radno pravo udžbenik za 4. razred srednje strukovne škole

Abramović • Pačić • Ramljak • Zlatić

RADNO PRAVO udžbenik za 4. razred srednje strukovne škole

zanimanja: upravna referentica / upravni referent i poslovna tajnica / poslovni tajnik

Radno pravo - 2019_KB.indd 1 7.6.2019. 14:57:12

Za izdavača Đurđica Salamon Padjen, dipl. ing.

Autorice Azra-Vesna Abramović, dipl. iur.

Lidija Pačić, dipl. iur. Vesna Ramljak, dipl. iur.

Ljerka Zlatić, dipl. iur.

Recenzentica Lovrenka Franceschi, dipl. iur.

Lektorica Ana Horvat, prof.

Priprema za tisak Davor Horvat, dipl. ing.

Uporabu udžbenika odobrilo je Ministarstvo znanosti i obrazovanja u svibnju 2019. godine.

ISBN 978-953-294-202-6

CIP zapis dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 1032653.

Projekt izdavanja udžbenika i drugih nastavnih sredstava za zanimanja poslovna tajnica / poslovni tajnik i upravna referentica / upravni referent pokrenula UDRUGA UPRAVNIH I BIROTEHNIČKIH ŠKOLA

REPUBLIKE HRVATSKE, Zagreb, Prilaz baruna Filipovića 30

Nakladnik Alka script d.o.o.

Zagreb, Nehajska 42 tel. 01/30 135 30 www.alkascript.hr

Tisak Tiskara Zelina d.d.

Nijedan dio ove knjige ne smije se umnožavati ni preslikavati bez pismene suglasnosti nakladnika.


Radno pravo

Azra-Vesna AbramovićLidija Pačić

Vesna RamljakLjerka Zlatić

UDŽBENIK ZA 4. RAZRED SREDNJE STRUKOVNE ŠKOLEZANIMANJA:

UPRAVNA REFERENTICA / UPRAVNI REFERENT POSLOVNA TAJNICA / POSLOVNI TAJNIK

Zagreb, 2019. drugo izmijenjeno izdanje


Sadržaj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

I. Uvod u predmet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71. Pojam, predmet i sustav radnog prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82. Rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93. Razvitak radnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

3.1. Etape (faze, periodi) razvitka radnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

II. Izvori radnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131. Domaći izvori radnog prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

1.1. Ustav Republike Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141.2. Zakoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151.3. Kolektivni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161.4. Pravilnici o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181.5. Ugovor o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

2. Međunarodni izvori radnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202.1. Univerzalni (osnovni) izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202.2. Izvori koje stvaraju međunarodne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

3. Načela radnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233.1. Načelo slobode rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233.2. Načelo prava na rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233.3. Načelo zabrane diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243.4. Načelo zaštite osoba na radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253.5. Načelo prava udruživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253.6. Načelo neotuđivosti i zaštite prava iz radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

III. Zasnivanje radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271. Natječaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282. Opći i posebni uvjeti za zasnivanje radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

2.1. Smetnje za zasnivanje radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313. Pisanje molbe za zaposlenje i životopisa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324. Prethodno provjeravanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335. Sklapanje ugovora o radu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

5.1. Ugovor o radu na neodređeno vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355.2. Ugovor o radu na određeno vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365.3. Oblik ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375.4. Obvezni sadržaj pisanog ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

6. Probni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446.1. Pripravnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

7. Radno vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457.1. Pojam radnog vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467.2. Puno i nepuno radno vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467.3. Skraćeno radno vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477.4. Prekovremeni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487.5. Raspored radnog vremena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487.6. Preraspodjela radnog vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497.7. Noćni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497.8. Rad u smjenama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

8. Odmori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 518.1. Stanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 518.2. Dnevni odmor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 518.3. Tjedni odmor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 518.4. Godišnji odmor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52


9. Dopusti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5710. Posebna zaštita radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

10.1. Zaštita trudnica, roditelja i posvojitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5910.2. Zaštita radnika koji su privremeno ili trajno nesposobni za rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6110.3. Zaštita nezaposlenih osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

