radna prava zena u srbiji

Radna prava zena u Srbiji.cdr

Beogradski centar za ljudska pravaRadna prava

ena u SrbijiJovana Zori Nevena Dii Nenad Petkovi2008Jovana Zori, Nevena Dii, Nenad PetkoviRADNA PRAVA ENA U SRBIJIJovana Zori, Nevena Dii, Nenad PetkoviRADNA PRAVA ENA U SRBIJI

IzdavaBeogradski centar za ljudska pravaBeogradska 54, Beograd, Tel/fax. (011) 308 5328, 344 7121 e-mail: [email protected]; www.bgcentar.org.rsZa izdavaadr Vojin DimitrijeviRecenzentdr Zorica Mrevi,

zamenica Zatitnika graana za rodnu ravnopravnostUrednikJovana ZoriKorektorJasna AlibegoviISBN 978-86-7202-108-0

Priprema i tampaDosije studio, Beograd

Tira700

Jovana Zori Nevena Dii Nenad PetkoviRADNA PRAVA ENA U SRBIJIBeogradski centar za ljudska pravaBeograd, 2008Gramatiki izrazi upotrebljeni u ovoj publikaciji za oznaavanje enskog ili mukog pola podrazumevaju oba pola.Izdavanje ove publikacije omoguio je United Nations DevelopmentFund for Women (UNIFEM)

Stavovi i miljenja izneta u ovoj publikaciji pripadaju iskljuivo autorima i autorkama, te se ne mogu smatrati stavovima UNIFEM-a, Ujedinjenih Nacija, niti pridruenih organizacija.SADRAJPredgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71. Radna prava ena u praksi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92. Diskriminacija ena u radnim odnosima . . . . . . . . . . . . 142.1. Pojam i osnovni oblici diskriminacije ena uradnim odnosima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

2.2. Rodna ravnopravnost i radni odnosi upravnim propisima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 a) Jednaka naknada za obavljanje poslova

jednake vrednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

b) Posebna zatita trudnica i majki . . . . . . . . . . . . . . 26 c) Mobing i seksualno zlostavljanje . . . . . . . . . . . . 27

3. Odabrane presude domaih sudova . . . . . . . . . . . . . . . . . 313.1. Presuda Optinskog suda u Uicu . . . . . . . . . . . . . . . 32

3.2. Presuda Optinskog suda u Jagodini . . . . . . . . . . . . . 36

3.3. Presuda Optinskog suda u Beeju. . . . . . . . . . . . . . . 38

4. Pregled odabranih zakonskih odredbi . . . . . . . . . . . . . . . 435. Pregled najvanijih ratifikovanih konvencija . . . . . . . . . 58PREDGOVORDuga tradicija neravnopravnog postupanja prema mukarcima i enama u vezi sa radom uslovila je potrebu za sveobu- hvatnim regulisanjem drutvenih odnosa u cilju izjednaavanja njihovog poloaja. Prava ena tokom dvadesetog veka ubrzano se razvijaju i njihov poloaj se sve vie unapreuje. Meutim, i danas ene imaju nie plate od mukaraca, manje su zastupljene na rukovodeim mestima, tee pronalaze posao i due ostaju nezaposlene, a esto su stavljene pred dilemu izmeu roditeljstva ili karijere.

Loa ekonomska situacija, ratovi, nedovoljna podrka od strane drave i drutva, neodgovarajua aktivnost sindikata, kao i mnogi drugi faktori, na prvom mestu neefikasno sprovoenje zakona od strane dravnih organa na primer, inspekcije rada, doprineli su tome da se ene u vremenu tranzicije, uspostavlja- nja trine ekonomije i teke utakmice na tritu rada ne sna- u dovoljno dobro. Osim ovih problema, istraivanje percepcije ena o zatiti njihovih prava i pravnoj osnovi za zatitu ena na radnim mestima u Srbiji: Radna prava i diskriminacija upoznatost i stavovi ena u Srbiji koje je sproveo Beogradski centar za ljudska prava u saradnji s agencijom Strategic Marketing ukazalo je i na nedovoljnu upoznatost ena sa svojim pravima, to dovodi do zakljuka da je jedan od kljunih koraka u boljem ostvarivanju radnih prava ena edukacija i njihovo osnaivanje, ali i jaanje dravnih institucija koje su garanti ovih prava. Re- zultati istraivanja dostupni su na internet stranici Beogradskog centra za ljudska prava, posveenoj temi radnih prava ena. Osim izvetaja o sprovedenom statistikom istraivanju na istoj

Radna prava ena u Srbijistranici mogu se pronai izvetaj o predmetima iz ove oblasti pred sudovima Srbije, izvetaji medija o ovim pitanjima, relevantni domai i meunarodni pravni izvori.

Cilj projekta, i ove publikacije, jeste da ukae na potrebu potovanja i vee zatite prava ena na radu i da kroz pregled i komentare domaih i meunarodnih standarda, i prikaz odabranih presuda domaih sudova olaka postupanje pri zatiti ovih prava.

Beogradski centar za ljudska prava duguje zahvalnost

UNIFEM-u, koji je omoguio ostvarivanje itavog projekta. Beograd, decembar 2008.

1. RADNA PRAVA ENA U PRAKSI

U novije vreme poloaj ena na radnom mestu se umno- gome popravio, najvie zahvaljujui meunarodnom angamanu na uspostavljanju smernica i obaveza koje su drave dune da potuju radi unapreenja zatite ena.

Posebno znaajni dokumenti usvojeni su na etvrtoj spe- cijalnoj sesiji Ujedinjenih nacija o pravima ena, 1996. godine. Pekinka deklaracija a posebno Platforma za akciju1 usvojena uz ovu deklaraciju veoma je vana jer drave potpisivanjem pre- uzimaju i obavezu donoenja nacionalnog plana za poboljanje poloaja. Platforma za akciju sadri dvanaest taaka u kojima regulie kljune oblasti za zatitu enskih prava. Cilj ovih dokumenata je obezbeivanje punog ostvarivanja ljudskih prava ena kao nedeljivog i sastavnog dela svih ljudskih prava i sloboda. Efikasna implementacija ljudskih prava ena iz Pekinke deklaracije i drugih meunarodnih standarda o kojima e u publikaciji biti rei neophodna je za poboljanje poloaja ena u Srbiji.

I pored velikih promena i uspeha na zakonodavnom nivou (usvajanje mnogih konvencija, lanstvo u Savetu Evrope, donoenje Zakona o radu 2005. godine, potpisivanje kolektivnog ugovora o radu) enama u Srbiji je poslednje dve decenije bilo vrlo teko da svoja radna prava i ostvare. Tekoe sa kojima se one sreu tokom svog radnog veka su raznolike i teke. Ekonomska1U vreme usvajanja dokumenata 1996. godine SR Jugoslavija nije bila lanica Ujedinjenih nacija ali su 2002. godine izjavom ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore prihvaene sve meunarodne obaveze nastale u tom periodu ukljuujui Pekinku deklaraciju i Platformu za akciju.

tranzicija je enama u Srbiji donela mnogo promena, naalost te promene su uglavnom bile na gore. U Srbiji je nezaposlenost ena u porastu u odnosu na nezaposlenost mukaraca. Prema podacima Zavoda za statistiku, u okviru aktivnog stanovnitva zaposlenih ena ima 32% dok mukaraca ima 49.3%.2Sve vie ena radi u najslabije plaenim privrednim grana- ma i uslunim delatnostima, uz rast jaza izmeu plaenog rada mukaraca i ena. Nedovoljna plaenost ena je vie izraena u prosveti, zdravstvu i socijalnom osiguranju, gde su ene zaposlene u velikom broju. Razlike u plati su se poslednjih godina proirile na sve kategorije zaposlenosti. Istraivanje Beogradskog centra za ljudska prava pokazuje da 90% ena misli da mukarci lake dobi- jaju posao, a 63% veruje da mukarci zarauju vie nego ene.3U naroito nepovoljnoj situaciji su majke s decom, a ene se vie nego mukarci suoavaju i sa starosnom diskriminacijom. Poslodavci izbegavaju da zapoljavaju ene koje imaju vie od 40 godina, te one, nakon gubitka prethodnog radnog mesta, skoro da nemaju ansu da nau novo zaposlenje. S obzirom da u veini sluajeva ne ispunjavaju uslove za penzionisanje, ostaju bez redovnih linih primanja. U ovakvoj egzistencijalnoj nesi- gurnosti je veliki broj ena.

Prisutna je i feminizacija siromatva, ispod linije siromatva nalazi se 52.1% ena dok je mukaraca 47.9%. Svaka trea zaposlena ena strepi od gubitka posla, a najvie strepe zaposlene u privatnim firmama 47%.4 Mnoge ene rade bez ugovora o radu, bez plaenog radnog staa i doprinosa za penzijsko, socijalno i zdravstveno osiguranje, bez prava na odsustvo na radu i plaen godinji odmor i bez ikakve zatite na radu.Ekonomski poloaj ena odreuje i injenica da je znatno vie ena radnica nego ena poslodavaca. Najmanje je dva puta2 Republiki zavod za statistiku, ene i mukarci u Srbiji, Beograd, 2008.

3 Ibid.4 Ibid.vie mukaraca poslodavaca nego ena poslodavaca. Podaci za

2007. godinu pokazuju da na 100 mukaraca poslodavaca dolazi

50 ena.5Veoma mali procenat ena smatra da se sindikati ozbiljno bave pravima i poloajem radnika, a najmanje, samo 11%, da se sindikati ozbiljno i posveeno bave poloajem ena i zatitom njihovih prava. Nisko poverenje u sindikate oigledno je i iz i- njenice da je samo 13% ena navelo da bi se obratilo sindikatu u sluaju uznemiravanja na poslu, a jo manje, 8%, u sluaju seksualnog uznemiravanja na poslu.6est vid diskriminacije ena je nepriznavanje i nevredno- vanje njihovog rada u dovoljnoj meri. U Srbiji je veoma izra- en tzv. efekat staklenog plafona, gde ene vide mogunosti za unapreenje, ali ih od tog cilja deli naizgled nevidljiva barijera (stakleni plafon).7 Na mestima donosioca odluka u periodu od2000. do 2006. uvek je manje od 20% ili 20% ena, iako na sto diplomiranih mukaraca diplomira 166 ena.8 Jo jedan poka- zatelj koliko se same ene oseaju diskriminisano jeste rezultat naeg istraivanja koji pokazuje da 53% ena veruje da je njihov fiziki izgled bitan prilikom zapoljavanja, dok samo 9% veruje da je fiziki izgled mukarca bitan.9Obrazac prema kom su ene vie zastupljene na niim nego na viim pozicijama u drutvu ve je prepoznatljiv. Razli- ka izmeu prava koja ene formalno imaju i njihovog stvarnog5 Ibid.6 Ibid.7Efekat staklenog plafona se koristi od ranih 80-ih godina, i odnosi se na situacije u kojima je napredovanje zaposlenih u organizaciji onemo- gueno uprkos njihovim kvalifikacijama zbog diskriminacije najee na osnovu pola, ali i rase, invaliditeta, itd.8 Republiki zavod za statistiku, ene i mukarci u Srbiji, Beograd, 2008.

