3 Мој 22 ,18.21) . Завети су давани за указану небеску помоћ или уз молитву за помоћ Божију: „И учини Јаков завет говорећи: ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем... и ако се вратим у дом оца својега. . . , камен овај који утврдих за спомен биће дом Божији; и што год даш, од свега ћу десети део дати теби" (1 Мој 28 ,20-22) . Испуњавање завета, ма како тешко, било ј е обавезно. Драстичан ј е пример судије Јефтаја да ће после победе принети првог члана своје по-родице кога сретне ако победи -била ј е то кћи јединица, коју ј е заиста принео на жртву (Суд 11,30-39). Непромишљен завет Иродов пред својом пасторком причинио је погубљење Јована Крститеља (Мк 6,17-29). Зато, пре давања завета треба добро

промислити. Кршење завета ј е грех против 3. Божије запове-сти.

Завулон - син Лије и Јакова, ро-доначелник племена Завуло-новог (1 Мој 30,20) . Ово племе заузимало ј е територију око Назарета и Језреонску (Језра-елску) равницу све до Сидона (1 Мој 30 ,20) , али није успело да сатре домородачке Хана-ните. У Суд 4,24 прича се да су Израиљци из Завулоновог и Нефталимовог племена, на Деворину заповест, победили Сисару. Касније се само спо-миње земља Завулонова (Мт 4 ,13 .16) , али не више припад-ници племена. У Откр 7,8 За-вулон се убраја у 12 израиљ-ских племена.

заједница светих - хришћани су „свети", према ап. Павлу (Фил 1,1), тиме што су „у Христу Исусу". На другим местима (1 Кор 1,2) позвани су да буду све-ти јер су „освећени у Христу Исусу". Тако ј е израз „свети" постао природно изједначен са члановима Цркве. „Свети" и „хришћани" учињени су да буду исто, према Дап 9,13 и 26,10. Тако ј е заједница светих - Црква Божијег народа у самој хришћанској заједници.

заклињачи (грч. ексоркизо - из-гоним) - У Дап 19,13 ова реч

Закон 69

означава неку класу људи међу Јеврејима који су се издавали за оне који могу изгонити зле духове и заповедати им. У не-ким случајевима они су ствар-но изгонили демоне (Мт 12,27). Христос ј е апостолима (Мт 10,8) и Седамдесеторици (Лк 10,17) дао власт да изгоне бесове силом Св. Духа, али се ово не ограничава првенствено на апостоле (Мк 16 ,17) . Историја показује да су после апостола и верујући у потоњем времену изгонили демоне именом Христовим. Током времена створила се посебна група са сталном дужношћу заклињања, па и над онима који приегупају крштењу, а данас то чини свештеник. Касније ј е заклињање као служба нестала, а било ј е и злоупотреба.

Закон - у јудејству целокупно Мојсе јево Петокњижје нази-вано ј е Законом, зато што садржи Мојсе јево законодав-ство, а Стари завет ј е описно назван „Закон и Пророци" (Мт 5,17; Рм 3,21) . Појам „Закон" простирао се понекад и на цео Стари завет. Према Мт 5,21-48, као и својим лечењем у суботу (Мк 3,1-6) Христос ј е поступао противно ономе што је Мојсеј рекао. Христос није либерали-зовао старозаветне прописе, него ј е само хтео да истакне

шта Бог тражи од човека: безусловну послушност.

закон - од више значења речи „закон" два су у Св. писму: 1/ јединствена сила која одређује редован след догађаја, као нпр. закон природе, и 2 ) што ј е најважније, правило понашања наложено од надлежних власти и, ако има потребе, спровођено казнама. Закон може имати свој настанак у обичају, или у краљевом указу или у откривењу као у случају Мојсе јевом, који ј е на натприродни начин добио За-кон Божији на Синају. Израз „закон", без друге одреднице, повремено подразумева цели Стари завет уопште (Јн 12,34; 1 Кор 14,21), али много чешће се користи за наслов Петокњижја (првих 5 књига Старог завета), званог Т о р а („Закон") код Јевреја. Најзад, сав кодекс прописа које ј е Закон садржавао тицао се свих врста богослужења и прописивао освештане празнике и жртве. У Новом завету израз „Закон и Пророци" (Мт 7,12; 11,13; Лк 16,16: „Закон и Пророци су до Јована") значио ј е пет књига Мојсејевих - законских, „Про-роци" - све друге књиге осим чисто песничког дела.

Законик - В. књижевник.

§

7 0 Зелфа

Закхеј - становник Јерихона који ј е постао Христов ученик. Био ј е главни цариник, који је незаконито зарадио имовину. Попео се на дрво сикомору („смокву") да би видео Христа, јер је био мали растом, а Хри-стос, на његово наваљивање, пристао је да уђе у његову кућу, чиме му ј е изменио живот (Лк 19,1-10).

Заретан - међаш у Јорданској долини и центар индустрије. Соломонови рудокопи бакра били су недалеко одавде. Углавном је познат по чуду при преласку Израиљаца преко Јордана (Инав 3,16).

Захарија („опоменуо се Господ") -1) пророк који се вратио из Вавилона 537.Г. и са Агејом подстицао Јевреје да обнове Храм. Други Храм ј е био готов 516.Γ. пре Хр. Захарија ј е прео-кренуо народну равнодушност за обновом Храма у право одушевљење (Језра 5,1-2; Нем 12,16) ; 2) Отац Јована Крститеља и члан свеште-ничке породице. Живео ј е у „горској" Јудеји. У Храму је имао виђење у којем је најав-љено да ће његова жена Јели-савета у поодмаклим годинама родити сина (Лк 1,5-25), Јована Претечу-Крститеља.

Захаријева књига - 38. књига Старог завета. Мисли се да је од укупно 14 глава 6 глава на-писао други пророк касније,

зачини - ароматске повртне ма-терије, као што су гуме, смоле, семена и сокови. Коришћени су у исхрани, за справљање козметичких средстава, бал-самовање умрлих и као састо-јак у тамјану (Лк 23,55-56).

Зеведеј - рибар, муж Саломе и отац апостола Јакова и Јована, двојице ученика (Мк 1,19-20). Према Мт 27,56 код Исусовог распећа била је присутна Зеве-дејева жена Салома.

Зевеј - миђански цар кога је гонио и погубио Гедеон са својим сином. Због овог дела били су изгласани за владаре (судије) израиљске (Суд 8,10-22).

Зевојим - град који је потонуо у Мртвом мору. He зна се место где се налазио. У Аврамово време његов цар се удружио у савез од четири цара против друга четири цара и заратова-ли код Сидима. У борби је Лот био заробљен, али га ј е Аврам спасао (1 Мој 14).

Зевс - грчки врховни бог (Дап 14,12-13).

Зелфа - служавка коју је Лаван дао својој ћерки Лији. Лија је њу дала Јакову, са којим је имала

зец 7 1

два сина, Гада и Ашера (1 Мој 30,10-13).

зец - Јевреји су га сматрали нечистом животињом, јер нема раздељене шапе, папке, а не прежива, и зато није био дозвољен зајело (3 Мој 11,6).

зилоти („ревнитељи") - ова група националиста ј е очувала дух Јуде Макавејца, побуњеничког вође, који је успео да преузме Храм од Сиријаца у 2. веку пре Хр. Одбијали су да плаћају порез Римљанима и били увек спремни за ратовање које би довело до Божијег царства. Зачетници су неколико побуна. Једна од њих ј е имала за последицу римско разорење Јерусалима 70.г. по Хр. После овога растурили су се. Према Лк 6,15 један од Христових апостола био је њихов члан -Симон Зилот.

З и м р и ј е („Јахве је помогао") - цар Израиља који је владао седам дана, око 876.Г. пре Хр. Био ј е

капетан оклопних возила, на престо ј е дошао после дворске завере и убиства цара Иле (1 цар 16,8-20). Напао га ј е Амрије, капетан у војсци, за-палио му двор у Терси, и он бу-де спаљен у рушевинама.

зиф (зив) - други месец јеврејске свете године, касније назван

ијар, а одговарао ј е деловима априла и маја (1 цар 6,1).

златно теле - идол који је Арон дао начинити у Мојсејевом одсуству, а обожавали га Израиљци, који су слично идолопоклонство били видели у Египту (Мисиру). Мојсеј ј е разбио теле кад се вратио са Синаја (2 Мој 32).

зли дуси - Изгони их Христос, a изгоне их и ученици његови (Лк 10,17). Изгоне се именом Исусовим (Мт 9,38; Лк 9,49). Исуса признају за Христа и Сина Божијег (Мт 8,29 и др.). Људи их могу изгонити само молитвом и постом (Мт 17,21). Натприродна, демонска бића, често у људском облику, који проузрокују болест, бол, неспокојство или неку беду (1 Сам 16,14.23; 18,10). У Новом завету идеја зла се персо-нификује (Лк 7,21; 8,2; Дап 19,12) ; „зли дух" постај е „демон" или ј е чак „ђаво", по-дложан ђаволу, Сатани.

зло - супротно добру; физичко или морално расуло; све што се не слаже с вољом Божијом (Јн 3,19-20). Физичко зло ј е оно којем се угрожава физички опстанак човека (Јов главе 1 и 2). Морално зло је расуло на моралном пољу које настаје из грешне склоности човекове

72 Зоровавељ

(Јак 1,13-15). Делајући по слободној вољи човек можб изабрати или оно што је добро или што је зло. Бог није творац или узрочник зла, али га допушта, да би се обзнанила његова правда у његовој казни и милости у праштању зла.

змија од мједи - У 4 Мој 21,9 го-вори се како су Јевреје у пусти-њи уједале змије отровнице због њиховог роптања на Бога и Мојсеја, па ј е Мојсеј добио наредбу да направи змију од мједи (бакра) и постави на стуб да би свако кога уједе, а он погледа ту змију, остао жив. У разговору са Никодимом ова бакарна змија служи као предмет највеличанственије и најдирљивије праслике: „Као што Мојсеј подиже змију у пустињи, каже Исус, тако треба да се подигне Син Човечији" ( Ј н 3 , 1 4 - 1 5 ) , и као што су

Израиљци гледајући на бакарну змију били исцељени, исто тако спашће се и сви они који с вером гледају на Христа Распетога. Бакарна змија по-стојала ј е до времена цара Је-зекије, који ј е наредио да се она разбије, јер се то претворило у идолопоклонство (2 цар 18,4).

Зоровавељ („семе из Вавилона", јер је рођен у иностранству) -унук Јехоније, заробљеног ца-ра Јудиног. Био ј е директан предак Христов. Вратио се у Јерусалим као предводник са првом групом повратника 537.Г. и преузео кораке да се Храм обнови. Он се није зацарио, јер је у то време првосвештеник Исус имао у својим рукама верску и политичку власт (Јездра 3) . Подржавали га пророци Агеј и Захарија око обнове Храма (Јездра 2,2; 3-5; Зах 4) .

73

идол - лик или слика која служи као предмет обожавања. Је-врејски пророци су оштро од-бацивали идолопоклонство. Идоли су прављени од камена, злата, сребра, дрвета, кости, гвожђа и др. материјала, у облику бикова, телади, змија и људских глава (3 Мој 26,1).

идолопоклонство - израиљски Бог је једини Бог, па је сваки култ других богова идолопо-клонство, клањање идолима,

фетишима. To ј е изричито за-брањено првим двема запове-стима Божијим (2 Мој 20,3-5).

Идумеја - покрајина Палестине у новозаветно време, према ју -гозападу Мртвог мора. По-дручје Идумеје није сасвим исто са некадашњим Едомом. Одатле потиче династија Иродоваца. Многи су долази-ли чак из овог краја на далеком југу да виде Исуса у Галилеји (Мк 3,8).

74 Или

Излазак - Књига изласка, друга књига Мојсејева (па самим тим и Старог завета). Описује ослобођење Јевреја из египат-ског ропства Божијом силом, која ј е делала кроз његовог слугу Мојсеја. Књига захвата време од 1300. до 1200. г. пре Хр. Излаже се Божије обећање да ће Израиљ бити свети народ, као и настанак законодавства.

Израиљ ("човек који се бори с Богом",) - име које ј е Јакову дао анђео на потоку Јавоку управо пре него што се састао са братом Исавом, а на крају једне ноћне борбе с неким не-познатим бићем (1 Мој 32, 22-32) . Његових 12 синова по-стали су родоначелници 12 израиљских племена. Израз "деца Израиљева" почео ј е да обележава све Јевреје (1 Мој 34,7; 2 Мој 32,4; 5 Мој 4,1) . Израиљски први цар био ј е Саул. На његово место ј е дошао моћни цар Давид, а после смрти његовог сина, по мудрости чувеног цара Соло-мона, царство се распало на Северно - Израиљ и на Јужно -Јуда. Израиљ се састојао од десет племена, имао ј е двапут више становника од Јудиног царства, трипут више зем-љишта и више плодне земље. Главни град био ј е Сихем, затим Тирса, па Самарија коју

ј е изградио Амрије (1 цар 12, 25 ; 14,17; 15 ,21; 16 ,23-24) . Велики трговински путеви ишли су кроз царство и земља се обогатила од трговине. Трајало ј е око 200 година, док га нису освојили Асирци 721. г. Племена су расута по Асирији да се никад не врате, и Северно израиљско царство ј е нестало са позорнице све до оснивања савремене државе под истим именом - Израел 1948. год. -Израз се употребљава за Израиљ као Божијег слугу страдалнога, в. Ис 49, 3. 5, као и хришћанску Цркву као истински Израиљ. В . Рим 9, 6-8. 30-32; 10, 12-13; Гал 3, 6-9. 14.23-29; 6,16). В . цареви јуди-ни и цареви Израиљеви.

Иконија - напредан град, чувен по воћњацима шљива и кајсија, на висоравни Ликаоније у Малој Азији. Посетили су ј е ап. Павле, Варнава и Јован Марко на свом мисионарском путо-вању (Дап 13, 51 ; 14, 1-6; 9-22; 2 Тим 3, 11). Данас ј е то Која у јужном централном делу Турске.

Или ("Мој Бог") 1) - отац или таст Јосифа, мужа Богородице Марије (Лк 3,23). 2) долина у Палестини, на путу између Витлејема и Средоземног мо-ра. У овој долини Саул је повео

Илија 75

војску против Филистејаца, и у борби Давид убија Голијата (1 Сам 17, 19) 3) отац Осије, последњег израиљског цара (2 цар 15, 30) .

Илија ("Јахве ј е Бог") - велики пророк у Северном царству, у 9. веку. Био ј е верски вођ Израиља и имао великог ути-цаја на историју и мишљење Јевреја (2 цар 17-2 цар 2) . По-реклом ј е из Тесве, па се зато зове и Тесвићанин. Иступао ј е против израиљског цара Аха-ва, који ј е допустио својој жени Језавељи да уведе Валов култ. На брду Кармилу Илија ј е водио распру с Валовим свештеницима да би се одлучило чија ј е права вера у Бога (Илија се молио Богу израиљском, и он ј е пустио огањ с неба и запалио при-ложене жртве - 1 цар 18). По-казује се на догађају Преображења Христовог на Тавору (Мт 17, 1-13 и др.) По-јава Мојсеја и Илије са Хри-стом показује да су се у Христу испунила сва старозаветна пророчанства ("Закон и Про-роци"). Према 2 цар 2,11 био ј е узнет на небо и одатле треба да дође пре "Дана Господњег" (Мал 4, 5-6). Илија се призива у невољи (Мк 15, 35; Мт 25 , 47.49) и истиче као узор посто-јане молитве (Јак 5,17).

Илије ("мој Бог") - свештеник при храму у Силому, светишту где се налазио Ковчег завета. Био ј е из племена Јефремовог и прадеда Самуилов, који му се као дечак доводи на учење. Због зала Илијевих синова, Филистејци су заробили Ков-чег Божијих "завета" у рату са Јеврејима. Кад ј е Илије чуо ову вест, пао ј е мртав (1 Сам 1-4).

Илирик - римски назив за по-крајину на источној обали Ја-дранског мора, где се хришћанство брзо ширило. Скоро да се поклапа са грани-цама некадашње Југославије. Јужни део звао се Далмација. Ап. Павле ј е посетио са Тимо-тејом. Када ј е писао Римља-нима, навео ј е да ј е Јеванђеље проповедао од Јерусалима на истоку чак до Илирика на за-паду (Рим 15,19).

иноча - (друга жена, из нижег друштвеног слоја) - реч се чешће сусреће у Светом писму. Неки од древних знаменитих патријараха, као Аврам, Јаков, имали су иноче (нпр. Агару и Хетуру). Сусрећемо их и у вре-ме Мојсејевог Закона, код су-дија и царева, нпр. Манасија, Халев, Гедеон, Саул, Давид, Соломон и др. (Суд 8,31; 2 Сам 3,7; 5,13; 1 цар 11, 3) . По рабин-ском пропису, иноча ј е жена (од

76 И р о д

робиња) без брачног уговора и обруке, чија су се деца могла користити дарима а не и наслеђем. Имати иночу значи слабост. Иначе, то ј е обичај из старине да би се што пре, и тим путем дошло до потомства. (1 Мој 16, 1-2; 30, 3). Нови завет даје велики значај браку (Мт 19,5; 1 Кор 7,2), па ј е данас имати "иночу" исто што и конкубинат, и прељуба.

Ирод ("јуначан") - назив за ди-настију краљева - царева који су владали Јудејом и суседним областима од 55. пре Хр. до 93. г. по Хр. У Новом завету спо-миње се седам Ирода. Нису били јеврејског него идумејског порекла.

1. И р о д В е л и к и - син Антипа-тра, кога ј е за управљача Јудеје поставио Јулије Цезар 37. г. пре Хр. Антипатер је наименовао Ирода за намесника (управ-љача) Галилеје. После смрти његовог оца и брата Јосифа, који ј е владао Јерусалимом, Римљани су Ироду дали титулу „краља Јевреја". Владао је од 37-4. г. пре Хр. Јудеји су мрзели Ирода, мада је утрошио многи новац на обнову Храма (Иродов храм). За ово је наметнуо тешке порезе на народ. Обновио је и једну средоземну луку и назвао је

Кесарија по императору Цеза-ру Августу. Јевреји су мрзели Ирода, јер рођењем није био Јеврејин, а побио ј е чланове јеврејске хасмонејске породи-це, које ј е сматрао претњом престолу. Кад су мудраци (звездочатци) дошли да се по-клоне детету Исусу, наредио је да се побију сва мушка деца у Витлејему испод две године старости. После смрти, цар-ство му ј е подељено на синове: Архелаја, Антипу и Филипа ( М т 2 ; Лк 1,5).

2 . А р х е л а ј - назван Ирод Ет-нарх, владао је Јудејом од 4. г. пре Хр. до 6. г. по Хр. Кад су се Марија и Јосиф вратили са Исусом из Египта, одлучише да се населе у Галилеји. Архелај се према Јеврејима и Са-марјанима односио тако свирепо да су се жалили Рим-љанима, који га послаше у за-точеништво (Мт 2,22).

3 . А н т и п а - назван Ирод Те-трарх, (,Нетверовласник") вла-дао Галилејом од 4. пре Хр. до 39. по Хр. Он ј е бацио у там-ницу Јована Крститеља, и по-сле исхитреног обећања својој супрузи дозволио је да се он погуби. ГТилат ј е Исуса предао Антипи на суђење јер је Исус са станом био из Галилеје. Ан-типа се према Исусу односио с

И р о д 77

78 Иродијевци

презиром и онда га послао на-зад Пилату (Мт 14; Мк 6; Лк 23, 7). Изградио је ново приста-ниште и назвао га Тиберија у част римског императора.

4. Ирод Агрипа I - назван цар Ирод, био је син Аристобулов, а унук Ирода Великог. Постао је владар Галилеје, Јудеје и Самарије (од 41-48. по Хр.). Да би се додворио Јеврејима, прогонио ј е хришћане. Мачем је погубио Јакова, сина Зеве-дејевог, и затворио ап. Петра. Лука, писац Дела апостолских, бележи да је Агрипина смрт последица његове охолости (Дап 12, 20-23).

5. Ирод Агрипа II - син Агри-пе I. Кад ј е отишао у Кесарију да посети рцмског намесника (прокуратора) Феста, саслу-шао ј е случај ап. Павла. Њего-ва пресуда је била да би Павла могао ослободити да се није био обратио на цара (Дан 25, 13-26, 32). После пада Јеруса-лима отишао у Рим и овде ум-ро око 94. године.

Ирод Филип I - син Ирода Вели-ког. Живео је у Риму као при-ватна особа. Његова жена Иродијада удала се за његовог полубрата Ирода Антипу, док је Филип још био жив.

Ирод Филип II - други син Ирода

Великог, брат Антипе и Архелаја. Постао ј е владар Итуреје (Лк. 3, 1) од 4. пре до 34. г. по Хр. Назван је Филип Тетрарх. Поново је подигао Кесарију (Филипову) и обно-вио Витсаиду.

Иродијада - кћерка Аристобула и унука Ирода Великог. Била је жена Ирода Филипа I, али се преудала за Ирода Антипу док јо ј ј е муж био жив. Јован Претеча је изобличио овај по-ступак (према тзв. левират-ском браку, брат је могао узети своју снаху за супругу, али кад му брат умре без синова). Иродијада му се осветила саветом својој кћерки (Сало-ми) да тражи његову главу ка-да ј е Ирод на пиру са својим доглавницима обећао дати јој и половину царства као награду за њено лепо плесање (Мт 14,1-12; Мк 6; Лк. 3,16).

иродијевци - чланови једне странке који су се више инте-ресовали за политику неголи религију; били су више паган-ског него јеврејског порекла. На власти су се чврсто држали с обзиром да су уживали подршку Римљана. Противили су се фарисејима, али су се с њима нагодили када је Христа требало осудити на смрт, јер их је критиковао (Мк 3,6),

Исав 79

Исав („рутав") - син Исака и Ре-веке, старији брат Јаковљев. Био је вешт ловац, и миљеник свога оца. Њега је Јаков двапут преварио и намеравао да погуби, али се два брата ка-сније измирише. Исав ј е имао и друго име Едом, па је постао родоначелник Едомаца или Идумејаца (1 Мој 25,19-34.27.33).

Исаија (Господ ј е спасење") -живео је у Јужном царству, у Јерусалиму, око 740-700. пре Хр. за време владавине четири јеврејска цара. Био ј е и државник и спасао Јерусалим када су га Асирци опседали. Учио ј е светости Божијој, у својем виђењу у Храму. Главно учење му је било да Божија си-ла ставља Израиљ изнад свих других народа. Чувено ј е ње-гово пророчанство: „Ето, де-војка ће затруднети и родиће сина и наденуће му име Емануил (Ис 7,14). Пошто ј е Мт 1,22 то место протумачио у смислу девојке, то се чврсто сматра да ј е то пророчанство ο Исусовом девичанском рођењу.

Исаија - Књига пророка Исаије -23. књига Старог завета, и нај-дужа. Библијски стручњаци су мишљења да првих 39 глава, има карактеристике Исаијиног писања, а остала поглавља се разликују по стилу.

Исак („Нека се (Божанство) смешка") - један од старих па-тријараха израиљских. Он ј е био други син Аврамов, а једи-ни син Сарин. Бог је спречио његову смрт када га је отац, ради провере и потврде своје одане вере у Бога, хтео прине-ти на жртву. Оженио се Реве-ком и имао два сина, Исака и Јакова. Кад ј е Исак остарио и скоро ослепио, њега ј е прева-рио Јаков и уместо старијег брата близанца добио очев благослов (1 Мој 21-22; 24, 28-9; 35, 27-29).

Исахар - девети син Јаковљев са Лијом и родоначелник једног племена Израиљевог (1 Мој 30,14-18; 35, 23).

Искариот - човек из Кариота (иш - јевр. човек), у југоисточној Јудеји (Мт 10,4). В . Јуда.

искупљење - страдање и смрт Христова, којом нас ј е иску-пио, спасао, узевши на себе грехе света да би се људи по-мирили са Богом (Гал. 3, 13). „Искупити" нешто значи: от-купити, купити га поново. Христос ј е рекао да ј е дошао да „положи живот свој да искупи многе људе". Сликовито то ј е овако: роб се откупљује - није више роб. Човек ј е био „роб греху". Својим животом, смрћу и васкрсењем Христос ј е

80 И с у с

платио цену која ће га ослободити. Хришћани су зато „искупљени" (откупљени) управо као што су Јевреји „они избављеници" из ропства еги-патскога у Старом завету. Ап. Павле подсећа читаоце којом ценом ј е плаћено њихово искупљење: морају чекати крај овога века, ο Другом доласку Христовом, када ће доживети пуну слободу живота (Мк 10, 45 ; Ј н 8 , 3 4 ; 1 Пт 1, 18-19; 2 Мој 13, 11-16; 1 Кор 6, 20; Рим 6,12-14; 8,19-23). И док се у Ст. завету говори да Бог искупљује (избавља) из ропства (5 Мој 15,13) , у Новом завету се истиче да се оно довршава у Христовој смрти и васкрсењу (Рим 4, 25; 5, 10; 1 Кор 15,17), Откупом човек постаје Христово власништво (Тит 2,14; Јев 9,12.15). Христос ј е остварио искупљење од света (Гал 1,4), проклетства Закона (Гал 4, 5) , служења греху (Рим 6,16), и др.

Исмаиљци - номадско племе које ј е насељавало пустаре на границама Палестине. Били су каравански трговци између Галада и Египта. Сматрани су за потомке Исмаила, Аврамо-вог одбаченог сина (1 Мој 25, 12-18).

исоп - у Библији се овим именом зову разне биљке. Исоп има

прочишћујуће дејство и слу-жио је за прскање крвљу жрт-вованих животиња по до-врацима у време лепре и куге (Пс 51,7). Највероватније ј е да ј е биљка коју су Јевреји звали исоп била ориганум, који при-пада истој породици као мајо-ран. Док ј е Исус висио на крсту, умочен ј е исоп у сирће и додали су му да окуси. Служио ј е за кропљење уочи Пасхе (2 Мој 12 ,21-22 ; Јн 19, 29) .

Исус („Бог ј е спасење") Навин војсковођа - рођен у Египту у време израиљског ропства.

Исоп

Постао ј е близак пратилац Мојсејев и један од 12 људи посланих да уходе Ханан. Кад је Мојсеј умро, изабран ј е за вођу Израиљаца, и он их ј е предводио све док се нису на-селили у Ханану. Кад ј е земља освојена, подељена ј е на на 12 племена. Пре своје смрти Исус

И с у с Навин 81

Навин ј е преклињао Израиљце да воле и поштују Бога (2 Мој 17, 9д; 4 Мој 13-14; ИНав).

Исус Навин Књига Исуса Навина - 6. књига Старог завета. Говори како су Израиљци освојили Ханан; писана ј е око 550. г. пре Хр. Главна личност ј е Исус Навин -јевр. Јошуа.

Исус Христос - Син Божији који ј е постао човек и који ј е живео и умро да би спасао човечанство и учио га сили и љубави Божијој . Исус значи Спаси-тељ. Он ј е Христос - грчка реч за јеврејску реч Месија = По-мазаник. Исус ј е по човечан-ској природи био Јеврејин, ро ђен за време владавине Ирода Великог (око 5. или 6. год. пре Хр.) , када су Јевреји патили под римском влашћу. Умро ј е 28. или 29. год. по Хр., када ј е Ирод Антипа био марионетски цар. Рођен ј е у Витлејему, a одрастао у Назарету галилеј-ском. Први пут ј е посетио Је-русалим када му ј е било 12 година, а крстио га Јован Пре-теча Крститељ када ј е био спреман да започне своју спа-ситељску делатност. Тада ј е изабрао своје прве ученике и чинио прва чуда. Обишао ј е Галилеју, учећи и лечећи боле-снике. Како ј е расла његова

слава, настајало ј е и против-љење међу јеврејским верским великодостојницима. Почетком Страсне седмице, последње недеље његовог живота, ушао ј е у Јерусалим, и одржао Последњу вечеру (Тајну вече-ру) са својим ученицима, пред јеврејску Пасху (највећи праз-ник у Јевреја). Издао га ј е Јуда. Суђено му ј е пред Синедри-оном и пред римским наме-сником, и осуђен ј е на распеће на крсту, што ј е била нај-срамнија смртна казна у то време. Сахрањен ј е у гробу, али трећег дана гроб ј е нађен празан. Васкрсли Христос јавио се једанаест пута својим ученицима, женама мироно-сицама и пријатељима - све до Вазнесења када се показао последњи пут. Његово учење, познато као хришћанство (следбеници Христови добили су овај назив први пут у Антиохији), раширило се по целом тада познатом свету и изменило ток историје.

Итај - смели Филистејац из Гата који се придружио Давиду ка-да се Авесалом побунио про-тив оца Давида. Итај ј е остао веран премда ј е морао бежати од Давида. Касније ј е постао војсковођа трећине Давидове војске (2 Сам 15, 21) .

82 Ихавод

Итуреја - назив се спомиње у Лукином јеванђељу који паж-л>иво бележи време када је Јо-ван Крститељ почео да проповеда. Ирод Филип био је затим владар Итуреје и Трахо-није. Итурејци су вероватно били потомци старозаветног народа Јетура. Били су дивљи племенски народ у брдима

западно од Дамаска, северно од главног тока реке Јордана (Лк 3 ,1 ; уп. 1 дн 5,19).

Ихавод („слава је отишла") -име унука свештеника Илија. Рођен је онога часа када је Ковчег завета пао у руке Филистејаца и када су умрли отац и деда (1 Сам 4,17-22).

83

Ј а в о к („обилна") данас - Зерка, утиче у Јордан око 40 км север-но од Мртвог мора. Била ј е то најважнија река древног Га-лада. Овде се Јаков борио са анђелом и после ноћне борбе добио име „Израиљ", и ту се, такође, нагодио са Исавом (1 Мој 32,22-30). Према 5 Мој 3,16 подручје око Јавока освојила су племена Рувим, Гад и Ма-насија.

Ј а в и с - г а л а Д с к и - старозаветни град у висоравнима источно од

Јордана. Његови становници пренели су преко Јордана тело Саула и његових синова, убијених у битки на Гелвујској гори, припремили их за сахра-ну и положили у гроб. Давид, Саулов наследник, опевао ј е њихову храброст незаборав-ним стиховима (Суд 21 , 1; 1 С а м 1 1 ; 3 1 , 1 2 ; 2 С а м 2, 4-7) .

ј а з а в а ц - биће да је ту у питању кожа од делфина или фоке (2 Мој 26,14).

84 Ј а к о в

ј а з и ц и - старословенска реч и значи „народи", пагани, сви народи који нису Јевреји. У раној хришћанској Цркви ве-ћину чланова сачињавали су хришћани из многобоштва (Лк 2, 32). Ап. Павле, с обзиром да ј е највише проповедао међу многобошцима, назива се „апостол народа". - В . гоим.

Ј а и љ а („дивокоза") - жена Евера Кенејина, из номадског пле-мена. Убила ј е Сисару, ханан-ског војсковођу, када је овај изгубио битку против Израи-љаца и сакрио се у њен шатор; тако ј е нарушила старе законе ο гостољубљу (Суд 4, 17-22). Девора је велича у својој зах-валној песми (Суд 5, 24-27).

Ј а и р - старешина синагоге у Ка-пернауму, чију је кћерку једи-ницу Христос васкрсао (Мк 5, 22д; Лк 8 ,41-56) .

ј а к и н т - драгоцени камен, веро-ватно бледоплави сафир (Откр 9,17).

Ј а к о в - („онај који држи") (за пе-ту) што се у преносном значењу може протумачити двоструко: а) онај који неког превари, „подметне ногу" и б) онај који неког штити; 1) трећи јеврејски патријах, млађи син Исаков и Ревекин, миљеник своје мајке. Оженио се

Рахиљом, имао много деце и био богат. Његове невоље проузроковане су слабошћу у сопственој природи, али он је примио Божију помоћ и бла-гослов. Добио ј е друго име Израиљ, a 12 племена названа су по именима његових синова (1 Мој 25-35); 2) син Зеведејев, рибар, брат Јованов и један од Дванаесторице. Напустио ј е рибарење да би пошао за Христом. Према Мк 3,17 Јаков и Јован имали су надимак В о а н е р г е с (арам. синови гро-ма). Јаков се спомиње у групи са Петром и Јованом и као да имају повлашћени положај (Мк 5, 37; 9, 21 ; 13, 3 ; 14, 33) . Године 44. за владе Ирода одрубљена му је глава (Дап 12, 2) ; 3) син Алфејев, такође апо-стол, назван „Јаков Млађи". Спомиње се само у попису апостола (Мт 10, 3; Мк 3, 18; Дап 1, 13). Вероватно ј е био брат Матејев и Јосијин; 4) „Брат" Господњи и први епи-скоп Јерусалимске цркве (Мк 6,3; Гал 1,19). Постао је ученик тек после Васкрсења и касније срео ап. Павла на његовом по-вратку из Дамаска (в. Дап 12,· 17). Имао је водећу улогу на Апостолском сабору (Дап 15, 13-29). Јеврејски историчар Јосиф Флавије бележи да је каменован 62. г.

Ј а к о в љ е в а п о с л а н и ц а 85

Ј а к о в љ е в а п о с л а н и ц а - књига Новог завета, спада у тзв. „са-борне11 посланице. Написана је око 90. г. по Хр. и упућена је хришћанима уопште. Нагласак ставља на начин живота и добра дела. He зна се ко је њен писац, али Предање каже да је то био Јаков, брат Господњи.

Ј а с а - место где су Израиљци по-бедили Аморејце на своме пу-ту из Египта за Обећану земљу (Ханан) (4 Мој 21, 23).

ј а с л е - обично су прављене од дрвета. Понекад је то био из-дубљени камен или усечено место у зиду, ако се штала на-лазила код стеновитог места (Лк 2, 7).

Ј а с о н („исцелење") пријатељ ап. Павла после сусрета с њиме у Солуну. Светина га напала и извела пред градске оце под оптужбом да ј е тврдио како је Христос цар. Отпуштен ј е уз кауцију и наставио да пропо-веда нову веру (Дап 17, 5-9).

Ј а ф е т („лепота") - трећи син Но-јев и предак становника на за-падним висоравнима Мале Азије (1 Мој 10,2). Ној је пред-сказао да потомци Јафетови неће живети у љубави са по-томцима његовог брата Сима (Сем - семити) и да ће имати Хананце за своје слуге (1 Мој 9,

27). Јафет је праотац индое-вропских народа.

Ј а х и н и В о а с - Јахин је био де-сни, a Воас леви стуб у трему Соломоновог Храма (1 цар 7, 15-22). He зна се да ли су стубо-ви подупирали кров или су слободно стајали и били стро-го украсни и симболични. Не-јасно ј е значење назива: можда су то скраћенице натписа на њима у славу Бога, или ј е Јахин можда симбол чврстине, a Воас снаге.

Ј а х в е - Божије име. На јеврејском се писало сугласницима Ј Х В Х , пошто на овом језику није било самогласника. Међутим, Јевре-ји су се обраћали Богу са Адонај (Господ), из страха да Божије име не узимају узалуд, па су тај тзв. тетраграм (четири слова), иако написан, изгова-рали другачије, в. Божије име.

ј е в а н ђ е л и с т (грч. „благовесник") -Јеванђелисти су се разлико-вали од апостола, пастира и учитеља (Еф 4, 11). Назив ј е подразумевао да ј е њихова особита служба да објављују радосне вести Јеванђеља они-ма који их нису знали. Пошто нису били пастири одређених цркава, могли су путовати од места до места. Касније је на-зив „јеванђелист" дат писцима четири јеванђеља.

86 Ј е в р е ј и

Ј е в а н ђ е љ а - четири књиге ο животу и раду Господа Исуса Христа . Писали су их четири ј е в а н ђ е л и с т а : М а т е ј , Марко, Лука и Јован, између 65. и 100. г. по Х р .

Ј е в а н ђ е љ е (грчка реч: добра, блага вест) - Божија порука наде целом човечанству, и ње-гов дар спасења за грешни род човечански, изражен у посла-њу његовог Сина да проповеда радосну в е с т - благовест ο вечном животу у Светој Тро-јици.

Јевреји ( ј е в Р- Иврим) - (1 ) „до-шљаци" , „они који су дошли из друге з е м љ е " , назив по којем су Израиљци били познати другим народима (уп. 1 Мој 40 , 15 ; 1 С а м 4 , б и д р . ; Јн 1 , 9 ) . В е ћ се Аврам назива Јеврејином (1 Мој 1 4 , 1 3 ) ; М о ј с е ј ј е добио заповест од Господа да фараону преда поруку од „ јевре јског Б о г а " (2 Мој 3 ,18 ; 5 ,3 ; 7 ,16 ; 9 .1 ,13) . Уп. изразе у 1 Мој 2 1 , 2; Јер 3 4 , 9 . 14 , где се назив „ ј евре ј ски" противставља па-ганским народима. Као изузе-так примећујемо 1 Сам 13,3.7; 14, 2 1 . у Делима апостолским реч „Јеврејин" означава пале-стинске хришћане, који су го-ворили јеврејски или арамеј-ски, према „јелинистима", који су говорили грчки. Ап. Павле у 2 Кор 11, 22 и Фил 3 , 5

употребљава реч „Јеврејин" у старозаветном значењу, назива-јући себе „Јеврејин од Јевре ја" , т ј . да ј е и он јевре јског порекла. Немамо израз Ј е в р е ј с к и " или „ јевре јски ј е з и к " као ознаку древног језика Јевреја у Ста-ром завету. Тамо се древни ј е -врејски језик назива или „ха нански ј е з и к " (2Мој 19 ,18) или јудејски (2 цар 18, 2 6 ; Нем 13, 2 4 ) . Израз , ј евре јски ј е з и к " ко-ј и сусрећемо у Новом завету треба схватити као арамејски језик. Тај ј е зик ј е последњих столећа до Х р и с т а потиснуо јеврејски у богослужење. Речи код Јована 5 ,2 ; 19 ,13 .17 , прем-да се и називају ј евре ј ским, чисто су арамејског порекла. Исто тако, у Откр 9,11 и 16,16 израз „ јевре јски" означава реч древнојеврејског порекла.

Јевреји - (2) семитска племена која су дошла у Арабију и на-станила у Ханану. Живели су као одвојене групе (Амфикто-нија) до око 1000. пре Хр . , када су их опасности од Филистеја-ца ујединиле под Саулом, њи-ховим првим царем. За време Давида и Соломона доживели су процват. После Соломонове смрти била су два независна царства, Израиљ и Јуда. Израиљ ј е потпао под Асирце 7 2 1 . пре Х р . , а Јуда под Вавилонце 586 . пре Х р .

Ј е в р е ј и м а п о с л а н и ц а 87

Ј е в р е ј и м а посланица - књига Новог завета. Написана ј е на грчком језику и упућена као манифест јевре јским хришћа-нима у Риму или у Палестини, које су прогонили њихова бра-ћа по крви, али сада не и по ве-ри. Циљ посланице био ј е да ојача њихову веру и нагласи да ј е хришћанство права религија и да једино оно може пружити спасење.

јеврејски језик - семитски језик у сродству са арапским; има 2 4 слова, али не пише самогла-снике. Стари завет ј е написан на јевре јском и око 250 . пре Х р . преведен на грчки језик. Ара-мејски ј е зик ј е постепено за-менио ј евре ј ски као говорни језик у народу, па се и Господ Исус Христос служио тим ј е -зиком у проповедању с в о ј е науке, а на јеврејском се само читало Свето писмо на бого-служењу у синагоги.

Јевус - касније прозван Јеруса-лим. У рана времена насеља-вали га Ј е в у с е ј и као виши друштвени слој . Пао ј е у Дави-дове руке после много налета и опсада (2 Сам 5 ,7 -9 ) . Јевусеји су се постепено измешали са Јеврејима.

Ј е з а в е љ а („чедна") - књегиња из Сидона. Удала се за израиљ-ског цара Ахава (око 8 6 9 - 8 5 0 .

г.). била идолопоклоник Вала и одвратила цара и народ од поштовања истинитог Бога . Прогонила ј е праве пророке и многе од њих дала погубити. Пророк Илија склонио се у пу-стињу да би избегао њеним претњама. Смрт ј у ј е задесила кад су ј е с прозора бацили приврженици Ју ја , који ј е по-стао цар (842 . г.) после пада Ахавовог (1 цар 18 ,19 .20 ; 2 цар 9, 3 0 - 3 7 ) .

Ј е з д р а ( „помоћ") исправно „ Је -зра", „Езра") - ј евре јски писац и војвода који се вратио у Јеру-салим из ропства за владе цара Артаксеркса. У Јерусалиму ј е обновљен Храм, али се Језра запањио кад ј е видео да народ не поштује Божије заповести. Многи Јевреји, међу којима и свештеници, оженили су се странкињама које нису знале за правога Бога. Језра ј е забранио мешовите бракове (Језра 7-10 ; Нем 8 -9 ) .

Јездрина к њ и г а (треба „Језри-н а " за канонску књигу, а „Ез-дрина"за две девтероканонске) -петнаеста књига Старога завета. Описује први повратак из вавилонског ропства 5 3 8 . г. пре Х р . , обнову Храма и други повратак, после скоро 8 0 година, више Јевреја, које ј е предводио управо Језра .

88 Јелинисти

Језрина и Немијина књига биле су првобитно један сггас као наставак књига дневника. Књиге су најпре издвојене једна од других у грчком рукопису, а тек у 15. веку по Х р . преузето ј е исто и у јеврејску Библију.

Јездрине књиге II - III - Ове „Ездрине" књиге су девтеро-канонске (већ су преведене и унете у македонску Библију, али није направљена разлика у називу). Већи део II књиге излаже исту проповест као и канонска књига, са изводима из Немијине књиге и II дневника. Трећа књига ј е углавном јеврејски састав од око 100. г. пре Хр. Садржи низ визија у облику дијалога између ви-деоца и анђела, и то ј е једина апокалиптичка књига међу девтероканонским.

Језекија („Јахве ј е моја снага") -дванаести цар Јудин (715-687. г.) и отац цара Манасије. Завео ј е низ реформи да би обновио јеврејску религију и пружио подстрека народном благо-стању (2 цар 18, 4 ) . Унапредио ј е грађевинску делатност, a победио Асирце. Веровао ј е у моћ молитве и учио да Јахве није само Бог Јевреја, него и свих царевина земаљских (2 цар 18-20).

Језекиљ („Бог ј е јак") - један од великих пророка и свештеник који ј е одведен у вавилонско ропство 597. г. за време цара Навуходоносора II и тамо имао визије и делао преко 20 година.

Језекиљева књига - књига Ста-рог завета; збирка проповеди пророка Језекиља, у којим учи ο светости Бога и да народи, као и појединци, морају живе-ти по његовим уредбама. Већи део књиге ј е у прози, али она садржи и лепе песме. Глава 37. има упечатљив извештај ο ви-зији сувих костију које су до-биле месо и крв, тиме претсказујући васкрс израиљ-ског народа после пада Јеру-салима.

Језраелска долина - близу севе-розападног краја Гелвујске ro­pe у централној Јудеји. Овде ј е вођено више битки између Израиљаца и Сиријаца (Суд 6, 33) . Обично се звала Јездрае-лонска долина, као и Мегидо, Мегидонско поље (2 дн 35, 22; 2 цар 9, 27) .

Јелинисти - Јевреји који су се населили у туђој земљи, усво-јили њене обичаје и говорили грчки (јелински = грчки). У Новом завету зову се „јелини-сти" (Дап 9, 29) , а њихове црквене заједнице звале су се „јелинско-хришћанским" на-спрам „јудео-хришћанским".

Јелисавета 89

Јелисавета („Бог ј е седмица", тј . верност савршености) - жена пророка Захарије, живела у брдским јудејским крајевима Њихов син, рођен под старе дане, био ј е Јован Крститељ и Претеча. Јелисавета ј е била рођака Марије, мајке Господа Исуса Христа (Лк 1, 5-25. 57-80).

Јелисеј („Бог ј е помогао") - про-рок Северног, израљског цар-ства, наследник Илије Тесви-ћанина. Био ј е богат ратарски син, који ј е дао све од себе ка-ко би верније служио Богу сво-ме (1 цар 19, 19) . Његова пророчка служба трајала ј е 50 година, и за то време цареви су тражили савете, па ј е пророк суделовао у политичким по-словима. Био ј е прослављен са своје мудрости и спремности да самопрегорно служи Господу (2 цар2, 1.3.11; 4, 1.8 идр. ) .

Јеремија („нека Јахве усправи"?) -пророк у Јерусалиму од око 654. до 584. г. Овај град ј е за време његовог живота био двапут освојен. Народу ј е предсказао суд и осуду, па ј е био омражен и прогоњен. У својој беди научио ј е да ј е Бог са сваким; предвидео ј е нови савез између Бога и појединца.

Јеремија - Књига пророка Јере-мије - двадесетчетврта књига

Старог завета. Јеремијину књигу ј е редиговао Варух, про-роков секретар.

Јеремија - Плач Јеремијин -двадесетпета књига Старог завета. Садржи песме тужба-лице састављене после разо-рења Јерусалима (587. г.). Многи стручњаци сматрају да ј е ове песме писало више ауто-ра, у Вавилону, али предање вели да их ј е писао сам пророк Јеремија. На српски ј е овај спис јеврејског оригинала превео и препевао А. Бирвиш 1979. г.

Јеремија - Посланица Јереми-јина - спис ј е саставио Јеврејин у Александрији на грчком ј е -зику. Одбацује идолопоклон-ство било да су га практиковали Јевреји или многобошци. У енглеској Библији ова мала омилија сачињава шесту главу Варухове књиге или ј е издвојена, a у црквеносло-венској Библији ј е нема, д о к ј е македонска Библија доноси.

Јерихон („Месечев град") - веома стари град (можда најстарији на свету), лежи 250 м испод надморске висине, 8 км западно од Јордана, 10 км северно од Мртвог мора. Најпре га освојио Исус Навин (када су се срушиле градске зидине), a касније га по Божијем на-ређењу спалио (ИНав 6) . 500

90 Јерусалим

година касније град је обновљен. У Новом завету овде ј е у дому своме Закхеј цариник угостио Христа, који је овде излечио и слепог Вартимеја (ИНав 2; 6; Суд 12, 13; 2 цар 2; Мк 10,46-52; 1 κ 19,1-10; 10,30).

Ј е р м а - римски хришћанин кога поздравља ап. Павле (Рим 16, 14). Написао је „Пастир", ра-нохришћанско дело.

Ј е р м о н - планина чији ј е врх око 2.760 м увек покривен снегом. Налази се у Сирији, управо се-верно од некадашње израиљ-ске границе у Библији (5 Мој 3, 8) . Отапањем његовог снега Јордан се снабдева водом (Пс 89,12). Други назив за планину ј е Сион (5 Мој 4, 48).

Ј е р о в о а м I - први цар Израиља после поделе Соломоновог царства. Владао ј е над десет од иначе 12 јеврејских племена, од око 922. до 901. пре Хр. Између њега и Јудиног цара Ровоама вођен ј е стални рат. Завео је народ од правога Бога, градио светишта за идолоклањање, што су пророци, природно, строго осуђивали (1 цар 11-12).

Ј е р о в о а м II - тринаести од 19 ца-рева Израиља. Његова влада-вина, око 788-746. пре Хр. била је дуга, мирна и плодна, али за то време људи су постали по-

хлепни у жељи да што угод-није живе (1 цар 14, 23-9).

Ј е р у с а л и м („градња мира"?) вео-ма стари град велике моћи, у природно добром положају, међу брдима на 770 м надмор-ске висине. Освојио га Давид, који га је учинио главним гра-дом својег уједињеног цар-ства. Овде је Соломон саградио први Храм. Јерусалим је постао велики свети град Јевреја (Пс 122,3-7). Град и Храм срушио је Навуходоносор 586. г., а обно-вили их Језра и Немија после повратка из вавилонског ропства (расејања). Римљани су освојили Јерусалим.63. пре Хр., а срушили га 70. г. по Хр. Христос ј е посећивао Јерусалим ο верским пра-зницима (као што је био обичај важећи за све Јевреје. Овде је Господ распет на Голготи, погребен и после три дана славно васкрсао. Овде се вазнео и ниспослао свога Све-тога Духа на Дан Педесетнице, што ј е рођендан Христове Цркве (Дап 2) . Године 637. муслимани су освојили град, населили се овде и углавном остали до 1948. г., када ј е створена садашња држава Израел. До 1966. г. био је по-дељен између Израела и Јор-дана, а од тадаје цео у Израелу! Откако ј е овде по доласку

91

муслимана подигнута „Купола на стени" (Омарова или Акса Џамија), Јерусалим је постао свети град и треће религије. Иначе, Јерусалим је праслика Небеског Јерусалима, који ће се остварити на крају овог века.

Ј е с е ј („човек" (Божји) богат pa-Tap, отац осморице синова. Најмлађи од њих, Давид, по-стао ј е први цар Јудеје и целог Израиља (1 Сам 16,10). Јесеј ј е поменут у родослову Исуса Х р и с т а у ј е в а н ђ е љ и м а по

Метер

Јерусалим и околина

92 Јоахин

Матеју и Луки (Мт 1, 5, Лк 3, 32) ; Он ј е „шибљика из стабла Је -се јева" (Ис 11, 1). У живопису ј е позната „Лоза Јесејева".

Јестира - јеврејска херојка у Књизи ο Јестири, писаној из-међу 300. г. и 125. пре Хр. Опи-сује једну епизоду у историји оних Јевреја који се нису вра-тили из вавилонског ропства.

Јестира - Додаци - кратак дев-тероканонски спис, садржи неке додатке старозаветној Књизи ο Јестири. Односе се на разлике између оригиналног јеврејског текста и грчке вер-зије.

Јефрем („двострука плодност") -1) син Јосифов, рођен у Египту, где га ј е усвојио деда Јаков, заједно са Манасијом (Мој 48) . Родоначелник ј е једног великог племена које ј е добило део најбоље земље у Ханану, 2) град северно од Јерусалима, близу пустиње Јерихонске. По васкрсењу Христос се овде склања (Јн 11, 54).

Јефтај („нека би Јахве ослобо-дио") - један од израиљских највећих судија. Као жртву захвалницу Богу за победу у једној битки, заветовао се да ће принети на жртву све што види на путу према кући. Судбина је

била да ј е то била његова кћер јединица, али Јефтај ј е одржао свој завет. Њена смрт опла-кивана ј е четири дана сваке године (Суд 10,17-12,7).

Јоав („Јахве ј е отац") - заповед-ник Давидове војске. Помогао ј е да се Јерусалим освоји од Је-вусеја у 10. в. пре Хр. Он ј е убио Авенира (Абнера), који ј е усмртио свога брата, и зато навукао Давидов гнев. Био ј е дивљачан, груб човек. Такође ј е убио Давидовог сина Авеса-лома, пошто се био побунио против оца. Казнио га ј е Соло-мон (2 Сам 2.3).

Јоас („Јахве ј е дао") -1) осми цар Јудин, око 837-800. пре Хр. Имао ј е авантуристичко де-тињство, али када ј е био цар, укинуо ј е идолопоклонство Валу и оправио Храм. Међу-тим, касније, кренуо ј е стран-путицом. Убијен ј е после владавине од скоро 40 година (2 дн 22, 11-24, 27) ; 2) дванаести цар Израиљев, око 801-786. пре Хр. Окончао ј е дуготрајну свађу између Израиља и Сирије. Победио ј е цара Амасију Јудиног и из борбе се вратио са таоцима и много плена (2 цар 13-14).

Јоахин - цар Јудин у Јерусалиму (око 609-598. пре Хр.). За време владавине имао ј е да плаћа ве-

JOB 93

лику глобу египатском фарао-ну. Био ј е зао човек и окренуо се од Бога. Пророк Јеремија дизао ј е глас против њега. Убијен ј е у битки против На-вуходоносорових снага. Заро-био га Навуходоносор и одвео у Вавилон, где ј е остао 37 годи-на пре него што ј е отпуштен (2 цар 24, 8-15).

JOB („онај који се враћа одн. преу-смерава") - богат богобо-јажљив човек који ј е живео у земљи Узу, источно од Ханана. Многе невоље спопадоше га, и он изгуби имовину, децу, здравље. Бог га ј е ст^авио на испит и поставио му многа питања, све у циљу да Бог по-каже своју мудрост и моћ у по-ређењу са ништавношћу човека.

JOB - Књига ο Јову - осамнаеста књига Старог завета. To ј е књига песама и мудрости, пи-сана око 500. г. пре Хр. Њених 42 главе не садрже ништа из израиљске историје. Углавном је посвећена проблему стра-дања невиног (праведног) човека. Књига стоји сама за себе међу другим књигама Ст. завета. He зна се ни име писца. Почетак и крај су у прози, али ј е већим делом у стиху. Сматра се класиком јеврејске, па и светске драмске књижевности.

Јован (грч. облик јевр. имена „Јахве ј е милостив") - син Зе-ведејев и рибар на Галилејском језеру. Био ј е брат Јакова и са њиме један од првих Хри-стових ученика. Њих двојица названи су „синови грома" (Воанергес), надимак који им је , према Мк 3,17, Исус дао кад их ј е позвао за своје ученике -апостоле. Христос ј е Јована највише волео, и он заузима истакнуто место у четвртом Јеванђељу. Према предању, умро ј е у Ефесу у дубокој ста-рости. Написао ј е Јеванђеље по Јовану, као и три саборне посланице и Откривење. Јован Богослов ј е исто што Јован апостол.

Јованово Јеванђеље - четврта књига Новог завета. По вре-мену писања, било ј е то по-следње Јеванђеље, и разликује се од претходна три (тзв. си-ноптичка јеванђеља: по Мате-ју, Марку и Луки). У овом Јеванђељу историјске чиње-нице су помешане са бого-словским излагањима и писац ставља нагласак на духовну страну Христовог живота. Слу жби Христовој у Јудеји пру-жен ј е већи значај него служби у Галилеји, и једна трећина књиге обрађује последња 44 часа Христовог живота. Књига не садржи ниједну причу, али

94 Јона

има четири чуда (увек израз „знамење") која друга јеванђе-ља не спомињу. Биће да ј е Јеванђеље написано око 100. г. у Ефесу.

Јованове посланице - дваде-сеттрећа, двадесетчетврта и двадесетпета књига Новог за-вета. To су три писма, од којих друга два веома кратка. Веро-ватно су написана такође у Ефесу око 100. г. Спадају у гру-пу 7 саборних посланица. Главна тема им ј е учење ο хришћанској љубави.

Јована - жена надзорника Иро-довог домаћинства у Јеруса-лиму. Постала ј е пратиља Христова, и била ј е једна од жена која ј е нашла празан гроб пошто ј е он васкрсао из мртвих (Лк 8, 3) .

Јован Крститељ - проповедник и пророк, рођен у брдовитој Јудеји. Захарија, његов отац, био ј е свештеник. Мајка Јели-савета била ј е рођака Марије, мајке Исусове. Јован ј е пропо-ведао у пустињи и позивао на-род на покајање („метаноја" -промена ума), и крштење по-кајања, (покајничко крштење), јер се био приближио долазак обећаног Месије (Помазаника). Крстио ј е Исуса у реци Јордану

' (Мт 3, 13-17). Ирод Антипа га ухапсио и ставио у тамницу јер

се неповољно изражавао ο грешном поступку његовом -оженио се женом свога полу-брата док ј е овај још био жив. Светом Јовану ј е одсечена глава после гозбе коју ј е цар Ирод приредио доглавницима и блиставог плесања Саломе, којој ј е цар обећао и половину царства за награду, а она, по савету мајке Иродијаде, затражила главу Јованову (Мт 14, 1-12). Неки Јованови ученици су се после овога при-дружили Христу (Лк 1-3).

Јоил ( „Јахве ј е Бог") - један од „малих" пророка, син Петуе-лов. Он ј е описао опасности на видику и преклињао Јудин народ да се покаје због своје грешности. Обећао ј е Божији благослов и подгревао наду да ће Јудино царство све патње до краја поднети.

Јоил - Књига пророка Јоила -двадесетдевета књига Старог завета. Садржи само три крат-ка поглавља, а неизвестан ј е датум њеног писања.

Јом Кипур - в. Дан очишћења.

Јона („голуб") Књига пророка Јоне - тридест друга књига Старог завета, писана око 400. пре Хр. Зове се по пророку Јо-ни, али ова књига не садржи пророчанства. Приповедање напада ускогрудост Јевреја јер

Јонатан 95

ј е Јона мислио да се Бог неће смиловати на пагански народ у Ниневији. Књига ј е написана с циљем да покаже како се Бог брине ο свим људима. Тешко ј е установити ко ј е њен писац. Јонин тродневни боравак у утроби кита (морске грдосије) ј есте праслика Христовог тродневног боравка у Гробу и, тако, Васкрсења.

Јонатан („Јахве ј е дао") - 1) ле-вит, потомак Мојсејев. Дањани га заробили на Гори Јефре-мовој, а био ј е оснивач једне свештеничке породице (Суд 17,7д), 2) син Саулов и велики пријатељ Давидов (1 Сам 18 д) . Кад ј е био убијен у битки на Гелвујској гори, Давид га ј е оплакивао речима које спадају у врхунско остварење јеврејске поезије (2 Сам 1,19-27) . Јонатан ј е био племенит,

скроман, храбар и привржен (1 Сам 31, 8-13; 2 Сам 21,12-14) .

Јонатан Макавејац - истакнути предводник Хасмонеја у устан-ку против Сиријаца (160-142. г. пре Хр.) . Заузео ј е Јерусалим и као касније Хасмонејац постао првосвештеник и намесник Јудеје. Убијен ј е у Галаду.

Јопа („лепа") - пристаниште у Ју-деји, овде ј е истоваривано грађевинско дрво за изградњу Храма, и ту се Јона укрцао кад ј е побегао у Тарсис. У Јопи ј е ап. Павле повратио у живот Тавиту (Дап 9,36-41) . Данас се тај град зове Јафа, на перифе-рији Тел Авива (2 дн 2,16).

Јордан („који се спушта"?) - „ве-лика река"< која тече 220 км са планине Хеврона на северу, протиче кроз Генисаретско ј е -зеро и улива се у Мртво море.

ЈОРДАНСКА УДОЛИНА, пад 913 м на 190 к м т о к а

+2000

с „ Гаризим Моав * ™ »

Река Јордан

9 6 Јосиф

Протиче кроз најдубљу депре-сију на земљи. Галилејско је-зеро је 215 м испод надморске висине, а северни део Мртвог мора 397 м. Често се спомиње у Старом завету, посебно при-ликом преласка ове реке у „Обећану земљу" под вођ-ством Исуса Навина (ИНав 1-4) . Јован Крститељ је ту про-поведао и крстио Исуса Хри-ста у водама Јордановим (Мт 3,13-17).

Ј о с а ф а т („Јахве је пресудио") -четврти цар на престолу Јуди-ном после поделе Соломоно-вог царства. Владао ј е 24 године, од 873. до 849. г. Уједи-нио је Јуду са Израиљом бра-ком свога сина Јорама са кћерком цара Ахава израиљ-ског. Владао је стабилно и на-предно, извео реформу рели гије и Закона (2 цар 17-20).

Ј о с а ф а т о в а д о л и н а - код пр. Јоиља 3,2.12, равница на којој ће бити последњи суд Божији над непријатељима. Од 4. века по Хр. под тим називом Је-вреји, хришћани и муслимани подразумевају долину Кедрон и овде радо сахрањују мртве.

Ј о с и ј а („нека Јахве исцели") - 1) постао је цар Јудин када је имао осам година, после убиства његовог оца, и владао 31 годину, од око 640. до 609. г.

пре Хр. У време његове влада-вине (631. г.) у Храму је про-нађена Књига закона, и на њој ј е Јосија поставио законодав-ство своје земље и извршио реформу религије. Убијен ј е у Мегиду у борби против Египћана (2 цар гл. 22-23; 2 дн 33-35); 2 ) брат Христов, поне-кад називан Јосиф (Мт 13,55). Неки стручњаци мисле да је био син Марије, жене Клеопи-не.

Ј о с и ф („нека Јахве придода") - 1 ) патријарх, син Јаковљев и Ра-хиљин. Продан ј е у ропство у Египат, постао Потифаров пе-харник, тумачио фараону сно-ве и постављен за заповедни-ка. Припремио је земљу како да преброди глад која ј е на-ступила, а помогао је оцу и браћи када су из Палестине дошли у Мисир (Египат) за храну (1 Мој 37-50); 2 ) пред за-коном муж Марије, мајке Христове, потиче из дома Да-видова. Био дрводеља у Наза-рету. Биће да ј е умро пре него што ј е Христос започео свој јавни рад (Лк 3); 3 ) Јосиф од Ариматеје, богати Јеврејин и члан Синедриона. Био је тајни ученик Христов; замолио ј е Пилата за тело Христово кад је био скинут с крста. Сахранио га ј е у својој гробници и навалио камен на улазу (Мк 15,

Јота 97

43-6) ; 4) Јосиф Варсава, један од два следбеника Христова који су били кандидати за упражњено место Јудино међу 12 апостола, након што се Јуда обесио. За апостола ј е изабран Матија (Дап 1, 23).

Ј о т а - најмање слово у грчкој аз-буци. Христос каже да ниједна јота неће нестати из Закона док се све не догоди што ј е на-писано (Мт 5,18).

Јота (указује стрелица) и цртица (pen првог слова здесна)

Синод: „Неће нестати ни најмања словца или једне црте из Закона док се све не збуде". Христос мисли на најмање слово у јеврејској азбуци јод, које се налази на неким јеврејским словима. Јота (указује стрели-ца) и цртица (pen првог слова здесна).

Ј о т а м („Јахве се показао") - цар Јудин, пре тога савладар свога губавог оца Азарије (2 цар 15, 5). Пошто са Северним цар-ством и другима није ступио у савез против Асирије, они су га напали. Али, Јотам је умро.

Ј о т о р (Јетро) - свештеник мади-јамски, иначе пастир, код кога се Мојсеј склонио приликом бекства из Египта. Мојсеј се оженио са његовом ћерком Сефором. После 40 година живота са Јотором, Мојсеја ј е Бог позвао да поведе Израиљце из ропства у Мисиру (2 Мој 2) .

Ј у б и л а р н а г о д и н а (опросна) (можда од јевр. Јобел - знак за узбуну) - свака педесета годи-на слављена ј е као Јубиларна година. Није извесно значење ове речи. Година ј е објављива-на звуком труба десетог дана седмог месеца, тишрија. Те године земља није обрађивана, ослобађани су сви они који су заточени као робови, и свако закупљено имање враћано ј е његовом првобитном вла-снику. Прописи ο томе како поогупати током ове опросне године наведни су у 3 Мој 25, 8-16 и 23-55. В. Празници.

Ј у в а л - син Ламехов и Адин, a према предању, творац музике коју су лутајућа племена сви-рала на лиру и свиралу (1 Мој 4,21).

Ј у д а („нека буде слављен") - 1) четврти син Лије и Јакова и родоначелник племена Јуди-ног, које је било у сталном су-кобу са Јефремовим племеном. Јуда је био омиљени син

98 Јудејац

Јаковљев. Његово племе ј е ушло у Ханан, населило се близу Витлејема и освојило већи део јужне Палестине. Племе је било уз Саула и Да-вида (1 Мој 29-35); 2 ) брат (или син) Јакова, један од 12 апо-стола (Лк 6, 16); 3 ) брат Го-сподњи, који је можда био у пратњи ап. Павла (Мт 13, 55; Мк 6, 13); 4) Јуда Искариот (јевр. иш Кариот - човек из Кариота). Он је био један од 12 ученика, вероватно једини који није рођен у Галилеји. Међу Дванаесторицом био ј е бла-гајник и на списку апостола наводи се на последњем месту (Мк 3,19, Мт 10,4). Његова верност Христу смањила се кад се разочарао у Христов начин рада и у његову проповед, јер се вероватно надао да ће Исус дићи устанак против Римљана, и он га ј е издао првосвеште-ницима за 30 сребрника, што је била вредност једног роба (Мк 14, 10). Кад је схватио шта ј е учинио, покушао је да обустави заверу; није успео, па се касније обесио (Мт 26, 27) . Чувен ј е пољубац којим ј е издао Христа -„Јудин пољу-бац", неискрен (Мк 14, 44) .

Ј у д а М а к а в е ј („чекић") - зачет-ник свештеничке породице која ј е освојила независност за Јевреје и владала од 166. до 63.

г. Он и његови људи потукли су Сиријце, ушли у Јерусалим и очистили Храм, који ј е био обесветио омражени Антиох IV Сиријац. Погинуо је у битки, a његов млађи брат Јонатан наставио борбу.