IV. Materijalna prava radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 631. Plaća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

1.1. Načela ugovaranja plaće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641.2. Dijelovi plaće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 661.3. Doprinosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 661.4. Isprave o plaći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

2. Ostala materijalna prava radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 682.1. Otpremnine za prestanak radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

3. Izumi i tehnička unapređenja radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 704. Zabrana natjecanja radnika s poslodavcem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 715. Naknada štete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

V. Prestanak ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 731. Oblik sporazuma o prestanku ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

1.1. Raskid ugovora o radu sporazumom radnika i poslodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 741.2. Redoviti otkaz ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

1.2.1. Poslovno uvjetovani otkaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 791.2.2. Osobno uvjetovani otkaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 811.2.3. Otkaz uvjetovan skrivljenim ponašenjem radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

1.3. Izvanredni otkaz ugovora o radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

VI. Ostvarivanje prava i obveza iz radnog odnosa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 891. Ostvarivanje prava i obveza iz radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

1.1. Sudska zaštita prava iz radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 901.2. Zaštita dostojanstva radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 911.3. Prenošenje ugovora na novog poslodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

2. Sudjelovanje radnika u odlučivanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 922.1. Radničko vijeće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 932.2. Skupovi radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 942.3. Predstavnik radnika u organu poslodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

3. Kolektivno radno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 953.1. Sindikati i udruge poslodavaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 963.2. Gospodarko-socijalno vijeće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 983.3. Štrajk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 983.4. Lockout (isključenje s rada) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

4. Socijalno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1024.1. Načela socijalnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

5. Zdravstveno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1035.1. Prava iz obveznog zdravstvenoga osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

6. Mirovinsko osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1076.1. Prava iz mirovinskog osiguranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1076.2. Mirovinski staž . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1106.3. Prava na osnovi rizika invalidnosti i tjelesnog oštećenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1116.4. Pravo na naknadu za tjelesno oštećenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1126.5. Pravo na invalidsku mirovinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1146.6. Tko je hrvatski ratni vojni invalid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

7. Starosna mirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1157.1. Obiteljska mirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1167.2. Najniža mirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1187.3. Osnovna mirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

Pojmovnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124


Predgovor

Poštovane učenice i učenici, cijenjene kolegice i kolege nastavnici!Ovaj nastavni materijal rezultat je dugogodišnjeg rada Udruge upravnih i birotehničkih škola Republike Hrvatske u kojem svi predano i savjesno sudjelujete i pomažete jedni drugima u razmjeni znanja i materijala.Mislimo da je ove sadržaje trebalo objediniti u udžbenik koji će služiti učenju strukovnog predmeta Radno pravo u 4. razredu u zanimanjima upravna referentica / upravni referent te poslovna tajnica / poslovni tajnik.Ovaj udžbenik u potpunosti prati nastavni program predmeta Radno pravo, pa se može primjenjivati za učenje, ponavljanje i uvježbavanje gradiva.Nadamo se da će vam učenje uz ovaj udžbenik biti ugodno i potaknuti vas na razmjenu mišljenja, razgovore i dodatno istraživanje.Želimo učenicama i učenicima mnogo uspjeha u učenju i radu kako bi postali odgovorni građani i sudionici u izgradnji boljega životnog i radnog okruženja.

Autorice


I. Uvod u predmetRadno pravo - 2019_KB.indd 7 7.6.2019. 14:57:13

Radno pravo

8

Radno pravo jedna je od najmlađih i najživotnijih pravnih disciplina (grana).Razvilo se u trenutku kad su se stvorile povijesne pretpostavke: nastanak radničke klase u Engleskoj i Francuskoj u 19 stoljeću. To je trenutak nestanka feudalizma i nastanka kapitalizma.Termin kojim se danas označava radnopravna materija jest RADNO PRAVO. Prije toga rabilo se više naziva:

● INDUSTRIJSKO ZAKONODAVSTVO (PRAVO) – primjenjivalo se na radnike zaposlene u industrijskim poduzećima, a poslije se proširilo na sve zaposlene u različitim granama gospodarstva (industriji, trgovini, poljoprivredi i sl.)

