rad gimnazija

8/18/2019 ...rad gimnazija

1/15

GIMNAZIJA U NOVOM PAZARU

Tema:

ULOGA PORODICE U PROCESUOZDRAVLJENJA NAŠEG DRUŠTVA

Profesor: Učenik:

Sabiha Mujezinović Amina Ramović

Novi Pazar, jun 20!"#o$ine

1. Uvod


2/15

%a$a&ak ovo# ra$a je $a o$#ovor na 'i&anja 'o'u& (&a je 'oro$i)a, koja je bi*a njena u*o#a, ikoju u*o#u ona ima $anas, za&im (&a se 'o$razumeva 'o$ 'ojmom $ru(&va,kakvo je ono$anas, i kako 'oro$i)a mo+e 'obo*j(a&i nje#ov $ana(nji 'o*o+aj"

Ključn !č"# 'oro$i)a, $ru(&vo"

$. Po!od"%&$.1. D'"n"%"j& (o!od"%.

Po savremenim shva&anju 'oro$i)a je zaje$ni)a 'oje$ina)a koja &reba $a omo#ući svakomnjenom č*anu $a 'rona$je mes&o u $ru(&vu koje mu 'ri'a$a" U savremenom &umačenju

'oro$i)e se sve če(će s'ominje 'siho*o(ka 'risu&nos& oba ro$i&e*ja, 'siho*o(ka $imenzija iuzajamno $e*ovanje njenih č*anova"

$.$. Podl& (o!od"%.

a bi 'oro$i)a mo#*a ima&i u*o#u u - oz$rav*jenju. na(e# $ru(&va ona mora 'os&oja&i u svom 'o&'unom - z$ravom ob*iku." Poro$i)a kao osnovna $ru(&venaće*ija 're$s&av*ja 'riro$nu zaje$ni)u *ju$i raz*iči&e s&arosne $obi, bazirana je na bio / re'ro$uk&ivnim i so)io / ekonomskim vezama mu+a i +ene i njihove ro$jene i*i usvojene$e)e" Najče(će je 'oro$i)a sinonim si#urnos&i, 'a+nje, *jubavi, razumevanja" Poro$ičnazaje$ni)a mu+a i +ene i njihove $e)e nas&oji $a os&vari $ve svoje bazične funk)ije :

$a osi#ura fizički o's&anak $e&e&a i

$a iz#ra$i ko$ $e&e&a osnovne *ju$ske osobine

To'*ina 'oro$ično# +ivo&a i z$rava a&mosfera u njoj, is'unjena *jubav*ju, 'a+njom,razumevanjem i sara$njom rezu*&iraće 'ravi*nim razvojem i z$ravom *ično(ću sa 'ozi&ivnim

'o&en)ija*ima za samos&a*an +ivo& 'oje$in)a"

). P!o*l+" u (o!od"%"

Ne'o&'una 'oro$i)a 'o$razumeva o$ras&anje uz je$no# ro$i&e*ja us*e$ smr&i $ru#o#a,o$*aska je$no# o$ njih, razvo$om i*i ro$jenja $e&e&a u vanbračnoj zaje$ni)i"1$ras&anje irazvojne 'romene koje 'ra&e $e&e na 'u&u ka o$ras*os&i nose sa sobom brojne 'rob*eme"Uko*iko $e&e ras&e uz je$no# ro$i&e*ja, razvojni i +ivo&ni 'rob*emi su zna&no veći i

'o&en)ija*ni su uzročni)i 'oremećenja u najraz*iči&ijim sferama +ivo&a"Prema mi(*jenjukermana i$ea*no z$rava 'oro$i)a ne 'os&oji, one su i*i 're&e+no z$rave i*i 're&e+no bo*esne"%$rava 'oro$i)a je ona 'oro$i)a čiji č*anovi ne is'o*javajuneki 'siho'a&o*o(ki 'oremećaj, aku&ni i*i hronični" U osnovi z$rave 'oro$i)e je *jubav,osećanje si#urnos&i, nak*onos&i, ne+nos&i, o$anos&i, 'rija&e*js&va" Ne'o&'une 'oro$i)esu iz*o+ene

brojnim 'rob*emima so)ija*ne, emo)iona*ne, mora*ne i ma&erija*ne 'riro$e"

).1. Ulo,& (o!od"%

2


3/15

Mo$erna 'oro$i)a kao mes&o razmene *jubavi i ma&erija*nih $obara ima va+nu$ru(&venuu*o#u koja se sas&oji u :

obezbe3ivanju za(&i&e o$ najraz*iči&ijih s'o*ja(njih o'asnos&i

s&varanje $ru(&vene zaje$ni)e koja iz#ra$juje emo)iona*ne veze 'oro$ičniho$nosa

s&varanju 'ri*ika za razvijanje *ično# i$en&i&e&a, koji je u vezi sa i$en&i&e&om 'oro$i)e, 'ru+ajući 'sihički in&e#ri&e& i sna#u za $o+iv*javanje novih iskus&va

ob*ikovanje seksua*nih u*o#a i njihovom a$ekva&nom 'rihva&anju 'ri'remanju $e)e za in&e#risanje sa $ru(&venim u*o#ama i 'rihva&anje$ru(&vene o$#ovornos&ii normi 'ona(anja'o$s&i)anju učenja i 'ru+anju 'o$r(ke in$ivi$ua*noj krea&ivnos&i iini)ija&ivi

-.D!u/vo

-.1. S&v!+no d!u/vo

Sma&rajući $a su karak&er i su$bina čoveka - o$re$jeni. već u 'rvih 4 #o$ina +ivo&aSi#mun$ 5roj$ u svojim ra$ovima ve*iku 'a+nju 'osvećuje značaju 'oro$i)e uob*ikovanju

*ičnos&i i men&a*nom z$rav*ju $e&e&a" Si#mun$ 5roj$ shva&a 'oro$i)ukaoins&rumen& za $is)i'*inovanje $e&e&ovih bio*o(kih na#ona, a ro$i&e*ja kao simbo*o#raničen

ja $ru(&va" 6s'unjavajući svoju ro$i&e*jsku $u+nos& ro$i&e*j vas'i&ava-s'remajući. #a za $ru(&veni +ivo&" Si#mun$ 5roj$ is&iče $a se men&a*na su$bina 'oje$in)a

zasniva na nje#ovom 'oro$ičnom iskus&vu"