Ј у д е ј а - јужни део Палестине; повремено се под Јудејом сматра бивше Јудино царство, завичајна земља Јевреја; реч се често употребљава као назив за целу Палестину (Лк 3, 1) . Под Иродом Великим племенско подручје Јудеје улазило је у састав његовог царства. Од 4. г. пре Хр. до 6. г. по Хр., са Самаријом и Идумејом, била је део Тетрархије цара Архелаја, сина Иродовог. Од 4. до 41 . г. налазила се под римским намесником, који ј е резидирао у Ћесарији на мору Од 41-44. чинила ј е део Агрипиног царства; од 44-46. поново се налазила под влашћу римског намесника. После јудејског устанка против Римљана она ј е између 70. и 135. г. чинила самосталну римску провин-цију; затим ј е прешла у састав провинције „Сирија - Палести-на".

Ј у д е ј а ц - припадник јеврејског народа. Пре и после вавилон-ског ропства овај назив је да-ван људима који су били

Јудина посланица 99

присиљени да напусте Јеруса-лим и Јудеју, а који су се касни-је вратили из ропства (ра сејања) у Вавилону, мада су више волели израз „Израи-љац".

Јудина п о с л а н и ц а - двадесет шеста књига Новог завета. To ј е једно писмо написано између 90. и 100. г. пре Хр. од стране неког који се потписивао као слуга Исуса Христа и брат Јаковљев. Нападао ј е по-грешно учење људи који су сматрали себе толико светим да су могли и не уважавати моралне прописе без страха од казне. Неизвесно ј е да ли ј е писац заиста био брат Јаков-љев - у том случају он ј е био и „брат" Господа Христа.

Јудино царство око 700 пре Хр

Јудино царство - Јужно царство у Палестини настало после смрти Соломона (932. г.) и Је-ровоамове побуне против ње-говог сина. Десет од 12 пле-мена ујединило се у Израиљ, док само Јудино и Венијами-ново племе остадоше привр-жени дому Давидовом. Јудино царство било ј е много мање и неплодније од Израиљевог. Ипак ј е надживело Израиљево царство за 135 година - пало ј е под власт Вавилонаца 586. пре Хр. - В . ц а р е в и .

Јуцита - девтероканонска књига, написана на јеврејском око 150. пре Хр. Главна личност ј е удовица Јудита која ј е помогла да се спасе њено родно место Ветулија за време опсаде.

Ј у ј („Јахве је то") - војсковођа ко-ји ј е постао цар израиљски око 843. до 815. пре Хр. Помазао га ј е Илија и наредио му да збаци са престола цара Јорама и дође на његово место. Возио ј е брза ратничка кола и у битки убио Јорама, његову мајку Језавељу, његову децу и Валове свеште-нике (2 цар 9). Плаћао ј е данак Салманасару III. Победио га Азаило из Дамаска (2 цар 10, 32).

ј у н и ц а (трогодишња, црвена, Ос 10, 11) - употребљавана ј е при ж р т в о в а њ у . О б р е д н е

100 ј у н и ц а

појединости клања и спаљи-вања изложене су у 4 Мој 19,1-10. На значај ове жртве указује ап. Павле: „Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти, освећује их да буду телесно чисти, колико ће више крв Христа... очистити савест вашу од мртвих дела" (Јев 9, 13-14). Клана ј е изван логора (окола),

на чистом месту, спаљена и њеним пепелом, помешаним с водом, окропљен је народ. To је без сумње било строго поучно и исто тако дубоко п р а о б р а з н о (праслика) ж р т в о п р и н о ш е њ е за грехе; отуда ап. Павле може да изведе споменуто поређење ο узвишености Христове жртве над старозаветном.

Иродов трећи храм (макета), разорен од римљана 70 г. по Хр.

101

К а д и о н и ц а - суд за стављање тамјана за паљење (4 Мој 16, 6-1. 39). Кадионице у Скинији биле су бронзане, a у Храму од злата.

К а д и с - В а р н а - оаза, израиљско станиште - окол (логор) на лутању кроз пустињу. До њега доћи требало ј е 11 дана путо-вања од Синаја. Водом га ј е снабдевао извор који је текао из пећине. Мојсеј ј е овде ударио штапом ο стену, и потекла је вода (4 Мој 20,1-12). Одавде је

Мојсеј послао уходе у Ханан (5 Мој 1,19-25.46; 32, 8).

К а ј а ф а (арам. „физиогномист") -првосвештеник Храма у Је-русалиму у време проповеди Христове (од 8. до 36. г. по Хр.). Њему су довели Исуса на суђење. Кајафа га је окривио за богохулство и предао га рим-ском намеснику (прокуратору) (Мт 26,57-68). Према Јн 18, 13 његов претходник првосве-штеник Ана био је Кајафин таст.

102 К а п а д о к и ј а

К а и н („ковач"?) - први син Ада-ма и Еве. Убио је свога брата Авеља и зато био прогнан -имао ј е да живи номадским животом (1 Мој 4; 1 Јн 3,12).

К а л в а р и ј а - место близу Јеруса-лима, изван градских зидина, где је Христос распет. Латин-ски облик ове речи значи „ло-бања". На јеврејском и грчком реч за то место ј е преведена са „Голгота" (Мт 27, 33) , што та-кође значи „лобања".

К а л е н д а р - в. година и табелу на књиге.

к а м е н угаони - најчешће велики камен стављан у темељ но-сећег угла зграде, али понекад ј е то последњи камен зграде. На већини библијских места овај израз ј е употребљен мета-форично. JOB 36, 6, на пример замишља Бога као творца који поставља угаони камен („камен од угла") на коме треба саградити свет. „Глава од угла" у Пс 118, 22 је или Израиљ или његов цар, одбачен као „неважан" од многобожачких народа, али узвишен Богом. Код Ис 28, 16 Бог поставља угаони камен у Сиону. Ово највероватније указује на Божију проповед спасења или на веру новог Израиља. Т а р г у м Ј о н а т а н (хришћанска ера) тумачи „камен од угла у овом

тексту као цара. У Новом завету и Пс 118, 22 и Ис 28,16 односи се на Исуса као Месију (Мт 21,42; Мк 12, 10; Лк 20, 17 (Псалам 118, 22 употребљен у изреци Христовој); Еф 2, 20: и 1 Пет 2, 4-8. Одломци у Посл. Римљанима и у 1 Пет (као и Лк 20,18) алудирају и на „камен спотицања" из Ис 8,14.

к а м е н о в а њ е - смрт каменовањем била ј е у јудејству казна за тешке преступе против Бога, али често је и узбуђена свети-на примењивала као линч. Осуђеног ј е један „сведок" гур-нуо са неке стене или зида. Ако ј е после тога још давао знаке живота, један други „сведок" пустио би му тежак камен на груди.

к а м и љ а д л а к а - грубо платно изаткано од камиље длаке (Мт 3,4). Бедуини и дан-данас носе одела направљена од овог материјала.

К а н а („трска" - отуда „канон") -село у Галилеји близу Назаре-та, место где су се догодила два Христовачуда(Јн2, 1-11; 4, 46-54).

к а н д а к и ј а - титула коју су носиле етиопске царице (Дап 8,27).

К а п а д о к и ј а - римска провинција у централној Малој Азији. Из Кападокије је било Јевреја који

Капернаум 103

су слушали проповед ап. Петра у Јерусалиму на Духове. Касније је хришћанима у Ка-падокији, између осталих, ап. Петар упутио Посланицу (1 Пт 1,1).

Капериаум („Нуамово село") -римска војна постаја на север-ној обали Галилејског језера, и центар римске власти у Га-латији. За Христа, то ј е било „његово место" (Мт 4, 13; 9, 1). Овде је проповедао по синаго-гама и излечио многи народ. Остаци једне синагоге отко-пани су близу места где ј е у своје време вероватно постојао град (Мк 1,21-34; 2,1-17; Лк 7,1-10; 10,13-16 идр.)-

капетан (центурион) - официр у римској војсци, заповедао над 100 пешадинаца; касније шез-десети део легије. Исус је у Ка-пернауму излечио капетановог слугу (Лк 7,1-10).

капица - покривало за главу мушкараца (2 Мој 28,40).

капител - украшени врх стуба (2 Мој 36,38).

капиште - „кућа на висини" (1 цар 12, 31; 13, 32), „висине" (14, 23), „домови висина" (2 цар 23, 19), „идолска црква" (Вук) и „идолски храм" (Синод) (1 Кор 8,10).

Кармил („расадник") - планин-ски венац у Самарији покри-вен храстовима и маслинама. Кармил ј е био света планина (врх 535 м) и овде ј е пророк Илија изазвао Ахава када су пророци Валови били погуб-љени (1 цар 18, 20-46).

касија - зачинска биљка, слична цимету (2 Мој 30, 24; Пс 45, 8) .

Кат - син Левијев и прародитељ Катоваца. Мојсеј и Арон при-падали су једној грани ове по-родице. За време лутања кроз пустињу Катовци су се старали за спремање Шатора од састан-ка - Скиније (4 Мој 4,4-15).

квасац - материја која се додаје тесту да би хлеб нарастао за време печења. Квасац није био дозвољен у жртвама на-мењеним Богу, него само када жртве нису биле спаљиване на олтару (3 Мој 4, 4 ) . Наиме, квасац ј е био пронађен у Егип-ту и подсећао је Јевреје на роп-ство.

кедар - дрво које се у Старом за-вету велича због његове ве-личине и лепоте. Њиме су Давид и Соломон градили двор и Храм (2 Сам 7, 2; 1 цар 6,16-20). Њиме ј е грађен и други Храм (Језра 3 , 7 ) . Кедар је имао улогу у богослужењу и у обреду очишћења (3 Мој 14, 1-

104 Кесар

9.48-35) . Чувен ј е Кедар ли-вански (Језра 3 1 , 3 ) .

Кидар (Кедар) - област у источној Палестини где ј е живело номадско племе истог имена. -Кидр (син Исмаилов), био ј е оснивач племена које ј е било добро познато по дивним стадима (1 Мој 25, 12-16).

кедар - у првих пет књига Старог завета овде се мисли на врењу (врста зимзеленог дрвета). Иначе се односи на кедар ливански (1 цар 5,6)

Кедар ливански

Кедрон - долина која раздваја Јерусалим и Храм од Маслин-ске горе, на истоку. Кроз њу тече истоимени поток. Давид ј е прелазио ову долину за време борбе против Авесалома, a

Исус више пута на своме путу у Гетсимански врт. Извор Гијон, чију воду ј е цар Језекија кроз силоамски тунел у градским зидинама довео у град, налази се на западној страни долине Кедрон (2 Сам 15, 23 ; ЈН 18-1).

келија - обично мала тамна про-сторија (Јер 37,16)

Кенат - један од десет градова Декаполиса на североисточној израиљској граници (4 Мој 34, 42) .

Кенеји (Кенити) - племе богатих путујућих котлара, који су припадали Мадијанима. Јотор, таст Мојсејев, био ј е један од њих ( С у д 4 , 1 1 ; 2 М о ј З , 1).

Кесар - презиме за једну породи-цу Јулијанског дома или брат-ства у Риму. Њен најсјајнији представник био ј е Јулије Це-зар (100-44. г.), који ј е постао римски диктатор. Име Кесар (Ћесар) узео ј е син његовог нећака Октавијан, касније император назван Август. Ти-берије, Калигула, Клаудије и Нерон, који су наслеђивали је -дан другог, родбинским одно-сом са великим диктатором, имали су прво да носе то пре-зиме. Каснији императори узели су име као титулу. Реч „кесар" постало ј е јеврејима и хришћанима симбол грађанске

Кесарија 105

власти у распрама ο односу грађанске према духовној вла-сти (Мт 22, 17. 21 ; Мк 12, 14. 16-17; Лк 20, 22.24-25).

Кесарија („царска") - град са ве-ликом луком, 30 км јужно од Јопе (Јафе). Саградио га Ирод Велики и назвао у част цара (кесара) Августа. Ту ј е било главно коначиште римске војске и седиште римског управитеља (Дап 8, 40) . Ап. Павле је за време Феликса и Феста овде провео две године у истражном затвору (Дап 23-25) .

Кесарија Филипова - древни па-гански град близу извора реке Јордана. Овде ј е Ирод Велики саградио храм кесару Августу. Његов син Филип Тетрарх (четверовласник ) увећао га ј е као своју престоницу и дао му назив према владајућем рим-ском цару Тиверију кесару (це-зару) додавши своје име. Исус ј е посећивао овај град и управо овде ј е ап. Петар први пут схватио да ј е Исус Месија (Мк

8, 27) . В . четверовласник.

Киликија - покрајина у Малој Азији, а касније самостална провинција на североисточном углу Средоземног мора. Њен главни град Tape био ј е родно место ап. Павла. Према Дап 6, 9, овде су живели и Јевреји.

ким - биљка која се гаји у врту због пријатног мириса и кори-сти као зачин, и за справљање лекова (Ис 28, 25; Мт 22, 23) .

кимвали - (данас „чинеле") - ме-талне плоче везане ο руке ка-јишевима и тако ударане једна ο другу, или инструменти у виду шоље од којих се један одозго оштро ударао ο други. Користили су се у музици која ј е пратила свештене игре (1 дн 15,16; пс 150, 5) .

Кипар - једно од највећих острва у Средоземљу. Овде ј е рођен ап. Варнава. Апостоли Павле и Варнава посетили су ово острво на своме првом мисио-нарском путовању, а касније, после распре са ап. Павлом, Варнав ј е узео Марка за другу посету Кипру (Дап 15,39). Пре-ма Дап 13,6-12 проконзул Сер-гије Павле постао ј е хришћанин, и од тада се ап. Павле назива Павле, уместо Савле.

кипарис (чемпрес) - дрво у виду чесвина (Ис 44,14) .

Кир II (Кир Велики) - оснивач Персијског царства и побед-ник Вавилоније 539. пре Хр. Јеврејима ј е издао дозволу да се могу вратити у Јудеју и об-новити Јерусалим и Храм. Вратио им ј е благо које ј е На-вуходоносор однео као ратни

106 Кифа

плен (Језра 1). Пророк Исаија сматра Кира Богом изабраним пастиром да би ослободио депортоване Јевреје (44, 28) , и „помазаником" (45,1).

Кирина - главни град Либије, у северној Африци. Симон Ки-ринејац помогао ј е Христу приликом његовог ношења крста на Голготу (Мк 15, 21) . Јевреји из Кирине били су на Педесетници у Јерусалиму и са другима устали на архиђакона Стефана (Дап 2, 10; 6,9).

Кириније - легат (представник) римског цара за Блиски исток, руководио пописом станов-ништва у време рођења Исусо-вог (Лк 2, 22) .

Кириот - варош у планинама Идумеје, југозападно од Мртвог мора (ИНав 15, 25) . Родно место Јуде Искариота, ученика Христовог који га ј е издао.

кислев - девети месец јеврејског календара (новембар-децем-бар).

Кисон - мања река, са два крака која се састају у Језраелској до-лини, и утиче у Средоземно море код Хаифе. За време кишовите сезоне тече пуним коритом и са много брзака. Девора, пророчица из 12. века пре Хр., певала ј е ο великој

битки на Кисону, када су се бојна кола Хананеја заглибила у блату, и Изриљци их потукли (Суд 4, 5; 5,12). На 250 година касније пророк Илија ј е на обалама Кисона побио Валове пророке (1 цар 18, 40) .

кит - велика риба или морска неман. Није вероватно да су Јевреји знали за правог кита (1 Мој 1,21). Књига пророка Јоне говори ο његовом боравку у утроби кита, одн. морској не-мани, што ј е праслика Ва-скрсења Христовог, који ј е такође био три дана у Гробу и васкрсао (Јона 2,1).

китара - врста харфе, музички инструмент са две жице по којима се удара са два чекића. Мањи инструменти су били високог тона, а дужи су имали нижи тон.

Китим - старозаветни назив за острво Кипар, а и за његове становнике. Касније, овај гео-графски појам се употребљава за област која ј е обухватала обалу Грчке, Мале Азије и дру-гих острва у Средоземљу (1 Мој 10, 4 ) .

Кифа (арам. „Кефа") - име које ј е Исус Христос дао Симону, преведено на грчки ј е Петар што значи стена или камен, (Јн 1, 42) . На српски би се могло

Клаудија 107

превести као Каменко (Мт 16,18). В. Петар.

Клаудија - хришћанка из Рима која ј е послала поздраве Ти-мотеју (2 Тим 4,21) .

Клаудије - четврти римски им-ператор, 41-54; по Хр. (Дап 11, 28). У 9. години своје владави-не иселио све Јевреје из Рима (Дап 18, 2) .

Клеопа - муж Марије, која ј е по-сматрала како разапињу Хри-ста (Јн 19, 26) . Према старом предању, Јосифов брат и Ису-сов „стриц"; свакако отац Го-сподње „браће" Симона и Јуде.

клијет - приватна одаја (Мт 6,6).

кмет - судија (Јов 9, 33) .

кнез - (код Вука) државни службеник, по рангу нижи од судије (Лк 12,58) (Синодални: „поглавар"; Бирвиш: „изврши-тељ") .

књижевници - (исправније би било књижници, законоту-мачи, људи који су истражива-ли Књигу, Библију) - Јевреји који су исписивали и преписи-вали свештене списе, а на гр-чком језику „вивлион" значи „књига", па зато ови људи нису били књижевници у дана-шњем значењу те речи. Од око 400. г. пре Хр. књижници су били важни као тумачи и

„учитељи Закона". У Христово време сачињавали су једну од најважнијих верских група, a помогли су приликом издаје Христа (Мк 15,1). Ап. Павле ј е научен Закону „код ногу Гама-лилових" (Дап 22, 3) .

Ковчег завета - правоугаони сандук (око 115x70 цм) од ба-гремовог (ситимовог) дрвета у којем су Јевреји чували две камене таблице, на којима ј е било написано Десет Божјих заповести (Декалог). Такође ј е садржавао крчаг са маном и Аронов преконоћи процвали жезал (палицу). Поклопац ј е био златан. Имао ј е мотке за ношење, а на оба краја били су ликови херувима са рашире-ним крилима, као знак Божије заштите. Већ у пустињи био ј е предмет поштовања, као спомен изласка. Чињеница да су га Филистејци отели показује да он није имао моћ по себи, али и битка да га Јевреји поврате доказује колико ј е он за њих значио. Јевреји су га

Ковчег завета

1 0 8 Коринћанима I - II

чували дуго времена, све до Соломона, али нико не зна шта се најзад догодило. Мисли се да ј е 587. г. уништен заједно са Храмом. Ковчег ј е чуван у Светињи над светињама (2 Мој 25,10-22; 1 Мој 10,1-5; Јев 9, 4-5) .В. Шатор од састанка.

кодрант - новчић, „две лепте чине један кодрант" (Мк 12, 42) .

Колоса - важан град у Фригији, римској провинцији Мале Азије (Кол 1, 2) . Налазила се неколико километара од Лао-дикије, на главном путу источно од Ефеса. Ап. Павле им ј е упутио посланицу, мада ту никад није проповедао.

Колошанима посланица - једна од познатих посланица ап. Павла, написана у сужањству за хришћане у Колоси, који су били у опасности да изгубе чистоту своје вере. Дванаеста књига Н. завета.

конкубина - жена, или купљена или стечена као ратни плен, која ј е живела са мушкарцем који ј е према њој имао само власничке обавезе. У Старом завету ово ј е било допуштено, али су пророци проповедали против овог обичаја. В. иноча.

корван („посвећени дар") -нешто приложено или заветовано Богу (обично жртва паљеница). Код

Мт 27,6 значи „храмовна благајна". Христос устаје против заобилажења прописа тиме што би неко жртвени новац уплатио у храмовну благајну и онда сматрао да ј е удовољио обавези, а не би, рецимо, издржавао своје родитеље (Мк 7,11). Код му-слимана ј е то курбан (ован за жртву).

Кореј - 1) левит који ј е основао друштво храмовних музичара, по њему названи „синови Ко-рејеви". Ово име налази се на почетку неких псалама, 2) ле-вит који се побунио против Мојсеја што ј е довело до тога да су он и сва његова породица и имовина страдали кад се земља „расела под њима" (4 Мој 16,1-33).

коријандар - биљка ситног се-мена, користи се као зачин и л е к ( 4 М о ј 1 1 , 7 ) .

Коринт - главни град римске провинције Ахаје, у Грчкој, са грчким, римским и јеврејским становништвом. Овде ј е била снажна хришћанска заједница (Дап 19,1). Био ј е средиште културе, цивилизације, трго-вине, али и морала и неморала (1 Кор 9, 24).

Коринћанима I - II - две посла-нице Новог завета. Састоје се

коцка 109

од дужих писама која је ап. Павле писао хришћанима у Коринту и оштро их корио због заблуда.

коцка - коришћење коцке да би се разрешила нејасна питања било ј е у великој моди међу древним народима (Јест 3, 7; Јона 1, 7; Мт 27, 35 ) . Каменови и исписане таблице, или што друго стављали би се у суд, и после протресања извлачили или изручивали. Овом чину обично ј е претходила молитва, призивајући Бога да он одлучи по тој ствари (Дап 1, 23-26) . Земља Ханан издељена ј е коцком на 12 племена (ИНав 14,2; 18,6) ; Саул и Јонатан бацали су коцке један против другог (1 Сам 14 ,40-45) . В . Урим и Тумим.

крв - У Библији живот („душа") ј е у крви (3 Мој 17, 11.14) или крв ј е живот („душа") (5 Мој 12, 33) , мада не искључиво (Пс 104, 29-30) . Крв представља живот и тако ј е живот осве-штан пред Богом, да би се крв убијеног Авеља могла описати као вапај Богу за осветом (1 Мој 4, 10). Губитак живота ј е казна за грех, а симболично победничко полагање живота („проливање крви") било ј е неопходно за опроштај греха (Јев 9, 22). И зато, према Зако-

ну, крв животиња у свим жртвама проливала се за грех. „Крв Исуса Христа" или „крв Јагњетова" ј есу изрази за ње-гову искупитељну смрт (1 Кор 10, 16; Еф 2, 1 3 ; Ј е в 9, 14; 1 Пет 1, 2; 1 Јн 1, 7) .

Крит - острво у Средоземном мору; у старозаветно доба поз-нат као Кафтор (5 Мој 2,23). To ј е једно од места одакле су дошли Филистејци. Критски песник Епименид изрекао ј е оштре речи ο Крићанима. Не-ки су примили хришћанску проповед (Јер 47, 4 ; Дап 18, 28; Тит 1,12).

крст - у почетку ј е означавао уопште срамотни стуб или стуб мучења, који ј е могао имати различити облик. Код неких древних народа пре-ступници би се везивали за стуб с рукама над главом и та-ко их постављали ради оп-штег срамоћења и уморења глађу. Други начин сличне казне састојао се у томе што би у земљу закопавали за-оштрени колац и на њега на-бијали живог човека. Овако ј е цар Дарије набио више од 3000 житеља покореног Вавилона. У том случају смрт ј е наступа-ла сместа. Казна вешањем примењивана ј е у Египту (1 Мој 40, 19), у Персији (Језд 6,

110 крчма

11), а такође и код Јевреја (4 Мој 25, 4; 5 Мој 21, 22 и др., ИНав 8, 29) , мада су у овим последњим случајевима очи-гледно вешали мртво тело ради срамоћења. При распи-њању користио се облик крста, који нам ј е добро поз-нат. Било ј е и крстова у облику слова Τ и слова X. Распеће на таквим крстовима Римљани су примењивали као смртну казну само за најтеже преступнике: разбојнике, бунтовнике и сл. Преко Римљана ова казна ј е уведена у Палестину, па ј е та казна за робове и преступнике примењена и на Исуса (Мт 27, 26 ; Јн 19, 18) . Начин распињања ј е доста детаљно описан у јеванђељима. У већини случајева распети човек не би живео више од 12 сати, a некад би смрт наступила тек трећег дана. Зато ј е Пилат био запрепашћен кад ј е сазнао ο брзој смрти Исусовој (Мк 15,44) . Јевреји би тело ра-спетога обично скидали с крста и сахрањивали. Исус ј е такође морао носити свој крст, али с обзиром на исцрпе-ност, нашли су му заменика, Симона из Кирине (Јн 19, 17; Мт 27, 32). Пред смрт дали би му по јеврејском обичају да пије сирће (Приче 31 , 6) . Исус ј е одбио, јер ј е хтео страдати и

умрети при пуној свести (Мт 27,34) . Војници му нису преби-ли голени (цеванице) „него један од војника прободе му ребра колцем; и одмах изиђе крв и вода" (Јн 19,34) да би се испунило пророчанство (2 Мој 12,46; Зах 12,10): - Крст - дрво проклетства (Гал 3, 13; Јев 12, 2) - постао ј е симбол спасења пошто ј е на њему био распет Христос (Гал 6, 14). To сред-ство мучења - саблазан за не-верујуће Јевреје (Гал 5, 11) a мрскост Јелинима (1 Кор 1,23) -постао ј е за хришћане симбол живота који чак над гробовима сведочи ο животу и васкрсењу у име онога који ј е „унизио себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту" (Флп 2,8).

круг - плитак тањир или послу-жавник (Мт 14, 8).

крупник - биљке узгајане као храна стоци (Ис 28, 5) .

крчма - првобитно ј е био мала парцела земљишта око извора или бунара где су се окупљали путници (1 Мој 43,21) . Касније ј е била грађевина са посебним одајама за сваку групу путни-ка. Стока ј е остајала под ве-дрим небом или склањана у штале (Лк 2,7).

Ксеркс 111

Ксеркс - грчки облик јеврејског имена Ахасверс (Асвир). Два персијска цара носила су ово име. Први од њих био ј е син Дарија, споменут у Књизи ο Јестири и код Јездре (4, 6) .

крштење - На многим местима Старог завета наилазимо на прање као обред, који симбо-лише очишћење душе од греха и преданост Богу (1 Мој 35,2; 2 Мој 19,10; 3 Мој 8,6; 16,4; 17,16; Мк 7,4; Јев 9,10; уп. и црпљење воде код 1 Сам 7,6, a исто тако и обећања код Ис 4,3 ; Јез 36,25; Зах 13,1). Као такав спољни симбол било ј е и Јованово крштење (Лк 3,3 и др) - „крштење покајања" (промена начина мишљења) за опро-штење грехова". „И излажаше κ њему сва јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у реци Јордану, а они исповедаху грехе сво је" (Мк 1,5; Мт 3,5д; Лк 3,3; Јн 1,33). Тако ј е и Господ Исус дошао њему и крстио се у Јордану; и за то време, док се он молио, отворило се небо, и Дух Свети сишао на њега у виду голуба (Лк 3,21). После овога Исус ј е почео призивати своје ученике и крштавати - преко ученика -„задобија и крштава више него

Јован" (Јн 4 ,1) . После васкр-сења, кад су га ученици видели на гори у Галилеји, он им ј е дао велику мисионарску поруку: „Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа" (Мт 28,19) . Ο томе како су апостоли извршавали заповест ο крште-њу, и како су они гледали на крштење в. следећа места: Дап 2,38; 9,17д; Кол 2,12; 1 Пет 3 ,21 . Ο крштењу породица види Дап 16,15 (Лидија), ст. 33 (стражар у тамници) и 1 Кор 1,16 (дом Стефанин). Иначе, грчка реч за крштење ваптизма означава погружавање целога тела у воду, то ј е за душу снажан знак погребења у смрт и васкрсења са Христом.

куке - закачаљке, служиле за држање завеса у Шатору-Ски-нији (2 Мој 26, 6) .

кукољ - спада у породицу трава, подсећа на пшеницу, па га ј е тешко препознати приликом плевљења. Његово корење се меша са корењем пшенице. Када кукољ добро сазри, може се јасно видети разлика, и у време жетве лако их ј е раздво-јити (Мт 13,24-30). To ј е у ства-ри љуљ.

112

Л а в а н („бео") - потомак Нахора и брат Ревекин. Живео је близу Еуфрата у горњој арамејској земљи. Допустио ј е сестри да се уда за Исака, а касније се код њега склонио синовац Јаков бежећи од Исава, који је хтео да га убије. Јаков се оженио Лавановим двема кћерима, Лијом и Рахиљом (1 Мој 24, 29; 29-31).

Л а з а р („Помоћ Божија" - 1) брат Марије и Марте. Ова породица је била велики пријатељ

Христов. Христос је васкрснуо Лазара, чије тело ј е провело три дана у пећинском гробу. Ово ј е описано у Јеванђељу по Јовану, гл. 11; као и помазива-ње ногу Исусових у овом дому (12,1-11); 2 ) просјак у причи ο богаташу и убогом Лазару, према којој ј е сваки примио своју плату од Бога (Лк 16,19-31).

л а к а т - стара мера за дужину, от-прилике пола метра. Обични лакат има нешто мање, а царски

Ламех 113

лакат из Ез 40 нешто више. В. мере.

Л а м е х - древни патријарх, син Метусалемов и отац Нојев (1 Мој 5,25-31).

л а м п а - мали суд са фитиљем за сагоревање уља. Судови су би-ли различитог облика и ве-личине - од неколико санти-метара до доста великих, лепо израђени за употребу у Храму и домаћинству, а прављени су од глине, бакра, бронзе или злата. Некад би имале ручке кљунове; неке су имале ланце за вешање; друге су стајале на сталцима. Код Мт 25,1-13 мисли се на ручну лампу.

Л а х и с - некад краљевски град Хананејаца, на путу из цен-тралне Палестине у Египат. Соломон је учинио да то буде један од градова са бојним ко-лима. Ровоам је саградио дво-струки зид и ров наоколо (2 дн 11,3-11). Овде ј е убијен цар Амасија (2 цар 14,19). Опсели га Асирци под Сенахиримом (701. г), а срушио га Навуходо-носор, обновили Персијанци, па поново запосели Јевреји по повратку из вавилонског роп-ства(ИНав 10,31-35).

л е в и ј а т а н - митско морско чудо-виште са много глава (пс 74,14 и др). Израз такође коришћен

да представи зло које су на крају крајева поразиле силе добра (Ис 27,1) .

Л е в и ј е - 1) трећи син Јакова и Лије, умро у Египту у великој старости. Његови синови по-стадоше племенски главари. Мојсеј и Арон били су му уну-ци. Мислило се да је посебно омиљен код Бога јер је био ро-доначелник свештеничке по-родице, чији чланови су најпре служили у Скинији, а касније у Храму (1 Мој 29,34; 34,25; 49,5; 5 Мој 3,5-20) ; 2 ) друго име Матеја цариника, који ј е постао ученик Христов (Мк 2,14).

л е в и р а т с к и б р а к - брак са деве-ром. У Израиљу ј е био пропис да се девер мора оженити удо-вицом свога брата који би ум-ро без сина, како би се покојнику родио потомак (1 Мој 38,8), те тако одржала по-родична лоза. Прворођени син у таквом браку добијао ј е братовљево име (5 Мој 25,5).

л е в и т и -1 ) потомци Левија, сина Јаковљевог. Левије ј е имао три сина: Гирсона, Ката и Ме-рарија (2 Мој 6,16; 4 Мој 3,17; 1 дн 6,16-18). Мојсеј и Арон су били левити из дома Амрамо-вог и рода Катова (2 Мој 6,16-26) ; 2 ) људи племена Ле-вијевог задужени да се старају око светишта. Арон и синови

1 1 4 Левитикус

му издвојени су за свеште-ничку службу, и она ј е постала наследном, са првосвештени-ком, чија служба ј е пренета са Арона на сина Елеазара (4 Мој 20,25-28) . Али старање и пре-ношење скупоцене Скиније и припремање материјала, чиш-ћење и друго ради бого-служења захтевало ј е рад за који ниједан човек и ниједна породица није била достојна. Прворођени синови припадали су Богу, али уместо прворо-ђених у свим другим племе-нима, левити су као племе били изабрани за служење при Скинији, одн. Храму (2 Мој 32, 26-29; 4 Мој 3,9.11-13.40-41.45; 8,16-18). Дужност левита била ј е да преносе Шатор од састанка и све оно у њему кад се окол (логор) селио; када се народ улогорио, Шатор би дизали, бринули ο њему и помагали свештеницима у разним њиховим радњама (4 Мој 1,50-53; 3, 6-9. 23-57; 4 ,1 -33; 1 Сам 6,15; 2 Сам 15,24). У Давидово време левити су започињали своју обуку у својој двадесетој години; у тридесетој години бивали би квалификовани за више слу-жбе, као чувари врата, му-зичари или писари, а по-влачили су се из службе у педесетој. Неки би постајали

судије (1 дн, гл 2 3 ) . Давид их ј е такође делио на класе и на „чреде" како би служили „по реду свештенства" (1 дн гл. 24-26) . Од њих се није тражило да посвећују све своје време све-тишту, или да стално станују близу њега.

Услед своје специфичне улоге у Израиљу, синови Левијеви нису учествовали у подели Ханана, већ су им додељена права у тридесет пет градова (не рачунајући нарочита права да-рована левитима са пуним свештеничким чином). Ови градови били су у племенима Јудином, Симеоновом и В е -нијаминовом.

Левит и свештеник

Левитикус (Књига левитска) -трећа књига Мојсејева. Углав-ном се састоји од законских прописа за свештенство, као што су прописи ο жртвама и ο начину њиховог приношења, ο

Легија 115

чистим и нечистим јелима, ο поретку богослужења и ο свештенству.

Легија - јединица у римској вој-сци, коју су сачињавале десет кохорти, са 600 људи у свакој кохорти. У новозаветно време у Сирији ј е било четири легије.

легион - назив за мноштво злих духова, које ј е Исус истерао из једног бесомученог (Мк 5,9) .

лепта - најмањи јеврејски новчић кован од бакра. Сиромашна удовица ј е метнула две лепте у храмовну благајну (Мк 12,41-42 ; Лк 21 ,2 ) . Вук: „Божија казна".

леска - грм, чији ј е плод лешник, a овде значи бадемово дрво (1 Мој 30, 37).

Ливан - два планинска венца покривена снегом (други ј е Антиливан у Либану), 120 км дужине која се паралелно протежу од Азије до Суецког залива. Највиши врх Ливана ј е до 3000 м. Између ових венаца има једна плодна долина, а на његовим падинама расту чувени кедрови ливански (ИНав 2,13; 14,8). Они су чини-ли северозападну границу Обећане земље (Пс 92,12).

либертин (лат. либертас - сло-бода) - ослобођени роб за от-

куп или ратни заробљеник, па и дете слуге који је ослобођен (Дап 6,9). У Јерусалиму су има-ли своју сопствену синагогу. Неки либертини су се препи-рали са архиђаконом Стефа-ном.

лигур - драгоцени камен. У про-писима се спомиње 12 драгих каменова, чиме се хтела на-гласити савршеност дванаест јеврејских племена (2 Мој 28,19) .

Лида - град у Саронској равници, где ј е ап. Петар исцелио парализованог Енеју и где су становници града обраћени у хришћанство (Дан 9,32-35).

Лидија - 1) царство на западу Мале Азије. Његово разорење прорекли су Језекиљ и Јере-мија. Сардис, главни град, освојили су Персијанци око 546. пре Хр., када ј е цар зароб-љен (Јез 30,5) ; 2) богата жена, продавачица порфире у месту Филипи, Тијатира - римска провинција Мале Азије. Њу и њену породицу ап. Павле ј е обратио у хришћанство и крстио их. Апостоли Павле и Савле остали су код ње неко време и после ослобођења из затвора (Дан 16,14д. 40) . Сма-тра се да ј е Лидија прва Евро-пејка која ј е примила хриш-ћанство.

116 Лукино јеванђеље

Лија („дивља крава") - старија кћи Лаванова, која ј е подведена Јакову да ј е узме за жену, након што ј е служио код њеног оца седам година, да би се оженио њеном сестром Рахиљом. Лија и Јаков имали су шест синова и кћерку (1 Мој 29,16) . Од Лије и њене слушкиње Зилфе изводи се порекло осам израиљских племена.

лисица - реч ј е понекад упо-требљавана за шакала (Нем 4,3) или у преносном смислу за Ирода (Лк 13,32). Код Јевреја лисица означава крвожедност, a не лукавост (в. Бирвиш).

Листра - град у римској провин-цији Галатији, где су Павле и Варнава успешно проповедали и исцељивали. Ап. Павле ј е четири пута посетио овај град и написао посланицу хришћа-нима који су овде живели (Дап 14 ,6 -19) . Овде ј е упознао Тимотеја и узео га за ученика (16,1-3) .

литра - мера за тежину - 327,45 грама (Јн 12,3; 19,39). В . мере.

Литостротон - (грч. реч, исто што и јевр. „Гавата" - уздигнут под од мраморних плочица, укра-шених мозаиком). Одељење у Преторијуму где се судило оптуженицима (Јн 19,13). (Бир-виш: „на месту званом Попло-чан").

Лот („покривало") - син Аранов и синовац Аврамов. Напустио ј е Ур у Халдеји и са Аврамом отишао у Ханан. Касније се раздвојише, и Лот узе своју по-родицу и стада у плодну јор-данску равницу Анђео га ј е опоменуо да побегне из пок-варенога града Содома, у којем ј е касније живео, али његова жена ј е изгубила живот у разорењу. Библија приповеда да ј е она постала „слани стуб", а данас ј е то Мртво море. (1 Мој 13-19; в. Лк 17,28-30; 2 Пт 2,7-8) .

Лука (лат, луциус = светлост) -лекар и пријатељ ап. Павла (2 Тим 4,11) . Пратио га ј е на ње-говом другом мисионарском путовању, а на трећем путова-њу ишао ј е са њим од Филипа до Рима (Дап 16,10-17; 20 ,5-15; 21 ,1-18; 27,1-28,6) . Св. Лука ј е написао треће јеванђеље и Де-ла апостолска (Кол 4 ,14) . По предању потиче из Антиохије од незнабожачких родитеља. Предање тврди да се занимао и живописом: први ј е насликао икону Господа Исуса, Б о гоматере, као и апостоле Петра и Павла.

Лукино јеванђеље - трећа књига Новог завета. Лука није лично знао Исуса Христа, али сва обавештења ο њему добио ј е од

Лукије 1 1 7

људи који су били очевици догађаја ο којима ј е писао. Он ј е уз то користио и јеванђеља по Марку и Матеју. Веома се занимао за Христове приче -параболе. Истицао ј е значај молитве и много ценио жене и њихову делатност. Јеванђељеје написано око 75. по Хр.

Лукије - пријатељ или род ап. Павла коме се придружио у слању поздрава из Коринта

хришћанима у Риму (Рим 16,21).

Луцифер - („светлоносни"). На-зив дат планети Венери када ј е јутарња звезда. Исаија ј е назвао вавилонског цара „Луцифер", што значи „звезда Даница" (Ис 14,12; 2 Пт 1,19) , Зорњача. Касниј е ј е име Луцифер сматрано именом Сатане пре пада.

Рахиљин гроб близу Витлејема

1 1 8

Магарац - теретно живинче, мада ј е понекад имало част да носи важне личности (Суд, 5,10). Беле магарце користили би цареви и кнезови. Христос улази у Јерусалим на магарету, што ј е знак месијанског до-стојанства (Мк 11,2-7; Јн 12,14).

Магдала - град у Галилеји на искрајку Генисаретске равни-це, на караванском путу Наза-рет - Дамаск (Мт 15 , 39) . Одавде је Марија Магдалина.

Магог - в. Гог.

Мадијани („спор", распра) - но-мадски народ који ј е живео на северозападу арапске пусти-ње, наспрам Синајског полуо-стрва; они су међу првим народима припитомили ка-милу. Мадијан, родоначелник племена, био је Аврамов син преко његове друге жене, Хе-туре. Звали су се и Исмаилци-ма. Судија Гедеон је извојевао битку против Мадијана, који су се временом стопили с другим

мазга 119

народима Палестине и изгу-били своју народност (Суд 6-8).

мазга - овде у значењу лака, брза камила (1 цар 4,28).

Макавеји („чекић") - чланови породице која ј е извојевала независност Јевреја од Сирије. Владали од 166. до 63. пре Хр. Те године Римљани су, под Помпејом, заузели Јеруса-лим. В. Јуда Макавејац.

Макавеји I - II - последње две девтероканонске κ њ и г е . Обрађују јеврејску историју другог века пре Хр. (од 175-134. г.) и описују макавеј-ски рат за независност, у којем ј е Јерусалим ослобођен и Храм обновљен.

Македонија - област на Балкан-ском полуострву, на северу Грчке, којом ј е владао Филип од 359. до 336. г. Филипов син Александар увећао је царство до индијске границе. Маке-донце су потиснули Римљани 146. г. пре Хр. Ап. Павле и ње-гови сарадници посетили су Македонију нсколико пута и многе обратили у хришћан-ство (Дап 16,9; 20,1-6). Овде је било више хришћанских општина, као: Солун, Фили-пи, Верија.

Макпела („двострука" ?) - поље које ј е Аврам купио од Ефрона

Хетејина за 20 сребрника да би ту сахранио своју жену Сару. Он, Ревека, Исак, Лија и Јаков такође су сахрањени у овој пећини у пољу (1 Мој 25,9-10).

Малахија, Књига пророка Малахије - тридесет девета и последња књига Старог завета, писана око 460. г. пре Хр. Ма-лахија је био један од „малих" пророка и ο њему ништа није познато. Књига излаже исто-рију Јевреја под персијском влашћу од одсуства пророка Немије и пре доласка Језриног.

Малхо (од мелех = цар, владар) -слуга првосвештенички који ј е био с људима који су ухватили Христа у Гетсиманском врту. Петар ј е потегао мач и Малху одсекао уво, али га Христос зацелио (Јн 18,10).

маљ - тежак комад овалног дрвета са прикованим гвозденим ексерима; имао ј е ремен од коже да не би излетео из руке (Приче 25,18).

мамон - богатства. У Новом за-вету "служити мамону" изражава идеју сувише вели-ког уздања у овосветско благо, а занемаривања Божијих на-редаба (Мт 6,24, Лк 16,13).

Мамре - равница у близини Хе-врона на југу Палестине, где ј е Аврам имао шатор под

120 М а н а с и ј а

храстовим гранама и Бог дао обећање да ће добити сина (1 Мој 13,18; 18). Овде под мам-ријским дубом (храстом) Аврам је дочекао три анђела у виду путника. To ј е најизрази-тија праслика Свете Тројице у Старом завету - позната ј е икона Гостопримство Авра-мово од Андреја Рубљова.

Мамрије - поглавица Аморејаца (Аморита), можда бивши власник Мамријске равнице и њених храстова (1 Мој 14,13).

мана - главна храна Јевреја на њиховом 40-годишњем путо-вању кроз пустињу. Извештај ο појави мане јавља се у 2 Мој гл 16 и 4 Мој гл 11. He зна се од чега се састојала. Разне биљке луче ману као супстанцу, или спонтано или кад их загризе инсект. Једна врста дрвета та-мариска, које расте на Синај-ском полуострву, лучи нешто прљаво жуто што постаје бело када падне на камен. Топи се на топлоти сунца. Ствара се у временском периоду од 6 до 10 недеља, а врхунац брања је у јуну. Арапи и данас користе ману са биљке за разне врсте премаза и меда. Скину лишће и другу прљавштину - цеде је кроз танко платно и смештају у кожне мешине. Тако се може сачувати до наредне године. У

Псалтиру се мана назива „хлеб небески" и „хлеб анђелски" (78,24-25), очигледно зато што је падала с неба на необичан начин. Израз у књ. Откривења „скривена мана" алегоријски указује на ту заштиту коју Бог указује сваком истинском вернику. Најважније ј е то да је мана праобраз (праслика) оног духовног светотајинског небе-ског хлеба, који Христос даје истински верујућим за живот вечни у Тајни Евхаристије = Причешћа (Јн 6,31-35.48-50) , јер ј е он „хлеб живота". Он Је-вреје опомиње да су њихови оци јели ману у пустињи, и помреше, а за себе каже: „Ја сам хлеб живота... који силази с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће навек; и хлеб који ћу ј а дати тело је моје, које ћу дати за живот света" (Лк 6,48-51).

Манасија („онај који учини да заборавим") - 1 ) старији син Јо-сифов, рођен у Египту. Мајка му Асенета била ј е прво-свештеничка кћер (1 Мој 46,20) ; 2 ) племе пореклом од Јосифовог сина. Насељавало је источни и западни део Јрр-дана, и ту је долазило до честих сукоба са Сиријцима из Дамаска. Судија Гедеон био је један од великих људи Мана-сијиних (Суд 6,15); 3 ) најпок-варенији цар Јудин, око 687-

М а н а с и ј и н а м о л и т в а 1 2 1

842. пре Хр. Подржавао ј е поклоњење Валу. Један период његове владавине био ј е миран и напредан. Тада су га Асирци одвели у Вавилон, где ј е окајао своја зла дела; вратио се своме народу да би поштовао истинитог Бога (2 дн 33, 1-20).

М а н а с и ј и н а м о л и т в а - кратка молитва у поетском облику; најкраћи и најлепши спис у девтероканонским књигама.

м а н д р а г о р а - биљка са светлуца-вим, ваљушкастим кореном и слатким, донекле отровним плодом. Изобилно ј е расла у Палестини и од ње су правље-ни љубавни напици (Песма над песм. 7,13).

М а н о ј е - члан Давидовог племена и отац Самсонов. Противио се женидби свога сина са Фили-стејком, али ј е присуствовао свечаности венчања (Суд 13; 14,2-10).

м а р а н а т а - арамејски узвик који значи: а) „Господ долази" (Ма-ран ата) или б) „Господе наш, дођи" (Мараната). Треба га ра-зумети као молбу за поновни Христов долазак (1 Кор 16,22; Откр 22,20).

М а р д о х е ј - („оно што припада Мардуку") - главна личност у књизи ο Јестири, Јеврејки која је постала персијска царица.

Он је наљутио цара Амана, миљеника цара Асвира и за-мало умакао погубљењу (Јест 1-10).

М а р д у к (Меродах) - (Бел, Бал = Вал), главни вавилонски бог. Обожавали су га Навухо-доносор, Асирци и Кир (Ис 46,1).

М а р и ј а (јевр. Маријам „узвише-на" или „противљење") - 1 ) мајка Господа Христа и ве-реница Јосифова. Припадала ј е Јосифовом племену и Дому Давидовом. У родбинској ј е вези са Јелисаветом, мајком Јована Крститеља (Лк 1,32); 2 ) Марија Магдалина (Марија из Магдале). Спасена је од погуб-ног начина живота и постала следбеница Христова. Била ј е једна од жена које су стајале под крстом и посматрале Христову смрт и погреб. Прва је видела празан гроб (Лк 23, 55-24,2); 3) Марија из Витани-је , сестра Марте и Лазара. Го-спод ј е дао предност њеном слушању Христових речи над гостољубивим настојањима њене сестре Марте у припрема-њу оброка, јер ј е Марија „онај добри део изабрала" (Лк 10,42); 4) мајка Јакова и Јосифа. Она ј е пратила Христа из Галилеје, посматрала његово распеће и погреб и посетила његов

122 маслина

празан гроб на дан Васкрсења. Била ј е супруга Клеопе (Алфеја) (Мт 27,55-56) ; 5) мајка Јована Марка, удовица чија кућа у Јерусалиму ј е била место састанака првих хришћана (Дан 12,12); 6) Ма-рија из Рима, сатрудница на Христовом делу, којој ап. Па-вле шаље поздраве (Рим 16,6); 7) В . Марија, сестра Мојсејева, в. Миријам.

Маријина песма - химна про-славлвања Господа Бога („Ве-лича душа моја Господа.. .") , коју ј е св. Лука чуо од Марије и забележио у своме Јеванђељу (Лк 1,46-58). Марија песма у Ст. завету: 2 Мој 15,20-21.

Мариса - град у Јуди, источно од Газе (ИНав 15,44). Цар Јерово-ам учврстио га да би бранио Јерусалим. Био ј е родно место пророка Михеја (1,15).

Марко - (Јован Марко), син Ма-рије, богате жене и пријатеља разних хришћана. Марко ј е пратио ап. Павла и Варнаву (свог ујака, Кол 1,10) у Антио-хију на првом мисионарском путовању. Касније ј е с Варна-вом отишао на Кипар и пома-гао Петру и Павлу у Риму. Предање вели да је он оснивач Цркве у Александрији, где се мисли да ј е сахрањен. Писац је првог, по времену писања, је -

ванђеља које носи његово име („по Марку") (Дап 12-13).

Марково јеванђеље - друга књига Новог завета, најкраће и најједноставније писано ј е -ванђеље. Написао га ј е Марко вероватно у Риму око 65. по Хр. Засновано ј е на Петровим сећањима. Матејево и Лукино јеванђеље писана су на основу Марковог јеванђеља. Писао га ј е на јасном грчком језику за многобошце.

Марта („господарица") - сестра Маријина и Лазарева из Вита-није, у чијем дому су Христос и ученици били почаствовани. Марта се жалила Христу да јо ј њена сестра не помаже довољно око спремања оброка, због чега ју ј е Христос укорио (Лк 10,38-42).

М а с а - место у пустињи Син, близу Синајске горе где ј е Мојсеј штапом ударио ο стену кад су Израиљци били жедни и спремали да се окрену од Бога. Вода ј е покуљала, а народ ј е задовољен (2 Мој 17,1-7).

маслина - дрво нашироко узгаја-но у Палестини по воћњацима (2 Мој 23,11; Суд 15,5; 1 Сам 8,14). Било ј е највредније дрво старе Палестине, јер ј е давало плод за јело, уље за кување, ле-карије и светиљке, и служило као грађевинско дрво за на-

Маслинска гора 123

мештај, врата и опрему куће. Палестинско маслиново дрво требало ј е калемити на дивљу стабљику иначе би с временом губило у снази. Маслина ј е била симбол напретка и божанског благослова, лепоте и снаге (Пс 52,8; Јер 11,16; Ос 14,6). Маслинова гранчица ј е данас симбол мира, јер ј е по-сле Потопа она била знак Ноју да се вода повукла и да може напустити лађу (1 Мој 8,11).

Маслинска гора - брдовити ве-нац (врх 830 м), дуг једну ми-љу, 1 км источно од Јеру-салима, одвојена од њега Ки-дронском долином. На под-ножју брда ј е Гетсимански врт, воћњак са маслинама (Мт 24,3) . Са Маслинске горе ј е Давид побегао од Авесалома (2 Сам 15,30). Са ње ј е Господ Христос путовао за Јерусалим (Мк 11,1-11). Одавде се вазнео на небо (Дап 1,11).

мастило - у библијско време тамјан ј е произвођен од чађи и арабљанске гуме да би писари писали на пергаменту или па-пирусу. Понекад ј е справљан у мале колаче који би се овлажили водом: ношен ј е у металној или дрвеној кутији (2 КорЗ,3) .

Матеј („Божидар") - један од дванаест апостола. Звао се и

Левије. Био ј е Јеврејин у служби Римљана као цариник у Капернауму (цариник у оно време није био што и данас на граници, него ј е наплаћивао порезу у закупљеној области, па ј е гледао да скупи што више пореза не би ли и њему што више остало. Отуда Бирвиш говори ο људима „који су убирали дажбине", Мт 9,10).

Матејево јеванђеље - Лк 5,27-32; прва књига Новог завета, на-писано касније од Марковог јеванђеља. Предање каже да ј е аутор Матеј апостол. Ј е -ванђеље ј е написано на грчком, с јеврејске тачке гледишта, око 85-95. по Хр. и углавном обухвата Марково јеванђеље као и другу грађу.

Матија - наследник Јуде као 12. апостол. Изабран ј е коцком, али ο њему ништа даље није забележено у Новом завету (Дап. 1,23-26).

Матусал - потомак Сита и Еноха, човек који ј е према Библији најдуже живео, па се за неког ко ј е много дуго живео каже да ј е имао век Матусала. Према Старом завету живео ј е 969 година па ј е тако ушао у књижевност као човек који ј е најдуже живео. Његов син био ј е Ламех, отац Нојев (1 Мој 5,21-27).

124 М е р а

Мегидон - старији облик од Ар-магедон, „брдо битки". Меги-дон ј е био важна град-тврђава у централној Палестини, изнад Језраелске равнице, на раскр-шћу трговачких и војних путева (32 км од данашње Хаифе). Соломон ј е у њему стационирао ратна возила. Око 915 . пре Хр. освојили га Египћани. Цар Јосиф је поги-нуо овде у битки око 609. г. (2 цар 23,29) . Овде ј е вођено то-лико много битака да Нови завет (Отк 16,16) користи овај назив за последњу велику бит-ку: „Армагедон", „брдо Меги-дон".

међаш - гранично обележје, обично две бразде узоране из-међу два поља (5 Мој 19,14), или мала гомила камења на земљи.

Мелхиседек („цар правде") -свештеник-цар Салема (Јеру-салима) (Јев 7,2). Аврам му је однео десетак од свог ратног плена, био благословљен и свечано добио хлеб и вино (1 Мој 14,17-20). У Посланици Је-врејима Христос ј е „Свеште-ник вавек по чину (реду) Мелхиседекову". Као Мелхи-седек, Христос ј е био и цар и свештеник - цар Божијег цар-ства, а свештеник јер је као жртву принео свој живот (1 Мој

14,18-20; Пс 110,4; Јев 5,6-10). Он ј е вечан, јер се Мелхиседек представља без оца, мајке, нема порекла, без краја је(Јев7,13) .

Мелита - острво Малта, где ј е ап. Павле имао бродолом после две недеље проведене у бури. Овде ј е остао три месеца, а станов-ници су га добро примили (Дап 28,1-10) .

Мелха („царица") - 1) титула ва-вилонске богиње Иштар; 2 ) кћер Арана и сестра Лота, Аврамовог синовца (1 Мој 11,29).

Мемфис - стара престоница Египта на Нилу, нешто јужније од данашњег Каира. Исаија, Јеремија, Језекиљ и Осија сви су говорили против зла и пре-варе становника Мемфиса (Ос 9,6; Ис 19,13; Јер 2 ,16 ; Јез 30,13).

Мене, мене, текел, уфарсин (Дан 5,25-28) - написане речи на зи-ду двора вавилонског цара Валтазара. Данило ј е проту-мачио да ове речи значе: из-бројано, измерено, раздељено (царство).

Мера („горка" - Рута 1,20) - прва оаза у коју су Израљци приспе-ли пошто су прешли Црвено (Рогозно) море приликом бекства из Египта (2 Мој 15,22-25) .

Мерава 125

М е р а в а („пораст") - најстарија кћер Саулова. Њен отац ј е обећао Давиду да се може њо-ме оженити, али ј е повукао своју реч. Она се удала за Адриела, а њихових пет сино-ва Давид ј е дао Гаваонцима да буду обешени због неправед-ног понашања према овим људима(1 Сам 18,17-19).

мерица - суд за мерење житарица 8,75 литара (Мт 5,15; Мк 4 ,21 ; Лк 11,22). Код нас варићак.

Мерод (Бел, Бал) - главни вави-лонски бог, познат као Мар-дук. Обожавали су га Наву-ходоносор, Асирци и Кир (Ис 46,1) .

Месија - јевр. реч (Машиах = по-мазаник) која ј е првобитно оз-начавала свако лице помазано освештеним уљем, као прво-свештеник (3 Мој 4,3; 5,16; 1 Сам 12,3.5) или цар (2 Сам 1,14.16). Кад ј е Бог обећао Да-виду да ће престо и жезал зау-век остати у његовом дому (2 Сам 7,13), титула ј е стекла спе-цијалну карактеристику и оз-начавала представника царске линије Давидове (Пс 2,2; 18,50; 84,9 и др.; Плач 4,20; Ав 3,13). Давид ј е био цар таквог херојског угледа да ј е постао праузор Месије. Код Ис 9,6-7 („роди нам се дете, син нам се даде") дете или син заузеће

престо Давидов; исто Ис 11,1 ο Месији говори као ο „шибљи-ци из стабла Јесеја", Давидова оца. Месијанска идеја ј е даље развијена код Ис 9,6-7; Мих 5,2-5 и Јер 23,5-6. До почетка хришћанске ере „Месија" ј е постао терминус техникус за избавитеља чији се долазак очекивао, и коначно се уо-бичајила та одредба за Исуса, наравно у грчком облику „Христос" („Помазаник"). Ме-ђутим, кад ј е Христос дошао да испуни месијанска пророчан-ства, он ј е објаснио да царство његово није од овога света, да ј е он цар који влада служењем другима, а не силом, и да сви могу доћи у то царство. Оваквим учењем разочарао ј е сународнике за које ј е Месија овоземаљски моћник, ослобо-дилац од паганске римске власти.

Месопотамија ( грч.„Међуречје") - у Старом завету назив за зем-љу источно од средњег Еуфра-та и Тигра. Овде су се смењивала царства Асирско, Халдејско и Вавилонско. Ме-сопотамија ј е стотинама го-дина имала велики утицај на народ Палестине. Од Месопо-тамије долазила ј е уметност, начини наводњавања, орга-низација градова, трговина и законодавство. Јевреји су овде

1 2 6 миро

провели своје ропство, и вели-ки део Старог завета писан је овде (Дап 2,9; 7,2).

метвица - мала, миришљава биљчица са жутим цветићима; листићи су служили за прављење лекова и зачин (Лк 11,42).

метрит - код Чарнића непреве-дено; Синод: „мјера"; Бирвиш: 80-120 литара (Јн 2,6).

мешина - амбалажа направљена од козје или јареће коже (Мт 9,17). Служила за чување вина и воде. Такве мешине се и данас могу видети у Јеруса-лиму.

Миђани - древни индоевропски народ, који ј е изградио на-предну цивилизацију јужно од Каспијског мора, око 700. пре Хр. Освојили су град Асур. Ка-сније ј е Нинива, престоница Асирског царства, потпала под њихову власт. Владали су Персијанцима све док Кир Ве-лики није освојио Мидију (Медију) око 549. пре Хр. Миђани су познати по својим строгим законима (Јест 1,19).

Милет - древна лука са четири пристаништа на југозападној обали Мале Азије, одакле су бродови пловили у Црно море. Александар Велики освојио га је 334. пре Хр. Ап. Павле је

посетио овај град на своме путу за Јерусалим пред крај свог трећег мисионарског путовања, али ј е ту могао пробавити кратко време. Овде је дозвао старешине из Ефеса и одржао дивно опроштајно слово (Дап 20,15-37).

миља - мера за дужину = 1.478 м (Мт 5,41) . (Код Чарнића и Бирвиша).

Миријам - сестра у Мојсеја и Арона. Спасла ј е Мојсејев живот кад ј е био беба, пре-длажући његову рођену мајку за дојиљу пошто га је нашла фараонова кћи (2 Мој 2,4-8). Када су Израиљци прешли преко Црвеног мора, она ј е предводила жене у игри и пе-сми захвалности (2 Мој 15,20-21). Умрла је у Кадису пре него што су Јевреји ушли у Ханан (4 Мој 20,1).

мирисно дрво - зимзелено дрво, расте у северној Африци. Од њега је прављен намештај и украсни предмети због његове богате боје и миришљавости (Откр 18,12).

миро - смола која цури из стабла и гране једног ниског дрвета и постаје уљаста смола. Било је састојак светог уља за пома-зање код Јевреја, користило се и као парфем (Пс 45,8).

Миса 127

Миса (Меша) - цар моавски који се бунио против цара Ахава израиљског и извојевао слобо-ду за свој народ. Саградио је много утврђених градова и путева (2 цар 3,4).

Мисах - име једног Даниловог пратиоца на Навуходоносоро-вом двору у Вавилону (Дан 3,13-30).

Мисир - в. Египат

Миспа („стражарница") - 1) ме-сто на северним висоравнима јорданске области, где су Јаков и Лаван подигли гомилу камења да би обележили свој савез ο пријатељству (1 Мој 31,45-52); 2) центар који су Је-вреји изабрали у Јуди, када је већина народа била одведена у Вавилон, и где ј е сахрањен Годолије, намесник Јуде. На-лазио се на граници између Ју-де и Израиља (2 цар 25,22-25). Религиозни центар устанка Макавеја.

Митилина - главни град на острву Лезбосу. Имао ј е два пристаништа, од којих је један користио ап. Павле на трећем мисионарском путовању од Мале Азије до Хиоса (Дап 20,13-15).

Михаил („ко је као Бог") - ар-ханђел који чува и помаже Израиљце (Дан 10,13.21; 21,1).

У Откр 12,7 описује се како ј е у рату са Сатаном, аждајом зла.

Михала - кћер Саулова. Њен отац ју ј е понудио Давиду за жену под условом да убије 100 Филистејаца. Давид ј е , међутим, убио њих 200 и оженио се Михалом (1 Сам 18,20-27).

Михеј („ко ј е као Господ") - про-рок у 8. в. пре Хр., живео у Јуди. Био је ратар и бринуле су га неправде због чега сеоски народ има да страда. Његова проповед је говорила ο Божијој правди, и ο правичности и верности коју Бог очекује од свога народа. Прорекао да ће се Исус родити у Витлејему (Мт 2,6). Михеј ј е живео у исто време када и пророк Исаија.

Михеј - Књига пророка Михеја-тридесет трећа књига Старог завета. Њених седам кратких глава састоји се од пророчан-става која се могу сврстати у три одељка: страховања од су-да над Израиљом, обећање златног доба, и опомена на Божију љубав и благодат.

Михмас - град на брду северно од Јерусалима. Овде ј е било разбојиште између Израиљаца (под Саулом) и Филистејаца, који су се ускомешали и побегли(1 Сам 14,31).

128 Молитва Г о с п о д њ а (оченаш)

мјед - в. туч.

мех - прављен је од козје или ја-реће коже (Мт 9,17). Овакве су-дове и данас користе продавци вина и воде у Јерусалиму.

Моав („од оца") - древно царство на богатим висоравнима јор-данске области, источно од Мртвог мора. Овде ј е Мојсеј умро (5 Мој 34,5) . Моавци и Израиљци често су били у ра-ту.

Мојсе ј („из воде извађен", попу-ларно тумачење; иначе ста-роегипатски „син") . законо-давац и први велики вођ Израиљаца. Он их ј е око 1300. пре Хр. извео из Египта и по-вео у Обећану земљу Ханан, где су постали велики народ. Рођен ј е близу Мемфиса у скромној породици, али ј е у Египту постао велика личност. Морао ј е побећи после убиства једног Мисирца, у Мидијан. Ту се оженио и у једном виђењу купине која не сагорева сазнао да се Бог зове Јахве. Вратио се када му ј е Бог заповедио да избави свој народ из ропства. Израиљци су избегли преко Црвеног мора и 40 година лутали по пустињи - на планини Синају Мојсеј ј е примио Десет Божијих заповести. Пред своју смрт могао ј е да са горе Навав

осмотри Обећану земљу. Тек ј е његов наследник Исус Навин увео Израиљце у Ханан. He зна се место Мојсејевог погреба (2 Мој) . Умро ј е у 120. години живота.

Молитвени запис

М о ј с и ј е - Синодални превод Новог завета одлучио да се његово име пише М о ј с е ј , исто као Андреј, Тадеј, Вартоломеј, (и ми смо се у овом речнику тога строго држали).

Молитва Господња (Оченаш) -молитва којој ј е Христос научио своје ученике. Она го-вори ο Божијој светости и Царству, и ο човековим потре-бама. Краћа верзија молитве ј е код Луке 11,2-4, а дужа код Матеја 6,9-13, и као таква ушла у молитвенике.

М о л о х 129

Молох - амонићански бог. Његов култ ј е тражио и жртвовање деце, која су спаљивана у огњеној пећи. Овакву радњу осуђивали су пророци као про-тивну јеврејском Закону (3 Мој 18,21; 2 цар 16,3).

M o p e медено

море медено (умиваоница) - ве-лики базен у Соломоновом храму, у којем су свештеници прали руке и ноге пре служења у Светињи или при олтару = жртвенику (1 цар 7,39; 2 дн 4,6) . Стајало ј е на 12 тучаних (мједених) коња, у 4 групе по 3.

Кад ј е Навуходоносор освојио Јерусалим, он ј е разбио уми-ваоницу (2 цар 25,13.16; Јер 27,19-22).

Морија - 1) место где се Аврам припремао да жртвује свога сина Исака (1 Мој 22,2) ; 2) брдо у Јерусалиму, на којем ј е поди-гнут Соломонов Храм (2 дн 3,1).

Мртво море - Слано море - језеро на југу Палестине, вода му ј е испод надморске висине (400 м). У њега се улива река Јордан, Арнон и друге мање реке, а нема отицања. Зато вода заудара и тако ј е слана да ту рибе не могу живети осим на месту где се улива река. Ми-лиони тона воде свакодневно утичу у ово море, али ј е ниво воде непрестано на истом ни-воу услед огромног испарења (1 Мој 14,3; Ис 15,2; 18,9).

М Е Р Е И Т Е Ж И Н Е

Постоје стандардне мере тежине, дужине, запремине и течности, али се није могла установити тачност појединих мера. Стандардне дужинске мере, засноване на релативним величинама људске руке и шаке, настале су из уопштене употребе. Даљинске мере у старозаветно време заснивају

се на једноставном путовању или чак на домету стреле.