● RADNIČKO ZAKONODAVSTVO – primjenjivalo se na radnike i namještenike zaposlene u gospodarstvu (ovaj je termin preširok jer se odnosi i na životne uvjete radnika)

● SOCIJALNO ZAKONODAVSTVO (SOCIJALNO PRAVO) – nastalo je zbog socijalno zaštitnih sadržaja i socijalnog osiguranja radnika.

Naziv RADNO PRAVO (engl. labour law) upotrebljava se u zemljama europskog kontinenta od prve trećine XX. stoljeća. Ustalio se nakon II. svjetskog rata i potisnuo sve druge nazive. Taj je naziv općeprihvaćen i jasno upućuje na glavni predmet i subjekte. Iz tog naziva oblikovane su brojne izvedenice (radnik, radni odnos, radni uvjeti, radni okoliš itd.).

1. Pojam, predmet i sustav radnog prava

Radno pravo jest sustav pravnih pravila kojima se uređuju radni odnosi: po-jedinačni i kolektivni.

Predmet radnog prava sastoji se od dva oblika radnih odnosa: ● pojedinačnih odnosa između radnika i poslodavca ● kolektivnih odnosa između udruga radnika (sindikata), radničkih vijeća ili

skupova radnika i poslodavaca i njihovih udruga.Predmet radnog prava uređen je mješovitim pravilima – prisilnim i dispozitivnim.Opći predmet radnog prava uključuje radnopravne odnose, no ne i socijalno osi-guranje, koje bi trebalo biti predmetom posebne pravne grane.Sustav radnog prava sastavljen je od radnih odnosa koji čine strukturu radnog prava razdijeljenu na znanstvenoj osnovi.


Uvod u predmet

9

PITANJA I ZADATCI

1. Koje su vrste radnih odnosa?

2. Što je pojedinačni radni odnos?

3. Što je kolektivni radni odnos?

2. Rad

Izvorna osnova radnog prava jest pojedinačni radni odnos, čiji je objekt ovisan (nesamostalan, podređen) rad.Središnja kategorija izučavanja radnog prava jest rad. Rad za sebe (pojednostavljeno: kad je netko sam sebi poslodavac) nazivamo samostalnim radom, a rad za drugoga, za plaću, nazivamo nesamostalnim radom.Iz rada u radnom odnosu nastaju brojna prava, obveze i odgovornosti za poslodavca i radnika.

Značajke rada jesu: ● nesamostalan rad ● rad za plaću ● rad za drugoga ● slobodan rad ● rad na sredstvima poslodavca ● rad uređen propisima ● subordinirani rad.

Rad je način života. On je izvor egzistencije i sredstvo afirmacije znanja, sposobnosti i osobnosti. On je element čovjekova bitka. Zato je pravo na rad jedno od osnovnih ljudskih prava.

Rad je djelovanje svih snaga koje su sposobne mijenjati vanjski svijet. U te snage uključen je i čovjekov rad. On se razlikuje po tome što se obavlja razumom i voljom.


Radno pravo

10

Rad ima više značenja: ● rad u općem smislu jest rad pri kojem je težište na naporu; sastoji se u

činjenju (lat. facere) i nečinjenju (lat. non facere); to je rad uz tjelesni i psihički napor (npr. rad čuvara)

● rad u ekonomskom smislu jest ono čovjekovo djelovanje koje stvara višak vrijednosti ili koje je ekonomski korisno; ocjenjuje se s obzirom na onoga tko ga obavlja (radnik je svaki proizvođač)

● rad u pravnom smislu jest svako korisno djelovanje koje se može vrednovati i koje je objektom pravnog odnosa, u kojem može poprimiti različite oblike određene po kriteriju ovisnosti ili neovisnosti.

