put kojim treba da krene bhaktasaiorgserbia.com/pdf/glas-avatara-66.pdfglas avatara- interni glasnik...

Glavni i odgovorni urednik: Verica Sekulić Opačić * Urednik: Miroslava Živojinović * Lektura: Verica

Sekulić Opačić * Grafički dizajn: Biljana Kljajić * Saradnici u ovom broju: Zinko Lagumdžija, Ivana

Srdanov Popović, Verica Sekulić Opačić, Ljiljana Ilić, Jadranka Cuculović, Biljana Kljajić

PUT KOJIM TREBA DA KRENE

BHAKTA

ČUVANJE NJEGOVOG NASLEĐA

SAI DANVANTHARI

IZ BOŽANSKIH GOVORA

GAJATRI MANTRA

DECA I MEDIJI

SATJA SAI ŠKOLE-SEMENIŠTA

LJUDSKIH VREDNOSTI

PROMENA PARADIGME O

ZDRAVLJU I LEČENJU

ČUDESNI MIKROORGANSKI SVET

PROFESORA TERUO HIGE

VI NISTE OVCE, VI STE LAVOVI!

KRILO SLUŽENJA

POMOĆ DRUGIMA

POEZIJA

RAĐANJE SARASVATI

Glas Avatara- Interni glasnik SSIO Srbije

1

Bagavan Šri Satja Sai Baba

PUT KOJIM MORA DA KRENE BHAKTA (ONAJ KOJI SE PREDAJE BOGU) DA BI POSTAO MUKTA (ONAJ

KOJI JE OSLOBOĐEN)

Iz Premavahini

Ljudsko je rođenje vrlo teško postići. Ne dobija se ono kao na tacni. Telo je

kao prenoćište, um je njegov čuvar, a nosilac životne iskre (jivin) je hodočasnik,

pa tako niko od njih nema veze sa ostalima. Hodočasnik teži da stigne do grada

spasenja (mokšapuri). Za nesmetano putovanje ništa nije tako pogodno kao

namasmarana, podsećanje na ime Gospodnje. Kada se jednom iskusi slatkoća tog

imena, čovek neće više osećati iscrpljenost, nemir ili tromost. On će hodočašće

svoje sadhane činiti s radošću, oduševljenjem i dubokim uverenjem. Ipak, za

ostvarenje te sadhane je vrlo važna sadbhava ili ispravnost. Bez straha od greha

ispravnost se ne može postići, a ne može se razviti ni ljubav prema Bogu. Iz tog

straha se rađa bhakti koja vodi do poštovanja Gospoda.

Glupost je uzrok ljudske propasti. Zbog nje se ljudi ponašaju kao ovce!

Kad se jedna ovca otkotrlja u provaliju, u istu provaliju padaju i sve ostale. A to

je pogubno. Da bismo to izbegli, bolje je da razmislimo o dobru i zlu, o svemu što

ide u prilog onoga što činimo ili što je protiv toga, pa tek onda treba da skočimo.

Smrt neće nikoga mimoići, ma ko god on bio. Ona svima neprestano preti; neko

je na redu danas, vi ćete biti na redu sutra! Pogledajte cveće u bašti! Kada

baštovan bere rascvetale cvetove, pupoljci se raduju što će sutra doći red na njih

da dođu i njegove rukl, pa im i sam izgled odaje silnu radost dok se u toj nadi

rascvetavaju. Da li pupoljci osećaju ikakvu tugu? Pokazuju li svojim izgledom

bilo kakvu klonulost? Da li su manje blistavi? Ne. Od trenutka kada shvate da će

sledećeg dana na njih doći red, sa velikim užitkom i uzbuđenjem počinju da se

pripremaju za to. Tako i čovek mora da bude spreman na putu sadhane, da se

zaneseno seća imena Gospodnjeg, bez briga i osećaja tuge što će sutra na nekoga

doći red ili zbog toga što je neko danas umro. Telo je kao staklena cev. Unutra je

uvek promenljiv i nemiran um. Gledajući njegove lakrdije, smrt se stalno smeje.

Ptica životne iskre (điva) nalazi se u loncu sa devet otvora. Čudno je to što ptica

ima telo; kako je ona stigla u lonac i kako iz njega izleće i odlazi? Sure

(božanstva), muniji i ljudi (nara) iz devet delova sveta (khanda) i sa devet ostrva


2

(dvipa), svi oni su osuđeni na kaznu da svuda sa sobom nose teret tela. No, među

svima njima, ko su prijatelji, a ko su neprijatelji? Kada sebičnost iščezne, svi su

nam prijatelji, tada nema neprijatelja. Ovu poruku moramo svi da zapamtimo.

Čovek radost i tugu doživljava zahvaljujući uhu. Zbog toga on treba da

izbegava okrutne strelice teških reči i da se služi rečima koje su slatke, ugodne i

nežne, i da toj nežnosti doda slatkoću istine. Ako nekoj reči dodamo lažan

prizvuk da bi je učinili nežnijom, to će samo otvoriti put još većoj nevolji: osoba

koja je postala sadhaka mora da se služi veoma nežnim, slatkim, istinitim i

prijatnim rečima. Takve osobe možemo da prepoznamo upravo po njihovim

dobrim osobinama. Tako je razum onih koji su postali sadhake – Mathura

(Krišnim rodni grad), njihovo je srce (hridaja) – Dvaraka (glavni grad Krišninog

kraljevstva), a telo (deha) – Kaši (najstarije ime grada Varanasija, tj. Benaresa).

Tamo gde se nalaze deseta vrata moguće je spoznati paramađotis (najviši sjaj).

Svi su ovi napori bezuspešni ako srce nije čisto. Pogledajte ribu! Da li se ona

oslobađa svog neprijatnog mirisa tako što stalno živi u vodi? Ako čovek i uroni u

mnoge sadhane koje pročišćavaju srce, njegovi duševni ostaci (vasana) neće

nestati sve dok mu je srce ispunjeno obmanom sebičnosti. Ako takav čovek želi

da se oslobodi osećaja „ja“ i „moje“, mora da poštuje Gospoda (hari). Mora da

postane sadhaka bez sklonosti i naklonosti. Nestalnosti (vikara) poput ovih ne

mogu da postoje u istom srcu zajedno sa naravi sadhua. Svetlost i tama nikada ne

mogu istovremeno da postoje na istom mestu. Onom čijem srcem upravlja grupa

od šest strasti, savetnik (mantrin) može da bude jedino samoljubivost

(ahamkara). Oni koji imaju takvog savetnika gori su od nerazumnih ljudi, ma

koliko se prikazivali velikim panditima, sadhuima ili sanjasinima.

Može li magarac koji nosi miomiris da postane slon? Može li magarac da

se pretvori u slona samo zato što nosi svežanj sandalovine? Magarac vodi računa

o težini, ali ne i o mirisu! No, slon ne obraća pažnju na težinu, nego udiše

slatkoću mirisa, zar ne? Isto tako će sadhaka ili sanjasin ili bhakta da usvoji samo

čistu istinu, čistu suštinu dobrih dela, bogobojažljivost, kao i šastre, vede i

upanišade. S druge strane, ako se neko svađa samo zbog puke učenosti,

obrazovanosti ili same rasprave, on će upoznati samo težinu logike, ali ne i miris

istine!...Ako se upotrebi samo razum, ništa se vredno ne postiže. Jedino je ljubav

(prema) veliko oruđe za stalno prisećanje na Gospoda. Da bi to oruđe sačuvalo

pouzdanost i snagu, sadhaki nije potrebna druga oprema do moć razlučivanja,

viveka, u koju će ga skloniti kao u korice mača...