9Istraivanje javnog mnjenja Radna prava i diskriminacija upoznatost i stavovi ena u Srbiji.uticaja na politika i drutvena deavanja po pravilu je velika. ene su mnogo manje zastupljene i na visokim menaderskim funkcijama. esto broj zaposlenih ena u kompanijama i veli- kim preduzeima zadovoljava standarde, ali u sutini ene su mnogo ree na poziciji donosilaca odluka. Preduzea i drav- ne ustanove pri zapoljavanju preferiraju mukarce, to navode i u oglasima. ene pored toga esto bivaju iskljuene iz izbora prilikom zaposlenja i unapreenja zbog svog branog stanja ili zbog starosti, bez obzira to strunou zadovoljavaju sve uslove. Samim tim prisiljene su da prihvataju manje atraktivne i loije plaene poslove, ili ak moraju da pristaju na ugovore u kojima stoje protivzakoniti uslovi, na primer da nee ostati trudne.Takoe uloga ena u politici je esto marginalizovana. Mediji i drutvo su manje osetljivi na enska pitanja i dostignu- a politiarki. ene se ne percipiraju kao ravnopravni politiki akteri i mediji i dalje ne razvijaju svest o ravnopravnosti ena i mukaraca. One su ree zastupljene u medijima, a i ako su zastupljene esto govore o enskim temama kao to su: socijalna zatita, deiji dodatak, ravnopravnost polova.

Poloaj mukaraca i ena, iako jednak pred zakonom, nije jo uvek ravnopravan u drutvu. Jednakost u pravima, ne ga- rantuju automatski i ravnopravan poloaj. Poboljanje poloaja ena nije samo pitanje zakonodavne reforme, ve sveobuhvatne promene odnosa drutva i drave prema enama. Ipak, legisla- tivna reforma predstavlja osnov bez kog je nemogue unaprediti ostvarivanje prava ena u praksi. Srbija jo uvek nije usvojila opti zakon o zabrani diskriminacije iako njegov nacrt postoji ve nekoliko godina. Usvajanje opteg zakona protiv diskriminacije je jedna od prvih obaveza nae zemlje u procesu pridruivanja Evropskoj uniji, a ostvarivanje, u to veoj meri, radnih prava ena predstavlja svakako bitan korak na tom putu.Nae drutvo bi trebalo da tei potovanju vrednosti koje u Evropskoj uniji vladaju, kao to su: vladavina prava, potovanje

ljudskih prava i zabrana diskriminacije, koja obuhvata i zabranu diskriminacije na osnovu pola u vezi sa zapoljavanjem.

Treba imati na umu da je jo Rimskim ugovorom od1957. godine proglaen princip jednakih zarada za mukarce i ene. Na temelju ovih principa Evropska unija je usvojila vie dokumenata koji osiguravaju ravnopravno postupanje prema razliitim polovima u skoro svim drutvenim odnosima. Osni- vakim ugovorima i direktivama Evropske unije namee se dra- vama obaveza stvaranja ravnopravnih uslova za ene i mukarce u pristupu zapoljavanju, jednakih uslova rada, jednake naknade za rad iste vrednosti, socijalna i zdravstvena zatita i garantuje se pravo na odsustvo zbog roditeljskih dunosti.Poseban znaaj za razvoj visokih standarda rodne ravnopravnosti u vezi sa zapoljavanjem u EU su imale presude Evropskog suda pravde, koji iako nije sud koji se prvenstveno bavi zatitom ljudskih prava, u svojoj praksi stalno istie obavezu potovanja zabrane diskriminacije, kao jednog od osnovnih ljudskih prava, i to kako u javnoj tako i privatnoj sferi.

Nadamo se da ce Srbija u najblioj budunosti uspeno zavriti put evropskih integracija i da e jedan od prvih koraka na tom putu biti ostvarivanje pune rodne ravnopravnosti u praksi i da e ene biti aktivni uesnici i nosioci reformi.2. DISKRIMINACIJA ENA U RADNIM ODNOSIMA2.1. Pojam i osnovni oblici diskriminacije ena u radnim odnosimaPrincip ravnopravnosti i zabrane diskriminacije je od su- tinske vanosti kako u meunarodnom tako i u domaem pravu.

Diskriminacija predstavlja nedoputeno pravljenje razlike ili nejednako postupanje fizikog ili pravnog lica prema pojedin- cu ili grupi ljudi zbog nekog linog svojstva, kao to je pol. Kod direktne diskriminacije nije neophodno da postoji motiv ili namera, ve je dovoljno da su proizvedeni efekti diskriminatorni.Zabrana posredne diskriminacije prekrena je kada se osobe koje se nalaze u bitno razliitom poloaju tretiraju na isti nain. Ona se javlja kao posledica na prvi pogled neutralne odredbe, postupka ili kriterijuma koji se primenjuje podjednako na mukarce i ene, ali je njen rezultat favorizovanje jedne grupe u odnosu na drugu.Pravljenje razlike izmeu mukaraca i ena ne predstavlja uvek samo po sebi diskriminaciju, ve se diskriminatornim smatra samo ono razlikovanje koje nema razumno opravdanje s obzirom na cilj i posledice postupka ili kod koga ne postoji srazmera izmeu upotrebljenih sredstava i cilja koji se eli postii (naelo proporcionalnosti). Tako odreeni postupci ili propisi koji stavljaju ene u drugaiji poloaj u odnosu na mukarce (npr. potreban broj godina radnog staa za sticanje prava na penziju) imaju svoje opravdanje u postojanju odreene socijalne uloge koja je imanentna eni, ali ne i mukarcu. Meutim, esto

dolazi do zloupotrebe ovih stanja pa se diskriminacija prema e- nama javlja u svom pravom obliku bilo direktno ili posredno.Sistematska diskriminacija je posledica raznorodnih fak- tora i prakse institucija koji zajedno dovode do diskriminacije neke od zatienih grupa. Sistematska diskriminacija ena u radnim odnosima moe biti posledica prihvaene prakse prilikom izbora kandidata, u procesu zapoljavanja ili unapreenja, ak i ukoliko nije postojala diskriminatorna namera. Ukoliko ustalje- ni postupci, najee poslodavaca, neproporcionalno pogaaju ene na negativan nain, to je znak da takva praksa moe do- vesti do sistematske diskriminacije ili jo verovatnije da ona ve postoji. Sistematska diskriminacija postojala bi ukoliko postoji razlika u nivou zarade izmeu stalno zaposlenih i onih koji isti posao obavljaju na odreeno vreme, to samo po sebi ne mora biti diskriminatorno. Meutim, ako u stvari veina zaposlenih na odreeno vreme ine ene, onda se radi o praksi koja za posledicu ima diskriminaciju.10 Slina je situacija u kojoj su ene ili mukarci predominantno zastupljeni u obavljanju nekih poslova, npr. ene u prosveti, ili ak kako neki tvrde nesrazmerno vei broj ena na sudijskim funkcijama u nekim mestima u Srbi- ji naspram dominacije mukaraca u advokaturi.Prema evropskim standardima sudovi bi trebalo da ustanove kriterijume na osnovu kojih e utvrivati da li postoji in- direktna diskriminacija. Na primer, prilikom razmatranja mera koje poslodavac primenjuju prilikom izbora kandidata, sudovi treba da utvrde da li te mere u bitno povoljniji poloaj stavljaju ene ili mukarce? To sud moe uraditi tako to e uporediti statistike o tome koliko mukaraca i koliko ena ispunjava po- stavljene uslove. Sudovi pritom moraju voditi rauna o tome da li su statistike dovoljno pouzdane, npr. u smislu broja ispitanika i sl. Ako je odgovor na postavljeno pitanje potvrdan, onda se

10 Slino vidi J. P. Jenkins v. Kingsgate Ltd, CJEC, 1981.

radi o diskriminaciji, osim ukoliko poslodavac dokae da je re o iniocima koji nisu uslovljeni polom kandidata.11Princip ravnopravnog postupanja prema mukarcima i enama u radnim odnosima odnosi se prvenstveno na jednakost zarada za obavljanje poslova jednake vrednosti, na pristup zaposlenju, usavravanju, kao i ravnopravnu mogunost za napredovanje i jednake uslove rada.2.2. Rodna ravnopravnost i radni odnosi u pravnim propisimaMeunarodni dokumentiSrbija je potpisnica Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima,12 i obavezuju je svi akti Ujedinjenih nacija koji ine temelj zatite ljudskih prava u svetu i koji proklamuju ravnopravnost kao jedno od osnovnih naela u zatiti ljudskih prava, na prvom mestu Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima,13 i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.14 Primetne razlike u tretmanu ena u odnosu na mukarce, koje su se javljale uprkos naelno proklamovanoj jednakosti, uslovile su potrebu da se odrede posebne norme za zatitu ena, kao grupe izloene neravnopravnom tretmanu. To je dovelo do usvajanja Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama,15 najznaajnijeg dokumenta u oblasti

11 Slino vidi u C-167/97, ECR I-623 R V Secretary of State for Employment,1999.

12Usvojena i proglaena rezolucijom Generalne Skuptine UN 1948. godine. Ceo tekst vidi u Meunarodno javno pravo, zbirka dokumenata, Beo- gradski centar za ljuska prava, 2005.