Житарице су мерене више за-премином, а не тежином. На-зиви мера често су називи судова у којима су држане. Го-мер (3 Мој 27,16) био ј е „ма-гарчев товар" (можда 200 литара) и био ј е највећа мера за жита. Ефа (2 Мој 16,36) био ј е

130 Мере

суд, затворен поклопцем, садржавао ј е око једну десети-ну гомера. Ока (ват) (Лк 16,6) ј е исто што и ефа, али се кори-сти као мера течности. Гомер, што значи „сноп", био је ко-личина мане скупљене сваког дана. Друге мере такође су би-ле у употреби у трговини. Ле-тек ј е пола гомера. Један ин (2 Мој 29,40) био ј е шест пута ко-личине колико човек треба да попије дневно. Лог (3 Мој 14,10) ј е био друга мања једи-ница за течности. Драгоцени материјали и ме-тали мерени су тежином. Мале ствари вагане су на теразијама

са тасовима. Тежинске једи-нице су држане у џепу Трговци, да би варали муштерије, имали су две врсте мера - једне кад продају а дру-ге кад купују Али, Мојсејев За-кон инсистирао је на строгом поштењу: „Немој имати у тор-би својој двојаку меру, велику и малу" (5 Мој 25,13). „Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра" (Приче 20 ,23) . Глагол „вагати" на јеврејском је „шакал", и према њему ј е названа јединица за меру - шекел (сикал код Даничића).

Мере за д у ж и н у

лакат (1 Мој 6,15; Мт 6,27) = 445 мм, мерен од лакта до врха прста; други лакат био ј е за ширину длана дужи = 520 мм; новозаветни лакат = 55 мм. 6 лаката = једна трска.

прст = 19 мм (кажипрста)

длан (2 Мој 25,25) = 76 мм (ширина руке у основи прстију)

педаљ (2 Мој 27,16) = 230 мм (раширена рука од палца до-малог прста)

Мере за х о д

дан хода (4 Мој 11,31) = око 40 км

миља (Мт 5,41, код Вука „један сахат"), римска мера, око 8 стадија: око 1,5 км

стадија (Лк 24,23, код Вука „по-тркалиште"): око 185-200 м

хват (Дап 27,28): око 1,85 м

лакат (4 Мој 35,4): 45,8 цм

корак (2 Сам 6,13): око 92 цм

сгопа (5 Мој 2,5; Дап 7,5): око 30,8 цм

суботни дан хода (Дап 1,12) = ра-стојање које Јеврејин не би смео да у суботу прекорачи, јер би прекршио заповест ο субо-ти. Биће да је износила 2000 лаката (1 до 1,2 км). Пропис је различито тумачен.

Мере 131

гомер (3 Мој 27 ,16) : 10 ефа: око400л

ефа - ока (2 Мој 16,36; Јез 45,11): око 40 л

сеа (копања) (Мт 13,33) 1/3 оке: око 13 л

Старозаветне мере за запремину:

за с у в ο

гомер (омер) (2 Мој 16,36): око 4 л

десетина (код Даничића „ефа", 2 Мој 29,40) : око 4 л

кав (2 цар 6,25): око 2,2 л

за т е ч н о с т и

кор (1 цар 5,2; Кл 16,7): око 400 л

ват (1 цар 7,26): око 40 л

ин (2 Мој 29,40) : око 6,5 л

лог (3 Мој 14,10): око 0,5 л

Мере за τ е ж и н у:

1 талант (2 Мој 38,25; Мт 18,24): 3600 сикала: око 41 кг. Талант није био новчаница, него оз-нака за утврђену обрачунску јединицу: 6000 драхми.

1 мина (Јез 45 ,12 ; Лк 19,13 „кеса"): 60 сикала, око 685 гр. Ни мина није била новчаница; њена вредност ј е одговарала 100 драхми.

1 литра (Јн 19,39): 320 гр

1 сикал, одн. сребрни сикал (2 Мој 38,24; Јез 54,12): око 11,5 гр. Тежина која ј е постала основ-на јединица система за тежину;

може се поделити у трећину, половину и четвртину сикала.

1 драхма (код Вука „динар", Лк15,8): око 6 гр.

гер (4 Мој 3,47): око 0,6гр

Овако би изгледала шема односа:

(читај: 1 талант = 60 мина итд)

талант

мина

сикал

гер

1

60

3600 60

72000 1200

1

1

20

132

Н а в а в - планински венац одакле је Мојсеј посматрао Обећану земљу пре своје смрти (5 Мој 3 4 , 1 ) .

Н а в а л („глупи") - богати пле-менски поглавица, који је од-био да да храну Давидовим војницима. Његова жена Ави-геја спасла га је од опасности пред Давидом. Када је Навал умро, Давид се оженио Авиге-јом (2 Сам 25).

Н а в у т е ј („младица") - становник

Језраела, који ј е имао виноград поред имања израиљског цара Ахава. Овај виноград је цару запао за око, и царица Језавеља је сковала план да се Навутеј окриви за богохулство и невер-ност Ахаву. Навутеј и његови наследници су каменовани. Илија ј е пророковао Језаве-љину смрт на месту где ј е Навутеј убијен. Његово проро-чанство се испунило, и Језаве-љино тело јели су пси (1 цар 21).

Навуходоносор 133

Н а в у х о д о н о с о р (акад. „Небо штити границу") - владар Ва-вилонаца око 605-562. пре Хр. Био ј е најистакнутија личност свога времена и неупоредива фигура у историји Блиског истока. Освојио ј е Јуду и учинио ј е вазалном државом -три пута Јевреје је водио у ропство у Вавилон (597. и 586. - крај Јудиног царства). Хра-мовна ризница ј е заплењена, a Јерусалим претворен скоро у пустару. Ускоро после његове смрти вавилонска сила ј е почела да слаби пред све јачим налетима Миђана и Перси-јанаца (2 цар 24; Плач 4,8-10; 2 дн. 36,11-20; Јер 39д.

Н а д а в („усрдни") - 1 ) најстарији син Аронов, који ј е пратио свога оца и Мојсеја на врх горе Синај. Умро ј е оног дана када ј е постављен у свештенство зато што ј е приносио „кад туђ пред Господом" (4 Мој 3,3-4); 2 ) син и наследник цара Јеровоама

Нововавилонско царство

израиљског. Само што ј е владао годину дана, убио га ј е Васа из Исахаровог племена, око 900. пре Хр.; Васа га ј е и наследио (1 цар 14,20).

Н а з а р е т („заштићен"?) - село на брдима галилејским (око 350 м надм. висине), гледа на трговачке путеве од Јорданске долине до Средоземног мора. На северној страни брда ј е стрмен, можда ивица угашеног вулкана. Господ Христос ј е рођен у Витлејему, али ј е детињство провео у Назарету -овде је живео и радио све док није отпочео своју спаситељну делатност међу Јеврејима (Лк 4 ,29) . Зато се често зове „Назарећанин". (Мт2 ,23 ; 26,71; Мк 10,47; и 14,67, Лк 18,37, Јн 18,5.7; 19,19)

назореј (јевр. „одлучити", отуда „посвећени") - у 4 Мој 6,2-21 описан ј е овај специфичан за-вет: „Докле трају дани за које се учинио назиреј Господу... свет ј е Господу". Назореј, мушко или женско, може узети на се . завет назорејства, што значи, не пити вина и других жестоких пића, одсећи косу, не ићи ни у један дом где ј е мртво тело и, најзад, не прису-ствовати сахрани. Период по-свећивања био ј е или до-животан или одређен на дан

134 н а п р с н и к

давања завета (могло је и на месец дана, с тим да се на овај корак одлучивао он лично или је то плод родитељског обе-ћања (Суд 13,3-5). Кад би се окончао обећани ροκ завета, најпре би приносио жртву у Храму, па би му свештеник одрезао део косе и ставио на жртвеник, па би се назореј ра-зрешио завета. Неко би могао узети завет на себе и без при-ношења жртве у Храму, али би то морао надокнадити по до-ласку у Јерусалим. To је случај са ап. Павлом који у Коринту „остриже главу у Кенхреји, јер беше дао завет" (Дап 18,18) да би свој завет формално довршио у Јерусалиму Нема доказа да су се назореји удруживали у монашку зајед-ницу било које врсте. Самсон (Суд 13,4-5), Самуило (1 Сам 1,11.28) и Јован Крститељ (Лк 1,15) били су назореји; можда и пророчица Ана (Лк 2,36-37).

Н а и д - в. Нод.

Н а и н - мало сел ο у Галилеји ода-кле иде поглед према Језраел-ској долини. Христос ј е васкрсао сина наинске удовице (Лк 7,11-17).

н а ј а м н и к - слуга који је био на-јамљиван и исплаћиван по надницама. Његова права штитио је закон, али му је по-

некад при исплати закидано (Мал 3,5). Најамник је и над-ничар који води стадо на испашу (Јн 10,12).

н а м е с н и к - У Старом завету службеник нижег положаја од краља или гувернера (1 цар 22,47). У Новом завету реч оз-начава гувернера римске про-винције или проконзула (Дап 13, 7), који је био и војни ко-мандант и имао власт да осуди или отпусти. Слао га ј е римски император у провинције друго-степеног значаја, као што ј е била Јудеја (Мт 27,2). Обично ј е живео у Кесарији, a у Јерусалим ишао ο великим празницима. Господу Христу је судио намесник Понтије Пилат.

н а п л е т а к - кружни рам за точак где су се уметали паоци (1 цар 7,35).

н а п р с н и к (напрсник судски) - (2 Мој 28,4; 3 Мој 8,8 и др.) на-рочита одежда на грудима првосвештеника са 12 ра-зличитих драгоцених ка-менчића, на којима су била угравирана имена 12 племена синова Израиљевих (2 Мој 28,15-30). Конци, гривне и дру-ги украси који повезују на-прсник за ефод - оплећак били су урађени од злата. Прво-свештеник је био дужан да носи имена јеврејских пле-

народи 135

мена на напрснику срца свога ради сталног сећања на њих пред Господом (2 Мој 28,29.30). Зове се „напрсник судски", можда зато што ј е првосве-штеник као високо лице морао бити извор правде и суда за јудејску заједницу. Носио га ј е при суђењу.

Напрсник судски

народи (в. јазици) - израз за на-роде који нису били Израиљ-ци; други народи, пагани, многобошци. На црквеносло-венском је реч „јазици" (мн. језици), тј. народи који не го-воре јеврејски.

Натан (дао је) - 1) син Давидов (2 Сам 5,14); 2 ) пророк на двору Давидовом и Соломоновом. Укорио је Давида због његове порочности и примио његово кајање. Помогао ј е Садоку приликом Соломоновог по-мазања за цара. Његов живот пун врлина утицао је на цареве и јеврејски народ (2 Сам 12,1-25).

наслеђе - прописи ο наслеђивању у законодавству Мојсејевом били су веома једноставни. Земља се могла заложити, али не и сасвим продати. Најста-рији или прворођени син добијао је два дела од наслеђа (5 Мој 16,15). Побочна деца (од робиње нпр.) нису имала учешћа у том наследству задовољавајући се само даровима од оца и од ра-споделе иметка; иселила би се из дома, или би их удаљили законити наследници (1 Мој 21,10д.). Кћери су имале право само на један део очевог иметка до своје удаје кад би добиле нешто на поклон (Инав 15,18). Ако неко не би имао деце, имовина би прешла на браћу, a ако нема браће, на стричеве, a ако и њих не би било - на најближе сроднике (4 Мој 27,8-11). Поредак у наслеђивању био је следећи: ако неко умре, a нема сина, његов део би се

136 Η ay м

давао кћерки под условом да се уда у исто братство; ако умрли не би имао ни кћер, имовина би прешла рођацима; ако нема њих, онда стричевима; ако He-Ma стричева, најближој род-бини (4 Мој 27,8-11). Удовица није имала право на на-слеђивање, а деца су била дужна да ј е издржавају, или пак наследници (Мт 15,4-6; 1 Тим 5,4-8) . Понекад би се удовице враћале у дом својих родитеља (1 Мој 38 ,11 ; Рута 1,13). У фигуративном смислу верници су наследници Божији и сунаследници Христови (Рим 8,17). Ап. Павле налаже да се праве удовице поштују, и пре-поручује да се моле дано-ноћно. Изгледа да ј е рана Црква издржавала удовице, јер се препоручује да се у списак удовица не уписују оне које су млађе од 60 година (1 Тим 5, 1-16).

Натанаил („Божији дар") - в. Вартоломеј.

натпис на крсту (Јн 19,20) - На Христовом крсту био ј е натпис на три језика (јеврејски, грчки и латински). Римљани би обично само на латинском написали име и преступ осуђеника. To су и урадили са крстовима двојице разбојника, што ј е одвајало Христов крст

од њихових. Али римски управитељ Јудеје Понтије Пи-лат, и Римљани, ради унижења јеврејске власти и уопште Јевреја, презрених од Римљана, желели су придати свечани чин казни над Христом јер ј е био осуђен због називања самог себе царем - јудејским ставили су натпис и на грчком да би на то дело привукли општу пажњу разних народа, окупљених у Јерусалиму ο празнику Пасхе (Дап 2 ,8-11) , не придајући особити значај самој садржини натписа („Исус Назарећанин цар јудејски"). Наиме, грчки ј е већ 300 година био добро укорењен у јеврејском народу да су поклоници из далека боље знали грчки од тадашњег јеврејског, одн. арамејског.

наука - учење, а не у данашњем смислу истраживачке науке, пошто ј е божанска наука (учење) објављена од Бога човеку.

Наум („сажаљиви") - пророк рођен у Елкосу, малом селу у Галилеји (вероватно назван Капфернаум - Наумово село). Пророковао ј е проклетство и пад Ниниве, главног града Асирије, и рекао да ће њено рушење бити ускоро - правед-на казна Божија поквареном народу.

Наум 137

Наум - Књига пророка Наума -тридесет четврта књига Ста-рог завета, писана око 613. пре Хр. To ј е кратак спис од три главе. Једина њена тема ј е ра-зорење Ниниве (Ниневије).

Нахор - 1) деда Аврама, Нахора и Харана (1 Мој 11,22-27) ; 2) унук првог Нахора и рођак Аврамов. Имао ј е 12 синова, вероватно поглавице племена у северној Месопотамији. Њега држе да ј е родоначелник северних Семита и арамејских племена (1 Мој 22,20-24) .

небо - према древним јеврејским представама, небо ј е имало више „спратова"; за рај се мислило да ј е „на трећем спрату" (уп. 2 Кор 12,2.4). За нас карактеристичну и чудну представу развија Посланица Ефесцима: простор између неба и земље овладавају де-монске силе (поднебесје), не-пријатељи Бога и људи. Христос ј е при своме вазнесе-њу на небо надвладао и заро-био ове силе, „господаре таме овога света, духове злобе у поднебесју" (Еф 4.8-10; 6,12).

Неврод - древна легендарна личност, који ј е био на гласу као добар ловац и оснивач царстава (1 Мој 10,8-12). Он ј е био чукун-унук Нојев и живео у Вавилону.

незнабошци (многобошци) - реч се употребљава да означи народе који нису знали за пра-вог Бога, а не значи да уопште нису веровали. Било би боље уместо израза „незнабошци" употребљавати израз „много-бошци", јер су се клањали идо-лима и нису веровали да ј е Израиљ Богом изабрани народ (Јер 49,15) . Њихов остатак ће се ипак припојити Божијем народу (Ис 45 ,20) .

Неман - војвода цара сиријског у Дамаску и непријатељ Израи-љаца. Пророк Јелисеј га ј е исцелио од лепре, и он ј е прихватио израиљског Бога као правога Бога (2 цар 5; Лк 4,27) . По њему ј е Немања добио своје име.

Немија („Јахве теши") - Јеврејин који се попео на висок положај као пехарник на персијском двору код цара Артаксеркса. Вратио се у Јерусалим 444. пре Хр. и поново саградио град за 52 дана. За време своје последње посете, 432.г., извршио ј е верску реформу.

Немијина к њ и г а - шеснаеста књига Старог завета. Блиско ј е везана са појединим по-глављима Јездрине (Езрине) књиге и наставља историју ове књиге. Један део приповедања испричан ј е у првом лицу, a

138 Нинива

изгледа да су унети и неки делови из Немијиног дневника.

Нерон - свирепи и опаки римски цар, рођен 27. по Хр. Владао ј е од 54. до 68, када је извршио самоубиство. У Новом завету он се не спомиње по имену, али се вели „ћесар". На њега ј е из Кесарије апеловао ап. Павле после саслушања пред намесницима Феликсом и Поркијем Фестом (Дап 25,11). На Нерона се мисли када ап. Павле преноси поздраве оних „из дома ћесарова" (Фил 4,22) .

нетинеји - служитељи Храма који су обављали скромне послове (Нем 10,28). Били су потомци Гаваоњана, које ј е Исус Навин учинио робљем (ИНав 9,23).

Нефталим („мајстор") - родо-начелник једног од 12 племена Израиљевих. Био ј е други син Вале (Рахиљине робиње) и Јакова (1 Мој 30,7).

Никодим (грч. „народ ј е побед-ник") - фарисеј и члан Сине-дриона (Санхедрин, Јн 3,1.10). Био ј е тајни ученик Христов и помогао Јосифу из Ариматеје при скидању Христовог тела и при полагању у гроб (Јн 19,38-4 2 ) . Беседа Христова с Никодимом ј е прва од свих његових беседа, и по садржају једна од најзначајнијих дог-матских беседа. Вођена ј е ноћу

при крају првог дана празника Пасхе, у Јерусалиму (Јн 3,1-21).

Никополис - римски град на се-верозападу Грчке, основао га цар Август З1.г. пре Хр. Овде ј е ап. Павле остао целу зиму (Тит 3,12).

Нил - најдужа река у Африци (6.470 км), ο којој се у Старом завету говори као ο „реци" (2 Мој 2,3) или ο „мору" (Јез 32,2) . Долина Нила и околне пу-стињске висоравни биле су на-сељене хиљадама година, и овде ј е напредовала египатска цивилизација. Нил ј е повези-вао трговачке путеве од Суда-на до Мале Азије, Сирије и Грчке. Пролећне поплаве чиниле су, а и данас чине, основу египатског природног богатства.

Нинива (Ниневија) - главни град Асирије од времена Санхериба (Сенахирим), на реци Тигру близу данашњег Мосула, у Месопотамији. Град Ниниву ј е посетио пророк Јона (4 ,11) . Незнабошци Нинивљани, који се покајаше по проповеди пр. Јоне, појавиће се као тужиоци неверних и порочних Јевреја -књижника и фарисеја (Мт 12,41; Лк 11,32). Године 612. разарају ј е Миђани и Вави-лонци. Израиљу ј е симбол непријатељске моћи.

нисан

нисан - први месец године у ка-лендару који су Јевреји усвоји-ли у вавилонском ропству. Раније се звао „авив", и одго-вара марту-априлу (Нем 2,1). -В. календар.

Нови завет - 27 кратких књига, светих хришћанских списа, говори ο завету (савезу) склоп-љеном преко Исуса Христа. Садржи 4 Јеванђеља, Дела апостолска (историја), 14 по-сланица св. ап. Павла, 7 сабор-них посланица и Откривење Јованово. Нови завет ј е писан током 50 година и садржи из-вештаје ο животу и делима Господа Христа, ο почетном развоју хришћанске цркве и излаже суштину наше вере.

Нод (Наид) („изгнанство") -област источно од Едена, у ти-гро-еуфратској долини, где ј е утекао Адамов син Каин када ј е убио свога брата Авеља. Није познато тачно место где се налазила (1 Мој 4 ,16) .

Ној (Но-амон) - други назив за Теву, главни град старог Египта. Пророци Јеремија, Језекиљ и Наум опомињали су његове становнике због идо-латрије (Јер 46,25) .

Ноје („починак") - син Ламехов и потомак Адамов. Он ј е био први виноградар и главна

1 3 9

личност извештаја ο Потопу. Његова три сина, Хам, Сим (Сем) и Јафет, били су праро-дитељи Хананејаца, Семита и индоевропских народа (1 Мој 6-9).

Нојемина („пријатност, лепота") - жена Елимелеха Витлејемца. Они се одселише у моавску земљу са Рутом због глади у Јудеји. Ту ј е Нојемина остала удова и изгубила два сина. Са својом снајом Рутом вратила се у Витлејем и уредила брак између Руте и богатог човека Воза. Касније ј е била дадиља њиховом сину Овиду, који ј е деда цара Давида (Рут 1-4).

носила - била су у виду кревета (Ис 66,20) .

ноћна стража - позната ј е већ Вавилонцима као подела вре-мена (6 пута по два часа). У Ст. завету познате су три ноћне страже (1 Мој 14,24; Суд 7,19; и Сам 11,1). Нови завет ј е прих-ватио поделу на четири ноћне страже од по три часа (од 18 сати до 6 сати) (Мт 14,25; Мк 6,48; 13,35). - В . часови.

1 4 0 Новац

Н О В А Ц

Колико је познато, новац је у библијским земљама коришћен у 8 . веку пре Хр. у Мидији (део данашње Турске). Први новчићи прављени су од легуре сребра и злата, а тежина новчића је гарантована печатом на новчићу. Од овог времена Јевреји су ретко кад имали своју независносг. Одведени су у Вавилон, онда били поданици Персије, Грчке, Рима, па је ковано мало јеврејских новчића.

Римски новчићи били су широм Царства. Једини јеврејски ковани новчићи били су од селевкидских краљева (Сиријско царство које ј е настало после Александра Македонског). Јеврејске вође (Хасмонеји) ковали су у Јерусалиму новац по својим нацртима. У време побуне против Римљана 66. г. по Хр Јевреји су ковали прве новчиће од сребра. У оптицају ј е било толико новчића да су и купац и продавац морали знати њихову вредност.

Старозаветни златни и сребрни новчићи

шекел = сикал (отприлике 11,4гр) мина (отприлике 500 гр) - 50 шекела талант (30 кг) = 60 мина

Новозаветни новчићи

У Палестини су биле три различите новчанице у оптицају: званични, царски новац (римски стандард), провинцијски новац кован у Антиохији и Тиру (грчки стандард), и локални јевр. новац који ј е можда кован у Кесарији. „Порез" у Храму (па и таксу од пола шекела) 'морао се плаћати тирским новцем (дидрахма), а не римским. Није чудо што ј е цветала трговина мењача новца. Новац се ковао од злата, сребра, бакра и бронзе или туча. Најчешћи сребрни новчић споменуту Новом заветујесте г р ч к а т е т р а д р а х м а , а римски д и н а р , што ј е била надница обичног радника.

Јеврејски новчићи:

Л е π τ а (бронза) и ш е κ е л

Грчки новчићи:

д ρ а χ м а (сребро), с τ а τ и ρ (статер или тетрадрахма) (сребрн), м и н а.

1 јевр. шекел = 1 грчки статир /тетрадрахма/ - 4 римска динара 30 јевр. шекела = 1 грчка мина = = 100 римских динара. Новчић римскогнамесника

141

Облак, ступ од облака (2 Мој 13,21) - Кад су Јевреји изашли из Египта и прешли у Арабијску пустињу, „Господ иђаше пред њима дању у ступу облака, водећи их путем, а ноћу у ступу од огња". Неки мисле да су то два облака, један да би их заклањао од сунца, а други да би осветлир пут. Облак ј е био знак поласка и зауста-вљања Јевреја (4 Мој 9,17-23). Био ј е обичан симбол при-

суства Божијег усред свог народа. Посебно се заустављао над Шатором и Ковчегом завета у њему, или ј е испуњаво Скинију сведочанства. Кад ј е Исаија у визији видео славу Божију у Храму, то ј е дом био испуњен димом или густим облаком (Ис 4 ,5) . Кад ј е Бог Отац посведочио свог Сина на Гори Преображења (Тавор), „облак сјајан заклони их" (Мт 17,5). Исаија веома сликовито

142 о б р а ћ е њ е

предсказује присуство Божије у Цркви у сва времена (4,5) . Реч „облак" у преносном смислу представља и величину Божи-ју : „Он долази са облацима", говори ап. Јован (Отк 1,7; уп. Мт 26 ,64) , док ћемо ми ο Дру-гом доласку бити „узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако свагда с Госпо-дом бити" (1 Сол 4 ,17) . „Облак сведока" (Јев 12,1) значи веома много сведока.

обрезање - Обрезање ј е древни обичај , ј е р ј е познато да ј е вршено у горњој Сирији скоро 3000 г. пре Хр. Вршили су га Египћани и Арапи, као и Је-вреји. Обред се састојао у укла-њању (одрезивању) врха коже полног органа код свих мла-денаца мушког пола, а чин ј е вршио домаћин или неки дру-ги Израиљац, па чак и мајка (2 Мој 4 ,25) . По пропису, вршено ј е у осмом дану по рођењу дечака. Заповест ο обрезању била ј е поновљена Мојсе ју (2 Мој 12,44; 3 Мој 12,3). Код Јн 7,22-23 види се да ј е било до-пуштено вршити га и у суботу. Обрезање ј е било чин иници-јације, који ј е преко Аврама и Исака као његовог потомка био и спољни знак склопљеног савеза ( = завета) с Богом свих потомака Аврамових (1 Мој 17,1-10.21) . Јевреји, прелазећи

у хришћанство, и даље су овом физичком обележју приписи-вали до те мере велики значај да су га сматрали крајње неопходним за спасење. To ј е довело до велике несугласице међу хришћанима у Галилеји, па им ап. Павле пише значајну поруку (Гал 5 ,2 -3) и да би показао особено сво јство новозаветног дела спасења, он истиче: „Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар" (Гал 6,15) . Реч „обреза-њ е " често се употребљава у преносном смислу; речи „нео-брезан" и „необрезање" кори-сте се уопште ради изражавања злобе и непоштења (Јер 4 ,2 ) . „Обрезати срце" значи обнови-ти га како би нестало верско тврдокорство (5 Мој 10,16; Јер 4 ,4 ; 9 ,25-26) и оно волело Бога свим својим моћима (5 Мој 30 ,6 ; Рим 2,28-29) .

о б р а ћ е њ е - основни појам у обраћењу ј е „окренути се" . To означава скретање с пута греха и повратак Богу. Управо благодаћу Божијом човек се враћа са греха на добро, на живот по вољи Божијој (Јер 31 ,18 ; Дап 3,26) . Обраћеник -човек који ј е прешао из једне религије, једног учења, мишљења или начина живота на други. В . прозелит.

овчија врата 143

овчија врата - врата која су се ве-роватно налазила на северном градском зиду јерусалимском, северно од подручја Храма. Ова врата су подигнута по повратку из ропства од првосвештеника Елијасива и његове сабраће (Нем 3 ,1) у склопу Немијине обнове јерусалимских зидина. Услед близине ове капије Храму и бањи Витезди (Јн 5,2) , претпо-ставља се да су овце намењене за жртвовање овуда дотерива-не у град.

Овид („служитељ") - син Руте и Воза. Његов син ј е Јесе ј , отац Давидов и предак Христов (Рута 4 ,17 -22) .

Ог - дивовски цар Васана, који ј е у одлучној борби пао у руке Израиљаца у Едрајину, својој престоници (4 Мој 21 ,33-35) .

одежда - одећа коју носе свеште-на лица за време богослужења.

оклоп - лагана ратна кошуља, направљена од плочица које су биле везане кожом или платненим тракама (Јер 46 ,4 ) . Војничка одећа за тело (1 цар 22 ,34) .

окол - у преводу Ђ. Даничића, то ј е станиште војске под шато-рима до следеће битке. Ста-ница Израиљаца на њиховом 40-годишњем путовању из

Мисира у Хаван.Ту ј е обавезно био и Шатор од састанка, где се чувао Ковчег завета.

оковратник - кратка превлака од туча ради заштите врата и груди (JOB 41 ,26 ) .

олово - метал најпре коришћен за пречишћавања сребра, а и за лемљење метала. Налазило се у синајским стенама пре Мојсе ја ( 2 М о ј 15,10) .

олтар - у раним старозаветним временима гомила камења са равном површином на врху, та-ко подигнута да прими жртве животиња, птица, жита и поне-кад људи (1 Мој 22 ,9 ) . Мада су се жртве приносиле и пре Потопа, реч „жртвеник" се сусреће тек по изласку Ноја из ковчега (Пс 51 ,19 ; 1 Мој 8 ,20) . -В . жртвеник.

омега - последње слово грчке аз-буке. Обично се користи у изреци „алфа и омега", да би се првим и последњим словом означила потпуност, да ј е све речено, написано или урађено.

Он - град у доњем Египту, 9 км од данашњег Каира. Ту ј е био диван храм Сунца под именом „Ра", „Атум-Ра", а свештеници веома моћни. Кћер једног од свештеника удала се за Јосифа (1 Мој 41 ,45) . Грци су овај град звали Хелиополис (град Сунца).

144 о с в е т а

Онисим („корисни") - роб Фи-лимонов из Колосе. Побегао ј е од свог господара, срео ап. Павла у Риму и постао хришћанин. Затим се вратио своме господару са послани-цом од ап. Павла (најмања Па-влова). Ап. Павле га назива „верним и љубљеним братом" (Кол 4 ,9) . По предању био ј е епископ у Ефесу после Тимо-теја, а умро мученички под Трајаном у Риму.

оних - састојак тамјана, прављен од ситних љуски неких врста молуска (2 Мој 30,34) које су давале пријатан мирис при сагоревању.

оплећак - в. ефод.

опросна година - обичај Јевреја који су ослобађали своје робо-ве после седме године од ку-повине у складу са библијском заповешћу (2 Мој 21,2-6) . - В. празници.

Ор - планинска граница на северу Израиља, место Аронове смрти (4 Мој 20,27-28).

Ор - Израиљац који ј е помогао Арону да одржи Мојсејеве ру-ке увис током израиљске борбе са Амалићанима. Ово ј е на Израиљце оставило велики утисак за случај када нема Мојсеја а води се битка (2 Мој 17,10-12).

орао - птица грабљивица коју Израиљци нису смели јести. Реч понекад подразумева ор-лушину (Ис 40,31; Мт 24,28) .

орган - вероватно низ дуваљки које се стављају у кутију за ду-вање, а дува се устима (1 Мој 4 ,21) .

Орив и Зив - два мадијанска кнеза које ј е Гедеон убио кад ј е његова војска напредовала ка реци Јордану. Стена и му-љачница вина зову се по њима (Суд7,25).

Осана - спаси нас, молимо! или „Помози" (Мт 21,9) . Реч ј е по-стала уобичајени поздрав Седмог дана Празника сјени-ца. Носале су се маслинове гранчице и певале литаније са припевом „Осана". На тај дан су тако поздравили и Христа (Мк 11,9). Ова реч ј е остала свечани поклик и на хри-шћанским богослужењима. Бирвиш преводи са „Слава и част" и „Нека се слави".

освета (крвна) - позната код се-митских народа, као и на Бал-кану. Мојсејев закон унео ј е неке измене у такву врсту изравњавања рачуна, бар у оном најгорем облику. Одре-ђени су градови за уточиште, и свакоме ко би убио човека и побегао у један од ових градова

Осија 145

гарантовано ј е беспрекорно суђење и не би био погубљен ако не би било убиство доказано (4 Мој 35,12; 5 Мој 19,6; 2 Сам 14,11).

Осија („спасао ј е Јахве") - 1) Про-рок Северног израиљског цар-ства, око 740. пре Хр. Он ј е опомињао синове Израиљеве и истицао да ј е права љубав увек верна, а да ј е Бог љубав; 2) Име последњег цара тог царства (733-725.Г . ) . После његове смрти асирски цар ј е опседао Самарију и 721.г. заузео је . To ј е био крај Северног царства (2 цар 75,30) .

Осија - Књига пророка Осије -двадесет осма књига Старог завета, углавном се састоји од пророчких песама.

Откривење св. Јована Богослова - двадесет седма и последња књига Новог завета. Писао ј е око 95. по Хр. апостол Јован, који ј е био прогнан на острво Патмос. Књига ј е пуна чуде-сних виђења будућности, а на-писана ј е да би ојачала хришћане који су патили под римским гоњењем. To ј е једи-на пророчка књига у Новом завету - настоји да открије бу-дућност Цркве и света. Право-славна црква ј е не чита на богослужењима.

отпусна књига - према Мојсеје-вом закону човек ј е могао лако да отпусти своју жену (али обратно не), ако ј е нашао на њој нешто неприлично. Требало ј е само да јо ј да отпусну књигу (Мт 5,31; 19,7; Мк 4,10) . Β Развод.

Офир - крај на југозападу Араби-је , на Црвеном мору, граничио се Савом (1 Цар 9,28). На њега се мисли кад се говори ο фи-ном злату које ј е украшавало Соломонову одећу, престо и Храм (1 цар 10,11).

Офни - син свештеника Илија при силомском храму, где ј е некад почивао Ковчег завета. Кад му отац остари, он и његов брат су крали жртвену храну. Убијени су у битки, Ковчег ј е изгубљен, а Илије умре од жалости (1 Сам 2) .

Охозија („Господ ј е захватио") -1) син Ахавов и израиљски цар око 850. до 849. пре Хр. Био ј е покварен као и његов отац и због тога га прекорио пророк Илија (2 цар 1,2); 2) цар јудеј-ски, око 842. Ранили га из Јује-вих бојних кола у битки против Сиријаца, а умро у Мегидону (2 цар 9,14-28).

оцат - сирће, код Матеја 27,34 и др., опојно средство које ублажава болове, а које Исус одбија.

146 очишћење

очишћење - тако се назива За-коном установљен обред, пре-ма којем су Јевреји бивали ослобођени, према обредним прописима, од навучене не-чистоте. Вода ј е била најделот-ворније средство очишћења: њом се кропило, умивало и у њој погружавало. У случају већег преступа Закона и скрнављења, такво очишћење могло се произвести жртво-приношењима. Умивање тела и одеће било ј е неопходно у случајевима споменутим у 3 Мој 11,25.40; 15,16 и даље. По-сле рођења детета прописано је да се принесе на жртву јед-ногодишње јагње, голубица или грлица, a у случају сиро-маштва - две грлице или два голубића (3 Мој 12,6д). Посто-јали су посебни прописи како да се човек очисти од додира гроба или мртваца (4 Мој 19, в. посебно ο „црвеној јуници").

Проказа или лепра сматрала се најстрашнијом нечистотом. У случају очишћења од те болести била ј е потребна на-рочита жртва. Кад је било об-јављено да се болесник исцелио, био је дужан да при-несе на жртву две чисте живе птице, комад кедровог дрвета, црвену шарену нит и исоп (даљи след чина в. 3 Мој 14,4д). После прања одеће, бријања и купања, приношена је жртва за очишћење тог дома, одн. чланова породице који би мо-гли бити заражени губом (3 Мој 14,49д, уп. пс. 51,9; 19,13; 1 Јн 5,6). После вавилонског ропства прекомерна правед-ност по Закону учинила ј е рев-новање за очишћењем најважнијим: помно су се ста-рали око прања посуђа и сто-лова, па је прање руку пред обедом добило највећи значај (Лк 7,3 и даље).

147

Павле (Савле) - велики апостол и мисионар чије посланице сачињавају велики део Новог завета. Рођен ј е у Тарсу и школован „код ногу" учитеља (рабина) Гамалила. Био је фарисеј који је гонио хришћане и присуствовао каменовању Стефановом. Налазио се на путу за Дамаск где је хапсио хришћане, кад ј е смотрио бљештаву светлост и чуо Исуса Христа где вели: „Савле, Савле,

зашто ме гониш?" Обасјан све-тлошћу, одведен ј е у Дамаск. Овде је Бог послао Ананију да га походи, повратио му вид и, Павле се крстио. Одједном је у Дамаску почео да проповеда Исуса. Кад су Јевреји сковали заверу да га убију, Павле ј е отишао у Јерусалим. Тамошњи хришћани уплашише се Павла, али га је Варнава представио апостолима. Сазнавши за заверу, Павле се вратио у Tape.

148 Павле

Хронологија догађаја из живота ап. Павла

(по др Е. Чарнићу)

5-lO.r. -рођење у Тарсу Зб.г. -обраћење 36-39-г. -Дамаск, Арабија, Дамаск З9.г. -путовање у Јерусалим 39-43.Г. -у Тарсу 43-44.Г. -у Антиохији 45-48.Г. -I мисионарско путовање 49-г. -Апостолски сабор 49/50/-52/53/ -II мисионарско путовање 51/2.Γ. -у Коринту 53-58-г. -III мисионарско путовање 54-56-г. -у Ефесу 57-г. -У Филипима 58-г. -у Коринту 58-бО.г. -Сужањство у Кесарији 60-61.г. -Путовање у Рим 61-бЗ.г. -I римско сужањство 63/64 -путовање у Шпанију 64-65-г. -на Истоку: у Македонији, Никопољ 66-67-г. -II римско сужањство 67-г. -мученичка смрт у Риму

Напомена: у свету чувени „Харперов библијски речник" из 1985. наводи, рецимо, да је апостолски сабор (Гал 2,1-10 и Дап 15,1-21/ одржан 50-51.г., a први спис 1 посл. Солуњанима ап Павле написао 49-50 .П, Галатима, 1 Коринћанима, Филимону и Филипљанима 53-55.г., а Римљанима 55-58.г., a да је Апостол пострадао у Риму 62.п, и при том Речник наводи да подаци нису поуздани, јер су конструисани на осиову унутарњих доказа у самим по-сланицама.

После неколико година Вар-нава га узео да помогне цркве-ној заједници (цркви) у Антиохији у Сирији. Њих дво-јица послани су касније на Ки-пар и после у Малу Азију, где је донео реч Божију (проповед) многим народима. После по-

сете Кипру ο њему се говори као ο Павлу. Павле се вратио и обавестио цркву у Антиохији. Он је такође помогао јеврејске хришћане у Јерусалиму да схвате чињеницу да је Исус Христос спаситељ свих наро-да, не само Јевреја.

Пад Адамов 149

Ha свом II мисионарском пу-товању Павле ј е за помоћника узео Силу. Посетили су обраћенике у Галатији. У Ли-стри придружио им се Тимо-теј, као други помоћник. Од Троје су бродили у Грчку, где им се такође придружио Лука, писац Јеванђеља и Дела апо-столских. Започели су хри-шћанску општину у месту Филипи, али Павле и Сила бе-ху претучени и бачени у зат-вор. После отпуштања путо-вали су преко Грчке. Павле ј е проповедао у Атини и затим провео у Коринту 18 месеци. Потом се вратио у Јерусалим с прилозима за сиромашне од хришћана у Грчкој и Малој Азији. Неко време Павле ј е остао у Сирији. Онда је опет кренуо у Ефес. Скоро три године проповедао ј е Јеврејима и Грцима. После поновне посете Коринту, Павле се вратио преко Грчке и Мале Азије у Јерусалим. Ухапшен ј е и послан у Кесарију да му суди Феликс прокуратор (намесник). У затвору је провео две године, чекајући да се саслуша његова ствар. До тада ј е Феликса заменио Фест. Павле се позивао (апеловао) на цезара-кесара и послат у Рим на суђење. На путу ј е Павлов брод претрпео бродолом недалеко од Малте,

али се нико није утопио. Кад су стигли у Рим, Павле је задржан у кућном притвору више од две године. Он ј е после суђења, вероватно ослобођен и можда ј е проповедао у Шпанији. После другог сужањства, Павла ј е погубио цар Нерон у Риму 67.г. (Дап 7,58д; 9-28 гл и посланице ап. Павла).

П а д А д а м о в (Првородни грех) -Адам и Ева су прекршили за-повест Божију када су окусили плод од забрањеног дрвета познања добра и зла у Рају. У њиховом греху сатрешили су и сви људи, потомци њихови -читаво човечанство (1 Мој гл. 2-5; Рим 3,23).

п а к а о - место мртвих - јеврејска реч ј е „Шеол", а грчка „Ад". Древни Јевреји, као и други Семити, држали су да ј е Шеол испод земље (4 Мој 16,30-33; Јез 31,17; "Амос 9,2) . Мада завршава о в о з е м а љ с к и живот, мртав човек није пре-стајао сасвим да постоји, ма како да ј е Шеол могао бити таман, хаотичан и безгласан. Шеол није био место казне, мучења и патње. Тај појам ј е развијен у новозаветно време и у новозаветној мисли (Мт 5,29-30;25,41). В . Ад.

П а л е с т и н а - Обећана земља у коју су Израиљци ушли из Египта,

150 П а т м о с

после борби и лутања по пустињи. Позната ј е као Ханан. Да иронија буде већа, назив првобитно потиче од речи за Филистејце, највеће непријатеље Јевреја. Од грчке речи „Палестини" (Херодот) (2 Мој 15,14) . Римљани су ј е прозвали Палестина. Сви главни старозаветни и ново-заветни догађаји збили су се овде, и на Палестину ј е увек гледано као на родну земљу Јевреја. У њој су планине и равнице, Јорданска долина, са реком Јорданом која тече од Галилејског језера до Мртвог мора.

Памфилија - римска провинција на југу Мале Азије. Главни град ј е Перга. Становници су били мешавина Грка и варвара. Ап, Павле ј е обилазио ову област и управо се овде Јован Марко раздвојио од Павла и Варнаве (Дап 13,13).

Пасха („прелазак") - јеврејски празник који ј е установљен после преласка преко Црвеног мора. Празник ј е познат и као Празник бесквасних хлебова, за успомену на брзо при-премљену храну коју су Јевреји понели са собом кад су избегли из Египта. Светкована ј е четрнестог дана I месеца, нисана. Цела идућа седмица од

15. до 21 . била ј е продужење празника Пасхе, под именом „Празник пресних хлебова" (бесквасних). Тих дана окупљало се највише Јевреја у Јерусалиму. И јеванђелисти спомињу четири пасхе у јавном служењу Христовом: Јован -прве три, а остали јеванђели-сти четврту. Прву и другу Па-сху Исус ј е провео у Јеруса-лиму пре избора Двана-есторице, у друштву с понеким ученицима (Јн 2,13-25 и 5 ,1-4 7 ) . Трећу Пасху када Дванесторица већ беху изабрани, и то у Галилеји, желећи да ј е не празнује у Је-русалиму. Уместо ње он ум-ножава хлеб и изговара беседу ο себи као истинској Пасхи и истинитом хлебу истинског живота (Јн 6 ,4-7 ,2) . Најзад, четврху Пасху, последњу у животу а прву са свима апо-столима, Богочовек свечано празнује пред своје страдање (Мт 26,17-20 и др.). Јудејски обред тачно прописује поредак и све појединости гозбе како обичних, тако и празничних, a нарочито пасхалне вечери. В . празници.

Патмос - острво у Егејском мору (70 км западно од Милета). Спомиње се у Откривењу Јо-вановом 1,9. Писац књиге вели да су га Римљани тамо

Патријарх 1 5 1

прогнали, „због речи Божије и сведочења за Исуса Христа". Овде ј е имао своја виђења, за-бележена у Откривењу Јова-новом, што ј е последња књига у Светом писму.

Патријарх - „праотац" једног племена људског рода. Тако су називани и они праоци који су живели пре Потопа. Патри-јарси су почели са Каином и Авељом, све до Ламеха. Онда долазе они праоци од Потопа до рођења Аврамовог. После њега долазе Исак и Јаков, и 1 2 синова Јаковљевих, од којих потиче 1 2 племена Израиље-вих.

Пафос - древни феничански град на Кипру. Овде су Павле и Варнава преобратили у хри-шћанство угледног римског службеника, намесника Сергија Павла (Дап 1 3 , 6 - 1 2 ) .

Педесетница - од грчке речи „пентикости" („педесети") . Овај празник се прославља пе-десет дана после почетка Па-схе и посвећен ј е успомени примања Закона на Синају преко пророка Мојсеја. Поне-кад се зове и Празник недеља (јевр. Шавуот) или Празник првих плодова (Празник пшеничне жетве) ( 3 Мој 2 3 , 1 5 ) . Свети Дух сишао ј е на Апостоле на овај празник, па се

он данас назива и Духови, који се у хришћанској Цркви слави као Рођендан Цркве ( 2 Мој 2 3 , 1 6 ; 3 МОЈ 2 3 , 1 5 - 2 1 ; 5 Мој

1 6 , 9 - 1 2 ; Дапгл. 2 ) .

Пентапољ - грчки назив (пенте = 5 , полис = град) за пет пале-стинских градова: Газа, Ашкелон, Ашдод, Гат и Екрон.

Пентатеух (Петокњижје) грчки назив за првих пет књига Старог завета, које ј е написао Мојсеј. Оне се такође називају законске књиге и садрже древну историју Израиља и Мојсејев Закон. В . Тора.

пепео - означава жалост, тугу (Јов 2 , 8 ; Еф 4 , 3 ; Јн 3 , 6 ; Пс 1 0 2 , 9 ) .

Пепео од црвене јунице ( 4 Мој 1 9 ) освештава онога који би се дотакао мртваца, гробнице или тога сличног (Јев. 9 , 1 3 ) . Међутим, уколико би се неко дотакао тог пепела, имао ј е да се очисти „водом очишћења" ( 4 Мој 1 9 , 9 - 1 3 ) .

Перга - древна лука Памфилије, римске азијске провинције. Ап. Павле ј е посетио Пергу двапут на своме првом мисионарском путовању (Дап 1 3 , 1 3 ; 1 4 , 2 5 ) .

Пергам - град у Мизији у Малој Азији. Неко време био ј е глав-ни град Азије као римске про-винције. Постао ј е рани хришћански центар. Пергам се

152 Песма над песмама

спомиње као место где је била једна од седам цркава из Откривења Јовановог (1,11). Израз „тамо где је престо Са-танин" биће да се односи на обожавање цара (Отк 2,12-16). У њему је била развијена пре-рада коже на посебан начин, по којој се писало као замена за папирус који ј е израђиван у Египту, a no граду носи назив -пергамент.

П е р с и ј а - земља коју су населили Индоевропљани. Персијско царство било ј е једно од најистакнутијих царстава у библијско време. Скоро 200 го-дина доминирало ј е Блиским истоком. Персијски цар Кир Велики сјединио је Миђане и Персијанце и победио Вави-лонце; он ј е дозволио повратак

Јеврејима из вавилонског ропства у Палестину (2 дн 36,22-23). Цар Дарије I дао је подстрек: обнови Храма у Је-русалиму Ксеркс, син Даријев, вероватно ј е био Асвир (Ахасвер). У књизи ο Јестири потоњи цар Артаксеркс доз-волио је повратак кући двема групама: једну је предводио Езра, а другу Немија.

п е с м а за п е њ а њ е - наслов за 15 псалама (120-134) . Опште ј е мишљење да су их певали по-клоници док су се пењали у Је-русалим (град на брду) у време великих празника. (Бирвиш „песма поклоничка", П с а л м и , 1990).

П е с м а н а д п е с м а м а - двадесет друга књига Старог завета. To ј е збирка лирских песама,

C P E A 0 3 E M H O g : ^ i ^ ^ ^ A C Y P ; ДХМЕТАЈ

'ТУСАЛ. В А В И Л О Н > ч С У С А

П Е Р С И Ј С К О

С В Е Т С К О Ц А Р С Т В О

( о к о 500 г. п р е х р и ш ћ . e p e l

Персијско светско царство

Переја 153

сређених око 250. пре Хр. Зове се и „Песма Соломонова". Њен алегоријски смисао је : љубав Бога према јеврејском народу, одн. према Цркви.

П е р е ј а - јужни део источне Па-лестине. Христос долази у ње-не пределе (Мт 8,28-34; Мк 5,1-19; Лк 8,26-39; Јн 10,40-11,6).

П е т а р - један од тројице омиље-них Христових ученика. Он ј е познат и као Симон Петар, Симон или Кифа (што значи „камен" на српском „Каменко" и указује на снагу и чврстину његовог карактера). Петар ј е потицао из рибарског села Витсаиде на галилејском језе-ру, а он и његов брат Андреј беху рибари. Предводио ј е групу ученика, и од њих ј е први проповедао паганима. Највећи му ј е грех одрицање од Христа пре његовог распећа. На Педесетници ј е смело пропо-ведао скупини људи у Јеру-салиму Тад је око 3000 људи поверовало. У почетку ј е Петар проповедао Јеврејима, али му ј е у утвари (визији) у Јопи Бог дао налог да проповеда не-Јеврејима. Краљ Ирод га ј е ухапсио, али ј е на молитву хришћана ослобођен. - Ап. Петар је написао две новоза-ветне књиге - посланице наз-ване по њему, вероватно у

Риму. Биће да је Марко од Пе-тра добио главнину обаве-штења ο раду Исуса Христа за своје Јеванђеље. По предању, умро је мученичком смрћу на крсту (распет одоздо нагоре), по наредби Нерона, око 67-68.г.

П е т е ф р и ј е (Потифар) - капетан телесне гарде египатског фа-раона који ј е Јосифа купио од Миђана и поставио за пехар-ника. Услед лажне оптужбе његове жене, Јосиф буде зат-ворен (1 Мој 37,36).

П е т р о в е п о с л а н и ц е I - I I - дваде-сет прва и двадесет друга књига Новог завета. Прва по-сланица ј е написана за време гоњења хришћана око 65.г., a Друга неко време касније. По-сланице су пружале подршку хришћанима који су подноси-ли страшна гоњења, и опоми-њу на лажне пророке и њихова учења. Спадају у групу „саборних" посланица.

П е т о к њ и ж ј е - в. Пентатеух.

пећ о г њ е н а - отрађени простор у којем се наложи ватра за печење хлеба, грнчарских по-суда и др., као и за загревање куће или топљење руде (Мт 13,42). У преносном значењу -вечне муке.

печат - првосвештеников стављен на камен којим је био заграђен

154 Плодни полумесец

улаз у Гроб Господњи (Мт 27,66).

п е ш а ц и - пешадинци (2 Сам 8,4). Војници који су трчали испред бојних кола у битки (1 Сам 8,11).

П и с и д и ј а - део јужне Мале Азије, и део римске провинције Галатије. Ап. Павле и Варнава прошли су двапут кроз њу (Дап 13,14-51; 14,24).

писмо - „Плодни полумесец" дао је човечанству писмо као треће средство изражавања човеко-вих мисли. Вероватно под утицајем сликовног писма Египћана, семитски радници на Синају развили су свој специфични начин писања. To ј е била прва етапа северо-семитског писма које ј е ди-ректан предак латиничког писма. Коришћено је у Пале-стини, Ханану и Феникији на обали. Око краја 9. века пре Хр.

Грци су га прихватили. Из Грчке се раширило у Рим и одатле по скоро целом свету.

П л а ч Ј е р е м и ј и н - двадесет пета књига Старог завета. Састоји се од пет песама у којима се оплакује разорење Јерусалима (587. пре Хр.). Многи научни-ци верују да је песме писало више од једног аутора у Вави-лону, мада је по предању њихов писац пророк Јеремија. (А. Бирвиш препевао на српски, „Православље", додатак, 1979).

Плодни полумесец - израз који ј е створио савремени научник Џ. Бристид да би означио област у виду полумесеца, плодан крај који се простире од река Еуфрата и Тигра, уобичајено познат као Месопотамија (Међуречје), па западно преко Сирије до Средоземног мора и западно кроз Палестину и долину Нила у Египту. Пошто се израз не јавља у Библији и

С И Н А Ј 1500.

Χ Α Η A H 1000

Ф Е Н И Ч А Н И Г Р Ц И 750. Γ. ΠΡΕ X . E.

Д А Н А С

ГЛАВА БОЛА < X- ^ > A ОГРАДА, ш m 0 Η ВОДА i I" Μ ЧОВЕЧЈА ГЛАВА Ο <7 4 > R

Л У К < — ο w w 5

Развој писма

155

5 Х А Р К Е М И Ш I ΧΑΡΑΗ

^Арарат ϊ

^ И Н И В А Е

КЛСПИ. ΙЈЕЗЕРО

•'.ςΥΓΑΡΗΤ

•XvT\Kmiaj СРЕДОЗЕМНО MOPE χ / , С И А О Н

И Р

ACYP ^ A

МАРИ*^ .ΑΚΑΔτ

В А В И Л О Н

Плодни полумесец и Египат - велики центри цивилизације око 2000 године пре Христа.

данас се ређе сусреће, он ј е подесан термин за онај важан појас земље где су се појавиле неке древне аутохтоне културе. Међу старим градовима у овом пределу су Ур, Мари, Нузи и Алака. Сумерци, Асирци и Хетити пролазили су овом земљом. Овде се развијала јеврејска традиција. Тај регион је стварао мост између Европе/ Азије и Африке за војске, трговце и поклонике, па је као тако важан и у 20. веку

п о ј а с - обично од коже, носили га и жене и мушкарци. Новчићи, ножеви и храна ношени су у

урезима и цеповима на опасачу (Мт 3,4).

п о к р и в а л о (1 Мој 24,65; 20,16) -представљало ј е неопходни део источњачког женског одела. Код Јеврејки, за разлику од муслиманки, није било уобичајено да стално иду по-кривена лица. Покривало ј е значило скромност женину и њену покорност мужу. Веро-ватно због тога ап. Павле по-ручује Коринћанкама да на општим молитвеним скупо-вима, за разлику од мужева, носе покривала на глави (1 Кор 11,3-10). Мојсеј ј е на главу

156

ставио покривало пошто они који би посматрали његово лице по силаску са Синаја не би могли поднети толики сјај ( 2 Мој 34,33). У Скинији и Храму прекрасна и тешка завеса, или покривало, одвајалаје Светињу од Светиње над светињама. Раздирање завесе у Храму у тренутку смрти Богочовека посведочило ј е свршетак обредног Закона, који ј е одвајао Јевреје од незнабожаца („незнабошци" у нашим преводима у смислу да не знају правог Бога, али би фактички било боље „многобошци", јер су веровали у више богова, политеизам), и што ј е тиме отворен слободан улазак у Царство небеско верујућима из свих народа (Мт 27,51). „За-стирач којим су застрти сви на-роди, и покривач којим су покривени сви народи" (Ис 25,7) служи као израз њиховог незнања, неверја, заблуде и оз-начава божански суд над њима.

п о к у ћ с т в о - намештај, предмети у домаћинству; самар за коња или камилу (1 Мој 31,34).

п о л а г а њ е руку - симболичан чин стављања руку на другога (обично на главу) као обред благосиљања у присуству Божијем ради поистовећења себе са личношћу или живо-

помазање

тињом: а) полагање руку на главу животиње која се при-носи као жртва на олтар-жртвеник (3- Мој 1,4), чиме човек њу приказује као својег представника пред Богом; б) полагање руку на своју децу (1 Мој 48,14), чиме се на њих пре-носи родитељски благослов, или на болеснике (Мк 8,23), чиме се преноси благослов Божији, итд.; г) чин када апо-стол, мисионар и др. полажу руке на неко лице, чиме обе-лежавају да ј е то лице по-свећено служби Богу (1 Тим 4,14). Данас, рукополагање.

п о м а з а њ е - излити уље некоме на главу, или на неку ствар, нпр. олтарски предмет. Обично, помазање ј е спадало у до-теривање (Рута 3,3; 2 Сам 12,20). Често је био знак пажње према госту (Лк 7,46), или при-мењивано у лечењу ране (Ис 1,6). Помазивана су мртва те-ла, можда као знак поштовања (Мк 14,8; Лк 23 ,56) . Иначе, спадало је у званичну верску церемонију посвећења проро-ка, свештеника или цара (2 Мој 28,41; 1 цар 19,16). „Помазати" почело ј е означавати давање неком човеку посебних дарова и овлашћења, као што је Бог помазао Исуса (Дап 10,38), a ο Израиљу говоримо као ο Богом помазаном народу.

Понтије Пилат 157

П о н т и ј е П и л а т - пети римски прокуратор (намесник) Јудеје, Самарије и Идумеје, око 26-32. по Хр. Седиште му ј е било у Кесарији, a у Јерусалим ј е ишао тек за главне празнике. Он ј е колебљиво предао Христа првосвештеницима и стареши-нама, јер се бојао масе људи, и на тај начин је одговоран за распеће Господа. Због многих грешака које ј е починио позван ј е у Рим на саслушање, где ј е затворен. Није извесно да ли му је одсечена глава или ј е извр-шио самоубиство (Лк 23,1-25).

П о р к и ј е Фест - римски намесник у Јудеји после Антонија Феликса бО.г. Са царем Агри-пом решио да ап. Павла пошаље на суд цезару (Дап гл. 25-26).

п о с в е ћ е њ е п р в е н а ц а - свако мушко, прворођено, животиња или човек, сматрано ј е као Божија својина. Прворођени син могао се и морао искупити (2 Мој 13,2.11-16; 4 Мој 18,15-16). Тај обред могао ј е да изврши само свештеник. Када ј е пак Исус ради тога донет у Храм (Лк 2,22-23), тиме је било наговештено коме он припада.

п о с л а н и ц е - дужа писма. Од 27 новозаветних књига 21 су посланице (14 посланица ап. Павла и седам саборних).

Ауторство неких посланица ј е предмет расправе међу истра-живачима.

П о с т а њ е - П р в а к њ и г а Мојсе-ј е в а . To ј е прва књига Старог завета, која описује порекло света и човека и извештава ο Адаму и његовим потомцима, ο Ноју, Авраму, Исаку, Јакову и Јосифу

П о т о п - „потоп Нојев" (Ис 54,9), послан Богом на грешну зем-љу и потопио грешни род људски да би се спасло само осам душа смештених у ковчегу (лађи). Господ ј е зат-ворио врата ковчега, после чега, 600. године Нојевог живота, 17. дана другога месе-ца, „развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске, и удари дожд на земљу за 40 дана и отворише се уставе небеске" (1 Мој 7,11-12). Вода ј е лила пет месеци и покрила брда за 15 лаката. После тога вода ј е почела опадати, и у 18. дан седмог месеца ковчег се зауставо на планини Арарат. Тек после три месеца појавила се површина планинских висова, и након 40 дана Ноје ј е почео пуштати голуба да сазна у којем је стању вода - три пута, који је најзад донео палмину гранчицу (данас симбол мира), што је Ноју био

158

знак да може изаћи са људима и животињама (свака врста је била заступљена), a το се дого-дило 601. године Нојевог живота, на дан нове године, a у 27. дан другога месеца. Ноје је изашао са својима домаћим и принео жртву благодарности. У знак завета између Бога и земље Бог је дао на небу дугу (1 Мој 6,8) . Сведочанства кој a потврђују овај догађај и његов

Пасха

значај налазе се код: Мт 24,37; Лк 17,27; 1 Пт 3,20; 2 Пт 3,6.

п о т р к а л и ш т е - 185-200 м.

походити - наградити или каз-нити (Пс 59,5).

почеоник - шира врпца ношена на челу, са малом кожном кутијом која је садржавала јеврејске текстове писане на сомоту (2 Мој 13,16).

П Р А З Н И Ц И И П Р О С Л А В Е

Субота и већина великих светковина у Јевреја потичу из нај-ранијег периода њихове историје. Међутим, два овде наведена празника почели су да се светкују много касније - Пурим (од времена Персијског царства, 5. в. пре Хр.) и Дан обновљења Храма (светиљки) од времена Макавеја, (2 в. пре Хр.).

Главне верске светковине у Израиљу везане су за годишње доба и пољопривредне радове у Ханану. Одржаване су у пролеће, почетком лета, и у јесен. Ο сваком празнику од Јеврејина се очекивало да иде у своје локално светиште и принесе жртву Богу. После 7. века пре Хр. ове „поклоничке" светковине држане су само у Јерусалиму. До времена Христовог, у граду би било и до 150.000 поклоника који су дошли за Пасху, од чега ј е свега 40.000 било градско становништво.

П а с х а или п р а з н и к б е с к в а с н и х х л е б о в а била ј е једна од најважнијих годишњих светковина. Прослављана је уочи 14. нисана. Те ноћи свака породица имала је јагње као жртву. Оно је подсећало на прву такву жртву, која ј е принета управо пре него што је Бог спасао Израиљце из Египта. Тада је Бог „прошао мимо" израиљских домова где је крв јагњета била попрскана на оба довратка и горњи праг, и спасао животе њихових прворођених.

Како за пасхални обед, тако и током целе следеће недеље, јели су хлеб, спремљен брзо и без квасца („бесквасни хлеб", код Вука „пријесни хљеб"). И ово је било подсећање на хитре припреме по фараоновој дозволи да Јевреји напусте Египат. Α подсећао је и на

Празник очишћења 159

први хлеб печен од новог жита, на четири дана по уласку Израиљаца у Ханан.

У почетку је Пасха слављена по домовима, али до новозаветног времена она ј е постала главна „поклоничка" светковина у Јерусалиму. И до данас је остала најважнији јеврејски празник (2 Мој 12; ИНав 5,10-12; Мк 14,1-2).

П р а з н и к п р в и х плодова био ј е последњи дан Празника бе-сквасних хлебова. Тад се Богу приноси први сноп јечма. Главна празнична прослава (Недеље) долазила ј е касније (3 Мој 23,9-14).

П е д е с е т н и ц а (раније „Недеље") - на завршетку жетве свештеник би жртвовао два хлеба испечена од новог брашна, поред животињских жртава. Ово је било 50 дана (или седам недеља плус 1 дан) после Пасхе и почетка жетве. Било је то време велике радости и захвалности на Божијим даровима ο жетви (2 Мој 23,16; 3 Мој 23,15-2 1 ; 5 М о ј 16,9-12).

П р а з н и к т р у б а (касније Н о в а година) - почетак сваког месеца, као и сваког празника најављивао се дувањем у рогове („трубе"). Али првог дана седмог месеца трубе су одјекивале и позивале на специјалну светковину. Био је то дан одмора и богослужења, чак важнији од суботе, судећи по принетим жртвама. Прослава ј е издвајала седми месец као најсвечанији месец у години. Пре ропства у Вавилону Јевреји су прослављали Нову годину у јесен у месецу тишри. За време ропства Јевреји су усвојили датум 1. нисана да одговара вавилонској Новој години у пролеће, али су задржали јесење светковање. Нова година почиње Даном дувања у рогове, први од десет дана кајања да би десети дан био Дан очишћења (3 Мој 23,27-32). После ропства сматрана је новогодишњим празником (Рош хашана), али су месеци и даље бројани од нисана (март-април) (4 Мој 10,10; 28,9; 29,1-2).

П р а з н и к о ч и ш ћ е њ а Џом кипур) овога дана цео израиљски народ исповедао ј е свој грех и молио за Божији опроштај и очишћење. Првосвештеник, обучен у бело платно, најпре би принео жртву за своје сопствене грехе и за грехе свештеника, а онда би принео другу жртву за грех народа. Био ј е то једини дан у години када ј е првосвештеник улазио у Светињу над светињама - најсветији део Шатора од састанка (скиније) или касније Храма. Овде би жртву попрскао крвљу, па би узимао јарца, познатог као „јарац очишћења"

160 Субота

или „жртвени јарац , и, након полагања руку на његову главу, послао би га у пустињу као знак да су принети греси народа (3 Мој 16).

П р а з н и к с ј е н и ц а ( ш а т о р а ) - ово ј е био најпопуларнији и нај-радоснији од свих празника. Светкован ј е у ј е с е н , у октобру кад ј е целокупна летина била убрана. Саставни део прославе био ј е разапињање шатора (за успомену на лутање кроз пустињу) или прављење сјеница од прућа, по вртовима или на крововима. Ови шатори и сјенице били су спомен на оно време кад ј е Израиљ живео под шаторима у пустињи. За време празника посипана ј е вода и читане молитве за кишу у наредној сезони. Можда ј е управо после оваквог славља Христос узвикнуо: „Ко ј е жедан нека дође мени и п и ј е " (Изл 3 4 , 2 2 ; Суд 2 1 , 1 9 - 2 1 ; Нем 8 ,14-16 ; 3 Мој 2 3 , 3 9 - 4 3 , 5 Мој 16 ,13-17 ; Јн 7 ,37 -38 ) . Празник се јевре јски зове Сукот.

П р а з н и к о б н о в љ е њ а Х р а м а ( С в е т и љ к и ) - овај празник про-слављао ј е спомен на чишћење и поновно освећење другог Храма од стране Јуде Макавејца 165.Γ. пре Хр. , пошто га ј е оскрнавио сиријски владар Антиох I V Епифан. Назива се и Празник све-тиљки, ј ер су се свако вече палиле светиљке по кућама и синагогама. Овај празник, назван Празник обновљења Храма код Јована 10,22, данас се светкује као Ханука (1 М а к 4 , 5 2 - 5 9 ) . Иначе, светковао се осам дана у децембру.