Poro$i)a se u najo'(&ijem smis*u $efini(e kao is&orijski 'romen*jiv $ru(&veni ob*ik u okvirukoje# se o$vija 'ro)es re'ro$uk)ije $ru(&venih je$inki" 7ao zbir so)ija*nih,ekonomskihi *ičnih o$nosa izme$ju osoba 'ovezanih sro$s&vom 'oro$i)a nas&aje kao

izraz bioso)ija*no# s'ajanja je$inki u 'ro)esu 'riro$ne re'ro$uk)ije i*i kao izraz 'sihoso)ija*no# 'ovezivanja su'ru+nika sa usvojenom $e)om"

So)io*o(ka &eorija 'oro$i)e nas&oji $a o$#ovori na $va bi&na 'i&anja :

"7oje mes&o i u*o#u ima 'oro$i)a u $ru(&venoj s&ruk&uri i

2" 7akvo mes&o i u*o#u 'oro$i)a ima u $ru(&venom razvoju i 'romeni"

7ao je$na o$ najva+nijih sas&avni)a $ru(&vene s&ruk&ure 'oro$i)a se mo+erazma&ra&ikroz najmanje &ri bi&ne i me$jusobno 'ovezane re*a)ije :

o$nos 'rema $ru(&vu kao )e*ini

3


4/15

o$nos 'rema $ru#im e*emen&ima $ru(&vene s&ruk&ure i

o$nos 'rema 'oje$in)ima koji je sačinjavaju

Ako se $ru(&vena s&ruk&ura shva&i kao -re*a&ivno &rajna i s&abi*na )e*ina

'ovezanihe*emena&a i 'ravi*nos&i na kojima 'očivaju njihovi me$jusobni o$nosi., on$a je jasno $ase ona mo+e is&ra+iva&i sa s&anovi(&a raz*iči&ih 'o$ručja 8 ekonomsko, 'o*i&ičko,ku*&urno9,koja se moraju is&ovremeno shva&i&i kao 'osebni 'o$sis&emi $ru(&veno# $e*ovanjai$ru(&venih o$nosa, a*i kao i raz*iči&i as'ek&i svake $ru(&vene 'ojave za&im dimenzije 8 'resve#a horizon&a*ne, na osnovu $iferen)ija)ije $ru(&venih u*o#a, i ver&ika*ne naosnovu$is&ribu)ije $ru(&venih 'o*o+aja9 oblika, shvaćenih kao re*a&ivno )e*ovi&e 'ojavnemanifes&a)ije #*oba*ne $ru(&vene s&ruk&ure 8 #ru'e,ins&i&u)ije, or#aniza)ije9 i aspekata 8 $ijahroni i sinhroni, norma&ivni i s&varni, ko*ek&ivni i in$ivi$ua*ni, zasebni ikom'ara&ivni9"2

1

-.$. P!o*l+" 0&v!+no, d!u/v&

1 ;e*ena ;ak(ić, Raz*ike u in&e*ek&ua*nom, emo)iona*nom i so)ija*nom razvoju a$o*es)ena&a iz 'o&'unih ine'o&'unih 'oro$i)a, s&r"!0 2r Mi*an Tri'ković, Poro$i)a i $ru(&vena s&ruk&ura, zbornik ins&i&u&a za fi*ozofiju iso)io*o#iju, Novi Sa$,


5/15

S obzirom na karak&er ovo# ra$a, razum*jivo je $a u njemu mo#u bi&i iz*o+enisamoneki 'rob*emi o$nosa 'oro$i)e i $ru(&vene s&uk&ure" Tu se 'rvens&veno mis*i narazma&ranjeosnovnih raz*ika koje 'os&oje izme$ju #*avnih is&orijskih &i'ova 'oro$i)e,za&im na vezu

'oro$i)e, za&im na vezu 'oro$i)e i ekonomske, 'o*i&ičke i ku*&urno$uhovne sfere $ru(&va, na

'ovezanos& 'oro$i)e i ver&ika*ne s&ruk&ure $ru(&va 8 'osebno sas&anovi(&a $ru(&vene 'okre&*jivos&i9, &e na u*o#u 'oro$i)e u so)ija*iza)iji *ičnos&i"7ao 'rob*em u $ru(&vu u 'os*e$njih 'ar $e)enija 'ojav*juju se sve če(ći razvo$i"1ni u&iču, kako na samu 'oro$i)u,&ako i na samo $ru(&vo" ru(&vo je -bo*esno. jersu 'oro$i)e razorene, $e)a o$ras&aju sa je$nim ro$i&e*jem,vo$i se borba kako naemo)iona*nom &ako i na ekonomskom 'o*ju o's&anka 'oro$i)e kao osnovne će*ije $ru(&va";o( je$an o$ 'rob*ema u $ru(&vu su homoseksua*ni brakovi" Takvo -zaje$ni(&vo. je krajnje ne

'rihva&*jivo" Po meni homoseksua*nos& je bo*es& koja se &reba *eči&i, a ne&o*erisa&i i čak$o'u(&a&i &akve -brakove., kao (&o je 'rimer u nekim $r+avama"

-.). T"(ov" d!u/v&

7ao kom'*eksna $ru(&vena #ru'a, sa nizom značajnih funk)ija, koje su seis&orijskimenja*e, kako u o$nosu na $ru(&vo &ako i 'rema 'oje$in)ima, 'oro$i)a serazvija kroz svoje$va o'(&a ob*ika: &ra$i)iona*ni 'a&rijaha*ni i mo$erni in$us&rijski" U 'a&rijaha*nom &i'u$ru(&va 'oro$i)a je osnov $ru(&vene in&e#ra)ije i ku*&urno$uhovnere'ro$uk)ije" Patrimonijalizam je va+no obe*e+je 'a&rijarha*nih $ru(&ava, (&o znači

$a jeo$nos v*a$ar / 'o$anik s*ičan o$nosu o&a) / sin" Tu $ominira 'a&rijaha*ni i 'a&ri*inearniob*ik ve*ike vi(e#enera)ijske 'oro$i)e" 7ao osnov hijerarhije )e*o# $ru(&va, 'oro$ičnahijerarhija se sma&ra 'riro$nom i 'o$s&iče se au&ori&arni &i' *ičnos&i, u&eme*jen naneo#raničenoj v*as&i s&arijih i bes'o#ovornoj 'os*u(nos&i m*a$jih"=7ao (&o i sam naziv#ovori u