3

...Važno je postići usmerenost na Jedno, staloženost, osloboditi se

nestalnosti (vikara), tj. sklonosti i nesklonosti, i ne priklanjati se prepirkama.

Čemu sve sadhane, sve molitve (japa), meditacije (dhjana) i pesme u slavu Boga

(bhađana) i tome slično? Zar nam to nije dato da postignemo jednousmerenost,

usmerenost na Jedno? Jednom kad je steknemo, ljudski trud postaje nepotreban,

čoveku se tada otkriva njeno unutrašnje značenje. Zato oni koji čeznu da postanu

sadhake, da postignu spasenje, ne bi smeli da se upuštaju u rasprave i prepirke, ne

bi smeli da dopuste da budu zavedeni varkama loših osećaja; trebalo bi da uoče

vlastite greške i da ih ne ponavljaju više, trebalo bi da čuvaju i štite

jednousmerenost koju su postigli, očiju uprtih u cilj kojem teže, odbacujući poput

otpadaka sve teškoće, poraze i uznemirenost na koje bi na svom putu mogli da

naiđu.Treba da se zadržavamo na onim stvarima koje u nama mogu da izazovu

zanos i radost, a ne da dragoceno vreme trošimo izgrađujući sumnje u vezi sa bilo

kavim stvarima, velikim ili malim...

Priredila: Verica Sekulić Opačić

Prvo, staraj se o svojim roditeljima sa ljubavlju, poštovanjem i zahvalnošću.

Drugo, Sathyam vadha, Dharmam Chara – govori istinu i ponašaj se čestito.

Treće, kad god imaš nekoliko slobodnih trenutaka, ponavljaj ime Gospoda i

zamišljaj Njegov lik u umu.

Četvrto, nikada nemoj da se prepuštaš navici da loše govoriš o drugima ili da

tražiš greške u drugima.

Konačno, ne nanosi ni jednu vrstu bola drugima.

Satja Sai Baba


4

ČUVANJE NJEGOVOG NASLEĐA

Iz govora prof. G. Venkataramana za Radio Sai

„Dečaci! Uvek pevajte bhađane sa snažnim poklonstvenim žarom i dubokom

ljubavi u svom srcu. Fizički će zvuk sasvim sigurno nestati, ali suptilne

vibracije ispuniće ceo Univerzum. Ono što je još važnije, one će biti zauvek

upijene u svaki stub i svaki kutak i kutak ove dvorane. Ova će dvorana na

taj način postati jedno od najsvetijih mesta na Zemlji.“

Sathja Sai Baba

S ljubavlju vam upućujem pozdrav Sai Ram i pozdrave iz Prašanti Nilajama.

Dragi slušaoci, ovo je posebno obraćanje koje se pokazalo potrebnim posle

određenih događanja koja su se zbila u poslednje vreme i koja su, istovremeno,

prilično neobična i uznemiravajuća. Siguran sam da se pitate o čemu se radi, tako

da ću krenuti od samog početka.

Od vremena od kada je Radio Sai počeo s delovanjem, njegova je prvenstvena

svrha bila širenje učenja i poruke našeg najvoljenijeg Bhagavāna. Isto su tako

postojali trenuci kada sam ja lično trebao kritički da istupim s namerom da

intervenišem i raspršim namerne dezinformacije koje su se širile da bi stvorile

pomutnju među poklonicima. Očekivao sam da, nakon što se Svami povukao iz

fizičkog tela, neće postojati potreba za takvim uplitanjem jer su problemi bili

izvan zajednice poklonika. Svi su verovali kako će započeti novo doba zajedničke

odgovornosti u kojem će svi biti ujedinjeni u očuvanju Njegovog nasleđa na sve

moguće načine, posebno kroz očuvanje rada i delovanja raznovrsnih ustanova

koje je Svami utemeljio.

Nedavna zbrka

Nažalost, pokazalo se da nisam bio u pravu. U poslednje su se vreme počele

događati određene stvari koje pripadaju sasvim različitoj vrsti problema i koje

imaju ozbiljne implikacije. Mnogi su izrazili svoje strahovanje u vezi s tim i lično

su mi se obraćali dok su bili ovde u poseti, dok su mi ostali preneli svoje osećaje

nemira putem elektroničke pošte.

Veliki broj vas koji ste duboko uronjeni u rad i koristite svoje slobodno vreme da

bi oživeli ona zlatna vremena koja su tako brzo nestala i postala deo istorije,


5

verojatno se pita o čemu ja to govorim. Dopustite mi, molim vas, da vam, onako

kako najbolje mogu, objasnim o čemu se radi.

Počeću sa uskrsnom nedeljom 2011. godine kada se dogodilo ono za što smo

verovali da se neće i ne može nikada dogoditi. Naš voljeni, božanski Učitelj

odlučio je da je do tada dao Svoja učenja i da se mora povući u Svoj večni,

bezoblični i svuda prisutan aspekt, ostavljajući nas da se ponašamo kao odrasli

ljudi i da se duhovno uzdignemo, nastavljajući da sprovodimo Njegovu misiju i

da širimo Njegovo učenje.

...Međutim, budući da je ovo Gvozdeno doba – kali yuga, to se tako nije u

potpunosti dogodilo i tako je započeo najvažniji ispit za one koji su verni, ispit

koji je započeo bez upozorenja ili čak bez dovoljno vremena kako bismo se

oporavili od traumatskog iskustva kroz koje smo svi morali proći. Započevši s

ispitom, čini se kao da nam je Svami govorio:

Poslednje navedeno jako je važno. Iz mog iskustva shvatio sam da, kada se radi o

Svamiju, poteškoće koje se javljaju obično nastaju iz dva razloga. Prvi je

pogrešno razumevanje Svamijevih učenja, a drugi proizlazi iz pogrešnog

tumačenja.

Postoji razlika između te dve stvari. Pogrešno razumevanje dovodi do grešaka, ali

to su prosto samo greške. To mi se dogodilo nekoliko puta i naravno da me je

Svami svaki put s pravom upozorio, na taj nas je način On ponekad učio,

ponašajući se kao direktor škole. Kada se pak radi o pogrešnom tumačenju

Svamijevih učenja, ponekad je tome razlog duhovno neznanje, dok u drugim

slučajevima iza toga stoje čudne namere, ako bih to tako mogao da kažem.

...Dakle, to bi bilo ukratko ono što muči mnoge, uključujući i mene, ideja da

Svami boravi u suptilnom telu negde drugde i da, putem posredništva drugih koji

su u vezi s Njegovim suptilnim oblikom, On daje uputstva, odobrava misije i ono

što je najnovije, da je kazao jednom autoru pisma da će se On vratiti natrag u

svojoj 96. godini što znači, pretpostavljam, godine 2021. Pored toga, kako što taj

„Zlato moje – bangaru! Ovo je tvoj ispit. Možeš ga lako položiti ako si u

potpunosti upoznat s Mojim učenjima i ako je tvoj intelekt, koji ima

sposobnost razlučivanja – buddhi, dovoljno oštar kako bi raspoznao šta je to

što će Svamiju učiniti radost, a šta neće. I zapamtite, kada govorite o Svamiju,

Ja nisam ograničen na jedan lik ili mesto, već sam sveprisutan. Istovremeno,

budući da je vama koji sada živite pružen izuzetan blagoslov da ste doživeli

oblik utelovljenog Boga - avatāra, trebali biste biti posebno pažljivi u

razumevanju i tumačenju Mojih učenja.“


6

autor navodi, sve će to biti shvatljivo samo nekolicini ograničenog broja osoba

kroz neograničenu percepciju njihovih srca, dok većina nas ostaje u

zarobljeništvu našeg intelekta koji je, po svemu sudeći, prilično nesposoban da

shvati događaje u suptilnom svetu.

