RAČUNARSTVO I RAČUNARSTVO I INFORMATIKAINFORMATIKA

ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARAISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA

Profesor Jasmina MilićProfesor Jasmina Milić

XIV beogradska gimnazijaXIV beogradska gimnazija

NapredNapredIzlazIzlaz

Microsoft Word Document

U razvoju računara značajna su četiri momentaU razvoju računara značajna su četiri momenta

Pamćenje rezultataPamćenje rezultataMehanizacijaMehanizacija

procesa računanjaprocesa računanja

Odvojen unos podatakaOdvojen unos podataka

i automatizacijai automatizacija

procesa računanjaprocesa računanja

Opštije korišćenje mašineOpštije korišćenje mašine

primenom programaprimenom programa

Praistorija i antičkiperiod

Epoharačunskihmašina

Epohamikro-

procesora

Elektro-mehaničkiračunari

Epohavakuumskih

cevi

Epohaintegralnih

kola

Epohatranzistora

Vremenski period razvoja računara možemo podeliti na Vremenski period razvoja računara možemo podeliti na nekoliko epohanekoliko epoha

Nazad

Praistorija i antički periodPraistorija i antički period

Prva naprava za pomoć u računu bila je abakus.Prva naprava za pomoć u računu bila je abakus.Nastao je 4000 godina pne u Kini ili oko 3000 godina pne u Babiloniji.astao je 4000 godina pne u Kini ili oko 3000 godina pne u Babiloniji.Na standardnom abakusu mogu se izvesti osnovne računske operacije.Na standardnom abakusu mogu se izvesti osnovne računske operacije.Koristi koncept da jedan skup objekta zamenjuje drugi skup, ali i koncept Koristi koncept da jedan skup objekta zamenjuje drugi skup, ali i koncept da jedan objekat zamenjuje kolekciju objekata - poziciono označavanje.da jedan objekat zamenjuje kolekciju objekata - poziciono označavanje.

Zatim počinju da koriste Zatim počinju da koriste objekte iz prirode da bi objekte iz prirode da bi predstavili cifre.predstavili cifre.Operacije dodavanja i Operacije dodavanja i oduzimanja bile su oduzimanja bile su jednostavno operacije jednostavno operacije dodavanja ili oduzimanja dodavanja ili oduzimanja grupa objekata na gomilu grupa objekata na gomilu koja je služila za računanje.koja je služila za računanje.

se prvi put pominje u delu se prvi put pominje u delu taškentskog sveštenika taškentskog sveštenika Muhammad ibn Muse Muhammad ibn Muse Al'Khowarizma, koji je u devetom Al'Khowarizma, koji je u devetom veku razvio koncept pisanog veku razvio koncept pisanog procesa koji treba slediti da bi se procesa koji treba slediti da bi se postigao neki cilj.postigao neki cilj.

Razvojem trgovine Razvojem trgovine javila se potreba za javila se potreba za pamćenjem brojeva. pamćenjem brojeva. Širom antičkog Širom antičkog sveta koristi se kipu, sveta koristi se kipu, kanap sa čvorovimakanap sa čvorovima

čiji je različiti oblik čiji je različiti oblik predstavljao različite predstavljao različite cifre a rastojanje od cifre a rastojanje od glavnog užeta glavnog užeta decimalno mesto.decimalno mesto.

U početku su ljudi U početku su ljudi koristili prste i delove koristili prste i delove tela da bi brojali.tela da bi brojali.

Primitivno brojanjePrimitivno brojanjeOsnove računanjaOsnove računanja

KipuKipu

AbakusAbakus

AlgoritamAlgoritam

Nazad

Epoha računskih mašinaEpoha računskih mašina

1623. opisuje mašinu za 1623. opisuje mašinu za računanje koja je računanje koja je kombinovala koncept kombinovala koncept Neperovih kostiju sa Neperovih kostiju sa jednostavnim dodavačem jednostavnim dodavačem koji je omogućavao lakše koji je omogućavao lakše obavljanje množenja obavljanje množenja brojeva sa više cifara. brojeva sa više cifara. Međutim, nije pronađena Međutim, nije pronađena njena originalna kopija.njena originalna kopija.

1642. pravi prvu mašinu za računanje sa 1642. pravi prvu mašinu za računanje sa automatskim prenošenjem sa jedne automatskim prenošenjem sa jedne pozicije na drugu. Paskalova mašina - pozicije na drugu. Paskalova mašina - često zvana "Paskalina“ nije imala veliku često zvana "Paskalina“ nije imala veliku praktičnu primenu.praktičnu primenu.