'a&rijarha*noj 'oro$i)i $ominan&nu u*o#u ima o&a), koji se jav*ja kao re'rezen& 'oro$i)e 'rema (iroj sro$ničkoj #ru'i i*i *oka*noj zaje$ni)i" Poro$ične i $ru(&vene veze se$ominan&nozasnivaju na $u+nos&i i au&ori&e&u, 'a se o$ svako# 'oje$in)a zah&eva $a se 'ona(a na$ru(&veno $o'u(&en i 'o+e*jan način, u sk*a$u sa očekivanjima vezanim za$ru(&venu u*o#u"

S*e$eći >ebera, mo#*o bi se reći $a je u &ra$i)iona*nom 'a&rijaha*nom $ru(&vu

kućna zajednica osnovna je$ini)a $ru(&vene s&ruk&ure" 7ućna zaje$ni)a nema je$anuniverza*ni ob*ik i obim, a*i ona 're$s&av*ja univerza*no najras'ros&ranjeniju-'rivre$nuzaje$ni)u. i obuhva&a vr*o kon&inuirano i in&enzivno zaje$ničko $e*anje" To je

'riro$naosnova 'ije&a&a i au&ori&e&a, (&o je &eme*j brojnih $ru#ih *ju$skih zaje$ni)a"!>ezeizme$ju 'oro$i)e i 'o*i&ičke s&ruk&ure $ru(&va su vi(es&ruke i kon&inuirane" 1ne seuvek moraju 'osma&ra&i u &ros&rukoj re*a)iji $ru(&vo / 'oro$i)a / 'oje$ina)" Nema sumnje $a2karak&er $ru(&va bi&no o$re$juje o$re$juje osnovna obe*e+ja 'oro$i)e u njemu, uk*jučujući &uimomena& njene unu&ra(nje i s'o*ja(nje se#men&a)ije i $iferen)ija)ije" A*i 'oro$i)a nijenika$a

23 %a#orka ?o*ubić, Poro$i)a kao *ju$ska zaje$ni)a, Na'rije$, %a#reb,


6/15

'ros&a s*ika i*i ko'ija $ru(&vene s&ruk&ure, ne#o je &o uvek je$na sin&eza $ru(&venihočekivanjain$ivi$ua*nih zah&eva i ak&ivnos&i" U &om smis*u, mo+e se reći $a iako 'oro$i)a $o'rinosiin&e#ra)iji $ru(&va, ona u izvesnom 'ro$ukuje nje#ovu au&omiza)iju i$ezin&e#ra)iju, jer ima isamos&a*ne 'o&rebe, vre$nos&i, norme i in&erese" Poje$ina) &ako3e nije nika$a 'o&'uno

o*ičenje $ru(&veno / ku*&urnih očekivanja i 'oro$ičnihzah&eva, već je uvek re*a&ivnoau&onomna *ičnos& sa izra+enim in$ivi$ua*nim obe*e+jima"

"

%a 'oro$i)u je karak&eris&ično $a se ravno&e+a izme$ju ono#a (&o ona $aje i (&a&ra+i iuzima s&a*no naru(ava i menja, 'ra&eći ne samo is&orijske i s&ruk&ura*ne

'romene#*oba*no# $ru(&va, ne#o i s*e$eći svoju osobenu $inamiku i *o#iku 'os&ojanja" Usavr emenim in$us&rijskim $ru(&vima o'(&a razmena i 'o&ro(nja, kao i 'rin)i're)i'ro)i&e&a, &ako

jasno izra+en u ins&i&u&u u#ovora, sve vi(e čini o$ 'oro$i)e je$nu

6


7/15

$o#ovornu #ru'u, vr*o ose&*jive ravno&e+e i s&abi*nos&i, a*i i $a*je za$r+ava, ma$au&ransformisanom ob*iku, njen 'risi*ni i au&ori&e&ni karak&er "4

U in$us&rijskom &i'u $ru(&va smanjuje se ne samo ve*ičina, ne#o i značaj 'oro$i)e, kao(&o se menjaju i njene funk)ije" 1v$e ras&u $ru#i ob*i)i 'ovezivanja *ju$i / 'o osnovu

zaje$ničke $e*a&nos&i i 'rofesiona*ne 'ri'a$nos&i, u sk*a$u sa zaje$ničkimin&eresima, &e+njeza za$ovo*javanjem is&ovrsnih 'o&reba i s*" / (&o sve ima ve*iki u&i)aj ina 'oro$i)u" To nikakone znači $a 'oro$i)a i $a*je ne os&aju je$an o$ #*avnih čini*a)a 'ri'reme 'oje$ina)a za

'reuzimanje osnovnih $ru(&venih u*o#a uin$us&rijskom$ru(&vu,naroči&o sa s&anovi(&a 'ro$u+eno# (ko*ovanja, s'remnos&i na 'rihva&anje ru&inskihak&ivnos&i i okrenu&os&i vanra$nom vremenu kao u&oči(&u i kom'enza)iji za ono(&o se#ubi i*i ne $obija u sferi ra$a" U ovom &i'u $ru(&va i 'oro$i)e pol i starost #ubenava+nos&i, ma$a i $a*je os&aju nezaobi*azni činio)i $ru(&venih i 'oro$ičnih u*o#a, kao iizvor $ru(&vene moći i 'oro$ično# au&ori&e&a" ;av*ja se i vi(e i*i manje sukob #enera)ija,koji 'o&resa

'oro$ični +ivo&, a čije 'os*e$i)e se mo#u 'ra&i&i i na nivou #*oba*no# $ru(&va"

„Novac se uvlači u sve pore društvenog života, pa i u porodicu: sve se za

novackupuje i prodaje, odnosno sve postaje „roba“ za „tržište“ !raženje karijere i ambicije

pojedinaca stoje ispred i iznad svega pa i porodice,a to takodje nepovoljno utice na nju

"goizam postaje opsta vrednosna orjentacija,a stroga privatnost glavno obelezje zivotnog

stila ,sto protivreci samim temeljima na kojima pociva porodica “#

U savremenoj so)io*o#iji s raz*o#om je 'osvećena ve*ika 'a+nja u*ozi 'oro$i)ei(ko*e u 'ro)esu s&i)anja $ru(&venih 'o*o+aja" Tako, na 'rimer, Parsons i nje#ovis*e$beni)i na

#*a(avaju $a se $e&e u 'ro)esu so)ija*iza)ije mora kre&a&i o$ 'ar&iku*aris&i)kih normi i 'ri'isano# sa&usa 'oro$i)e, 'rema univerza*is&ičkim normama i 'os&i#nu&om s&a&usu $ru(&vao$ras*ih"C