13 Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), br. 7/71.



zatite prava ena. U njoj je osuena diskriminacija ena u svim njenim oblicima, a delovi ove Konvencije posebno se odnose na zatitu ena prilikom zapoljavanja i na radnom mestu.16Na meunarodnom planu u oblati zatite radnih prava najznaajnija je Meunarodnu organizacija rada (MOR), najsta- rija specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija. Ona promovie socijalnu pravdu i titi meunarodno priznata ljudska i radnika prava. MOR je usvojio niz konvencija koje se odnose na unapreenje i zatitu radnih prava ena i veina ovih konvencija obavezuje i Srbiju. Posebnu vanost imaju Konvencija broj 100 o jednakosti nagraivanja muke i enske radne snage za rad jednake vrednosti i Konvencija broj 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja, kao i novija Konvencija broj 183 o zatiti materinstva.17Pod okriljem najvee i najznaajnije organizacije za zatitu ljudskih prava je u Evropi, Saveta Evrope18 usvojeno je mnotvo meunarodnih ugovora, od kojih su za razvoj ljudskih prava, pa i ljudskih prava ena posebno znaajni Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda19 i Evropska socijalna povelja.20 Evropska socijalna povelja zajedno sa Dodatnim pro-16Konvencijom je osnovan Komitet za ukidanje diskriminacije ena koji sa- vetuje drave potpisnice u sprovoenju Konvencije i razmatra njihove izve- taje u vezi sa napretkom u njenoj primeni. Fakultativnim protokolom uz Konvenciju proirene su nadlenosti Komiteta za nadzor nad primenom Konvencije, tako da je sada u mogunosti da prima pojedinane predstavke ena ili grupa ena u vezi povredom prava proglaenih Konvencijom.17 Listu ratifikovanih konvencija MOR-a vidi na str. 5859.

18 Srbija je lanica Saveta Evrope od 2003. godine.

19Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), br. 9/03. Evropskom konvencijom uspostavljen je Evropski sud za ljudska prava. Ovaj sud ne predstavlja instancu iznad domaih sudova ali je nadlean da prima individualne zahteve od strane pojedinaca ili grupa graana i da odlui da li je u kon- kretnom sluaju dolo do povrede nekog od zajamenih prava.

20Srbija je potpisala Evropsku socijalnu povelju 22. marta 2005. godine, ali je jo uvek nije ratifikovala.

tokolom21 od 1988. godine jami osnovna prava radnika, izriito zabranjuje diskriminaciju na radu i u vezi sa zapoljavanjem i garantuje pravo na jednaku naknadu za rad iste vrednosti, zatitu materinstva, zdravstvenu i socijalnu zatitu.

U smislu zatite radnih prava ena na regionalnom nivou od naroitog znaaja je i Protokol br. 1222 uz Evropsku konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se uvodi opta zabrana diskriminacije. Evropskom konvencijom diskriminacija je bila zabranjena i pre stupanja na snagu ovog Proto- kola, ali se odnosila samo na uivanje prava garantovanih Kon- vencijom.23 Njom su obuhvaena u sutini graanska i politika prava, ali kako mnoga od tih prava imaju implikacije socijalne i ekonomske prirode, Evropski sud za ljudska prava je tumae- njem proirio sferu Konvencije i na druga prava, meu njima i pravo na rad.24 Stupanje na snagu Protokola 12 prua mogunost Sudu da ustanovi postojanje diskriminacije po bilo kom osnovu, u odnosu na uivanje svakog prava predvienog zako- nima drava potpisnica, bez obzira na to da li je ono predvieno

21Srbija je Dodatni protokol uz Evropsku socijalnu povelju iz 1988. godine potpisala 22. marta 2005. godine, ali ga jo uvek nije ratifikovala.

22Protokol je stupio na snagu 1. aprila 2005. godine, a Srbija ga je ratifikovala 3. marta 2004.

23Sud je ipak pronalazio nain da sankcionie diskriminaciju u vezi s nekim aspektima prava na rad i pre stupanja na snagu Protokola br. 12. Vidi npr. presude u sluajevima: Thlimmenos v. Greece (predstavka br. 34369/97, iz 2000), Lusting-Prean and Beckett v. UK (predstavke br. 31417/96 i

32377/96, iz 1999), Sidabras and Diautas v. Lithuania (predstavke br.55480/00 i 59330/00, iz 2004), prevodi ovih presuda dostupni su na sajtuBeogradskog centra za ljudska prava.

24Vidi Airey protiv Irske, predstavka broj: 6289/73 iz 1979. Interesantno je da je Sud razmatrao pruanje indirektne zatite pravu na rad irokim tuma- enjem prava na privatan ivot l. 8, prava na pravino suenje l. 6, slobode izraavanja l. 10. Vidi npr. presude u sluajevim Niemietz v. Ger- many (predstavka br. 13710/88 iz 1992), Vogt v. Germany (predstavka br.17851/91, iz 1996), Pellegrin v. France (predstavka br. 28541/95, iz 1999).Konvencijom ili ne. Protokolom je posebno naglaena obaveza javnih vlasti da se suzdravaju od diskriminacije.

U praksi Suda za sada nema posebno vanih presuda kada su u pitanju prava ena u vezi sa radnim pravima,25 s tim to treba imati na umu da veina zemalja potpisnica iz stare Evrope nije ratifikovala Protokol br. 12. Meutim, iz toga ne treba izvui zakljuak da su ene u tim zemljama u loijem poloaju kada je u pitanju zatita njihovih prava u vezi s radom. Naprotiv, radi se o zemljama lanicama Evropske unije koje su u nadlenosti Evropskog suda pravde koji je u svojoj bogatoj praksi razvio veoma visoke standarde rodne ravnopravnosti u vezi s radom. Samim tim, ovaj Protokol je jo znaajniji instrument u tranzici- onim zemljama van EU, kao to je Srbija.

Da bi se to jednostavnije i efikasnije titila prava ena, primenom kako nacionalnog tako i meunarodnog zakonodavstva (konvencije Ujedinjenih nacija i MOR-a, Saveta Evrope, kao i bilateralni ugovori), treba znati da je meunarodno pravo deo unutranjeg pravnog poretka i da meunarodna pravila zauzimaju svoje mesto u hijerarhiji domaeg pravnog sistema i nalaze se iznad zakona. Prema Ustavu Republike Srbije opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo unutranjeg pravnog poretka i treba ih neposredno primenjivati.Ustav Republike Srbije26 u lanu 16 propisuje:

opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori su sastavni deo jedinstve- nog pravnog poretka Republike Srbije;

25Konvencijom je u lanu 4 propisana zabrana prinudnog rada, u tom smislu vidi presudu u sluaju zabrana prinudnog rada l. 4. Siliadin v. Fran- ce (predstavka br. 73316/01 iz 2005).

26 Sl. glasnik RS, br. 83/06.

opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori neposredno se primenjuju; da potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.

Reenje iz poslednje take ovog lana Ustava otvara pitanje ocene ustavnosti meunarodnog ugovora koji bi Srbija potpisala i ratifikovala. Prema vaeim normama meunarodnog prava, drava se ne moe pozvati na odredbe svog unutranjeg prava da bi opravdala neizvravanje ugovora (l. 27 Beke konvencije o ugovornom pravu, ija je Srbija strana ugovornica). To bi u praksi znailo da nakon ratifikacije nije vie mogue ne iz- vravati meunarodni ugovor. Ukoliko bi se to dogodilo, Srbija bi dola u situaciju ili da raskine meunarodni ugovor koji je ve zakljuila, ili da menja Ustav, to moe biti komplikovan po- duhvat. Zbog toga je mnogo racionalnije reenje da se predvidi ocena ustavnosti ugovora pred Ustavnim sudom, pre njegove ratifikacije, slina proceduri predvienoj za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu.

Ustav

Ustav Srbije nedvosmisleno proklamuje jednakost polova

tako to propisuje da drava jami ravnopravnost ena i mukaraca i razvija politiku jednakih mogunosti.27Ustavom28 je zabranjena kako posredna, tako i neposredna diskriminacija po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola,29 nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta.

27 lan 15.

28 lan 21.

29 Autori naglasili.U svakodnevnom ivotu ene esto trpe viestruku diskriminaciju po vie osnova istovremeno, na primer na osnovu branog statusa, seksualne orijentacije, trudnoe, invaliditeta, kulture, rase, vere, jezika, etnike pripadnosti itd.Ustav izriito zabranjuje prinudni rad30 i naglaava da se seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra prinudnim radom. S obzirom na injenicu da su ene, a naroito siromane, posebno ranjive u pogledu ekonomske eksploatacije i diskriminacije na radu ova odredba je vrlo vana za atitu njihovih prava.

Ustav garantuje pravo na rad i pravo na slobodan izbor zanimanja, propisuje da svako ima pravo na pravine i povoljne uslove rada. Takoe, zajamen je pristup svim radnim mestima pod jednakim uslovima,31 kao i pravo zaposlenog na pravinu nadoknadu.32Ustavna odredba o pravu na rad ne predvia neposredno neku meru za eliminisanje diskriminacije ena u oblasti zapoljavanja kako bi im obezbedila ista prava na osnovu ravnopravnosti sa mukarcima, ali bi sve odredbe Ustava, ali i zakona trebalo tumaiti u svetlu opte ustavne odredbe o zabrani diskriminacije.

Zakon o raduUstavne odredbe o ravnopravnosti mukaraca i ena su precizirane u Zakonu o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti,33 Zakonu o radu,34 Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.3530 lan 26.

31 lan 53.

32 lan 60.




Zakonom o radu zabranjeno je na bilo koji nain stavljanje u nepovoljniji poloaj osoba koje trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol.36 Ovaj zakon sadri posebno po- glavlje sa antidiskriminacionim normama kojima se na opti nain zabranjuje diskriminacija zaposlenih lica kao i lica koja trae zaposlenje, posebno navodi sluajeve u kojima se najee javlja diskriminacija u radnim odnosima, i predvia mogunost uvoenja afirmativne akcije.37U smislu ovog zakona neposredna diskriminacija predstavlja svako postupanje uzrokovano nekim od osnova navedenih u ovom zakonu kojim se lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica u istoj ili slinoj situaciji.

Posredna diskriminacija postoji kada odreena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica lice koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odreenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja navedenih u ZOR.

Diskriminacija je zabranjena prilikom propisivanja uslova za zapoljavanje i izbora kandidata za obavljanje odreenog posla, propisivanja uslova rada, kao i u vezi s drugim pravima koja proistiu iz radnog odnosa. Dalje, zabranjena je i diskriminacija u obrazovanju, osposobljavanju i usavravanje i prilikom napredovanja na poslu, kao i diskriminatorno postupanje prilikom otkaza ugovora o radu. Sve odredbe ugovora o radu kojima se utvruje diskriminacija su nitave. U navedenim sluajevima diskriminacije lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, moe da pokrene pred nadlenim sudom postupak za naknadu tete, u skladu sa zakonom.36 lanovi 18 i 19.

37 lanovi 1823.