1671. izumeo je računsku mašinu1671. izumeo je računsku mašinu koja koristi koja koristi koračni cilindrični zupčanik za automatsko koračni cilindrični zupčanik za automatsko dodavanje broja koji se množi u akumulator. dodavanje broja koji se množi u akumulator. Taj mehanizam je korišćen do današnjih dana. Taj mehanizam je korišćen do današnjih dana. I ova mašina nije ušla u širu upotrebu.I ova mašina nije ušla u širu upotrebu.

Džon NeperDžon Neper Vilijam OutredVilijam Outred

Vilhelm ŠikardVilhelm Šikard

Blez PaskalBlez Paskal Gotfrid LajbnicGotfrid Lajbnic

1594. uvodi logaritme 1594. uvodi logaritme pomoću kojih se pomoću kojih se operacije množenja i operacije množenja i deljenja svode na deljenja svode na sabiranje i oduzimanje. sabiranje i oduzimanje. Njegova najpoznatija Njegova najpoznatija mašina za množenje je mašina za množenje je bila "kosti" (engl. bila "kosti" (engl. bones).bones).

1622. pronalazi logaritmar (šiber) 1622. pronalazi logaritmar (šiber) koji će biti glavni kalkulator koji će biti glavni kalkulator inženjera krajem devetnastog i inženjera krajem devetnastog i početkom dvadesetog veka.početkom dvadesetog veka.

Obezbeđivao je dovoljnu Obezbeđivao je dovoljnu preciznost za većinu poslova.preciznost za većinu poslova.

NapredNazad

1801.izumeo je automatski razboj koji je 1801.izumeo je automatski razboj koji je koristio bušene kartice za kontrolu koristio bušene kartice za kontrolu šablona u tkaninama. Smatra se da je to šablona u tkaninama. Smatra se da je to prva mašina sa programom za prva mašina sa programom za automatski rad. Uvođenje ovih razboja automatski rad. Uvođenje ovih razboja je prouzrokovalo nemire protiv zamene je prouzrokovalo nemire protiv zamene ljudi mašinama.ljudi mašinama.

1820. pravi prvi mehanički kalkulator sa 1820. pravi prvi mehanički kalkulator sa četiri osnovne računske operacije četiri osnovne računske operacije (aritmometar).(aritmometar).

Ovaj kalkulator su mnogi unapređivali Ovaj kalkulator su mnogi unapređivali tako da je do 1890. godine on mogao datako da je do 1890. godine on mogao da::

• aakumulira parcijalni rezultatkumulira parcijalni rezultat

• sskladišti i automatski pristupa poslednjim kladišti i automatski pristupa poslednjim rezultatima (memorija)rezultatima (memorija)

• štampa rezultatštampa rezultat

1822. izumeo je diferencnu mašinu s ciljem da se izračunavaju stavke navigacije i 1822. izumeo je diferencnu mašinu s ciljem da se izračunavaju stavke navigacije i druge tabele. Deset godina kasnije uvidevši da je diferencna mašina sposobna samo za druge tabele. Deset godina kasnije uvidevši da je diferencna mašina sposobna samo za jednu operaciju pravi planove za analitičku mašinu koja je imala osnovne komponente jednu operaciju pravi planove za analitičku mašinu koja je imala osnovne komponente modernog računara. Opisano je pet logičkih komponentimodernog računara. Opisano je pet logičkih komponenti ::

• memorija – čuva ulazne podatke, međurezultate i rezultatememorija – čuva ulazne podatke, međurezultate i rezultate• mlin (danas procesor) – obrada podatakamlin (danas procesor) – obrada podataka• kontrola – bušene kartice koje su mogle da se koriste za računanje formule za bilo koju kontrola – bušene kartice koje su mogle da se koriste za računanje formule za bilo koju

vrednostvrednost• ulazulaz• izlazizlaz

Žozef ŽakarŽozef Žakar Čarls TomasČarls Tomas

Čarls BejbidžČarls Bejbidž

Napred

1842. predlaže plan za izračunavanje Bernulijevih 1842. predlaže plan za izračunavanje Bernulijevih brojeva što se smatra prvim programom za računar. U brojeva što se smatra prvim programom za računar. U njenu čast jedan programski jezik opšte namene njenu čast jedan programski jezik opšte namene dobio je ime Ada. dobio je ime Ada.