3

. Po!od"%& 2&o l2

35 Theo$or D" A$orno i MaE Forkheimer, So)io*o(ke s&u$ije, Gko*ska knji#a, %a#reb,


8/15

7ao (&o rekoh na 'oče&ku ovo#a ra$a, 'oro$i)a kao *ek mo+e $a $e*uje na na(e $ru(&vo ako je i ona sama u 'o&'unos&i z$rava" Ne mo+emo o$ nje očekiva&i $a - oz$ravi.na(e $ru(&voako je i mi sami ne 'oma+emo u &ome" Sma&ram $a svaki 'oje$ina) &reba 'oro$i)u i njenevre$nos&i 'o(&ova&i i čuva&i i &e+i&i ka &im vre$nos&ima i &ek on$amo+emo očekiva&i z$ravo

$ru(&vo" ru(&vo i 'oro$i)a su uzajamno 'ovezani i u&iču je$nina $ru#o h&e*i mi &o i*i ne"Hično, sma&ram $a je &o je$an 'riro$ni &ok $o#a$jaja koji seo$vija iz $ana u $an"

%$rava 'oro$iva mo+e u&i)a&i na $ru(&vo svojim 'rimerom i 'ravi*nim o$#ojem$e)e" 1na,iako je samo je$na ma*a zaje$ni)a, ima ve*iku moć koju ne smemo zanemari&i"Ta moć je*jubav" Ako &ako bu$emo #*e$a*i na 'oro$i)u 'oro$i)a će si#urno u&i)a&i kao *ek uoz$rav*jenju na(e# $ru(&va"

.1. U/"%&j n3d!&v (o!od"% n& 'o!+"!&nj l"čno0/"

1 'oro$i)i se $anas mno#o ras'rav*ja ko$ nas i u sve&u" Sve 'o*emike i ras'raveu'u)uju na &o $a je 'oro$i)a u krizi i $a je i ova kriza u izvesnom smis*u o$raz novihsrus&veno ekonomskih o$nosa" S obzirom na iskonske,ekonomske,ku*&urne i $ru#e us*ove ukojima 'oro$i)a e#zis&ira, njoj 'ri'a$a najvaznija u vas'i&anju $e&e&a i &o zbo# &o#a:

G&o je u&i)aj 'oro$i)e na $e&e 'rvi,

G&o ona $e*uje u najranijim #o$inama formiranja *i)nos&i, i s&o je njen u&i)aj naj&rajniji"

Poro$i)a ima 'osre$ičnu u 'renosenju emo)iona*no mo&iva)ionih i ko#ni&ivnihs'oznaja so)ija*ne sre$ine na ma*e #enera)ije"

.$. A/+o0'!& u (o!od"%"

U razma&ranju savremene 'oro$i)ne vasoi&ne 'rakse, savremena 'e$a#o#ija is&iče 'oro$ično vas'i&anje kao fun$amen&a*no" Naime, sre3ene 'oro$ične 'ri*ike i *jubav 'rema$e&e&u su vr*o va+an čini*a) o$ koje mno#o zavisi $ru(&veno z$rav*je $e&e&a na kome se baziraosećanje si#urnos&i i s'okojs&va">r*o va+an so)io*o(ki zah&ev je s'oji&i &u *jubav saobavezama i $u+nos&ima $e&e&a u is'unjavanju nje#ovih obaveza"To je osnova zaučvr(ćivanje 'ravi*no# au&ori&e&a ro$i&e*ja u 'oro$i)i"

U &esnoj vezi sa 'i&anjima au&ori&e&a ro$i&e*ja je i 'i&anje a&mosfere u 'oro$i)i" 1vua&mosferu sačinjavaju emo)iona*na, mora*na, ku*&urna i ra$na k*ima u 'oro$i)i"U nez$ravoj

'oro$ičnoj a&mosferi $e)a su raz$ra+*jiva, $rska, s*abo uče, #ube samo'ouz$anje i veru u

*ju$e" %bo# &o#a emo)iona*na a&mosfera u 'oro$i)i &reba $a je ve$ra, 'rija&na i *ju$ska, bezna'e&ih i nae*ek&risanuh si&ua)ija" Nju karak&eri(e uzajamna *jubav me$ju ro$i&e*jima, njihova

8


9/15

me3usobna 'a+nja, 're$anos&, s&a*na &e+nja $a je$no $ru#om i $e)i kao i bra)a i ses&reme3usobno, učine +ivo& u 'oro$i)i sa$r+ajnijim i *e'(im" ;er se, kako je $obro is&akaoA"Serko, *jubav i humaniza)ija *ju$skih o$nosa ni#$e ne mo#u bo*je nauči&i ne#o u 'oro$i)i"U nekim 'oro$i)ama #$e v*a$a &zv" 'e$a#o(ki neu&ra*uzam, ro$i&e*ji obraćaju 'a+nju

u#*avnom na s'o*ja(nje simbo*e u vas'i&anju $e)e" 1ni se &ru$e $a 'oka+u $obre us*ove uo$eći i obući u 'oro$i)i, nezaborav*jajući $a 'o$se&e na svoju zauze&os& i $a sve obaveze okovas'i&anja $e)e sva*e na (ko*u, sma&rajući $a )e $e&e samo $o sve#a $oći" 7ako vi$imoovakve orjen&a)ije ro$i&e*ja ome&aju s&varanje 'sihički z$rave mikro sre$ine u kojoj +ivi$e&e">e*iku o'asnos& 're$s&av*jaju 'ojave ma*o#ra3an(&ine,s korojevićevs&va, 'riva&iza)ije$ru(&vene imovine, mi&a i koru')ije, #ramzivos&i s&o je si#uran 'okaza&e*j 'rimi&ivizma inerazvijene mora*ne sves&i ro$i&e*ja" Svaki 'orok ro$i&e*ja uni(&ava njihov verba*ni u&i)aj na$e&e"

Pouke i save&i moraju bi&i u sk*a$u sa njihovim 'os&u')ima" Iivo&ni ra$ ro$i&e*ja je

najjača si*a u vas'i&anju 81&o Ri*he9" %a s&varanje emo)iona*ne, mora*ne i ku*&urnea&mosfere,ve*iki značaj ima 'oro$ični in&e#ri&e&" U okviru nje#a mo#u se 'robu$i&i nizraz*iči&ih $uhovnih in&eresa" Na &aj način se iz#ra3uje ku*&ura #ovora i 'ona(anja, čime se