Pogrešno tumačenje

Kao što vidite, to je Svamijev ispit. Ono u šta nisam sasvim siguran je ovo: ko je

taj koji je podvrgnut ispitu?! Možda bismo to mogli dokučiti zajedničkim

snagama. No, u međuvremenu i mi smo čuli o tom Mudenahali biznisu, kako su

ljudi počeli odlaziti tamo i tome slično. Međutim, mi smo odlučili da ne

obraćamo pažnju na to iz jednog važnog razloga. Velik broj poklonika koji je bio

vezan za fizički oblik je, bez sumnje, doživio traumu Svamijevim povlačenjem i

bili su spremni da se uhvate za bilo koju slamku da bi pronašli utehu. Ako ih

odlazak na neko drugo mesto čini sigurnima, zašto ih nepotrebno u tome ometati?

Tako smo mi gledali na to.

Uskoro smo utvrdili da je, umesto da izađu iz stanja šoka i da se vrate u normalu,

tim osobama, kojima je ovladala patnja, bila sistematski predočavana neka druga

stvarnost u skladu s kojom je Svami odabrao za Svoje boravište Mudenahali i da

se tamo nalazi u suptilnom obliku i tako dalje. Iako je to, jasno, bilo u suprotnosti

ne samo s onim što je zapisano u svetim tekstovima, već isto tako i s onim što je

Svami sam objavio, odabrali smo da se suzdržimo od komentara ove bizarne i

čudne druge stvarnosti koja se reklamirala. Sada su stvari došle do tog nivoa da

je postalo potrebno da i mi izađemo iz ljušture i, u interesu javnosti, upozorimo

na određene stvari koje je Svami rekao i koje se direktno odnose na ovaj

neuobičajen razvoj događaja.

...Dopustite mi da započnem s jednim događajem koji se zbio pre mnogo godina

u Traji Vrindavanu, kada je Svami održao jedan od onih čuvenih Traji skupova

na kojem sam i ja bio prisutan. Drugim rečima, ovo što ću vam reći predstavlja

moje lično saznanje.

Te večeri, ubrzo nakon što su završile uobičajene formalnosti vezane uz početak,

Svami je zamolio jednu od prisutnih osoba da se obrati prisutnima. Budući da je

pričanje o iskustvima bilo uobičajeno, ova je osoba s velikim zadovoljstvom

pričala o tome kako se Svami u ponoć odjednom pojavio u bolničkoj sobi u

Kanadi, gdje se nalazio poklonik kojem je odjednom jako pozlilo. U blizini nije

bilo ni bolničara ni medicinske sestre i ta je osoba počela polako da kolabira.

Počela je moliti, na što se Svami pojavio i izlečio tu teško bolesnu osobu koja je

nakon toga zaspala. Završavajući svoju priču s primerenim dramatičnim nabojem,

govornik je seo i nakon toga upitao Svamija:


7

„Svami, Ti si ovde u Vrindavanu. Ali ipak, Ti si se odjednom pojavio u dalekoj

Kanadi da bi pritekao u pomoć pokloniku koji Te je pozvao. Kako si to izveo,

Svami?“

Sve su oči tada, sa iščekivanjem, bile usmerene na Svamija, pitajući se što će On

na to reći. Svami je neko vreme ćutao, da bi zatim polako rekao govorniku:

„Čini se da ti imaš prilično skromno mišljenje o Bogu!“

Dok smo svi mi ostali od čuđenja ostali bez daha, Svami je nastavio:

„Danas, kada neko govori u Vašingtonu, vi možete da ga vidite i čujete ovde, u

vašoj radnoj sobi. Ako to može da učini čovek, da li je onda tako teško da i Bog

bude na dva mesta u istom trenutku?

U stvari, ne radi se o tome da Bog putuje s jednog mesta na drugo i tome slično.

On je svuda u svakom trenutku. Međutim, On nije vidljiv. Kada je to potrebno,

On se pojavljuje na mestu na kom treba da bude i, nakon što je obavio ono zbog

čega se pojavio, On ponovno prestaje da bude vidljiv.“

To je bila velika pouka i ja sam uskoro shvatio kako postoji savršen primer u

prirodi koji mi gotovo da i ne primećujemo.

Kao što nam je svima dobro poznato, planeta Zemlja je okružena tankim,

zaštitnim omotačem koji se zove atmosfera i koju smo, usput rečeno, mi sada

izgleda bezobzirno zagadili preko svih granica. Dok je atmosfera u prvom redu

sastavljena od dva (providna ) gasa i to azota i kiseonika, u njoj se isto tako

nalazi i vodena para. Međutim, ta vodena para nije vidljiva. Drugim rečima, ono

što mi smatramo čistim nebom, u stvari, u sebi ima prilično vlage, ali budući da

vodena para nije oku vidljiva, mi kažemo da je nebo čisto. Drugim rečima rečeno,

to da je nebo čisto predstavlja samo percepciju i to ne znači da se tamo ne nalazi

vodena para.

Sve ovo spominjem samo zbog toga što, iako nebo možda izgleda čisto,

odjednom se na njemu niotkuda može pojaviti oblak. A isto tako kao što se oblaci

pojavljuju naizgled niotkuda, oni isto tako mogu da se rasprše i nestanu. Drugim

rečima, ako priroda može da učini da oblaci nastaju i nestaju, zar se ne može, isto

tako, Stvoritelj pojavljivati i nestajati tamo i gde odabere?


8

Prašanti – mesto ispunjeno s najviše ljubavi na planeti

Imajući na umu sve ranije rečeno, vratimo se natrag Prašanti Nilajamu. Istina, ne

postoji mesto na kojem nema Boga. Nije li On, na primer, kazao u Gīti da je On u

svakom od nas na tri nivoa, materijalnom, suptilnom i kauzalnom? To bi značilo

da je naš dolazak u Prašanti kao kad stavljamo glazuru na kolač.

To je mesto na kojem je Svami kao avatar Kali doba fizički živeo od Svog 25.

rođendana, od 1950. godine. Kada mi dođemo ovde, obuzme nas posebno

uzbuđenje kada se prisetimo mnogih događaja iz prošlosti koja su posebna za

svakoga od nas. Neki će se setiti kako je Svami stajao na ovom ili onom mestu

dok ih je pozivao na razgovor. Drugi će se setiti mesta na kojem je Svami uzeo

njihovo pismo, razgovarao s njima, za njih materijalizovao vibhuti i tome slično.

Dok je ovo mesto bogato bezbrojnim ličnim uspomenama svakog od nas ko je

bio blagosloven da bude ovde u vreme kada je avatar u fizičkom obliku prosipao

ljubav na sve, Prašanti je isto tako i mesto gde je Bhagavān proslavio svaki Svoj

rođendan i prisustvovao gotovo svakoj proslavi Mahašivaratrija, osim, možda,

jednom prilikom kada je Hislopa i još nekoliko drugih poveo u šumu.