Predmet radnog prava jest slobodan rad. Nasuprot mu stoji neslobodan rad koji se primjenjivao u europskim kolonijama, a čiji su najteži oblici zabranjeni tek u XX. stoljeću (1922. godine).Neslobodan rad obavljao se u interesu privatnika i javnih vlasti u više oblika: izgradnja putova, mostova, željeznica; rad na plantažama kave, čaja, duhana.Najteži oblici neslobodnog rada bili su ropski rad (čovjek = roba, stvar) i dužnički rad (čovjek-radnik radi dok ne isplati dug).Spomenimo još prisilni ili obvezatni rad koji se sastoji od dvaju elemenata:

● prijetnje kaznom ● izostanka dobrovoljnog pristanka.

PITANJA I ZADATCI

1. Koje su pretpostavke nastanka radnog prava?

2. Koji su se nazivi tijekom povijesti rabili za radnopravnu materiju?

3. Definiraj pojam rada.

4. Objasni značajke rada.

5. Što je neslobodan rad?

6. Koji je cilj rada u ekonomskom smislu, a koji u pravnom?

7. Koji su elementi prisilnog rada?


Uvod u predmet

11

3. Razvitak radnog prava

O vremenu nastanka radnog prava mišljenja se razilaze, a različiti su i kriteriji za periodizaciju njegove povijesti. Državno je upletanje značajan kriterij periodizacije. Njime se nastojala uspostaviti ravnoteža u radnim odnosima s ciljem da se propisima osiguraju najniža jamstva sklopljenih radnih ugovora.S obzirom na stupanj državnog upletanja u radne odnose, oblike društvenog ure-đenja i značajnije povijesne događaje, radno pravo može biti:

● staro radno pravo – vezano uz udruge obrtnika i trgovaca u razdoblju 11. – 15. stoljeća (korporativno) te uz obrtne radionice u razdoblju 14. – 18. stoljeća (manufakturno)

● novo radno pravo – vezano uz razdoblje liberalističkog sustava u 19. stoljeću.

3.1. Etape (faze, periodi) razvitka radnog prava

I. etapa počinje industrijskom revolucijom i traje do Francuske revolucije 1789. godine. Prijelaz je to ovlasti s krune, plemstva i crkve na industrijalce, trgovce i bankare. Dolazi do porasta broja najamnih radnika i njihovog osiromašivanja zbog izrabljivanja. Radnici traže poboljšanje radnih i životnih uvjeta, udružuju se u ko-lektivne akcije – pobune i štrajkove. Radi zaštite načina proizvodnje, a zbog sve većeg nezadovoljstva radnika, država se upleće i poseže za zakonskim uređenjem osnovnih radnih uvjeta. Sadržaj ugovora o službi uređivao se građanskopravnim zakonicima i zakonima o radu kao posebnim propisima. Državnim upletanjem u ugovor o službi započela je povijest novoga radnog prava.II. etapa počinje krajem 19. stoljeća i traje do završetka I. svjetskog rata 1918. go-dine. Karakterizira je osnivanje velikih poduzeća i intervencija države u područje rada i kapitala (ZAŠTITNO RADNIČKO ZAKONODAVSTVO). Donosi se veliki broj radnopravnih propisa, a dijelom propisa uspostavlja se građanska (buržoaska) vlast, jamči se pravo na rad i označava početak ulaska radničke klase u politički i socijalni život. Intervencijom države unose se u ugovor o radu načela društvene solidarnosti i socijalne pravednosti, npr. zaštita zdravlja, sigurnosti na radu, zaštita psihofizičkog integriteta i osobnosti radnika. Radnici osnivaju sindikate.U ovoj etapi ne dolazi do osamostaljivanja radnog prava u posebnu pravnu granu.III. etapa traje između dvaju svjetskih ratova. Neposredno nakon I. svjetskog rata i nakon velike svjetske krize (1929. – 1932.), koja je izazvala masovnu nezaposlenost i osiromašenje, tražila se intervencija države u gospodarski život radi zaštite općeg


Radno pravo

12

interesa propisima prinudne naravi. Država propisuje pravednije uvjete rada, naročito na planu zapošljavanja. Dva su događaja značajna za ovo razdoblje:

● Oktobarska revolucija 1917. godine srušila je kapitalistički poredak i usposta-vila novi poredak zasnovan na zajedničkom vlasništvu i kolektivnim radnim odnosima

● osnovana je MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA (ILO – International la-bour organization) 1919. godine na Mirovnoj konferenciji u Parizu sa zadaćom promicanja i uređenja međunarodne zaštite i položaja radnika.