're$u're3iju vu*#arnos&i ne'ris&ojnos&i, čiji smo $anas sve$o)i u sre$inama #$e v*a$aneukus">e*iki rizik 're$s&av*ja i o$sus&vo je$ins&va vas'i&nih u&i)aja u 'oro$i)i" e(ava se $a

je o&a) s&ro# i*i 'res&ro#, a majka 'o'us&*jiva i*i, ro$i&e*ji je$ins&veni u zah&evima, a baka i$e$a 'ous&*jivi i bo*ećivi, &e &ako kvare unuke" 1&u$a i sukob &riju #enera)ija" Jes&o se iz&akvih me$jusobnih o$nosa formiraju formiraju *i)emerne i 'revr&*jive *ičnos&i"

4. P&/olo,"j& (o!od"čn 0!d"n

Ne#a&ivni u&i)aj 'oro$i)e mo#u 'rouzrokova&i raz*iči&i s&e'eni je$inki i &o o$ b*a#ih 'a $o kom'*eksnih 'oremećaja" Proučavajući u&i)aj 'oro$i)e i 'oro$ično# s&anja nama*o*e&ničku $e*ikven)iju, u&vr3ene su ove re*evan&ne oko*nos&i

Bo*es& ro$i&e*ja

Sva3e ro$i&e*ja

S&rah o$ na'us&anja ro$i&e*ja

Po*o+aj ne+e*jene $e)e

Po*o+aj $iskriminisane $e)e

Neza$ovo*javajuća funk)ija 8nes'osobnos& ro$i&e*ja $a obavi ro$i&e*jsku funk)iju9

9


10/15

;e$ina) u 'oro$i)i

Poro$i)a sa 'reve*ikim brojem $e)e

Ne#a&ivna 'oro$i)a 8Us*e$ 'reki$a braka9

Ne#a&ivna 'oro$i)a 8A*koho*ičara i aso)ija**nih *i)nos&i9

Svaka o$ nave$enih oko*nos&i u&i)e na ne#a&ivno formiranje m*a$e *i)nos&i" %a&o semo+e i reći $a je s&ruk&ura*na )e*ovi&os& 'oro$ vazan 're$us*ov za njenu funk)iona*nua$ekva&nos&" Ako je ona 'oremećena, &o se mo+e o$razi&i na bi*o kojoj funk)iji 'oro$i)e"

Najče(ći 'oremećaji u s&ruk&uri 'oro$i)e su u ne'o&'unoj 'oro$i)i" Poneka$ i 'rivi$nos&ruk&ura*ne )e*ovi&e 'oro$i)e mo#u bi&i *o(a sre$ina za vas'i&anje $e)e" Mo+e se $esi&i i $asu se č*anovi 'oro$i)e mno#o bo*je oseća*i i vas'i&ava*i u osku$nijoj sre$ini zahva*jujući

'ribranoj i vre$noj maj)i, ne#o ranije ka$a je sa njima bio o&a) a*koho*ičar" 1vaj 'rimer

#ovori kako su za 'ravi*an razvoj m*a$e *ičnos&i mno#o 'o#ubnije ma&erija*no 'ovo*jne 'ri*ike, ako u njima ima 'oro$ično# sk*a$a" %a norma*an 'sihički razvi&ak $e&e&a 'o&rebna suoba ro$i&e*ja" Njihov razvo$ i*i saznanje $e&e&a $a je vanbračno, mo#u na $e&e os&avi&i$u#o&rajne i kom'*eksne 'os*e$i)e"

Pa&o#ene 'oro$i)e neuroo&ičara, 'siho'a&a i aso)ija*nih osoba najne#a&ivnije su zarazvoj m*a$e *ičnos&i" a bih 'o&vr$i*a ovu 're&'os&avku 'os*u+iću se s*e$ećim 'rimerom izsvoje 'rakse" Ro$i&e*ji N"N" $os*i su sa se*a u Beo#ra$" 1&a) je bio a*koho*ičar"Us*e$ &o#a

'okazivao je a#resivan o$nos 'rema 'oro$i)i" U&i)ao je ne#a&ivn na razvoj i 'sihičko s&anjesvo#a sina koji je 'os&ao &e+ak vas'i&ni 'rob*em" vo (&a je o *ira svojima &raumama is'ričao

$e)ak: ,,o(ao sam iz (ko*e" Ta&a je se$eo" Pi&ao me je: ,,%a(&o sam zakasnio sa nas&ave K Nisam s&i#ao ni $a o$#ovorim, on me je 'očeo &ući #aj&anom o$ 'e#*e &ako $u#o $a mi je 'oz*i*o" Pos*e &o#a je is&ukao i mamau" U bo*ni)i sam $obio injek)ijuL" Na osnovu 'osma&ranja $ečakovo# 'ona(anja mo+e se us&anovi&i $a je $ečak izrazi&o a#resivan i $ana#*o 're*azi u euforično s&anje" Mo&orijski je nes&abi*an, nemiran i hi'erak&ivan" U &renu&ku

je 'onizan i 'okoran $a bi se 'o&om &r#ao kao iz sna "Jes&o #es&iku*ira, ču'a kosu, 'rimećujuse i &ikovi, 'a na 'rvi 'o#*e$ os&av*ja u&isak osobe sa $u(evnim 'oremećajima 8&zv" 'seu$o$ebi*9" Mis*im $a na( s*učaj 'omenu&o# $ečaka na &o (&a &reba učini&i" Se&imo se Mi(e*aMon&enja koji kaze: ,,Nisam vi$eo $a je &e*esna kazna ima*o kavo $ru#o $ejs&vo osim $a

*ju$e učini '*a(*jivim i*i 'o$muk*im i u'ornimL

2

>e*ika je is&ina $a ovakvi i s*ični 'rimerikasno $os'evaju u save&ova*i(&a za ro$i&e*je i kao s&učnjaka koji &amo ra$e"

4

Poro$ični sin&a*i&e& u $e'resivnim 'oro$i)ama ove vrs&e 'oremećen je $o kraja, a in&erak)ija&ih 'oro$i)a sa $ru#im $ru(&venim #ru'ama je ne#a&ivna" Ro$i&e*ji 'renose na svoju $e)uanksioznos& i ne'rija&e*jske na#one koji 'roizi*aze iz njihovih 'oremećenih o$nosa saso's&venim ro$i&e*jima i (irom $ru(&venom sre$inom" vo s&a o &ome ka+e kermen u