A ovo je isto tako mesto na kojem je Svami godinama izvodio čuveno obredno

kupanje vibhutijem – vibhūti abhišeka. Zatim je tu dobro poznati događaj koji se

odigrao tokom Gurupurnime 1963. Godine, kada je Gospod koji je došao u

ljudskom obliku, preuzeo na sebe paralizu poklonika čije ime nije bilo poznato

nikome od nas, jedino je On znao o kome se radi. A šta reći o svim onim

veličanstvenim daršanima u božićna jutra, kada bi izlazio kroz srebrna vrata

obučen u belu haljinu? Popis događaja mogao bi da se nastavi u nedogled.

U ovom trenutku jednu bih stvar želeo da potpuno jasno naglasim, a to je da ja

ne pokušavam, ponavljam, ne pokušavam da budem predstavnik putničke

agencije. Ja samo ukazujem na ono što se naziva svetost – sannitya koja jedno

mesto čini svetim. Jogin ne treba da odlazi na sveto mesto. No, koliko se ljudi

među nama toliko razvilo da su u stanju pogledati uvek u svoju unutrašnjost?

Kada bismo, umesto toga, mogli da budemo postojani u našoj veri ida sledimo

Svamijeve zapovesti, to bi bila velika stvar i tu dolazimo do toga da nam dolazak

u Prašanti pomaže u tome da svako od nas može da se poveže s prošlošću na

ličnom nivou – želim da kažem: pa kako se ne bismo mogli prisetiti tolikih

mnogih, prelepih stvari o kojima smo ovde lično svedočili?


9

Naša odgovornost

...Svi mi, nezavisno do toga da li smo li došli ovamo ili ne, nećemo propustiti da

potvrdimo kako je Svami naš Otac, Majka i tako dalje. U tom slučaju, zar nije

naša dužnost, kao Svamijeve dece, da čuvamo Njegovu ostavštinu koja uključuje

ne samo Njegova učenja, već isto tako i ustanove koje je On utemeljio i ostavio

za Sobom?

Uzmite, na primer, Institut koji je On fizički utemeljio s vrlo posebnom svrhom i

bolnicu koja je izrasla usprkos proricanjima mnogih koji su se negativno

izražavali. I nemojmo zaboraviti da je ta bolnica mesto na kojem je Svami

odabrao da napusti Svoje telo kada je za to došlo vreme. Nije li naša zajednička

odgovornost da osiguramo da te ustanove, ne samo i dalje nastave s radom, nego

da isto tako rastu i cvetaju?

Uzmimo, na primer, Svamijevu bolnicu koja se nalazi ovde i koja je puno

poznatija siromašnima u Indiji, nego bogatima u ovoj zemlji. Ljudi u Svamijevu

bolnicu dolaze iz najudaljenijih krajeva kao u poslednje utočište i čine to u vjri da

ih odavde neće poslati natrag, već da će ih lečiti i, u mnogim slučajevima, spasiti

iz ralja smrti. Možemo li da dopustimo da ta nada nestane zbog našeg

zajedničkog zanemarivanja, bez obzira na to koji bili razlozi koje smo odabrali da

navedemo? Ako mi dozvolimo da se to dogodi, to će biti kao da smo sredstvima

javnog informisanja ponudili sladoled.

...(U vreme izgradnje bolnice) ... Svami bi svaki drugi dan odlazio na gradilište

da bi proverio kako napreduju radovi, a ponekad bi Svami isto tako organizovao

narayana sevu za radnike na gradilištu. Jedno veče, kada se uputio u takvu

posetu, postao je fizički jako umoran. Pokojni kapetan Oberoi, koji je bio zadužen

da vodi brigu o Svamijevom aerodromu, kazao mi je kako se Svami oko otprilike

18 časova zaustavio na aerodromu, čija se izgradnja bližila kraju, uputio u

prostoriju koja je bila namenjena da služi Oberoiju kao kancelarija, seo je na

stolicu, ispružio noge i zatvorio oči. Vladala je potpuna tišina, jedino su se čule

ptice koje su napolju stvarale buku. Nakon otprilike tridesetak minuta, Svami je

otvorio oči i rekao: „Ja sada moram da idem. Poklonici čekaju da se izvede

arati.“ To je jedan od primera kako se Svami fizički iscrpljivao da bi u

decenijama ili čak možda i vekovima koji dolaze, siromašni mogli uvek da dođu

ovamo jer je to poslednje utočište za njihovo lečenje, nakon što bi bili odbijeni

na drugim mestima.


10

Ono što pokušavam da kažem je da, nakon što sam ovde živeo 22 godine gotovo

neprekidno, puno toga znam o tome koliko je Svami davao Sebe da bi izgradio te

ustanove. Ako smo mi istinski Njegovi, ne možemo i ne bismo smeli da se

ograđujemo od odgovornosti koja je bezrezervno naša. Mogli bismo da

pronađemo razne izgovore, um je jako dobar kada se radi o nečemu takvom.

Međutim, mi nismo odgovorni našem umu već našoj savesti. Setite se da je naša

savest Učitelj, a taj Učitelj je Svami!

Setite se samo šta je Svami rekao u zvučnom prilogu koji smo ranije objavili. On

je kazao kako naša dela ne bi ni na koji način smela da bace ljagu na Svamijevo

ime. Zanemarivanje naše odgovornost prema onome koga nazivamo svojim

Ocem i isto tako svojom Majkom sigurno bi dovelo do takvih okolnosti, iako mi

možda toga ne bismo bili svesni.

Siguran sam da će u ovom trenutku mnogi početi da daju primedbe koje se

odnose na Centralnu zakladu i tome slično. Moje je stajalište u odnosu na to

sledeće: Molim vas, nemojmo da postanemo uskogrudi i da se upustimo u

upiranje prstom. Nije li Svami sam kazao da, ako upiremo prstom na jedan

propust nekoga drugoga, ostali će prsti biti spremni da ukažu na deset naših

propusta? Umesto toga, posmatrajmo to sa šireg stanovišta.

Uzmimo za primer planetu Zemlju, na njoj postoje uslovi za život. Na vrlo malo

planeta postoje vazduh i voda, kao i temperatura odgovarajuća za održanje

života – no, naša planeta Zemlja nudi sve to. Sviđalo se to nama ili ne, celo bi

čovečanstvo na svojevrstan način trebalo da se ponaša kao zaštitnik planete

Zemlje. Svami je jednom prilikom rekao:


11

Ako primenimo taj princip šire, kao naslednici Svamijeve baštine koja uključuje

Njegove ustanove, svi mi zajedno imamo zajedničku odgovornost da ih

održavamo, sve Njegove ustanove.

Usput, nemojte iz toga izvoditi zaključak da ja od vas tražim da date donaciju.

Ne, nikako. Sve što ja od vas tražim je da osigurate kako Svamijeve ustanove ne

bi propale, a to je moguće učiniti na velik broj načina. Novac nije ono o čemu se

ovde radi, radi se o zajedničkoj i održivoj podršci.

Znate šta? Svaki puta kada uđete u bolnicu i vidite bolesnike koji su tamo, to bi

vaše srce trebalo ispuniti radošću i razviti kod vas osećaj kako usred tame postoji

svetlost i kako usred ljutnje i mržnje postoji ljubav. A kada vas obuzme taj

osećaj, vi biste, kada se vratite nazad, trebali da govorite o tom čudu čiste ljubavi

i time da razveselite srca slušatelja i da razvijete u njima želju da obraduju druge

putem služenja.