П у р и м - бучна и весела светковина која се везује за време кад су Јестира и њен рођак Мардохеј спасли јевре јски народ од истребљења, за владе персијског цара Ксеркса (Ахасвера) . Пурим значи „коцке" и назив се односи на коцке које ј е бацао Аман, царев први доглавник, да би одредио дан масакра Јевреја (Јестира 3 ; 7; 9 ,24 .26 ) . Празник ј е светкован 4 0 . и 50 . дана адара, одн. 12. месеца.

Субота ј е била израиљски најизразитији празник. Други на-роди имали су своје празнике жетве и обреде везане за нов ме-сец. Само ј е Израиљ имао суботу, која ј е представљала седмични ритам у сваком годишњем добу. Сваки седми дан оставља се за одмор. To ј е био „шабат" и припадао ј е Богу. Четврта заповест наложила ј е народу светковање овог дана. Образац рада шест дана, после којих би уследио дан одмора, такође се доводио у директну везу са стварањем света, кад ј е Бог „починуо" седмог дана. У суботу су људи имали да се сећају свега онога што ј е Бог учинио, нарочито да их ј е спасао од ропства египатског. До Христовог времена држање суботе било ј е

с у б о т н а г о д и н а 161

толико компликовано правилима и прописима да ј е Христос морао опоменути да „су-бота постаде човека ради, не човек суботе ради" (1 Мој 2 ,2 -3 ; 2 Мој 20 8 -11 ; 31 ,12 -17 ; 5 Мој 5 , 1 2 - 1 5 ; Ис 56 ; 5 8 , 1 3 - 1 4 ; М т 12,1-14 ; М к 2 , 2 3 - 2 7 ) .

суботна година - управо као што ј е сваки седми дан био дан одмора (субота), тако ј е и свака седма („суботна") година требало „да буде суботна (година потпуног одмора) за одмор земљи, субота Господња" (година посвећена Господу) (3 Мој 2 5 , 4 ) . Све што би те године само израсло могло се узбрати. Тиме се Израиљцима хтело рећи да з е м љ а није њихова својина. Она ј е била „света" (припадала Богу) . Исто тако, сваке седме године ослобађани су сви робови код Јевреја и њихови дугови опраштани (3 Мој 25 ,1 -7 ; 2 Мој 2 3 , 10-11 ; 2 1 , 2 -6 ; 5 Мој 15, 1-6) .

јубиларна година - Закон ј е налагао да се сваке 50 . године - значи у години после седам „суботних"година - сва з е м љ а и имовина (осим градских кућа) имају вратити власнику, израиљски робови су ослобађани, дугови опраштани („опросна" година), а земља остала неузорана. Изгледа да ј е овај законски пропис било тешко одржати. Била ј е то „година" коју ј е обећао Исаија и објавио Христос (3 мој 25 ,8 -17 ; 2 3 - 5 5 ; Ис 6 1 , 1-2; Лк 4 , 16 -21) .

млад месец - дан младог месеца (младина) означавао ј е почетак сваког месеца. Дувало се у рогове и приносиле нарочите жртве. Млад месец ј е био подсетник да ј е Бог створио уређени свет. Тога дана није било рада, него нарочито припремљени обеди и држања верске поуке (1 Мој 1, 16; 4 Мој 10, 10; 2 8 , 11-15; 1 Сам 20 , 5 . 2 4 ; 2 цар 2, 2 3 ) .

прашина (отрести с ногу) - кад су се Јевре ји враћали из не је -вре јских крајева , имали су обичај да отресу прашину с ногу да било шта „онечишћу-ј у ћ е " не би унели у Свету земљу. Овакав налог Христов ученицима, апостолима, прили-ком њиховог слања на проповед ( М т 1 0 , 1 4 ; Л к 9 ,5 ; 10 ,11) и случајеви на првим мисио-нарским путовањима (Дап

1 3 , 5 1 ; сл. 18 ,6 ) значили су раскид односа са онима који нису хтели прихватити Благу вест и њихово предавање суду Божијем.

првенаштво - права која припа-дају најстаријем сину. To ј е као право наслеђа на престолу, када на власт долази најстарији син. Познато ј е да ј е Јаков прева-ривши свога оца Исака, који ј е био обневидео добио ово

162 првосвештеник

право, а не његов старији брат Исав (1 Мој 25 , 29 -34 ) . Најстарији ј е обично бивао вођа племена. Бог ј е могао ο Израиљу рећи: „Он ј е мој првенац" (2 Мој 4 ,22) . Христос ј е изнад свих, па се и он назива Првенцем (Рим 8,29: Кол 1,15). И син јединац називао се првенцем (Зах 12,10).

првина - прворођенче животиње, за које се сматра да припада Господу (1 Мој 4,4; 2 Мој 13,12; 5 Мој 12 ,6 .17) . Ако ј е од „чисте" животиње, требало га ј е жртвовати Богу, ако ли од „нечисте" животиње, требало му ј е сломити врат, ил и ово за-менити жртововањем јагњета (3 Мој 27, 2 6 ) . В . чисто-нечисто.

први плодови - или плодови жетве, који би се донели као жртва Господу у име народа на Празник бесквасних хлебова и Празник Недеља (Педе-сетница) (3 Мој 23,10.17) и од стране појединаца (2 Мој 23,19; 5 Мој 26, 1-11). Израз се упо-требљава фигуративно у Рим 8,23; 11, 16; 16, 5; 1 Кор 15, 20. 23; 16,15; Јак 1,18; Отк 14,4).

прворођени - прво дете рођено у породици. Ако је било мушко, сматрано ј е Богу посвећеним и могло се откупити само при-ношењем жртве (2 Мој 13,

13.15). Син првенац по прави-лу ј е наслеђивао руковођење породицом и добијао по праву првенаштва два дела од очевог наслеђа.

првосвештеник - врховни све-штеник у јеврејском свештен-ству. Као духовни вођа дре-вног Израиља, сматран ј е за представника народа пред Богом. Ову службу ј е заузимао законити поглавар дома Аро-новог, а наслеђивао ју ј е веро-ватно најстарији син, уколико не би било законских сметњи -менталних и физичких (3 Мој 21,16-23) . Касније у његовом избору често су имали удела и политички обзири (1 цар 2,26-27. 35) . Посебне дужности биле су му да надзирава Светињу, богослужења у њој и ризницу (2 цар 12,7-8; 22, 4) , да завршава специјалну службу на Дан очишћења, кад ј е имао да уђе у Светињу над светињама, и да се саветује са Богом преко Урима и Тумима. Касније ј е председавао и Си-недрионом, јеврејским управ-ним телом под римском влашћу (Мт, 26,57; Дап 5,21). У почетку ј е првосвештеничка служба била доживотна, али Ирод Велики и касније Римљани постављали су и разрешавали првосвештенике како су хтели (Јн 11,49; 18,13).

првосвештеници 163

У искључиво првосвеште-никове одежде спадали су напрсник, прекривен драгуљи-ма, у којем су држани Урим и Тумим, ефод (оплећак), украсна извезена одежда, одежда ношена испод ефода, сасвим плава са украсним ресама, и покривало или турбан од платна, на који ј е касније стављана златна круна троугластог облика.

првосвештеници - извршни од-бор Синедриона, који се са-стојао од првосвештеника, 9 заповедника храмовне страже (Дап 4 ,1 ) , неколико водећих свештеника и три угледна лаика.

прељуба - незаконит полни однос са неким ко није брачни друг. У Старом завету прељуба ј е прецизно одређена: полни односи између удате (или за-ручене) жене и неког мушкар-ца ко није њен муж. Стога, прељубу врши жена у односу на мужа, а никада муж према жени. Сматрана ј е најтежим преступом (2 Мој 20,14; 5 Мој 5,18; . 3 Мој 18, 20 ) , и обе стране кажњаване би смрћу. Нема сведочанства да ј е ово заиста извршавано, али у неким случајевима опасност од тога постојала ј е у 1. веку (уп. Јн 7, 53-8,11). Биће да ј е Закон на-

стојао да осигура да свако дете буде заиста дете мужа, јер се сматрало да ј е за мужа суштински важно да се поро-дица настави. У Новом завету изгледа да ј е дефиниција пре-љубе проширена. На пример, по Христовом учењу и муж ј е био одговоран за прељубу (Мт 5,32; Мк 10,11; Лк 16,18). Пре-љубу су забрањивали новоза-ветни писци (Рим 13,9; Гал 5, 19; Јак 2, 11). У преносном смислу реч прељуба ј е упо-требљавана као симбол не-верства народа према Богу (Ос 9,1; Мт 1 2 , 3 9 ) .

премудрост - (Јн 28, 12; 1 Кор 1,17-24 и др.). Према употреби у Светом писму, реч прему-дрост има веома опширно значење. Понекад се односи на Бога и означава његово највише зна-ње - божанско учење, његово откривење, а понекад неза-лазну, вечну Реч-Христа, „Божију силу и Божију прему-дрост" (1 Кор 1,24). Понекад се реч премудрост односи на л>у-де и означава ум, способност, таленат, мудрост у животу; понекад вишу силу, више зна-ње. Свето писмо износи неко-лико лица ο којима ј е уоп-штено речено да им ј е подаре-на премудрост, нпр. цар Соло-мон, Исус син Сирахов и др.

164 Преториј

П р е м у д р о с т С о л о м о н о в а - дев-тероканонска књига (канонска књига другоразредног значаја). Можда ј е написана током последњих педесет година пре рођења Христовог. Књига ј е имала велики утицај на прве хришћане.

П р е т е ч а - човек који иде пред неким (на црквенословенском тешчи - трчати). Пред царем или другим великим лично-стима ишао је човек, или више њих, који је најављивао дола-зак. У Новом завету св. Јован Крститељ ј е назван Претеча, јер је објавио долазак Господа Исуса Христа. Б. Е. Чарнић по-грешно преводи Мк 1,2: „Шаљем весника свога пред лице твоје"; Синод исправно: „пред лицем" твојим.

п р е т и л и н а - одрезак меса (Јов 15,27).

п р и н о ш е њ е - у библијском сми-слу речи, жртва се може сма-трати спољним изразом човековог одговора на благо-дат Божију и као видљиви облик молитве принете Богу. Приношење је био дар Богу као покушај дародавца да себе доведе у лични однос са Бо-гом, чишћењем од греха. Да-рови, приноси називани су према врсти дате ствари (пиће, месо или јело принето), према

начину на који су принети (жртва паљеница, кадиона жртва и др.), стању духа приносиоца (жртва за мир), или према времену приношења (јутарња или вечерња жртва). Приношење је чинио човек у знак сагледања своје грешно-сти и признања да он не би могао ући у савез с Богом без послушања и вере. Књига левитска (3. Мојсејева) излаже прописе ο жртвеним прино-сима. Пракса жртвених при-ношења изгледа да ј е пала у други план, ако не и сасвим за-немарена у новозаветна вре-мена. Жртвовања нису имала улогу у Христовој прво-свештеничкој служби, па и његови ученици нису на њих стављали нагласак. Жртвени принос Исусов било ј е при-ношење себе самог, жртва већа него све друге и важећа за сва времена и све народе. (Јев 2, 27; гл. 9-10). В . жртве.

П р е т о р и ј (лат. - судница) - пре-красан дворац Ирода Великог у гордњем делу Јерусалима, окружен високим зидовима и кулама. У њему ј е доцније живео Иродов син Архелај. Када су наступала три јевреј-ска празника, у овај двор се привремено насељавао римски намесник из Кесарије Фи-липове и ту судио људима,

П р и с к и л а 165

опасним no друштвени поре-дак. У том дворцу је Ирод су-дио Исусу Христу (Јн 18,28.33; 19,9; Мк 15,16; в. Литостротон.

П р и с к и л а - супруга Аквиле и ревносна хришћанка у раној Цркви. Неке куће у Коринту и Ефесу биле су зборна места хришћана (Дап 18, 8).

П р и с т а в - економ на имању бо-гатог човека, надзорник (Мт 20,8), али већ код Луке 16,1-10 Синодални превод говори ο „управитељу", а Бирвиш „упра-витељ имања".

п р и ч а - (грч. парабола) фабула приче заснована на свакод-невном животу у коме се излаже учење ο хришћанској вери. Прича из Новог завета није што и свако књижевно приповедање или наше сва-кодневно казивање, јер има сврху да једноставним речима и поређењима изложи уз-вишено Христово учење, које би се теже схватило међу обичним слушаоцима ако би се износило високим стилом.

П р и ч е С о л о м о н о в е - двадесета књига Старог завета. To ј е збирка мудрих изрека, веко-вима саетављана а сакупљена око 400. г. пре Хр. Многе изре-ке (приче) су засноване на практичним упутствима за свакодневни живот.

п р о з е л и т - у Новом завету обраћеник у јудејство. Међу многобошцима монотеизам и етичке идеје јудејства били су привлачни. Прозелит би могао бити или нејеврејски становник у Израиљу или туђин у својој родној земљи. Било је веро-ватно две групе обраћеника: они који су примили већину јеврејских обичаја осим обрезања, и зато нису били потпуно изједначени са Јевре-јима, и они који су се подврга-вали свим мојсијевским про-писима (Мт 23, 15; Дап 2,10; 6,5; 13,43).

п р о к л е т с т в о - 1 ) („херем" тј. за-ветовање Јахвеу (3 Мој 27,28: 4 Мој 18, 14), које се не може опозвати (нпр. новцем или приношењем жртве). To значи -одвојено за Господа, недодир-љиво (отуда данас реч „харем"), 2)теократска смртна казна над појединим лицима (2 Мој 22, 19; 3 Мој 27, 29 ; 3 ) војни прописи: после победе потпуно истребљење, одн. одрицање од плена (4 Мој 21,1-3; ИНав 6д; Суд 1,17). To се сматрало службом Јахвеу; 4) привремено искључење из синагоге (већ код Јездре 10,8; уп. Мт 18,17; Кор 5,11; 16, 22) ; 5 ) у ширем смислу (анатема), нпр. Дап 23,14 (уп. 1 Кор 12, 3; Гал 1,8).

1 6 6 Псалми месијански

Проповедник (Књига проповед-ника - двадесетпрва). Књига Старог завета. Премда ј е ова књига приписивана Соломону, можда ј у ј е написао неки непознати аутор по повратку из вавилонског ропства, у време кад су Јевреји били под туђинском влашћу. Овај спис ј е збирка говора, опажања и пословица, написаних у горком и песимистичком стилу. „Све ј е таштина", мото ј е пишчевог гледања на овоземаљски живот.

пророк - човек који говори уме-сто другог (Бога) . Његова главна дужност ј е да „предска-зује", а не да предосећа бу-дућност (Амос 3,7) .

пророчанство - проповед ο нечему што ће се касније до-годити, а све ово по Божијем надахнућу (Лк 1,67).

Псалми Давидови - деветнаеста књига Старог завета. To ј е збирка јеврејских религиозних песама које су употребљаване као химне за богослужбено певање и верско васпитање. Писани су више столећа, a сређени око 170. пре Хр. Већину псалама писао ј е Да-вид, а има и других аутора. Даничић је превео псалме у прози са изванредним избором речи; Л. Бакотић такође у прози, али са поделом на сти-

хове да би створио утисак пое-зије; Е. Чарнић са грчког превода (Крагујевац, 1979); А. Бирвиш - препев са оригинала, једини у стиху (Београд, 1990).

Псалми месијански - садрже пророчанства ο новозаветним временима, а поглавито ο Исусу Христу. Они се не могу сврстати у издвојену групу, јер се месијанске црте налазе у псалмима свих група: похвал-но-благодарни, молитвени и поучни. Има 23 месијанска псалма: 2, 8 ,15,19,21, 39, 40,44, 4 6 , 5 0 , 6 7 , 6 8 , 7 1 , 7 7 , 7 7 , 8 8 , 9 6 , 1 0 1 , 108,109,117,131,142. По начину сликања будућих времена, ме-сијански псалми се деле на две врсте: пророчке и праобразне. Кад псалмопевац слика будућа времена, просто излажући откривење које ј е писац псалма добио поводом извесних историјских догађаја, такви псалми се зову „пророчки". На пример, псалам 109. слика будућу универзалност власти Сина Божијега. Повод за овакво описивање Давид ј е добио у откривењу после сјајних победа, и то ј е пророчки псалам; а кад се у самом историјском факту, нпр. у прослави Бога од стране дечице, чак и од „одојчади", приликом преласка Јевреја преко Црвеног мора (пс. 8)

Псалми - подела 167

садржи тачна репродукциЈа будућности (улазак Христа у Јерусалим и пој мале деце), онда се такви псалми зову „праобразни". Ово објашњење се односи и на друга места у Старом завету, која на један од ових начина указују на но-возаветни догађај.

Псалми - подела - у јеврејској и грчкој Библији (а исто тако и у словенској) унеколико ј е различита. Тако, 9. псалам у ј е -врејској Библији се дели на два, тако да од стиха 22. овог псалма у Јевреја иде псалам 10, а словенски, одн. грчки 10. псалам код њих ј е већ 11; ода-тле бројање псалама код њих иде за један унапред - до пс. 113. Овај псалам код Јевреја (од 10. стиха) дели се на два и образује псалме 114 или 115; тако да се псалам 114. код њих сматра за 116, али се овоме псалму присаједињава сло-венски 115, и ранији број са једним напред иде код Јевреја до псалма 146. Овоме псалму присаједињава се словенски псалам 147. и број псалама се у свим библиј ама завршава подједнако (напомена: постоји и један неканонски псалам: 151).

Укратко речено, Септуагинта (и словенски превод саставља 9. и 10. псалам, као и 114. и 115, a

раздваја на два псалма 116 (1 -9 .10-19) и 147 (1 -11 .12 -20 ) . Словенска Библија се држи псалама из Септуагинте. Ме-ђутим, ми се у овом Библиј-ском речнику држимо Дани-чићевог превода Старог заве-та, који за предложак има протестантски, одн. јеврејски распоред. Треба обратити пажњу да дужи натписи на псалмима у словенској Би-блији сачињавају један, а негде и два стиха, док су у српској Библији ови натписи (упутства певачу, аутор псалма и сл.) наведени одмах испод броја псалма, да би тек сам текст псалма почео првим стихом. Отуда у словенској Библији у појединим псалмима може бити више стихова него у преводу на српском. Такође, у грчкој одн. словенској Библији неки псалми имају натписе a у јеврејској Библији нема. Псалми који у словенској одн. грчкој Библији немају никаквог натписа зову се адеспота (грч. „без господара")-

Јевр Библија

1

9

11

10

113

Грчка, одн. слов. Библија

1 - 8

9

1 0 - 112

168 П у р и м

Јевр Библија

Грчка, одн. слов. Библија

114 115 113

116,1 - 9 114

116,10 - 19 115

117 146 116 - 145

147,1 - 11 146

147,12 - 20 147

148 150 148 - 150

Псалтир ј е првобитно био по-дељен на пет књига, које су биле јасно обележене заврш-ним речима. Наиме, књига I -пс. 1-41; књига II - пс. 42-72; књига III - пс. 73-89; књига IV -пс. 90 - 106; књига V - пс. 107-150. Таква подела ј е постојала до превода Седамдесеторице (Септуагинта).

Неизвесно ј е кад ј е и ко скупио ове одељене књиге у један зборник, како се сачувао до да-нас - Псалтир. Вероватно ј е подела на пет књига псалама настала по угледу на Пето-књижје.

Важност псалама потврдио ј е и сам Исус Христос јер ј е зајед-но са ученицима певао па-схалне псалме (Мт 26 , 30) , објаснио им ј е једно место Св. писма напомињући да се ο ње-му и његовом царству говори и у псалмима (Лк, 24, 44) , и на крају, речима псалма испустио ј е своју душу (Мт 27, 46, Лк 23, 46) . И ап. Петар цитира псалме (Дап 2), исто као и апостоли уопште (Дап 4, 11; 13, 33 и др.; Јевр 1,2). Павле подстиче вернике да певају Господу „у псалмима и химнама и песма-ма духовним" (Еф 5,19; Кол 3, 16).

псалтир - жичани инструмент. Жице су затегнуте преко хо-ризонталне звучне кобилице, a држан ј е испред груди. Била ј е то једна друга врста слична грчкој харфи.

птице небеске - птице које лете по небу, а не неке посебне врсте птица. У истом смислу треба схватити „рибе морске".

Пурим - в. Празник коцки

169

Рава (,,широка")-1) жена у Јерихо-ну која ј е сакрила двојицу израиљских ухода на равном крову своје куће и ужетом их спустила на безбедно место (ИНав 2,1-24). Спомиње се у родослову Исусовом (Мт. 1, 5 ) ; 2) митско чудовиште, неприја-тељ Божији кога ј е Бог победио пре него што ј е створио свет; 3) назив дат Египту у Пс. 87,4.

рави - учитељ, наставник (Јн 23,8) , титула за угледне учите

ље, од око 70 г. пре Хр. To су „књижевници" - учитељи За-кона. Тако су ословљавали и Христа (Мт 26,25; Мк 9,5; Јн 1, 38) .

равуни - још поштованија титула него „рави", у значењу „мој велики учитељ" (Јн 20,16).

рај (грч. парадисос, реч сириј-ског порекла, означава „ограђени простор" или „пошумљени врт") - врт у ко-јем су насељени Адам и Ева

170 Р а м а

назван ј е рај (Едем), чиме је означено место велике лепоте, савршенства и духовне среће. Нигде се у Старом завету реч „рај" не односи на место будуће награде. У Новом завету реч се јавља три пута (Лк 23, 43 ; 2 Кор 12,4; Отк 2, 7) и свуда означава или указује на небо. Ап. Павле покушава да поистовети рај са трећим небом у које ј е био однесен у визији (2 Кор 12, 4) . Иначе, традиционално рај се схвата као велико обиталиште праведника.

развод (5 Мој 22,19; 24 ,1 ; Јер 3,8; Мт 19, 7) - Мојсејев Закон ј е допуштао развод брака с обзи-ром на услове и околности, типичне за положај Јевреја као народа. Развод ј е био јед-ноставан грађански поступак, који су изгледа многи Јевреји злоупотребљавали, па ј е вре-меном муж могао оставити жену због врло једноставног разлога. Биле су две рабинске школе које су се спориле око овог проблема. Књижници и фарисеји поставили су питање Исусу кушајући га: „Је ли допуштено човеку отпустити жену своју за сваку кривицу?" Исус је одговорио да брачни савез треба да је свети и нера-зорив, и да је Мојсеј то допу-стио због окорелости срца, неспособног за кроткост,

трпљење и самокритку (5 Мој 10,16; Дап 7,15; Рим 2,5; Мт 19, 3-9). Само ово може бити ра-злог за развод - необазирање на црквене заповести. Сваки развод, обављен услед лако-мости, јесте грех и не може се дозволити.

рака (сиријска реч, „празан, ла-комислен човек") - ова псовка изгледа није била често упо-требљавана међу Јеврејима у Христово време, а сматрала се веома увредљивом. За назив ближњега речју „рака" добија-ла се велика казна, јер се гњев не скрива у срцу него појав-љује према ближњем и вређа име и част увређеног. Такав подлеже Синедриону, тј . врхов-ном јеврејском суду.

Рама („висина") - назив следећих места: 1) град у племену Вени-јаминовом, близу границе племена Јефремовог. To ј е она Рама где ј е пророчица Девора под палмом на гори Је-фремовој између Раме и Ветиља судила Израиљу (Суд 4, 4-5) и кроз коју треба да ј е пролазио левит враћајући се кући из Јерусалима (Суд 19, 1. 10-21) Овде ј е пр. Јеремија ослобођен из заробљеништва (Јер 40,1) кад су Јевреји сабра-ни да се одведу у Вавилон; та-да ј е Јудеја опустела. Да би

Рамот - галад 1 7 1

представио тај жалосни до-гађај, пророк пише; „Глас у Ра-ми чу се, нарицање и плач ве-лик; Рахиља плаче за децом својом, и неће се утешити, јер их нема" (Јер 31,15). У Новом завету Матеј овде види пра-слику другог жалосног до-гађаја - убиство новоро-ђенчади у Витлејему под Иро-дом, и зато у убиству свих мла-денаца даје да се види испуњење пророчанства, као праслику (Мт 2,16-18); 2) град у брдима пл. Јефремовог. Овде се родио и живео, и ту са-храњен, пророк Самуило (1 Сам 7,17; 2,11). Овде ј е Самуи-ло имао своју пророчку школу, и ту му ј е прибегао Давид бежећи од Саула. Град ј е можда исто што и Раматајим (1 Сам 1,1), или касније Раматаим (1 Мак 11, 34) , одн. Ариматеја (Мк 14, 43) .

Рамот - галад - град у Галаду бли-зу сиријске границе, где ј е уби-јен израиљски цар Ахав у битки са Сиријцима (1 цар 22, 1-40).

Распеће - смрт на крсту. Распи-њање људи ј е била римска казна за робове и друге осуђенике нижих класа. Од прастарих времена Јевреји су злочинце распињали на дрво.

Рафајска (Рефаим) долина -плодна долина између Јеруса-

лима и Витлејема на гра-ничном појасу између земље Јудине и Венијаминове. Овде су се одиграле многе битке из-међу Јевреја и Филистејаца у Давидово време (1 дн 11,15).

Рахила („овца") - кћерка Лава-нова. Жена Јаковљева и мајка Јосифа и Венијамина. Јаков ј е прижељкивао да њу узме за жену - што ј е на крају и учинио, али пре тога ј е служио Лавана седам година да би му подметнули старију сестру Лију и још седам година да би се оженио самом Рахилом. Она ј е пошла са Јаковом на дуго путовање у Ханан и понела своје домаће идоле сакривене у шатору испод седла. Умрла ј е на порођају Венијамина, и Јаков јо ј ј е на гробу подигао споменик (1 Мој 35, 16-20).

Ревека („крава") - кћерка Мелхе и Ватуила. Удала се за Авра-мовог сина Исака са којим ј е имала два сина: Исава и Јако-ва. Више ј е волела млађег сина Јакова којем ј е помогла да приграби право првенаштва свог старијег брата. Ревека ј е сахрањена у пећини Макпела, где су сахрањени њена свекрва Сара (1 Мој 23,19; Аврам (25, 9) ; Исак, Лија и Јаков (49, 31 ; 50 ,13) . Као жена патријарха носилац ј е божанског обећања (Рим 9,10).

172 Рибарење

ремени за молитву (јевр. тефи-лин) - Јудејци одани Закону носили су их на глави и левој руци. To су мале кожне кутије у којима се налазе стихови из Светог писма исписани на пергаменту (2 Мој 13, 9. 16; 5 Мој 6,8,11,18). To ј е плод бук-валног схватања речи из 5 Мој 6,8; 11,18: „Сложите речи моје у срце своје и у душу своју, и вежите их за знак себи на руку, и нека вам буду као почеоник међу очима вашима". Има две такве кутије: ремен за молитву - за главу и за руку. Кроз њих су били провучени ремени (каишеви) којима су се причвршћивали за главу. У вре-ме Христово фарисеји су носи-ли необично велике тефилине због чега их ј е Христос преко-ревао (Мт 23,5) . Овај молитве-ни обичај Јевреји практикују и данас. В . почеоник.

ресе - фронцле пришивене на че-тири краја Јеврејиновог огр-тача да би га подсећале да испуњава заповести Господње (4 Мој 15,38-40; 5 Мој 22,12) . Понекад се називају „скутови" (Мт 9,20).

Ресфа - једна од Саулових кон-кубина. Саулов син Исвосет због ње се свађао са Авениром, због чега се Авенир придружио Давиду. Услед Саулове свире-

пости према Гаваонцима, Давид им ј е изручио Ресфина два сина, и они беху обешени (2 С а м 2 1 , 8-11).

рибарење - Израиљци су се мно-го бавили трговином рибе до новозаветног доба. Постоји само једна једина јеврејска реч којом су обухватане све рибе од најмањих до оне вели-ке рибе која ј е прогутала пр. Јону (Јевр. даг) У старозаветно време Феничани су држали главну индустрију рибе, мада постојање „Рибљих врата" (Нем 3, 3) у Јерусалиму веро-ватно указује на неку пијацу за увезену рибу. Али изгледа да ј е до појаве Христа већ цветала индустрија рибе на Галилеј-ском језеру. Јеванђеља описују рибаре како раде у поро-дичним групама., често уз по-моћ најамника. Они су крпили мреже и једра, оправ-љали чамце и често ловили ноћу, што ј е било опасно због наглих бура. Било ј е две врсте мрежа. Једна се бацала руком док ј е рибар стајао на обали. Друга, велика мрежа бацала се са чамца, са привезаним уте-гама да су се по води кретале вертикално, скупљајући рибу ближе чамцу (Мк 1, 20; Мт 13, 47-48) . Риба је дуго времена за хришћане изображавала при суство Цркве. Грчка реч за ри-

Р и м 173

бу „ихтис" узета ј е као скраћеница за „Исус Христос Тхеу Ииос Сотир" (Исус Хри-стос Син Бога Спаситељ). Реч написана или слика рибе ј е знак Цркве у првим хришћанским временима.

Рим - главни град Римског цар-ства (основан 753. г. и од тада су бројане године) и значајан центар раног хришћанства. Овде су живели многи Јевреји и хришћани, и ап. Павле ј е жарко желео да их посети (Дап 19, 21) . Он ј е у Риму био двапут затваран, и овде ј е погубљен од мача као римски грађанин. Ап. Петар ј е ту разапет наопако.

Римљанима посланица св. апо-стола Павла - шеста књига Новог завета. Писао ј у ј е ап. Павле око 55. г. хришћанима у Риму. To ј е најважнија његова посланица и извршила ј е ве-лики уплив на ширење хриш-ћанских идеја. Овде Апостол наглашава да ј е вера у Господа Христа намењена свима. 0 6 -јаснио ј е основне истине своје вере и опомиње хришћане да гаје хришћанске идеале и чине хришћанска дела.

Римон - бог буре код Сиријаца, чији ј е симбол била муња. Не-ман се клањао на његовом ол-тару пре него што га ј е Јелисеј излечио од лепре (губе) (2 цар

5, 19). Ова реч ј е саставни део многих назива (Адад Римон, нпр. Зах 12,11). Римонов храм у Дамаску ј е касније постао римски храм Јупитер, a у 4. веку по Хр. претворен ј е у цркву.

Рихав - Кенејин који ј е помогао Јују да се пробије до израиљ-ског цара Ахава у његовом по-кушају да се из Израиља одстрани поштовање бога Ва-ла (Бала) (2 цар 10,1-28). След-беници Рихава (рихавити) нису пили алкохолна пића, нити јели ишта од винове лозе. Живели су у шаторима па и дуго времена пошто су се Израиљци настанили у кућама. Пророк Јеремија их ј е ценио због њихових високих идеала (Јер 35,1-19).

Ровоам - син Соломонов и по-следњи цар уједињеног цар-ства Давидовог и Соломо-новог. Био ј е први владар Ју-диног царства (932-917.г.) на-кон што су северних десет племена прогласила Јеровоама I својим царем. Ровоам ј е био строг и свиреп владар и обновио ј е идолопоклонство. Египћани су прегазили његову земљу и опљачкали Храм. За његово време било ј е стално непријатељство са северним Израиљским царством (2 дн. 9, 31-12.16,1 цар 14, 25) .

174 рођак

рог - у Светом писму ј е знак моћи, поштовања и славе (5 Мој 33, 17; Лк 1, 69). Рогови су често служили као судови за течност, нарочито за уље (1 цар 16, 3; Пс 25 , 5 ) , а и као музички инструмент, труба (ИНав 6, 8-13). Пошто ј е рог служио за заштиту од многих животиња, то сломити или уништити рог било ког цара или народа значи умањити њихову власт. Исто тако, уздигнути или узвисити рог значи повећати њихову моћ. Пророчица Ана говори: „Подиже се рог мој у Господу" и „узвисићу рог помазанику својем" (1 Сам 2, 1. 10). „И подиже нам (Бог) рог спасења у дому Давида, слуге свога" (1 Лк 1, 69) . С обзиром да ј е жртвеник у храму имао четири рога, то ко год се, бежећи од казне и власти, ухвати за рог, спасава живот (добија азил).

Рода - млада слушкиња или рођака Марије, мајке Јована Марка. Она ј е отворила врата Петру пошто ј е био отпуштен из затвора, будући пресрећна што ј е препознала његов глас пре него што су врата отворена (Дап 12,12-16).

Родос - напредно острво у источном крају Егејског мора. У новозаветно време насеља-вали су га многи Јевреји (Дап

2 1 , 1) Овде се ап. Павле задржао на своме трећем ми-сионарском путовању. Родос ј е био славан због статуе Колоса, једног од седам чуда света, која ј е пала у море за време земљотреса 224. пре Хр.

Родослов Исуса Христа (код Ву-ка „племе И Х " ) - налази се у јеванђељима по Матеју 1,1-16 и Лука 3,23-28. Код Матеја ро-дослов ј е наведен од праоца Аврама па надаље, а код Луке обрнутим следом, али иде до Адама. Матеј жели показати да ј е Исус Христос прави Аврамов син. Томе служи ра-според родослова у 3 χ 14 коле-на (Мт 1,17), мада у последњој скупини има 13 колена. Α Лу-ка, идући до Адама кога ј е Бог створио, жели нагласити да ј е Христос послан целом свету, и да није само Аврамов него и Адамов и Божији син. Матеј наводи званични родослов (изоставља потомке незна-бошкиња, а наводи децу из ле-виратских бракова, према службеним прописима), а Лука наводи природни родослов до кога ј е дошао својим истраживањем. —

рођак- ближи степен сродства, не увек дете ујака или тетка (Лк 1, 58) .

ропство 175

ропство (пресељење, депорта-ција) - присилно пресељење читавог народа или његових предводника, пракса коју су увели Асирци, а усвојили Ва-вилонци. Примењивано ј е над покоренима као последња војна казна када су се показала безуспешним друга средства завођења мира. Под влада-вином Теглатфеласара Асирци су почели са чистком 10 племена Израиљског царства (2 цар 5,29; 1 дн 5,26) . Његов наследник Салманасар II депортовао ј е велики број ста-новника Самарије 7 2 1 . г. Међутим, реч „ропство" у нашој свести изазива сећање на вавилонско ропство (код нас „сеоба вавилонска"), т ј . на историјски догађај кад су Ва-вилонци, најпре под Навухо-доносором 597. г. преселили стотине хиљада Јудејаца (Јужно царство), а онда огро-ман број после разорења Јеру-салима 586. г. (2 цар 24, 11-14), оставивши само оне најсиро-машније да живе као орачи и виноградари (25,2-21). Управо ови заточеници у Вавилонији, који су на махове добро напре-довали па се неки нису хтели ни вратити, сачињавали су значајан део тзв. дијаспоре или расејања.

Рувим („гле, син") - најстарији од 12 Јаковљевих синова. Мајка му се звала Лија (1 Мој 29, 32) . Он ј е одвраћао своју браћу да не убију Јосифа и предложио да га уместо тога оставе у каптајни за воду, имајући на уму да га касније одатле извуче (1 Мој 37) . Иначе, пошто ј е имао однос са Валом, иночом свога оца, изгубио ј е право на првенаштво (1 Мој 35, 22; 49 , 3) . Његово племе ј е било мало (33,6) и није играло неку улогу у историји.

Рувимовци - чланови Рувимовог племена, који су примили сво-ј е племенско наслеђе одмах по смрти Мојсејевој. Помогли су Давиду да постане цар у Х е -врону. Заробио их ј е асирски цар Теглат-Феласар III, а после ропства изгледа да су се прето-пили у Даново племе (1 дн5,26).

Рута („лепушкаста"?) - Моавка која се удала за Јеврејина, Но-јемининог сина. После смрти мужа вратила се са својом све-крвом у Витлејем јудејски. Њена оданост, верност и искреност задобили су срце богаташа Воза, који ј е узе за жену. Наиме, он ј е опазио како Рута скупља класје по њиви које су његови жетеоци про-пустили и тако издржавала себе и своју свекрву. Син Руте и Воза ј е Овид, деда Давидов.

176 Руф

Р у т а - К њ и г а ο Рути - осма књига Старог завета. Написана ј е око 4 0 0 . пре Х р . Књига истиче да се Бог стара за људе свих народа. Књига има само четири главе, али ј е кроз векове била надахнуће за многе песничке саставе.

Руф (лат. „црвен") - 1) син Симо-на из Кирине, човека који ј е помогао Господу Христу при-ликом ношења крста на Гол-готу (Мк 15 ,21) ; 2 ) Хришћанин коме ј е ап. Павле послао поз-драве у својој Посланици Рим-љанима. Претпоставља се да ј е он исто лице (Рим 16 ,13) .

Синедрион у заседању

177

Саборне посланице - 7 новоза-ветних књига = писама ( Ј а -ковљева , д в е Петрове , три Јованове и Јудина) добиле су овај за једнички назив веро-ватно зато што нису биле упу-ћене хришћанским општинама појединачно као посланице ап. Павла, већ хришћанима уопште или због тога што имају општи, саборни значај.

Сава (Шеба) - царство Савеана-ца, који су живели у југозапад-ној Арабији или пак Етиопији.

Били су трговци р о б љ е м и храном, веома крупни људи. Нојев унук Куш ј е по предању њихов предак. Један од позна-тих владара овог царства била ј е царица савска, која ј е , да би посетила Соломона, путовала стотинама километара (2 дн 9 ,1-12 ; уп. М т 12, 4 2 ) . Царство ј е одржавало живу трговину (злато, тамјан, мирођије, драго камење) ( Јез 27 , 2 2 ) .

Саваот - „(Господ) над војскама" , т ј . господар израиљске војске,

178 Салим

неба, небеских сила (Рим 9, 29). Као једно од Божијих имена, оно изражава неограничено величанство Божије, његову суверену владавину над свим створеним, његово свемогућ-ство и његову славу. Њега окружују и служе поворке анђела и све војске небеске (Ис 1 ,9 ) .

саветници - чланови Синедри-она, који нису били свештени-ци ни теолози (Мк 15,43; Лк 23, 50).

Савле - в. Павле

Садок („праведни") - свештеник у време царева Давида и Соло-мона и један од чувара Ковчега завета у Јерусалиму за време Авесаломове буне. У немирима за Давидовог наследника, насупрот свештенику Авија-тару, определио се за Соломона (1 цар 1, 8), па ј е зато добио службу првосвештеника (1 цар 2, 27-36) и као такав помазао Соломона за цара (2 Сам 15,24-29). Јез 44, 15 признаје само Садокове потомке за праве свештенике.

садукеји - јеврејска секта, про-тивници фарисеја. Међу њима су били најимућнији и нају-гледнији људи. Назив „саду-ке ј " може да потиче од првосвештеника Садока, по коме се називало водеће

свештеничко племе и из којег је биран првосвештеник. Призна-вали су писани закон (Мојсејево Петокњижје), а не његово савремено тумачење усменим предањем. Нису сма-трали меродавним ни списе пророка. Порицали су ва-скрсење тела, живот после смрти и постојање анђела. Утицај садукеја на народ био ј е мањи од фарисејског, али су имали надмоћ у Синедриону, и заједно с фарисејима изазвали су смртну пресуду над Хри-стом (Кајафа ј е био садукеј -Јн 11,47-53). У Дап 23,6д говори се да ј е ап. Павле искористио сукоб између фарисеја и садукеја. Тако, били су истак-нути у 1. веку пре Хр. и у 1. веку по Хр. После пада Јерусалима (70 г.) садукеји су нестали. Каснијем јеврејству фарисеји дају обележје. (Мт 16,1-12; Мк 12, 18-27; Дап 4, 1-2; 5, 17-19; 23, 6-10).

Саламина - важан римски град на југоисточној обали Кипра, где су ап. Павле и Варнава проповедали у синагоги на првом мисионарском путова-њу (Дап 13, 4-5).

Салим („мир") - град којим је владао свештеник-цар Мел-хиседек, који је донео поклоне и благословио Аврама (1 Мој

Салманасар III 179

14,17-20). Салим је можда стари назив за Јерусалим.

Салманасар III - велики асирски цар, око 859-824. пре Хр., који је освојио многе хетитске гра-дове, али није имао успеха против здружене војске др-жаве Дамаска и Израиља 854. г. код Каркара (на Оронту код Хамата). Израиљску војску предводио цар Ахав. Израиљ-ског цара Јуја присилио је да му плаћа данак у сребру и злату (1 цар 22,1-40; 2 дн 18).

Салманасар V - асирски владар (727-722) који ј е дошао после Теглат-Феласара III. Освојио ј е феничанске градове и примао данак од Осије, последњег израиљског цара (2 цар 17, 3). Када је Осија склопио савез са Египћанима и одбио да даље плаћа данак, Салманасар га ј е затворио и опсео Самарију, главни град Северног царства. За време опсаде он ј е умро. Самарију ј е заузео његов наследник Саргон II и Јевреје одвео у ропство у Асирију 721.Γ.

Салома - пасторка Ирода Антипе и кћи Иродијадина. Она ј е затражила главу Јована Крс-титеља као награду што је на свечаном пиру удовољила краљу својим плесањем (Мк 6, 17-28). У Новом завету не спо-миње се поименце.

Саломија - жена која ј е прису-ствовала Распећу Христовом, заједно са Маријом Магдали-ном и мајком Јакова и Јосије. Касније је посетила Христов гроб да би му помазала тело (Мк 15, 40) . Можда је била жена рибара Зеведеја и мајка Јакова и Јована, ученика Хри-стових.

Самарија („стражарско место, кула") - град саграђен око 870. пре Хр. од стране цара Амрија за престоницу Израиља (Се-верног царства). Освојили га Асирци 721. пре Хр. и овде на-селили велики број не-Јевреја. Самарију ј е обновио Ирод Велики и њен назив променио у „Севасту" („Августа" у част ц. Августа). Јевреји из Јудиног царства (јужног) гледали су на њене становнике с презрењем, јер су били људи смешане крви. Из Новог завета се види да су Јевреји и Самарјани били непријатељи. Област Самарије захватала ј е централни део Палестине, и Јевреји на путу из Галилеје у Јудеју избегавали су да прођу Самаријом. У причи ο милостивом Самарјанину Христос ј е поучио да је грех мрзети припаднике других народа (Лк 10, 25-37).

Самос - стеновито острво у Сре-доземном мору, само једну

180 Самуилове I и II књига

миљу удаљено од Мале Азије. У 7. в. пре Хр. било је важан трговачки центар. Ап. Павле је пловио од Митилине за Самос на свом повратку са другог мисионарског путовања и овде провео један дан (Дап 20, 15).

Самотрак - мало острво између Мале Азије и Македоније. Ап. Павле га посетио на своме пу-товању за Филипе на другом мисионарском путовању (Дап 16,11). Овде ј с пронађена чуве-на грчка статуа, Крилата по-беда, исклесана око 200. пре Хр.

Самсон („Сунце") - библијски херој који је испољавао подви-ге својом снагом. Био ј е из Да-новог племена и непријатељ Филистејаца све док његова жена Далида (Дилајла), Фи-листејка, није сковала заверу и умолила га да јој призна у чему ј е тајна његове снаге. Она ј е била у коси, па му ј е Далида одсекла косу док ј е спавао, те су га Филистејци савладали (Суд 13-16). Био ј с последњи судија ο коме говори Књига ο судијама.

Самуил („његово име ј е Ел") -последњи од великих судија и први пророк после Мојсеја. Поучавао га је свештеник Илије у Силому, и пошто је Ковчег завета био заробљен од Филистејаца и Илије пресви-

снуо од туге, Самуило ј е подстицао Израиљце против непријатеља. Када је увидео да његови рођени синови нису достојни да преузму очеву службу и да је народ тражио да му се постави цар, Самуило је помазао Саула из племена Венијаминовог за првог цара израиљског. Са Саулом се ипак разишао кад ј е овај одбио да послуша његова упутства у вези са Амалићанима, па ј е тајно помазао Давида за цара и наследника Сауловог (1 Сам 1-28).

Самуилове I и II књига - девета и десета књига Старог завета. Књиге садрже биографије Са-муила, Саула и Давида, и по-кривају период од око 80 година. Касније, око 550. пре Хр. приповедања ових књига су редигована и доведена у са-дашње стање. Раније су обе књиге биле једна целина. У Септуагинти (преводу Старог завета на грчки од стране се-дамдесеторице) и у Вулгати (латинском преводу), као и у црквенословенској Библији, Самуилове две књиге се наво-де као 1 . и 2. ο царевима, a 1. и 2. ο царевима као 3. и 4. ο царе-вима. Ђуро Даничић наводи Самуилове књиге као 1 . и 2. књига Самуилова, и још две ο царевима.

Сара 181

Сара („моја госпођа") - жена Аврамова. Била ј е с њим на дугим путовањима од Ура до Харана и Ханана. У дубокој старости родила ј е сина Исака и постала прамајка Изабраног народа. Била ј е љубоморна на своју служавку Агару, која је са сином Исмаиљом избегла у пустињу. Сара је умрла у Хе-врону и сахрањена у пећини Макпели (1 Мој 23,19). Својом вером она ј е мајка новог Божијег народа (Рим 9, 9). (1 Мој 11-12; 16-18,15; 20-21). По-сланица Јеврејима спомиње Сару у броју древних сведока вере: „Вером и сама Сара (бу-дући неплодна) прими моћ да зачне" (11,11). Он даје да у Са-ри видимо велику матер наро-да, слободну, којој припадају сви рођени по духу. Она ј е праобраз небеског Јерусалима, који ј е „мати свима нама" (Гал 4 ,24 -31 ) .

сарад - драгоцени камен, веро-ватно рубин, ношен на табли-ци ο грудима јеврејског првосвештеника (Јез 28,13).

Саргон I - први велики семитски владар, који ј е живео око 2400. пре Хр. и основао ново цар-ство које ј е обухватало Сумер и Акад.

Саргон II - асирски цар, око 772-705. пре Хр. Био је наследник

Салманасара, а отац Сенахи-рима (Сенахериба). Довршио је освојење Самарије које ј е започео отац му Салманасар V после трогодишње опсаде. Касније, он ј е потукао северно Израиљско царство, и настанио Вавилонце и Сиријце по напуштеним домовима Јевреја. Такође ј е освојио хетитску престоницу, наметнуо порез на Египат и примао данак од јужног Јудиног царства (Ис 20, 1). Под његовом влашћу Асирија ј е дошла до врхунца своје моћи. Његово име се не спомиње у Светом писму.

Сарепта - град у Феникији, на брдима Средоземног мора, између Тира и Сидона, али ближе Сидону, па се звала Са-репта Сидонска. За време суше овде ј е код сиромашне удовице боравио пр. Илија. Христос спомиње овај град и догађај у једном извештају јеванђелиста Луке (3 цар 17, 9; Лк 4, 26) :

Саронска долина - најплоднији део на приобалној равници Палестине. Њено цвеће се спомиње у Песми над песма-ма. Каравани од Египта и за Египат и сав Блиски исток укрштали су се у овој долини. Јопа, Лида и Кесарија били су важни градови (Пп 2, 1; Ис 35, 1-2).

182 Свети Д у х

Сатана - „непријатељ". Ово име се даје у Светом писму носио-цу зле силе који се супротстав-ља Богу, али који ј е потпуно поражен. У Новом завету на-зива се и „зли дуси", „ђаво" и „демон" Лк 10,17-20).

Саул („измољен") - син Кисов, из племена Венијаминовог, први израиљски цар (1 Сам 9-14). Њега ј е Самуило помазао за цара, а престоница му ј е била у Гаваји. Победио ј е Филистејце у Гивеји и Михмасу. Био ј е лоше нарави и подозрив, свађао се са својим сарадницима, чак и са Самуилом. Мада ј е Давид узео његову ћерку, Саул се бојао зетове издаје и протерао га из царства. Саулова војска ј е била поражена на Гелвујској гори, где и сам цар паде, као и синови његови. Његова глава ј е проношена филистејским сели-ма, а труп причвршћен уз зидине Ветсана (1 Сам 31 ; 2 Сам 1).

сафир - драгоцени плави камен (2Мој24,10).

сахрана (погреб) - у библијским земљама обављана ј е хитно после смрти. Брзина распада-ња тела у тој клими захтева скоро непосредан погреб (1 Мој 23, 3-4) . Кад би дошло до смртног случаја, пријатељи би хитали у кућу и гласно нари-

цали (Мк 5,38). Понекад би се, као у Црној Гори у своје време нарикаче најмиле (Јер 9, 17). Тело ј е прано (Дап 9, 37) и за-мотано у платно или у погреб-не повоје (Мт 27, 59; Јн 11, 44) . Богатији би додали миро, смирну и алоје (Јн 12, 7; 19, 39) или палили миришљаве ма-терије (Јер 34,5). Тело ј е на но-силима донето до гроба (2 Сам 3, 31 : Лк 7, 14). Обично се сахрањивало у пећини или у гробници, где ј е тело хори-зонтално полагано у меки па-лестински пешчар (1 Мој 25, 9-1 0 ; М т 2 7 , 60).

свадбено рухо (Мт 22,11) - свад-бена одећа, одора на Истоку обично се стављала на распо-лагање сватовима, и сваки од њих био ј е дужан да ј е обуче. Уколико би неко то одбио, могао ј е бити удаљен са свад-бе. Зато није чудо зашто ј е у Христовој причи домаћин удаљио оног свата „без свадбе-ног руха", иако ј е раније скуп-љао госте са свих страна. Свадбеном одећом, иначе, на-зивају се светост и правда, у коју ће се обући сви истински верујући на вечери Јагњета Божијег.

Свемогући - Бог који има сву власт и моћ (JOB 29, 5).

Свети Дух (јевр. руах, грч. пневма = дух) - Треће Лице

Свети Д у х 183

Свете Тројице, једне суштине са Оцем и Сином. Он дејствује кроз историју спасења људи. Али све до Новог завета и „доба Духа" у Светом писму не налазимо много појединости ο његовом раду. Дух Божији био ј е активан у стварању света: „И Дух Божијидизаше се (њихаше) над водом. Као и Бог Отац, он ј е свуда присутан - нема нигде ничег у целој твари ван његове владавине. Стално читамо ο Духу Божијем, који оспособ-љава свој народ. Дух Божији ј е подарио пророцима надахнуће и преко њих саопштио реч Божију. Али Стари завет ј е ишчекивао дан када ће се Дух Божији излити на све народе. Кад се Исус Христос оваплотио, он ј е рођен силом Светога Духа. Свети Дух ј е сишао на њега за време крштења на реци Јордану. Њега ј е Дух одвео у пустињу, где га ј е ђаво искушавао. Α на почетку свога јавног дела Христос ј е објавио да ће га вршити силом Духа. Јован Крститељ ј е рекао да ће Исус крштавати људе Духом Светим. Сам Исус лично ј е обећао ученицима да ће им, кад их остви, послати Светог Духа да с њима остане за сва времена. Кад се Исус врати Оцу, Свети Дух ће поучавати и водити своје ученике и дао им

силу. „Он ће ме прославити, рекао ј е Исус, јер ће он узети што кажем и рећи вам". -Ученици су крштени Светим Духом, по обећању Христовом, на дан Педесетнице. Ово ј е било очигледно свакоме по новом начину прослављања Божијег и по смелости, јер су говорили другим језицима, и услед моћне проповеди. Како ј е ап. Петар рекао својим учени-цима на Дан Педесетнице, кад се испунило Јоиљово проро-чанство, Бог ј е излио свога Духа на све вернике. Кад неко постане хришћанин, он прима дар Светог Духа. Свети Дух обитава у хришћанину дајући му ново поимање и владање, чинећи га свесним да ј е заиста син Божији. Св. Дух ј е јемство за будућност с Богом на земљи. - Свети Дух помаже хришћа-нима да схвате своје јединство у Исусу Христу. Он чини да се сви уподобимо Христу у врлинама „љубави, радости, мира, стрпљења, милосрђа". A хришћанима даје моћ и дарове потребне за службу. (1 Мој 1, 2; пс. 139, 7-12; Суд 3, 10; 14, 6 и друга места; Ис. 11, 1-3; 2 Сам 23, 2-5; Јез 36, 26-27; Јоиљ 2, 28-29; Михеј 3, 8; - Лк1, 35; 3, 22; 4 . 1-18; 3, 16; Јн 14, 16-17; 16, 7-15; Д а п 2 ; Р и м 8 ; 1 Кор 12; Гал 5, 22-23) .

184 Свето писмо - Библија

Свети Израиљев - израз за Бога, употребљавали га јеврејски пророци, посебно Исаија (Ис 30, 12).

Свето писмо - Библија (на грчком језику реч „вавилон" значи „књижица", а множина „вив-лиа" , одн. „библиа", значи „књижице", списи). Књиге Светог писма се деле на књиге Старог завета и књиге Новог завета. Старозаветних књига има 39, а новозаветних 27. Тзв. „Изборно јеванђеље" и Апостол превели су са грчког на црквенословенски света браћа Кирило и Методије пред полазак у Моравску на проповедање хришћанства, a друге делове Новог завета и Стари завет биће да су превели они и њихови ученици. Књиге Старог завета превео ј е на српски језик Ћуро Даничић (1865) , а Новог завета Вук Караџић (1847) . Вук ј е свој превод ревидирао 1857, a у Даничићевој редакцији изашао ј е 1864, 1867, 1868, 1870, 1871. И пре Вука било ј е превода Новог завета, као Атанасија Стојковића (1830. и 1834). У новије време треба споменути превод целог Светог писма Луја Бакотића 1933 (штампан латиницом), а Новог завета др Димитрија Стефановића (1934), др Емилијана Чарнића (1973),

док ј е Синодална комисија објавила превод Новог завета, који ј е Св архијерејски синод издао у сарадњи са Библијским друштвом као званични превод 1984. г. Исправљени превод штампан ј е 1990. г. Библијско друштво ј е објавило Четворо-јеванђеље у „динамичном" преводу Александра Бирвиша 1986. г. a II издање 1987. г. У богослужбеној употреби Срп-ске цркве ј е Јеванђелистар, у издању Браничевске епархије (1975. и 1977).

Код Хрвата, поред превода Матије Петра Катанчића (1831), целу Библију су превели И. М.

. Шкарић (Беч 1858-61), И. Е. Шарић (Сарајево 1941-42) . Нови завет су превели Ј . Штадлер (Сарајево 1895-1904), др Ф. Загода (1925), Љ. Рупчић (Сарајево 1961) , Б. Дуда (Загреб 1962). Врхунски подвиг ј е издање издавачке куће „Стварност" 1968. г. који ј е и са језичке тачке беспрекоран, затим преводи Новог завета Б. Дуда - Ј . Фућак (Загреб 1973), Грацијан Распудић (Мостар 1987).

Први словеначки превод Новог завета дао ј е Примож Трубар (1557-1582) . Такође ј е проте-стантски теолог Јуриј Далма-тин штампао целу Библију у

Свето писмо 1 8 5

Витенбергу 1584. Овим прево-дом ј е поправио језик првих словеначких писаца и поста-вио узор књижевног превода. Његов превод Библије ј е нај-значајнији књижевни догађај пре појаве Прешернових дела. Ј . Јапељ и Б. Кумердеј издају Нови завет (1784-86) . Целу Би-блију штампа А. Волф (Љуб-љана 1885-59) . Нови завет превели су и Ј . Зиданшек (1918), фр. Јере, Гр. Печјак и А. Сној (1926-29) . Цело Свето пи-смо издали су М. Славич и Фр. Јере (1960-66) , а Нови завет Фр. Јере, Гр. Печјак и А. Сној (1961). - Франце Розман превео ј е четири јеванђеља (Љубљана, 1979). Нови завет - јубиларни превод поводом 400-годишњи-це Далматинове Библије (1984) (увод и примедбе преузете са француског екуменског изда-ња) издао ј е Надбискупски ор-динаријат у Љубљани у сарад-њи са Библијским друштвом, као и екуменско издање целе Библије (1975) . - Стеван Кузмич дао ј е Нови завет, a Шандор Терплан Псалме 1528. г. (јубиларно издање 1928. г.) на прекомурском дијалекту.

Македонци су добили Нови завет 1967. а цело Свето писмо (са девтероканонским књигама) 1990. год., а такође у издању Библијског друштва. Стручна

анализа овог превода још није урађена да би се установило у коликој мери се овај превод ослања на српски превод Светог писма.

светиљка - глинена лампа у којој ј е горело уље. Могла ј е бити и од камена (2 цар 4, 10). Фитиљ је справљан од кудеље или лана (Лк 15, 8).

с в и њ а - „нечиста" животиња, забрањена за било коју врсту жртве (3 Мој 11, 7; 5 Мој 14, 8) . Феничани, Египћани и Етиоп-љани такође су ј е сматрали за табу или нечисту. Код Јевреја свиња ј е гадост, јер ј е дивљи вепар једна од метаморфоза вавилонског бога Тамуза, кас-није помешаног са култом Адониса (Јез 8,14). Мислило се да једење њеног меса у топлим земљама може проузроковати кожне болести. За Јевреје ј е свињско месо било одвратно, и свиња представљала симбол прљавштине и одвратности (Приче 11, 22; Мт 7,6; 2 Пет 2, 22 ) . Хранити свиње била ј е најнижа врста посла на коју би Јеврејин спао (Лк 15, 15). У Декапољу, крају који су Грци колонизовали, свињско месо ј е било веома цењено. Тамо је Исус срео крдо свиња (Лк 5,11-13).

с в и р а л а - дувачки инструмент (наслов Пс 5).

186 Села

свитак - увијутак древних списа писаних на папирусу или пер-гаменту. Писало се здесна на-лево (као и данас у јеврејском, арапском и др. језицима) па се ролна-свитак одвртао надесно све док се није нашло од-говарајуће поглавље. Свитак се држао на крилу, као што држе морнари географску карту. Господ Христос читао ј е из књиге када ј е имао 12 година - у старом Израиљу није било неписмених мушкараца (Лк 4 ,15-30) .

Свитак Старог завета

свод - свод од неба у који ј е Бог поставио Сунце, Месец и звез-д е ( 1 Мој 1 ,6 -8 ) .

Себа - 1) град у племену Симео-новом, једном од 12 израиљ-ских племена (ИНав 19, 2) . 2) човек из племена Венијами-новог који ј е повео побуну против Давида након што ј е Авесаломова буна била

угушена. Прогонио га ј е Јоав, a убила једна мудра жена (2 Сам 20).

Седекија („правда Господња") -последњи Јудин цар, око 598-587. пре Хр. (2 цар 24, 17-25). Навуходоносор га поставио за регента (у Јерусалиму) и плаћао ј е данак цару вавилонском. Наговарали су га да потражи помоћ од Египта, али се Јеремија успротивио. На крају крајева, Седекија се побунио против Вавилона, али Јерусалим буде опкољен и падне. Седекија ј е гледао како му убијају синове. Затим су му ископали очи, стављен ј е у ланце и одведен у Вавилон, где ј е и умро.

седмокњижје („седмоделни сви-так" - Хептатеух) - заједнички назив за Мосејево Петокњижје, Књигу Исуса Навина и Књигу ο судијама.

Седрах - јеврејски високи службеник у Вавилону, око 859-824, који ј е заједно са Ми-сахом и Авденагом бачен у ужарену пећ зато што ј е одбио да обожава златни кип који ј е Навуходоносор поставио. Спа-сен ј е Божијом помоћи (Дан 3,1-30).

Села - жена Ламехова и мајка Товел-каина (1 Мој 4 ,19-23) .

Селвекиди 187

Селевкиди - породица или ди-настија царева који су владали Персијом, Вавилонијом, Си-ријом и делом Мале Азије (од око 312-129. г.). Селевкидски цар највише повезан са старо-заветном историјом био ј е Антиох IV (Епифан) (175-163.Γ.), који ј е опљачкао Јерусалим и Храм, и завео култ Јупитера Олимпијског, убио много Јевреја и настојао да своје верске погледе наметне потчињенима. Овакво његово понашање изазвало ј е мржњу и побуну коју су предводили Макавеји, после чега ј е настао период мира.

Селевкија - пристаниште Ан-тиохије у Сирији. Саградио ј у ј е први селевкидски краљ, и по њему ј е прозвана. Павле и Варнава одавде су кренули на Кипар на своје I мисионарско путовање (Дап 13,4).

Семити - потомци Сима, Нојевог сина. To ј е била група народа који су живели у западној Азији. Од око 3000. г. пре Хр. па надаље они су се расељава-ли из Арабије, а међу њима и Израиљци. Културе и религије су им се разликовале, али су им језици били блиски. Хананци, Сиријци, Феничани, Амонити, Арабљани, Асирци и Вавилон-ци - сви су били семитски наро-

ди. На подручју семитских језика настала су писма, као и јеврејска, хришћанска и ислам-ска религија.

Сенарска долина - равничарска област око Вавилона. Најпре су ј е култивисали Сумери око 4000.г. Навуходоносор ј е оне драгоцености опљачкане у ј е -русалимском храму однео у Сенарски крај (Дан 1,1-2).

Сенахирим (Сенахириб, Санхе-риб) - син Саргона II, који ј е владао у Асирији око 705-861. Био ј е велики државник и вој-ник. Престоница му ј е била Нинива. За своје владавине примао ј е данак од грчких острва и од Тарса, а склопио ј е савез са Египтом. Јудино цар-ство и палестински градови дизали су побуне, а он ј е пре-бацио своју војску према Јеру-салиму и опседао Лахис. Убио га ј е један од синова (2 цар 18-19; 2 дн 32; Ис 36-37) .

Септуагинта - превод Старог завета са јеврејског на грчки око 250. г. пре Хр. настао негде у Александрији. Превод ј е до-био назив по седамдесеторици (лат. септуагинта) преводилаца (тачније: било их ј е 72. из сваког племена по 6) . Овај грчки превод су користили новозаветни писци и први хришћани, као и касније, све до

188 С и д о н

наших дана. Са тог превода начињени су први словенски и најраспрострањенији латински (Вулгата), тако да ј е тај превод основа свеевропске културе.

серафими (по једнима значи „пламени", a no другима „уз-вишени, благородни") - један од чинова небеске јерахије, најближи Богу, који спомиње пророк Исаија у своме виђењу (Ис 11, 2.6). Он их види како окружују престо Господа. Имају људски лик, а код сваког од њих ј е по шест крила: са два крила заклањају своја лица, као недостојни да гледају Господа Саваота, са два - ноге, као недостојни да Господ гледа на њих, a са два крила лете да би непрестано испуњавали небе-ску заповест свога Цара и певали „Свети, свети, свети, Господ Саваот! Пуна ј е земља славе његове!" и од јеке њихо-вих гласова тресу се темељи здања и храм испуњава димом. Зато серафими нису тек духови, но највиша духовна бића, најближа Богу. - Примећује се да ј е реч „серафим" у јевр. већ у множини, као и „херувим".

Сергије Павле - римски прокон-зул, намесник без војне власти, на острву Кипру око 47. г. по Хр.

Сефора - једна од седам кћерки Јотора), мадијанског свеште-

ника. Удала се за Мојсеја док ј е он био бегунац у Мадијану и с њиме родила сина, коме су наденули име Гирсам (2 Мој 2, 11-22).

сиван (зиван) - месец у јеврејском календару, одговарао ј е мају-јуну (Јест 8, 9) .

Сигор (јевр. „ситан") - један од пет градова у равници источно од Мртвог мора. To ј е био једини град који ј е избегао разорење (1 Мој 19, 22-30) .

Сидон („рибарница") - древни феничански град на источној обали Средоземног мора, се-верно од Тира. Данас ј е у Ли-бану. Иза њега су либанске горе. Град ј е снабдевао Соло-мона грађевинским дрветом за подизање Храма, а касније су Јевреји повратници из ва-вилонског ропства из Сидона довлачили још више грађе-винског дрвета за обнову Хра-ма. Језавеља, кћерка сидонског цара, удала се за израиљског цара Ахава. Сидон ј е имао бурну историју, ј ер су га освајали разни освајачи у различита времена: Асирци, Вавилонци и Персијанци. Под римском влашћу он ј е опет стекао велики значај. Непре-стани супарник Сидона био је Тир. У Новом завету „Тир и Сидон" означавају градове и

сикал 189

подручја (Мт 11, 12; 15, 21) . Христос ј е долазио до сидон-ских предела, a an. Павле је пре свога пута у Рим, као сужањ, у Сидону посетио своје прија-теље (Дап. 27, 3) .

сикал (шекел, јевр. шакал = вагати) - првобитно стара вавилонска јединица за тежину. Касније су Јевреји ковали сребрни новчић исте тежине, јер се с почетка и новац вагао. (Јер 32, 9; 2) цар 6, 25) . У 2 Мој 30,13 објашњава се да ј е сикал 20 новчића. Постоје различити сикали, нпр. они „по кра-љевској мери" (2 Сам 14, 26) . „према храмовском сикалу" (2 Мој 30,13) . Има пола сикала, трећина сикала, четвртина сикала, дванаестина сикала. В . новац.

Сикал - новац

сикер - (од јевр. „сехоар", којој ј е корен „сахор", опијати се). Си-кер ј е свако вештачки справ-љено пиће које опија, изузевши вина. Јован Крститељ неће га узимати (Лк 1,15).