Ostali zakoniPrimena naela ravnopravne dostupnosti, postupanja, zatim naela zabrane diskriminacije u zapoljavanju38 i naela nepristrasnosti obezbeena je Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti.39 Potovanje ovih naela bi trebalo da obezbedi licu koje trai zaposlenje dostupnost poslova prilikom zapoljavanja pod jednakim uslovima i jednakost u postupku zapoljavanja, nezavisno od bilo koje okolnosti koja moe biti osnov diskriminacije, odnosno nejednakog postupanja prema pojedincima meu kojima postoje razlike koje nisu u funkciji izvravanja poslova radnog mesta.

Jo jedna bitna odredba koja se odnosi na zabranu diskriminacije nalazi se u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu i njom se zabranjuje korienje podataka prikupljenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih.40 Po ovom zakonu lini podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverljive su prirode i pod nadzorom su slube medicine rada, koja vri te preglede, a izvetaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja se poslodavcu na nain kojim se ne naruava princip poverljivosti linih podataka. Ova odredba moe biti posebno znaajna u zatiti ena od nekih ka- rakteristinih oblika zabranjenog ponaanja kao to je na primer diskriminacija prilikom napredovanja zbog porodinog stanja.

Krivini zakonik41 zabranjuje svesno krenje propisa i protivpravno uskraivanje ili ograniavanje prava graana na slobodno zapoljavanje na teritoriji Srbije pod jednakim uslovima. Prema Krivinom zakoniku svi oblici diskriminacije pred-38 lan 7.

39 lan 9.

40 lan 42.

41 Sl. glasnik RS, br. 85/05, 88/05 i 07/05.

stavljaju krivino delo,42 kanjiva je i diskriminacija u upotrebi jezika i pisma,43 kao i nanoenje velikog bola ili teke patnje iz pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije. Krivi- nim zakonikom su takoe propisana krivina dela protiv prava po osnovu rada:44 povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja,45 povreda prava pri zapoljavanju i za vreme nezaposlenosti,46 povreda prava na upravljanje,47 povreda prava na trajk,48 zloupotreba prava na trajk,49 zloupotreba prava iz socijalnog osiguranja,50 nepreduzimanje mera zatite na radu.51U Srbiji je uticaj ena u politici daleko vidljiviji posle donoenja Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim se regulie broj ena na izbornim listama. Ovaj zakon propisuje da na izbornoj listi meu svaka etiri kandidata po redosledu na listi mora biti po jedan kandidat pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi. Ukoliko lista ne ispunjava ove uslove smatrae se da sadri nedostatke za proglaenje izborne liste, i ukoliko ih predlaga ne ukloni Republika izborna komisija odbie proglaenje izborne liste.52 Ne postoje, meutim, mehanizmi kojima bi se obezbedilo da ene podjednako budu zastupljene na najviim politikim poloajima u vladi, ministarstvima, diplo- matskim i konzularnim predstavnitvima itd.42 lan 387.

43 lanovi 128 i 129.

44 Glava XVI.

45 lan 163.

46 lan 164.

47 lan 165.

48 lan 166.

49 lan 167.

50 lan 168.

51 lan 169.

52 lan 40a.

a) Jednaka naknada za obavljanje poslova jednake vrednostiDiskriminacija ena na radnom mestu esto se ispoljava kroz davanje nejednake naknade enama u odnosu na mukarce za obavljanje poslova jednake vrednosti. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen strune spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fiziki i intelektualni rad. Meunarodna organizacija rada je 1951. godine usvojila Konvenciju broj 100 o jednakosti pri nagraivanju muke i enske radne snage za rad jednake vrednosti kojom je propisana zabrana svakog oblika diskriminacije na osnovu pola prilikom odreivanje naknade za rad od strane poslodavca i obavezu drava da uspostave ovakav sistem putem zakona ili kolektivnih ugovora.

Pitanje jednake naknade za obavljanje poslova iste vrednosti posebno treba posmatrati u vezi sa sistematskom diskriminacijom. Naime, postavlja se pitanje visine plata za obavljanje nekog konkretnog posla, koji dominantno obavljaju ene u poreenja sa visinom plata za obavljanje nekog drugog posla jednake vrednosti koji daleko ee obavljaju mukarci. Tako, u sluajevima kada ne postoji transparentna struktura u plaanju zaposlenih klasifikovana po rodu ili kada na to ukazuju raspo- loivi statistiki podaci, teret dokazivanja trebalo bi da pree na poslodavca, koji onda mora da jasno pokae da razlike u plati nisu uzrokovane polnom diskriminacijom.53 Teret dokazivanja bi trebalo na isti nain da pree na poslodavca u sluajevima kada statistike pokazuju oiglednu razliku u iznosima plata za dva razliita posla koji imaju istu vrednost, ako jedan od njih velikom veinom obavljaju ene, a drugi mukarci, jer u tom sluaju moemo pretpostaviti da postoji diskriminacija.5453 Slino vidi Case 109/88 Danfoss ECR 3199, 1989.

54 Slino vidi C-127/92 Enderby v. Frenchay Health Authority ECR I-5535,

1993.

Postojanje iroko rasprostranjene sistematske nejednako- sti, i velikog broja profesija rezervisanih samo za mukarce ili samo za ene, znatno doprinosi nereavanju problema davanja nejednake nadoknade mukarcima i enama, ali samim tim uti- e i na produbljivanje problema ekonomske zavisnosti ena u drutvu, to dalje za posledicu ima razvitak drugih oblika diskriminacije ena.

Zakon o raduIako Ustav ukazuje samo na pravinu naknadu za rad i ne sadri izriitu odredbu o jednakoj nagradi za rad iste vrednosti, ova odredba sadrana je u Zakonu o radu.55 Zakonom o radu zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca Zakon o radu pod radom iste vrednosti podrazumeva rad za koji se zahteva isti stepen strune spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fiziki i intelektualni rad.56 Odluka poslodavca ili sporazum sa zapo- slenim koji nije u skladu sa ovim odredbama je nitav. U sluaju povrede ovog prava zaposleni ima pravo na naknadu tete.

b) Posebna zatita trudnica i majkiPosebnu panju prema trudnicama i majkama MOR je posvetila putem usvajanja Konvencije broj 183 o zatiti materinstva, 2000. godine. Ova Konvencija u stvari predstavlja reviziju prve Konvencije za zatitu materinstva, usvojene davne 1919. godine. Njom se prua posebna zatita enama koje se nalaze u stanju trudnoe ili imaju decu a u vezi sa zapoljavanjem, zdravstvenom zatitom na radnom mestu, odsustvom zbog bolesti dece ili iz potrebe za brigom o njima i posebnim uslovima rada za majke koje doje decu.

55 lan 104.

56 lan 104, stav 3.

Zakon o raduUstav Srbije obezbeuje posebnu zatitu porodici, majkama i samohranim roditeljima.57 Ovo ustavno naelo blie je regulisano Zakonom o radu, koji naglaava zatitu ena za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta. Poslodavac je duan da zaposlenoj ena za vreme trudnoe obezbedi da radi na poslovima koji, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa, nisu tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta kao poslovi koji zahtevaju podi- zanje tereta ili na kojima postoji tetno zraenje ili izloenost ek- stremnim temperaturama i vibracijama.58 Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenoj eni za vreme trudnoe samo uz pisanu saglasnost zaposlenog, zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe i poroaja kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena ena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.Zaposlene trudnice uivaju posebnu zatitu, ali se njihovo stanje ne sme koristiti kao izgovor za diskriminaciju, i dodatni finansijski teret koji bi poslodavac morao da snosi zbog toga to je ena trudna i nee moi da obavlja posao tokom trudnoe nije opravdanje za odbijanje zaposlenja.59c) Mobing i seksualno zlostavljanjePored diskriminacije ene se esto suoavaju sa raznim oblicima uznemiravanja i zlostavljanja na radnom mestu. Takvi postupci od strane nadreenih ili od drugih zaposlenih pred-57 lan 66.

58 lan 183.

59Slino vidi C307/98 Silke-Krain Mahlburg v. land Mecklenburg-Vorpom- men.stavljaju mobing ili seksualno zlostavljanje. Mobing na radnom mestu MOR odreuje kao uvredljivo ponaanje koje se manife- stuje kao osvetoljubivi, surovi, zlonamerni ili poniavajui poku- aji da se sabotira jedan ili grupa zaposlenih.

U mobing spadaju stalne negativne primedbe ili kritike, koje izoluju neku osobu u socijalnom pogledu, kao i kancelarij- ski traevi ili irenje razliitih informacija. Jedna od najpotpuni- jih definicija mobinga navedena je u novom francuskom zakonu o mobingu, a glasi: Mobing je psihiko maltretiranje koje se po- navlja putem akcija kojima je cilj ili posledica degradacija uslova za rad, koje mogu uzrokovati napad i naneti tetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, natetiti fizikom ili mentalnom zdravlju ili ugroziti rtvinu profesionalnu budunost.Sutina je da mobing predstavlja sistematsko zlostavljanje na poslu, koje ne mora biti na osnovu pola, ali koje ima veoma loe posledice po zdravlje zaposlenog lica i po radni uinak uop- te. Mobing nije nova pojava u naem drutvu, ali su zaposleni u Srbiji sve vie svesni toga ta je to to predstavlja ovakvo zabranjeno ponaanje i da postoji potreba za zatitom od njega.6060Sluba Viktimolokog drutva Srbije info i podrka rtvama je u 2007. godini primila ukupno 384 poziva od strane 214 osoba (150 ena i 64 mukaraca). U 117 sluajeva Slubi su se obraale osobe alei se na psihiko nasilje na radnom mestu (mobing), fiziko nasilje, seksualno nasilje na radnom mestu, sva tri oblika nasilja zajedno i druge oblike nasilja. Najveim delom, odnosno u 108 sluajeva nasilja na radnom mestu (78 ena i 30 mukaraca) osobe su se javljale alei se na mobing od strane nadreenih, podreenih ili kolega. U sedam sluajeva (6 ena i 1 mukarac) Slubi su se obraale osobe koje su bile fiziki ugroene na radnom mestu, dok su se u dva sluaja javljale osobe enskog pola alei se na seksualno nasilje na radnom mestu. Fiziko nasilje je u etiri sluaja bilo praeno psihikim nasiljem. ene rtve seksualnog nasilja su trpele i psihiko nasilje, dok je jedna ena uz seksualno i psihiko nasilje bila i fiziki ugroavana na radnom mestu.U podjednakom broju sluajeva osobe su bile viktimizirane od strane poslodavaca, kolega i podreenih. Nasilnici su u 25 sluajeva bili mukog,

Seksualno uznemiravanje predstavlja jo jedan slini oblik zabranjenog ponaanja koje se esto dogaa na radnom mestu odnosno seksualno uznemiravanje se definie kao neeljeno verbalno, neverbalno ili fiziko postupanje seksualne prirode koje se javlja sa ciljem ili ima za posledicu povredu dostojanstva osobe, naroito ako stvara neugodno, neprijateljsko, poniavajue, degradirajue ili ugroavajue okruenje.61 Na primer, zbog pretnje seksualnim napadom ili zlostavljanjem ene bi radi line bezbednosti mogle da oklevaju kada je u pitanju prihva- tanje poslova koji podrazumevaju noni rad, a ista situacija za mukarce u praksi ne bi predstavljala znaajan faktor. Imajui u vidu veliku nezaposlenost i teak ekonomski poloaj u Srbiji moemo zamisliti da ene prihvataju takve poslove, bez obzira na veliku uznemirenost koji isti izazivaju kod njih to moe imati velike posledice. Ukoliko doe do materijalizacije ovih straho- va, u situacijama kada rtve seksualnih napada nisu spremne da reaguju i trae zatitu sopstvenog integriteta i sopstvenih prava, posledice bi svakako bile jo vee.