1854. opisuje svoj sistem za 1854. opisuje svoj sistem za simboličko i logičko rasuđivanje simboličko i logičko rasuđivanje koji kasnije postaje osnova za koji kasnije postaje osnova za mašinski jezik.mašinski jezik.

1890. pravi elektromehaničku mašinu za potrebe obrade podataka 1890. pravi elektromehaničku mašinu za potrebe obrade podataka američkog popisa 1890. Ta mašina imala je brojače koji su se aktivirali američkog popisa 1890. Ta mašina imala je brojače koji su se aktivirali pomoću električnih senzora pri prolazu iglice preko bušenih kartonskih pomoću električnih senzora pri prolazu iglice preko bušenih kartonskih kartica. Kompanija koju je osnovao 1911. za proizvodnju mašina i kartica. Kompanija koju je osnovao 1911. za proizvodnju mašina i kartica kao i pružanje konsultantskih usluga vladama širom sveta kartica kao i pružanje konsultantskih usluga vladama širom sveta prerasta 1924. u International Business Machines Corporation (IBM).prerasta 1924. u International Business Machines Corporation (IBM).

Ada BajronAda Bajron Džordž BulDžordž Bul

Herman Holertih Herman Holertih

Nazad

je radila za Ajkena na Harvardu od juna 1944. i postala je treći programer na je radila za Ajkena na Harvardu od juna 1944. i postala je treći programer na računaru Mark I. Na računaru Mark II pronašla je prvu računarsku bubu koja je računaru Mark I. Na računaru Mark II pronašla je prvu računarsku bubu koja je nastradala od struje. Kada bi kasnije mašina stala (što se često dešavalo) rekli bi da nastradala od struje. Kada bi kasnije mašina stala (što se često dešavalo) rekli bi da "uklanjaju bube" (engl. debugging) iz računara. Svoj rad je nastavila na računaru "uklanjaju bube" (engl. debugging) iz računara. Svoj rad je nastavila na računaru UNIVAC I. Snažno je uticala na razvoj računara i poboljšanju komunikacije UNIVAC I. Snažno je uticala na razvoj računara i poboljšanju komunikacije između korisnika i računara. Imala je ključni uticaj na razvoj programskog jezika između korisnika i računara. Imala je ključni uticaj na razvoj programskog jezika COBOL koji je nastao od prvog prevodioca Flow – Matic -a.COBOL koji je nastao od prvog prevodioca Flow – Matic -a.

Elektromehanički računariElektromehanički računari1925. Vanever Buš sa 1925. Vanever Buš sa saradnicima konstruiše analogni saradnicima konstruiše analogni računar korišćen u vojne svrhe. računar korišćen u vojne svrhe. Računar je imao električni motor, Računar je imao električni motor, ali je i dalje to u suštini bila ali je i dalje to u suštini bila mehanička mašina.mehanička mašina.

Konrad Cuze započeo je 1934. u Nemačkoj razvoj Konrad Cuze započeo je 1934. u Nemačkoj razvoj računskih mašinaračunskih mašina::

Z1Z1 mehaničkamehanička

Z2Z2 elektromehaničkaelektromehanička

Z3Z3 elektromehanička programibilnaelektromehanička programibilna

Z4Z4 poboljšana verzija Z3poboljšana verzija Z3

Neki od principa rada ove mašine zadržani su do Neki od principa rada ove mašine zadržani su do današnjih dana (korišćenje binarnog sistema).današnjih dana (korišćenje binarnog sistema).

Počev od 1936. godine Počev od 1936. godine Alan Turing razvija Alan Turing razvija ideju "univerzalne ideju "univerzalne mašine" koja može da mašine" koja može da izvrši svaki algoritam izvrši svaki algoritam koji se može opisati i koji se može opisati i koja predstavlja osnovu koja predstavlja osnovu za koncept za koncept "računarstva". Uvodi "računarstva". Uvodi koncept "simboličke koncept "simboličke obrade". Za vreme rata obrade". Za vreme rata njegov tim, izgradio je njegov tim, izgradio je seriju mašina za seriju mašina za dešifrovanje koje su dešifrovanje koje su dostigle vrhunac 1943. dostigle vrhunac 1943. godine sa računarom godine sa računarom Colossusom.Colossusom.

1937. godine Hauard Ajken projektuje Howard Mark I 1937. godine Hauard Ajken projektuje Howard Mark I mašinu zasnovanu na elektromagnetnim relejima. Imala je mašinu zasnovanu na elektromagnetnim relejima. Imala je ulaz, izlaz, memoriju, aritmetički i upavljački organ. ulaz, izlaz, memoriju, aritmetički i upavljački organ.