4

2

M"Mon&enj, ,,1#*e$i o vas'i&anju L,s&r"


11/15

knjizi ,,7onf*ik& sa $rus&vom, koji 'rois&iče iz ne'rija&ne s'o*ja(nje ne'ri*a#o3enos&i, iz*iva seiz svo# kori&a i zao(&rava unu&ra(nji konf*ik& u 'oro$i)i, a &ako3e u&iče na su$binu kon&ro*e iin&er'sihičkim konf*ik&om jača i in&er'ersona*ne konf*ik&e, (&o o&e+ava 'ri*a#o3avanje

'oro$i)e (iroj $ru(&venoj zaje$ni)i" 6s&ra+ivanja ko$ nas i u sve&u kazuju $a i $obro si&uirana

$e)a, ako su *i(ena *jubavi i ro$i&e*jske bri#e i ako su 're'u(&ena sama sebi i nekimvas'i&ačima mo#u bi&i $ezorjen&isana i a#resivna" To znači $a i izobi*je mo+e izazva&i$ezorjen&a)iju i 'ore$ aksio*o(ke sves&i"

U 1snovnoj (ko*i ,, ;osi' Broz Ti&o zamo*i*i smo 20 učenika $a o$#ovore na je$no 'i&anje,koje je #*asi*o: ,, G&a mis*i&e o svojim ro$i&e*jimaK vo je$no# frekven&no# o$#ovora:,,Moja o&a) 'os&u'a 'rema meni kao neki ofi)ir" S&a*no nes&o koman$uje i zah&eva $a senje#ova nare3enja izvr(avaju bez 'o#ovora" U'oče&ku sam &o sva&io kako norma*no, a*i ka$asam vi$eo $a većina ro$i&e*ja nije &akva, &akvo nje#ovo 'ona(anje 'ros&o me čini bo*esnim"Ju$no je, a*i i is&ini&o, on ne mo+e $a sva&i kako sam i ja čovek i $a o nekim s&varima mo#u

ima&i &ačnije mi(*jenje o$ nje#a" 1n sve zna, bo*je rečeno mis*i $a sve zna "S&a*no je nao'rezu kako )emo #a moj bra& i ja 'revari&i" Na( kućni zivo& se o$vija 'o svim 'ravi*ima

'o*i)aj)a i *o'ova, 'ri čemu on sma&ra $a je 'o*i)aja), a mi *o'ovi"

7ako $e&e ras&e i saznaje, ono sve vi(e +e*i $a u svom ro$i&e*ju vi$i b*isko# $ru#a, koji 'o(&uje nje#ovu *ičnos&, riznaje mu 'ravo na samos&a*nos& i v*as&i&i i$en&i&e&, vojuin$ivi$ua*nos&, a*i koji je is&ovremeno i save&nik u nje#ovom ra$u, a i 'omoćnik u &e(kim is*o+enim si&ua)ijama iz kojih samo $e&e ne mo+e $a na3e iz*az"

6ma i ro$i&e*ja koji a$o*es)en& *i(avaju samoini)ija&ive kon&ro*isu svaki nje#ov korak, 're&e,

učenju vr(e razni 'ri&isak na nje#a, o$uzimaju mu 'ravo na nje#ovo v*as&i&o mi(*jenje" Svemora bi&i kako oni ka+u i nikako $ru#ačije" Njihov s&av je a'so*u&na is&ina koja ne 'o$*e+enikakvoj sumnji ni 'romeni, iako je &akav s&av oči#*e$no 'revazi3en i neis'ravan,&zv"mora*ni a'so*u&izam 8Po Pijazeu9" To je ve*iki rizik 'oremećeno# 'ona(anja $e)e iom*a$ine"

1snovne karak&eris&ike o$nosa u 'oje$inim &i'ovima 'oro$i)e i njihov u&i)aj narazvoj *ičnos&i"

U sk*a$u sa $ru(&veno ekonomskim i 'o*i&ičkim razvojem na(e# $ru(&va i 'oro$i)a

$o+iv*java kru'ne 'romene i me$jusobnim o$nosima samih su'ruznika i ro$i&e*ja i $e)e" Naravno, nave$ene 'oro$i)e, 'osebno u 'oje$inim funk)ijama 'oro$i)e, o$vija*e su seraz*iči&im in&enzi&e&om, u raz*iči&im $ru(&venim sre$inama u zavisnos&i o$ $ru(&venoekonomskih 'romena u 'oje$inim sre$inama" 1ve 'romene, 'rema mi(*jenju nekih au&ora,81"Buri) "7os&i) i $r"9 najvi$nije su u re'ro$uk&ivnoj i ekonomskoj funk)iji 'oro$i)e"

Ras'rav*jajući o 'romenama savremene 'oro$i)e u na(oj zem*ji, M"M*a$enovićukazuje na &o $a je 'ro)es 'reobra+aja 'oro$i)e zahva&io njene so)ija*ne funk)ije, njenusa$r+inu,s &ruk&uru i ins&i&u)iona*ne forme" 1n na#*a(ava $a se savremena 'oro$i)a&ransformi(e na &ri nivoa, i &o:

11


12/15

U o$nosu 'rema $ru(&vu i $ru(&venim ins&i&u)ijama 8Promene u s&ruk&uri s&anovni(&a, us&arosnoj s&ruk&uri9

U in&er'ersona*nim 'oro$ičnim o$nosima,

U 'o*o+aju *ičnos&i u 'oro$i)i, 8$emokra&iza)ija, humaniza)ija o$nosa u 'rav)u većeravno'ravnos&i """9

Me$ju 'ra&ećim obe*ezajima 'romena savremene 'oro$i)e, M*a$enović 'ominjeizmenu sis&ema vre$nos&i" 1snovnu vre$nos& savremene 'oro$i)e čini &e+nja za so)ija*noemo)iona*nom i ekonomskom si#urno(ću,s &en$en)ijom razvijanja i jačanja emo)iona*nesi#urnos&i i obo#aćivanja emo)iona*nih o$nosa ro$i&e*ja 'rema $e)i"

U s&ručnoj *i&era&ure ne 'os&oji je$ins&vo u 'o#*e$ima na 'romene u sis&emu vre$nos&isavremene 'oro$i)e, i$e se o$ #*orifika)ije novih vre$nos&i 8ravno'ravnos& u braku, *jubav