Radno pravo osamostaljuje se u posebnu pravnu granu.IV. etapa počinje završetkom II. svjetskog rata i traje do danas.Razvitak radnog prava u Republici Hrvatskoj temelji se na Ustavu iz 1990. godine i Zakonu o radu iz 1995. godine.

PITANJA I ZADATCI

1. Koje su etape razvoja radnog prava?

2. Zašto je značajna III. etapa razvoja radnog prava?


II. Izvori radnog prava


Radno pravo

14

Pravni izvori radnog prava jesu pravna pravila koja uređuju premet radnog prava, odnosno oblici u kojima se radno pravo pojavljuje.Izvori radnog prava dijele se na domaće i međunarodne.

1. Domaći izvori radnog prava

Domaći izvori radnog prava dijele se na opće i posebne (pojedinačne).

Najznačajniji domaći izvori radnog prava jesu: ● Ustav Republike Hrvatske ● zakoni ● kolektivni ugovori ● pravilnici o radu ● ugovori o radu.

Osim ovih izvora radnog prava postoji i mnogi drugi propisi, zakoni i podzakonski akti kojima se određuje područje radnog prava, ali i drugi izvori (npr. sudska praksa, pravna tumačenja i sl.).

1.1. Ustav Republike Hrvatske

Ustav je najviši pravni akt svake države, odnosno najvažniji pravni izvor.Prema načelu ustavnosti svi zakoni moraju biti u suglasnosti s ustavom, a premanačelu zakonitosti ostali propisi moraju biti u suglasnosti s ustavom i zakonima.U Ustavu Republike Hrvatske istaknuto je:

● čovjekova je sloboda i osobnost nepovrediva ● zabranjen je prisilni i obvezatni rad ● svi su državljani Republike Hrvatske i stranci jednaki pred sudovima i drugim

državnim tijelima koja imaju javne ovlasti ● svim se građanima priznaje pravo na mirno okupljanje i javni prosvjed


Izvori radnog prava

15

● građanima se jamči pravo na slobodno udruživanje radi zaštite njihovih pro-bitaka ili zauzimanja za socijalna, gospodarska, politička, nacionalna, kulturna ili druga uvjerenja i ciljeve

● svaki državljanin Republike Hrvatske ima pravo pod jednakim uvjetima sudje-lovati u obavljanju javnih poslova i biti primljen u javne službe.

● svatko ima pravo na rad i slobodu rada ● svatko slobodno bira poziv i zaposlenje i svakom je pod jednakim uvjetima

dostupno svako radno mjesto i dužnost ● svaki zaposleni ima pravo na zaradu kojom može osigurati sebi i obitelji

slobodu i dostojan život ● najduže radno vrijeme određuje se zakonom ● svaki zaposleni ima pravo na tjedni odmor i plaćeni godišnji odmor, a ovih

se prava ne može odreći ● zaposleni mogu imati, u skladu sa zakonom, udjela pri odlučivanju u poduzeću.

Uporište ovih prava nalazi se u univerzalnim izvorima radnog prava.

PITANJA I ZADATCI

1. Koji su domaći izvori radnog prava?

2. Izdvoji Iz Ustava Republike Hrvatske članke koji se odnose na radnopravnu materiju.

1.2. Zakoni

Zakoni su opći pravni akti po hijerarhiji niži od Ustava. Među njima najznačajniji su Zakon o radu te njegove izmjene.Zakon o radu jest:

● generalan po opsegu ● univerzalan prema prostoru ● trajan prema vremenu ● kategoričan s obzirom na djelovanje.