...Što se tiče nedostataka, budimo iskreni, niko od nas nije savršen jer, ipak je ovo

Kali juga. To je razlog zbog čega je Svami svakomu govorio da se uključi u

nesebično služenje – sevu, u prvom redu da bismo poboljšali sebe. Svi smo mi

hodočasnici koji koračaju prema Bogu na različitim nivoima duhovnog razvoja.

Mi ne možemo i ne smemo da koristimo dvojne razloge i da govorimo: „Ja

volim Svamija, ali nemam potrebu da ostanem povezan s onim što je On

pokrenuo.“ Kao što nam je Bhagavān bezbroj puta rekao:

„Ja ne trebam ništa od vas zato što je sve već Moje. Međutim, ako vi učestvujete

u onome što sam Ja započeo, to će biti dobro za vas.“ Ono što bih rekao na kraju je kako ja ne tražim da bilo ko od vas učini nešto

određeno. Na kraju krajeva, kada je došao do kraja Gīte, čak je i Gospod ostavio

Arđuni da donese konačnu odluku. Ko sam onda ja da vam govorim kako je ovo

izbor koji biste trebali učiniti? Sve što pokušavam da učinim u ovom obraćanju

je da vam predstavim događaje koji su trenutno zasenjeni onom tvrdnjom koju ja

smatram problematičnom, kako je Svami za boravište odabrao određeno mesto,

kako On održava govore u suptilnom obliku i suptilnim glasom i tome slično.

„Bog je stvorio sve i dao vam je to besplatno. Zemlju. Vi uzimate zemlju koju

je stvorio Bog i pomoću nje zarađujete novac. Bog vam to neće zameriti, ali vi

ste počeli da uništavate zemlju! Ja sam očekivao da ćete se vi o zemlji dobro

brinuti i predati je sledećoj generaciji u istom stanju u kojem ste je preuzeli.

Isto tako, vi ste uništili vodu i vazduh, zaboravljajući da ćete, ako zagadite

vazduh, za to platiti jako visoku cenu.“


12

...Obraćajući se jednoga dana studentima u Traji Vrindavanu, Svami je opisao šta

se dogodilo dvanaestog dana rata opisanog u Mahabharati, kada je Arđuna, na

svoje zaprepašćenje spoznao da je njegov voljeni Abhimanju bio ubijen. Potpuno

skrhan od bola, Arđuna je zavikao od muke: „Krišna, Ti bi trebao biti Bog. Kako

si mogao da dozvoliš da se dogodi takva strašna stvar?“ Mirnim glasom Krišna je

objasnio da se stvari događaju onako kako je određeno. Ne mogavši to da

prihvati, Arđuna mu je odvratio: „Krišna, Ti možeš da učiniš sve. To je ono što si

kazao kada si me poučavao Gītu, ali sada si se promenio, kako je to neobično!“

Svami je nastavio: „Krišna se nasmejao i rekao: 'Arđuna, ti si taj koji se

promenio, a ne Ja. U stvari, budući da sam Ja nepromenljiv, Ja se ne mogu

promeniti – to je jednostavno nemoguće.“

Ceo govor možete naći na ovoj adresi: http://media.radiosai.org/journals/vol_12/01JUL14/TO-FOLLOW-SWAMIS-WISH-OR-NOT-part-01.htm

http://media.radiosai.org/journals/vol_12/01JUL14/TO-FOLLOW-SWAMIS-WISH-OR-NOT-part-02.htm


Svedočenja

SAI DANVANTHARI (BOŽANSKI DOKTOR) Dr N.M. Alreja

Šri Satja Sai bolnici sam se pridružio pre 20 godina, za vreme proslave 50.

rođendana Bhagavana Babe. Sa sobom sam doneo listu potrebnih lekova za

bolnicu i dao sam je Bhagavanu. Jedan od lekova bio je anti – tetanus serum.

Svami je upitao: “Iz kog razloga je serum na listi?“ Rekao sam: “ Dajemo

ga kao rutinski tretman pacijentima sa otvorenim povredama.“

„U ovom prostoru nema bacila tetanusa. Ne treba da ga daješ po običaju,

nego samo ako pacijent insistira, onda ga daj.“ Odgovorio je Svami. Za vreme

mog 20-godišnjeg rada u ovoj bolnici nisam video ni jedan slučaj tetanusa.

Jednog je dana advokat, ime mu je „K“, vlasnik fabrike ulja, došao u

ašram. Bio je stravstveni pušač koji je dobio rak na jeziku. Doktori su mi

savetovali da se podvrgne operaciji, uz dodatno zračenje i hemoterapiju. On je

Svamiju došao za dozvoli za operaciju. Svami ga je pozvao na razgovor i

materijalizovao vibhuti, koliko mu je stalo u šaku, i tražio od njega da ga proguta.

Vibhuti je bio crne boje i vrlo gorkog ukusa. Svami ga je laskanjem nagovorio da

sve to proguta. Nakon razgovora „K“ me je odveo u kantinu na kafu. Dobrovoljac

mu je doneo šolju kafe i tanjir sa pakodama. Advokat nije mogao da odoli želji da





13

pojede pakode. Kada ih je pojeo, rekao mi je da sve do sada nije mogao da ih jede

zbog karcinoma. Prstima je ispipao svoja usta i ustanovio da karcinoma više

nema. Bio je sav u suzama.

Sledećeg dana Svami ga je opet pozvao na razgovor. On Mu se mnogo

zahvaljivao što ga je izlečio i tražio dozvolu da prevodi Sahathanu Sarathi na

sindhi jezik. Svami je odgovrio: „Samo iz tog razloga sam te pozvao u Putaparti.“

Od tada je „K“ počeo da prevodi i objavljuje Sanathana Sarathi na sindhi jeziku.

Jednom je Narajana Apa, star 45 godina, bio donesen u bolnicu jer je

povraćao krv. Davani su mu infuzija i inekcije, ali povraćanje krvi se nije

smanjilo. Pošto je izgubio mnogo krvi, predložio sam transfuziju i dao sugestiju

da ga prebace u Anantapur ili Bangalore, jer tada u bolnici nismo mogli da

izvedemo postupak transfuzije. Svami je saznao za to, pozvao me i rekao mi:

„Ako ga pošalješ tamo, on će putem umreti.“ Pitao sam Ga: „Šta nam je onda

činiti?“ Svami je pozvao Radakrišnana i rekao mu da iscedi šest limuna i donese

mu sok u termosu. Kada je Radakrišnan doneo sok, Svami je sipao deo soka u

čašu, srknuo malo, pa onda vratio srknuto nazad u flašu. Rekao mi je da pacijentu

dam jednu kašiku tog soka svakih deset minuta i nastavim sa infuzijom. Nakon

toga, povraćanje je prestalo i nije se pojavio sledećih petnaest godina.