'os&ovanje i s*9, $o &vr$nji $a je $ana(nji brak na ni+im mora*nim osnovama o$ 'a&rijarha*no#, $a s*abe emo)iona*ne veze" Posebno se ukazuje na ne$os&a&ak emo)iona*no#kon&ak&a izme3u ro$i&e*ja i $e)e i s*i)no"

Pi(u)i o 'reobra+aju savremene 'oro$i)e, A"Mi*ić ukazuje 're sve#a na smanjenje broja č*anova u 'oro$i)ama 'o*jo'rivre$nika, 'ovećanje samoč*anih 'oro$i)a i s*ično" Na#*a(ava, me3u&im $a ne bi mo#*a &vr$i&i $a je $os*o $o značajnih 'romenama u 'oro$ičnimo$nosima u obras)u in&erak)ije u 'oro$i)i, u razvijanju $emokra&skih o$nosa unu&ar

'oro$i)e" ak*e,za raz*iku o$ M"M*a$enovića, 'omenu&i au&or &vr$i $a 'romene koje $o+ivene i$u u 'rav)u kons&i&uisanja $emokra&ske, humane 'oro$i)e, već na'ro&iv, u nekim

s*učajevima za$r+avaju se au&okra&ski i au&ori&arni o$nosi koji se 'osebno is'o*javaju izme3uro$i&e*ja i $e)e" 1vakve &en$en)ije izra+avanja i res&auriranja au&ori&arnih 'oro$ičnih o$nosa,mo#u se,'re sve#a, 'rimeni&i u &zv"me(ovi&om &i'u 'oro$i)e" U #ra$skim sre$inamakarak&eris&ična je 'ojava koja se manifes&uje u nas&ojanjima ro$i&e*ja $a ma&erija*no obezbe$i$e)u, 'a čak i u u$ovo*javanju svakom $ečijem hiru i ne'romi(*jenos&i, s &im s&o se &o'aoo$nos ro$i&e*ja i $e)e 'o&iskuje i*i sasvim #ubi"

G&o su $e)a s&arija, ras&u i njihove 'o&rebe za samos&a*no(ću, 'ovećavaju se zah&evikoje 'os&av*jaju ro$i&e*ji" %bo# 'romena njihovo# 'ona(anja, ro$i&e*ji čes&o o(&ro rea#uju, 'ase i kru&o $r+e, (&o je $e)i neshva&*jivo i s&o ih zbunjuje i $ovo$i $o o$re3eno# sukoba sa

ro$i&e*jima, jer su naviknu&a na za$ovo*javanje #o&ovo svih 'roh&eva"S&o#a se $e(avaju 'romene u 'ona(anju ro$i&e*ja, a 'osebno zabrane i o#raničenja, 'os&aju ne'rihva&*jive,u&o*iko 're, jer su sa$a zre*ija ne#o ranije"

Promene u 'ona(anju 'rema $e)i, 'osebno ne$os*e$nos& ro$i&e*ja, čes&o $ovo$e $oo&vorenih konf*ika&a, koji 'oneka$ imaju &rauma&ične isho$e" Prema mi(*jenju A"Mi*ića, ovaorjen&a)ija ro$i&e*ja na ma&erija*ne vre$nos&ii u o$nosima 'rema $e)i u#*avnom je s&ihijska inesvesna" Ro$i&e*ji &ako 'os&u'aju, jer sma&raju $a je &o najbo*je za njihovu $e)u" 1vakavo$nos 'rema $e)i us*ov*jen je o$nosom $ru(&va 'rema 'oro$i)i, koje je skoro )e*oku'nu

bri#u o razvoju $e&e&a u#*avnom 're'us&io samim ro$i&e*jima"Uzrok bi &reba*o &ra+i&i, 'ore$

12


13/15

os&a*o#, u većoj 'omoći u s&varanju us*ova za emo)iona*nu &o'*iju i 'e$a#o(ki bo#a&ijua&mosferu izme$ju ro$i&e*ja i $e)e"

1'&ima*ni razvoj *ičnos&i m*a$ih u na(em $ru(&vu, naravno,ne bi &reba*o svo$i&i samona vas'i&ni &eren, o$nosno vas'i&nu funk)iju 'oro$i)e" S&o#a se ukazuje na neke $ru(&vene

'rob*em koje onemo#ućuju o'&ima*ni razvoj )e*e 'ou*a)ije m*a$ih" Reč je o neje$nakimus*ovima za obrazovanje zbo# raz*iči&o# so)ioku*&urno s&a&usa 'oro$i)e, 'a u vezi sa &im ineje$nakim (ansam za $os&i#nuća u 'ro)esu obrazovanju" %a&o bi $ru(&vo &reba*o 'omoći$e)i koja u 'ro)esu razvijanja i učenja imaju 'rob*ema zbo# nr'ovo*jnih 'oro$i)nih 'ri*ika"

Na &aj način, savremena 'oro$i)a, umes&o s&abi*no# os*on)a os&aje sve vi(e sre$ina zarazvijanje &iranije, 'o$s&i)anja nezaja+*jivih a'e&i&a i nerea*nih as'ira)ija a (&o u s&vari

'roizvo$i su'ro&ne efek&e i s&vara $is'ro'or)ije izme3u ve*ikih i nerea*nih +e*ja $e)e inemo#ućnos&i njihovo# s&a*no# za$ovo*javanja i os&varenja, a (&o $a*je vo$i $o 'ojačano# i*ineosve(ćeno# neza$ovo*js&va i 'oro$i)om i $ru(&vom"

Me3u mno#im 'romenama savremene 'oro$i)e jes&e i &en$en)ija $a se ima ma*o$e)e, a (&o se o'rav$ava bri#om za $e&e i +e*jom za obezbe3ivanjem nje#ove bo*je

bu$ućnos&i" Ro$i&e*ji ne shva&aju $a se na &aj način $e&e je$ina) *i(ava naj$ra#o)enije#$o+iv*jaja bra&ske i ses&rinske *jubavi (&o mu uskraćuje mo#ućnos& $a se u 'oro$ičnom kru#uu kon&ak&u sa braćom i ses&rama uči 'ravoj *ju$skoj komunika)iji 8B"S"9, (&o je mno#o