Mark I je je bio velikih dimenzija (17 m dugačak i 2.5 m Mark I je je bio velikih dimenzija (17 m dugačak i 2.5 m širok) sastavljen od 750 000 delova.širok) sastavljen od 750 000 delova.

Analogni računarAnalogni računar Z1 – Z4Z1 – Z4 ColossusColossus

Mark IMark I

Grejs HuperGrejs Huper

Nazad

Prosper Ekart, Džon Mošli i Džon Brajner Prosper Ekart, Džon Mošli i Džon Brajner konstruišu ENIAC (Electronic Numerical konstruišu ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer) prvi uspešan Integrator and Computer) prvi uspešan elektronski računar opšte namene.Težio je oko elektronski računar opšte namene.Težio je oko 30 tona pa je po njemu računarski sistem bez 30 tona pa je po njemu računarski sistem bez programa i dobio ime hardver (hardware). Prva programa i dobio ime hardver (hardware). Prva računanja su iskorišćena za projektovanje računanja su iskorišćena za projektovanje balističkih raketa. Bio je u upotrebi do balističkih raketa. Bio je u upotrebi do 1955.godine.1955.godine.

Epoha vakuumskih ceviEpoha vakuumskih ceviNapravljeni su prvi elektronski digitalni računari. Računare više ne prave Napravljeni su prvi elektronski digitalni računari. Računare više ne prave pojedinci već timovi stručnjaka u okviru određenih projekata. Osnovna pojedinci već timovi stručnjaka u okviru određenih projekata. Osnovna karakteristika prve generacije računara bilo je korišćenje vakuumskih cevi.karakteristika prve generacije računara bilo je korišćenje vakuumskih cevi.Džon Atanasov i Kliford Beri 1939. Džon Atanasov i Kliford Beri 1939. godine razvili su ABC računar -godine razvili su ABC računar -Atanasoff-Berry Computer mašinu Atanasoff-Berry Computer mašinu posebne namene za rešavanje posebne namene za rešavanje skupova linearnih jednačina u fizici. skupova linearnih jednačina u fizici. Računar ABC sadržao je osnovne Računar ABC sadržao je osnovne koncepte koji će se pojaviti kasnije u koncepte koji će se pojaviti kasnije u "modernim računarima“ – "modernim računarima“ – elektronsku aritmetičku jedinicu i elektronsku aritmetičku jedinicu i regenerativnu, cikličnu memoriju.regenerativnu, cikličnu memoriju.

U projektu izrade računara EDVAC (Electronic Discreet U projektu izrade računara EDVAC (Electronic Discreet Variable Computer) , od 1944. godine, učestvuje Džon fon Variable Computer) , od 1944. godine, učestvuje Džon fon Nojman koji razvija nov koncept u izradi računara. I program Nojman koji razvija nov koncept u izradi računara. I program i podaci se drže uskladišteni u memoriji računara i podaci se drže uskladišteni u memoriji računara istovremeno. EDVAC je prva mašina koja je imala magnetne istovremeno. EDVAC je prva mašina koja je imala magnetne diskove. diskove.

Prosper Ekart i Džon Mošli prave Prosper Ekart i Džon Mošli prave UNIVAC (Universal Automatic UNIVAC (Universal Automatic Computer) prvi komercijalni Computer) prvi komercijalni kompjuter korišćen za obradu kompjuter korišćen za obradu podataka popisa stanovništva. To je podataka popisa stanovništva. To je bio prvi računar koji je koristio bio prvi računar koji je koristio magnetne trake. Bio je u upotrebi magnetne trake. Bio je u upotrebi do 1963. godine.do 1963. godine.

ABCABC ENIACENIAC

EDVACEDVAC UNIVACUNIVAC

Nazad

Epoha tranzistoraEpoha tranzistoraDruga generacija obuhvata računare proizvedene krajem pedesetih i u prvoj Druga generacija obuhvata računare proizvedene krajem pedesetih i u prvoj polovini šezdesetih godina. Ova generacija zasnovana je na tranzistorima.polovini šezdesetih godina. Ova generacija zasnovana je na tranzistorima.

1961. godine napravljen je Philco 1961. godine napravljen je Philco Transac S – 2000 prvi Transac S – 2000 prvi komercijalni računar koji je komercijalni računar koji je koristio tranzistore.koristio tranzistore.