U Srbiji ne postoji poseban zakon koji zabranjuje mo- bing62 ili seksualno uznemiravanje, ali postoje drugi zakoni koji se mogu primeniti u ovim sluajevima. To su Krivini zakon, Zakon o radu (u poglavlju o diskriminaciji), Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (jer je poslodavac duan da obezbedi bezbedne i zdrave uslove za rad, a uslovi za rad se ne mogu tumaiti usko, ve su to i radna atmosfera i meuljudski odnosi).

a u 24 sluaja enskog pola. U ostalim sluajevima osobe su bile viktimizirane od nasilnika i mukog i enskog pola ili Sluba nije raspolagala podacima o polu nasilnika. Vie o radu Slube u 2007. godini u: Kova- evi-Lepojevi, M., Radakovi, D. (2008) Analiza rada Slube u 2007. godini, Temida, str. 81101.

61 Direktiva EU 2002/73/EC.

62Predlog zakona o spreavanju zlostavljanja na radu trenutno se nalazi u fazi javne rasprave.

Prema Krivinom zakoniku, za osnovni oblik ovog krivinog dela koji je predvien kao zlostavljanje drugog na nain kojim se vrea njegovo dostojanstvo, predviena je kazna do jedne godine zatvora. Ako ovo krivino delo izvri slubeno lice u slubi kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ko primenom sile, pretnje ili na drugi nedozvoljeni nain drugo- me nanese teki bol i teke patnje, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina, ako ovo krivino delo izvri slubeno lice tokom vrenja slube kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.63Zakon o radu zabranjuje uznemiravanje i seksualno uznemiravanje a ove postupke odreuje kao nepoeljna ponaanja, u sferi polnog ivota ili ne, koja vreaju dostojanstvo lica koje trai zaposlenje ili zaposlenih i koja izazivaju strah ili stvaraju neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje.64Donoenje zakona koji bi definisao i kanjavao mobing jako je vano, da bi olakalo postupanje prilikom traenja zatite. Pored kazni koje ovaj zakon treba da sadri, vano je i pre- cizno odrediti ta sve mobing podrazumeva. Pored definisanja postupka u sluajevima mobinga usvajanje zakona bi podstaklo i mnoge rtve da se odlue da potrae sudsku zatitu.

63 lan 137.

64 lan 21.

3. ODABRANE PRESUDE DOMAIH SUDOVA

Iako je opta ocena da trenutna zakonska reenja u ovoj oblasti u velikoj meri odgovaraju meunarodnim standardima, kao i da postoje odgovarajui zakonski mehanizmi koji bi mogli da se koriste u sluajevima povreda radnih prava ena u Srbiji, ona se veoma teko koriste u praksi. Radi potpune zatite nedostaju neki zakoni koji se nalaze u postupku izrade ili usvajanja, ali ono to je zaista potrebno je potpuna primena pravnih propisa koji obavezuju nau zemlju, kako od strane sudova i drugih dravnih organa, tako i od onih kojima su prava ugroena, bez bojazni da e imati negativne posledice zbog toga to su traili zatitu.

Kao to su pokazali rezultati naeg istraivanja, broj sluajeva u kojima ene trae zatitu radnih prava pred domaim sudovima u velikoj je disproporciji sa percepcijom graanki Sr- bije o stvarnom broju krenja ovih prva u praksi.65 Beogradski centar za ljudska prava koristei Zakon za pristup informacija- ma od javnog znaaja obratio se na adresu 130 sudova u Srbiji sa zahtevom za uvid u postupanje ovih sudova u predmetima koji se odnose na povredu radnih prava.66 Dobili smo 102 odgovora, koji su pokazali da ak pred 58 sudova nema postupaka. Po lanovima 1821 Zakona o radu, pokrenuto je 12, a 62 postupka po Krivinom zakoniku.67 Analiza dobijenih odgovora pokazala

65Istraivanje javnog mnjenja: Radna prava i diskriminacija upoznatost i stavovi ena u Srbiji.

66Zahtev je bio ogranien na ispitivanje povreda sledeih zakonskih lanova: 1821 Zakona o radu, 163169 i 128 Krivinog zakonika.

67lan 163 KZ 56 postupaka, lan 165 KZ 2 postupka, lan 167 KZ 2 postupka, lan 168 KZ 2 postupka.je da su ene traile zatitu svojih prava pred sudovima u 35 sluajeva.

Iako za ovo postoji mnotvo razloga, smatramo da su pored straha od gubitka posla i trajne ili veoma duge nemoguno- sti za nalaenje novog zaposlenja, odluujui razlozi nedovoljno poznavanje svojih zakonom garantovanih prava, visoki trokovi postupka i nepostojanje drutvenih mehanizama koji bi spreili viktimizaciju uesnica ovih postupaka. Pritom se mora imati u vidu da navedeni uzroci najtee i najee pogaaju ene koje se nalaze u najugroenijem poloaju (npr. ene nieg stepena obra- zovanja, ene pogoene siromatvom, ene nezaposlene tokom dueg vremenskog perioda, ene nekvalifikovane za obavljanje poslova za kojima postoji potreba na tritu, ene sa invaliditetom).Praksa naih sudova belei i primere dobrog postupanja u sluajevima kada su ene kojima su povreena prava smogle snage da potrae sudsku zatitu. Sa namerom da ukaemo na dobru praksu koja moe da poslui kao primer pravilne primene postojeih pravnih propisa u Srbiji, navodimo delove dve sudske odluke, po svom izboru. Ove presude izabrane su kao primer sudskih odluka kojima se tite povreena prava ena na osnovu vaeih pravnih normi u Srbiji, to ne govori da su postojei propisi dovoljni ali uz pravilno sudsko tumaenje mogu sluiti zatiti prava.

3.1. Presuda Optinskog suda u Uicu

Optinski sud u Uicu doneo je 9. oktobra 2006. godine presudu u parninom postupku po zajednikoj tubi vie ena radi naknade tete zbog diskriminacije na osnovu pola prilikom davanja otkaza i odreivanja otpremnine. Ova presuda predstavlja primer dobre prakse naih sudova u borbi protiv diskriminacije ena na radnom mestu.Tuilje su bile u radnom odnosu na neodreeno vreme kod preduzea Impol Seval Valjaonica aluminijuma AD Sevojno. Posle viegodinjeg rada tuiljama je prestao radni odnos na osnovu Sporazuma zakljuenim sa tuenim preduzeem a nekima od njih na osnovu uruenog otkaza usled prestanka potrebe za obavljanjem odreenog posla. U trenutku prestanka radnog odnosa svaka tuilja je imala preko 30 godina staa osiguranja. Tueni se, prema tvrdnji tuilja, ponaao suprotno naelu savesnosti i potenja i, izmeu ostalog, odredio manje naknade po godini radnog staa za ene u odnosu na mukarce zaposlene u istom preduzeu.Zanimljivo je da se Optinski sud u Uicu u obrazlaganju svoje odluke u ovom sluaju, pored toga to se pravilno poziva na primenu domaih propisa (Ustav RS l. 13, Zakon o radu l. 12 i l. 18), pominje i meunarodne akte koje je naa drava duna potovati i primenjivati. Ovakva primena prava predstavlja dobar primer postupanja sudova kada doe do povrede prava ena i pokazuje da se uz punu primenu pozitivnih pravnih propisa ene mogu adekvatno zatititi prilikom ostvarivanja prava na rad.Optinski sud u Uicu, kao parnini, u veu sastavljenom od sudije Dragane Miunovi kao predsednika vea i su- dija porotnika [...] protiv tuenog Impol Seval Valjao- nica aluminijuma AD Sevojno [...] nakon glavne rasprave koja je odrana dana 9. oktobra 2006. godine, [...] doneo je sledeuPresuduI Utvruje se prema tuenom Imopl Seval Valjaonica aluminijuma AD Sevojno da su nitavi i bez pravnog dej- stva:

a) lan 2 sporazuma o prestanku radnog odnosa zakljue- nog izmeu tuenog i tuilja

[...]

b) stav 3 Reenja direktora tuenika o otkazu ugovora o radu tuiljama[...] u kojima su utvreni iznosi jednokratne naknade odnosno otpremnine pri prestanku radnog odnosa, to je tueni duan priznati u roku od 8 dana od prijema ove presude pod pretnjom izvrenja.

II Obavezuje se tueni da tuiljama na ime naknade tete u visini razlike izmeu ve primljene i pripadajue jednokratne novane naknade isplati sledee iznose sa zate- znom kamatom prema zakonu o visini stope zatezne kamate. [...]

III Obavezuje se tueni da tuiljama na ime trokova par- ninog postupka isplati sledee iznose

[...]