Bila je tu i gospođa koja se zvala Sitalakšmi, dijabetičarka koja je imala i

bolesno srce. Živela je u istočnom Prašantiju. Jednog dana, kada sam se vratio iz

bolnice, ugledao sam je i primetio da joj nije dobro. Došao sam u hram i seo na

verandu zbog večernjih bhađana. Nakon otprilike petnaestak minuta Svami je

došao kod mene i rekao: „Sitalakšmi nije dobro. Idi odmah kod nje. Upravo sam

primio telegram!“

Odgovor na molitvu

U velikom iznenađenju sam ustao i otišao da je obiđem. Bila je u nesvesti,

puls joj je bio ubrzan, a krvni pritisak nizak. Sama je uzela inekciju insulina, a

bočica i špric su ležali na stolu. Dao sam joj glukozu i ona se oporavila. Nije jela

jer njen suprug još nije došao kući sa dužnosti. Pitao sam njenog sina da li je ona

Svamiju poslala bilo kakav telegram. On mi je odgovorio da nikakav telegram

nije poslat, ali je stajao pred Svamijevom slikom i žarko se molio da mu spasi

majku. Molitva je došla do Svamija za vreme bhađana. Svami je nakon ovog

događaja objasnio da...ako se neko iskreno moli pred Njegovom slikom ili slikom

bilo kod avatara, tada molitva stiže do Njega i nije potrebno dolaziti u Putaparti.


14

U drugoj prilici je student u hostelu, koji se zvao Prabhu, dobio visoku

temperaturu i otekla mu je noga i stopalo. Dobio je jak antibiotik i infuziju, ali

crveni vetar se nije smanjio, nego se još i proširio. Prišao sam Svamiju da bih mu

rekao za ovaj slučaj. Svami je tražio od mene da odem u bolnicu i rekao da će i

On uskoro doći tamo. Kad je stigao, materijalizovao je vibhuti i dao mu da ga

pojede. Nešto vibhutija mu je stavio i na nogu, zatim je kažiprstom nacrtao na

sredini bedra liniju kojom je okružio bedro. „Ovo se neće širiti dalje. Nastavi sa

svojim tretmanom.“, rekao mu je Svami. Zatim je otišao. Upala je nestala i

pacijent se oporavio za tri dana. Širdi Baba je na sličan način zaustavio širenje

zmijskog otrova u nozi jednog poklonika.

Baba zaustavlja epidemiju gripa

Kada se u gimnaziji u Prašanti Nilajamu pojavila epidemija gripa, Svami

mi je, posle večernjih bhađana, rekao da odem tamo. Obišao sam spavaonice u

kojima je oko 150 do 200 dece imalo visoku temperaturu, kašljalo i povraćalo.

Soba za bolesne je bila puna, tridesetoro dece je bio tu. Bilo je očigledno da je

epidemija bila van kontrole.

Vratio sam se iz škole u 8h uveče i otišao pravo u svoju sobu,

razmišljajući: „Svamijeva se vrata zatvaraju u 8h. Dakle, obavestiću ga o svemu

ujutro.“ Oko 8.30h u moju sobu je došao redar i rekao da me Svami zove. Žurno

sam otišao k Njemu. „Čekao sam te. Zašto nisi došao pravo kod Mene?“ rekao je.

„Kasno sam se vratio, posle 8h, pa sam mislio da su Tvoja vrata zatvorena i

otišao sam u svoju sobu.“ Odgovorio sam.

Tada sam rekao Svamiju:“ Oko 200 dečaka ima grip i meni se čini da je

epidemija izvan kontrole. Osim tretmana sintocijumom, nema antibiotika koji će

delovati. Jedino Svami može da učini nešto da zaustavi širenje epidemije.“

Sledećeg jutra Svami je otišao u školu i u hostel. Prošao je kroz sve hodnike i

učionice, a takođe je otišao i na terasu zgrade, iako mu je direktor rekao da nije

čista. Tražio je punu kantu vode i materijalizovao obilje vibhutija i stavio ga u

nju. Učitelju je rekao da svakom detetu da kašiku te vode, a isto tako i drugim

učiteljima. Epidemija je prestala da se širi za četiri dana. U Svom prethodnom

životu kao Širdi Avatar, Svami je takođe zaustavio širenje epidemije kolere u

Širdiju. Čarobni su Svamijevi putevi!

Iz knjige „Puni plamen“ od Dr Alreja


15

IZ BOŽANSKIH GOVORA

„Naša je povezanost samo od srca ka srcu i od ljubavi ka ljubavi, ništa drugo.

Svami je sama ljubav koja se personifikovala. Svami pridaje važnost samo

ljubavi, ničemu drugomu. Nemojte pridavati važnost zlonamernim i besmislenim

ogovaranjima.“

Iz govora održanog 15. oktobra 1999. godine u Prašanti Nilajamu

„Kada se govori o veri, moram da vas na nešto upozorim. Mnogi ljudi prikupljaju

novac na raznim mestima koristeći Moje ime za raznovrsne namene kao što su

organizovanje skupova, izgradnja hramova, izvođenje raligijskih obreda – pūđā i

sličnog. To je bez ovlašćenja i suprotno Mojoj želji i zapovesti. Nemojte

udovoljavati takvim zahtevima i podsticati takvo ponašanje koje Ja ne

odobravam.“

„Postoji još jedna grupa ljudi koja trguje vašom verom. Oni pričaju o tome kako

Ja 'govorim' kroz medijume ili putem nekog drugog. Odnosite se prema svim tim

ljudima i njihovim zastupnicima ili posrednicima kao što se odnosite prema

prevarantima. Ako nećete da se prema njima odnosite na taj način, onda i vi

postajete saučesnici u njihovoj prevari.“

„Postoje i drugi koji okupljaju grupe sledbenika i poštovaoce i prikupljaju

novac. Oni čak izjavljuju 'Baba me je poslao kod tebe da bih od tebe uzeo nešto

novca' ili 'Baba mi je dao ovo' ili 'Baba me je blagoslovio posebno za ovo i ono' i

onda od vas traže pomoć ili vašu pohvalu ili vaš novčanik! Molim vas da kaznite

sve ljude takve vrste i da se maknete od njih, bez obzira na to ko su oni.“

Iz govora održanog 25. novembra 1962. godine u Prašanti Nilajamu

„Postoje neki koji uzdižu druge zbog besmislenog razloga da Sai Baba govori

kroz njih! Kako nerazumno! Sve je to predstava koja vara bolesni um. Nemojte u

to da verujete. To je razlog zašto Ja govorim da svoju predanost držite unutar

sebe, pod kontrolom ida ne dozvolite da vas zavedu prevaranti i sebičnjaci. Oni

će vas odvesti na stranputicu pružajući vam pogrešne zamisli o Božjoj

manifestaciji. Oni kaljaju veru koju njihova braća i sestre polažu u Boga.“

Iz govora održanog 15. oktobra 1964. godine u Prašanti Nilajamu


16

AKO POSTOJI KRALJICA MEĐU MANTRAMA ONDA JE TO

GAJATRI MANTRA

Om bhur bhuvah svah

tat savitur varenyam

bhargo devasya dhìmahi

dhiyo yo nah pracodayãt

Drugo ime Gajatri mantre je i Majka Veda! Kada su studenti pitali Svamija Šri

Satja Sai Babu šta znači Gajatri on je odgovorio: “Gajatri je šabda Brahman, ona

je sveprožimajuća kao Brahman. Šabda znači zvuk, a šta znači zvuk Brahmana?

Zvuk Brahmana su Vede. Zbog toga se može reći da Gajatri predstavlja osnovu

Veda i zaslužuje naziv Veda Mata ili Majka Veda. Ona je sveprožimajuća u

univerzumu, ona je njegova osnova i stvarnost, ona je izvan iskustvenog i

spoznajnog univerzuma.”

Kada istražujemo poreklo Gajatri mantre, Vede proglašavaju da je ta

veličanstvena mantra izašla iz božanskog lica Mahavišnua u vreme kada je Bog iz

svojih dubina odlučio da stvara univerzum. Stoga je ova mantra večna i

besmrtna. Gajatri mantra obuhvata osnovne istine četiri Vede koje su sadržane u

njoj.