1961. godine IBM – ov model 1961. godine IBM – ov model računara 1401 je postigao veliki računara 1401 je postigao veliki komercijalni uspeh tako da se broj komercijalni uspeh tako da se broj računara u svetu udvostručio.računara u svetu udvostručio.

Philco Transac S – 2000Philco Transac S – 2000

IBM 1401IBM 1401

Nazad

Epoha integralnih kolaEpoha integralnih kola1964. godine napravljeno je integralno kolo za praktičnu primenu s pet 1964. godine napravljeno je integralno kolo za praktičnu primenu s pet tranzistora u jednom čipu, što je bilo glavno unapređenje računara tranzistora u jednom čipu, što je bilo glavno unapređenje računara treće generacije. Ovu generaciju karakterišu integralna kola SSI (Small treće generacije. Ovu generaciju karakterišu integralna kola SSI (Small Scale Integration) sa 64 tranzistora i MSI (Medium Scale Integration) Scale Integration) sa 64 tranzistora i MSI (Medium Scale Integration) sa 1024 tranzistora u jednom čipu. Magnetni diskovi su zamenili sa 1024 tranzistora u jednom čipu. Magnetni diskovi su zamenili magnetne trake.magnetne trake.

Firma Digital Equipment Firma Digital Equipment Corporation (DEC) 1960. godine Corporation (DEC) 1960. godine uvodi prvi mikroračunar PDP – 1.uvodi prvi mikroračunar PDP – 1.

Za mnoge se svet računara radikalno Za mnoge se svet računara radikalno promenio 7promenio 7.. aprila, 1964. godine kad je IBM aprila, 1964. godine kad je IBM objavio System/360, prvu IBM familiju objavio System/360, prvu IBM familiju kompatibilnih mašina. IBM-ov princip kompatibilnih mašina. IBM-ov princip kompatibilnosti novih familija računara sa kompatibilnosti novih familija računara sa prethodnim, kao i spajanje poslovnih i prethodnim, kao i spajanje poslovnih i naučnih obrada imao je značajan efekat na naučnih obrada imao je značajan efekat na način na koji su mnogi poslodavci počeli da način na koji su mnogi poslodavci počeli da razmišljaju o računarima. razmišljaju o računarima.

Prvi mikroračunar PDP – 1Prvi mikroračunar PDP – 1

IBM IBM System/360System/360

Nazad

GodinaGeneracija PC

računaraProizvođač procesora

procesor MHz

1981 I Intel 8086 i 8088 4.77 - 121984 II Intel 80286 8 – 251987 III Intel 80386 16 – 401990

IVIntel 80486

25 – 1331990 AMD 486.5 x 86 1993

VIntel Pentium

90 – 2001996 AMD K 51996 Cyrix 6 x 861997 unapređena

V

Intel Pentium MMX166 – 2661997 AMD K 6

1997 IBM/Cyrix 6 x 86 MX1995

1997

1998

VIIntel

Pentium PRO

180 – 550Pentium II, Celeron

AMD K 6 – 2

1999unapređena

VI

Intel Pentium III, CeleronII450 - 1300AMD K 6 – 3, Athlon

2000 VIIIntel Pentium IV

> 1000AMD Duron, Tunderbird

Nastavlja se integracija tranzistoraNastavlja se integracija tranzistoraLSI (Large Scale Integration): 65 000LSI (Large Scale Integration): 65 000

VLSI (Very Large Scale Integration)VLSI (Very Large Scale Integration): > : > 65 00065 000SVLSI (Super ...) : > 500 000SVLSI (Super ...) : > 500 000

što je omogućilo stvaranje mikroprocesora. 1971. godinešto je omogućilo stvaranje mikroprocesora. 1971. godine Marsian Hof Marsian Hof zaposlen u kompaniji Intel zaposlen u kompaniji Intel pravi pravi ččip kojiip koji je imao osobine je imao osobine centralnog centralnog procesora – četvorobitni procesor 4004. 1972. godine Intel pravi osmobitni procesora – četvorobitni procesor 4004. 1972. godine Intel pravi osmobitni procesor 8008, a 1978. godine šestnaestobitni procesor 8086.procesor 8008, a 1978. godine šestnaestobitni procesor 8086.

Dalji razvoj procesora prikazan je u Dalji razvoj procesora prikazan je u tabelitabeli..