ObrazloenjeUtvreno je da je tueni dopunama socijalnog programa [...] odlukama upravnog odbora [...] po osnovu jednokratne novane naknade po godini penzijskog staa predvideo vee iznose za zaposlene mukarce nego za zaposlene ene. Na takvim odlukama zasnovane su lan 2 Sporazu- ma i stav 3 Otkaza (stav I izreke ove presude) u kojima je utvren ukupan iznos novane naknade isplaene tuiljama pri prestanku radnog odnosa. Sud ocenjuje da je tueni svojim odlukama povredio i prekrio princip zabrane polne odnosno rodne diskriminacije sadran u naim po- zitivnim propisima i meunarodnim aktima koje je naa drava duna da primenjuje. Naime, u lanu 13 Ustava RS68 propisano je da su graani jednaki bez obzira na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veru i dr. Odredbom lana 12 Zakona o radu, koji je vaio do 23. marta 2005. godine predvieno je da se zaposleni ne mogu stavljati u68

nepovoljniji poloaj u odnosu na druge bez obzira na pol itd. dok je lanom 18 sada vaeeg Zakona o radu zabranjena neposredna i posredna diskriminacija zaposlenih s obzirom na pol, rasu, jezik, boju, koe itd.Napred citirana domaa regulativa samo je deo meunarodnih akata koja je naa drava ratifikovala i kao takve mora ih potovati i primenjivati. To su pre svega Povelja UN, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Meu- narodni pakt o graanskim i politikim pravima, Konven- cija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena i mnogi drugi propisi. Meunarodna organizacija rada svojim konvencijama i preporukama takoe zabranjuje diskriminaciju zaposlenih po bilo kom osnovu. U Konvenciji broj100 utvren je princip jednakosti nagraivanja enske i muke radne snage, pri emu se pod nagraivanjem ne podrazumeva samo zarada ve i svi drugi oblici naknada i dodatka koje isplauje poslodavac.

Predvianjem manjih novanih naknada po godini sta- a za ene odnosno za mukarce, tueni je povredio pri- nudne propise, pa su takvi akti u smislu lana 100, stav 1

ZOO, apsolutno nitavi. Prilikom odreivanja visine jednokratne novane naknade koja zaposlenom pripada pri prestanku radnog odnosa kriterijum su godine staa koje je zaposleni proveo u radnom odnosu a ne godine staa koje su mu ostale do sticanja zakonskih uslova za penzionisanje. Stoga je po oceni suda apsolutno nezakonito postupanje tuenog, koji je po godini staa predvideo znatno veu novanu naknadu za zaposlene mukarce, rukovode- i se pogreno da njima treba vie godina do ispunjavanja jednog od uslova za penziju. Uslove za penziju propisuje Zakon a injenica to je enama omogueno da ranije odu u penziju, ne daje poslodavcu ovlaenje da ih zbog toga diskriminie i da njihov sta proveden na radu vrednujumanje od staa mukaraca. Sa navedenih razloga je sud prihvatio zahtev tuilja da se utvrdi apsolutna nitavost lana 2 i stava 3 akata o prestanku radnog odnosa u kojima je utvrena visina njihove otpremnine, odnosno jednokratne novane naknade. Kako je apsolutna nitavost dovoljan razlog da se utvrdi da sporni akti ne proizvode pravno dejstvo i da su nitavi, sud nije posebno cenio tu- bene navode da su pojedine tuilje bile u zabludi prilikom potpisivanja sporazumnog prestanka radnog odnosa.Zbog svih napred navedenih razloga sud je odluio kao u stavu I ove presude.[...]

Nezakonitim postupanjem tuenog koje je napred opisa- no tuilje su dovedene u neravnopravan poloaj i pretrpe- le materijalnu tetu. Visina tete jednaka je razlici izmeu novane naknade koju je primila pojedinano svaka tuilja i novane naknade koju je za iste godine staa primio zaposleni mukarac.[...]

3.2. Presuda Optinskog suda u JagodiniOptinski sud u Jagodini 3. septembra 2008. doneo je presudu u kojoj je primenio postojee pravne propise iz krivinog zakonodavstva da bi kaznio uznemiravanje enske osobe na radnom mestu koje se moe karakterisati kao mobing. Ovo je jedna od prvih presuda za mobing u Srbiji.

U IME NARODAOPTINSKI SUD U JAGODINI zbog krivinog dela zlostavljanje i muenje iz lana 137, stav 3 u vezi stava 1 KZ, postupajui po optunom predlogu OJT Kt. br. 485/07 od24. decembra 2007. godine, nakon odranog usmenog, javnog i glavnog pretresa dana 29. avgusta 2008. godine, kome su prisustvovali okrivljeni sa braniocem, oteena [...] a u odsustvu uredno pozvanog OJT, doneo je i javno objavio dana 3. septembra 2008. godine, sledeu

PRESUDU[...]

KRIV JE

to je tokom 2006. i 2007. godine u Jagodini, u JIP Novi put, kao slubeno lice, vd glavnog i odgovornog urednika lista Novi put, zlostavljao novinara-urednika rubrike, [...] i prema njoj postupao na nain kojim se vrea ljudsko dostojanstvo, na taj nain to joj je govorio da je glupa, da ne zna da radi svoj posao, cepao pripremljene teksto- ve, izbacivao je iz kancelarije u prisustvu kolega, lomio stvari po kancelariji i lupao stvarima po stolu u njenom prisustvu, kao to je kompjuterska oprema, lupao vratima, isterivao je iz kancelarije reima: Mar napolje, kupi prnje i tornjaj se, govorio da ne moe da radi sa njom jer mu smeta njen miris, glas, smeh, prisustvo, zahtevao da ne dolazi na posao jer mu smeta njeno prisustvo na poslu, ponaao se nedolino, govorio: Ne kupuj mi sveu i cvee, a savest neka te grize ako hoe. Ja u da te ubijem; jer Bata ne sme da te pomeri u drugu redakciju, a due zadravanje oteene na konferencijama i u razgovoru sa glumcima okarakterisao je kao: ta radi tamo, ide da te gledaju glumci i po redakciji se prialo da za oteenu:

Otri noeve i isti puke, da bi bilo najbolje da se spremi i ide kui; pratio je, te je oteena zbog ovakvog postupanja i plakala na poslu, pri emu je bio svestan radnje koju je preduzimao, hteo njeno izvrenje kao i nastupanje zabranjene posledice,

ime je izvrio krivino delo zlostavljanje i muenje iz lana 137, stav 3 u vezi stava 1 KZ.

[...] primenom pomenute zakonske odredbe i lanova 4.

42, 45, 54, 64, 65, 66 KZ i 356 ZKP-a, sud mu izrie

USLOVNU OSUDUTAKO TO MU UTVRUJE KAZNU ZATVORA U TRAJANJU OD 4 (ETIRI) MESECA I ISTOVREME- NO ODREUJE DA SE OVA KAZNA NEE IZVRITI UKOLIKO OKRIVLJENI U ROKU OD 2 (DVE) GODI- NE PO PRAVOSNANOSTI OVE PRESUDE, NE IZVR- I NOVO KRIVINO DELO.

[...]Obrazloenje[...]Kod ocene subjektivnog odnosa uinioca prema izvre- nom krivinom delu, sud je miljenja da je okrivljeni ovo krivino delo izvrio direktnim umiljajem da je bio svestan radnji koje je preduzimao, hteo njihovo izvrenje i nastupanje zabranjene posledice.

Kod odluke o krivinoj sankciji sud je imao u vidu okolnosti iz lana 54 KZ.

[...]3.3. Presuda Optinskog suda u BeejuOptinski sud u Beeju 15. jula 2007. godine doneo je presudu u kojoj je primenio pravne propise koji su bili na snazi pre stupanja na snagu propisa koje analiziramo u ovoj publikaciji. Presuda predstavlja primer primene krivinog zakonodavstva radi kanjavanja uznemiravanja na radnom mestu, jer je tuilja

pretrpela strah i duevne patnje zbog povrede asti i dostojanstva, kao i duevne patnje zbog povrede prava linosti na uljudan i fer odnos od strane pretpostavljenih.Ono to treba napomenuti je da je veoma vano da sudovi prilikom odmeravanja visine naknade tete uzmu u obzir duinu trajanja postupka, posebno ako je postupak dugo trajao.U IME NARODAOptinski sud u Beeju, postupajui po sudiji Miloradu Nietin, kao predsedniku vea [...] protiv tuenog PIK- BEEJ BEEJKA A.D. iz Beeja [...]

PRESUDU[...] OBAVEZUJE SE tueni da tuilji na ime pravine novane naknade nematerijalne tete isplati:

iznos od 200.000,00 dinara za pretrpljeni strah iznos od 300.000,00 dinara za pretrpljeni duevni bol zbog povreda asti i dostojanstva tuilje (kao ene i zaposlene) iznos od 200.000,00 dinara za pretrpljeni duevni bol zbog povrede prava linosti tuilje (na uljudan i fer odnos od strane pretpostavljenih)odnosno ukupno 700.000,00 dinara sa kamatom po Za- konu o visini stope zatezne kamate raunajui je od dana donoenja presude, pa do dana isplate, u roku od 8 dana pod pretnjom izvrenja.

[...] Obrazloenje[...]Naime, lan 21, stav 1 Zakona o radnim odnosima (Sl. glasnik RS, br. 55/96), propisano je, da u sluajevima potrebe procesa i organizacije rada zaposleni moe biti rasporeenna svako radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegove strune spreme, znanju i sposobnostima, a lan 25, stav2 istog Zakona, propisano je da reenje o rasporeivanju obavezno sadri razloge zbog kojih se zaposleni rasporeu- je na drugo radno mesto, u drugo mesto rada ili na druge poslove, pa kako je nesporno utvreno da je tuilja po za- nimanju prodavac, sa zavrenom srednjom ekonomskom kolom trgovaki smer III stepen, a spornim reenjem je i rasporeena na radno mesto prodavca, odnosno na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njene strune spreme, znanju i sposobnostima, te da predmetno reenje sadri razlog zbog kojeg je tuilja rasporeena na drugo radno mesto ukazana potreba kod tuenog, sud je od- bio tubeni zahtev tuilje kojim se trai da se ponite kao nezakonite odluke tuenog i to reenje br. 406/2000 od 22. septembra 2000. godine o rasporeivanju tuilje i odluka Upravnog odbora tuenog br 425/2000 o odbijanju prigovora tuilje od 10. oktobra 2000. godine.

injenica jeste da tueni u reenju o rasporeivanju nije konkretnije obrazloio razlog rasporeivanja, ali odlukom Upravnog odbora tuenog, koja je doneta nakon izjavlji- vanja prigovora tuilje na predmetno reenje, je detaljno obrazloen razlog rasporeivanja tuilje na radno mesto prodavca, tako da sud smatra da je ispotovana zakonska procedura za rasporeivanje zaposlenog propisana odredbama lan 21, stav 2 i lan 25, stav 2 Zakona o radnim odnosima. U prilog svog stava da odbije predmetni tubeni zahtev tuilje, sud je posebno uzeo u obzir injenicu da tuilja nikada nije ni stupila na navedeno radno mesto, s obzirom da je na svoj zahtev sporazumno raskinula radni odnos sa tuenim, iz kojeg razloga sud smatra da je prestao da postoji pravni interes tuilje za utvrivanjem nezakonitosti spornih odluka tuenog.