Radno pravo

16

Zakon o radu jedinstveno uređuje radne odnose bez obzira na vlasnički karakter poslodavca. Ima svojstvo općeg zakona. Zakon o radu može se provoditi ako su doneseni provedbeni propisi, uz postojeće posebne propise (npr. Zakon o državnim službenicima, Zakon o zaštiti na radu, Zakon o tržištu rada i drugi).Zakon o radu uređuje kolektivne i individualne radne odnose.Dio Zakona o radu koji govori o kolektivnim radnim odnosima odnosi se na sindikate, udruge poslodavaca, radničko vijeće, kolektivno pregovaranje i sklapanje kolektivnih ugovora za određenu granu ili djelatnost.Dio Zakona koji se odnosi na individualne radne odnose uređuje sklapanje i ob-vezni sadržaj ugovora o radu, odmore i dopuste, plaće i naknade, naknade štete, otkaze i sl.

PITANJA I ZADATCI

1. Što je Zakon o radu?2. Pronađi važeći Zakon o radu na službenim stranicama

Narodnih novina te zapiši njihov broj.3. Što regulira zakon o radu?4. Protumači dio Zakona koji govori o kolektivnim radnim

odnosima?5. Protumači dio Zakona koji govori o individualnim radnim

odnosima?

1.3. Kolektivni ugovori

Kolektivno radno pravo jest sustav pravnih pravila kojima se uređuju radni uvjeti, sudjelovanje radnika u odlukama i drugi kolektivni sadržaji sklopljeni između skupine radnika koji su sindikalno organizirani s jedne strane i poslo-davca s druge strane.


Izvori radnog prava

17

Kolektivni ugovor jest autonomni (nedržavni profesionalni) izvor radnog prava. Njime se stvaraju pravna pravila u okviru struke, profesije, djelatnosti ili određenoga užeg ili šireg područja (školstvo, ribarstvo, građevinarstvo).

Razlikuju se nacionalni (opći, zajednički i granski) i međunarodni kolektivni ugovori.Nacionalni kolektivni ugovori vrijede za područje države.Granski kolektivni ugovori vrijede za granu djelatnosti na razini države (u praksi su češći granski zbog strukovnih sindikata koji ih predlažu).Kolektivni ugovor mora biti napisan, potpisan, registriran i objavljen.Sklapa se na određeno ili neodređeno vrijeme. Bez obzira na to, određenog je trajanja jer je nemoguće predvidjeti okolnosti koje utječu na njegov sadržaj.Subjekti su kolektivnih ugovora radnici i poslodavci.Etape (faze) sklapanja kolektivnog ugovora jesu:

● inicijativa – može je dati svaki od subjekata ● pregovaranje – sastoji se od pregovaranja (o sadržaju), posredovanja i mirenja

ili arbitraže (ako se ne mogu dogovoriti o sadržaju ugovora) ● potpisivanje – preduvjet je valjanosti ● registriranje – u ministarstvu nadležnom za rad na razini države, odnosno u

uredu državne uprave na razini županije ● objavljivanje – u Narodnim novinama samo oni kolektivni ugovori koji obvezuju

dva i više poslodavca i koji se odnose na cijelu Republiku Hrvatsku, dok se ostali kolektivni ugovori objavljuju ili u županijskom glasniku ili na način kako se objavljuju pravilnici o radu.

Propust poslodavca da objavi kolektivni ugovor koji ga obvezuje ne utječe na izvršenje njegovih obveza iz tog kolektivnog ugovora.Kolektivnim ugovorima osobito se uređuju:

● uvjeti i način sklapanja ugovora o radu ● stupanje na rad i raspored rada ● radno vrijeme i raspored radnog vremena ● odmori i dopusti ● zaštita radnika, osobito trudnica, mladeži i osoba s invaliditetom ● plaća, osnovna primanja i naknade ● prestanak radnog odnosa.


Radno pravo

18

Kolektivni ugovor temelj je za sklapanje pojedinačnih ugovora.Sadržaj kolektivnog ugovora mora biti jednostavan, jasan i precizan – moraju se precizno odrediti prava, obveze i odgovornosti te način njihova ostvarivanja.Zbog povrede obveze iz kolektivnog ugovora oštećena strana može tražiti naknadu štete.