Сила (арам. облик имена Саул) -један од првих хришћанских

предводника у Јерусалиму, a могуће да ј е био римски грађанин. Послан ј е у Антио-хију са Павлом и Варнавом и пратио ап. Павла на другом мисионарском путовању. Силу су са Павлом затворили у Филипима, а касније су зајед-но путовали у Солун и Коринт (Дап 15).

Силоам („послан") - канал којим ј е вода из извора Гијон (изван Јерусалима) текла у језерце унутар самог Јерусалима, те ј е град и за време опсаде био снабдевен водом. Године 700. пре Хр. наместо отвореног јарка прокопан ј е канал (дуг 533 м, 2 цар 20,20) . Један од најславнијих натписа био ј е постављен на излазу канала (старојевр. писмо, откривен 1880. по Хр.) . У Христово вре-ме језерце се звало Силоам (Лк 13, 4) . Према Јн 9, 7 Христос ј е тамо послао слепог од рођења да се умије, па ј е прогледао.

Силом - важна израиљска варош између два брда која су раздвајала Јерусалим од Вети-ља. Овде ј е Исус Навин довео израиљска племена на крају ратовања са Хананцима. Све-тиште у Силому постало ј е место обитавалишта Ковчега завета , a ο њему су се брину-ли свештеници, као Илије и,

190 Син човечији

касније, Самуило (ИНав 18, 1; Суд 18, 31 и др.).

Сим („име") - најстарији син Нојев, сматра се родоначел-ником Семита. Његова верност оцу награђена ј е обећањем да ће истинити Бог и даље бити поштован међу његовим потомцима (1 Мој 9, 27) . В. Семити.

Симеон („слушање") - 1) други син Јаковљев и Лијин. Јосиф га ј е држао као таоца у Египту док су се друга браћа враћала да доведу Венијамина. Симеоново племе ј е вероватно апсор-бовано од Јудиног племена, a сам Симеон није много спомињан у Светом писму (1 Мој 29, 33) ; 2) стари и свети човек који ј е препознао Хри-ста као Месију и благословио га када су Дете принели у Храм његови родитељи. Био ј е вероватно равин (Лк 2, 24-34) .

Симон -1) Симон Петар, ученик, апостол Петар (в. Петар); 2) други ученик, Симон Зилот (ревнитељ), члан јеврејског тајног друштва које се опирало Римљанима (Лк 6, 15); 3) брат Христов (Мт 13, 55) ; 4) човек из Кирине, који ј е носио Христов крст на путу за Голго-ту (Мк 12,21); 5) фарисеј који је разговарао са Христом у своме

дому (Лк 7, 36-50) ; 6) Симон Искариот, отац Јудин (Јн 6, 71).

Симон M a r - чаробњак. Имао ј е велики утицај на Самарјане, који су мислили да ј е послан од Бога. Обратио га у хриш-ћанство Филип, али ј е мислио да од Петра и Јована може купити силу Св. Духа. Петар га ј е укорио, а Симон замолио за опроштај (Дап 8, 9 -25) . По њему се куповина црквених чинова зове симонија.

Симон Макавеј - наследник Јо-натана Макавеја. Освојио ј е Јерусалим од Сиријаца 141. пре Хр. и стекао независност за Јевреје. Био ј е проглашен за владара и великог свештеника. Његову династију („Хасмо-неји") признали су Римљани. Наследио га ј е Јован Хиркан I (134-103) . У доба Јована Хир-кана разорено ј е самарјанско светише-храм на Гаризиму. Последњег макавејског краља победио ј е Ирод. 37. год. Овај је , потпомогнут римском заш-титом, задобио власт и потпуно затро кућу Макавеја. В . књиге ο Макавијама.

Син човечији - израз првобитно значи једноставно „човек" или замењује личну заменицу: он, ја . У јудејској апокалиптици реч ј е ο небеском бићу; њему ј е

синагога 191

од Бога предат последњи суд (уп. Дан 7,13); истовремено он указује на будућу славу спасених људи. Посебни ре-лигијски правац тумачио ј е Сина Човечијег као Месију, Спаситеља народа Божијег. Христос ј е користио овај израз у 3. лицу и тиме указује како на своје земаљско постојање (Мк 8, 31) тако и на своју будућу службу Судије (Мт 9,6) и славу своју (Мт 25, 31) : „А кад дође Син Човечији у слави својој и сви свети анђели с њим, тада ће сести на престо славе своје".

синагога (син-са, аго = водим) -грађевина или место које су Јевреји користили за молитву и верску наставу (Лк 4,16; 7,5). Порекло синагоге пада веро-ватно у време вавилонског ропства, кад ј е Јеврејима оне-могућено богослужење у Хра-му (разорен 586. г. пре Хр) , па су животни услови у расејању изазвали потребу за новим облицима богослужења и вер-ске обуке како би се спречила

Синагога

асимилација у вавилонску културу. Састанци се почеше одржавати сваке суботе, кад би учени људи објашњавали Закон члановима оштине, заједнице. Сви послови везани за синагогу били су под општим надзором стараца. Био ј е старешина синагоге, вероватно изабран од саме заједнице, бринуо се за зграду и имовину и општи надзор над јавним богослу-жењима (Лк 13,14), као и да наименује лица да читају Свето писмо и позива страна лица да се обрате народу (Дап 13,15). Из овога ј е јасно како су Исус и ап. Павле могли учити по синагогама (Мг 13,54). Грчка реч „синагога" односи се и на скуп Јевреја који су се састајали и богослужили у згради (Мк 1,23; Лк 4,20) (нпр. синагога ј е код Вука преведена као „зборница", али су Сино-дална комисија и А. Бирвиш вратили изворну реч „сина-гога", јер зборница може бити и наставничка и др.) . Јевр. кнесет.

Синај - вулканска планина на југу Синајског полуострва. Зове се и Хорив, или једноставно „Брдо". Овде ј е Бог склопио савез са израиљским народом и Мојсеј примио Десет запове-сти, а пророк Илија имао своје виђење (2 Мој 19,18; 5 Мој 5, 2;

192 С и о н

1 цар 19,8). Арапи га данас зову „Џебел Муса", тј. Мојсејева го-ра. Зато ап. Павле каже да је Агара гора Синај (Гал. 4, 24-25).

Синедрион - сабор, скупштина, главни или врховни савет Је-вреја, радио отприлике од 3. в. пре Хр. до 70. г. по Хр. Сачиња-вало га је 70 чланова, и у њега су улазили свештеници, ислу-жени првосвештеници, фари-сеји и садукеји. Састанке су одржавали под колонадама Храма. Могли су донети смртну пресуду, али у новоза-ветно доба нису ј е могли извршити без сагласности Рим-љана. Назив „синедрион" се из-води од грчке речи која значи „заједно седети". Чланови су седели у полукругу, са председавајућим у центру -обично првосвештеником. Необично је било заседање у кући првосвештениковој ради суђења Исусу. (Вук често преводи са „сабор", „скуп-штина", „суд")

с и н о п т и ч к а ј е в а н ђ е љ а - прва три јеванђеља зову се „синоп-тичка" (од грчке речи састав-љене од син што значи „заједно" и опсис што значи „гледање"). Ако ставимо та три јеванђеља упоредо у три ступца, онда бисмо видели да

она описују живот Исуса Хри-ста са једног истог гледишта. Веома често исте реченице или исти реченични делови употребљени су при описива-њу истих догађаја. - Четврто Јеванђеље, које ј е написао ап. Јован Богослов, сасвим ј е ра-зличито од „синоптичких" ј е -ванђеља. Многи његови делови изражавају дубоке мисли ο јеванђелским догађајима, a немају намеру да описују саме јеванђелске догађаје. Кад се чита Јеванђеље по Јовану, одмах се добија осећај да га је писао за људе који знају три претходна јеванђеља и да се стара да употпуни та три „си-ноптичка" јеванђеља.

С и о н - назив брежуљка у југои-стичном.делу Јерусалима, одн. брежуљка на- којем ј е лежао град Јевусеја који ј е Давид освојио. После освојења назван је Давидовим градом (2 Сам 5,7; 1 дн 11,5). У каснија времена Сион означава хра-мовни брежуљак, цели град и његово становништво (Пс 48, 13; Ам 6, 1). Сион је значајан у пророчанској и богослужбеној књижевности и ту значи: Бо-жији град (Пс 48, 2; Јер 31, 6). Јахвеов град (2 Мој 30,14), Све-то брдо (Пс 2, 6) , Божије пребивалиште (Пс 9, 12). У доба изгнанства и након

С и р а к у з а 193

изгнанства Сион ј е симбол новога спасења. Са Сиона Бог се објављује (Ам 1, 2), шаље помоћ и даје благослов (Пс 128,5; 134, 3). У Новом завету схвата се као место искуп-љених људи (Јев 12, 22) и слика коначног спасења (Откр 14, 1); 2 ) Цар аморејски који је одбио да Израиљцима изда дозволу да прођу кроз његову земљу на путу за Јорданску долину Земљу је освојио Израиљ, a Сион, његов син и многи по-даници беху убијени (4 Мој 21, 21-28).

С и р а к у з а - главни град Сицилије, где је ап. Павле провео три дана на своме путовању са Малте у Рим (Дап 28,12).

С и р а х - девтероканонска књига Исуса сина Сирахова, у Вулга-ти: Еклезиастикус. Спада у књиге мудрости. Написана у времену од 180. до 170. г. пре Хр. Дуго година књига је по-стојала само у грчком преводу

С и р и ј а - земља Асираца, крај из-међу Еуфрата и Средоземног мора, јужно од планинског венца Таурус са Дамаском у центру. Оба јеврејска царства, Израиљ) и Јуда, имали су бли-ске односе са Сиријом, поне-кад пријатељске, а понекад не, али у сва времена сиријски утицај био је велики (Суд 10, 6).

Сирија ј е касније ушла у Персијско царство. Затим ју ј е освојио Александар Велики 333. пре Хр., а најзад постала римска провинција са главним градом Антиохијом. На то указује Нови завет кад говори ο Сирији (Лк 2,2).

С и р о ф е н и ч а н к а - многобошки-ња која је живела близу фили-стејских градова Тира и Сидона, чију кћер ј е Христос исцелио (Мк 7, 24-30).

сирће - сок од грожђа, шира, или врста сирупа која кад се по-меша са зачинима и водом по-стаје освежавајуће пиће (Мт 27, 48) . (Синодална комисија „оцат").

С и с а р а - војсковођа Хананаца у рату против Израиљаца у 12. в. пре Хр. Победили су га про-рочица Девора и Варак у бит-ки која је окончала доминацију Хананаца. Сисара ј е утекао у шатор Јаиље, жене Евера Кенејина, и она га убила (Суд 4-5).

С и т („надокнађени") - трећи син Адамов, рођен после смрти Авељеве (1 Мој 4, 25).

С и т и м - 1) израиљско логориште и град у високим моавским равницама, одакле ј е Исус Навин посало уходе да разгледају Обећану земљу

194 смирна

(ИНав 2, 1); 2) багрем (Ис 41, 19) Од ситима је био ковчежић у којем ј е Мојсеј био остављен на Нилу по рођењу (2 Мој 2, 2) и правили предмети за Храм и ДР-

Сихем („раме") - ханански град у брдовитом Јефремовом крају, везан за многе важне догађаје у историји израиљској. Исус Навин ј е овде окупио сва племена и опоменуо их на Божију љубав према њима. Ровоам, син Соломонов, одржао ј е говор у Сихему, који је изазвао и окренуо мудраце његовог оца против њега, што ј е допринело да се царство раздели на два дела: Израиљ (северно) и Јуду (јужно). Јеро-воам I, први цар Израиља, овде ј е живео. Град ј е пао у руке Асираца између 742. и 721. пре Хр. (ИНав 24,1. 32).

сјеница - заклониште направ-љено од грана под којим би ратар или пастир почивао у хладу (Јона 4, 5).

сенка (сјен код Вука) - наведена јеврејска реч (Јев 10, 1) изражава старозаветне до-гађаје, који прасликују новоза-ветне догађаје. Сенка иначе значи праслику (праобраз). Нпр. клање старозаветног па-схалног јагњета било је сенка, или праслика жртве Јагњета

Божијег (Христа) за грехе це-лог света. Реч „сјен" некад је значила дубоку таму, као нпр. „сјен смрти", а исто тако, про-хладно, скровито место (Ис 32, 2). Сенка је и амблем заштите: „Чувај ме као зеницу ока, сјеном крила својих заклони ме" (Пс 17, 8).

скакавац (локуст) - једна врста скакаваца у Библији. Лете у ројевима и уништавају вегета-цију. На Блиском истоку оду-век служе за храну (3 Мој 11,22; Мт 3, 4 ) ; 2) махуна дрвета ро-гачице, рошчића која садржи слатку срж (Лк 15,16).

Скинија - в. Шатор од састанка.

Слуга Господњи - онај ко призна да ј е Бог изнад њега. Израз се примењујс на главну личност неких делова у Књизи пророка Исаије: 42, 1-4; 49, 1-6; 50, 4-9; 52, 13-53, 12. Апостолска проповед наглашава да је Слуга Божији дошао у Христу (Мт 12, 18; Дап 3, 26; 8, 30-36; Фил 2,7). С њим и по њему долази Божије спасење.

служба очима - привидна служба (Кол 3, 22).

смирна (измирна) - један од она три дара који је принет ново-рођеном Исусу као Искупите-љу света, који ће смрћу своје човечје природе избавити љу-

Смирна 195

де од греха и казне за грех (Мт 2,11). Вино измешано са смирном даје се распетоме Христу да пије. Мешавином смирне и алоје било ј е помазано тело Христово пред сам погреб (Јн 19, 39-40).

Смирна - сада Измир на егејској обали Турске. Седиште једне од девет Цркава у Азији. Иако ј е после 300. пре Хр. Смирна била један од најбогатијих градова у М. Азији, њени хришћани су били сиромашни и прогањани због тога што су одбили да се клањају римском императору. Међутим, били су духовно богати. (Откр. 25, 29). Једна посланица из Откривења Јовановог упућена ј е хриш-ћанској заједници у Смирни (Откр. 2, 8-11).

смола - битумен. Нека врста блата или асфалта, коришћена као малтер (1 Мој 14,10).

Содом - један од пет градова у области јужно од Мртвог мо-ра. Некад су сви били изнад надморске висине, али их ј е земљотрес уништио око 1900. пре Хр. У време Аврамово гра-дове су опљачкали нападачи из Месопотамије. Аврам је кренуо за њима све до Дамаска и спасао свог синовца Лота, који је био заробљен (1 Мој 14). Содом је , као и Гомора (1 Мој

19), пример исквареног града који Бог уништава. У Старом завету се помињу греси Содомљана, па се Содом и Гомора пословично спомињу као народ коме нема милости (Јер 23,14). Оно што ми данас називамо „содомијом" (блуд са животињама) Свето писмо не приписује изричито ста-новницима Содома. Извештај ο Лотовој жени која се прет-ворила у ступ соли јесте етио-логија. Тиме се народски тумаче чудни облици ступова од соли крај Мртвог мора и исказује безусловност Божијих наредаба. Христос се осврнуо на судбину Содома и Гоморе као на опомену онима који не би прихватили реч Божију (Мт 10,15). ·

Сокот („колибе", „сенице") -древни град источно од Јор-дана, на висоравни близу по-тока Јавок. Место где ј е Јаков подигао шатор за своју поро-дицу са својим братом Исавом (1 Мој 33, 17). У Соломоново време Сокот ј е производио више врста предмета од мета-ла којима ј е Храм био украшен и намештен.

Соломон („мирољубив") - син Давида и Витсавеје, и трећи цар Израиља, око 960-922. пре Хр. Он ј е скоро легендарна

196 Соломон

личност, славан са своје му-дрости и моћи и борбе за мир за све време својег царевања. Развио је трговину и саградио ланац одбрамбених градова. Стари завет спомиње његове везе са иностранством: Егип-том - женидба са фараоновом кћери (1 цар 3, 1), Арабијом -посета царице од Саве (1 цар 10,1-13), Феникијом - тргови-на и уређење граница (1 цар 9, 10-14), Едомом и Дамаском (1 цар 11,14-25). Храм у Јерусали-

му саграђен је по његовој на-редби (1 цар 5, 16-6, 38), као и двор (1 цар 7, 1-51). Имао је своје бродове, велико богат-ство и посебну мудрост (1 цар 3, 28; 5, 9-14; 10, 7) . Освећење Храма ј е описано као главни догађај његове владавине. По-сле Соломонове смрти монар-хија ј е пропала. Један од разлога ј е можда тај што се интересовао за туђинске бого-ве (1 цар гл. 1-11).

Соломонов храм

С о л о м о н о в трем 197

Соломонов трем - трем са стубо-вима у предворју јерусалим-ског Храма, где су и многобошци имали приступа. Ово место коришћено ј е за верску наставу (Јн 10,23; Дап 3, 11; 5,12).

Солун - град у Македонији, рим-ска поморска база и трговачки центар. 315. пре Хр. основао га Је цар Касандар као грчку на-сеобину Терме и према имену своје жене, једне од сестара Александра Великог, назвао Тесалоники. У доба римске владавине 148. пре Хр. Солун постаје главни град Македо-није. Ап. Павле ј е на своме другом мисионарском путо-вању овде затекао хришћанску Цркву. Превео ј е у хриш-ћанство неке Јевреје, Грке и угледне грађанке (Дап 17,1-4). На своме трећем путовању можда ј е поново долазио у Солун (Дап 20,1-4).

Солуњанима I и II посланица -тринаеста и четрнаеста књига Новог завета. To су два писма која ј е ап. Павле упутио из Ко-ринта Цркви у Солуну око 50. или 51/2.Γ. Прва посланица изражава Павлову захвалност народу што је примио веру у Господа Христа. Друга посла-ница упозорава у вези са очекивањем Другог доласка

Христовог. Прва посланица Солуњанима ј е најстарији но-возаветни спис.

Сорок, долина - природни при-ступ Јерусалиму из Јопе на обали. Долина пресеца брда између Филистејске равнице и висоравни Јудеје. Самсон и Далида живели су овде, а ту су вођене борбе између Јевреја и Филистејаца (Суд 16-4).

Состан - старешина синагоге у Коринту чије ј е оптужбе Павла римски проконзул одбио (Дап 18,12-17)

Софонија - („Јахве је склонио") Један од „малих" пророка, праунук Језекије и члан углед-не породице. Живео је у исто време кад и Јеремија и проро-ковао око 626. пре Хр. Одбаци-вао ј е идолопоклонство у Јудином царству и народ по-зивао на покајање.

Софонија - Књига пророка Со-фоније - тридесетшеста књига Старог завета. Садржи три краће главе. Написана је пре Јосијине реформе 621. г. Књи-га позива на борбу против гор-дости, самозадовољства и идолопоклонства. Позива на понизност и потпуно под-вргавање вољи Божијој.

Спаситељ (грч. Сотир, одатле сотириологија = наука ο спасењу) -

198 старешине

овај назив се односи на Господа Исуса Христа. Христос је Спаситељ јер он спасава од греха (Лк 2,11) и доводи га у општење с а Богом у Царству које ј е већ почело дола-ском у свет Њега као сина, који је постао човек да би га спасао као Бог и човек - Богочовек.

С п и с и - трећи главни део ј е -врејске Библије, грчки назван „Хагиографа" (свештени спи-си). Сачињавају га: Псалми, Приче Соломонове, Јов, Песма над песмама, Рута, Плач Јеремијин, Проповедник, Је-стира, Данило, Ездра, Немија и две књиге Дневника.

с р е б р н и к - грчки новац (Мт 26, 15; 27, 3-9). Тридесет сребрни-ка које ј е Јуда примио били су, шекели, одн. статири: 30 сре-брника = 1 2 0 динара. В . Н о в а ц .

с р н а - црвен или црвеножут је-лен, „чиста" животиња и отуда дозвољена за јело (5 Мој 12, 15) .

с т а д и ј а - 200 м (Лк 24,13; Јн 6,19; 11, 18; Отк 14, 20; 21 ; 16). Овај грчки израз остављен ј е у си-нодалном преводу Новог за-вета, док ј е код Вука свуда „потркалиште" У ствари, „ста-дија" није исто што и „суботни дан хода" - 1 км (Дап 1,12 код Чарнића), тј. онолико колико је

Јеврејима било дозвољено да ходају суботом. В. М с р е .

С т а р а ц (Ветхиј денми - на цркве-нословенском). - Овај израз се налази на три места код Дан 7, 9-22. Арамејска фраза буквално значи „овешталих дана" или „старац" (као код Даничића). Овде се Бог представља као стар човек, и израз се односи на Бога као на Судију света. Иначе, нема неко мистериозно значење.

с т а р е ш и н е - у Старом завету на-зивају се лица која су заузима-ла различите друштвене положаје у домаћим, грађан-ским и црквеним пословима. Уопште, они су били предвод-ници, поглавари и председни-ци народних скупова. Прво формално признавање и по-стављање старешина у јевреј-ским државним пословима догодило се у пустињи, када је њих 70 било изабрано да по-мажу Мојсеју (2 Мој 18,25-26; 4 Мој 11,16-30). Спомиње се то-ком целе јеврејске историје, и имао их ј е сваки град где су ру-ководили грађанским и вер-ским пословима (5 Мој 19, 12; 21,2; Рута4,2-11; 1 Сам 11,3; Је-зра 10, 14). Старешина је било и у Синедриону од 70 стараца, ο којима сведочи и Нови завет. Имали су велики утицај на на-

Стари завет 199

род, који их је веома уважавао. Познати су и због сталног противљења Христу и његовим апостолима. Први пут старешине црквене спомињу се у Антиохији и затим у Јеру-салиму Потом се сусрећу у Малој Азији и у другим мести-ма (Дап 11, 30; 15, 2). У цркве-ним општинама изрази ста-решина или презвитер и епи-скоп немају искристалисано значење (Дап 14,23; 20,17; Тит 1, 5.7) - нпр. у Тим 4, 14 ста-решине полажу руке, што ј е иначе служба епископа. Ра-злика међу њима повучена ј е ближе у 2. веку, у светачким списима.

С т а р и з а в е т - јеврејски свети списи, заједнички назив за већи део Светог писма. Сачињавају га три дела: З а к о н (Тора) обухвата пет књига Мојсејевих (Петокњижје); п р о р о ц и (21 књига); С п и с и (13 књига). Стари завет описује древну историју Јевреја, излаже законске одредбе, припо-ведања, песничка дела, a писали су га многи људи у разним поколењима пре Исуса Христа. Заједничко им ј е што говоре ο Богу Савеза, који се брине за сваког.

с т а т и р - одговара храмовној по-реској обавези за две особе (Мт

17, 24-27). Е. Чарнић преводи са „две драхме", а Бирвиш „четири драхме".

с т е г н о (2 Мој 24, 2) - део ноге од кука до колена, бедро. Обичај стављања руке „под стегно" означавао ј е покорност и потчињеност неког лица своме господару као оцу, или, како неки мисле, имало је везе са обредом обрезања, као знака вере у Господа. - Натпис на бедру (Отк 19, 6) указује на обичај исписивања имена и дела победника на њихову одећу и оружја. Име се могло написати на мачу који је висио на бедру, или на делу одеће која је покривала бедро. Јакову ј е ишчашено бедро из зглавка у борби са анђелом, што означава да анђео има натприродну моћ и да ј е попустио само по своме милосрђу, а не из неопходности (1 Мој 32, 25).

С т е ф а н (грч. „венац") - 1 ) ар-хиђакон, први хришћански мученик. Био ј е један од првих седам ђакона у јерусалимској црквеној заједници. Дела апостолска говоре ο њиховом избору (6 ,5) , ο оптужбама против њега. Доведен ј е у Синедрион, где ј е одржао го-вор у коме се бранио од лажних оптужби. Осуђен ј е на каменовање са чиме се сагаасио

200

Савле (Дап 6,8-8,1) Док ј е умирао молио се Богу да опро-сти његовим убицама (7, 54-8, 2 ) . Услед тадашњих прогона верници су се углавном распршили и тако се Је -ванђеље ширило. Само апо-столи су смели остати у Јерусалиму.

С т е ф а н а - прва особа, у ствари жена коју је ап. Павле крстио у Ахаји (Грчка) (1 Кор 1,16).

стојици - философи који су се строго држали учења Зеноно-вог (Дап 17,18). Овај философ-ски правац, који ј е строго веровао у судбину, настао ј е око 300. пре Хр.

С т р а т и ш т е - место погубљења Христовог, Калварија, Голгота.

субота - дан одмора ( 2 Мој 20, 8-11), јеврејски „шабат" = од-мор. Празновање почиње од заласка сунца у петак до поја-ве првих звезда у суботу увече. Установљена ј е у спомен изласка из Египта (5 Мој 5, 12-15) и повезује се са Божијим одмором после стварања света. Постојали су многи прописи ο суботи, а Христос је многе и укинуо (Мк 2,23-27. Лк 13, ΙΟ­Ι 7) . Субота ј е ради човека, а не обратно (Мк 2,17) . Прва хришћанска заједница ј е , уз друге јеврејске прописе,

Судије - Књига ο судијама

одржавала и суботу (Мт 24,20). Временом се ослободила јеврејских прописа (Кол 2,16д) и почела празновати недељу у спомен Васкрсења Господа Христа као Дан Господњи (Отк 1,10).

суботна година - свака седма го-дина када ј е престајао сваки пољопривредни рад. Поља су била угарена, а воће није било брано (2 Мој 23, 10-11). Закон-ски прописи у 5 Мој 15,1 захте-вају да се на крају сваке седме године опросте дугови. Мој 25, 4 налаже да се у овој години не сме радити никакав пољски посао - само оно што узрасте без људског рада има да служи за храну.

суботни дан хода - 1 км, колико су Јевреји смели ходати суботом (Дап 1,12).

С у д и ј е - К њ и г а ο с у д и ј а м а -седма књига Старог завета. To је историја првих година бо-равка Јевреја у Ханану и про-поведања ο херојима и борцима за свој народ. Судије су били људи који су после смрти Исуса Навина постајали народни вођи. Образац приповедања је овај: после побуне следи пропаст, после казне, покајање и ослобођење, после којег долази поновна побуна. У књизи се садржи грађа из више

Сузана 201

од једног периода, нешто од тога је много старо, а данашњи облик књига је добила око 400. пре Хр. Од судија се истичу Готонијо, Јехуд, Девора (женско), Варак, Гедеон, Јефтај и Самсон.

С у з а н а - К њ и г а ο С у з а н и („љи-љан") - спада у девтероканон-ске књиге. Написана ј е 130. пре Хр. као додатак Књизи пророка Данила (13. глава). Сузана одбија завођење двојице старешина који су је посма-трали док се купала. Криво су ј е оптужили за прељубу Млади

Данило доказује да ј е она недужна.

С у р - област близу египатске границе на врху Синајског по-луострва. На једном извору Сура анђео ј е нашао Агару пошто ју ј е протерала Сара, жена Аврамова, и наредио да се врати. Она ће родити сина и наденути му име Исмаило (од њега: Исмаиљћани) (1 Мој 16, 7-16). Саул и Давид побеђива-ли су Амалићане и друге наро-де, становнике земаља које с у се граничиле са Суром (1 Сам 27,8).

Пентатеух (Петокњижје) у Сихему

202

Т а б л и ц е З а к о н а - камене плоче на кој има ј е написано Десет Божијих заповести. Дате су Мојсеју и Израиљцима на пла-нини Синају (2 Мој 20,1-17; 32, 15). У нешто ширем облику изложене су у 5 Мој 5,6-21, као и у 2 Мој гл. 34. Десет Божијих заповести на грчком се зову Д е к а л о г ( = десет речи).

Т а в и т а (грч. д о р к а с = срна) -ученица Христова у Јафи, пуна добрих дела, коју је ап. Павле

повратио у живот (Дап 9, 36-43).

Т а д е ј - мало познати апостол, споменут једино у списку Д в а -наесторице код Мт 10, 3 и Мк 3, 18. Код Матеја он је Левеј прозвани „Тадеј". Лука испу-шта оба назива, и уместо њих ставља „Јуду Јаковљева" (Лк 6,16). Јован говори ο Јуди „не-Искариотском"( Јн 14, 22).

т а ј н а у ч е њ а - гностички кругови лажних учитеља нарочито су се

талант 2 0 3

радо бавили родословима из 1 Мојсејеве, па су одатле из-водили фантастичне закључке ο свету и његовом постанку To an. Павле има у виду у 1 Тим 1, 4 и Тит 3, 9.

т а л а н т - в. новци. Тешко је одре-дити да ли талант означава тежину или новац, јер се и но-вац вагао.

Т а м а р а („палма" - 1) жена Ира, сина Јудиног. Удала се за ње-говог млађег брата Онана, по-сле мужевљеве смрти. Прича ο Тамари у 1 Мој гл. 38 илу-струје ране јеврејске брачне обичаје; 2 ) Давидова кћер коју је Амнон обешчастио (2 Сам 13,1-29).

т а м а р и с к - лепо дрво које расте у Средоземљу са малим ли-стовима, живахне љубичасте боје, постављеним у бодљика-ма. У Старом завету сматрано је за свето дрво.

т а м ј а н - бела миришљава смола која ј е коришћена приликом помазања уљем, а и паљена ради кађења (1 Мој 30,34; 3 Мој 16, 12) у Храму. Дим ј е ширио чаробни мирис и мислило се да има очишћујуће дејство у време невоље (2 Мој 42,5). Као земља у којој се производи тамјан наводи се Сава (Ис 60,6). У Новом завету се спо-

миње да су тамјан донели му-драци са Истока са златом и смирном (Мт 2,11) и као сим-бол молитве која узлази Богу (Откр 5, 8).

т а м у з - месец у јеврејском кален-дару, одговара јуну-јулу (Зах 8, 9). Овај назив ј е првобитно но-сио акадски бог, муж и брат богиње Иштаре.

Т а р а („козорог") - отац Аврамов, Нахоров и Харанов. Живео ј е у сумерском граду Уру, око 1900. пре Хр., пре него што се иселио у земљу звану Харан, где ј е умро у дубокој старости (1 Мој 11 ,26-32) .

Tape - град на обалама реке Кид-на, главни град Киликије у М. Азији. Tape ј е родно место ап. Павла (Дап 9,11; 22, 3), овде ј е и живео неко време после сво-га обраћења ( 9, 30; 11, 25). У своје време био ј е познати универзитетски град.

т а ш т и н а - сујета, нешто без -вредно, празнина (Суд 11, 3) . „Таштина над таштинама - све је таштина" (Проп 1, 2) .

Т е в д а - јуцејски бунтовник (Дап 5, 36) . He зна се тачно време његове побуне.

т е в е т - десети месец јеврејског календара, одговарао крају децембра и почетку јануара ( Јест2 ,16) .

2 0 4 Терафими

Текуја - град у јудејским брдима, који ј е Јеровоам учврстио (2 дн 11, 6) , након изгнанства наново насељен Шем 3, 5. 27) . Родно место пр. Aiioca (1,1) .

Тело Христово - Ап. Павле на-зива Цркву Христовим Телом. У 1 Кор 12,12-31 тело ј е слика јединствене целине, састав-љене од многих и различитих делова. Но, Павле се не задржава само на слици. Црква није само као једно тело него ј е она стварно Христово Тело (1 Кор 12, 27; Еф 3, 6) . У Кол 2,29 он вели да ј е Црква Христово тело, а Христос ј е Глава тог Тела. Наиме, у евхаристији (благодарење - причешће) Црква учествује у Христовом Телу, које ј е ради ње предано смрти (1 Кор 10, 16). Прима се у Цркву, коју ј е Христос основао. У Цркви, Христовом Телу, укинуте су природне и социјалне разлике, које иначе постоје у овоме свету (1 Кор 12,13; Гал 3,28).

Теофил (грч. „Богољуб") - човек коме ј е ап. Лука упутио своје Јеванђеље и Дела апостолска (Лк 1,3; Дап 1,1). Можда ј е био римски службеник, било да ј е заволео хришћанство или ј е већ био крштен.

терафими - идоли, вероватно у људском виду, који представ-

љају кућне богове. Били су ра-зличитог облика, од малих које ј е лако носити у случају хитности и сакрити у седлу ка-миле (1 Мој 31, 19. 30. 34), до једног очигледно великог ко-лико и човек (1 Сам 19, 13). Чињеница да ј е Рахиља кућне богове украла и сакрила под седло, не препустивши их оцу своме Лавану под изговором да јо ј ј е „што у жена бива" (ст. 35) , показује да ј е и код Јевреја пут у једнобоштво, монотеизам био мукотрпан. Можда су идоли сматрани за доносиоце среће, и са уважавањем консултовани ο предстојећим одлукама (Суд 17,5) . После вавилонског ропства нема спомена ο њима.

Терафими - идоли

Терса 205

Терса - друта престоница Израи-ља, налазила се североисточно од Сихема, који ј е био прва престоница. Првобитно је била седиште неког хананског цара (Пп 6, 4) .

Тесвићанин - односи се на про-рока Илију из Тесве (1 цар 17,1). Можда значи „Јависит" и да ј е пророк Илија из Јавис-галада.'

Тертије - секретар ап. Павла, који ј е писао Посланицу Римља-нима како му ј е диктирано и у њој оставио свој лични поз-драв (Рим 16, 22) .

Тертул - Павлов тужитељ пред Феликсом (Дап 24,1) .

Тиберије - други римски импера-тор од 14. до 37. по Хр. Лука 3,1 спомиње га по имену. На дру-гим местима ο њему се говори као ο „кесару". Јован Крститељ је започео своју делатност у 15. години његове владавине. Био ј е император у време распећа Христовог. Пуно име му ј е Ју-лије Цезар Август Тиберије.

Тиверијада - град на западној обали Галилејског језера, основао га Ирод Антипа око 22. г. по Хр. као нови главни град Галилеје и прозвао по римском цару Тиберију. Тиверидаја ј е био „нечист" град за побожне Јевреје. У Новом завету

споменут ј е само једанпут (Јн 6, 23) , а Генисаретско језеро ј е споменуто двапут као „Генисаретско, Тиверијадско море" (Јн 6,1; 21,1) .

Тиверијадско језеро - други на-зив за Галилејско језеро.

Тигар - једна од две реке (друга ј е Еуфрат) које су чиниле гра-ницу са Месопотамијом, „зем-љом између река" одн. Међуречје. У 1 Мој 2, 14 река „Хидекел" (Тигар) са Еуфра-том припада рекама које су те-кле у Рају. На његовим обалама били су градови Нинива, Асур, Кала и Селевкија. У старо вре-ме обе реке су се одвојено ули-вале у Персијски залив, а сада се спајају пред самим ушћем.

Тиглат-Феласар III - цар Асири-је око 745-727. пре Хр. Окупи-рао ј е многе северне градове Израиља и заробљенике одвео у ропство. Године 732. освојио ј е Дамаск и постао владар Си-рије и Палестине. Цар Ахаз и Израиљ имали су да му плаћају данак (2 цар 16, 7-10).

Тимотеј („поштовалац Бога") -Павлов одани сарадник и по-моћник. Отац му ј е био пага-нин Грк, а мајка јудео-хришћанка (Евникија) из Ли-стре (Мала Азија). На свом дру-гом мисионарском путовању

206 Товел

an. Павле га преобратио у хришћанство у Иконији и од тада је његов стални пратилац (Дап 16, 1-4; 17,13-15). По пре-дању, он је први епископ у Ефе-су (1 Тим 1, 3; 2 Тим 1, 6). Ап. Павле му ј е упутио две „пастирске" посланице.

Т и м о т е ј у I и II п о с л а н и ц а петнаеста и шеснаеста књига Новог завета. Прва посланица ј е написана око 63. г., а друга око 64. г. Обе су редиговане око 100. г. Друга посланица Тимо-теју је по времену писања била последња посланица ап. Павла. Спадају у п а с т и р с к е п о с л а -нице, у које се убраја и Посланица Титу.

Т и р - древни феничански трго-вачки град на источној обали Средоземног мора, веома бо-гат. Давид је склопио уговор са царем тирским Хирамом, који ј е касније послао Соломону зидаре за масивне бронзане радове на изградњи Храма. Град ј е срушио Навухо-доносор, а тирски исељеници основали су Картагину („Нови Сад"). Тир је освојио и обно-вио Александар Велики и на-сипом га повезао са копном. Христос ј е походио „крајеве тирске и сидонске" (Мт 15,21); за њим је ишло „мноштво ве-лико из Тира и Сидона" (Мк

3,8). Ап. Павле је у Тиру испло-вио (Дап 21,3д).

Т и р а н - грчки учитељ у Ефесу у чијој кући је ап. Павле пропо-ведао сваки дан након што је био протеран из синагоге (Дап 19,8-10).

Т и т - грчки обраћеник, Павлов пратилац на Апостолском сабору (Гал 2,1-3). Касније га Павле шаље у Коринт да умири духове (2 Кор 7,5-7.13; 8,6). Према Посланици Титу 1,5, ап. Павле му је поверио хришћан-ску зај едницу на Криту, да проповеда и поставља све-штенике.

т и т л а - мала линија која је ра-зликовала нека јеврејска слова од других и - као и грчко слово ј о т а , које се пише као сада латинично и - означава нешто мало, безвредно (Мт 5,18). В . јота.

Т и т у п о с л а н и ц а с в . ап. П а в л а -седамнаеста књига Новог за-вета. Спада у „пастирске" по-сланице, написана око 64. г. Ап. Павле му пружа савете и храбри како да се суочи са за-блудним учењем.

т и ш р и - месец у јеврејском ка-лендару, одговара октобру (1 цар 8,2).

Товел (Тубал-Кајин) - син Ламеха и Селе. Започео је прастари

Товија 2 0 7

занат ковачки и ливничарски. Потомци Товелови су веро-ватно Кенити, који су живели југоисточно од Мртвог мора и ту радили у рудницима бакра и гвожђа(1 Мој 4,22).

Т о в и ј а („Јахве је добар") - амо-нићански намесник, полу-Је-врејин. Био ј е један од људи који су се успротивили Немији да обнови јерусалимске зиди-не после повратка из ропства (Нем 2,10.19). Имао ј е велики утицај услед својих родбин-ских веза са отменим Јевреји-ма (6,1-19). У одсуству Немије уређује себи стан у Храму, a одатле га је Немија отерао по своме повратку (13,4-9).

Т о в и т - К њ и г а ο Т о в и т у - девте-роканонска књига, написана у Египту око 200. г. пре Хр. на ј е -врејском или арамејском, али нам је сачувана у преводима. Има ј е у Септуагинти и у црквенословенској Библији. Садржина почива на исто-чњачким предањима и уздиже врлину давања милостиње.

Т о г а р м и н дом - Тогарма ј е у би-блијском родослову син Гоме-ров, Јафетов унук (1 Мој 10,3; 1 дн 1,6), а Јафет ј е син Нојев. Није утврђено где су живели, можда јужно од Црног мора. Трговали су са Тиром и нудили су ратне коње и мазге у замену

за луксузне предмете (Јез 27,14).

Т о м а („близанац") - један од Дванаесторице. У прва три ј е -ванђеља спомиње се само у списку апостола: Мт 10,3, уп. Дап 1,13.0 њему се више гово-ри у Јовановом јеванђељу; углавном се описује како ј е сумњао да су апостоли видели Васкрслог Христа, па ј е пове-ровао тек кад се други пут ја -вио (Јн 11,16; 14,5; 20,24-29) . Проповедао ј е у северној Си-рији, међу Партима и у Инди-ји.

топаз- жути облик корунда, други драги камен на грудној плочи у другом реду коју ј е носио Првосвештеник (1 Мој 28,17) .

Т о р а - у јевр. језику назив за За-кон (1 Мој 26,5), за записане за-коне (1 Мој 4,44) у Петокњижју, затим за Петокњижје као целину У раном јеврејству и у новозаветно време Тора означава сав Стари завет (Јн 10,34; Рим 3,19д), а не само Петокњижје. Тора је читана у синагогама. Читања одређена за сваку недељу подељена су тако да се цео круг заврши или годишње или, ређе, у року од седам година.

Т о ф е т - место у долини Еном (Хином) где су Јерусалимљани

208 Троада

Три велика царства

у време Исаије и Јеремије повремено спаљивали своје синове и кћери (Јер 7,31) као приносе, жртве амонитском богу Молоху (2 цар 2 3 , 1 0 ) . Јеремија ј е прорицао да ће Божја казна за грехе људи проузроковати толике многе смртне случајеве да ће назив Тофет („место спаљивања") „у долини синова Амонових" нестати „да не би нико више водио сина свога ни кћери своје кроз огањ Молоху" - крајње

обешчашћење за Јеврејина - a место ће се после тога звати ,долина крвна" (Јер 732-33; 19,6).

Тракија - област између Маке-доније и Црног мора.

Троада (проширена античка Троја) - Троада ј е један од главних градова римске про-винције Азије на егејској оба-ли северозападне Азије. Ап. Павле ј е на своме другом пу-товању први пут пловио за Европу из овог пристаништа.

Трофим 209

Он је ту, такође, провео неде-љу дана по повратку са свога трећег мисионарског путовања (Дап 16,8-11; 20 ,5-12) .

Трофим („онај који храни") -хришћанин из незнабоштва (Ефес) који ј е са ап. Павлом пошао на мисионарски рад у Азији и Јерусалиму (Дап 20,4) . Павле ј е био ухапшен после једног догађаја када се мисли-ло да ј е починио прекршај у унутрашњем дворишту Храма, где паганима није био доз-вољен приступ (Дап 21,29-36) .

труба - веома стари инструмент, првобитно овновски рог, дуг и узан, а на ј едном крају проширен. Коришћен ј е у ста-ра времена (2 Мој 19,16-19) у ратовима и при храмовном певању.

тумим - в. урим и тумим.

туч - бронза или бакар (мјед у Старом завету - 5 Мој 8 ,9) . У Новом завету спомиње се но-вац од мједи (Мт 10,9) .

Стари свици Tope из ј е д н е синагоге

210

Ћесар - в. Цезар, кесар. | Ћесарија - в. Кесарија,

211

Убрушчић - мали пешкир за брисање лица и руку, као и за увијање главе или покојникове главе. Ап. Павле ј е послао такве марамице болесницима у Ефесу, и они су одмах оздра-вили (Дап 19, 12). Анђео ј е на месту где ј е Господ Христос био погребен, после његовог славног Васкрсења, нашао по-крове и убрус од главе, посеб-но савијен на једном месту (Јн 20,7) .

удовица према древном обичају, касније утврђеном јеврејским Законом (1 Мој 38, 8; 5 Мој 25, 5д) , брат мужа или његов ближи рођак имао се оженити удовицом, уколико би она остала бездетном (Мт 22,24 ; Рута 3,12; 4,1 д ) . По Мој -сејевом Закону, удовице су имале да добијају издржавање од десетка од свих производа сваке треће године (5 Мој 14, 28-29) , од остатка жетве (5 Мој

2 1 2 Урнел

24,19 д) . Пророци то често на-помињу (Ис 1 , 1 7 ; Јер 22, 3) . Ο особитом старању Божијем за удовице и сироте говори се у Светом писму веома често (3 Мој 2 1 , 14) . У апостолској општини удовице се сматрају општом бригом (Дап 6, 1 д) , због чега ап. Павле и даје pas-He савете (1 Тим 5,3 и даље) ; у ст. 9. вели се: „да се не уписује међу удовице млађа од шезде-сет година, и само она која ј е била жена једнога мужа" и др. Јасно ј е да су већ тада постав-љени прописи ο реду удовица, који ј е постојао у првим веко-вима хришћанства, до Кон-стантина Великог. Наиме, изабране су старице, жене познате у заједници, ради надзиравања над младима, посебно имајући на уму потре-бу да презвитери имају бољи увид у владање младих људи.

Уза - човек кога ј е Бог убио за његову непослушност због то-га што ј е додирнуо Ковчег за-вета да би га придржао и не би пао преко гумна Наханова (2 Сам 6, 3-7; 1 дн 13,10) .

Улај - река источно од Сузе. По-ред ње ј е пророк Данило видео себе у визији (Дан 8, 2 .16) .

уље - миришљаво уље сачињено од корена неке биљке која ра-сте на падинама Хималаја у

Индији. Пошто се морало уво-зити, било ј е веома скупо. Према Марку 14, 3, једна жена га ј е излила из суда од алавас-тра, пуног правог скупоценог нардовог мира, на главу Ису-сову. Било ј е толико важно да ј е „уље и вино" често навођено заједно са житом као главним производом ( 4 М о ј 18,25; 5 Мој 7 ,13) .

у м и в а о н и к - велика посуда од бакра или бронзе коју су кори-стили свештеници у Храму. У њој ј е била вода за прање руку (2 Мој 30, 17-21) . В . M o p e м је -дено.

Ур (вероватно „град", данас Му-кајер = смолни) - стари су-мерски град у Халдеји у јужној Вавилонији, средиште култа бога Месеца (Сина). Био ј е на-сељен 4000-5 .000 година пре Х р . To ј е родни град Аврамов (Ур халдејски) и одавде ј е Аврам пошао на свој дуги пут з а Х а н а н (1 Мој 11,27-31; 15,7). Град назван „смолни", зато што се при градњи Ура упо-требљавала смола као везивни материјал за цигле (1 Мој 1 1 , 3 ) .

Уриел („светлост Божија") - 1) (левит који ј е помогао да се Ковчег завета пренесе из Ове-дедома у Јерусалим (1 дн 15, 11-15); 2) у јеврејској апока-

Урија 213

липтичкој књижевности име једног анђела.

Урија - 1) Хетејин (Хетит) који ј е поштовао Бога Израиљевог и био један од Давидових рат-ника. Давиду се допала његова жена Витсавеја, па да би дошао до ње наредио ј е да Урију ставе у прве редове битке за време опсаде Рават-амона и он ј е погинуо (2 Сам 11) ; 2 ) син пророка званог Семај. Преко-ревао ј е цара Јоакима, па ј е морао избећи у Египат. Касније ј е враћен и убијен (Јер 26, 20 -23) .

Урим и Тумим - неки непознати и неидентификовани предмети које ј е првосвештеник носио на напрснику, који су очигледно служили као средство за одређивање воље Божије у сумњивим случајевима (2 Мој 28 , 30 ; 3 Мој 8, 8) . Овај метод није коришћен за испитивање божанске воље по приватним питањима, већ само у име целог народа. Отуда неопходно место за чување Урима и Тумима било ј е на напрснику судном (суда), са именима 12 племена на 12 драгоцених каменова. Преко њих сазнавана ј е воља Божија (4 Мој 27, 2 1 ; Суд 1, 1; 20 ,18 . 23, 27-28 ; 1 Сам 10, 22; 14, 36-42 и др.). Нема спомена ο њиховој употреби

после Давида. Има разних мишљења шта су у ствари Урим и Тумим и како су коришћене њихове услуге. По једном мишљењу, то су би-ла два привеска ефоду и мо-гли су се скинути. Коришћени су као жреб, бацани као коцка, и својим падом некако су от-кривали божанску вољу. Неки претпостављају да су били пљоснати каменови, бели с једне а црни с друге стране. Ако би оба пала са белим на-горе, одговор би био пот-врдан, или обратно. Ако би се један од њих окренуо дру-гачије од другог, није се давао одговор на питање. Можда се чуо неки глас или видео од-блесак камена, или пак уну-трашње озарење и просвећење или мистично дејство свеште-них имена. Познато ј е само да ј е то било високо одличје првосвештеника. Тај очекивани првосвештеник са Уримом и Тумимом ј е с т е Исус Христос. Ако ј е старо-заветни првосвештеник био праслика Христа (Јев 5, 7-9) , то ј е он нарочито првосвештеник са Уримом и Тумимом, где се он показује као првосвештеник - заступник, искупитељ, но и истинити пророк, који нам ј е дао у вишем смислу светлост истине (Ис 42 , 1-7; 51 , 4 -5 ; Лк

214 учитељ

2, 32; Јн 1,9). У Откривењу речи његове за нас садрже решење за све околности нашег живота у свету, за све знаке времена у прошлости, садашњости и будућности.

усвојење (усиновљење) - чин прихватања странца за своје дете, као што је било с Мојсе-јем (2 Мој 2,10) и Јестиром (2, 7) . У Новом завету реч се кори-сти да означи: Божији народ Израиљ као његов изабрани народ (Рим 9,4) и пријем свих хришћана да на посебан начин буду синови Божији (Гал 4, 5; Εφ. 1, 5) . Дух усиновљења чини да се према Богу осећамо као деца према вољеном оцу.

Ускрс - највећи хришћански празник, којим се обележава успомена на славно Васкрсење Христово. Он ј е заменио највећи јеврејски празник Па-сху, која се славила за успоме-ну на бекство Јевреја из Египта и прелазак преко Црвеног мора, које се разделило. Ускрс може пасти између 4. априла и 8. маја, већ према томе када ј е прва недеља после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневице, или непосредно после ње. Ускрс, такође, мора бити после јеврејске Пасхе.

утвара - виђење, визија (Вук: Дап 2,17; 10,3).

утешитељ - грч. Параклит. Израз се појављује само у Хри-стовим „опроштајним гово-рима" према Јн 14,16.26; 15,26; 16, 7 и према 1 Јн 2, 1. У Јн 16, 13 он ј е „Дух истине", значи особа је , одн. Свети Дух, Треће Лице Свете Тројице.

ученик - неко ко узме другога за свога учитеља и узор. To може бити и пророк, од њега ученик прима поуку. Ученицима се назива дванаест апостола (Мт 10, 1) и већи број Христових следбеника (Јн 6, 66). Код Мт 28, 19 Христос наређује да све народе учине његовим учени-цима. У Дап 21,16 сви Христо-ви следбеници (и жене) називају се ученицима. „Нај-пре у Антиохији ученици бише названи Хришћани" (Дап 11,26).

учитељ - назив за Христа (Јн 13, 13 и др.). У раној хришћанској заједници била ј е служба „учитеља" дар Божији (Дап 13, 9; 1 Кор 12, 28; Еф 4, 11). Дужност им ј е била да јасно и разумљиво саопште вољу Божију Цркви и брину за исправан живот у њој. В. рави.

215

Фазга (Писга) - чеони део брдо-витог ланца у старој земљи Моав, према североисточном крају Мртвог мора. Ту ј е Ва-лам принео жртву (4 Мој 21 , 20), a са њеног врха Мојсеј ј е видео целу Обећану земљу (5 Мој 34,1-3).

Фануил (Пенуел = лице Божије) -1) место у Јордану на реци Јавок где се Јаков борио са анђелом и примио Божији благослов (1 Мој 32, 24-32). У

рату Гедеона против Мадијана спомиње се као насеље (Суд 8, 8. 17), а касније га утврдио Јеровоам (1 цар 12, 25); 2) отац Ане, старе пророчице у Јерусалиму, која ј е била при-сутна када су дете Исуса доне-ли у Храм и препознала га као Месију (Лк 2, 36-38).

Фаран - пустиња у средини Си-најског полуострва куда ј е Исмаил побегао са Агаром када су напустили Аврамово

216 Феникија

боравиште. Одавде ј е Мојсеј послао уходе у Ханан (4 Мој 13, 1-3). Овуда су прошли Јевреји на своме путу за Ханан (4 Мој 10,12).

фараон (јевр. Р е ч за египатску „велика кућа") - титула еги-патских царева. Испуњавали су наредбе египатских божан-става, а и сами су сматрани божанствима. У Старом завету нарочито се помињу у вези са изласком Јевреја из Египта, a у Новом завету у вези са Мој-сејем и Јосифом (Дап 7,10. 13. 2 1 ; Јевр. 11,24), мада се у Рим 9, 17 мисли на фараона који није дозволио излазак Јевреја.

Фарес (Перес, „продор") - син Ју-де и Тамаре, један од близана-ца, од којег потиче Фаресова грана Јудиног племена. Давид потиче из те гране Фаресоваца (4Мој26,20).

фарисеји („издвојени") - не спо-мињу се у Старом завету, али често у Новом. Према Јосифу Флавију, постојали су већ 150. пре Хр. у 1. в. пре Христа сте-кли су водећи утицај у Јевреј-ству и вековима му давали печат. За разлику од садукеја, нису били свештеници. To је била странка верујућих људи који су обраћали велику пажњу на писани Закон и његових правила се строго придр-

жавали, до те мере да је ово често водило у лицемерје (Лк 18 ,9-14) . Веровали су у ва-скрсење мртвих и у постојање анђела. Неки фарисеји су били непријатељи Христови, јер их ј е корио због неискрености, па су сковали план да се он осуди на смрт (Мт 23, 6) . Међутим, многи други били су добри и побожни људи који би пре по-гинули него што би се бранили у суботу. У Новом завету ј е позната Христова прича ο ца-ринику и фарисеју у Храму (Лк 18, 9- 14).

Феликс, Антоније - свирепи на-месник у Јудеји (52-бО.г.) пред којим ј е апостолу Павлу суђено у Касарији око 60. по Хр. Био ј е толико импресиониран апосто-ловом искреношћу да није хтео да му суди за изазивање побуне (Дап 24, 10-27), па га ј е морао послати у Рим, али га није могао ослободити. Међутим, ап. Павле ј е и даље био у затвору када ј е Феликс напустио положај.

Феникија - обални појас на севе-роисточном Средоземљу; у позадини су му били Ливан и Галилеја. Феникија ј е део ста-розаветног Ханана. Феничани су били један од највећих народа у историји и били су прослављени као морнари.

Ф е с т 217

Њихов једини контакт са Јеврејима била је трговина. Она ј е постојбина двају писама: алфавита клинастог писма у Угариту и курзивног писма Библоса. Христос ј е једном посетио ову земљу (Мк 7, 26) , ап. Павле и сарадници прошли су кроз Феникију (Дап 15, 3) и једном лађом пристали у Тир (21, 3) . Главни градови су били Библос, Сидон, Тир и Угарит.

Фест, Поркије - намесник Јудеје (60-62: по Хр) , који ј е наследио Феликса. Наименовао га ј е Нерон. Када ј е ап. Павле био изведен пред њега, био ј е уве-рен у апостолову невиност, па пошто се он, као римски грађанин, позивао на цара, морао га ј е послати у Рим, али пре тога уредио ј е да га са-слуша цар Агрипа II (Дап 25, 13-27).

Фива („светла") - ђаконица у цркви у Кенхреји, предграђу Коринта. Ап. Павле ј е споми-ње као достојну да прими по-моћ од хришћана јер ј е помогла многима од њих (Рим 16,1-2).

Филимон („онај који воли") -Филимону посланица св. ап. Павла - осамнаеста књига Новог завета. To ј е кратко, приватно писмо које ј е ап. Па-вле послао Филимону, богатом грађанину у Колоси и прија-

тељу којег ј е крстио. Тиче се одбеглог роба Онисима, који ј е примио Христову веру. По Онисиму ј е апостол послао ово писмо, у којем преклиње Фили-мона да опрости Онисиму, и овај га ј е ослободио. Посла-ница ј е писана око 61. г.

Филип („Љубитељ коња") - 1) цар македонски, око 359- 336. пре Хр; 2) један од дванаесторице. Родом ј е из Витсаиде и био пријатељ Петра и Андреја. Свог пријатеља Натанаила привео ј е Христу (Јн 1, 43-51) ; 3) ђакон, један од „седморице" изабраних да се старају око трпезе и обављају друге по-слове у раној Цркви (Дап 6, 1-6).

Филипи - град, римска колонија у Македонији, основао га Ав-густ Цезар и назвао га по Фи-липу, македонском цару. Ап. Павле ј е овде у Филипима први пут на европском копну проповедао Јеванђеље 5 1 . г. (Дап 16,12-40).

Филипљанима посланица св. апостола Павла - једанаеста књига Новог завета. Писао ју ј е ап. Павле у сужањству у Риму хришћанима у Филипима између 59. и 61. г. Излаже им услове свога живота и моли да остану јединствени и буду смерни.

218 Фригија

Филистејци - приморски житељи који су избегли са Крита на палестинску обалу у 12. в. пре Хр. Били су дугогодишњи главни непријатељи израиљ-ски, а једно време потукли су Израиљце и владали њима 40 година. Саулова војска изгу-била је с њима битку на Гел-вујској гори, где су цар Саул и син Јонатан изгубили животе. Цар Давид ј е коначно победио Филистејце. У 17. гл. 2 Сам го-вори се ο његовом двобоју са џином Голијатом. Филистејци су у Давидово време били мање опасни, па су њему и Соломону плаћали данак. Ј евре јски пророци често су

опомињали против Филисте-јаца (Јер 47) . Велики фили-стејски град Газа пао је у руке Александра Великог 332. г., a Филистејце су постепено ап-сорбовали други народи.

Фригија - област у западној Ма-лој Азији, која ј е 133. г. пре Хр. постала део Римског царства. Ап. Павле ј е пролазио кроз Фригију на свим својим ми-сионарским путовањима, и овде ј е многе превео у хришћанство (Дап 18,22-23). У Фригији су позната места у ко-јима су основане прве хришћанске општине: Лаоди-кија, Колоса, Јерапољ (Кол 4, 13).

219

Хазна - на грчком „корван", жртвени дар Храму. Код Мт. 27, 6 „корван" ј е преведен као „црквена хазна", Синодални превод као „храмовна ризни-ца", а Бирвиш „храмовна бла-гајна". В. корван.

Халев („пас") - један од људи ко-је је Мојсеј послао у земљу ха-нанску. Због његове храбрости награђен ј е обећањем да ће он и потомци наследити земљу (4 Мој 13-14).

Халдеја - земља првобитно из-међу врха Персијског залива, Арабијске пустиње и реке Еу-фрата. До 7. века пре Хр. назив се односио на целу Вавилони-ју. Овде ј е живео Аврам пре него што ј е кренуо на пут у Ха-нан (в. Ур, 1 Мој 11,28; 2 цар 24, 2).

Халдејци - народ у Вавилонском царству који ј е њиме до-минирао последњих година његове славе, од око 626. до

220 Хексатеух

539. г., кад су Персијанци осво-јили Вавилон. Халдеја је била управо онај северни део Вави-лоније наспрам Персијског залива.

х а л к и д о н - вероватно зелени камен који се налази у близини Халкидона у М. Азији. To није исти камен који се данас тако зове (Отк 21,19).

Х а м - један од Нојевих синова, отац Хананов (1 Мој 9, 18). Према 1 Мој 10, 6-20, зајед-нички назив за северноа-фричка и хананска племена. Касније се Египат редовно на-зива „Хамова земља" (Пс 105, 23).

Х а н а н - обећана земља коју ј е Бог дао Авраму и његовим по-томцима. Земља западно од реке Јордана, од Египта на југу према Сирији на северу, део земље која се касније звала Палестина. Пре израиљског

Ханан

освојења насељавала су га многа различита племена, ко-јима је дато заједничко име Хананци (1 МОЈ 12,1-7).

Х а р к е м и с - престоница хетитског царства, на главној обали Еуфрата (Јер 46, 2).

х а р ф а - један од најчешћих жичаних инструмената у ста-розаветно доба. Жице су нај-пре прављене од траве, a касније од овчијих црева. Јед-ној врсти харфи била ј е до-вољна једна рука за ударање. Друга врста је била висока као човек. Било их ј е четвртастих, у облику коњске потковице, флаше, а ове су прављене од коже (Пс 33, 2) .

х в а т - мера за дужину = 1,85 м (Дап 27, 28).

Х е в р о н („савез") - један од нај-старијих градова на свету, на-лази се у долини, 36 км југозападно од Јерусалима. Аврамова жена Сара овде ј е умрла, а сахрањена у пећини Макпела. Прва Давидова пре-стоница био ј е Хеврон, пре заузимања Јерусалима (2 Сам 5, 5). Јеровоам га је утврдио, a Јуда Макавејац разорио 164. г. пре Хр. Данас се зове Ел-Ха-лил.

Х е к с а т е у х - првих шест књига Старог завета.

Хептатеух 221

Х е п т а т е у х - првих седам књига Старог завета. В . „седмо-књижје".

Х е р м е с - грчко божанство, весник Зевсових наредби (Дап 14,12).

Х е р у в и м (мн. од херув) - реч се среће први пут у 1 Мој 3,24: „И постави (Бог) пред Вртом едемским херувима са пламе-ним мачем". Затим се ο херу-вимима говори приликом уређења Скиније у пустињи (2 Мој 25, 18-22) и при грађењу Соломоновог Храма (3 цар 6, 27; 8,6-7; 2 дн 3,10-13). Ликови херувима извезени су на заве-сама Храма (2 Мој 26, 1), а ка-сније изрезбарени по зиду Храма. Соломон ј е дао напра-вити два велика херувима, око 15 стопа високих и са сличном ширином крила. Њихово изо-бражење у људском лику, a са крилима, и стављање њихових ликова у Светињи над све-тињама над Ковчегом завета према коме су приклонили главе, даје нам до знања да су они као највиша духовна бића удостојени нарочите блиско-сти Богу, стоје пред његовим престолом, умно му служе, свагда спремни да изврше ње-гову вољу, проничући у тајне људског спасења (2 Мој 25, 18-22; 1 Пет 1,12). У псалмима Давидовим, а нарочито код пр.

Исаије (37, 16), Господ се представља како седи на херу-вимима. Пророци Мојсеј и Је-зекиљ (1, 5-11) и ап. Јован говоре ο њима као дејственим бићима, и ставлљају се у ред анђела (Отк 4, 6-9; 5, 11), сачињавају посебан чин у не-беској јерархији, који ј е ра-зличит од анђеоског (Отк 7, 11). У Небеској јерархији Дио-нисија Ареопагита они су од-мах после серафима у првом, највишем реду, од девет чинова надсуштаствених бића.

Х е т е ј ц и (Хетити) - полусемитско племе, којег су се Израиљци бојали за време лутања по пустињи. Њихово упориште ј е било у централној Анадолији, a били су моћни до 8. в. пре Хр. Познати су по узгоју лепих коња и као вешти у топљењу бакарне руде и прављењу оружја од гвожђа (ИНав 1, 4) .

х е ш в а н - (мархесван) осми месец јевр. календара (октобар-новембар).

Х и д е к е л - река која ј е чинила једну од граница Едема (Рај-ског врта). Данас се зове Тигар (1 Мој 2,14).

Х и л к и ј а - 1 ) првосвештеник у време Јоси је . Он ј е открио изгубљену Књигу закона (2 цар 2 2 ) ; 2 ) отац Елијакима,

222 Х р а м

дворјанина цара Језекије (2 цар 18, 18).

хиљадугодишње царство - појам владавине од „хиљаду година" почива на буквалном тумачењу 20. гл. књ. Откривења. Разна су тумачења хиљадугодишњег царства. Прехиљадугодишњица ј е учење да Други долазак претходи и уводи у хиљаду-годишњицу. Према учењу ο постхиљадугодишњици, Други долазак ће бити плод христи-јанизације света, вероватно без чудесне интервенције. Друго тумачење, названо ахиљадуго-дишњица пориче да ће нека овоземаљска хиљадугодишњи-ца или претходити или уследити Другом доласку Хри-стовом.

Хирам - назив једне династије царева велике феничанске лу-ке Тира, на по пута између са-времених пристаништа Хаифе и Бејрута.

Хиркан, Јован - син Симона Ма-кавејског, краљ и првосвеште-ник Јевреја од 134-104. пре Хр. Покушао је да поново освоји територије којима ј е владао Давид стотинама година ра-није. Савладао је Идумеје и при-силио их да постану Јевреји.

хлебови предложења - дванаест квасних хлебова стављаних на

сто у Светињи над светињама, код Ковчега завета у Храму (3 Мој 24, 5-9; Лк 6, 4). В. Шатор од састанка.

Хлебови предложења

Хоразин - брдо на Галилејском језеру. Христос ј е одбацио ње-гов непокајани народ (Мт 11, 21) .

Хорат (Керит) - поток који ј е ве-роватно утицао у Јордан из Га-лада. Пр. Илија се скривао у жбуновитим пределима на његовим обалама (1 цар 17,3).

Хорив - в. Синај.

Хорити - веома старо племе, ми-сли се да ј е било несемитско и да ј е живело на северу Месо-потамије. Касније су раштрка-ни по Блиском истоку. Победили су их Хетејци, а ка-сније Асирци (1 Мој 14,6). На-зивају се и Хивити и Хуријани.

Храм - за време путовања кроз пустињу Јевреји су имали по-кретно светиште - Шатор од састанка, који са Ковчегом за-

храмовни порез 223

вета и облаком означава Божије присуство. По освоје-њу Обећане земље Јевреји су имали разна места као сре-дишта богопоштовања. Да-вид ј е намеравао да подигне Храм, али због његова греха, први Храм саградио ј е цар Со-ломон око 950. пре Хр. Вави-лонци су га срушили 586. г. Други Храм је саграђен између 520. и 516. г. напорима пророка Агеја и Захарије. Ирод Велики подигао ј е трећи Храм 19. г. пре Хр. Срушили га Римљани 70. г. по Хр. Остале су рушевине -„Зид плача". Храм ј е био једино место где су Јевреји могли приносити жртве. To ј е био верски центар свих Јевреја (1 цар 5, 1-6). По разорењу Храма, као места богослужења служе синагоге.