Pored toga, sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio, da je tuilja, dok je radila na radnom mestu sekretarica direktora, poev od novembra 1998. godine (nakon njenog razvoda braka) esto trpela dvosmislene ale od direktora tuenog Vasi Luke, kao to su: da bi sve mogla, samo da je pametnija, zato da do kraja ivota bude slepica, da ima uslove da bude kraljica, da je jo mlada, da e naui- ti, da bi mogla da ima svoj stan i svoj automobil da je pametnija, da joj se isti obino kada je bio u alkoholisanom stanju, to je bilo esto, pribliavao suvie blizu, tako da je oseala kako joj duva za vrat, to je sve izazivalo ne- prijatan oseaj kod nje, te da je kulminacija svih dogaaja usledila nakon to je tuilja na sve provokacije direktora istom odgovorila: da ne bi bila sa njim da je jedini mukarac na svetu, na ta joj je on ljutito odgovorio: da e je sravniti sa prainom, da nije ni prva ni poslednja, da e ona jo njega moliti, zbog ega je tuilja zatraila pomo lekara i ila na specijalistike preglede kod neuropsihijatra (dr. Slavie Bokovi, Dom zdravlja Beej i dr. Silai en- i, Kliniki centar u Novom Sadu).

Sud je dalje utvrdio, a na osnovu medicinskog vetaenja prof. dr Na ongora, te kontrolnog medicinskog vetaenja Sudsko psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu, da je u vezi sa predmetnim dogaajem tuilja od kraja 1998. godine, posebno u toku 1999. i 2000. godine, pa do kraja 2002. godine trpela strah srednjeg intenziteta u smislu zabrinutosti i strepnje za svoju egzistenciju, profesionalnu karijeru, kao i svoj ugled u sredini u kojoj je radila i ivela, da je takoe tuilja u pomenutom periodu trpela duevnu patnju srednjeg intenziteta u smislu doivljaja uvreenosti i naruavanja polnog integriteta, dostojanstva linosti i morala, kao i u smislu doivljaja povrede prava linosti, na uljudan i fer odnos od strane pretpostav-ljenih, a koje je bilo narueno pretnjama i seksualnim in- sinuacijama, te da se kao posledica predmetnog dogaaja kod tuilje razvio psihijatrijski poremeaj dijagnostikovan kao prolongirano anksiozno depresivno reagovanje, koje se ispoljavalo napetou, neraspoloenjem, zabrinutou, crnim mislima, nesanicom, hroninim zamorom i vegeta- tivnim disbalansom, koji su simptomi bili ispoljeni u periodu od druge polovine 1998. do kraja 2002. godine.

Na osnovu svega napred iznetog evidentno je, da je tuilja zbog svih napred opisanih dogaaja pretrpela strah i duevne patnje zbog povrede asti i dostojanstva kao ene i zaposlene, kao i duevne patnje zbog povrede prava linosti na uljudan i fer odnos od strane pretpostavljenih, pa je u tom smislu sud delimino usvojio njen slubeni zahtev za naknadu nematerijalne tete na nain kao u dispozitivu presude.Sud je, smatrajui da je preinaeni tubeni zahtev tuilje previsoko postavljen, po svojoj slobodnoj proceni, a uzimajui u obzir postojeu sudsku praksu u ovakvim sluajevima i duinu trajanja ovog postupka, dosudio tuilji pravinu novanu naknadu za pretrpljenu nemate- rijalnu tetu i to: 200.000,00 dinara za pretrpljeni strah,300.000,00 dinara za pretrpljeni duevni bol zbog povrede asti i dostojanstva tuilje (kao ene i zaposlene) i

200.000,00 dinara za pretrpljeni duevni bol zbog povrede prava linosti tuilje (na uljudan i fer odnos od strane pretpostavljenih).4. PREGLED ODABRANIH ZAKONSKIH ODREDBI

1. Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 83/06

cije.

Zabrana diskriminacijelan 21Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.

Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskrimina-Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, pobilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima.Zatita ljudskih i manjinskih prava i slobodalan 22Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i prinudnog radalan 26Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom.Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobro- voljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

Zatita podataka o linostilan 42Zajemena je zatita podataka o linosti.

Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju se zakonom.Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svr- he za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vo- enja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom.Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zatitu zbog njihove zloupotrebe.Pravo na radlan 60Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada.Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti naradu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na radu, ogra-nieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei.

enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.Pravo na trajk

lan 61Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolek- tivnim ugovorom.Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.2. Zakon o radu, Sl. glasnik RS, br. 24/05

5. Zabrana diskriminacijelan 18Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, roenje, jezik, rasu, boju koe, starost, trudnou, zdravstveno stanje, odnosno inva- lidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, brani status, porodine obaveze, seksualno opredeljenje, politiko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikim organizacijama, sindi- katima ili neko drugo lino svojstvo.

lan 19(1) Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz lana 18 ovog zakona kojim se lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica u istoj ili slinoj situaciji.

(2) Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada odreena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica lice koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odreenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz lana 18 ovog zakona.

lan 20(1) Diskriminacija iz lana 18 ovog zakona zabranjena je u odnosu na:

1) uslove za zapoljavanje i izbor kandidata za obavljanje odreenog posla;

2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;3) obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje;

4) napredovanje na poslu;

5) otkaz ugovora o radu.(2) Odredbe ugovora o radu kojima se utvruje diskriminacija po nekom od osnova iz lana 18 ovog zakona nitave su.

lan 21(1) Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.(2) Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neeljeno ponaanje uzrokovano nekim od osnova iz lana 18 ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje.

(3) Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fiziko ponaanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog ivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje.

lan 22(1) Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, iskljue- nje ili davanje prvenstva u odnosu na odreeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz lana 18 ovog zakona predstavljaju stvarni i odluujui uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time eli postii opravdana.(2) Odredbe zakona, opteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zatitu i pomo odreenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zatiti invalidnih lica, ena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, starate- lja i hranitelja ne smatraju se diskriminacijom.lan 23U sluajevima diskriminacije u smislu odredaba lanova 1821 ovog zakona lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, moe da pokrene pred nadlenim sudom postupak za naknadu tete, u skladu sa zakonom.4. Zatita materinstvalan 89Zaposlena ena za vreme trudnoe ne moe da radi na poslovima koji su, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa, tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naroito na poslovima koji zahtevaju podi- zanje tereta ili na kojima postoji tetno zraenje ili izloenost ekstre- mnim temperaturama i vibracijama.

lan 90(1) Zaposlena ena za vreme prve 32 nedelje trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou, ako bi takav rad bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa.(2) Zaposlena ena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou.lan 91(1) Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ivota moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu saglasnost.

(2) Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ivota ili dete koje je teak invalid moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu saglasnost.

lan 92Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenoj eni za vreme trudnoe i zaposlenom roditelju sa detetom mla- im od tri godine ivota ili detetom sa teim stepenom psihofizike ometenosti samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

lan 93Prava iz lanova 91 i 92 ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege detetalan 94(1) Zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno- e i poroaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.(2) Zaposlena ena ima pravo da otpone porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj.(3) Porodiljsko odsustvo traje do navrena tri meseca od dana poroaja.(4) Zaposlena ena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana, od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2 ovog lana.

(5) Otac deteta moe da koristi pravo iz stava 3 ovog lana u sluaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi to pravo (izdravanje kazne zatvora, tea bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.(6) Otac deteta moe da koristi pravo iz stava 4 ovog lana.

(7) Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena ena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.lan 94a(1) Zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za tree i svako naredno novoro- eno dete u ukupnom trajanju od dve godine.

(2) Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena ena koja u prvom poroaju rodi troje ili vie dece, kao i zaposlena ena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom poroaju rodi dvoje ili vie dece.

(3) Zaposlena ena iz stavova 1 i 2 ovog lana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva iz lana

94, stav 2 ovog zakona.

(4) Otac deteta iz stavova 1 i 2 ovog lana moe da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u sluajevima i pod uslovima utvrenim u lanu 94, stav 5 ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u duini utvrenoj u stavu 3 ovog lana.

lan 95Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrenom u lanu 94, stav 3 ovog zakona ima i zaposlena ena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

6. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobelan 96(1) Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog tekog stepena psihofizike ometenosti, osim za sluajeve pred- viene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najdue do navrenih pet godina ivota deteta.(2) Pravo u smislu stava 1 ovog lana ostvaruje se na osnovu miljenja nadlenog organa za ocenu stepena psihofizike ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.(3) Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1 ovog lana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.(4) Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1 ovog lana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade u skladu sa zakonom.(5) Uslove, postupak i nain ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta blie ureuje ministar nadlean za dru- tvenu brigu o deci.

lan 97(1) Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od pet godina i- vota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smetaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najdue do navrenih pet godina ivota deteta.(2) Ako je smetaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navrena tri meseca ivota deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navrenih 11 meseci ivota deteta.(3) Pravo iz stavova 1 i 2 ovog lana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upueno dete na prilagoavanje pre zasniva- nja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja i jedan od usvojilaca.

(4) Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz stavova 13 ovog lana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.lan 98(1) Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi ote- enoj cerebralnom paralizom, dejom paralizom, nekom vrstom plegi- je ili oboleloj od miine distrofije i ostalih tekih oboljenja, na osnovu miljenja nadlenog zdravstvenog organa, moe na svoj zahtev da radi sa skraenim radnim vremenom, ali ne kraim od polovine punog radnog vremena.

(2) Zaposleni koji radi sa skraenim radnim vremenom u smislu stava 1 ovog lana ima pravo na odgovarajuu zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.lan 99Prava iz lana 96 ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizike ometenosti, potrebna posebna nega.

lan 100(1) Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navri tri godine ivota.

(2) Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 ovog lana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno. [...]

6. Posebna zatita od otkaza ugovora o radulan 187(1) Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne moe zaposlenom da otkae ugovor o radu.(2) Zaposlenom iz stava 1 ovog lana koji je zasnovao radni odnos na odreeno vreme moe da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan.