'o#o$nije u'ravo u o$nosu sa braćom i ses&rom, ne#o sa ro$i&e*jima zbo# ve*ike raz*ike u#o$inama" Preoku'irani sobom i so's&venim s&an$ar$om čes&o nisu u s&anju $a se bi*o če#ao$reknu ra$u uku'no# razvoja *ičnos&i $e&e&a" 1vo je e#oizam savremene 'oro$i)e, anajsna+nije se ose)a u ekonomski i ku*&urnim sre$inama" Nravno, ovakav o$nos 'rema broju

$e)e us*ov*jen je i o$nosom iizme$ju su'ru+nika"

Prema Be#an&u 'romene u 'oro$i)i i$u u 'rav)u smanjenja broja č*anova, 'ovećavanje broja ne'o&'unih 'oro$i)a, 'a u vezi sa smanjenjem broja č*anova 'oro$i)e$o*azi $o s*ab*jenja 'oro$ične &ra$i)ije kao sna+no# fak&ora u vas'i&anju ukazuje $a 'oro$i)a

'os&aje *abi*na $rus&vena zaje$ni)a, bez u&vr3enih u*o#a, sk*ona $ezor#aniza)iji,ne'ri*a#o3ena novim us*ovima" Me3u bi&nim 'romenama koje su zahva&i*e savremenu

'oro$i)u najzna)ajnije su s&ruk&urakne 'romene i &o nes&ajanje ve*ikih 'a&rijarha*nih 'oro$i)a 'o$ v*a(ću o)a, #*ave 'oro$i)e u vezi sa &im o'a$anje moći 'a&rijarha*no# au&ori&e&ao)a" Pojava sve većih 'oro$i)a sa je$nim $o $voje $e)e"

Po$ u&i)ajem urbaniza)ije $o*azi $o $ezor#aniza)ije $o*azi $o $ezor#aniza)ije sre$ines&o se manifes&uje u 'oras&u broja 'oro$i)a koje menjaju +ivo&nu sre$inu"To s&vara 'rob*em

'ri a$a'&a)iji na novu sre$inu,iz#ra$nji so)ija*no# i$en&i&e&a, u načinu i s&i*u +ivo&a" 1ve 'romene čes&o $ovo$e i $o nesk*a$a izme3u 'oro$i)no# i $ru(&veno# sis&ema vre$nos&i, jer 'oje$in)a nisu u s&anju $a u svoj sis&em vre$nos&i uk*juče neke norme koje im nameće novare&ina i*i 'ak jos #ore,o$ba)uju &ra$i)iona*ne vre$nos&i i navike,a nekri&i)ki 'rihva&aju nove,&e zbo# &o#a čes&o $o*azi $o konf*ik&nih si&ua)ija u 'oro$i)i, (&o mo+e $a $ove$e $oaso)ija*nih i $ru#ih ne'rihva&*jivih ob*ika 'ona(anja, kako m*a$ih &ako i o$ras*ih, kao (&o su

a*koho*izam, narkomanija, si*e$+ijs&vo i $r"U $inami)i o$nosa me$ju č*anovima 'oro$i)e 'romene su s*e$eće:

13


14/15

Sve veća $emokra&iza)ija i humaniza)ija o$nosa u 'oro$i)i i &o kao 6 izme3u mu+a i +ene&ako i izme3u ro$i&e*ja i $e)e sa &en$en)ijom ka sve većoj samos&a*nos&i $e)e"

1kru&nos& $e)i kao zaje$nička karak&eris&ika 'oro$i)a svih $ru(&venih s*ojevaizra+ena u brizi za bu$ućnos& $e)e, njihovo (ko*ovanje, ishranu o$evanje, 'a i 'o )enu

ve*iko# so's&veno# o$ri)anja" ak*e, ro$i&e*ji &e+e $a za$ovo*javaju, 're sve#a ma&erija*ne, ane emo)iona*ne 'o&rebe $e&e&a, iako su one vazan us*ov za o'&ima*an razvoj *ičnos&i" Sveveća za'os*enos& ro$i&e*ja njihova 'rean#a+ovanos& na ra$nim i $ru(&venim obavezama iuna're3ivanju *ično# s&an$ar$a ne os&av*ja $ovo*jnu mo#ućnos& za o$#ovaraju)i kon&ak& sa$e)om" %bo# &o#a čes&o nema &o'*ije 'oro$ične a&mosfere ni&i 'o&'unije# u'oznavanja,

'reoku'a)ija, 'o&reba, in&eresa, 'rob*ema, &eskoća, sis&ema vre$nos&i, i$ea*a m*a$ih is*ično"To neminovno $ovo$i $o 'rimene nea$ekva&nih mera u vo$jenju vas'i&no# 'ro)esa u

'oro$i)i, a &ime i $o neos&varivanja 'o&rebno# vas'i&no# u&i)aja na uku'an razvoj m*a$ih"

Su$eći 'rema $osa$a(njim kre&anjima mo+e se očekiva&i $a će se 'oro$ični o$nosmenja&i u 'rav)u sve veće humaniza)ije i ravno'ravnos&i me3u č*anovima 'oro$i)e" Naravno,&ok 'romena zavisiće u mno#ome o$ s&e'ena uk*jučivanja $rus&va u bav*janje nekih

'oro$ičnih 'os*ova i o$re3enih 'oro$ičnih u*o#a"Time će se s&vara&i us*ovi $o u 'oro$i)i bu$e vi(e &o'*ine i b*iskos&i, 'a )e se i vas'i&na funk)ija us'e(nije os&vari&i"

5. Z&2ljuč&2

o(*a sam $o zak*jučaka $a 'oro$i)a ako se bu$e 'ri$r+ava*a &ra$i)iona*nih vre$nos&i 'o'u& *jubavi, zaje$ni(&va, sve&os&i braka, i&$" ona $ois&a mo+e $o'rine&i bo*jem

funk)ionisanju $ru(&va, a*i 'oro$i)a kakva je $anas o&u3ena, razorena, je$nomrečju-bo*esna. 'i&anje je $a *i mo+e izvr(i&i &akav za$a&ak" Mo+emo samo os&avi&ivremenukoje će &o 'okaza&i"

Ruka koja ljulja kolevku upravlja čovečanstvom! 8naro$na 'os*ovi)a9

6. L"/!&/u!&

"Tri'ković M", So)io*o#ija, 5u&ura 'ub*ika)ije, Novi Sa$,


15/15

="%a#orka ?o*ubić, Poro$i)a kao *ju$ska zaje$ni)a, Na'rije$, %a#reb, eber, Privre$a i $ru(&vo, 6, Prosve&a, Beo#ra$,

rad gimnazija

Documents