Храм који ј е подигао Ирод Велики у Јерусалиму састојао се од једног предворја, оивиченог колонадама, где су и многобошци имали приступа, и унутрашњег дела са одељењи-ма за људе, жене и свештенике, после чега ј е долазила права храмовна зграда. У свештени-чком одељењу налазио се велики жртвеник на коме су спаљиване жртве. Сама зграда храма била ј е подељена на предворје, Светиште и Свети-њу над светињама. У Светишту

се налазио кадиони жртвеник (Л 1,11). У Светињу над свети-њама смео ј е само прво-свештеник да уђе, и то једном у години (Јевр 9,3.7). В. Шатор од састанка, као и скицу храма на крају књиге.

храмовни порез - сваки одрасли Јеврејин био је дужан да јед-ном годишње плати порез за Храм, који ј е износио отпри-лике колико две радничке дневнице. Само свештеници и делимично учитељи Закона били су ослобођени од ове обавезе. Новац који се споми-ње у Мт 17,24-27, статир, одго-вара пореској обавези за две особе.

хрисолит - врло чврст драги ка-мен из породице смарагда (1 Мој 25, 18). У Откр. 21 , 20 то ј е вероватно жути сафир.

Христос - грчки превод јевр. речи „Машијах" = помазаник (цар). У хришћанским црквама, где се говорило грчки, Христос ј е убрзо постало Исусово име. У Израиљу је дуго гајена нада (Ис 11,1-9) у Месију, цара послед-њег времена, Давидовог потом-ка. У Христово време поједини јудејски кругови очекивали су да ће Месија збацити римску власт и успоставити моћно земаљско царство Израиљево.

224 хришћанство

Када је Исус ушао у Јерусалим, ова очекивања су испољена (Мк 11,1-10). Од оваквих представа ο Месији нису били слободни ни Исусови ученици (Лк 24, 21). Римљани су Исуса распели на крст као политичког бунтовника, „Цара јудејскога". Сам Исус није одговорио оваквим очекивањима и тако је распршио јеврејске месијанске наде. Хришћанска црква исповеда да ј е управо он, који није желео да оснива такво месијанско царство, него да умре за људе, прави Христос, Спаситељ кога ј е Бог послао људима.

х р и ш ћ а н и н - следбеник Христов. Овај назив су први пут дали у Антиохији противници нове религије (Дап 11, 26).

х р и ш ћ а н с т в о - једна од великих светских религија. Има своје порекло у Јеврејству, али Хри-стос ј е проповедао ново Је-ванђеље велике радости. Хришћани верују да ј е Исус Месија, син самога Бога, који је на себе узео људску природу, и својим животом, смрћу и Ва-скрсењем показао како можемо ући у Царство Његово.

Ш И Р Е Њ Е Х Р И Ш В А Н С Т В А

Υ Р И М С К О М Ц А Р С Т В У

• 45. г. п о с л е Х р и с т а

I ϊ ϊ M l 325. г. п о с л е Х р н с т а

— 1за в р е м е ц а р а К о н с т а и т и и а )

Ширење хришћанства

225

Ц а р - у овом речнику употребља-ван израз и за „краљеве" и још ниже владаре, већ према пре-воду Ђуре Даничића и Вука Караџића. Примера ради, цар Ирод је био вазални краљ у Римској империји, док су „ца-реви" појединих градова у Старом завету били најоби-чнији владари.

Ц а р е в и Јудини и цареви И з р а и -љ е в и - Хронологија подеље-

ног царства заснована на истраживању др В . Олбрајта (Dr W. Albright) важи за општеприхваћену у науци. Повучене линије између вла-дара означавају смену дина-стија. Наведене године су приближне и тешко их је тачно утврдити. Оне могу одударати од година владавине истих царева донетих на крају овог речника.

226 Цареви - хронологија

Јудино царство

пре Хр.

Ровоам 922-915 Авијам 915-913 Аса 913-873 Јосафат 873-849 Јорам 849-842 Охозија 842

Готолија 842-837

Јоас 837-800

Амасија 800-780 Озија (или Азарија) 783-742 Јотам (регент и цар) 750-735 Ахаз 735-715 Језекија 715-687 Манасија 687-642 Амон 642-640 Јосија 640-609 Јоахаз (или Салум) 609 Јоаким 609-598 Јоахин 598-597 Седекија 597-587 Пад Јерусалима 587

Историја ових царстава и царева забележена ј е у књигама Са-муиловим и ο царевима, као и у књигама дневника. Ho, ο многим збивањима у овим царствима има помена у про-рочким књигама. На жалост, треба приметити да, од првог до последњег цара, ниједан од

Израиљево царство

Јеровоам Надав

922-901 901-900

Васа Ила

900-877 877-876

Зимрије 876

Амрије Ахав Охозија Јоарам (Јорам) Јуј (Јеху) Јоахаз Јоас Јеровоам II Захарија

876-869 869-850 850-849 849-842 842-815 815-801 801-786 786-746 746-745

Салум 745

Менајим Факија (Пекај)

745-738 738-737

Фекај (Пека) Осија Пад Самарије

737-732 732-724 722-721

царева Израиљског царства није се одликовао високим моралним особинама, или на-рочитом религиозношћу, па ни већина Јудиних царева. Многи су се одавали идолопо-клонству. Израиљево царство ј е имало 18 царева, али ј е по-стојало 200 година.

Цареви 227

П о д е љ е н о царство: Израиљево и Јудино царство

Цареви - Прва и Друга књига ο царевима - једанаеста и два-наеста књига Старог завета. У почетку су биле једна књига, a говоре ο историји Израиља од последњих' дана царевања Да-вида (око 1000. год. пре Хр.) до ослобођења цара Јехоније из ропства у Вавилону (око 560. г. пре Хр.) . Приповест обухвата владавину Соломонову и историју подељеног царства: Јудиног и Израиљевог све до времена одвођења Јевреја у Вавилон. Писци књига прика-

зују однос између Бога и Јевре-ј а и бележе јеврејску историју.

царинарница - канцеларија где су Јевреји под римском влашћу плаћали царину или порезу. Цариници су били приватне личности којима су Римљани изнајмљивали право за скуп-љање пореза. Они су морали платити одређени износ новца, а остатак стављали у свој џеп. Имали су и своје чиновнике, па су неки познати као старешине цариника. Били су омражени у народу. Пошто су били „грешници" (Мт 9, 11), била ј е саблазан дружити се са њима. Христос ј е био у кући цариника Закхеја (Лк 19, 2 -10 ) . Матеј „цариник" позван ј е за апостола (9 ,9) . Царине нису биле оно што се данас назива, него дажбине, порези, разрези уопште.

Царство Божије - у новозаветно време Јудејци су чежњиво гајили наду да ће Бог доћи као апсолутни господар. У фари-сејским круговима говорило се да „јарам Божијег царства" узима на себе ко се потчињава Божијим заповестима и призна Бога као цара. У другим ј е -врејским круговима очекивало се да ће Бог ускоро одстранити све своје противнике, уни-штити овај зли свет и у једном

2 2 8 ц р к в а

новом свету успоста-вити своје неограничено цар-ство. Поред ових група, које су се уздржавале од активног по-литичког живота и све очеки-вале од Бога, било ј е и таквих, као нпр. зилоти, који су актив-но учествовали у политици бо-рећи се против римске власти, да би на тај начин успоставили једно земаљско царство, којим ће владати један нови Давид. О в а национална очекивања пренета су и на Христа (Мк 11, 10) , те ј е он као један такав цар и бунтовник осуђен на смрт (в. М к 15 ,2 .26) . Он сам није чезнуо за земаљском влашћу - такво царство одбијао ј е од себе (Јн 18 ,36) . Исус ј е објавио да ће Бог успоставити своје царство (Мк 1,15) , и то не у далекој будућности, него већ сада. Својом речју и делима он ј е то царство остварио (Лк 17, 2 0 -2 1 ) . Наравно, његово потпуно остварење догодиће се тек кад Син Човечији дође у сили и слави. Тада ће он сести на царски престо, тако да ће га сви народи видети онаквог какав ј е (Мт 2 5 , 3 1 - 4 6 ) . Према ап. Павлу, „Царство Божије није ј ело ни пиће, него праведност, и мир и радост у Духу Светоме" (Рим 14, 17) .

Ц а р с т в о небеско - други назив за Царство Божије. Овај израз се

среће само у М а т е ј е в о м ј е -ванђељу (13 ,31 ) . Наиме, Јевре-ј и избегавају да помену Божије име, зато чешће говоре: „небо" , „Он" , итд.

царство смрти - подручје где смрт влада. У њему бораве мртви до свеопштег васкрсења (Откр 6, 8) .

цезар (кесар, ћесар) - назив дат многим римским императо-рима (Лк 2 ,1 ) .

цигурат (боље: зигурат) - плат-форма од цигли сазидана те-расасто да би давала утисак степенасте пирамиде. Спољна степеништа су водила до малог храма на врху. У Светом писму цигурат се не спомиње поименце, али Вавилонска ку-ла ј е била цигурат у Вавилону (1 Мој 11,1-7) .

Црвено море - Рогозно море, се -вероисточни део Акабског за-лива (4 Мој 2 1 , 4 ) . He зна се тачно где ј е било место прела-ска Јевреја из Египта према 2 М о ј 13, 18. Прелазак преко Црвеног мора симболизује наш прелаз у Царство небеско, спасење.

Ц р к в а - He постоји дефиниција Цркве, осим у Никео-цари-градском Символу вере (325 . и 3 8 1 . г.) где су наведени њени атрибути: „Једна, Света , Са-борна и Апостолска" (9. члан).

ц р к в е н е с т а р е ш и н е 2 2 9

Иначе, новозаветно гледано, Црква ј е заједница светих, т ј . оних који истински верују у Христа, у којем се Јеванђеље исправно проповеда и с в е т е та јне в а љ а н о савршавају . „Црква" (церков) ј е словенски израз за грчку реч „еклисија" (ек = од и калео = позивам), реч која се у Новом завету упо-требљава за организовану за-ј едницу која исповеда Исуса Христа за свог Спаситеља, као и за састанак за редовно или повремено богослужење. Како су следбеници Исуса Христа настајали у разним градовима, почео се користити израз „ ц р к в е " , ј е р се хришћанска заједница у сваком посебном месту сматрала црквом. Нигде се у Новом завету реч „црква" не употребљава за зграду за окупљање хришћана ( Ц р к в а долази од гр. речи: Кириакос -Господњи (дом) ) . Према д о г м а т с к о м учењу, Црква ј е Богом установљена заједница људи, с једињених у једној вери, истом учењу, свештенству и св . та јнама. Из тога схватања Цркве нужно произлази да њени чланови нису само живи хришћани него и сви који су скончали у истинитој вери и светости . Ο том с једињењу небеске Цркве са земаљском говори ап. Павле у Јев 12 ,22-24 .

Такво учење ј е предмет вере. Веровати у Цркву значи високо поштовати истинску Цркву Христову, повиновати се њеном учењу и з а п о в е с т и м а , у уверењу да у њој спаситељно д е ј с т в у ј е , учи и у п р а в љ а благодат Божија, изливана од вечне главе њене Исуса Хри-ста (Еф 4 , 1 5 ) , који ј е „пун бла-годати и и с т и н е " ( Јн 1, 14) ; „благодат и истина п о с т а д е кроз Исуса Х р и с т а " (Јн 1, 17) , што ј е Тело његово, т ј . Црква. Д а љ е се види да он моли сво је ученике да им пошаље другог Утешитеља „да пребива с њи-ма в а в и ј е к " ( Јн 14, 16 ) . A У т е ш и т е љ - Д у х Свети „по-стави за епископе да напасају Цркву Г о с п о д а и Б о г а коју стече крвљу с в о ј о м " (Дап 20 , 2 8 ) . Пошто има за главу и ру-ководитеља самога Бога, Црква Христова ј е остала и оста је до краја века: „Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће ј е надвладати" ( М т 16 ,18 ) , или: „Ја сам с вама у све дане до свршетка в е к а " ( М т 2 8 , 2 0 ) .

црквене старешине - према ј е -врејском узору, хришћанским црквама првобитно су управ-љале групе старешина, одго-ворне најпре апостолима у Јерусалимској цркзи (Дап 11, 3 0 ) , а касније епископима, који су их постављали (Дап 14 ,23) .

230

Чесвина - дрво које не расте у Палестини, тако да дрво спо-менуто код Ис 44, 14, од којег су се правили идоли, вероват-но ј е алепски бор.

четверовласник - владар над једном четвртином царства или провинције. Најзад су Римљани употребљавали реч шире као подесну титулу за кнеза са малом територијом, којег не би радо узвисили у ранг краља (у Св писму често, одн. увек

уместо речи „краљ употреб-љава се титула „цар", макар био господар једног градића!). Ирод Антипа и Филип добили су по отприлике једну четвртину царства Ирода Великог, и тако „четверо-власник" (грч. тетрарх) била ј е погодна титула за њих чак с пробитним значењем (Мт 14, 1; Лк 3,1.19).

четвртници (лат. кватернион) -римска јединица, обично

час 231

стража, од четири војника (Дап 12, 4).

час - 1/12 дана и 1/12 ноћи. У Но-вом завету спомиње се трећи час = 9 пре подне (Мк 15, 25), шести час = 12 у подне (Мт 20, 5), седми час = 1 поподне (Јн 4, 52), девети час = 3 поподне (Мт 20, 5), десети час = 4 поподне (Јн 1,39), једанаести час = 5 поподне (Мт 20,6.9), трећи час ноћи = 9 увече (Дап 23,23). - А. Бирвиш то преводи већ према данашњем рачунању времена.

чисто - нечисто - болести, као што је губа, па претпорођајни болови, додир мртваца и гро-ба, а нарочито сваки додир са оним што није јудејско, чини-ло ј е Јудејца нечистим у кул-тском погледу. Нечисти није смео да излази пред Бога у Храму жртвом и молитвом. У Старом завету, нарочито у 3 Мој 11-15, има многобројних прописа које ј е требало испу-нити да би се очистило од так-ве нечистоте. Мајка ј е после рођења сина била 40 дана нечиста. Ако ј е после тога хтела да ступа у храм, морала ј е да принесе на жртву јагње и голуба, a у случају сиромаштва две грлице или два голубића (уп. Лк 2, 22-24; 3 Мој 12, 1-8).

И ко ј е имао додира са оним што није јудејско, морао се чистити (Јн 18, 18). Чак ако ј е Јудејац дошао из неке много-божачке земље, морао ј е по повратку трећег или седмог дана, у Храму да буде покроп-љен водом очишћења. Ове одредбе биле су обавезне за свештенике и све који су хтели да уђу у Храм, али су у ново-заветно време проширене на свакога. Кад фарисеји нису ј е -ли неопраним рукама и строго се придржавали прописа ο чистоти (Мк 7, 1-4; Јн 2, 6), то нису чинили из хигијенских разлога, него из чисто рели-гијских. Тиме су хтели - као представници Изабраног на-рода Божијег - да остану чисти. Поједине животиње сматране су као нечисте и Израиљац није емео да их једе, нити да их приноси на жртву (Дап 10, 9-16; ЗМој 11). (Све што прежива, а има раздвојене папке могло се јести, док свиње, иако имају раздвојене папке, нису биле дозвољене, јер не преживају). Христос ј е укинуо прописе ο чистом и нечистом, а тиме и јудејске култне одредбе, ука-зујући уједно у чему се састоји права чистота и нечистота пред Богом(Мт 15,1-20; М к 7 , 1-23). В . очишћење.

232

Ш а т о р од с а с т а н к а (Скинија) - велики шатор који су Јевреји на-правили у пустињи, по нацрту који је Бог саопштио Мојсеју. To ј е место где су се молили Богу на своме дугом путовању из Египта у Ханан. Кад год би се улогорили (в. 4 Мој 1, 50-2, 31), левити би поставили шатор -скинију. Стајао је усред логора (окола), а шатори левита били су разапети на све четири стране. Иза њих били су шатори дванаест племена Израиљевих. Шатор ј е био знак да је Бог увек са њима. И премда су због непослушности морали боравити 40 година изван Обећане земље, Бог је хтео да их штити и иде с њима. Зато је шатор често називан „Шатор од састанка" (Бога и човека) и „место обитавања" (Бога). Мојсеј је учинио да скинија има нарочиту употребу. У њој је приман народ, саслушаване и решаване разне тужбе и спорови и искала божанска откривења - и одатле је добио своје назначење.

Шатор и храмовне ствари 233

Скинија је имала више, алегоријско духовно значење, као што об-јашњава ап. Павле: „Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу, која ј е предобразац истинске, него у само небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас" (Јев 9, 24) . „Али кад ј е дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, не-рукотворену, то јест не од ове творевине, не са крвљу јаричијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда извршавајући вечно искупљење" (Јев 9, 11-12).

Шатор од састанка

Ш а т о р и х р а м о в н е с т в а р и - Шатор је био окружен оградом од багремовог (ситимовог) дрвета, 14 м дуг, 4 м широк и 5 м висок. Унутра, шатор ј е подељен на две просторије: мања, најдаље од улаза звала се С в е т и њ а над с в е т и њ а м а . Једино Првосвештеник, једном годишње, смео је у њу ући (в. Празник очишћења). Једна ланена завеса одвајала ј е ово свето место од тзв. С в е т и њ е . Улаз у њу прекривала ј е друга ланена завеса (2 Мој 25-27; 30, 1- 10. 17-71).

Ковчег з а в е т а - в. на своме месту.

К а д и о н и о л т а р - у Светињи, испред завесе која је прекривала Светињу над светињама стајао је мали олтар на којем је свако јутро и вече горео тамјан. Ол-тар, сачињен од багр^Јмовог дрвета, опточеног златом/кмао је рог на сваком углу, „по два беочуга златна - испод венца на два угла његова с обе стране... да се може носити" (полугама). Наводе се мере: лакат дужине, Кадиони олтар

234 Жртвеник

лакат ширине, два лакта висине (2 Мој 30, 1-10).

Златни свећњак - седмокра-ки свећњак искован од једног комада злата, тежак 30 кг или више, и украшен цвећем и пу-пољцима као процветали ба-дем - менора. Он је у Шатору био једини извор светлости (2 Мој 25, 31-39).

Сто предложења - сваке су-боте, по 12 нових хлебова, сваки за једно племе, стављени су као жртва на златом опточени сто који ј е био у Светињи (2 Мој 25, 21-30; Мт 12,1-8; Мк 2 ,23-28 ; Лк 6, 1-5).

Двориште - Шатор од састанка био ј е у западном делу дворишта које ј е било велико 50 χ 25 м. Оно ј е било ограђено извезеним ланеним платном, али не и покривено као сама Скинија (2 Мој 30, 17-20).

Умиваоница - била ј е велики бронзани базен на бронзаном (тучаном, код Даничића „мјед") постољу. Служила ј е свештеницима за прање руку и ногу сваки пут кад би хтели ући у шатор или принети жртву (2 Мој 30, 17-21). Умиваоник је био направљен од бронзаних огледала, која су приложиле жене на служби у Шатору од састанка (2 Мој 38, 8).

Жртвеник - Жртвени олтар. Овде су приношене жртвене животиње - јагањци, овце, бикови, козе и др. Овај олтар, као и неколико других предмета у Шатору, направљен је од дрвета прекривеног бронзом. Био ј е 2,5 м у квадрат, a 1,5 м висок. Нешто уздигнут, био ј е подијум за свештеника који приноси жртву. „И на четири угла начини му рогове" (2 Мој 27, 1-8).

После освојења Обећане земље Шатор од састанка губи своје назначење, у корист разних светишта. Касније је Соломон подигао Храм, где је ставио Ковчег завета, и уредио га по узору првобитне Скиније, са посебним додацима.

Златни свећњак

Шатор

Шатор - израда шатора био ј е занат којим се бавио ап. Павле и његов сународник Акила (Дап 18, 3). Апостол наглашава да ј е трудом својих руку издржавао себе и своје сараднике (1 Кор 9, 4.12).

шафран - биљка из породице крокуса. Из њеног цвећа добијала се отвореножута боја. И данас служи за бојење, а и при справљању посластица.

шеват - једанаести месец јеврејског календара (јануар-фебруар).

шибање - ужасна казна, примењивана од давнашњих в р е м е н а ради кажњавања преступника или предсмртног

235

мучења. Исус Христос ј е шибан (Мт 27, 26; Мк 15,15; Јн 19,1). Ап. Павле ј е примио пет пута по 40 мање један ударац (2 Кор 11, 24 ) ; ово да би извршилац казне почео бројање удараца шибом од два надаље -да не би касније погрешио и ударио више од 40.

шиболет („сноп") - реч коју је Јефтај употребио да би проверио да ли једна група бегунаца припада његовом народу Галађанима, или Јефремовом племену. Ови други нису знали изговорити глас „ш" него „с", „сиболет" уместо „шиболет", па су потом побијени (Суд12 ,4 -6 ) .

236

Јерусалим у Христово време Ирод Вбликијв нзјве^* фздмтељ, и Јеруезпим je-првтеорио у велелепан град, који ie б№ чувем. пре саега, по с в о « валичзнстеемам Храму Сачувзне су рушееине кеколико rpaf;e»w*9 t$ « г к » в , а међу њима и одатформа на гајој је стајво храм

плама}, као и бан»в Силоам и зда. На харти су приказана a у Јерусалиму г д в с у се зб*ли

главни дсн-ађајИ:ПО«п«Е»м«;:дана Христоеог ЖЧАО«( НА »М.ЉИ.

Размера

0 100 200

100 200 Ш јарди

Пут м Дзиаск

Сввчани у љ ш х у Јерусвлим *ј ВИТЗНИЈ«

5ања(изаад}

\ Ε

ДасрИрсОвАнтипе £ 1

МАСЛИНСКА ГОРА:

/ КЕДРОНСКА ДОЛИНА

Пут у 8«таниЈу н Јерихо

ЕНОМОВА ДОЛИНА

Пуг м Витпвјв«, Хеврон κ Tajy

237

КАЛЕНДАР месеци ханански вавилонски број дана

назив назив

март/април (1) авив нисан 30 април/мај (2) зив (ијар) 29 мај/јун (3) сиван 30 јун/јул (4) тамуз 29 јул/август (5) ав 30 август/септ. (6) елул 29 септ./окт. (7) етаним (тишри) 30 окт./нов. (8) вул мархесван 29 или 30 нов./дец. (9) кислев 29 или 30 дец./јан. (10) тебет 29 јан./фебр. (11) шебат 30 фебр./март (12) адар 29 или 30

(Називи месеца наведени у загради не налазе се у Библији)

Како се из табеле види, јеврејски месеци имали су наизменично 30 и 29 дана. Њихова година ј е била краћа него наша, имала ј е 354 дана (лунарно/соларна). Зато ј е око сваке треће године (7 пута у 19 година додаван екстра, преступни месец од 29 дана, звани веадар (други адар), и то између адара и нисана.

Јевреји су имали у употреби две врсте календара:

грађански календар - званични календар за владавине царева, рођендане, и уговоре;

култни календар - према њему обрачунавани су празници.

До вавилонског ропства грађанска и култна година почињала ј е са месецом нисаном, а привредне године са месецом тишријем. После ропства грађанска годи-на ј е прилагођена привредној.

Дан ј е трајао од заласка сунца до заласка сунца (отуда у да-нашњем богослужбеном кругу, са вечерњом службом почиње следећи дан). To ј е важило и за суботу (7. дан = од петка увече до суботе увече). Обданица ј е била подељена на 12 часова, рачунано од сунчевог рођаја до смираја. Ноћ ј е првобитно дељена на три, а затим под римским утицајем на четири ноћне страже (по три часа) .

238

Зато у данашњем богослужењу имамо четири краће службе, тзв. часове и то: први, трећи, шести и девети час.

Прва ноћна стража је трајала од заласка сунца до 9 ч. увече; II -од 9 до поноћи; III - од поноћи до 3 ч. ујутру, и IV - до изласка сунца, кад је почињала јутар-ња стража, и даље свака стража по три часа до заласка сунца.

Зато у Новом завету наведеним часовима треба додати 6 сати да би се добило право време, иначе се неће у потпуности схватити приповедање. На пример, код Мк 15, 34 девети час (кад ј е Христос предао душу Оцу) одговара отприлике времену око 3 ч. поподне. При оваквом обрачуну може се схватити Христова прича ο

домаћину који је раднике за виноград најмио трећи, шести, девети и једанаести сат, а опет сви једнако награђени (један-аести сат био би пет сати поподне, Мт 20, 1-16). Исто тако, кад ап. Петар вели да се слушаоци на Дан Педесетнице нису напили вина „јер ј е тек трећи час дана" (Дап 2,15); у ствари, то је било 9 ч ујутру, што значи, ипак, рано. (Нови преводи, рађени по савременим узорцима за свакодневну упо-требу на Западу, ово већ у преводу разрешавају, додајући по шест сати; код нас то први чини А. Бирвиш у своме Четворојеванђељу; исто посту-па кад наилази на дужинске или запреминске мере - изражава их у метрима или литрима).

239

Ј Е В Р Е Ј С К И П Р А З Н И Ц И

празник месец по јевр. календару

дан одговарајући месец

*Пасха (Бесквасни хлебови) нисан 14-21

14. Пасха 15. Бескв. хлеб 21. Крај Пасхе

март-април

*Педесетница (Први плодови, Примање Закона на Синају или Недеље), Шавуот сиван

6(50. дана после Пасхе) мај-јун

Трубе, Рош Хашана Почетак грађанске године

тишри 1-2 септ.-окт.

Дан измирења, искупљења Јом Кипур тишри 10 септ.-окт.

*Сјенице, Сукот Освећење Храма (Светиљке), Ханука

тишри

кислев

15-22

25 (8 дана)

септ.-окт.

нов.- дец.

Пурим (Коцке) адар 14,15 фебр.-март

* Ово су три велика празника кад су сви Јевреји мушкарци били у обавези да походе Х р а м у Јерусалиму.

240

ПРОРОЧАНСТВА Ο М Е С И Ј И КОЈА СУ С Е ИСПУНИЛА ДОЛАСКОМ ХРИСТОВИМ

Доносимо их по хронолошком реду

ПРОРОЧАНСТВО ТЕМА ИСПУНИЛО СЕ

Семе женино

1 Мој 3 , 1 5

И још мећем непријатељство између тебе и жене, и између семена твога и семена њезина; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати.

Гал 4, 4

Α када дође пуноћа времена посла Бог Сина свога (Једино-роднога), који се роди од жене, који би под Законом.

Семе Аврамово

1 Мој 12, 3 Матеј 1, 1

Благословићу оне који тебе Родослов Исуса Христа, сина узблагосиљају, и проклећу оне Давида, Аврамова сина. који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.

Семе Исаково

1 Мој 17, 19 Лука 3, 34

И рече Бог: заиста Сара жена Сина Јаковљева, сина Исакова, твоја родиће ти сина, и наде- Сина Аврамова, сина Тарина, нућеш му име Исак; и поста- сина Нахорова... вићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његову на-кон њега. .

241

Семе Јаковљево

Матеј 1, 2 4 Мој 24, 17

Видим га, али не сад; гледам га, али не изблиза; изаћи ће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља, која ће разбити кнезове моавске и разорити све синове Ситове.

Аврам роди Исака, Исак роди Јакова, Јаков роди Јуду и браћу његову.

Од коле!

1 Мој 49, 10

Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође онај који му припада, и њему ће се поко-равати народи.

Јудиног

Лука 3, 33

Аминадавов, Аврамов, Есро-мов, Фаресов, Јудин.

Исаија 9, 7

Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидову и у цар-ству његову да се уреди и ут-врди судом и правдом од сада па до века. To ће учинити ревност Господа на војскама.

Наследник престола Давидовог

Лука 1, 32-33

Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Го-спод Бог престо Давида оца његова.

2 4 2

Рођење у Витлејему

Михе ј 5 , 2

И ти Витле јеме Ефрато, ако и ј е с и најмањи међу тисућама Јудиним, из тебе ће Ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, којем су изласци од почетка, од вечних времена.

Л у к а 2, 4 - 5 . 7

Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у град Давидов који се зове В и -тлејем, ј ер он беше из дома и племена Давидова. Да се запише с Маријом, за-рученом за њега женом, која беше трудна.

И роди Сина свога Првенца, и пови га, и положи га у ј а с л е ; ј е р им не беше места у гостио-ници.

Време рође)

Данило 9, 2 5

Зато знај и разуми: од када изађе реч да се Јерусалим опет сазида до Помазаника војводе биће седам недеља, и шездесет и две недеље да се опет по-граде улице и зидови, и то у тешко време.

ι Х р и с т о в о г

Л у к а 2 , 1 - 2

У дане оне изађе заповест од ћесара Августа да се попише сав свет. Ово ј е био први попис у време Киринијеве управе Сиријом.

Родиће <

И с а и ј а 7, 14

Зато ће вам сам Господ дати знак: гле, Девојка ће затрудне-ти и родиће Сина, и наденуће му име: Емануил.

од дјеве

Л у к а 1, 26 -27 . 3 0 - 3 1

A у шести месец послан би од Бога анђео Гаврил у град га-лилејски, по имену Назарет, девојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидо-ва; а девојци беше име Марија.

243

И рече ј о ј Анђео: He бој се , Ма-рија, ј е р си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус .

Погубљење деце

Ј е р е м и ј а 3 1 , 1 5 Овако вели Господ: глас у Ра-ми чу се , нарицање и плач ве-лики; Рахиља плаче за децом својом, неће да се утеши за де -цом својом, ј е р их нема.

М а т е ј 2, 1 6 - 1 8

Тада Ирод, видев да су га му-драци преварили, разгњеви се веома и посла и погуби сву де -цу по Витле јему и по свој око-лини његовој од две године и ниже, по времену које ј е тачно дознао од мудраца. Тада се испуни оно што ј е ре-као пророк Јеремија говорећи: „Глас у Рами чу се , плач и ри-дање и нарицање много. Рахи-љ а оплакује децу своју, и неће да се утеши, ј е р их нема" .

Б е к с т в о у Е г и п а т

О с и ј а 11, 1

Кад Израиљ беше дете, љ у б -љ а х га и из Мисира (Египта) дозвах сина свога.

Матеј 2, 14 -15

И он уставши, узе Дете и Ма-тер његову ноћу и отиде у Еги-пат. И би тамо до смрти Иродове -да се испуни оно што ј е Господ рекао преко пророка који го-вори: „Из Египта дозвах Сина свога" .

2 4 4

М а л а х и ј а ЗД

Ево, ј а ћу послати Анђела сво-га, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, кога ви тражите, и Анђео заветни кога ви желите, ево, долази, вели Господ над војскама.

П р и п р е м а њ е п у т а

Л у к а 7 , 2 4 . 2 7

Α кад отидоше ученици Јова-нови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изашли у пу-стињу да видите? Трску коју

љуља ветар/ Ово је онај за кога је написано: „Ево ј а шаљем Анђела свога пред лицем твојим који ће при-правити пут твој пред тобом".

Н а ј а в љ е н за С и н а Б о ж и ј е г

П с а л а м 2, 7 М а т е ј 3 , 1 7

Казаћу наредбу Господњу; он И гле, глас са небеса који рече мени: „Ти си Син мој, Ја те говори: „Ово ј е Син мој данас родих". љубљени који ј е по мојој

вољи."

Д е л а т н о с т

И с а и ј а 9 , 1 - 2

Али неће се овако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или после кад досађиваше на путу κ мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој. Народ који седи у тами видеће светлост велику, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће светлост.

у Г а л и л е ј и

М а т е ј 4 , 1 3 - 1 6

И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму при-морскоме, у крајевима Завуло-новим и Нефталимовим. Да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи: „Земља Заву-лонова и земља Нафталимова, на путу κ мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожа-чка;

Народ који седи у тами виде светлост велику, и онима који седе у области и сјени смртној, светлост засија".

2 4 5

П р о р о к

5 М о ј с е ј е в а 1 8 , 15

Пророка усред тебе, између браће твоје, као што сам ја, по-дигнуће ти Господ Бог твој; Њега слушајте.

Д е л а а п о с т о л с к а 3 , 2 0 . 2 2

Да дођу од лица Господњега времена утехе, и да пошље унапред назначеног вам Хри-ста Исуса. Мојсеј оцима рече: „Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из ваше браће, као мене; Њега послушајте у свему што год вам каже".

У т е х а н а п а ћ е н и х

И с а и ј а 6 1 , 1-2

Дух ј е Господа Бога на мени. Зато ме Господ помаза да јав-љам добре гласе кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница. Да огласим годину милости Господње и дан освете Бога нашега, да утешим све жало-сне.

Л у к а 4 , 1 8 - 1 9

,Дух Господњи ј е на мени; за-то ме помаза да благовестим сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене; И да проповедам пријатну го-дину Господњу".

С в о ј и Г а не п р и м и ш е

И с а и ј а 5 3 , 3 Ј о в а н 1 , 1 1

Презрен беше и одбачен из- Својима дође, и своји га не међу људи, болник и вичан бо- примише. лестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га ни за што не узимасмо.

246

Лука 23, 18

Α они сви заједно повикаше говорећи: Узми овога, а пусти нам Вараву.

Свештеник по чину Мелхиседекову

Псалам 110, 4

Господ се заклео и неће се по-кајати; Ти си свештеник дове-ка по реду Мелхиседекову.

Јеврејима 5, 5-6

Тако и Христос не даде сам се-би славу да буде првосвеште-ник, него Онај који му рече: „Син мој јеси ти, ј а те данас родих". Као што и на другом месту ве-ли: „Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову".

Свечани улазак

Захарија 9, 9 Радуј се много кћери сионска, подвикуј кћери јерусалимска; ево цар твој иде κ теби, праве-дан је и спасава, кротак ј е и јаше на магарцу, и на магарету, младету (младунчету) ма-гаричину.

Марко 11, 7. 9. 11

И доведоше магаре Исусу, и метнуше на њега хаљине своје; и усједе на њега. Α који иђаху пред њим и за њим викаху говорећи: Осана! Благословен који долази у име Господње. И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе из Витаније с Д ванаесторицом.

247

Јудино издајство

Псалам 41,9 Лука 22, 47-48

И човек мира мога, у кога се Док Он још говораше, гле на-уздах, који јеђаше хлеб мој, по- род, и један од Дванаесторице, диже на ме пету. звани Јуда, иђаше пред њима, и

приближи се Исусу да га пољуби. Јер им беше дао овакав знак: Кога пољубим, тај је . Α Исус му рече: Јудо, зар цели-вом издајеш Сина Човечијега?

Продан за 30 сребрника

Захарија 11 ,12

И рекох им: ако вам ј е драго, дајте ми моју плату; ако ли ни-је , немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника.

Мареј 26, 15

И рече: Шта ћете ми дати, и ј а ћу вам га издати? Α они му по-ложише тридесет сребрника.

Лажно сведочење

Псалам 3 5 , 1 1

Усташе на ме лажни сведоци; што не знам, за оно ме питају.

Марко 14, 57-58

И неки уставши сведочаху против њега лажно, говорећи: Ми га чусмо где говори: „Ја ћу развалити храм овај рукотво-рени, и за три дана саградићу други, нерукотворени".

2 4 8

Б е з г л а с а н пред т у ж и т е љ и м а

И с а и ј а 5 3 , 7

Мучен би и злостављан, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који ј е стриже не отвори уста својих.

М а р к о 15 , 4 - 5

Α Пилат га поново упита го-ворећи: Зар ништа не одгова-раш? Види колико те оптужују! Али Исус више ништа не од-говори тако да се Пилат див-љаше.

Р у ж е њ е и п љ у в а њ е

И с а и ј а 5 0 , 6

Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лица свога од руга (ружења) ни од пљувања.

М а т е ј 2 6 , 6 7

Тада му попљуваше лице и удараху га, а други га бијаху по образима.

О м р з н у ш

П с а л а м 3 5 , 1 9

Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и нами-гивали очима који мрзе на ме ни за што.

ни за ш т о

Ј о в а н 15 , 2 4 - 2 5

Да не творих међу њима дела која нико други није творио, не би греха имали; а сад су и видели, и омрзнули и мене и Оца мога. Али да се испуни реч написана у Закону њихову: „Омрзнуше ме ни за што".

2 4 9

Р а њ а в а н з

И с а и ј а 5 3 , 5

Α он болести наше носи и не-моћи наше узе на се, а ми мишљасмо да ј е рањен, да га Бог бије и мучи.

грехе н а ш е

Р и м љ а н и м а 5 , 6 . 8

Јер Христос, још док бесмо не-моћни, умре у одређено време за безбожнике. Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бесмо грешници, Христос умре за нас.

М е т н у т међу разбојнике

И с а и ј а 5 3 , 1 2

Зато ћу му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер ј е дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи грехе многих, и за злочинце се моли.

М а р к о 1 5 , 2 7 - 2 8

И с њим распеше два разбој-ника, једнога са десне, а дру-гога с а леве стране њему. И исггуни се Писмо које гово-ри: „И уврстише га међу раз-бојнике".

П р о б и л и M y руке и ноге

З а х а р и ј а 1 2 , 1 0

И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погле-даће на мене кога прободоше; и плакаће за њим као за једин-цем, и тужиће за њим као за првенцем.

Ј о в а н 2 0 , 2 7

Затим рече Томи: „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран".

2 5 0

Р у г а ј у M y се и и с м е ј а в а ј у Г а

П с а л а м 2 2 , 7 -8

Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом: „Ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави ако га милује".

Л у к а 2 3 , 3 5

И народ стајаше гледајући. A старешине ругаху му се с њима говорећи: Друге спасе, нека спасе и себе, ако ј е он Христос изабраник Божији.

Д а д о ш е M y д а пије оцат

П с а л а м 6 0 , 21

Дају ми жуч да пијем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

М а т е ј 27 , 3 4

Дадоше му да пије оцат (сирће) помешан са жучи; и окусивши, не хте да пије.

О н се моли за н е п р и ј а т љ е своје

П с а л а м 1 0 9 , 4 За љубав моју устају на мене, a ј а се молим.

Л у к а 2 3 , 3 4

Α Исус говораше: Оче, опро-сти им, јер не знају шта чине! И делећи хаљине његове ба-цаху коцку

За х а љ и н е Њ е г о в е бацају коцку

П с а л а м 2 2 , 1 7 - 1 8

Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање. Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.

М а т е ј 27 , 3 5 - 3 6

Α кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку И сеђаху онде, те га чуваху.

2 5 1

Господ ч у в а ci

П с а л а м 3 4 , 2 0

Чува (Господ) све кости његове, ни једна се од њих неће сломити.

к о с т и Њ е г о в е

Ј о в а н 1 9 , 3 2 - 3 3 . 3 6

Онда дођоше војници, и прво-ме пребише голени, и другоме, распетоме с њим. Α дошавши до Исуса, кад видеше да ј е већ умро, не пре-бише му голени. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: „Кост његова неће се преломити".

И ребра су M y пробили

З а х а р и ј а 1 2 , 1 0

И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погле-даће на мене кога прободоше; и плакаће за њим као за једин-цем, и тужиће за њим као за првенцем.

Ј о в а н 19 , 3 4

Hero један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изађе крв и вода.

Погребен j e код б о г а т о г а

И с а и ј а 5 3 , 9

Одредише му гроб са злочин-цима, али на самрти би с бога-тим, јер не учини неправде, нити се нађе превара у устима његовим.

М а т е ј 2 5 , 5 7 - 6 0

Α кад би увече, дође богат човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који ј е такође био ученик Исусов. Овај, приступивши Пилату, замоли за тело Исусово. Тада Пилат замоли да му даду тело. И узевши Јосиф тело, зави га у платно чисто.

2 5 2

И стави га у свој нови гроб што је био усекао у камену; и нава-ливши велики камен на врата од гроба, отиде.

Он је васкрсао

Псалам 16, 10

Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да све-тац твој види трулење.

Псалам 49, 15

Али ће Бог душу моју избави-ти из руку паклених, јер ме он прима.

Марко 16, 6-7

Α он им рече: He плашите се! Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде; ево места где га положише.

Hero идите и кажите учени-цима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видети као што вам рече.

Он се вазнео на небо

Псалам 68, 18

Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се проти-ве да овде наставаш, Господе Боже!

Марко 16, 19

Α Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и седе Богу са десне стране.

1 Коринћанима 15, 4

И да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму

Ефесцима 4, 8

Зато и вели: Узишавши на висину, заплени плен и даде даре људима.

253

НОВОЗАВЕТНИ ЦИТАТИ НАВЕДЕНИ ИЛИ ПАРАФРАЗИРАНИ НА ОСНОВУ ТЕКСТА СЕПТУАГИНТЕ

Писци Новог завета углавном су цитирали или парафразирали древни грчки превод Старог завета, уобичајено познат као Ссптуагинта (LXX), сачињен двеста година пре Христа. На неколико мсста овај превод се по смислу знатно разликује од масоретског јсврејског текста, и као посебну помоћ читаоцу овде доносимо (први пут сабранс на српском) такве наводе из LXX, парафразс, или очигледне алузије. Цитате таквих одсљака из Ссптуагинте узели смо прсма званичном преводу Новог завста из 1990. г. Међутим, ако се цитат из Септуагинте у Новом завету јавља неколико пута, српски превод може да се разликује услед очиглсдних нијансирања значења или нагласка којих се одражавају у различитим контекстима. Бројеви глава и стихова су према наведеном синодалном прсводу за Нови завет, одн. Даничићевом преводу за Стари завет. Ове цитате наводимо према Новом завету.

Матеј 1,23 (Исаија 7,14) Девојка ће зачети и родити сина. Матеј 3,3 (Исаија 40,3) Глас вапијућег у пустињи: Припремите пут

Господњи, поравните стазе његове. Матеј 12,21 (Исаија 42,4) И у име његово уздаће се народи. Матеј 13,14-15 (Исаија 6,9-10) Ушима ћете чути и нећете разу-

мети; и очима ћете гледати, и нећете видети! Јер ј е отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују; и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.

Матеј 15,8-9 (Исаија 29,13) Приближава ми се народ овај устима својим; и уснама ме поштује, а срце им ј е удаљено од мене. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

Матеј 21,16 (Псалам 8,2) Из уста деце и одојчади начинио си себи хвалу.

Марко 1,3 (Исаија 40,3) Глас онога што виче у пустињи: При-премите пут Господњи, поравните стазе његове.

Марко 4,12 (Исаија 6,9-10) Да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и не разумеју; да се како не обрате, и да им се опросте греси.

Марко 7,6-7 (Исаија 29,13) Овај народ уснама ме поштује, а срце им ј е далеко од мене. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи.

Лука 3,4-6 (Исаија 40, 3-5) Глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Господњи; поравните стазе његове; свака долина нека се испуни и свака гора и сваки брег нека се слегну; и што је криво нека буде право и неравнине на путевима нека буду глатке .... И свако ће тело видети спасење Божије.

254

Лука 4,18 (Исаија 61,1) Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима. Посла ме ... да проповедам заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати.

Лука 8,10 (Исаија 6,9) Да гледајући не виде, и чујући не разумеју. Јован 1,23 (Исаија 40,3) Глас вапијућег у пустињи ... Поравните

пут Господњи. Јован 12,38 (Исаија 53,1) Господе, ко верова проповеди нашој? Јован 12,40 (Исаија 6,10) Заслепио ј е очи њихове и окаменио срца

њихова, а не виде очима ни срцем разумеју и не обрате се да их исцелим. Дела апостолска 2,19-20 (Јоиљ 2,30-31) И даћу чудеса горе на небу

и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни Дан Господњи.

Дела аностолска 2,25-28 (Псалам 16,8-11) Господа непрестано гледах пред собом, јер ми ј е с десне стране, да се не поколебам. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади. Јер нећеш оставити душе моје у Аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим.

Дела апостолска 3,22 (5 Мојсејева 18,15) Њега послушајте у све-му што год вам каже.

Дела апостолска 4,25-26 (Псалам 2,1-2) Зашто се буне незна-бошци, и народи помишљају залудне ствари? Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се.

Дела апостолска 7 ,14 (1 Мојсејева 46,27) Седамдесет и пет душа. Дела апостолска 7,42-43 (Амос 5,25-27) Еда што заклано и жртве

принесосте ми за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев? И прихватисте чадор Молохов, и звезду бога вашега Ремфана, кипове које начинисте да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона (Дамаска, код пророка Амоса).

Дела апостолска 8,33 (Исаија 53,8) У његовом понижењу укиде се суд његов. Α род његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот његов.

Дела апостолска 13,34 (Исаија 55,3) Даћу вам Светиње Давидове верне (код Исаије: И учинићу с вама завет вечан, милости Давидове истините).

Дела апостолска 13,41 (Авакум 1,5). Видите, ви презирачи, и чудите се, и нестаните.

255

Дела апостолска 15 ,16 -17 (Амос 9, 11-12) Потом (у те дане) ћу се вратити и сазидати дом Давидов, који ј е пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га. Да потраже остали људи Господа и сви народи на које ј е призвано име моје.

Дела апостолска 28,26-27 (Исаија 6,9-10) Иди народу овоме и реци: Ушима ћете чути и нећете разумети, и очима ћете гледати и нећете видети. Јер ј е отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.

Римљанима 2,24 (Исаија 52,5) Име Божије се због вас (Јевреји) хули међу незнабошцима.

Римљанима 3,4 (Псалам 51,4) Да се оправдаш у речима својим и да победиш када ти суде.

Римљанима 3,12 (Псалам 14,3; 53,3) Сви застранише и заједно неваљали посташе; нема га који чини добро, нема баш ниједнога.

Римљанима 3,13 (Псалам 5,9) Језицима својим вараху. Римљанима 3,14 (Псалам 10,7) Уста су им пуна клетве и горчине. Римљанима 9,17 (2 Мојсејева 9,16) Да на теби покажем силу своју. Римљанима 9, 27-28 (Исаија 10,22-23) Ако буде број синова

Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти. Јер ће извршити брзо реч своју по правди, извршиће Господ брзо реч своју на земљи.

Римљанима 9,29 (Исаија 1,9) Да нам Господ Саваот није оставио семе, постали бисмо као Содом и слични Гомори.

Римљанима 9,33 (Исаија 28,16) Сваки који у њега верује неће се постидети.

Римљанима 10,11 (Исаија 28,16) Сваки који верује у њега неће се постидети.

Римљанима 10,16 (Исаија 53,1) Господе, ко верова проповеди нашој?

Римљанима 10,18 (Псалам 19,4) По свој земљи отиде глас њихов, и до крајева васељене речи њихове.

Римљанима 10,20 (Исаија 65,1) Нађоше ме који ме не траже, јавих се онима који не питају за мене.

Римљанима 10,21 (Исаија 65,2) Ваздан пружах руке своје према народу непослушном и бунтовном.

Римљанима 11, 9-10 (Псалам 69, 22-23) Нека им буде трпеза њихова замка и клопка... Нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувек савиј!

256

Римљанима 11, 26-27 (Исаија 59, 20-21) Доћи ће од Сиона Из-бавитељ и одвратиће безбожност од Јакова. И ово им је завет од мене, када скинем грехе њихове (Исаија 27,9).

Римљанима 11, 34 (Исаија 40, 13) Ко познаде ум Господњи? Римљанима 12, 20 (Приче 25, 21-22) Ако је гладан непријатељ

твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер то чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову.

Римљанима 14, 11 (Исаија 45, 23) Поклониће ми се свако колено, и сваки језик исповедиће Бога.

Римљанима 15 ,12 (Исаија 11, 10) Биће корен Јесејев, и који устаје да влада над незнабошцима, у њега ће се уздати незнабошци.

Римљанима 15, 21 (Исаија 52, 15) Којима се не јави за њега, видеће; и који нису чули разумеће.

1 Коринћанима 1,19 (Исаија 29, 14) Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу.

1 Коринћанима 2, 16 (Исаија 40, 13) Ко познаде ум Господњи? 1 Коринћанима 5,13 (5 Мојсејева 13,5) Избаците злога између вас

самих) 1 Коринћанима 10,20 (5 Мој 32,17) Оно што незнабошци жртвују,

демону жртвују, а не Богу. 1 Коринћанима 15,55 (Осија 13,14) Где ти је , Смрти, жалац?

Где ти је , Пакле, победа? 2 Коринћанима 4 , 1 3 (Псалам 116, 10) Веровах, зато говорих. 2 Коринћанима 8, 21 (Приче 3 , 4 ) Јер се старамо за добро не само

пред Господом него и пред људима. Галатима 3,10 (5 Мојсејева 27,25) Проклет сваки који не остане у

свему што ј е написано у Књизи закона да то чини. Бфесцима 4,26 (Псалам 4,4) Гневите се али не грешите. Филипљанима 2,11 (Исаија 45,23) И да сваки језик призна Бога

(да ј е Господ Исус Христос). Јеврејима 1,6 (5 Мојсејева 32, 43) Нека му се поклоне сви анђели

Божији. Јеврејима 1,7 (Псалам 104, 4) Који чини анђеле своје духовима и

слуге своје пламеном огњеним. Јеврејима 1,10-12 (Псалам 102, 25-27) Ти, Господе, у почетку

основа земљу, и небеса су дело руку твојих. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарети као одело, и савићеш их као хаљину, и измениће се, a ти си увек исти, и године твоје неће минути.

257

Јеврејима 2,7 (Псалам 8,5) Учинио си га привремено мањим од анђела. Јеврејима 3,7-9 (Псалам 95, 7-9) Данас, ако глас његов чујете,

немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом разјарености у дан кушања у пустињи, где ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, a гледали су дела моја четрдесет година.

Јеврејима 3,15 (Псалам 95, 7-8) Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом разјарености.

Јеврејима 4,7 (Псалам 95, 7-8) Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша.

Јеврејима 8, 9 (Јеремија 31, 32) Они не осташе у завету моме, и Ја не марих за њих, говори Господ.

Јеврејима 10, 5 (Псалам 40, 6) Жртву и принос ниси хтео, али си ми тело приправио.

Јеврејима 10, 27 (Исаија 26, 11) Само страшно очекивање суда и јарост огња прогутаће противнике (Исаија: Посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће пождрети противнике).

Јеврејима 10, 386 (Авакум 2,4а) Ако одступи, неће бити по вољи души мојој.

Јеврејима 11, 5 (1 Мојсејева 5,24) Вером беше Енох узнесен да не види смрти; и више се не нађе, јер га Бог узнесе.

Јеврејима 11, 21 (1 Мојсејева 47, 31) И поклони се преко врха палице своје.

Јеврејима 12, 5-6 (Приче 3, 11-12) Сине мој, не занемаруј карање Господње, нити клони када те он покара. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима.

Јеврејима 12 ,13 (Приче 4, 26) Поравните стазе за ноге своје. Јеврејима 12, 15 (5 Мојсејева 29, 18) Да не би узрастао некакав

корен горчине. Јеврејима 12, 26 (Агеј 2, 6) Још једном ћу потрести не само небо

него и земљу Јеврејима 13,6 (Псалам 118, 6) Господ ј е мој помоћник, и нећу се

бојати; шта ми може учинити човек? Јаковљева 1,10-11 (Исаија 40, 6-7) Проћи ће као цвет травни, јер

огреја сунце с врућином, и осуши траву, и цвет њезин отпадне. Јаковљева 4, 6 (Приче 3,34) Бог се противи поноситима, а сми-

ренима даје благодат. 1 Петрова 1, 24 (Исаија 40, 6-7) Свако тело ј е као трава, и свака

слава човечја као цвет травни: осуши се трава, и цвет њезин отпаде.

258

1 Петрова 2, 6 (Исаија 28, 16) Полажем у Сиону камен крајеу-гаони, избрани и драгоцени; и ко у њега верује неће се постидети.

1 Петрова 2,9 (Исаија 43, 20) род избрани (2 Мојсејева 19, 5-6), царско свештентво, народ свети, (Исаија 43, 21) народ задобијен да објави Моје врлине.

1 Петрова 3 , 1 0 (Псалам 34, 12) Који хоће да љуби живот и да види дане добре.

1 Петрова 4, 18 (Приче 11, 31) И ако се праведник једва спасава, безбожник и грешник где ће се јавити?

1 Петрова 5, 5 (Приче 3, 34) Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат.

Откривење 2, 7 (Језекиљ 28, 13; 31, 8. 9) Рај Бога. Откривење 2,27 (Псалам 2,9) Владаће над њима гвозденом па-

лицом.

2 5 9

ХРОНОЛОШКА ТАБЛИЦА БИБЛИЈСКЕ ИСТОРИЈЕ НАСПРАМ ОКОЛНОГ СВЕТА

Стари завет је богат хронолошким подацима, па ипак се време патријараха не да установити, па и боравак Јевреја у Египту и њихов излазак могу се уз вероватноћу датирати у 14. и 13. век пре Хр. Тек од доба царева почиње поузданије хронолошко предање, али му ј е потребно тачније тумачење. Захваљујући асирским и вавилонским изворима неки датуми су добро засновани, као нпр. прво освојење Јерусалима и данак Јехоније. Одатле ј е могуће да се прилично тачно установи време владавине царева. Извесне неусаглашености произлазе од тога што су године царевања различито обрачунаване, па су се у предање увукле извесне грешке.

Напомсна: По јеврејском рачунању, стварање света било је 5. 376. г. пре Хр

Ванбиблијски датуми

Пре 12000- Старо камено доба (Палеолит). Налази људских костију у Галилеји и на Кар-милу 12000-8000 - Средње камено доба (Мезолит). Први трагови пољопривреде и сточарства 8000-4000 - Младо камено до-ба (Неолит). Оснивање првог познатог града, око 7000 (Јери-хон). Први керамички произ-води, око 5000

'' 4000-3200 - бакарно доба (кал-колит). Проналазак грнчарског точка. Прва употреба метала

Библијски датуми

3200-2200 - рано бронзано доба. У јужној Месопотамији настаје прво писмо (Сумераца). Прве државе : у Вавилонији

260

Ванбиблијски датуми

Сумераца, онда Акађана, у Египту тзв. Старо Царство (пирамиде, појава трговине)

2200-1550 - средње бронзано доба. Палестином влада Еги-пат

21 . век - у Месопотамији збирке законодавства, од Ур-Наму-а, Лиапит-Иштаре и из Ешнуне. Јерусалим, Ашкелон, Сихем, Вет-Сан итд. споменути у египатским текстовима 20. и 19. века

1792-1750 - Хамураби из Вави-лона. Разорење царства Мари.

1750-1550 - Египтом завладали Хикси (општа одредба за разне народе: Хорите, Аморите и др.). Главни град Танис (библ. Соан)

1740-1200 - царство Хетита (од Анатолије па повремено до Ханана)

Библијски датуми

У приповедању ο патријарси-ма (1 Мој 11, 10 - 50, 26) ра-зличити закони и обичаји личе на правне обичаје, који су посведочени у старооријен-талним правним повељама. Отприлике у ово доба (између 2000. и 1400) из Месопотамије и источне Јорданије у Ханан долазе патријарси (немогућа ближа временска одредба)

Око 1550 Египта

прогон Хикса из

1550-1200 - позно бронзано доба.

261

Ханан под египатском упра-вом Око 1468 - после битке код Мегидона власт Египта се протеже до Еуфрата 1417-1379 - у Египту влада Аменофис III

1379-1362 - у Египту Амено-фис IV (Ехнатон). Писма из Амарне: ту ј е и коресподснци-ја хананских владара, на акад-ском језику, са двором обају фараона. 1304-1237.. Рамзес II у Египту

Око 1200 - распад Хетитског царства 1200-900 - гвоздено доба I Око 1190 - насељавање Фили-стејаца у Ханану. Пропаст Угарита. Крај микенске кул-туре. Арамеји у источној Си-рији

После 1400 - „синови Јаковље-ви" у Египту (1 Мој 37-2 Мој П )

Око 1250 - излазак Јевреја из Египта, 2 Мој 12-14. Око 1230 - насељавање Јевреја у Палестини под Исусом На-вином (ИНав 1-12)

1200-1020 - добаСудија

1020-1000 - Саул, првијевр. цар ( 1 С а м 9 - 3 1 ) 100-961 - Давид цар (2 Сам 2 -1 цар 2) 961-931 - Соломон цар (1 цар 2-11) Градња Храма у Јеруса-лиму 931 - распад Соломоновог царства на два дела: Израиљ, одн. Северно царство, и Јуду, Јужно царство (1 цар 12,1-19).

262

Ванбиблијски датуми

945-924- Сисак влада у Египту

900-550 - гвоздено доба II

Пре 875 - Вен-Адад I, цар ара-мејски у Дамаску

859-824 - Салманасар III у Асу-

РУ

Пре 841 - Вен-Адад II у Дама-ску

Око 850 - Миса цар моавски

Библијски датуми

931-914 - Ровоам цар Јудин (1цар 14, 21-31) 924-поход на Палестину фа-раона Сишака (1 цар 14,25д) 931-910 - Јеровоам I цар Израиљев (1 цар 12, 20-14, 20) 914-912 - Авијам цар / Јудин (1цар 15,1-8 911-871 - Аса / цар Јудин (1 цар 15,9-24) 909 - Надав, цар Израиљев (1цар 15, 25-32) 909-886 - Васа, цар Израиљев (1 цар 15,33-16, 7)

885 - Ила / цар Израиљев (1 цар 16, 8-14) 885 - Зимрије / цар Израиљев (1 цар 16,15-20)

885-874 - Амрије / цар Израи-љев (1 цар 16, 21-28) 885-881 - Борбе Амрија и Тив-нија око власти (1 цар 16,21д).

873-853 - Ахав / цар Израиљев (1 цар 16, 29 - 22, 40). Пророци Илија и Јелисеј

854 - у бици код Каркара Ахав се бори као савезник Арамеја-ца из Дамаска против Асираца

263

871-848 - Јосафат / цар Јудин (1 цар 22, 41-51) 853-852 - Охозија / цар Израи-љев (1 цар 22, 52-2 цар 1,17)

810-782 Асуру

Адад Нирари III у

Пре 797 - Хазаел у Дамаску 753 - Оснивање Рима

745-727 - Тиглат-Феласар III у Асуру и Вавилону (овде под именом Пул)

852-841 - Јорам / цар Израи-љев (2 цар 3) 848-841 - Јорам / цар Јудин (2 цар 8,16-24) 841 - Охозија / цар Јудин (2 цар 8,25-29) 841-813 - Јуј (Јеху) цар Израи-љев (2 цар 9д) 840 - Јуј плаћа данак Салма-насару III 840-835 - Готолија / царица Ју-дина (2 цар 11) 837-796 - Јоац цар Јудин (2 цар 12)

813-797 - Јоахаз / цар Израи-љев (2 цар 13,1-9) 797-782- Јоас, цар Израиљев (2 цар 13,10-14,16) 796-767 - Амасија цар Јудин (2 цар 14,1-22)

782-747 - Јеровоам II цар Израљев (2 цар 14, 23-29) 767-739 - Азарија (Узија) цар Јудин (2 цар 15, 1-7) Пророци Амос и Осија. 747 - Захарија / цар Израиљев (2 цар 15, 8-12) 747 - Салум / цар Израиљев (2 цар 15,13-15)

740-730 - Резин, узурпатор у Дамаску

747-742 - Менајим / цар Израиљев (2 цар 15,14-22)

264

Ванбиблијски датуми

742-740 - Факија / цар Израи-љев (2 цар 15,23-26) 740-731 - Фекај / цар

Израиљев (2 цар 15, 27-31)

727-722 - Саламанасар V у Асуру и Вавилону 722-705 - Саргон II - Саргон цар у Асуру, од 1710. и вавилонски

721-710 - Меродах-Валадан, цар вавилонски 705-681 - Санехирим у Асуру и Вавилону. Г. 689. разорење Ва-вилона. Нинива главни град Новоасирског царства 690-664 - Тирхака у Египту. 681-669 - Езархадон асирски осваја Египат; обнова Вавилона

669-627 - Асурбанипал у Асуру и Вавилону, познат по својој великој библиотеци. У пото-њем времену постепени ра-спад царства

642-641 - Амон

625-605 - Набополасар цар у Вавилону, г. 914 уз помоћ Миђана осваја град Асур, 612

Библијски датуми

739-734 - Јотам / цар Јудин (2 цар 15,32-38). Пророци Исаија и Михеј 734-728 - Ахаз / цар Јудин (2 цар 16). Сиријско-јефремитски рат

731-722 - Осија цар Израиљев (2цар17,1-7) 722 - Освојење Самарије и пад Северног царства, Израиље-вог(2цар17) 728-699 - Језекија цар Јудин (2цар 18-20)

699-643 - цар Манасија (2 цар 21,1-18)

642-641 - Амон

641-609 - цар Јосија (2 цар 22, 1-23. 30). Пророци Јеремија, Наум, Авакум (?) и Софонија

Ниниву. Крај Новоасирског царства 609 - Јоахаз цар (2 цар 23,31-35)

265

610-595 - Нехо II у Египту. Г. 605. код Харкемиса подлеже Вавилонцима 605-562 - Навуходоносор у Ва-вилонији 609-598 - Јоаким цар (2 цар 23, 36-24,7). 597 - Јоахин цар (2 цар 24, 8-17).

586 - освојење Јерусалима и пад Јужног царства, Јудиног (2 цар 25,8-26).

597-586 - Седекија (2 цар 24, 18-25,7)

586-538 - вавилонско ропство - преселење (2 дн 36, 17-23). Пророци Језекиљ, Авдије

556-539 - Набодин у Вавило-нији. 550-545 - Белхазар, сувладар у Вавилону

550-330 - персијско доба 538-530 - персијски цар Кир осваја Вавилон и оснива пер-сијско светско царство (успон до моћи од 559) под династи-јом Ахеминаца 530-522 - Камбиз персијски осваја Египат 525 522-486 - Дарије I персијски. око 525 - Зерувавељ, управи-Дели Персијско царство на 29 тељ Јудеје (Езра 2,2.8). Проро-сатрапија ци Агеј и Захарија

510 - Рим постаје република 486-465 - Ксеркс I 480 - Битка код Термопила. Ратови Персијанаца са Ати-ном 465-423 - Артаксеркс I 458/428 - Езра (?). Пророк Ма-

лахија.

266

Ванбиблијски датуми

423-404 - Дарије II 404-359 - Артаксеркс

336-331 - Дарије III, г. 333. код Иса и 331. код Арбеле опседа га Александар Велики. Пад Персијског царства.

330-64 - хеленистичко доба 323 - смрт Александра Вели-ког 323-305 - борбе Дијадоха око Александровог престола 323 - Птоломеј сатрап Египта, Селевкије сатрап Вавилона. 312 - почетак селевкидског рачунања времена 305-283 - Птоломеј I, цар еги-патски. 305-281 - Селевкије I, цар ва-вилонски. 320-198 - стална борба између Птоломејаца и Селевкида око Палестине 285-246 - Птоломеј II у Египту 221-203 - Птоломеј IV у Египту 223-187 - Антиох II у Сирији 198 - битка код Панеје; Сирија и Палестина под коначном влашћу Селевкида 187-175 - Селевкије IV Фило-патор

Библијски датуми

445-425 - Немија, управитељ Јудеје.

398 - Езра (?)

око 250 - почетак грчког пре-вода Библије (Септуагинта)

пре 170 - Онија III, прво-свештеник (2 Мак 3,1-4,38)

267

175-164 - Антиох IV Епифан

164-162 - Антиох V Еупатор; његов протектор Лисије 162-150 - Димитрије I, Ссукер

150-145 - Александар Балас. 149-146 - трећи пунски рат и разорење Картагине. Грчка римска провинција 145-140. и 129-125 - Димитрије II Никатор

145 - Антиох VI Дионисије ра-тује против Димитрија II уз подршку свог протектора Трифона 141-139 - Трифон ступа на ме-сто, по његовој заповести уби-јеног, Антиоха VI. 139-129 - Антиох VII Сидетес

125-96-Антиох VIII

103-76 - Александар Јанеус. Настанак снажних верско-по-литичких група (есени, фарисеји, садукеји).

83-69 - Тигран I, Јерменин, осваја Сирију, али га Римљани потискују; кратка владавина Антиоха XII , Азијатика.

82-79 - диктатура Суле у Риму.

167 - успон Макавеја (1/2 Мак) 167-166 - Мататија (1 Мак 2) 166-161 - Јуда (1 Мак 3,1-9,22)

161-143 - Јонатан (1 Мак 9,23-12,52) Првосвештеник Алким, од 153 Јонатан.