Na drugom mestu Svami kaže: “Gajatri je otelovljenje svih Božijih oblika.

Gajatri kao takva ne pripada ni jednoj kasti, ni jednoj sekti, ni jednoj religiji. Ona

je univerzalna u svom delovanju. Ona je osnova Veda, a Vede su Božiji dah.”

U Bhagavadgiti Gospod Krišna kaže: “Među stihovima, Ja sam Gajatri.”

Gajatri je utelovljenje svih bogova, božica i svih mantri. Nema potrebe ponavljati

ni jednu drugu mantru, ako ponavljate Gajatri mantru. Svami dodaje: ” Dečaci,

pevate li Gajatri mantru punim srcem, nikad se nećete suočiti sa poteškoćama niti

nevoljama. Pevajte Božije ime neprestano. Ako u srcu gajite božanske osećaje,

Bog će vas štititi, bez obzira gde se nalazite. Imajte nepokolebljivu veru u Njega i

ponavljajte Njegovo ime sa ljubavlju!”

Ime Gajatri dolazi od reči: gajanatam trijate, što znači “Ono što štiti onoga ko

To izgovara.” Time sveta reč Gajatri sama objašnjava razlog svog postojanja.


17

Analiza Gajatri mantre

Gajatri je poznata kao pančamukti što znači da ima pet lica. Koja su to lica?

Om je prvo lice

bhur bhuvah svah je drugo,

tat savitur varenyam je treće lice,

bhargo devasya dhìmahi je četvrto, a

dhiyo yo nah pracodayãt je peto lice.

Gajatri mantra ima tri dela: slavljenje Boga, meditaciju i molitvu.

Prvo se slavi Bog, tada se o Njemu meditira sa poštovanjem, a na kraju obraćate

se Bogu da rasprši tamu vašeg neznanja, da vam probudi i ojača intelekt. Reč

dimahi se odnosi na meditativni aspekt. Dhiyo yo nah pracodayãt se odnosi na

aspekt molitve.

Bhur, bhuvah i svah u Gajatri mantri odnose se na telo (materijalizacija), na

životnu snagu (vibracija) i na dušu (zračenje). Svo troje, materijalizacija,

vibracija i zračenje postoji u čoveku.

Bhur označava zemlju- bhuloku koja nije ništa drugo nego kombinacija pet

elemenata (zemlja, voda, vatra, vazduh i etar). To ukazuje i na ljudsko telo, koje

je takođe kombinacija pet elemenata.

Bhuvah se odnosi na životnu snagu koja pokreće telo.

Svah se odnosi na energiju mudrosti- prađnašakti koja odražava životnu snagu,

poznatu i kao neprekidna celovita svest i kao zračenje.

Gajatri je poznata i kao božanstvo sa pet lica. Iz tih pet lica nastaje pet životnih

sila, odnosno energija (prana): udah -prana, izdah -apana, distribucija i

cirkulacija krvi, limfe i energije u telu -vjana, podržavanje komunikacije u telu i

sa okolinom (izlazak energije govorom) -udana, asimilacija, probavljanje i

raspoređivanje hrane po telu -samana.

Postoji i pet omotača ljudskog tela na koje se odnose pet lica: omotač hrane -

anomajakoša, omotač životne snage -pranomajakoša, misaoni omotač -

manomajakoša, intelektualni omotač -viđnanamajokoša i omotač blaženstva -

anandamajakoša.

Sa njima je povezano pet čula: oko, uvo, jezik, nos, koža; i pet organa akcije:

organi za govor, ruke, noge, organi za izlučivanje i reproduktivni organi.

„Često vam kažem da vi niste jedna osoba, već tri; ona za koju mislite da jeste

(fizički nivo), ona za koju drugi misle da jeste (mentalni nivo) i ona koja vi

uistinu jeste, a to je nivo atmana.“ -Baba


18

Pet lica ima deset očiju koje gledaju u svim pravcima. To govori o njenom

sveznanju i sveprisutnosti.

Ona u rukama drži različite predmete koji simbolizuju oružja kojima možemo

pobediti naše loše navike i oterati i uništiti naše unutrašnje neprijatelje (ljutnju,

bes, požudu i pohlepu, želju i vezanost). Ova oružja nam daju i božansku zaštitu.

Lotos na kojem Gajatri sedi simbolizuje bogatstvo. Ona izlazi iz njega da bi dala

božansku zaštitu onome ko meditira na Nju. Znamo da lotos simbolizuje i

čistoću, pa je on i simbol našeg srca, koje treba da se otvori i bude čisto kao što je

lotos.

Svih četrnaest svetova (loka) je u nedrima Gajatri.

Ona je okean mudrosti, dobrote i blaženstva.

Gajatri nije samo mantra, ona je i molitva, ali i kosmički zvuk om (pranava).

Gajatri je utelovljenje principa majke. Ona nas štiti jer Gajatri je Anapurna,

Majka, Snaga koja pokreće sav život. Ako pevamo Gajatri pre uzimanja hrane,

sve bolesti koje prete želucu biće uklonjene. Ona nas šiti od svih loših energija,

donosi ozdravljenje, bilo da je reč o fizičkoj, emocionalnoj ili mentalnoj bolesti.

Zaštitiće nas i od povreda, bez obzira gde smo - u autu ili autobusu, vozu ili

avionu, na ulici ili pijaci…

U davna vremena Gajatri mantra se dobijala inicijacijom u obredu zvanom

upanađana. Time se simbolički označava početak učenja Veda i praktikantovo

drugo rođenje. Sam obred izvođenja sandhja je toliko značajan da se smatralo da

onaj ko odustane od praktikovanja više neće moći da ubira plodove drugih

obreda, te zapada u prokletstvo. Ovako govore stara predanja (smrti) i dodaju da

oni koji zanemaruju sandhja obred, nemaju pravo ni na jedan drugi obred.

Zapravo san znači pravilno, a dhja meditacija. Tako se sandhja odnosi na

pravilnu i duboku meditaciju o Gospodu. Što je više ponavljamo, za nas

proizilaze sve veće dobrobiti. Baba preporučuje da se izgovara u zoru, podne i

suton, takođe i da je recitujemo i za vreme kupanja i pre jela.

Pre izlaska sunca sve je obavijeno tamom. Kao što sunčevi zraci raspršuju tamu,

isto tako pevanje Gajatri mantre raspršuje u nama svu tamu i neznanje. Tami

nema mesta tamo gde dopiru sunčevi zraci, isto tako, jednom kada vaš intelekt

„Gajatri mantra vam je data kao treće oko da otkrijete unutrašnju viziju kojom

možete ostvariti Boga (Brahmana)). Gajatri je dragocenost koju morate čuvati

čitav život. Nikada ne napuštajte Gajatri. Vi možete napustiti i zanemariti bilo

koju drugu mantru, ali Gajatri mantru izgovarajte najmanje nekoliko puta

dnevno.“ -Baba


19

zablista od čistoće, budući da je dobio mantru, njegovi zraci raspršiće neznanje

koje je dugo boravilo u vama, oteraće svu tamu i obdariti vas inteligencijom.