Epoha mikroprocesoraEpoha mikroprocesora

Razvojem mikroprocesora razvijaju se mikroračunari četvrte generacijeRazvojem mikroprocesora razvijaju se mikroračunari četvrte generacijeNapred

Nazad

1975. godine pojavljuje se prvi 1975. godine pojavljuje se prvi personalni računar MITS Altair personalni računar MITS Altair uglavnom prodavan u delovima za uglavnom prodavan u delovima za sastavljanje. Imao je memoriju od 256 sastavljanje. Imao je memoriju od 256 bajtova i nije imao tastaturu, ekran i bajtova i nije imao tastaturu, ekran i eksternu memoriju. Programirao se eksternu memoriju. Programirao se korišćenjem prekidača na kućištu, a korišćenjem prekidača na kućištu, a kao izlaz koristio je sijalice.kao izlaz koristio je sijalice.

Stiv Džobs i Stefan Voznijak koji su se Stiv Džobs i Stefan Voznijak koji su se iz hobija bavili računarima razvili su iz hobija bavili računarima razvili su 1976. računar Apple I, koji se prodavao 1976. računar Apple I, koji se prodavao u delovima tako da nije postigao veliki u delovima tako da nije postigao veliki komercijalni uspeh.komercijalni uspeh.

1977. predstavljen je 1977. predstavljen je Apple II koji je imao Apple II koji je imao tastaturu, napajanje i tastaturu, napajanje i mogao je da generiše mogao je da generiše grafiku u boji. 1978. grafiku u boji. 1978. godine uvedena je godine uvedena je disketa umesto disketa umesto magnetnih kaseta.magnetnih kaseta.

U prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka mnoge kompanije U prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka mnoge kompanije razvijaju personalne računare. Kod nas su bili najpoznatiji računarirazvijaju personalne računare. Kod nas su bili najpoznatiji računari::

SpectrumSpectrum Commodore 64Commodore 64 AtariAtari

Svi ovi računari su imali procesor, memoriju i tastaturu, a kao izlaznu Svi ovi računari su imali procesor, memoriju i tastaturu, a kao izlaznu jedinicu televizor. Za čuvanje programa koristili su kasetofon.jedinicu televizor. Za čuvanje programa koristili su kasetofon.

MITS AltairMITS Altair Apple IApple I Apple IIApple II

Napred

1981. godine kompanija IBM 1981. godine kompanija IBM razvija IBM PC koji je ubrzo razvija IBM PC koji je ubrzo postao standard oko koga su postao standard oko koga su brojne druge kompanije brojne druge kompanije dizajnirale svoje računare.dizajnirale svoje računare.

1983. godine pojavljuje se IBM 1983. godine pojavljuje se IBM PC/XT (extended technology) koji PC/XT (extended technology) koji ima memoriju od 128 do 256 KB i ima memoriju od 128 do 256 KB i disk od 10 MB.disk od 10 MB.

1984. godine predstavljen je IBM AT 1984. godine predstavljen je IBM AT (advanced technology) ima Intelov (advanced technology) ima Intelov procesor 80286, memoriju do 512 KB, procesor 80286, memoriju do 512 KB, disk do 20 MB i disketne jedinice od disk do 20 MB i disketne jedinice od 360 KB do 1.2 MB. 360 KB do 1.2 MB.

1983. godine kompanija Apple 1983. godine kompanija Apple Computers uvodi računar Lisa. Imao Computers uvodi računar Lisa. Imao je grafičko okruženje i pokazivanjem je grafičko okruženje i pokazivanjem miša na sličice aktivirale su se miša na sličice aktivirale su se komande. Ovaj računar otvorio je put komande. Ovaj računar otvorio je put razvoju Apple Macintosh – a.razvoju Apple Macintosh – a.

IBM PCIBM PC Apple Lisa i MacintoshApple Lisa i Macintosh

IBM PC/XTIBM PC/XT IBM ATIBM AT

Napred

1986. godine Compaq uvodi prvi PC 1986. godine Compaq uvodi prvi PC baziran na procesoru Intel 80386.baziran na procesoru Intel 80386.

1987. godine IBM uvodi svoju familiju računara PC 21987. godine IBM uvodi svoju familiju računara PC 2..

1989. godine počinje proizvodnja PC sa procesorom 80486, a 1989. godine počinje proizvodnja PC sa procesorom 80486, a od 1993. godine PC baziranog na procesoru Pentiumod 1993. godine PC baziranog na procesoru Pentium..

Compaq PCCompaq PC

IBM PC 2IBM PC 2

Nazad