143-135 - Симеон (1 Мак 12,53-16,17) од 141. независни владар, признат од Рима

134-104 - Јован Хиркан I (1 Мак 16), првосвештеник и етнарх

76-67 - Салома Александра

268

Ванбиблијски датуми

70-19 - Вергилије, римски пе-сник 66 - Помпеј, римски главноко-мандујући на Истоку.

64 - Сирија римска провинција

64. пре. Хр. - 330. по Хр. - рим-ско доба 51-30 - Клеопатра VII, царица у Египту

47-44 - Јулије Цезар 41-30 - Марко Антоније

27. пре Хр. - 14. по Хр. - Окта-вијан Август. 13. пре Хр. - 45/50. по Хр. -Фи-лон Александријски, јудејски религијски философ

6-4. пре. Хр.: Квинтилије Вар, намесник Сирије 5. пре Хр. - 65. по Хр. - Сенека

Библијски датуми

/67/63-49 - Јован Хиркан II. Њему Јулије Цезар намеће Антипатера, сина истоименог стратега из Идумеје, за управника

40-37 - Мататија Антигон II, последњи владар макавејске династије

/40/37. до 4. пре Хр. - Ирод Ве-лики, син Антипатера, цар Ју-деје, Галилеје, Самарије, Идумеје и Переје

7/6 ? пре Хр. - Рођење Исуса (први попис становништва под Киринијем? В. Лука 2,2)

4. пре Хр. - смрт Ирода и по-дела његове земље на синове Архелаја (етнарх Јудеје, Иду-меје и Самарије), Антипе (до 39 по Хр. тетрарх Галилеје и Пе-реје и Филипа) до 34. по Хр. те-трарх северне Трансјорданије).

269

1. пре Хр. - Германија римска провинција 6/7. по Хр. - Кириније, наме-сник Сирије

14-37 - Тиберије, римски цезар

37 - рођење јудејског исто-ричара Јосифа Флавија. 39 -Петроније, легат Сирије 41-54 -цар Клаудије

6. по Хр. - Архелај скинут с власти; Јудеја, Идумеја и Са-марија, римске провинције. Киринијев попис станов-ништва. Удружење тзв. зилота; немири под Јудом Галилејцом 6-15. по Хр. - Ана првосвеште-ник

17-22 - Ирод Антипа оснива Тиберију 18-37 - Јосиф Кајафа, прво-свештеник 26-36 - Понтије Пилат, наме-сник у Јудеји 27/28-29 - јавна делатност Jo-B a m Крститеља. 27/28 - Крштење Исуса 29 - Усековање Јована Крсти-теља 30 ? - Распеће Христово (7 април /14 нисан) Око 33 - Стефанова мученичка смрт 33/35 - обраћење ап. Павла

41-44 - Ирод Агрипа I, цар (краљ)над целом Палестином 42 - погубљење ап. Јакова Ста-ријег

270

Ванбиблијски датуми

43-12 - философ Плутарх

49- цар Клаудије протерује Ју-деје (и јудеохришћане) из Рима 50 - Ирод, цар Халкиса

50-130 - философ Епиктет

51/52. или 52/53 - Галио, про-конзул Ахаје, Коринта

54 - убиство цара Клаудија 54-65 - цар Нерон 55-120 - историчар Тацит

61-114 - Плиније Млађи

Библијски датуми

око 48/49 - Апостолски сабор у Јерусалиму 50-100 - Ирод Агрипа II етнарх (од 53. цар над северном Палестином)

50/1-52/3 - ап. Павле први пут у Коринту

53/4-55/6 - ап. Павле у Ефесу

56-58 - Павле поново у Корин-ту 58 - Павлово путовање у Јеру-салим 58/59 - ап. Павле у сужањству у Јерусалиму и Кесарији до 59/60 - Феликс, намесник Јудеје од 59-60 - Поркије Фест, на-месник Јудеје 60/61 - путовање ап. Павла у Рим

61/62 - сужањство ап. Павла у Риму

271

64 - Пожар у Риму. Прогон хришћана под Нероном

68 - самоубиство Нероново 68 - Разарање Кумрана 69-79 - цар Веспазијан 70 - рођење римског биографа Светонија

62 - убиство првосвештеника Јонатана 62/3 - Ана II, син Ане I прво-свештеник, даје да се погуби Јаков „брат Господњи" 63/4 или 65/67 - путовање ап. Павла на Исток (пастирске посланице) и на Запад (Шпа-нија?) 64. или 67 - погубљење Петра и Павла у Риму 66 - прокуратор Флор 66-70 - устанак зилота у Пале-стини. Уведено приношење жртви за цара. Бекство хришћана из Јерусалима у Пе-лу у источној Јорданији. 70 - Освојење Јерусалима (Тит) и разорење Храма 70-80 - јудеохришћани из Па-лестине долазе у Ефес, међу њима презвитер Јован (?)

73 - Јудеја римска провинција 7 9 - 8 4 - ц а р Т и т 79 - избијање Везува 81-96 - цар Домицијан око 90 - у Риму и на Истоку Царства прогон философа, учењака, хришћана 96-98 - цар Нерва 98-117 - цар Трајан

2 7 2

Ванбиблијски датуми

око 100 - сабор у Јамнији: искључење јудеохришћана из синагоге 111 - цар Трајан проглашава хришћане за незаконите (Тра-јанов указ) 117-138 - цар Адријан 132-135 - други јудејски уста-нак под Бен Косибом (Бар Кохбом). Потпуно разорење Јерусалима. Прогон Јудејаца из Јудеје. Јерусалим се подиже изнова као пагански град, Colonia Aelia Capitolina, са храмом Јупитеру.

Б и б л и ј с к и датуми

Напомена: Ова хронолошка таблица објављена ј е уз превод Светог писма на немачки, тзв. Einheitsuberstzung - Die Bibel, Altes und Neues Testament, Herder, Freiburg, 1980.

И овде доносимо датуме без измене, без обзира што неки могу да се не слажу са другим хронологијама које штампамо уз овај речник. Међутим, уз сваки хронолошки преглед наводимо извор (аутор, издавач). Ове хронологије се, у ствари, допуњују и показују тешкоће са којима се библијски истраживачи сусрећу. Уосталом, састављач сваке хронологије и напомиње да може бити одступања и др. Притом истичемо да су библијски датуми ипак најпоузданији у поређењу са датовањем других историјских догађаја из живота суседних древних народа.

За нашег читаоца ове таблице свакако ће бити од драгоцене помоћи приликом изучавања Библије.

2 7 3

БИБЛИЈСКА ХРОНОЛОГИЈА

д а т у м (хронолошка таблица може варирати и по неколико година)

ПОЧЕЦИ : ДОГАЋАЈИ У ПРАИСТОРИЈИ

ο Η ο κ cd &•

Стварање света Адам и Ева у Рају Каин и Авељ Ној и Потоп Вавилонска кула

ПРАОЦИ ЈЕВРЕЈА

2000 npe Xp.

Аврам долази у Палестину, око 1900 Исак се рађа Авраму Јаков се рађа Исаку

1800 npeXp.

Јаков има 12 синова, који постају преци дванаест племена Израиљевих. Најпознатији од ових синова је Јосиф, који постаје саветник мисирског (египатског) фараона

Ј Е В Р Е Ж У ЕГИПТУ

Потомци Јакова живе у мисирском ропству око 1700 до око 1250

1600 npeXp.

Мојсеј изводи Јевреје из Египта око 1250. Јевреји лутају кроз пустињу. На путу за Ханан Мојсеј прима Закон на Гори Синају, око 1250 - око 1210

ОСВОЈЕЊЕ И НАСЕЉЕЊЕ ХАНАНА

1250 npeXp

Исус Навин изводи прву етапу освојења Ханана, око 1210. Израиљ постаје лабава конфедерација племена, а вођство преузимају херојске личности познате као судије

УЈЕДИЊЕНО ЈЕВРЕЈСКО ЦАРСГВО

1000 npeXp.

Саул влада око 1030 - око 1010 Давид влада око 1010 - око 970 Соломон влада око 970 - око 931

За датум обично кажемо „око". У начелу, што је ранији датум, то је непрецизније датовање. Од времена Соломонове смрти 931. г. до Кировог указа 538. наведени датуми су приближно тачни, мада се и у овој епоси мора уступити извесна грешка од годину-две.

2 7 4

ДВА ЈЕВРЕЈСКА ЦАРСТВА

950 преХр.

ЈУДА (Јужно царство) И З Р А И Љ ( С е в е Р Н 0 ц а Р С Т В 0 > цареви

цареви г

Ровоам 931-913 ^ ™ ™ ' 0

Авијам 913-91. Надав 910-909

900 преХр.

A m i ο ™ Baca 909-886 Аса 911-870 т т л л _ Ила 886-885

Јосафат 870-848 пророци Зимрије 7 дана 885 Амрије 885-874

Илија Ахав 874-853

850 преХр.

Јорам 848-841 " Охозија 853-852 Охозија 841 " Јорам 852-841 Готолија 841-835 Јелисеј Јуј 841-814 Јоас 835-796 Јоахаз 814-798

800 преХр.

Амасија 796-781 Јоас 798-783 Азарија 781-740 „ Ј е р о в о а м п 7 8 3 . 7 4 3

Јона Амос " "

» Захарија 6 месеци 743 Јотам 740-736 Осија " Салум 1 месец 743 Ахаз 736-716 " Менајим 743-738

Михеј " " Факија 738-737 Исаија

Фекај 737-732 Осија 732-723

Језекија 716-687 Пад Самарије 721

750 преХр.

Амасија 796-781 Јоас 798-783 Азарија 781-740 „ Ј е р о в о а м п 7 8 3 . 7 4 3

Јона Амос " "

» Захарија 6 месеци 743 Јотам 740-736 Осија " Салум 1 месец 743 Ахаз 736-716 " Менајим 743-738

Михеј " " Факија 738-737 Исаија

Фекај 737-732 Осија 732-723

Језекија 716-687 Пад Самарије 721

700 преХр.

Последње године Јудиног царства 700 преХр. Манасија 687-642

650 преХр.

Амон 642-640 Јосија 640-609 пророци Софонија Јоахаз 3 мес. 609 Јоаким 609-598 " Наум

Јеремија Јоахин 3 мес. 598 " Седекија 598-587 " Авакум ? " Пад Јерусалима јул586 Језекиљ

» »

600 преХр.

Амон 642-640 Јосија 640-609 пророци Софонија Јоахаз 3 мес. 609 Јоаким 609-598 " Наум

Јеремија Јоахин 3 мес. 598 " Седекија 598-587 " Авакум ? " Пад Јерусалима јул586 Језекиљ

» »

2 7 5

Б И Б Л И Ј С К А Х Р О Н О Л О Г И Ј А

РОПСТВО И ОБНОВА

Јевреје воде у Вавилонију после пада Јерусалима

550 преХр.

Персијска владавина почиње 539 пророци Киров указ дозвољава повратак. 538 Агеј Захарија Постављени темељи новог Храма. 520 Авдија Данило Обнова зидина Јерусалима. 445-443 Малахија

Јоиљ^

МЕЋУЗАВЕТНО ДОБА

400 преХр.

Александар Велики успоставља грчку власт у Палестини. 333

Палестином владају Птоломеји, потомци једног од Александрових војсковођа који је био постављен за владара Египта. 323 до 198

Палестином владају Селевкиди, потомци једног од Александрових војсковођа који је приграбио власт над Сиријом, 198 до 166

200 преХр.

Јеврејска побуна под Јудом Макавејом васпоставља јеврејску независност. Палестином влада Јудина породица и потомци, Хасмонеји. 166 до 63

Римски војсковођа Помпеј осваја Јерусалим 63 пре Хр. Палестином владају марионетски краљеви наименовани од Рима. Један од њих је Ирод Велики, 37. до 4. пре Хр.

1 г. по Хр.

ВРЕМЕ НОВОГ ЗАВЕТА 1 г. по Хр. Рођење Исуса Христа*

Учење и рад Јована Крститеља; крштење Исуса и почетак његове јавне службе

30 г. по Хр.

Распеће и Васкрсење Христово Обраћење ап. Павла (Савла из Тарса) око 37 Служба ап. Павла око 41 до 65 Последње сужањство Павлово око 65

* Данашња ера ј е обрачуната да би почела с рођењем Исуса Христа, што значи са 1. годином, првим „летом Господњим". Међутим, касније је утврђено да је првобитни обрачун погрешан за неколико година, тако да је Рођење Христово било можда око 6. г. пре Хр.

Напомена: Ова хронологија је преузета из The Bible in Today's English Version y издању American Bible Society, 1976.

2 7 6

1

277

Р Е Д О С Л Е Д Ј Е В А Н Ђ Е Л С К И Х Д О Г А Ђ А Ј А П Р Е М А Ч Е Т В О Р И Ц И Ј Е В А Н Ћ Е Л И С Т А

Јеванђелски догађај Главе и стихови јеванђелиста

Јеванђелски догађај Матеј Марко Лука Јован

1 Пролог 1,1 1,1-3 1,1-4 1,1-18 2 Родослов Исуса Христа 1,1-17 3,23-38* 3 Благовест Захарији ο

рођењу Јована Претече 1,5-25 4 Благовест Пресветој

Дјеви Марији 1,26-38 Посета Марије Јелисавети 1,39-56

5 Рођење Јована Претече 1,57-80 6 Откривење Јосифу ο

Боговаплоћењу 1,18-25 7 Рођење Исуса Христа 2,1 2,1-7 8 Поклоњење пастира 2,8-20 9 Обрезање и давање

имена Исус 1,25 2,21 10 Сретење Господње

у Храму 2,22-38 11 Поклоњење мудраца 2,1-12 12 Бекство у Египат 2,13-15 13 Ирод убија

витлејемску децу 2,16-18 14 Повратак из Египта

у Назарет; 2,19-23 2,39-52 дете Исус у Храму

15 Проповед Јована Претече у пустињи; 3,1-12 1,1-8 3,1-18 1,19-28 сведочанство ο Исусу Христу

16 Крштење Господње 3,13-17 1,9-11 3,21-22 17 Искушавања Исуса

Христа у пустињи 4,1-11 1,12-13 4,1-13

Делатност И с у с а Х р и с т а у Јудеји после к у ш а њ а у пустињи до прве Пасхе

18 Друга сведочанства Јована Претече ο Христу

Први ученици Господњи

* Попуцрни-масни бројеви сшхова означавају да ј е то последњи стих те пгаве

1,19-36 1,37-51

278

Јеванђелски догађај Главе и стихови јеванђелиста

Јеванђелски догађај Матеј Марко Лука Јован

19 20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

Делатност И с у с а Х р и с т а у Галилеји по повратку из Јудеје

Чудо у Кани Галилејској Посета Капернауму

С Л У Ж Б А И С У С А Х Р И С Т А ОД П Р В Е Д О Д Р У Г Е П А С Х Е

Догађаји у Јудеји

Изгоњење трговаца из Храма; сведочанство Исуса Христа ο своме богосиновству Исусов разговор с Никодимом Исус са ученицима у Јудеји Последње сведочанство Јована Крститеља ο Исусу Христу пред ученицима Затварање Јована

Крститеља у тамници | 14,3-5 Ј 6,17-20 | 3,19-20

Догађаји на путу из Јудеје у Галилеји

Повратак у Галилеју 4,12-17 Разговор са Самарјанком

Служба И с у с а Х р и с т а у Галилеји

Долазак Исуса Христа у Кану Галилејску; исцељење сина царева човека Почетак јеванђелске проповеди | | 1,14-15 [ 4,14-15 Проповед Исуса Христа у назаретској синагоги | | | 4,16-30 Боравак и проповед у Капернауму | 4,13-16 | 1,21 | 4,31-32 Позив за апостоле Петра, Андреја, | 4,18-22 | 1,16-20 | 5,1-11 Јакова и Јована

2 7 9

Јеванђелски догађај Главе и стихови јеванђелиста

Јеванђелски догађај Матеј Марко Лука Јован

31 Исцељење бесомучног у капернаумској синагоги 1,21-28 4,31-37

32 Исцељење Петрове таште 1,29-31 4,38-39

33 Исцељење многих болесника 8,16-17 1,32-34 4,40-41

34 Проповед у Галилеји 4,23-25 1,35-39 4,42-44 35 Исцељење губавога 8,2-4 1,40-45 5,12-16 36 Исцељење одузетога у

Капернауму 9,1-8 2,1-12 5,17-26 37 Позивање за апостола

Левија-Матеја 9,9-13 2,13-17 5,27-32 38 Одговор Јовановим

ученицима ο посту 9,14-17 2,18-22 5,33-29

С Л У Ж Б А И С У С А Х Р И С Т А ОД Д Р У Г Е Д О Т Р Е Ћ Е П А С Х Е

Догађаји у Јудеји

39 Исус у Јерусалиму за другу Пасху Исцељење болеснога у бањи Витезди 5,1-17

40 Исус Христос ο своме богосиновству 5,17-47.

Проповед и чудеса И с у с а Х р и с т а у Галилеји

41 Ο значају суботе; тргање класја 12,1-8 2,23-28 6,1-5

42 Излечење сухоруког болесника 12,9-13 3,1-5 6,6-11

43 Злоба фарисеја; народ прилази Христу 12,14-21 3,6-12 6,11.17-19

44 Избор (призив) Дванаесторице апостола 10,1-4 3,13-19 6,12-16

45 Беседа на гори 5,1-7,29 6,17-42 46 Исцељење слуге

капернаумског капетана 8,5-13 7,1-10 47 Васкрсење сина удовице у

Наину 7,11-16

2 8 0

Јеванђелски догађај Главе и стихови јеванђелиста

Јеванђелски догађај Матеј Марко Лука Јован

48 Исусово сведочанство ο себи и ο Јовану Крститељу пред Јовановим ученицима 11,1-19 7,18-35

49 Позив уморнима и натоваренима 11,27-ЗЛ

50 Исус у дому Симона фарисеја и грешница 7,36-50

51 Исцељење бесомучнога, слепог и глувог 12,22-23 11,14

52 0 хули на Духа Светога 12,24-37 3,20-30 11,15-26 53 0 тражењу знакова 12,38-45 11,16.

29-32 54 0 унутрашњој светлости 11,33-36 55 Похвала слушаоцима

речи Божије 12,46-52 3,31-25 8,19-21; 11,27-28

56 Изобличавање спољне побожности 11,37-54

57 Поуке у причама ο Царству Божијем на 13,1-58 4,1-34 12,1-52 морској обали 8,4-18

0 следовању Исусу 13,18-21

58 0 следовању Исусу 8,18-22 59 Стишавање буре

на путу кроз 8,23-27 4,35-41 8,22-25 Генисаретско језеро за Гадаринску област

60 Исцељење гадаринских бесомучника 8,28-34 5,1-20 8,26-39

61 Васкрсење Јаирове кћери и жене од течења крви 5,22-43. 8,40-56

62 Исцељење двојице слепих 9,27-31 63 Исцељење бесомучног,

немог 9,32-34 64 Исус презрен у

постојбини својој 13,54-58 6,1-6 65 Проповед у околним

градовима и селима 9,35-М 6,6 66 Изаслање 12 апостола

и проповед 10,1-42 6,7-13 9,1-6

281

Јеванђелски догађај Главе и стихови јеванђелиста

Јеванђелски догађај Матеј Марко Лука Јован

67 Погубљење Јована Крститеља 14,6-12 6,17-29

68 Глас ο Исусу Христу, пометња Иродова 14,1-2 6,14-16 9,7-9

69 Повратак Дванаесторице са проповедања 6,30 9,10

70 Чудо умножења 5 хлебова и 2 рибе (I умножење) 14,13-21 6,31-44 9,11-17 6,1-4

71 Исус иде по мору 14,22-34 6,45-53 6,15-21 72 Исцељење болесника

у Генисарету 14,35-26 6,54-16 73 Исус Христос ο себи

као ο небеском хлебу 6,22-71

Д О Г А Ђ А Ј И ОД Т Р Е Ћ Е Д О Ч Е Т В Р Т Е П А С Х Е - П А С Х Е С Т Р А Д А Њ А

74 Изобличење Јевреја због лицемерног 7,1-23 испуњавања заповести

75 Пут И X у крајеве Тира и Сидона, исцељење кћери 15,21-28 7,24-30 Хананејкине

76 Исцељење глувонемог 7,31-22 77 Излечење многих на

Генисаретском језеру 15,29-31 78 Исус храни 4000 људи

са 7 хлебова и неколико 15,32-38 8,1-9 риба (II умножење)

79 Одлазак у област Магдале. Одговор фарисејима који траже знаке с неба 1522-16,4 8,10-13

80 0 квасцу фарисејском 15,1-12 8,14-21 81 Исцељење слепога

у Витсаиди 8,22-26 82 Петрово исповедање Христа

у Кесарији Филиповој. 16,13-20 8,27-30 9,18-21 83 Прво предсказивање И X

ο своме страдању, 16,21-28 8,31-9,1 9,22-27 ο ношењу крста

84 Преображење Господње 17,1-13 9,1-9 9,28-36

2 8 2

Јеванђелски догађај Главе и стихови ј еванђелиста

Јеванђелски догађај Мате ј Марко Лука Јован

85 Друго предсказивање И Χ ο својој крсној

9,10-13 смрти и васкрсењу 9,10-13 86 Исцељење бесомучног

дечака 17,14-21 9,14-29 9,37-43 87 Треће предсказивање

Христа ο своме страдању, смрти и 17,22-23 9,30-32 9,43-45 васкрсењу

88 Последњи боравак И X у Капернауму; одговор ο давању 17,24-27 пореза Храму

89 Упутства ο смирености 18,1-6 9,33-37 9,46-50 90 Највећи у Царству

небеском; прича 18,7-17 ο изгубљеној овци

91 0 праштању; 18,18-22 ο немилосрдном 18,23-21 слуги

И с у с Х р и с т о с пред п р а з н и к С ј е н и ц а

92 Исус Христос одбија 7,2-9 да иде за празник 7,2-9

у Јерусалим 93 Пут Исуса Христа

у Јерусалим 19,1 10,1 9,51 94 Одговор Христов

због понашања 9,52-56 Самарјана

95 0 следовању Христу 9,57-62 96 Слање 70-це на

проповед; претња непокајаним градовима 11,2-24 10,1-24

97 Позив уморнима и натоваренима 11,27-30

98 Питање законика ο животу вечном и ο ближњем; ο милостивом Самарјанину 10,25-37

99 Исус Христос у дому Марте и Марије 10,38-42

283

Јеванђелски догађај Главе и стихови ј е в а н ђ е л и с т а

Јеванђелски догађај Мате ј Марко Лука Јован

100 Учење ο молитви: 11,1-13 Оченаш 6,9-13 11,2-4

101 Исус на обеду код фарисеја, 11,37-54 изобличење законика

102 Упутства ο начелима живота 12,1-59 Христових следбеника

И с у с у Ј е р у с а л и м у на празник С ј е н и ц а

103 Распра у народу ο Христу 7,10-52

104 0 жени ухваћеној у прељуби 8,1-11

105 Изобличење Јевреја у трему Храма 8,12-52

106 Исцелење слепорођенога 9 , 1 4 1 107 Пастир добри 10,1-21 108 Ο Галилејцима

погубљеним од Пилата; 13,1-5 још ο покајању

109 Прича ο бесплодној смокви 13,6-9

110 Исцељење у синагоги жене која је била 13,10-17 згрчена 18 година

111 Учење Исуса ο Царству Божијем 13,18-21 у причама

112 Беседа Исуса Христа на празник Обновљења у трему Соломоновом 10,22-39

113 Одлазак Исуса Христа из Јерусалима у Переју 10,40-42

У ч е њ е И с у с а Х р и с т а π о п о в р а т к у из Пре* сојорданске области у Ј е р у с а л и м

114 Исус Христос ο броју 18,22-30 који ће се спасти

115 Прво предсказивање ο 13,31-35 страдањима у Јерусалиму

2 8 4

Јеванђелски догађај Главе и стихови ј е в а н ђ е л и с т а

Јеванђелски догађај Мате ј Марко Лука Јован

116 Исус Христос на обеду у кући фарисејевој; исцељење човека од водене болести; прича ο позванима 14,1-24 на гозбу

117 Самопожртвовање следбеника Христових 14,25-Ц

118 Прича ο изгубљеној овци и ο изгубљеној драхми; прича ο заблуделом сину 15,1-32

119 0 неправедном управитељу (приставу) 16,1-13

120 Изобличење фарисеја; ο богаташу и Лазару 16,14-31

121 Упутства ученицима ο 17,1-10 дужностима својим 17,1-10

122 Исцељење десеторице губавих 17,11-19

123 0 доласку Царства Божијега и другом доласку 17,20-17

124 0 удовици и неправедном судији 18,1-8

125 0 царинику и фарисеју 18,9-14 126 Учење ο браку 19,1-12 10,1-12 16,18 127 Исус призива децу себи 19,13-15 10,13-16 18,15-17 128 0 богатом младићу 19,16-26 10,17-27 18,18-27 129 Питање Петра ο награди

за следовање Христу 19,27-30 10,28-31 18,28-30 130 Прича ο посленицима

у винограду 20,1-16 131 Васкрсење Лазара 11,1-46 132 Договор јеврејских

поглавара да 11,47-52 убију Христа

133 Треће предсказивање Исуса ο страдању 20,17-19 10,32-34 18,31-34 на путу ка Јерусалиму

134 Молба синова Зеведејевих ο првенству у Царству Исуса Христа 20,20-28 10,35-45

2 8 5

Јеванђелски догађај Главе и стихови ј еванђелиста

Јеванђелски догађај Мате ј Марко Лука Јован

135 Исус Христос у Јерихону, исцељење 20,29-34 10,46-52 18,35-43 двојице слепих

136 Обраћење Закхеја 19,1-10 137 Прича ο талантима 25,14-30 19,11-28 138 Исус Христос

у Витанији 26,6-13 14,3-9 11,55-12,11 139 Христов улазак

у Јерусалим; 21,1-11. 11,1-11 19,29-44 12,12-19 исцељење слепих и 14-17 хромих у Јерусалиму

В е л и к и п о н е д е љ а к

140 Неплодна смоква 21,18-22 11,12-14. 20-26

141 Изгоњење трговаца из Храма 21,12-13 11,15-19 19,45-46

В е л и к и у т о р а к

142 Изобличење јудејских старешина и поука 21,23 1122-12,40 19,47-20,42 Христова у Храму 23,22

143 Удовичина лепта 12,41-44 21,14 144 Реч Исуса Христа пред

Јелинима и Јудејцима 12,20-50 145 Пророчанства и приче

Христове ο Јерусалиму и ο Другом доласку 24,1-25,46 13,1-22 21,5-2&

В е л и к а среда

146 Исус Христос 26,1-2. 14,3-9 у Витанији 6-13

147 Завера Јевреја, 26,3-5. 14,1-2. 22,1-6 Јудино издајство 14-16 10-11

В е л и к и ч е т в р т а к

148 Пасхална вечера 26,17-35 14,12-31 22,7-38 13,1-17.26

149 Молитва у Гетсиманији 26,36-46 14,32-42 22,39-46 18,1

2 8 6

Јеванђелски догађај Главе и стихови ј е в а н ђ е л и с т а

Јеванђелски догађај Мате ј Марко Лука Јован

В е л и к и п е т а к

150 Хватање Христа - 26,47-56 14,43-52 22,47-53 18,2-12 151 Христа доводе пред

првосвештеник Ану 18,13.19,24

152 Синедрион суди Исусу пред 26,57-68 14,53-65 22,54. 18,14 Кајафом 63-65

153 Петрово одрицање 26,58. 14,54. 22,54-62 18,15-18. 69-75 66-72 25-27

154 Пресуда Синедриона 27,1 15,1 22,66-71 155 Јудино самоубиство 27,3-10 156 Исус Христос

пред Пилатом 27,2-31 15,1-20 23,1-25 1828-19,16 157 Пут на Голготу 27,31-56 15,20-41 23,26-49 19,16-37 158 Смрт и погреб

Исуса Христа 27,57-66 15,42-47 23,50-56 19,38-42

В А С К Р С Е Е Б >Е И С У О V Х Р И С Х \

В а с к р с н о ј у т р о

159 Рано у недељу Марија Магдалина са другом Маријом одлазе да осмотре гроб Христов 28,1

160 Марија Магдалина и друге жене купују мирисе да ујутру помажу Христово тело 16,1

161 Землотрес; анђео уклања камен са 28,2-4 улаза у гроб

162 Марија Магдалина види празан гроб и враћа се Петру и Јовану 20,1-3

287

Јеванђелски догађај Главе и стихови ј еванђелиста

Јеванђелски догађај Мате ј Марко Лука Јован

Жене мироносице долазе при сунчевом рођају на гроб; казивање анђела ο Христовом Васкрсењу 24,1-9 Марија Магдалина и ап. Петар и Јован • 20,4-10 на празном гробу Јављање Васкрслог 20,11-18 Марији Магдалини Друге жене мироносице долазе на Гроб у освит првог дана недеље; 28,5-8 16,1-8 Анђео на гробу Одлазак мироносица са гроба; Васкрсли Христос се јавља 28,9-10 Извештај ученика ο Васкрсењу Господа галилејским женама-мироносицама 16,8 24,9-12 Извештај ученика ο Васкрсењу Господа Марији Магдалини 16,9-11 Јављање Христа двојици путника 16,12-13 24,13-35 за Емаус Јављање И X у први дан недеље без Томе 16,14 24,36-49 20,19-25 Јављање Исуса Христа после осам дана 20,26-29 Јављање И X на Тиверијадском језеру 21,1-25 Јављање И X на гори 28,16-20 16,15-18 Вазнесење Господа 16,19-2Q 24,50-51

288

МОЛИТВЕ У СТАРОМ И НОВОМ ЗАВЕТУ

Авакум - за избављење Ав 3,1-19 Авакум - за правду Ав 1,1-4 Авијина војска - за победу 2 дн 13,14 Аврам - за сина 1 Мој 15,1-6 Аврам - за Исмаила 1 Мој 17,18-21 Аврам - за Содом 1 Мој 18,20-32 Аврам - за Авимелеха 1 Мој 20,17 Аврамов слуга - за разборит суд 1 Мој 24,12-52 Агара - за утеху 1 Мој 21,14-20 Ана - за сина 1 Сам 1,10-17 Гедеон - за доказ свога позива Суд 6,36-40 губавац - за исцелење Мт 8,2-3 Давид - за благослов 2 Сам 7,18-29 Давид - за помоћ 1 Сам 23,10-13 Давид - за вођење (трезвеност) 2 Сам 2,1 Давид - за милост Пс 25,16 Данило - за Јевреје Дан 9,3-19 Данило - за откривење Дан 2,17-23 Езра - за грехе народа Езра 9,6-15 Захарија - за сина Лк 1,13 злочинац - за спасење Лк 23,42-43 Израиљци - за избављење 2 Мој 2,23-25;

2 Мој 3,7-10 Илија - за сушу и кишу Јак 5,17-18 Илија - за повратак у живот удовичиног сина .. 1 цар 17,20-23 Илија - за победу над Валом 1 цар 18,36-38 Илија - за смрт своју 1 цар 19,4 Исак- за децу 1 Мој 25,21.24-26 Исус - Молитва Господња Мт 6,9-13; Лк 11,2-4 Исус - благодарност за откривење деци Мт 11,25-26 Исус - на Лазаревом гробу Јн 11,41-42 Исус - за славу Божију Јн 12,28 Исус- за Цркву Јн 17,1-26 Исус - молитва у Гетсиманији Мт 26,39.42.44 Исус - за праштање друтима Лк 23,34 Исус - у погружености (пред смрт) Лк 23,46; Мт 27,46 Исус Навин - за помоћ и милост Инав 7,6-9

2 8 9

Јаков - за избављење од Исава 1 Мој 32,9-12 Јаков - целу ноћ 1 Мој 32,24-30 Јевреји - за безбедан пут Езра 8,21-23 Језекиљ - за избављење 2 цар 19,15-19 Јелисеј - за ослепљење и вид 2 цар 6,17-23 Јеремија - за Јуду (царство) Јер 42,1-6 Јеремија - за милост Јер 14,7-20 Јона - за избављење из кита (рибе) Јона 2,1-10 Јосафат - за заштиту 2 дн 20,5-12.27 Јосафат - за победу 2 дн 18,31 Кајин - за милост 1 Мој 4,13-15 капетан - за свога слугу Мт 8,5-13 Коринћани - за просветљење Дан 10,1-33 Манасија - за избављење 2 дн 33,12-13 Маноје - за вођење Суд 13,8-15 Мојсеј - за фараона 2 Мој 8,9-13 Мојсеј - за воду 2 Мој 15,24-25 Мојсеј - за Израиљ 2 Мој 32,31-35 Мојсеј - за Марију 4 Мој 12,11-14 Мојсеј - да види Обећану Земљу 5 Мој 3,23-25; 34,1-4 Мојсеј - за наследника 4 Мој 27,15-17 Народ Јудиног царства - за завет (савез) 2 дн 15,12-15 Немија - за Јевреје Нем 1,4-11 Охозија - за победу 2 цар 13,1-5 Павле - за оздрављење Публијевог оца Дап 28,8 Павле - за Ефесце Еф 3,14-21 Павле - за благодатне дарове 2 Кор 12,8-9 Ревека - за дознање 1 Мој 25,22-23 Рувимово племе - за победу 1 дн 5,18-20 Самсон - за воду Суд 15,18-19 Самсон - за снагу Суд 16,29.30 Самуило - за Израиљ 1 Сам 7,5-12 Свети Дух - за хришћане Рим 8,26-27 Соломон - за мудрост 1 цар 3,6-14 ученици - за смелост Дап 4,24-31 хришћани - за Петра Дап 12,5-12 хришћани - за цареве на власти 1 Тим 2,1-2

290

ЧУДА У СТАРОМ И Н О В О М З А В Е Т У

Цела Библија је једно велико чудо за смртног човека. Она ј е сва саткана од чудесних збивања. Овде набрајамо само оне догађаје који су нашим очима к о н к р е т н о изложени као чуда.

Старозаветна чуда

Стварање света 1 Мој гл. 1 Потоп и друга чуда с њим у вези 1 Мој гл. 6-8 Уништење Содома, и др 1 Мој гл. 19 Исцељење Авимелеха 1 Мој 20,17-18 Несагорива купина (жбун) 2 Мој 3,2-4 Мојсејев штап постаје змија, и поново штап 2 Мој 4,3-4 Мојсејева рука огубавила и поново исцељена 2 Мој 4,6-7 Вода се претвара у крв 2 Мој 4,9 Нил се претвара у крв 2 Мој 7,20 Појава жаба и њихов помор 2 Мој 8,1-14 Појава вашки 2 Мој 8,17-19 Појава буба (мува) и њихов помор 2 Мој 8,21-31 Помор стоке 2 Мој 9,3-7 Појава краста 2 Мој 9,10-11 Појава града и громова 2 Мој 9,23-33 Појава скакаваца 2 Мој 10,13-19 Густа тама у Мисиру 2 Мој 10,22-23 Погубљење мисирских првенаца 2 Мој 12,29 Црвено море раздвојено 2 Мој 14,21-22 Мисирци подављени у мору 2 Мој 14,26-28 Вода у Мери постаје питка 2 Мој 15,23-25 Појава препелица и мане у пустињи 2 М о ј г л . 1 6 Вода из стене, на Хориву 2 Мој 17,6 Амалићани побеђени 2 Мој 17,8-13 Ступ од облака и огањ 4 Мој 9,15-23 Марија огубавила 4 М о ј 1 2 , 1 0 Пропаст Кореја и дружине 4 Мој 16,28-35.46-50 Аронова палица процветала 4 Мој 17,8 Вода из стене, у Кадису 4 Мој 20,11 Змија од мједи (туча) исцељује 4 Мој 21,8-9

291

Валамова магарица говори 4 Мој 22,28 Казна због прељубе и клањања боговима 4 Мој 25,1-9 Вода у Јордану раздвојена ИНав 3,10-17 Вода у Јордану се враћа на своЈе место ИНав 4,18 Разорење Јерихона ИНав 6,6-20 Аханова крађа проклетих ствари ИНав 7,14-21 Сунце и Месец застају ИНав 10,12-14 Гедеоново руно орошено, па суво Суд 6,36-40 Мадијамци побеђени Суд 7,16-22 Самсонови подвизи Суд гл. 14-16 Дагонова кућа срушена Суд 16,30 Дагон пада пред Ковчегом завета 1 Сам гл. 5 Повратак Ковчега завета 1 Сам 6,12 Гром и вода на жртве 1 Сам 12,18 Јеровоамова рука усахнула, и др 1 цар 13,4-6 Олтар се распада 1 цар 13,5 Суша у време пророка Илије 1 цар 17,6 Илију хране гаврани 1 цар 17,6 Илија храни удовицу у Сарепти брашном и уљем 1 цар 17,14-16 Илија враћа у живот умрло дете 1 цар 17,22-23 Огањ пада на Илијину жртву 1 цар 18,36-38 Киша с неба 1 цар 18,41-45 Илија пушта огањ с неба 2 цар 1,10-12 Јелисеј раздваја воду у Јордану плаштом Илијиним 2 ц а р 2 , 1 4 Заражена вода постаје питка 2 цар 2,19-22 Медведица растрже 42 деце 2 цар 2,24 Вода доведена у јаме 2 цар 3,16-20 Јелисеј умножава уље удовице 2 цар 4,1-7 Умрло дете - оживљено 2 цар 4,32-35 Нееман исцељен од губе 2 цар 5,1-14 Гијезије кажњен губом 2 цар 5,20-27 Гвожђе плива по води 2 цар 6,1 -7 Јелисеј ослепљује Сиријце 2 цар 6,18-20

292

Умрли оживљен у гробу Јелисејевом 2 цар 13,21 Анђео поразио Асирце 2 цар 19,35 Пророк Исаија исцељује Језекију цара 2 цар 20,1-7 Сенка на часовнику Ахазову враћена назад 2 цар 20,11 Давид и народ кажњени помором због пребројавања народа 1 дн 21,1-14 Јона неповређен у утроби кита (морске немани) Јона гл. 2.

Новозаветна чуда* Звезда са Истока Мт 2,3 Силазак Духа Светог у виду голуба Мт 3,16 Христов пост и искушавања Мт 1,1-11 Много Христових чуда Мт 4,23-24; 8,16; 14,36;

15,30; Мк 1,34; Лк 6,17-19

Исцељење губавог и губавих Мт 8,3-4; Лк 17,14 Исцељење слуге капетановог Мт 8,5-13; Лк 7,1-10 Исцељење Петрове таште Мт 8,14-15 Стишавање буре Мт 8,23-26; 14,32 Изгоњење злих духова Мт 8,28-32; 9,32-33;

15,22-28; 17,14-18 Исцељење одузетога (код Вука: узетог, парализованог) Мт 9,2-6; Мк 2,3-12 Излечење болесне жене од течења крви Мт 9,20-22 Васкрсење Јаирове кћери Мт 9,18.23-25 Слепи добијају вид Мт 9,27-30; 20,35;

Мк 8,22-25; Јн 9,1-7 Неми и глуви говоре Мт 9,32-33; 12,22;

Мк 7,33-35 Чуда ученика - апостола Мт 10,1.8 Мноштво народа нахрањено Мт 14,15-21; 15,35-38 Христос иде по мору Мт 14,25-27 Петар иде по мору Мт 14,28-31 Христово Преображење Мт 17,1-8 Порез Храму из уста рибе Мт 17,27

* Н а в е д е н а с у п о ј е д и н а м е с т а , а на ч и т а о ц у ј е д а п о т р а ж и п а р а л е л н е о п и с е код д р у г и х

ј е в а н ђ е љ с к и х п и с а ц а

293

Неплодна смоква усахнула Мт 21,19 Чуда ο распећу Христовом Мт 27,51-53 Чуда ο Васкрсењу Христовом Мт 28,1-7; Лк 24,6 Чудесан риболов Лк 5,4-6; Јн 21,6 Васкрсење сина удовице у Наину Лк 7,11-16 Чуда пред Јовановим ученицима Лк 7,19-23 Чуда Седамдесеторице Лк 10,9.17 Исцељење жене у суботу Лк 13,10-13 Исцељење човека од водене болести (оток ногу и руку) Лк 14,2-4 Исцељење десеторице губавих Лк 17,11-19 Малху зацељено уво Лк 22,50-51 Вода претворена у вино у Кани Јн 2,6-10 Исцељење сина царевог човека Јн 4,46-53 Исцељење болеснога у бањи Витезди Јн 5,2-9 Исус иде по мору Јн 6,17-21 Васкрсење Лазара Јн 11,1-46 Васкрсли Христос јавља се ученицима Јн 20,19-29 Чуда после Педесетнице Дап 2,1-11 Чудаапостола Дап 2,43; 5,12 Исцељење хромога Дап 3,7 Смрт Ананије и Сапфире Дап 5,1-11 Апостоли чине многа чуда Дап 5,11.15-16 Апостоли избављени из тамнице Дап 5,19 Чуда архиђакона Стефана Дап 6,8 Чуда ап. Филипа Дап 8,7-13 Петар исцељује Енеја у Лиди Дап 9,32-35 Петар васкрсава Тавиту у Јопи Дап 9,36-42 Петар избављен из тамнице Дап 12,6-11 Елима врачар ослепљен Дап 13,8-12 Чуда ап. Павла и Варнаве Дап 14,3 Исцељење хромога у Листри Дап 14,8-10 Исцељење робиње од духа гатања Дап 16,16-18 Павле и Сила избављени Дап 16,23-34 Нарочита чуда Дап 19,11-12 Евтих оживљен Дап 20,10-12 Излечење ап. Павла од уједа змије на Малти Дап 28,1-6 Павле лечи од грознице и др Дап 28,8-9

292

Умрли оживљен у гробу Јелисејевом 2 цар 13,21 Анђео поразио Асирце 2 цар 19,35 Пророк Исаија исцељује Језекију цара 2 цар 20,1-7 Сенка на часовнику Ахазову враћена назад 2 цар 20,11 Давид и народ кажњени помором због пребројавања народа 1 дн 21,1-14 Јона неповређен у утроби кита (морске немани) Јона гл. 2.

Новозаветна чуда* Звезда са Истока Мт 2,3 Силазак Духа Светог у виду голуба Мт 3,16 Христов пост и искушавања Мт 1,1-11 Много Христових чуда Мт 4,23-24; 8,16; 14,36;

15,30; Мк 1,34; Лк 6,17-19

Исцељење губавог и губавих Мт 8,3-4; Лк 17,14 Исцељење слуге капетановог Мт 8,5-13; Лк 7,1-10 Исцељење Петрове таште Мт 8,14-15 Стишавање буре Мт 8,23-26; 14,32 Изгоњење злих духова Мт 8,28-32; 9,32-33;

15,22-28; 17,14-18 Исцељење одузетога (код Вука: узетог, парализованог) Мт 9,2-6; Мк 2,3-12 Излечење болесне жене од течења крви Мт 9,20-22 Васкрсење Јаирове кћери Мт 9,18.23-25 Слепи добијају вид Мт 9,27-30; 20,35;

Мк 8,22-25; Јн 9,1-7 Неми и глуви говоре Мт 9,32-33; 12,22;

Мк 7,33-35 Чуда ученика - апостола Мт 10,1.8 Мноштво народа нахрањено Мт 14,15-21; 15,35-38 Христос иде по мору Мт 14,25-27 Петар иде по мору Мт 14,28-31 Христово Преображење Мт 17,1-8 Порез Храму из уста рибе Мт 17,27

" Н а в е д е н а с у п о ј е д и н а м е с т а , а н а ч и т а о ц у ј е д а п о т р а ж и п а р а л е л н е о п и с е код д р у г и х

ј е в а н ђ е љ с к и х п и с а ц а

293

Неплодна смоква усахнула Мт 21,19 Чуда ο распећу Христовом Мт 27,51-53 Чуда ο Васкрсењу Христовом Мт 28,1-7; Лк 24,6 Чудесан риболов Лк 5,4-6; Јн 21,6 Васкрсење сина удовице у Наину Лк 7,11-16 Чуда пред Јовановим ученицима Лк 7,19-23 Чуда Седамдесеторице Лк 10,9.17 Исцељење жене у суботу Лк 13,10-13 Исцељење човека од водене болести (оток ногу и руку) Лк 14,2-4 Исцељење десеторице губавих Лк 17,11-19 Малху зацељено уво Лк 22,50-51 Вода претворена у вино у Кани Јн 2,6-10 Исцељење сина царевог човека Јн 4,46-53 Исцељење болеснога у бањи Витезди Јн 5,2-9 Исус иде по мору Јн 6,17-21 Васкрсење Лазара Јн 11,1-46 Васкрсли Христос јавља се ученицима Јн 20,19-29 Чуда после Педесетнице Дап 2,1-11 Чуда апостола Дап 2,43; 5,12 Исцељење хромога Дап 3,7 Смрт Ананије и Сапфире Дап 5,1-11 Апостоли чине многа чуда Дап 5,11.15-16 Апостоли избављени из тамнице Дап 5,19 Чуда архиђакона Стефана Дап 6,8 Чуда ап. Филипа Дап 8,7-13 Петар исцељује Енеја у Лиди Дап 9,32-35 Петар васкрсава Тавиту у Јопи Дап 9,36-42 Петар избављен из тамнице Дап 12,6-11 Елима врачар ослепљен Дап 13,8-12 Чуда ап. Павла и Варнаве Дап 14,3 Исцељење хромога у Листри Дап 14,8-10 Исцељење робиње од духа гатања Дап 16,16-18 Павле и Сила избављени Дап 16,23-34 Нарочита чуда Дап 19,11-12 Евтих оживљен Дап 20,10-12 Излечење ап. Павла од уједа змије на Малти Дап 28,1-6 Павле лечи од грознице и др Дап 28,8-9

294

Ј Е В Р Е Ј С К А СЛИКА СВЕМИРА I. НЕБО (јевр- мн. samaim) има различита значења, која треба ра-

зликовати. 1) Небо (небеса, изнад свода небеског), место обитавања Бога

(1 цар8,49), „Богнебеса" (Пс 136,26; Окт 11,13; 16,11), Отац небески (Мт 6,9. 14), поред кога се налазе „војске небеске" (Лк 2, 13), анђели не-бески (Мт 24,36) и „духови праведника" (Јев 12,23); то је небо где се савршено испуњава воља Божија (Мт 6,10 „који си на небесима"), одакле је дошао Христос (Јн 3,13) и куда се вазнео (Лк 24, 51), и узишао „изнад свију небеса" (Еф 4,10) и одакле ће поново доћи (1 Сол 4,16). To ј е небо отворено и приправљено за спасење грешника (Јн 14,2) кроз Онога који ј е својом крвљу ушао „у само небо" (Јев 9,12.24). Ап. Павле у 2 Кор 12,2 несумњиво подразумева то небо говорећи ο виђењу и ο откривењу Господњем кад ј е био однесен до трећег неба (стих 4) .

2) Звездано небо - пространство где су безбројна небеска тела: „звезде небеске" (Јев 11,12) и „силе небеске" (Мт 24,29; 1 цар 8,27).

3) Ваздух над нама, нпр. „небо црвено" (Мт 16, 2) , „знак с неба" (Лк 11,16). Ο овом небу се говори као ο оном што се затвара и тад не бива кише (Лк 4,25), и што се отвара тако да очи могу видети славу Божију (Дап 7,56).

Последња два значења речи „небо" обухватају се у изразу „небо и земља", тј. оно што зовемо „свет" или „васиона". Нпр. код Мт 5,18 „небо и земља ће проћи". Говори се и ο садашњим небесима и земљи (2 Пет 3,7) и ο првом (прошлом) небу и ο првој земљи (Отк 21,1) насупрот новом небу и ο новој земљи (2 Пет 3,1; Отк 21,1).

Ако бисмо небо представили као свод, од којег крајеви додирују земљу, могући су изрази „од краја до краја неба" (Мт 24,31), „од краја земље до краја неба" (Мк 13,27).

II. СВОД НЕБЕСКИ (јевр. rakia), Библија га представља про-зрачним као куполу, распростртом над земљом. Тај свод раздваја во-ду од воде (1 Мој 1,6), али тако да га Јевреји могу дохватити (отуда зидање Вавилонске куле!): „разапео си небо као шатор" (кожу, Пс 104, и др.); он има окна - уставе (1 Мој 7,11; Ис 24,16) или врата (Пс 78,23) кроз која пада киша (Мал 3,10). Свод одржава планете приве-зане за њега (1 Мој 1,14; Мт 24,29).

III. АД (јевр. Seol), обично се преводи са „преисподња" (оно што је испод последњег дна) или „царство мртвих". Шеол означава „при-

295

кривени бездан" или „празнина унутар", а грчка реч „хадес" - „оно невидљиво".

Царство мртвих, где се скупљају људи после смрти (Јов 30, 23) , описује најдоњи крај земље (Јез 32,18); то је земља таме и сјен смрти (JOB 10,21) са обиталиштима (ПрС 7,27) и вратима (Ис 38,10; Мт 16,18), итд. Из овог царства мртвих нико се не враћа овамо (Јн 16,22). С друге стране, у тај мрак преисподњи продиру зраци који наговештавају почетак дана. Ο тим зрацима су сведочанства ο узимању Еноха или Илије Богом, предосећаји неких верних ο животу после смрти (Пс 73,23), свечане речи Јова ο Искупитељу (Јов 19,25 и даље) и нека јасна сведочанства ο уништењу смрти и васкрсењу мртвих (Ис 25,8;26,19; Дан 12,2 и др.). Управо према Дан 12,2, васкрсење мртвих ће се обавити на два начина, и преисподњаја, по н ο в ο м јеврејском схватању, има два различита дела, одвојена један од другог непремостивом провалијом: један за верујуће, други за безбожне. Први ј е „рај", „врт едемски", где су старозаветни патријарси и праведници, и ту Аврам прима у своје крило сву своју истинску децу. - У другоме се безбожни муче у пламену огњеном (Лк 16,23).

Поред речи шеол и ад, у Новом завету има израз геена (на 12 места, нпр. Мт 5,22). Затим, „пећ огњена" (Мт 13,47.50), „мука вечна" (Мт 25,41.46), „тама најкрајња" (Мт 22,13).

„Врата ада-пакла" (Мт 16,18) - власт Ада

Ранојеврејска слика света

в. небо

296

ТАБЛИЦА ПРАОБРАЗА У ПЕТОКЊИЖЈУ

1. Дрво живота је праобраз извора бесмртног живота - Христа 2. Жртве су праобраз Голготске жртве 3. Нојев ковчег је праобраз Цркве, која спасава верне 4. Дуга ј е праобраз Христа - Помиритеља Бога и људи 5. Мелхиседек је праобраз Христа - Цара Правде и Кнеза Мира 6. Лествица у Ветиљу је праобраз Богородице, која је веза између неба

и земље по оваплоћењу Христа 7. Унакрсно полагање руку (1 Мој 48) симболише крст 8. Огњена купина на Хориву је праслика оваплоћења Христова, при

чему се огањ узима као израз Божанства, а купина - као праслика вечне Дјеве

9. Пасхално јагње је праслика „Агнеца непорочна и пречиста" - Христа 10. Прелазак преко Црвеног мора праслика је св. крштења 11. Мана у пустињи је праобраз хлеба небесног (Христа) 12. Скинија је праобраз Цркве Христове: Велики Првосвештеник -

Исуса Христа; Светиња над светињама - неба 13. Жртве у Скинији су праобраз последње крвне жртве (на Голго-

ти), у историји Цркве Божије на земљи 14. Жезал Аронов је праобраз безсеменог зачећа и рођења Христова

од Дјеве 15. Кедрово дрво, исоп и-црвени кончић при спаљивању црвене ју-

нице, имају овај симболички значај: кедрово дрво симболисало је крст Христов; црвени кончић - Христову крв; исоп - Христову благодат

16. Вода очишћења је праобраз св. крштења 17. Змија у пустињи праобразује Христа Спаситеља 18. Мојсеј као вођ, избавитељ, велики пророк и посредник између Bo­

ra и Израиља праобразује Христа, Искупитеља целог човечанства, Врховног Пророка и вечног Посредника између Бога и света.

297

ЖИВОТ И ПУТОВАЊА АПОСТОЛА ПАВЛА Рођен у Тарсу, у Киликији (М. Азија)

Дечаштво и школовање у Тарсу (у грчкој култури)

Школовање за рабина у Јеруса-лиму (у јудејској култури, тј. на Тори)

Из ревности за Закон прогони Цркву

(око 1.г. по Хр.) Дап 21,39; 22,3; 2 Кор 11,22; Рим 11,1; Фил 3,4-5

претпоставља се на многим местима

Дап 22,3; 23,6; 26,4-5; Гал 1,13-14; Фил 3,5

Дап 7,57-8,3; 24,4-5;19; 26,9-11; Гал 1,13-14; Фил 3,6; 1Тим 1,12-13

Павлово обраћење и рани доживљаји као хришћанина

Обраћење на путу за Дамаск

Прихваћен да буде хришћанин

Повраћен му вид и бива крштен

Сведочи ο Христу у Дамаску

Повлачи се у Арабију на молитву, онда бежи у Јерусалим

Опоменут у визији да напусти Јерусалим

Проповед у Тарсу

Варнава га убеђује да дође у Антиохију у Сирији

Проповеда у Антиохији

Носи у Јерусалим прилоге за сиромашне

Овлашћен од Цркве у Антиохији да проповеда многобошцима

(око 33.г. по Хр.) Дап 9,1-9; 22,5-11; 26,12-20; 1 Тим 1,12-16

Дап 9,6.8-16; 22,11-16; 26,16-18

Дап 9,17-19; 22,11-16

Дап 9,17-22; 26,19-20

Гал 1,17-18; Дап 9,23-26; 2Кор 11,32-33

Дап 9,26-29; 22,17-21; Гал 1,18-20

Дап 9,29-30; Гал 1,21-27

Дап 11,19-25

Дап 11,26

Дап 11,27-30; 12,25

Дап 13,1-3

298

Напори an. Павла да за Христа задобије многобожачки свет (пагане)

1. Прво мисионарско путовање (47-49. год.)

Дап 13,4-14,28 (за догађај у сваком месту читалац се упућује на одељак из Библије)

Селевкија (лука Антиохије) Дап 14,4 Саламина, на острву Кипру Дап 13,4-5 Паф, на острву Кипру Дап 13,6-12 Перга, у Памфилији (М. Азија) Дап 13,13 Антиохија, у Писидији Дап 13,14-49 Иконија, у Ликаонији Дап 13,51-52; 14,1-6 Листра, у Ликаонији Дап 14,6-20 Дерва, у Ликаонији Дап 14,20-21 Листра, у Ликаонији Дап 14,21-23 Иконија, у Ликаонији Дап 14,21-23 Антиохија, у Писидији Дап 14,21-23 Перга, у Памфилији Дап 14,25 Антиохија, у Сирији Дап 14,25-28 На Апостолсгом сабору у Јерусалиму Дап 15,1-35; Гал 2,1-14

2. Друго мисионарско путовање (50-52. год.)

Сирија и Киликија Дап 15,36-41 Дерва и Листра, у Ликаонији Дап 16,1-5 Фригија и Галатија Дап 16,6 Троја, у Мизији Дап 16,6-11 Самотрак (острво) Дап 16,11 Неапољ, у Македонији (Европа) Дап 16,11 Филипи, у Македонији Дап 16,12-40 Амфипољ, у Македонији Дап 17,1 Аполонија, у Македонији Дап 17,1 Солун Дап 17,1-9 Верија Дап 17,10-14 Атина, у Ахаји Дап 17,15-34 Коринт, у Ахаји Дап 18,1-18 Кенхреја (пристаниште у Коринту) Дап 18,18 Ефес, у провинцији Азији (Мала) Дап 18,19-21

299

Кссарија Дап 18,22 Антиохија, у Сирији Дап 18,22

3. Треће мисионарско путовање (53-57. год.)

Антиохија, у Сирији Дап 18,22-23 Галатија и Фригија Дап 18,23 Бфес, у провинцији Азија Дап 19,1-20 Коринт, (претпоставља се кратка посета у 2 Кор 12,14 и 13,1) Ефес, у провинцији Азија Дап 19,22-41 Троја, у Мизији 2 Кор 2,12-13 Филипи, у Македонији Дап 20,1 -2 Илирик, или Далмација Рим 15,19 Коринт, у Ахаји Дап 20,3

(Павлово путовање у Јерусалим са прилозима цркава из многобоштва)

Филипи, у Македонији Дап 20,6 Троја, у Мизији Дап 20,6-12 Ac, у Мизији Дап 20,13-14 Митилина, на острву Лезбосу Дап 20,15 Самос, острво Дап 20,15 Трогилија, рт Дап 20,15 Милит, у Азији Дап 20,15-38 Кос, острво Дап21,1 Родос, острво Дап21,1 Патара, у Ликији Дап21,1 Кипар, острво Дап 21,3 Тир, у Финикији Дап 21,3-6 Птолемаида, у Финикији Дап 21,7 Кесарија Дап 21,8-14 Јерусалим Дап 21,15-16

Ап. Павле у Јерусалиму, хашпење и сужањство (57. год.)

Подноси извештај Јакову и презвитерима (старешинама) Дап 21,17-19 Под заветом исказује поштовање (

Мојсејевом Закону Дап 21,20-26; 24,17-18

300

У Храму хватају га Јудејци, спасава га капетан римске војске Са степеница се обраћа светини На суду пред Синедрионом Господ га уверава да ће живети да би сведочио у Риму Јудејци праве заверу да га убију, али безуспешно Воде га у Кесарију на суђење

Дап 21,27-39; 26,21 Дап 21,40-22,29 Дап 22,30-23,9; 24,2-21

Дап 23,10-11

Дап 23,12-32

Дап 23,23-25

Суђење у Кесарији (57-59. год.)

На суду пред Феликсом Саслушање пред Феликсом и Друсилом На суду пред Фестом; тражи суд ћесарев На суду пред Агрипом

Дап 24,1-23

Дап 24,24-27

Дап 25,1-12; 28,17-19 Дап 25,13-32

Павла воде као сужња у Рим (59-60. год.)

Кесарија Сидон, у Финикији Кипар, острво Мира у Ликији Книд, острво Салмона, на острву Криту ДобраПристаништа, лукана Криту Клауда, острво Малта (Мелита), острво После бродолома 3 месеца проводи на Малти Сиракуза, на Сицилији Ригија, у Италији Потиоли, у Италији Апијев трг, у Италији Три Крчме, у Италији Рим Састаје се с првацима јудејским

Дап 27,1-2 Дап 27,3 Дап 27,4 Дап 27,5-6 Дап 27,7 Дап 27,7 Дап 27,8 Дап 27,16-17 Дап 27,17-44

Дап 28,1-10 Дап 28,11-12 Дап 28,13 Дап 28,13-14 Дап 28,15 Дап 28,15 Дап 28,16 Дап 28,16-22

301

Проповеда већем броју Јудејаца Дап 28,23-29 Допуштено му да две године живи у изнајмљеној кући, проповеда Христа свима који му долазе.

Б е л е ш κ а: Овде се завршавају извештаји у Делима апостолским. Неки стручњаци сматрају да је ап. Павле био погубљен након две године сужањства. Већи број научника сматра да у познијим посланицима ап. Павла има изјава које се могу схватити једино под претпоставком да ј е пуштен из затвора и да му ј е допуштено да настави своја мисионарска путовања.

Места која ј е евентуално посетио јесу: Македонија (1 Тим 1,3); Ефес (1 Тим 3,14); (2 Тим 4,18); Милит (2 Тим 4,20), Троја (2 Тим 4,13), Коринт (2 Тим 4,20), Крит (Тит 1,15) и Никопољ (Тит 3,12). Ако ј е ап. Павле имао намеру да посети Шпанију (Рим 15,24-28), ο томе нема помена. Догађаји споменути у наведеним стиховима не могу се лако уклопити у било који период мисионарске делатности пре Павловог првог сужањства у Риму.

После вероватно две године обновљеног мисионарског рада, изгледа да ј е ап. Павле поново притворен. Можда под оптужбом да ј е проповедао религију (хришћанство) коју ј е Рим био ставио ван закона. Тек, Павле је поново сужањ у Риму. Његови одани пријатељи напуштају га (2 Тим 1,15; 4,10). Лука остаје постојан (2 Тим 4,11). Апостол Павле моли Тимотеја да му дође у помоћ, и доведе Марка са собом (2 Тим 4,9.11.13). Павле ј е сада сасвим спреман за мучеништво.

Предање вели (а нема ваљаног разлога за сумњу у његову тачност) да се ово друго, римско сужањство, окончало смртном пресудом. Он ј е вођен из тамнице Остијским путем до места око 5 км далеко. Ту му ј е одсечена глава као римском грађанину. Највероватније ј е то било 64. год., али могло би бити и тако касно као 67. године.

Напомена: Преузето из The Holy Bible, New Revised Standard Version, Nashville, USA, 1990.

3 0 2

У В О Д У Б О Г О С Л У Ж Б Е Н А Ч И Т А Њ А С В Е Ш Т Е Н И Х К Њ И Г А

Већ у древној Хришћанској цркви постојала је двострука подела Новога завета: подела за црквепу употребу и подела за научна истраживања. Овде ћемо најпре говорити ο првој подели.

Још нам св. Јустин Мученик (| 165) сведочи да се у првим хришћанским црквама Библија употребљавала за читање на богослужењима, и да се сваке недеље у цркви читао по један одељак из Старог и Новог завета (Дијалог са Трифоном). Св. Климент Александријски (| 2 1 5 ) говори ο "највећој перикопи" (одељку) из Прве Коринћанима 6,1 ("Стромата").

За богослужбену употребу цели Нови завет је био подељен на два дела, и то на: евангелистарија, перикопе или зачала из јеванђеља, и на праксапостолос, који је садржавао Дела апостолска и све посланице Новога завета. Видимо да је већ за време св. Јована Златоуста ( f 4 0 7 ) Нови завет био сасвим подељен на зачала, која су била позната хришћанима, а које св. Златоуст упућује да их претходно прочитају јер ће ο њима проповедати наредне недеље у цркви. По једна перикопа је била одређена да се прочита једне недеље. На крају зборника библијског текста обично ј е исписиван списак зачала, тзв. синаксар, ради правилног распореда читања у црквама. Уколико је тај списак имао и тачан датум када се зачала имају читати, онда је списак називан минологион. На почетку зачала обично је стајало црвеном бојом: почетак, а на крају: крај.

У исто време постојала је и подела на главе, и ови одељци су касније добили назив тпитпле, јер су означавали не само поделу текста, него укратко и садржину те главе.

На пример, Мат 2,1 називао се "О магима"; Јн 2 ,1 : " о свадби у Кани", итд. Ових титли било је код Матејевог јеванђеља 68 , код Марка 4 8 , код Луке 83, код Јована 17. He зна се ко их је овако поделио.

Изгледа да је александријски ђакон Јефталије у 5. веку поделио за црквену употребу сва четири јеванђеља на 57 "анагноза" за читање у црквама. Исто тако је и Апостол имао 57 анагноза, па су Дела апостолска имала 16, Павлове посланице 3 1 , саборне 10 анагноза. Број 57 ј е узет из разлога да би се сваки одељак читао једанпут сваке године:

303

53 недеље и no један одељак за Васкрс, Вазнесење, Духове и Божић. Ове анагнозе су даље дељене на пододељке, чији се списак налазио на крају богослужбене књиге.

Данашња богослужбена подела јеванђеља на зачала изгледа овако: Матеј - 116; Марко - 7 1 ; Лука - 114; Јован - 67. Апостолских зачала има укупно 3 3 5 .

С обзиром на то да је у грчкој и црквенословенској Библији* био другачији распоред новозаветних књига, наиме, после Дела апостолских долазиле су саборне посланице (њих седам), а затим посланице ев. ап. Павла (њих четрнаест) , зачала Апостола су почињала Делима апостолским, настављала се у саборним посланицама, да би тек онда била спроведена у посланицама ап. Павла.

Ово данашњег читаоца може у почетку збунити. Међутим, синодски превод Новог завета садржи распоред целог Новог завета на зачала, што је од користи за данашњег читаоца, када је у питању прочитање односних зачала пре одласка у цркву или већ коришћење самог Новог завета уместо књиге Апостола, ако га нема у цркви на српском језику. Па ипак, читалац ће приметити да повремено читање једног зачала прелази у наредно, или се унутар зачала неколико стихова пропусти, једино ради добијања потпунијег смисла прочитаног одељка.

Данашња подела Светог писма на главе и стихове потиче од Стефана Лангтона, секретара Париског универзитета и потоњег кентерберијског архиепископа ( f 1226) . После њега ј е Сантес Пагнини (| 1541) поделио библијски текст на стихове и нумерисао их. Ту нумерацију за Стари завет задржао је Роберт Стефан, париски штампар, али је за Нови завет учинио нову поделу текста на стихове и тако штампао Нови завет на грчком и латинском језику у Женеви 1551. г. Читалац може приметити да ове поделе понегде нису најлогичније. Међутим, богослужбена подела на зачала је тематски исправнија.