3. Krivini zakonik, Sl. glasnik RS, br. 85/05, 88/05 i 07/05

Krivina dela protiv prava po osnovu radaPovreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranjalan 163Ko se svesno ne pridrava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih optih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zatiti na radu omladine, ena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ogranii pravo koje mu pripada,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.Povreda prava pri zapoljavanju i za vreme nezaposlenostilan 164(1) Ko svesnim krenjem propisa ili na drugi protivpravan nain uskrati ili ogranii pravo graana na slobodno zapoljavanje na teritoriji Srbije pod jednakim uslovima,

kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Kaznom iz stava 1 ovog lana kaznie se i ko se svesno ne pridrava zakona ili drugih propisa ili optih akata o pravima graana za vreme nezaposlenosti i time nezaposlenom licu uskrati ili ogranii pravo koje mu pripada.Povreda prava na upravljanjelan 165(1) Ko silom, pretnjom, svesnim krenjem propisa ili na drugi protivpravan nain sprei ili ometa odluivanje organa upravljanja ili lana organa upravljanja da uestvuje u radu i odluivanju u tom or- ganu,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako je delo iz stava 1 ovog lana uinilo slubeno ili odgovorno lice zloupotrebom poloaja ili ovlaenja,

kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.Povreda prava na trajk

lan 166(1) Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan nain sprei ili ometa zaposlene da, u skladu sa zakonom, organizuju trajk, uestvuju u njemu ili na drugi nain ostvaruju pravo na trajk,


(2) Kaznom iz stava 1 ovog lana kaznie se poslodavac ili odgovorno lice koji otpusti jednog ili vie zaposlenih sa posla zbog njihovog uea u trajku koji je organizovan u skladu sa zakonom ili prema njima primeni druge mere kojima se povreuju njihova prava iz rada.Zloupotreba prava na trajk

lan 167Ko organizuje ili vodi trajk suprotno zakonu ili drugim propisima i time dovede u opasnost ivot ili zdravlje ljudi ili imovinu veeg obima ili ako su usled toga nastupile druge teke posledice, ukoliko time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela,

kaznie se zatvorom do tri godine.

Zloupotreba prava iz socijalnog osiguranjalan 168Ko simuliranjem ili prouzrokovanjem bolesti ili nesposobnosti za rad ili na drugi protivpravan nain postigne da mu se prizna nekopravo iz socijalnog osiguranja koje mu po zakonu ili drugim propisima ili optim aktima ne pripada,kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Nepreduzimanje mera zatite na radulan 169(1) Lice odgovorno za preduzimanje mera zatite na radu koje se svesno ne pridrava zakona ili drugih propisa ili optih akata o merama zatite na radu usled ega moe nastupiti opasnost za ivot ili zdravlje zaposlenih,


(2) Ako izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti obavezu ui- niocu da u odreenom roku postupi po propisima o merama zatite na radu.4. Zakon o zdravstvenom osiguranju,Sl. glasnik RS, br. 107/05

lan 22Osiguranicima, u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom, smatraju se i lica koja pripadaju grupaciji stanovnitva koja je izloena poveanom riziku obolevanja; lica ija je zdravstvena zatita potrebna u vezi sa spreavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i leenjem bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja; kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroenog stanovnitva, ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz lana 17 ovog zakona, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao lanovi porodice osiguranika, i to:1) deca do navrenih 15 godina ivota, kolska deca i studenti do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do navrenih26 godina, u skladu sa zakonom;2) ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja;3) lica starija od 65 godina ivota;4) osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica;

5) lica u vezi sa leenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, mali- gnih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine bubrene insuficijencije, cistine fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povreena lica u vezi sa pruanjem hitne medicinske pomoi, kao i lica obuhvaena zdravstvenom zatitom u vezi sa da- vanjem i primanjem tkiva i organa;

6) monasi i monahinje;7) materijalno neobezbeena lica koja primaju materijalno obezbeenje po propisima o socijalnoj zatiti, odnosno po propisima o zatiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata;8) korisnici stalnih novanih pomoi, kao i pomoi za smetaj u ustanove socijalne zatite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zatiti;

9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi ispod prihoda utvrenih u skladu sa ovim zakonom;10) korisnici pomoi lanovi porodice iji je hranilac na od- sluenju vojnog roka;

11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno prebivalite, odnosno boravite u Re- publici.

Meseni iznos prihoda kao cenzus za sticanje svojstva osigu- ranog lica iz stava 1, taka 9 ovog lana sporazumno propisuju ministar nadlean za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar) i ministar nadlean za poslove obezbeivanja socijalne zatite graana.Domainstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica i- vota, privreivanja i troenja prihoda ostvarenih radom njenih lanova bez obzira na srodstvo.Osiguranikom, u smislu ovog zakona, smatra se i lice kome je nadleni republiki organ utvrdio status izbeglog, odnosno prognanoglica iz bivih republika SFRJ, ako ispunjava uslov iz stava 2 ovog lana i ako ima boravite na teritoriji Republike.

U budetu Republike obezbeuju se sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica iz stavova 1 i 4 ovog lana, na osnovicu i po stopi doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje koje su propisane ovim zakonom.Osiguranici iz stavova 1 i 4 ovog lana ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadraju, obimu, na nain i po postupku propisanom ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona5. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu,Sl. glasnik RS, br. 101/05

lan 42Lini podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverljive su prirode i pod nadzorom su slube medicine rada, koja vri te preglede.

Podaci o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bo- lestima u vezi sa radom dostavljaju se organizacijama zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa zakonom.Podaci iz stava 2 ovog lana mogu se dostavljati drugim licima, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.

Izvetaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja se poslodavcu na nain kojim se ne naruava princip poverljivosti linih podataka.

Nije dozvoljeno korienje podataka prikupljenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih.

6. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Sl. glasnik RS, br. 71/03

lan 8U primeni ovog zakona, drugih propisa i akata Nacionalne slube i agencije, obezbeuje se licu koje trai zaposlenje jednaka dostu-pnost poslovima zapoljavanja i jednakost u postupku zapoljavanja, nezavisno od rase, boje koe, nacionalne pripadnosti, etnikog porekla, jezika, vere, politikog ili drugog miljenja i opredeljenja, socijalne pripadnosti ili porekla, imovnog stanja, branog ili porodinog stanja, porodine odgovornosti, starosti, lanstva u sindikatu, udruenju ili politikoj organizaciji ili od bilo koje druge okolnosti koja moe biti osnov diskriminacije, odnosno nejednakog postupanja prema pojedincima meu kojima postoje razlike koje nisu u funkciji izvravanja poslova radnog mesta.

Garantuje se jednaka dostupnost poslovima i jednakost u postupku zapoljavanja ena i mukaraca.Posebna zatita odreenih kategorija lica (invalidi, maloletna lica, starija lica) nije u suprotnosti sa naelom iz stava 1 ovog lana.

lan 9Nacionalna sluba i agencija obavljaju poslove zapoljavanja ne- pristrasno u odnosu na lice koje trai zaposlenje i poslodavca.

7. Zakon o izboru narodnih poslanika u Narodnu skuptinu Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 35/00

lan 40aNa izbornoj listi meu svaka etiri kandidata po redosledu na listi (prva etiri mesta, druga etiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi.

Ako izborna lista ne ispunjava uslove iz stava 1 ovog lana smatrae se da sadri nedostatke za proglaenje izborne liste, a predlaga liste bie pozvan da otkloni nedostatke liste, u skladu sa ovim zakonom.Ako predlaga liste ne otkloni nedostatke iz stava 2 ovog lana, Republika izborna komisija odbie proglaenje izborne liste u skladu sa ovim Zakonom.Drugi relevantni zakoni:Zakon o finansijskoj podrci porodici sa decom, Sl. glasnik RS,br. 115/05.

Zakon o socijalno ekonomskom savetu, Sl. glasnik RS, br.125/04.

Zakon o trajku, Sl. list SRJ, br. 29/96.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Sl. glasnik RS, br.34/03 i 64/04.

Porodini zakon, Sl. glasnik RS, br. 18/05.

Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, Sl. glasnik RS, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94,

48/94, 52/96, 29/01, 84/04 i 101/05.

Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Sl. glasnik RS, br. 33/06.

5. PREGLED NAJVANIJIH RATIFIKOVANIH KONVENCIJADopunska Konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i usta- nova i prakse slinih ropstvu, Sl. list FNRJ (Dodatak), br. 7/58.

Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), br. 9/03.

Konvencija MOR br. 3 o zapoljavanju ena pre i posle p noroaja,Sl. novine Kraljevine SHS, br. 95XXII/27.

Konvencija MOR br. 29 o prinudnom radu, Sl. novine KraljevineJugoslavije, br. 297/32.

Konvencija MOR br. 45 o zapoljavanju ena na podzemnim rado- vima u rudnicima svih kategorija, Sl. vesnik Prezidijuma Skup- tine FNRJ, br. 12/52

Konvencija MOR br. 89 o nonom radu ena u industriji (revidirana), Sl. list FNRJ (Dodatak), br. 12/56.

Konvencija MOR br. 100 o jednakom nagraivanju muke i enske radne snage za rad jednake vrednosti, Sl. list FNRJ (Meunarod- ni ugovori), br. 11/52.

Konvencija MOR br. 103 o zatiti materinstva (revidirana), Sl. listFNRJ (Dodatak), br. 9/55.

Konvencija MOR br. 105 koja se odnosi na ukidanje prinudnog rada, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), br. 13/02.

Konvencija MOR br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja, Sl. list FNRJ (Dodatak), br. 3/61.

Konvencija MOR br. 122 o politici zapoljavanja, Sl. list SFRJ, br.34/71.

5. Pregled najvanijih ratifikovanih konvencijaKonvencija MOR br. 156 o jednakim mogunostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodinim obavezama), Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), br. 7/87.

Konvencija o politikim pravima ena, Sl. list FNRJ (Dodatak), br.7/54.

Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), br. 11/81.

Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,

Sl. list SFRJ, br. 7/71.

Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Sl. list SFRJ, br. 7/71.

Protokol kojim se menja Konvencija za suzbijanje trgovine enama i decom i Konvencija o suzbijanju trgovine odraslim enama, Sl. list FNRJ, br. 41/50.

CIP , 343.85:343.62-057.16-055.2(497.11)

342.734-055.2(497.11)

, , 1983

Radna prava ena u Srbiji / Jovana Zori, Nevena Dii, Nenad Petkovi. Beograd : Beogradski centar za ljudska prava, 2008 (Beograd : Dosije). 59 str. ; 20 cmTira 700. Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-7202-108-0

1. , , 1982 []2. , , 1978 []a) b) COBISS.SR-ID 155019788

9

7 8 867 20 210 80

radna prava zena u srbiji

Documents