PITANJA I ZADATCI

1. Što je kolektivni ugovor?

2. Zašto je kolektivni ugovor autonoman izvor radnog prava?

3. Kako se sklapa kolektivni ugovor?

4. Zbog čega oštećena strana može tražiti naknadu štete na sudu?

1.4. Pravilnici o radu

Podzakonski propisi jesu uredbe, pravilnici, naredbe, naputci, odluke i dr. Određeni odnosi na radu i u vezi s radom uređuju se pravilnikom o radu.

Pravilnik o radu poseban je autonomni opći akt koji je dužan donijeti poslo-davac koji zapošljava najmanje 20 radnika.

Pravilnikom o radu uređuju se pitanja i odnosi: ● prava, odgovornosti i dužnosti u vezi s radnim odnosima ● pravila u vezi s radnim odnosom.

Pravilnik o radu mora se na prikladan način učiniti dostupnim radnicima (oglasna ploča, bilteni).U pravilniku o radu mora se naznačiti dan stupanja na snagu. Minimalni rok stupanja na snagu ne može biti kraći od 8 dana od dana objavljivanja.Pravilnik o radu se objavljuje na način uređen pravilnikom ministra rada i mirovin-skog sustava.


Izvori radnog prava

19

O donošenju pravilnika o radu poslodavac se mora savjetovati sa radničkim vijećem koje može od mjerodavnog suda tražiti da se nezakoniti pravilnik ili neke njegove odredbe oglase nevažećima.Pravilnikom o radu osobito se uređuju:

● plaće, ● organizacija rada, ● mjere zaštite od diskriminacije itd.

1.5. Ugovor o radu

Ugovor o radu jest dvostrani pravni posao između radnika i poslodavca.

Ugovor o radu jest: ● dvostrani pravni posao – obje stranke imaju prava i obveze (dvostranoobvezni) ● konkretan pravni posao – nastaje između točno određenog radnika i poslodavca ● konsenzualan pravni posao – nastaje sporazumom o bitnim sastojcima ugovora ● naplatni pravni posao – za obavljeni rad daje se naknada (plaća) ● formalni pravni posao – ima pisani oblik (formu).

Ugovor je, prema Zakonu o obveznim odnosima, sukladna izjava volje dviju stra-naka o nastanku, trajanju i prestanku nekoga pravnog odnosa. Člankom 8. Zakona o radu utvrđeno je da se na sve ugovore primjenjuju i odredbe Zakona o obveznim odnosima sadržane u općem dijelu.Bitni elementi toga pravnog odnosa (radnog odnosa) jesu dobrovoljnost, osobno obavljanje rada, subordinacije i naplatnost.Poslodavac je dužan radniku, osim plaće, redovito obračunavati i uplaćivati doprinose za zdravstveno i mirovinsko osiguranje.Ugovor o radu može se sklopiti na određeno vrijeme i na neodređeno vrijeme. Ugovor sklopljen na neodređeno vrijeme može se raskinuti, poštujući zakonski ili ugovoreni otkazni rok.Zakon o radu propisuje obvezni sadržaj ugovora o radu.


Radno pravo

20

Ugovor o radu se potpisuje, evidentira, a početak rada prijavljuje se radi mirovinskog i zdravstvenog osiguranja.

PITANJA I ZADATCI

1. Definiraj ugovor o radu.

2. Koja su obilježja ugovora o radu?

3. Na koje se vrijeme može sklopiti ugovor o radu?

4. Kad može prestati ugovor o radu?

2. Međunarodni izvori radnog prava

Međunarodni izvori radnog prava jesu: ● univerzalni (osnovni) izvori ● izvori koje stvaraju međunarodne organizacije, posebno Međunarodna or-

ganizacija rada ● multilateralni (višestrani) međunarodni ugovori ● bilateralni (dvostrani) međunarodni ugovori.