* (За разлику од данашњих издања Библије на српском језику)

304

РЕДОВНА ЈЕВАНЂЕЛСКА И АПОСТОЛСКА ЧИТАЊА (са читањима [паримијама] из Старог завета)

Недеља Пасхе - Васкрс На светло Христово Васкрсење на

Литургији: Дап 1,1-8; Јн 1,1-17

Тога дана на вечерњи: Јев. Јн 20,19-25

Понедељак: Дап 1,12-17. 21-26 Јн 1,18-28

Уторак: Дап 2,14-21 Лк 24,12-35

Среда: Дап 2,22-36 Јн 1,35-51

Четвртак: Дап 2,38-43 Јн 3,1-15

Петак: Дап 3,1-8; Јн 2,12-22

Субота: Дап 3,11-16 Јн 3,22-33

Недеља 2. по Васкрсу - Томина

Јутрења: Мт 28,16-20 Литургија: Дап 5,12-20

Јн 20,19-31 Понедељак: Дап 3,19-26

Јн 2,1-11 Уторак: Дап 4,1-10

Јн 3,16-21 Среда: Дап 4,13-22

Јн 5,17-24 Четвртак: Дап 4,23-31

Јн 5,24-30 Петак: Дап 5,1-11

Јн 5,30-6,2 Субота: Дап 5,21-33

Јн 6,14-27

Нед. 3. по Васкрсу - Мироносица

Јутрења: Мк 16,9-20 Литургија: Дап 6,1-7

Мк 15,43-16,8 Понедељак: Дап 6,8-7. 5. 47-60

Јн 4,46-54 Уторак: Дап 8,5-17

Јн 6,27-33 Среда: Дап 8,18-25

Јн 6,35-39 Четвртак: Дап 8,26-39

Јн 6,40-44 Петак: Дап 8,40-9,19а

Јн 20,48-54 Субота: Дап 9,196-31

Јн 15,17-16,2

Нед. 4. по Васкрсу - Раслабљеног

Јутрења: Лк 24,1-12 Литургија: Дап 9,32-42

Јн 5,1-15 Понедељак: Дап 10,1-16

Јн 6,56-69 Уторак: Дап 10,21-33

Јн 7,1-13 Среда: (Препс шовљење)

Дап 14,6-18 Јн 7,14-30

Четвртак: Дап 10,34-43 Јн 8,12-20

Петак: Дап 10,44-11,10 Јн 8,21-30

Субота: Дап 12,1-11 Јн 8,31-42

305

Нед. 5. no Васкрсу - Самарјанке Јутрења: Јн 20,1-10 Литургија: Дап 11,19-26. 29-30

Јн 4,5-42 Понедељак: Дап 12,12-17

Јн 8,42-51 Уторак: Дап 12,25-13,12

Јн 8,51-59 Среда: Дап 13,13-24

Јн 6,5-14 Четвртак: Дап 14,20-27

Јн 9,39-10,9 Петак: Дап 15,5-34

Јн 10,17-28а Субота: Дап 15,35-41

Јн 10,27-38

Недеља 6. по Васкрсу - Слепога

Јутрења: Јн 20,11-18 Литургија: Дап 16,16-34

Јн 9,1-38 Понедељак: Дап 17,1-15

Јн 11,47-57 Уторак: Дап 17,19-28а

Јн 12,19-36а Среда: Дап 18,22-28

Јн 12,36-47

Четвртак: Вазнесење Господње

Вечерња: а) Ис 2,2-3; б) Ис 62,10-12;

63,1-3.7-9; в) Зах 14,1.4. 8-11

Јутрења: Мк 16,9-20 Литургија: Дап 1,1-12

Лк 24,36-53 Петак: Дап 19,1-8

Јн 14,1-11а

Субота: Дап 20,7-12 Јн 14,106-21

Недеља 7. по Васкрсу - Светих Отаца

Јутрења: Јн 21,1-14 Литургија: Дап 20,16-18. 28-36

Јн 17,1-13 Понедељак: Дап 21,8-14

Јн 14,27а-15,7 Уторак: Дап 21,26-32

Јн 16,2б-13а Среда: Дап 23,1-11

Јн 16,15-23 Четвртак: Дап 25,13-19

Јн 16,236-ЗЗа Петак: Дап 27,1-44

Јн 17,18-26 Субота: Дап 28,1-31

и за упокрјене: 1 Сол 4,13-17 Јн 21,14-25 и за упогојене: Јн 5,24-30

Недеља Педесетнице - Духови Вечерња: а)Број 11,16-17.24-19.

б)Јл 2,23-32; в) Јез 36,24-28

Јутрења: Јн 20,19-23 Литургија: Дап 2,1-11

Јн 7,37-52-8,12 Понедељак: Еф 5,9-19

Мт 18,10-20 Уторак: Рим 1,1-7. 13-17

Мт 4,25-5,13 Среда: Рим 1,18-27

Мт 5,20-26 Четвртак: Рим 1,28-2,9

Мт 5,27-32

306

Петак: Рим 2,14-29 Мт 5,33-41

Субота: Рим 1,76-12 Мт 5,42-48

1. недеља по Духовима - Свих Светих

Вечерња: а) Ис 43,9-14; б) Прем 3,1-9; в) Прем 5,15-24; 6,1-3

Јутрења: Мт 28,16-20 Литургија: Јев 11,33-12,2а

Мт 10,32-33. 37-38; 19,27-30

Понедељак: Рим 2,28-3,18 Мт 6,31-34; 7,9-11

Уторак: Рим 4,4-12 Мт 7,15-21

Среда: Рим 4,13-25 Мт 7,21-23

Четвртак: Рим 5,10-16 Мт 8,23-27

Петак: Рим 5,17-6,2 Мт 9,14-17

Субота: Рим 3,19-26 Мт 7,1-8

2. недеља по Духовима

Јутрења: Мк 16,1-8 Литургија: Рим 2,10-16

Мт 4,18-23 Понедељак: Рим 7,1-13

Мт 9,36-10,8 Уторак: Рим 7,14-8,2

Мт 10,9-15 Среда: Рим 8,2-13

Мт 10,16-22

Четвртак: Рим 8,22-27 Мт 10,23-31

Петак: Рим 9,6-17 Мт 10,32-36; 11,1

Субота: Рим 3,28-4,3 Мт 7,24-8,4

3. недеља по Духовима

Јутрења: Мк 16,9-20 Литургија: Рим 5,1-10

Мт 6,22-33 Понедељак: Рим 9,18-33

Мт 11,2-15 Уторак: Рим 10,11—11,2а

Мт 11,16-20 Среда: Рим 11,2-12

Мт 11,20-26 Четвртак: Рим 11,13-24

Мт 11,27-30 Петак: Рим 11,25-36

Мт 12,1-8 Субота: Рим 6,11-17

Мт 8,14-23

4. недеља по Духовима

Јутрења: Лк 24,1-12 Литургија: Рим 6,18-23

Мт 8,5-13 Понедељак: Рим 12,4-5. 15-21

Мт 12,9-13 Уторак: Рим 14,9-18

Мт 12,14-16. 22-30 Среда: Рим 15,7-16

Мт 12,38-45 Четвртак: Рим 15,17-29

Мт 12,46-13,3 Петак: Рим 16,1-16

Мт 13,4-9

307

Субота: Рим 8,14-21 Мт 9,9-13

5. недеља по Духовима

Јутрења: Лк 24,12-35 Литургија: Рим 10,1-10

Мт 8,28-9,1 Понедељак: Рим 16,17-24

Мт 13,10-23 Уторак: 1 Кор 1,1-9

Мт 13,24-30 Среда: 1 Кор 2,96-3,8

Мт 13,31-36а Четвртак: 1 Кор 3,18-23

Мт 13,366-43 Петак: 1 Кор 4,5-8

Мт 13,44-54 Субота: Рим 9,1-5

Мт 9,18-26

6. недеља по Духовима

Јутрења: Лк 24,36-53 Литургија: Рим 12,6-14

Мт 9,1-8 Понедељак: 1 Кор 5,9-6,11

Мт 13,54-58 Уторак: 1 Кор 6,206-7,12а

Мт 14,1-13 Среда: 1 Кор 7,126-24

Мт 14,35-15,11 Четвртак: 1 Кор 7,24-35

Мт 15,12-21 Петак: 1 Кор 7,35-8,7

Мт 15,29-31 Субота: Рим 12,1-3

Мт 10,37-11,1

7. недеља по Духовима Јутрења: Јл 2.1-10 ЛитургАја: Рим 15,1-7

Мт 9,27-35 Понедељак: 1 Кор 9,13-18

Мт 16,1-6 Уторак: 1 Кор 10,5-12

Мт 16,6-12 Среда: 1 Кор 10,12-22

Мт 16,20-24 Четвртак: 1 Кор 10,28-11,7

Мт 16,24-28 Петак: 1 Кор 11,8-22

Мт 17,10-18 Субота: Рим 13,1-10

Мт 12,30-37

8. недеља по Духовима Јутрења: Јн 20,11-18 Литургија: 1 Кор 1,10-18

Мт 14,14-22 Понедељак: 1 Кор 11,31-12,6

Мт 18,1-11 Уторак: 1 Кор 12,12-26

Мт 18,18-23; 19,1-2. 13-15

Среда: 1 Кор 13,4-14,5 Мт 20,1-16

Четвртак: 1 Кор 14,6-19 Мт 20,17-28

Петак: 1 Кор 14,26-40 Мт 21,12-14. 17-20

Субота: Рим 14,6-9 Мт 15,32-39

9. недеља по Духовима

Јутрења: Јн 20,19-31 Литургија: 1Кор 3,9-17

Мт 14,22-34

308

Понедељак: 1 Кор 15,12-19 Мт 21,18-22

Уторак: 1 Кор 15,29-38 Мт 21,23-27

Среда: 1 Кор 16,4-12 Мт 21,28-32

Четвртак: 2 Кор 1,1-7 Мт 21,43-46

Петак: 2 Кор 1,12-20 Мт 22,23-33

Субота: Рим 15,30-33 Мт 17,24-18,4

10. недеља по Духовима

Јутрења: Јн 21,1-14 Литургија: 1 Кор 4,9-16

Мт 17,14-23а Понедељак: 2Кор 2,4-15а

Мт 23,13-22 Уторак: 2 Кор 2,14-3,3

Мт 23,23-28 Среда: 2 Кор 3,4-11

Мт 23,29-39 Четвртак: 2Кор4,1-6

Мт 24,13-28 Петак: 2Кор 4,13-18

Мт 24,27-33. 42-51 Субота: 2 Кор 1,3-9

Мт 19,3-12

11. недеља по Духовима

Јутрења: Јн 21,15-25 Литургија: 1 Кор 9,2-12

Мт 18,23-35 Понедељак: 2 Кор 5,10-15

Мк 1,9-15 Уторак: 2 Кор 5,15-21

Мк 1,16-22

Среда: 2 Кор 6,11-16а Мк 1,23-28

Четвртак: 2Кор 7,16-10 Мк 1,29-35

Петак: 2 Кор 7,10-16 Мк 2,18-22

Субота: 1 Кор 1,26-29 Мт 20,29-34

12. недеља по Духовима

Јутрења: Мт 28,16-20 Литургија: 1 Кор 15,1-11

Мт 19,16-26 Понедељак: 2 Кор 8,7-15

Мк 3,6-12 Уторак: 2 Кор 8,16-9,5

Мк 3,13-19 Среда: 2Кор 9,12-10,7

Мк 3,20-27 Четвртак: 2Кор 10,76-18

Мк 3,28-35 Петак: 2Кор 11,5-21

Мк 4,1-9 Субота: 1 Кор 2,6-9

Мт 22,15-22

13. недеља по Духовима

Јутрења: Мк 16,1-8 Литургија: 1 Кор 16,13-24

Мт 21,33-42 Понедељак: 2Кор 12,10-19

Мк 4,10-23 Уторак: 2Кор 12,20-13,2

Мк 4,24-34 Среда: 2 Кор 13,3-13

Мк 4,35-41 Четвртак: Гал 1,1-10. 20-2,5

Мк 5,1-20

309

Петак: Гал 2,6-10 Мк 5,22-24. 35-6,1

Субота: 1 Кор 4,1-5 Мт 23,1-12

14. недеља по Духовима

Јутрења: Мк 16,9-20 Литургија: 2 Кор 1,21-2,4

Мт 22,2-14 Понедељак: Гал 2,11-16

Мк 5,24-34 Уторак: Гал 2,21-3,7

Мк 6,1-7 Среда: Гал 3,15-22

Мк 6,7-13 Четвртак: Гал 3,23-4,5

Мк 6,30-45 Петак: Гал 4,8-21

Мк 6,45-53 Субота: 1 Кор 4,17-5,5

Мт 24,1-13

15. недеља по Духовимг

Јутрења: Лк 24,1-12 Литургија: 2 Кор 4,6-15

. Мт 22,35-46 Понедељак: Гал 4,28-5,10

Мк 6,54-7,8 Уторак: Гал 5,11-21

Мк 7,5-16 Среда: Гал 6,2-10

Мк 7,14-24 Четвртак: Еф 1,1-9а

Мк 7,24-30 Петак: Еф 1,7-17

Мк 8,1-10 Субота: 1 Кор 10,23-28

Мт 24,34-44

16. недеља по Духовима

Јутрења: Лк 24,12-35 Литургија: 2Кор 6,1-10

Мт 25,14-30 Понедељак: Еф 1,22-2,3

Мк 1,46-52 Уторак: Еф 2,19-3,7

Мк 11,11-23 Среда: Еф 3,8-21

Мк 11,23-26 Четвртак: Еф 4,14-19

Мк 11,27-33 Петак: Еф 4,17-25а

Мк 12,1-12 Субота: 1 Кор 14,20-25

Мт 25,1-13

17. недеља по Духовима

Јутрења: Лк 24,36-53 Литургија: 2 Кор 6,166-7,1

Мт 15,21-28 Понедељак: Еф 4,25-32

Лк 3,19-22 Уторак: Еф 5,20-26

Лк 3,23-1,1 Среда: Еф 5,25-ЗЗа

Лк 4,1-15 Четвртак: Еф 5,33-6,9

Лк4,16-22а Петак: Еф 6,18-24

Лк 4,226-30 Субота: 1 Кор 15,39-45

Лк 4,31-36

18. недеља по Духовима

Јутрења: Јн 20,1-10 Литургија: 2 Кор 9,6-11

Лк 5,1-11

310

Понедељак: Флп 1,1-7 Лк 4,37-44

Среда: Кол 1,18-23 Лк 8,22-25

Уторак: Флп 1,8-14 Лк 5,12-16

Четвртак: Кол 1,24-29 Лк 9,7-11

Среда: Флп 1,12-20а Лк 5,33-39

Петак: Кол 2,1-7 Лк 9,12-18

Четвртак: Флп 1,20б-27а Лк 6,12-19

Субота: 2 Кор 3,12-18 Лк 6,1-10

Петак: Флп 1,27-2,4 Лк 6,17-23а 21. недеља по Духовима

Субота: 1 Кор 15,58-16,3 Јутрења: Јн 21,1-14 Лк 5,17-26 Литургија: Гал 2,16-20

Лк 8,5-15 19. недеља по Духовима Понедељак: Кол 2,13-20

Јутрења: Јн 20,11-18 Лк 9,18-22 Литургија: 2Кор 11,31-12,6

Лк 6,31-36 Уторак: Кол 2,20-3,3

Лк 9,23-27 Понедељак: Флп 2,12-16

Лк 6,24-30 Среда: Кол 3,17-4,1

Лк 9,44-50 Уторак: Флп 2,17-23

Лк 6,37-45 Четвртак: Кол 4,2-9

Лк 9,49-56 Среда: Флп 2,24-30

Лк 6,46-7,1 Петак: Кол 4,10-18

Лк 10,1-15 Четвртак: Флп 3,1-8

Лк 7,17-30 Субота: 2Кор 5,1-10

Лк 7,2-10 Петак: Флп 3,86-19

Лк 7,31-35 22. недеља по Духовима

Субота: 2Кор 2,8-11 Јутрења: Јн 21,15-25 Лк 5,27-32 Литургија: Гал 6,11-18

20. недеља по Духовима Понедељак: Лк 16,19-31 1 Сол 1,1-5

Јутрења: Јн 20,19-31 Лк 10,22-24 Литургија: Гал 1,11-19

Лк 7,11-16 Уторак: 1 Сол 1,6-10

Лк 11,1-10 Понедељак: Флп 4,10-23

Лк 7,36-50 Среда: 1 Сол 2,1-8

Лк 11,9-13 Уторак: Кол 1,1-2. 7-11

Лк 8,1-3 Четвртак: 1 Сол 2,9-14а

Лк 11,14-23

311

Петак: 1 Сол 2,14-19 Лк 11,23-26

Субота: 2 Кор 8,1-5 Лк 8,16-21

23. недеља по Духовима

Јутрења: Мт 28,16-20 Литургија: Еф 2,4-10

Лк 8,26-39 Понедељак: 1 Сол 2,20-3,8

Лк 11,29-33 Уторак: 1 Сол 3,9-13

Лк 11,34-41 Среда: 1 Сол 4,1-12

Лк 11,42-46 Четвртак: 1 Сол 5,1-8

Лк 11,47-12,1 Петак: 1 Сол 5,9-13. 24-28

Лк 12,2-12 Субота: 2 Кор 11,1-6

Лк 9,1-6

24. недеља по Духовима

Јутрења: Мк 16,1-8 Литургија: Еф 2,14-22

Лк 8,41-56 Понедељак: 2 Сол 1,1-10

Лк 12,13-15. 22-31 Уторак: 2 Сол 1,10-2,2

Лк 12,42-48 Среда: 2 Сол 2,1-12

Лк 12,48-59 Четвртак: 2 Сол 2,13-3,5

Лк 13,1-9 Петак: 2 Сол 3,6-18

Лк 13,31-35 Субота: Гал 1,3-10

Лк 9,37-43

25. недеља по Духовима

Јутрења: Мк 16,9-20 Литургија: Еф 4,1-6

Лк 10,25-37 Понедељак: 1 Тим 1,1-7

Лк 14,12-15 Уторак: 1 Тим 1,8-14

Лк 14,25-35 Среда: 1 Тим 1,18-20; 2,8-15

Лк 15,1-10 Четвртак: 1 Тим 3,1-13

Лк 16,1-9 Петак: 1 Тим 4,4-8. 16

Лк 16,15-18; 17,1-4 Субота: Гал 3,8-12

Лк 9,57-62

26. недеља по Духовима

Јутрења: Лк 24,1-12 Литургија: Еф 5,9-19

Лк 12,16-21 Понедељак: 1 Тим 5,1-10

Лк 17,10-25 Уторак: 1 Тим 5,11-21

Лк 17,26-37 Среда: 1 Тим 5,22-6,11

Лк 18,15-17. 26-30 Четвртак: 1 Тим 6,17-21

Лк 18,31-34 Петак: 2Тим 1,1-2. 8-18

Лк 19,12-28 Субота: Гал 5,22-6,2

Лк 10,19-21

27. недеља по Духовима

Јутрења: Лк 24,12-35 Литургија: Еф 6,10-17

Лк 13,10-17

312

Понедељак: 2 Тим 2,20-26 Лк 19,37-44

Уторак: 2 Т и м 3,16-4,4 Лк 19,45-48

Среда: 2 Тим 4,9-22 Лк 20,1-8

Четвртак: Тит 1,5-14-2,1 Лк 20,9-18

Петак: Тит 1,15-2,9 Лк 20,19-26

Субота: Еф 1,16-23 Лк 12,32-40

28. недеља по Духовима

Јутрења: Лк 24,36-53 Литургија: Кол 1,12-18

Лк 14,16-24 Понедељак: Јев 3,5-11. 17-19

Лк 20,27-44 Уторак: Јев 4,1-13

Лк 21,12-19 Среда: Јев 5,11-6,8

Лк 21,5-7.10-11.20-24 Четвртак: Јев 7,1-6

Лк 21,28-33 Петак: Јев 7,18-25

Лк 21,37-22,8 Субота: Еф 2,11-13

Лк 13,18-29

29. недеља по Духовима

Јутрења: Јн 20,1-10 Литургија: Кол 3,4-11

Лк 17,12-19 Понедељак: Јев 8,7-13

Мк 8,11-21 Уторак: Јев 9,8-10. 15-23

Мк 8,22-26

Среда: Јев 10,1-18 Мк 8,30-34

Четвртак: Јев 10,35-11,7 Мк 9,10-16

Петак: Јев 11,8. 11-16 Мк 9,33-41

Субота: Еф 5,1-8 Лк 14,1-11

30. недеља по Духовима

Јутрења: Јн 20,11-18 Литургија: Кол 3,12-16

Лк 18,18-27 Понедељак: Јев 11,17-23. 27-31

Мк 9,42-10,1 Уторак: Јев 12,25-26; 13,22-25

Мк 10,2-12 Среда: Јак 1,1-18

Мк 10,11-16 Четвртак: Јак 1,19-27

Мк 10,17-27 Петак: Јак 2,1-13

Мк 10,23-32 Субота: Кол 1,3-6

Лк 16,10-15

3 1 . недеља по Духовима

Јутрења: Јн 20,19-31 Литургија: 1 Тим 1,15-17

Лк 18,35-43 Понедељак: Јак 2,14-26

Мк 10,46-52 Уторак: Јак 3,1-10

Мк 11,11-23 Среда: Јак 3 , 1 1 ^ , 6

Мк 11,23-26

313

Четвртак: Јак 4 ,7-5 ,9 Мк 11,27-33

Петак: 1 Пет 1,1-2. 10-12; 2,6-10

Мк 12,1-12 Субота: 1 Сол 5,14-23

Лк 17,3-10

Напомена: У недељу пред оном у којој се чита јеванђеље ο митару и фарисеју (а која ј е означена као 33. недеља, а међутим она може бити 34, 35, 36. и 37) увек се чита јеванђеље по Луки 19,1-10. Због тога после 3 1 . недеље треба пазити на то, када ће доћи Недеља ο митару и фарисеју. Ако она дође као 34, 35, 36. или чак 37, онда се после 31. недеље убацују следећа јеванђеља:

1) Ако недостаје јеванђеље за једну недељу, онда се 32. неде-ље чита јеванђеље по Матеју 15,21-28.

2) Ако недостаје јеванђеље за две недеље, онда се 32. недеље чита јеванђеље по Матеју 15,21-28, a 33. недеље јеванђеље по Луки 19,1-10.

3) Ако недостаје јеванђеље за три недеље, онда се 32. недеље чита јеванђеље 31. недеље, Лука 18,35-43; 33. недеље јеванђеље 17. недеље - Матеј 15,21-28; 34. неде-ље јеванђеље по Луки 19,1-10.

4) Ако недостаје јеванђеље за четири недеље, онда се после 31.

недеље јеванђеља читају овим редом: Лука 18,18-27; Лука 18,35-43; Матеј 15,21-28 и Лука 19,1-10.

Ова напомена се односи на јеванђелска читања недељом.

32. недеља по Духовима

Јутрења: Јн 21,1-14 Литургија: 1 Тим 4,9-15

Лк 19,1-10 Понедељак: 1 Пет 2,21-3,9

Мк 12,13-27 Уторак: 1 Пет 3,10-22

Мк 12,18-27 Среда: 1 Пет 4,1-11

Мк 12,28-37 Четвртак: 1 Пет 4,12-5,5

Мк 12,38-44 Петак: 2 П е т 1,1-10

Мк 13,1-8 Субота: 2 Т и м 2,11-19

Лк 18,2-8

33. недеља по Духовима

Јутрења: Јн 20,11-18 Литургија: Кол 3,12-16

Лк 18,18-27 Понедељак: Јев 11,17-23. 27-31

Мк 9,42-10,1 Уторак: Јев 12,25-26; 13,22-25

Мк 10,2-12 Среда: Јак 1,1-18

Мк 10,11-16 Четвртак: Јак 1,19-27

Мк 10,17-27

314

Петак: Јак 2,1-13 Мк 10,23-32

Субота: Кол 1,3-6 Лк 16,10-15

34. недеља по Духовима

Јутрења: Јн 20,19-31 Литургија: 1 Тим 1,15-17

Лк 18,35-43 Понедељак: Јак 2,14-26

Мк 10,46-52 Уторак: Јак 3,1-10

Мк 11,11-23 Среда: Јак 3,11-4,6

Мк 11,23-26 Четвртак: Јак 4,7-5,9

Мк 11,27-33 Петак: 1 Пет 1,1-2. 10-12;

2,6-11 Мк 12,1-12

Субота: 1 Сол 5,14-23 Лк 17,3-10

35. недеља по Духовима

Јутрења: Лк 24,36-53 Литургија: 2 Кор 6,16-7,1

Мт 15,21-28 Понедељак: Еф 4,25-32

Лк 3,19-22 Уторак: Еф 5,20-26

Лк 3,23-4,1 Среда: Еф 5,25-ЗЗа

Лк 4,1-15 Четвртак: Еф 5,33-6,9

Лк 4,16-22а Петак: Еф 6,18-24

Лк 4,226-30 Субота: 1 Кор 15,39-45

Лк 4,31-36

36. недеља по Духовима

Јутрења: Јн 21,1-14 Литургија: 1Тим4,9-15

Лк 19,1-10 Понедељак: 1 Пет 2,21-3,9

Мк 12,13-17 Уторак: 1 Пет 3,10-22

Мк 12,18-27 Среда: 1 Пет 4,1-11

Мк 12,28-37 Четвртак: 1Пет4 ,12-5 ,5

Мк 12,38-44 Петак: 2 Пет 1,1-10

Мк 13,1-8 Субота: 2 Тим 2,11-19

Лк 18,2-8

Недеља ο митару и фарисеју

Јутрења: Јеванђеље недељно васкрсно

Литургиј а: 2 Тим 3,10-15 Лк 18,10-14

Понедељак: 2 Пет 1,20-2,9 Мк 13,9-13

Уторак: 2 Пет 2,9-22 Мк 13,14-23

Среда: 2 Пет 3,1-18 Мк 13,24-31

Четвртак: 1 Јн 1,8-2,6 Мк 13,31-14,2

Петак: 1 Јн 2,7-17 Мк 14,3-9

Субота: 2ТимЗ,1-9 Лк 20,45-21,4

315

Недеља ο блудном сину

Јутрења: Јеванђеље недељно васкрсно

Литургија: 1 Кор 6,12-20 Лк 15,11-32

Понедељак: 1 Јн 2,18-3,10 Мк 11,1-11

Уторак: 1 Јн 3,11-20 Мк 14,10-42

Среда: 1 Јн 3,21^1,6 Мк 14,43-15,1

Четвртак: 1 Јн 4,20-5,21 Мк 15,1-15

Петак: 2 Јн 1,1-13 Мк 15,22. 25. 33-41

Субота: 1 Кор 10,23-28 Лк 21,8-9.25-27.33-36 (задушнице) 1 Сол 4,13-17 Јн 5,24-30

Недеља месопусна

Јутрења: Јеванђеље недељно васкрсно

Литургија: 1 Кор 8,8-9,2 Мт 25,31-46

Понедељак: 3 Јн 1,1-15 Лк 19,29-40; 22,7-39

Уторак: Јд 1,1-10 Лк 22,39-42. 456-23,1

Среда: нема Литургије Четвртак: Јд 1,11-25

Лк 23,1-34. 44-56 Петак: нема Литургије Субота: Рим 14,19-26 и

Гал 5,22-6,2 Мт 6,1-13 и Мт 11,27-30

Недеља сиропусна

Јутрења: Јеванђеље недељно васкрсно

Литургија: Рим 13,116-14,4 Мт 6,14-21

Среда HaVInacy: Јоил 2,12-16 На вечерњи: Јоил 3,12-21 Петак НаУ1часу: Зах 8,7-17 На вечерњи: Зах 8,19-23

316

АПОСТОЛИ И Ј Е В А Н Ђ Е Љ А СУБОТОМ И Н Е Д Е Љ О М ВЕЛИКОГ ПОСТА

I субота поста {Теодорова субота): На Литургији:

I недеља: (Чиста) На јутрењи васкрсно-јеванђеље

На Литургији:

Субота II поста:

II недеља: (Пачиста) На јутрењи васкрсно јеванђеље

На Литургији:

Субота III поста:

III недеља: (Крстопоклона) Најутрењи васкрсно јеванђеље

На Литургији:

Субота IV поста:

IV недеља: (Средопосна) На јутрењи васкрсно јеванђеље

На Литургији:

Субота V поста:

V недеља: (Глувна) На јутрењи васкрсно јеванђеље

На Литургији:

Субота VI поста: (Лазарева):

Јев 1,1-12 и светоме: 2 Тим 2,1-10 Мк 2,23-3,1-5 и светоме: Јн 15,17-16,1-2

Јев 11,24-26.32-12,2 Јн 1,43-51

Јев 3,12-16 и упок.: 1 Сол 4,13-17 Мк 1,35-44 и упок.: Јн 5,24-30

Јев 1,10-2,3 и светоме: Јев 7,26-8,2 Мк 2,1-12 и светоме: Јн 10,9-16

Јев 10,32-38 иупок.: 1 Сол 4,13-17 Мк 2,14-17 и упок.: Јн 5,24-30

Јев 4 ,14-5 ,6 Мк 8,34-9,1

Јев 6,9-12 и упок.: 1 Кор 15,47-57 Мк 7,31-37 и за упок.: Јн 5,24-30

Јев 6,13-20 и светоме: Еф 5,9-19 Мк 9,17-31 и светоме: Мт 4,25-5,12

Јев 9,24-28 и Богородици: Јев 9,1-7 Мк 8,27-31 и Богородици:

Лк 10,38-42; 11,27-28

Јев 9,11-14 и преподобној: Гал 3,23-29 Мк 10,3245 и преподобној: Лк 7,36-50

Јев 12,28-13,8

317

VI недеља - Цвети: Јутрења:

Литургија: Мт 21,1-11. 15-17 Флп 4,4-9 Јн 12,1-18

Уз Велику недељу

Велики понедељак:

Јутрења: Мт 21,18-43 III час: Матеј 1. до 14. главе VI час: Матеј 15. до 28. гл. (крај) IX час: Марко 1. до 8. главе

Пређеосвећена Литургија: Мт 24,3-35

Велики уторак:

Јутрења: Мт 22,15-23,39 III час: Марко 9. до 16. гл. (крај) VI час: Лука 1. до 8. главе IX час: Лука 9. до 16. главе

Пређеосвећена Литургија: Мт 24,36-26,2

Велика среда:

Јутрења: Јн 12,17-50 III час: Лука 17. до 24. гл. (крај) VI час: Јован 1. до 6. главе IX час: Јован 7. до 13. гл. стих32

Пређеосвећена Литургија: Мт 26,6-16

Велики четвртак:

Јутрења: Лк 22,1-39 Литургија:

1 Кор 11,23-32 Мт 26,2-20; Јн 13,3-17; Мт 26,21-39; Лк 22,43-45; Мт 26,40-27,1-2

На Омивању ногу: Јн 13,1-11

После Омивања ногу: Јн 13,12-31

Велики петак, в. стр. 321

Велша субота, в. стр. 321

318

ПАРИМИЈЕ* УЗ ВЕЛИКИ ПОСТ

Сиропусна недеља

Среда Ha VI часу: Јоил 2,12-26 На вечерњи: Јоил 3,12-21

Петак НаУ1часу: Зах 8,7-17 На вечерњи: Зах 8,19-23

I недеља поста

Понедељак НаУ1часу: Ис 1,1-20 На вечерњи: Пост 1,1-13;

ПрС 1,1-20

Уторак HaVl4acy : Ис 1,19-31; 2,1-3 На вечерњи: Пост 1,14-23

ПрС 1,20-33

Среда НаУ1часу: Ис 2,3-11 На вечерњи: Пост 1,24-31; 2,1-3

ПрС 2,1-22

Четвртак HaVl4acy : Ис 2,11-21 На вечерњи: Пост 2,4-19

ПрС 3,1-18

Петак НаУ1часу: Ис 3,1-14 На вечерњи: Пост 2,20-25; 3,1-20

ПрС 3,19-34

II недеља поста

Понедељак HaVl4acy : Ис 4,2-6; 5,1-7 На вечерњи: Пост 3,21-24; 4,1-7

ПрС 3,34-35; 4,1-22

Уторак НаУ1часу: Ис 5,7-16 На вечерњи: Пост 4,8-15;

ПрС 5,1-15

Среда НаУ1часу: Ис 5,16-25 На вечерњи: Пост 4,16-26

ПрС 5,15-23; 6,1-3

Четвртак НаУ1часу: Ис 6,1-12 На вечерњи: Пост 5,1-24

ПрС 6,3-20

Петак HaVl4acy: Ис 7,1-14 На вечерњи: Пост 5,32; 6,1-8

ПрС 6,20-35; 7,1

* Паримија значи: прича. To су изабрани одељци из старозаветних књига који се читају на вечерњи уочи празника. Односе се на догађај који Црква прославља - они су праслика одређеног новозаветног догађаја. Читају се и на часовима (VI ) Великог поста.

319

I I I недеља поста

Понедељак Ha VI часу: Ис 8,13 -22; 9,1 -7 На вечерњи: Пост 6,9-22

ПрС 8,1-21

Уторак НаУ1часу: Ис 9,9-21; 10,1-4 На вечерњи: Пост 7,1-5

ПрС 8,32-36; 9,1-11

Среда На У1часу: Ис 10,12-20 На вечерњи: Пост 7,6-9

ПрС 9,12-18

Четвртак НаУ1часу: Ис 11,10-16; 12,1-2 На вечерњи: Пост 7,11-24; 8,1-3

ПрС 10,1-22

Петак Ha У1часу: Ис 13,2-13 На вечерњи: Пост 8,4-21

ПрС 10,3-32; 11,1-12

I V недеља поста

Понедељак Ha VI часу: Ис 14,24-32 На вечрњи: Пост 8,21-22; 9,1-7

ПрС 11,19-31; 12,1-6

Уторак H a V I n a c y : Ис 25,1-9 На вечерњи: Пост 9,8-17

ПрС 12,8-22

Среда Ha VI часу: Ис 26,21; 27,1 -9 На вечерњи: Пост 9,18-29; 10,1

ПрС 12,23-13,1-9

Четвртак НаУ1часу: Ис 28,14-22 На вечерњи: Пост 10,32-11,1-9

ПрС 13,20-26; 14,1-6

Петак: HaVInacy : Ис 29,13-23 На вечерњи: Пост 12,1-7

ПрС 14,15-26

V недеља поста

Понедељак Ha VI часу: Ис 37,33-38; 38,1-6 На вечерњи: Пост 13,12-28

ПрС 14,27-35; 15,1-4

Уторак HaVIqacy : Ис 40,18-31 На вечерњи: Пост 15,1-15

ПрС 15,7-19

Среда H a V I 4 a c y : Ис 41,4-14 На вечерњи: Пост 17,1-9

ПрС 15,20-33; 16,1-9

Четвртак HaVl4acy: Ис 42,5-16 На вечерњи: Пост 18,20-33

ПрС 16,17-33; 17,1-17

320

Петак HaVInacy: Ис 45,11-17 Ha вечерњи: Пост 22,1-18

ПрС 17,28; 18,1-5

VI недеља поста

Понедељак HaVInacy: Ис 48,17-22; 49,1-4 На вечерњи: Пост 27,1-41

ПрС 19,16-25

Уторак HaVInacy: Ис 49,6-10 На вечерњи: Пост 31,3-16

ПрС 21,3-31

Среда HaVInacy: Ис 58,1-11 Навечерњи: Пост43,26-31;45,1-16

ПрС 21,23-31; 22,1-4

Четвртак НаУ1часу: Ис 65,8-16 На вечерњи: Пост 46,1-7

ПрС 33,15-35; 24,1-5

Петак НаУ1часу: Ис 66,10-24 На вечерњи: Пост 49,33; 50,1-26

ПрС 31,8-32

Лазарева субота

На великој вечерњи: а) Пост 49,1-2. 8-12 б) Соф 3,14-19 в) Зах 9,9-15

На Литургији: Јев 12,28-13,8 Јн 11,1-45

В Е Л И К А ИЛИ С Т Р А Д А Л Н А С Е Д М И Ц А

Велики понедељак HaVl4acy: Јез 1,1-20 На вечерњи: Изл 1,1-20

JOB 1,1-12

Велики уторак HaVInacy: Јез 1,21-28; 2,1 На вечерњи: Изл 2,5-10;

JOB 1,13-22

Велика среда H a V I 4 a c y : Јез 2,3-10; 3,1-3 На вечерњи: Изл 2,11 -22

JOB 2,1-10

Велики четвртак

На1часу: Јер 11,18-23; 12,1-5. 9-11. 14-15

На вечерњи: а) Изл 19,10-19 б) JOB 38,1-25; 42,1-5 в )Ис 50,4-13

На јутрењи (која се служи на Велики четвртак увече) чита се дванаест јеванђеља ο Христо-вом страдању:

1. Јн 13,316-18,1 2. Јн 18,1-28 3. Мт 26,57-75 4. Јн 18,28-19,16 5. Мт 27,3-32 6. Мк 15,16-32

7. Мт 27,33-54 8. Лк 23,32-49 9. Јн 19,25-37

10. Мк 15,43-47 11. Јн 19,38-42 12. Мт 27,62-66

3 2 1

Велики петак

α. Царски часови I Зах 11,10-13/Гал 6,14-18/

Мт 27,1-56 III Ис 50,4-11 /Рим 5,6-11/

Мк 15,16-41 VI Ис 52,13-15; 53,1-12; 54,1

/Јев 2,11-18/Лк 23,32-49 IX Јер 11,18-23; 12,1-5. 9-11. 14-15

/Јев 10,19-31 /Јн 18,28-19,37

б. На вечерњи (изношење плашта-нице) Паримије: а) Изл 33,11-23

б) JOB 42,12-17 в) Ис 52,13-15;

53,1-12; 54,1 Апостол: 1 Кор 1,18-2,2 Јеванђеље: Мт 27,1-38;

Лк 23,39-43; Мт 27,39-54; Јн 19,31-37; Мт 27,55-61

Велика субота

На јутрењи (која се служи на Велики петак увече) Паримија: Јез 37,1-14 Апостол: 1 Кор 5,66-8 Јеванђеље: Мт 27,62-66

На вечерњи (служи се са Ли-тургијом св. Василија на Велику суботу):

1 Пост 1,1-13 2. Ис 60,1-16 3. Изл 12,1-11 4. Јона - цела књига 5. ИНав 5,10-15 6. Изл 13,20-22; 14,1-32; (15,1-19) 7. Соф 3,8-15 8. 1 цар 17,8-23 9. Ис 61,10-11; 63,1-5 10. Пост 22,1-18 11. Ис 61,1-9 12.2 цар 4,8-37 13.Ис 63,11-19; 54,1-5 14. Јер 31,31-34 15. Дан 3,1-56, (57-88)

Литургија: Рим 6,3-11 Мт 26,1-20

322

СТАРОЗАВЕТНА ЧТЕНИЈА У ВРЕМЕ ПЕДЕСЕТНИЦЕ

Недеља Свих Светих IV недеља ио Васкрсу Преполовљење (среда) а) Мих 4,2-3. 5; 6,2-5. 8; 5,4 б) Ис55,1 ; 12,3-4; 55,2-3. 6-13 в) ПрС 9,1-11

VI недеља по Васкрсу Вазнесење Господње (четвртак) а) Ис 2,2-3 б) Ис 62,10-12; 63,1-3. 7-9 в) Зах 14,4. 8-11

VII недеља по Васкрсу Светих 318 отаца у Никеји В. паримије светим Оцима

Недеља Педесетнице - Духови а)Бр 11,16-17. 24-29 б) Јоил 2,23-32 в) Јез 36,24-28

а) Ис 43,9-14 б) Прем 3,1-9 в) Прем 5,15-24; 6,1-3

ЈЕВАНЂЕЉА ЈУТАРЊА В А С К Р С Н А

1. Мт 28,16-20 2. Мк 16,1-8 3. Мк 16,9-20 4. Лк 24,1-12 5. Лк 24,12-35 6. Лк 24,36-53 7. Јн 20,1-10 8. Јн 20,11-18 9. Јн 20,19-31 10. Јн 21,1-14 11. Јн 21,15-25

АПОСТОЛИ И ЈЕВАНЂЕЉА Н Е П О К Р Е Т Н И Х ПРАЗНИКА СА ПАРИМИЈАМА УОЧИ ПРАЗНИКА

Рођење Пресвете Богородице а)Пост 28,10-17 б) Јез 43,27-44,1-4 в)ПрС 9,1-11

Јутрења: Лк 1,39-49. 56 Литургија: Флп 2,5-11

Лк 10,38-42; 11,27-28

Недеља пред Крстовдан: Литургија: Јн 3,13-17

Крстовдан: а)Изл 15,22-16,1 б)ПрС 3,11-18 в) Ис 60,11-16

323

Јутрења: Јн 12,28-36а Литургија: 1 Кор 1,18-24

Јн 19,66-11а. 13-20. 25-28. ЗОв. -35

Недеља по Крстовдану: Литургија: Мк 8,34-38; 9,1

Покров Пресвете Богородице -служба Богородици; паримије и јеванђеље као на Малу Госпођу, апостол као на Ваведење.

Недеља светих Отаца Седмог васељенског сабора: Литургија: Јн 17,1-13

Света Петка Параскева -паримије преподобним женама Јутрења: Лк 7,36-50 Литургија: Гал 3,23-29

Мт 25,1-13

Митровдан: а)Ис 63,15-19; 64,1-5. 8-9 6) Јер 2,2-12; в)Прем 4,7-15 Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: Јев 12,6-13. 25-27 и

Јн 15,27-16,2 Мт 8,23-27 и 2 Тим 2,1-19;

Аранђеловдан: а)ИНав 5,13-15 б) Суд 6,2. 7. 11-24 в) Ис 14,7-20

Јутрења: Мт 13,24-30. 36-43 Литургија: Јев 2,2-10

Лк 10,16-21

Ваведење: а) Изл 40,1-5. 9-10. 16. 34-35; б) 1 цар 7,51-8,1. 3-7. 6-11 в) Јез 43,27-44,1-4 Јутрења: Лк 1,39-49. 56 Литургија: Јев 9,1-7

Лк 10,38-42; 11,27-28

Никољдан: а) ПрС 10,7. 6; 3,13-16; 8,6. 34-35.

4. 12. 14. 17. 5-9; 1,23; 15,4 б) ПрС 10,31-32; 11,1-2. 4. 3. 5-12 в)Прем 4,7-15 Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,17-21

Лк 6,17-236

Недеља св. Праотаца: Литургија: Кол 3,4-11

Лк 14,16-24

Недеља св. Отаца (пред Божић): Литургија: Јев 11,9-10. 17-23. 32-40

Мт 1,1-25

Бадњидан: Царски часови: I Мих 5,2-4; Јев 1,1-12; Мт 1,18-25 III Јр/Вар 3,36-4,1-4; Гал 3,23-29;

Лк 2,1-20 VI Ис 7,10-16; 8,1-4. 9-10;

Јев 1,10-2,3; Мт 2,1-12 IX Ис 9,6-7; Јев 2,11-18; Мт 2,13-23

324

Бденије: 1)Пост 1,1-13 2) Бр 24,2-3. 5-9. 17-18 3) Мих 4,6-7; 5,2-4 4) Ис 11,1-10 5) Јр/Вар 3,36-38; 4,1-4 6) Дан 2,31-36. 44-45 7) Ис 9,6-7 8) Ис 7,10-16; 8,1-4. 8-10

Литургија светог Василија Великог: Јев 1,1-12 и Л к 2,1-20

Ако је у суботу или недељу: Гал 3,15-22 Мт 13,31-36

Рођење Христово - Божић: Јутрења: Мт 1,18-25 Литургија: Гал 4,4-7

Мт 2,1-12

Сабор Пресвете Богородице: Литургија: Јев 2,11-18

Мт 2,13-23

Свети првомученик и архи-ђакон Стефан: Литургија: Дап 6,8-15; 7,1-5. 47-60

Мт 21,33-42

Недеља по Божићу: Литургија: Гал 1,11-19

Мт 2,13-23

Обрезање Господње: а) Пост 17,1-2. 4-8. 3. 9-12. 14 б) ПрС 8,22-30; в)ПрС 10,31-11,1-2. 4. 3. 5-12

Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Кол 2,8-12

Лк 2,20-21. 40-52 и св. Василије: Јев 7,26-8,2

Лк 6,17-23 На молебну на Нову годину:

Лк 4,16-22

Недеља пред Богојављењем: Литургија: 2 Тим 4,5-8

Мк 1,1-8

Царски часови пред Богојављење: I Ис 35,1-10; Дап 13,25-32;

Мт 3,1-11 III Ис 1,16-20; Дап 19,1-8;

Мк 1,1-8 VI Ис 12,3-6; Рим 6,3-11;

Мк 1,9-15 IX Ис 49,8-15; Тит 2,11-14; 3,4-7;

Мт 3,13-17

Уочи Богојављења Бденије - паримије: 1)Пост 1,1-13 2)Изл 14,15-18.21-23.27-29 3) Изл 15,22-16,1; 4) ИНав 3,7-8. 15-17 5) 2 цар 2,6-14 6) 2 цар 5,9-14 7) Ис 1,16-20 8) Пост 32,1-10 9) Изл 2,5-10 10) Суд 6,36-40 11) 1 цар 18,30-39 12) 2 цар 2,19-22 13) Ис 49,8-15

325

Литургија св. Василија Великог: 1 Кор 9,19-27 Лк 3,1-18

Велико водоосвећење: а) Ис 35,1-10; б) Ис 55,1-13; в) Ис 12,3-6

1 Кор 10,1-4 Мк 1,9-11

Богојављење: Јутрења: Мк 1,9-11 Литургија: Тит 2,11-14; 3,4-7

Мт 3,13-17

Свети Јован Крститељ: Вечерња: Паримије Претече Литургија: Дап 19,1-8

Јн 1,29-34

Недеља по Богојављењу: Литургија: Еф 4,7-13

Мт 4,12-17

Свети Сава: Вечерња: а) ПрС 10,7-6; 3,13-16; 8,6. 34-35.

4. 12. 14. 17. 5-9; 1,23; 15,4 б)Прем 4,7. 16-17. 19-20; 5,1-7 в)ПрС 10, 31-32; 11,2; 10,2; 11,7. 19;

13,2. 9; 15,2; 14,33; 22,12; Прем 6,12-16; 7,30; 8,2-4. 7-9. 17-18.

21; 9,1-5. 10-11. 14

Јутрења: Мт 5,14-19 Литургија: Јев 7,26-8,2

Јн 10,9-16

Света Три јерарха: а) Понз 1,8-11. 15-17 б) Понз 10,14-21 в) Прем 3,1-9 Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,7-16

Мт 5,14-19

Сретење Господње: а) Изл 12,51; 13,1-3. 10-12. 14-16;

22,29; Лев 12,1-4. 6. 8;Број 8,15-17

б) Ис 6,1-12 в) Ис 19,1. 3-5. 12. 16. 19-21 Јутрења: Лк 2,25-32 Литургија: Јев 7,7-17

Лк 2,22-40

I и II обретење главе св. Јована Крститеља: Вечерња: Паримије Претече Јутрења: Лк 7,17-30 Литургија: 2 Кор 4,6-15

Мт 11,2-15

Младенци: Вечерња: Паримије мученицима Јутрења: Лк 21,12-19 Литургија: Јев 12,1-10

Мт 20,1-16

Благовести Пресвете Богородице: а) Пост 28,10-17 б) Јез 43,27^*4,4 в)ПрС 9,1-11 г)Изл 3,1-8 д) ПрС 8,22-30 Јутрења: Лк 1,39-49. 56 Литургија: Јев 2,11-18

Лк 1,24-38

326

Св. великомученик Георгије: Вечерња: а)Ис 43,9-14 б) Прем 3,1-9 в) Прем 4,7-15 Јутрења: Лк 12,2-12 Литургија: Дап 12,1-11

Јн 15,17-16,2

Св. ап. и јеванђелист Марко:

Вечерња: а) Јак 1,1-12 б) Јак 1,13-27 в) Јак 2,1-13 Јутрења: Лк 10,1-5 Литургија: 1 Пет 5,6-14

Мк 6,7-13

Св. Василије Острошки: Вечерња: Паримије светитељу. Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,17-21

Лк 6,17-23

Св. ап. и јеванђелист Јован Богослов: Јутрења: Јн 21,15-25 Литургија: 1 Јн 1,1-7

Јн 19,25-27; 21,24-25

Пренос моштију св. Николаја: Вечерња: Паримије светитељу. Јутрења: Јн 10,1-9 Литургија: Јев 13,17-21

Лк 6,17-23

Свети Кирило и Методије: Вечерња: Паримије светитељима.

Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,7-16

Мт 5,14-19

Св. цар Константин и Јелена Вечерња: а) 1 цар 8,22-23. 27-30 б) Ис 61,10-62,5 в) Ис 60,1-16 Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Гал 1,11-19

Јн 10,1-9 (у Педесетници:

Дап 26,1-5. 12-20 Јн 9,30-10,9)

Св. Кнез Лазар (Видовдан) Вечерња: а) Ис 43,9-14 б)ПрС 3,1-9 в) ПрС 4,7-15 Јутрења: Лк 12,2-12 Литургија: Јн 15,17-27; 16,1-2

Рођење св. Јована Крститеља Вечерња: а) Пост 17,15-17.19; 18,11-14; 21,1-2.4-8 б)Суд 13,2-8. 13-14. 17-18.21 в) Ис 40,1-3. 9; 41,17-18; 45,8;

48,20-21; 54,1

Јутрења: Лк 1,24-25. 57-68. 76. 80 Литургија: Рим 13,116-14,4

Лк 1,5-25. 57-68. 76. 80

Свети апостоли Петар и Павле: Паримије: а) 1 Пет 1,3-9 б) 1 Пет 1,13-19

в) 1 Пет 2,11-24

Јутрења: Јн 21,15-25 Литургија: 2 Кор 11,216-12,9

Мт 16,13-19

Недеља светих Отаца Седмог васељенског сабора: Литургија: Јн 17,1-13

Сабор светих 12 апостола: Литургија: 1 Кор 4,9-16

Мк 3,13-19

Св. пророк Илија: Вечерња: а) 1 цар 17,1-23 б) 1 цар 18,1. 17-41. 44. 42. 45-46;

19,1-16 в) 1 цар 19,19-21; 2 цар 2,1. 6-14

Јутрења: Лк 4,22-30 Литургија: Јак 5,10-20

Лк 4,226-30

Изношење Часнога крста: На водоосвећењу:

Јев 2,11-18 Јн 5,1-4

Литургија: 1 Кор 1,18-24 Јн 19,6-11. 13-20. 25-28. 30-35

Преображење Господње: Вечерња: а)Изл 24,12-18 б) Изл 33,11-23; 34,4-6. 8 в) 1 цар 19,3-9. 11-13. 15-16

Јутрења: Лк 9,28-36 Литургија: 2 Пет 1,10-19

Мт 17,1-9

Успеније Пресвете Богородице: Вечерња: а) Пост 28,10-17 б) Јез 43,27-44,4 в)ПрС 9,1-11

Јутрења: ' Лк 1,39-49. 56 Литургија: Флп 2,5-11

Лк 10,38-42; 11,27-28

Усековање главе св. Јована Крститеља: Вечерња: а)Ис 40,1-3.9 ; 41,17-18; 45,8;

48,20-21; 54,1 б) Мал 3,1; Мк 1,2; Мал 3,1-3.

5-7. 12. 18. 17; 4,4-6 в) Прем 4,7. 16. 17. 19-20; 5,1-7

Јутрења: Мт 14,1-13 Литургија: Дап 13,25-32

Мк 6,14-30

Сабор св. српских просветитеља и учитеља: Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,7-16

Мт 5,14-19

328

ПАРИМИЈЕ И Ο Π Ш Τ И АПОСТОЛИ И ЈЕВАНЂЕЉА

На празнике Господње: Вечерња: а)Изл 24,12-18 б) Понз4,1. 6-7. 9-15 в) Понз 5,1-7. 9-10. 23-26. 28;

6,1-5. 13. 18

Служба Пресветој Богородици: Вечерња: а) Пост 28,10-17 б) Јез 43,27; 44,1-4 в)ПрС 9,1-11

Јутрења: Лк 1,39-49. 56 Литургија: Флп 2,5-11 или

Јев 9,1-7; Лк 10,38-42; 11,27-28

Часном и животворном Крсту: Вечерња: а) Изл 15,22-27; 16,1 б)ПрС 3,11-18 в )Ис 60,11-16

Служба небеским бесплотним силама: Вечерња: а)ИНав 5,13-15 б)Суд6,2. 7. 11-24 в) Ис 14,7-20

Јутрења: Мт 13,24-30. 36-43 Литургија: Јев 2,2-10 и

Лк 10,16-21 илиМт 13,24-30. 36-43

Служба св. Јовану Претечи: Вечерња: а)Ис 40,1-3. 9; 41,17-18; 45,8;

48,20-21; 54,1 б) Мал 3,1; Мк 1,2; Мал 3,1-3. 5-7.

12. 18. 17; 4,4-6 в) Прем 4,7. 16-17. 19-20; 5,1-7

Служба св. пророку (пророцима): Вечерња: а) Прем 3,1-9 б) Прем 5,15-24; 6,1-3 в) Прем4,7. 16-17. 19-20; 5,1-7

Јутрења: Лк 11,47-54; 12,1 Литургија: 1 Кор 14,20-25 или

Јев 6,13-20 или Јак 5,10-20 и Мт 23,29-39 или Лк 11,47-54

Служба св. апостолу: Вечерња: а) 1 Јн 3,21-4,9 б) 1 Јн 4,11-16 в) 1 Јн 4,20-5,5

Јутрења: Мт 9,36-38; 10,1-8 Литургија: 1 Кор 4,9-16

Мт 9,36-10,8

Служба св. апостолима: Вечерње: а) 1 Пет 1,3-9 * б) 1 Пет 1,13-19

329

в) 1 Пет 2,11-24

Јутрења: Мт 9,36-38; 10,1-8 Литургија: 1 Кор 4,9-16

Лк 10,1-15 или 10,16-21

Служба светим Оцима: Вечерња: а) Пост 14,14-20 б) Понз 1, 8-11. 15-17 в) Понз 10,14-21

Јутрења: Јн 21,1-14 Литургија: Дап 20,16-18. 28-36

Јн 17,1-13

Служба светитељу: Вечерња: а) ПрС 10,7. 6; 3,13-16; 8,6. 34-35.

4. 12. 14. 17. 5-9; 1,23; 15,4; б)ПрС 10,31-32; 11,2; 10,2; 11,7. 19;

13,2. 9; 15,2; 14,33; 22,12; Прем 6,12-16; 7,30; 8,2-4. 7-9. 17-18; 9,1-5. 10-11. 14

в) ПрС 29,2; Прем 4,1.14; 6,11.17-18. 21-23; 7,15-16. 21-22. 26-27. 29; 10,9-10. 12; 7. 30; 2,1. 10-17. 19-22; 15,1; 16,13; ПрС 3,34

Јутрења: Јн 10,1-9 Литургија: Јев 7,26-8,2

Јн 10,9-16

Служба светитељима општа: Вечерња: а) ПрС 10,7. 6; 3,13-16; 8,6. 34-35

4,12. 14. 17. 5-9; 1,23; 15,4 б) ПрС 10,31-32; 11,1-2,4. 3. 5-12 в) Прем 4,7-15

Јутрења: Јн 10,9-16 Литургија: Јев 13,17-21

Мт 5,14-19 или Јн 10,9-16 или (10,1-9)

Служба преподобном, преподо-бним и Христа ради јуродивим: Вечерња: а) Прем 3,1-9 б) Прем 5,15-24; 6,1-3 в)Прем 4,7-15

Јутрења: Лк 6,17-23 Литургија: Гал 5,22-6,2

Мт 11,27-30 или Лк 6,17-23

Служба мученику: Вечерња: а) Ис 43,9-14 б)Прем 3,1-9 в)Прем 4,7-15

Јутрења: Лк 12,2-12 Литургија: 2 Тим 2,1-10

Лк 12,2-12 или Јн 15,17-16,2

Служба мученицима општа: Вечерња: а)Ис 43,9-14 б)Прем 3,1-9 в) Прем 5,15-24; 6,1-3

Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: Рим 8,28-39 или

Јев 11,33-40 Мт 10,16-22 или Лк 21,12-19

330

Служба свештеномученику: Вечерња: в. Мученику општа

Јутрења: Лк 12,32-40 Литургија: Јев 13,7-16

Лк 12,32-40

Служба свештеномученицима општа: Вечерња: в. Мученицима општа

Јутрења: 12,32-40 Литургија: Јев 5,4-10 или

Флп 3,20-4 ,3 ; Лк 6,17-23 или 10,22-24 или 14,25-35

Служба преподобномученику: Вечерња: в. Мученику општа

Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: 2 Тим 1,8-18

Мк 8,34-9,1

Служба преподобномученицима општа: Вечерња: в. Преподобним

Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: Рим 8,28-39

Лк 12,8-12 или Мт 10,32-36

Служба светим мученицима ошпта: Вечерња: в. Мученицима општа

Литургија: 2 Кор 6,1-10 или Гал 3,23-29; Мк 5,24-34 или Мт 15,21-28

Служба преподобним женама општа: Вечерња: в. Мученицима општа (служба преподобној једној: в. Преподобним)

Јутрења: Мк 5,24-34 Литургија: Гал 3,23-29

Мт 25,1-13 или Лк 7,36-50

Служба исповеднику и исповед-ницима: Вечерња: в. Преподобним

Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: Еф 6,10-17

Лк 12,8-12 или Мт 10,32-36

Служба светим бесребрницима: Вечерња: в. Мученицима општа

Јутрења: Мт 10,16-22 Литургија: 1 Кор 12,27-13,8

Мт 10,1. 5-8

Јутрења: Мт 15,21-28

331

АПОСТОЛИ И Ј Е В А Н Ђ Е Љ А ЗА РАЗНЕ П О Т Р Е Б Е

На заупокојеној Литургији: 1 Сол 4,13-17 и Ј н 5,24-30

На погребу монаха и мирјана: 1 Сол 4,13-17; и Ј н 5,24-30

На опелу свештеника: 1. 1 Сол 4,13-17; Јн 5,24-30 2. Рим 5,12-21; Јн 5,17-24 3. 1 Кор 15,1-11; Јн 6,35-39 4. 1 Кор 15,20-28; Јн 6,40-47 5. Рим 14,6-9; Јн 6,48-54

На опелу деце: 1 Кор 15,39-45 и Ј н 6,35-39

Апостоли и јеванђеља за упо-којене sa сваки дан:

Понедељак: Рим 14,6-9 Јн 5,17-24

Уторак: 1 Кор 15,39-57 Јн 5,24-30

Среда: 2 Кор 5,1-10 Јн 6,35-39

Четвртак: 1 Кор 15,20-28 Јн 6,40-44

Петак: 1 Кор 15,47-57 Јн 6,48-54

Субота: 1 Сол 4,13-17 Јн 5,24-30

На јелеосвећењу: I) Јак 5,10-16 Лк 10,25-37 II) Рим 15,1-7 Лк 19,1-10 III) 1 Кор 12,27-13,8 Мт 10,1. 5-8 IV) 2 Кор 6,16-7,1 Мт 8,14-23

V) 2 Кор 1,8-11 Мт 25,1-13 VI) Гал 5,22-6,2 Мт 15,21-28 VII) 1 Сол 5,14-23 Мт 9,9-13

На крштењу: Рим 6,3-11 и М т 28,16-20

На венчању: Еф 5,20-33 и Ј н 2,1-11

На исповести: Мт 9,9-13 или Лк 15,1-10

На литији ο храмовној слави: 1 ) М т 2 8 , 16-20 2) Мк 16, 9-20 3) Л к 2 4 , 1-12 (или Јн 5,1-15) 4) Јн 5,24-30

На литији: Мт 28,16-20

На малом водоосвећењу: Јев 2,11-18; Јн 5,1-4

На великом водоосвећењу: 1 Кор 10,1-4; Мк 1,9-11

1. августа на водоосвећењу: Јев 2, 11-18; Јн 5,1-4

На освећењу храма: Јев 3,1-4; Јн 10,22-28

На архијерејском освећењу храма: Јев 2,11-18; Мт 16, 13-19

332

При оснивању и обновљењу града:

Дап 18,1-11; М т 16,13-18

При призивању С в . Духа и на молебнима:

Мт 7,7-11

На призивању Светога Духа : Еф 1,16-23; Мт 22 ,15-22

На почетку школске године: Еф 1,16-19; 3,18-21; Мк 10, 13-16

Н а Нову годину: 1 Тим 2,1-6; Лк 4 ,16-22

Н а последованију за мир: Еф 2,14-22 и Ј н 14,21-27

Молепствије при нападу непри-јатеља:

Еф 2, 4 -10 ; Лк 13, 1-9

Молепствије у време рата: 2 К о р 2, 14-16; Мт 7,7-11

На благодарењу за доброчинство Божје:

Еф 5,8-12; Лк 17,12-19

На молепствију за кишу: Јак 5,7-9. 17-18; Мт 16, 1-3; Лк 4 ,24-26 ; Јн 6, 30-33

На молепствију за престанак кише:

Рим 8,22-27; Мт 7,7-11

У време земљотреса: Јев 12,6-13. 25-27 ; Мт 8,23-27

На благодарењу за краља: Рим 13, 1-7 (после победе: 2 К о р 2 ,14-16) ; Мт 22, 15-22

Чин мале схиме: Еф 6,10-17; Мт 10,37; 11,28-30

За оне који чине милостињу: М т 7,7-11

Молебан за мир: Јн 14,21-27

За мир и јединство православне вере:

Мт 20,7-11

За мир и јединство Цркве: Мк 12,226-26

Над болесником: 1 ) М т 8,14-22 2) Мк 5 ,246-34 3) Јн 4 ,466-53

Приликом пожара: Лк 12,49-59

Над болесником обузетим духом: Мт 8,28-34 или 17,14-18 или Мк 5,1-20 или 9,17-31 или Лк 9,37-43

У време епидемије: Јев 12,6-13; Лк 4 ,37-44

333

с и д о н

CAPEffTA \ QpHHTonon

2 7 S3

Злз /р. ο

MACK

«Ки , 0 ј I f та β h] 1-r I 1 1 ' 1 1 1 • ' ' ' ' Т И Р [08A

CMXEM (С*ХЛР>

Л Е Г Е Н Д А

f - t+SJ

ндечла ί no ••лнчини J

с т а р т а в а т м в и«»

«1жмнја ropa

р а и ! Η п р н т о к а н !

ДЈ>уН,П)П, CTIJ1 г р а к к ц а

ΑΚΡΑ, (month

VP*

Жедес Г04

А С О Р 8

^КАПЕГЖАУММ Cv r ^ ^ f " 1

ХеФа,

A C T A P O T -

Hopt> ME ГИ01

К Е С А Р И Ј А , (ПАЛЕСТИНСКА)

Апаламијг

4 0 © У ? А И Н ј * V " ° ^ ^ ^ ; 1 л Г А Л А Р А

Ј А В И С - Г А Л Д А Ц Г Н ifenbyj)

1 № fubajd

С А М А Р И Ј А с г м е л е т А ) 3

ГСИХАР1 ο

see

Ј О П А

(J ΑΦ A )-£ е и л о )

/РАМОТГАЛАДСКН

Јгмнн, (Jtbyt)

Ρ Α Β Α Τ - Α Μ Ο Η Ι

(ФИЛАДЕЛФИЈ}

А С К А Л О Н

^ _ Ч ^ Д л И Д А ....... ' Ј Г ί Η Λ ρ Λ

f~%Z? ο Вет-Орои £ . ^ ,'· • ° 1 Е М Д У С ^ ^ $ > * ^ * > Β * Ј Е Р И Х О Н

;ки ι ) - [

%итзннја~

\ Мнспз ο "'

(4£ Е Г Л О Н . VL**1 Λ . _ · —

Г з т 0

ο

Л А Х И С © МАХВДД)

Г А З А Давир

В И Т Л Е З Е М

^ y j i d X E B P O H Ο

ΓΕΡΑΙ

ι ^ v^..

tCtpcm Ctxm

<?1>гг 8 И Р С А В Е Ј А

ДЕВОН

„ -ν-

\

Реховот Џ-

0 Тамар

( Р А В А Т ^ М О А В С К И

К И Р - М О А В С К И

Издавач; СКИТИ*

Номенклатура: Д р Мипош Е р д е љ а н и Радомнр Ранић