2.1. Univerzalni (osnovni) izvori

Univerzalni (osnovni) izvori međunarodnog prava jesu:1. Povelja UN-a od 26. lipnja 1945. godine – najsveobuhvatniji međunarodni

dokument2. Opća deklaracija o pravima čovjeka izglasana u Općoj skupštini UN-a 10.

prosinca 1948. godine3. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima donijet 1966. godine,

a stupio na snagu 1976. godine4. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima donijet

1966. godine, a stupio na snagu 1976. godine


Izvori radnog prava

21

5. Ustav (statut) Međunarodne organizacije rada iz 1919. godine (mijenjan 1953. i 1962. godine)

6. Konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada od 1919. godine do danas

7. Europska Povelja o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1961. godine8. dijelovi drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na rad i radne

odnose, a obvezuju Republiku Hrvatsku.

2.2. Izvori koje stvaraju međunarodne organizacije

Međunarodna organizacija rada – MOR (engl. International Labour Organization – ILO) osnovana je 11. travnja 1919. godine na Mirovnoj konferenciji u Versaillesu u okviru Društva naroda kao stalno međunarodno tijelo sa zadaćom promicanja i uređivanja međunarodne zaštite i položaja radnika. Države članice Društva naroda ujedno su članice MOR-a.Sjedište Međunarodnog ureda premješteno je 1940. godine u Kanadu (Montreal), a nakon II. svjetskog rata vraćeno je u Ženevu.Ciljevi MOR-a jesu:

● učvršćivanje općeg i trajnog mira ● socijalna pravda ● međunarodno natjecanje na tržištu dobara.

Djelatnosti MOR-a jesu: ● normativna djelatnost – najveća djelatnost MOR-a; do 2001. godine Opća

konferencija održala je 89 zasjedanja i usvojila 184 konvencije i 192 preporuke ● tehnička djelatnost – sastoji se u pružanju materijalne pomoći zemljama člani-

cama u primjeni međunarodnih standarda u području radnog zakonodavstva; u suradnji dužnosnika i stručnjaka MOR-a na projektima pojedinih država; u razmjeni radnika i stručnjaka radi stručnog osposobljavanja i usavršavanja

● znanstvena djelatnost – sastoji se u prikupljanju, obradi i pohrani podataka o radnim uvjetima radnika; u znanstvenom istraživanju pojedinih pitanja koja će biti predmetom određene konvencije, preporuke itd. te u drugim oblicima znanstvene djelatnosti (izdavanje knjiga, publikacija, monografija iz područja radnog prava).


Radno pravo

22

Bivša država u čijem se sastavu nalazila Hrvatska bila je, s kraćim prekidima, članica MOR-a od 1919. godine, a Republika Hrvatska postala je članicom UN-a 22. svibnja 1992. godine i MOR-a 6. kolovoza 1992. godine.Tijela MOR-a jesu Opća skupština, Upravno vijeće i Međunarodni ured rada.

1. Opća skupština (konferencija) sastoji se od 2 vladina predstavnika, 1 predstavnik poslodavaca i 1 predstavnik radnika. Priprema, izrađuje i usvaja konvencije i preporuke te nadzire njihovu primjenu.

2. Upravno vijeće sastoji se od 112 članova: 56 predstavnika vlada, 28 pred-stavnika poslodavaca i 28 predstavnika radnika. Oblikuje socijalnu politiku MOR-a i odlučuje o aktivnostima MOR-a.

3. Međunarodni ured rada sastavljen je od 40 osoba: 20 vladinih predstavnika, 10 predstavnika poslodavaca i 10 predstavnika radnika. Prikuplja obavijesti o pitanjima međunarodnog poboljšanja uvjeta života i rada radnika.

PITANJA I ZADATCI

1. Navedi međunarodne izvore radnog prava.

2. Kad je osnovana Međunarodna organizacija rada?

3. Gdje je sjedište Međunarodne organizacije rada?

4. Koji su ciljevi Međunarodne organizacije rada?

5. Navedi djelatnosti Međunarodne organizacije rada.

6. Koja su tijela Međunarodne organizacije rada?


radno pravo udžbenik za 4. razred srednje strukovne škole

Documents