Pevanje Gajatri mantre dovodi do jedinstva svesti (advaita brahman). Za rast i

razvoj tela potrebna je satvička (najfinija) hrana, isto tako se i sjaj sunca mora

privući kako bi obnovio unutrašnji čovekov sjaj, koji ima oblik stvaralačke mašte

(bhavana). Onaj koji je u početku molio za svetlo od Gajatri mantre, sada peva

prepun veselja: „Ja sam ta svetlost!“

Zaključak

Pevajmo Gajatri mantru svakodnevno! Otvorimo svoja srca i izgovarajmo

Gajatri mantru s ljubavlju, koja će zasijati novim značenjem. Obredi i

sprovođenje duhovne prakse imaće svoju svrhu. Moramo da pripazimo da obred

ne izvršavamo rutinski. On se mora obavljati sa svešću o njegovom značenju, uz

razmišljanje o unutrašnjem smislu izgovorenih reči. Potrebno je da se

poistovetimo sa tim sjajnim Bićem (atmasvarupa) kojeg spominje mantra.

„Ako pevate Gajatri i poštujete svoje roditelje kao Boga, tada će efekti jednog i

drugog delovati zajedno i ujedinjeni će proizvesti velike dobrobiti u vašem

životu, obdarujući vas lepotom i sjajem.“ -Baba

Zinko Lagumdžija


20

DECA I MEDIJI Primena Satja Sai obrazovanja u duhu ljudskih vrednosti

Najsnažniji utisak koji je ‘’mala crna kutija’’ ostavila na mene, bio je za vreme

rata, 90-tih godina. Sećam se bezbrižnog detinjstva i potpunog odsustva

razumevanja stvarnosti u kojoj smo živeli. Jedne noći, nakon što smo brat i ja

legli u krevet, probudila sam se i došetala do dnevne sobe, gde su roditelji pratili

program na televiziji. Na ekranu su se prikazivali prizori izbeglih, unesrećenih

ljudi. I dan danas se sećam pesme koja je pratila taj prizor i uplakanih očiju moje

majke. Nisam sigurna na koji način mi je majka objasnila šta se zapravo dešavalo,

ali verujem da ni sama nije znala šta je najbolje za nas. Uglavnom je birala da nas

zaštiti od svega lošeg…

Moć medija je tolika da se opravdano kaže da sve što znamo ‘’o našem društvu, o

svetu u kome živimo znamo iz masovnih medija’’. ( Luhman N, Nekultura, 211

str.)

Danas, radim u svojoj struci, kao novinar na televiziji i u svojoj svesti imam

verovatno samo nagoveštaj snage koju televizija zapravo poseduje. Sticajem

okolnosti, par godina pre zaposlenja, u svom domu nisam imala televizor pa tako

nisam ni pratila televizijski program. U to vreme sam prestala da čitam i dnevnu

štampu. Društvena mreža ‘’Fejsbuk’’ bila je moj izvor informacija. Kontrolisani

sadržaji, birani prijatelji…I tako sam živela par godina. Za mene je taj otklon od

svakodnevnih nesreća, političkih dešavanja, ekonomskih i socijalnih vesti bio

pravo osveženje i rasterećenje. Iz ove perspektive vidim da mi je bio potreban

kako bih naučila da kontrolišem sadržaje koji dopiru do mene. Sećam se, kada bih

otišla kod drugarice u posetu koja ima veliki televizor blizu kauča u dnevnoj sobi,

bilo mi je nepodnošljivo da sedim i pričam s njom dok me slike i zvuci sa ekrana

bukvalno napadaju. Bila sam zaprepaštena količinom grozote i sadržaja koji se

plasiraju. Danas, kao novinar vrlo pažljivo biram teme koje obrađujem i


21

predstavljam vodeći se pitanjima: Da li će taj sadržaj nekome pomoći?; Da li će

doneti više mira?; Da li će se nakon toga gledalac bolje osećati? Kakve će

emocije u njemu probuditi? Itd. Budući da sam i sama majka i da mi je davnašnja

želja da radim sa decom i da pravim televizijske programe za decu, istraživanje

ove teme će uveliko i meni pomoći da budem bolji roditelj, ali i novinar.

Doba Informacija

‘’Jer pouka jezikom jača je od pouke oružjem.’’

Aramejska izreka

‘’Razvojem masovnih komunikacija primamo izuzetno veliki broj informacija

putem televizije, radia, novina i časopisa. Većina ih dopire do dece koja ih samo

za nedelju dana prime više nego što su naši dedovi mogli za čitav život.’’ (Vaše

dete i stres, Bettie B. Youngs, 20 str.)

Sa pojavom televizije, roditelji, nastavnici, zakonodavci i stručnjaci za mentalno

zdravlje želeli su da razumeju uticaj televizijskih programa, posebno na decu. Od

posebnog interesa bilo je prikazivanje nasilja, odnosno socijalno učenje i sklonost

deteta da imitira ono što vidi, o čemu je 1970. godine istraživao psiholog Albert

Bandura. Kao rezultat 15-ogodišnjeg ispitivanja uznemirujućih saznanja o

nasilnim sadržajima programa za decu, 1969. u Americi je osnovan Savetodavni

komitet o televiziji i socijalnom ponašanju, kako bi se procenio uticaj nasilja na

stavove, vrednosti i ponašanje gledalaca. Nastali izveštaj i nastavak izveštaja iz

1982. od strane Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje identifikovali su ove

glavne efekte nasilja na televiziji:

Deca mogu postati manje osetljivana bol i patnju drugih.

Deca mogu biti u strahu od sveta oko sebe.

Deca mogu imati veće šanse da se ponašaju agresivno prema drugima.


22

Istraživanje američkih psihologa (L. Rovell Huesmann-a) i Leonarda Erona,

1980-ih otkrilo je da su đaci osnovnih škola koji su svakodnevno provodili

mnogo sati izloženi nasilju na televiziji, pokazali visok nivo agresivnog

ponašanja kada su postali tinejdžeri. Posmatrajući ove učesnike u odraslom dobu,

Huesmann i Eron otkrili su da su oni kao osmogodišnjaci gledali puno nasilja na

televiziji i da su češće biti hapšeni i krivično gonjeni kao odrasli. Zanimljivo je da

agresivnost kod dece nije rezultiralo gledanju više nasilnog sadržaja na televiziji

u tinejdžeskoj dobi. Ovo ukazuje na to da gledanje televizije može biti uzrok, a ne

posledica agresivnog ponašanja. Ipak, kasnija istraživanja psihologa Daglasa

Gentil-a i Bred Bušman-a, između ostalih, ukazala su da je izlaganje medijskog

nasilja samo jedan od nekoliko faktora koji mogu da dovedu do agresivnog

ponašanja.

Drugi istraživanja pokazala su da izloženost medijskom nasilju može

desenzitivirati ljude za nasilje u stvarnom svetu i da, za neke ljude, gledajući

nasilje u medijima postaje uživanje koje ne dovedi do anksioznog osećanja, što bi

bilo očekivano prilikom gledanja takvh prizora.

''Novo doba, doba informacija, zatrpava naše domove velikom količinom

informacija, usađujući u svest dece dramatične slike iz svih krajeva sveta.''

(Vaše dete i stres, Bettie B. Youngs, 20 str.)

Opstanak čovečanstva

Izveštaj Međunarodne komisije za edukaciju 21. veka za UNESCO naglašava da

opstanak čovečanstva zavisi od plemenitog vaspitanja dece i obrazovanja:

‘’Zato je plemeniti zadatak vaspitanja i obrazovanja da svakoga ohrabri kako bi

mogao da deluje u skladu s vlastitim tradicijama i uverenjima, potpuno poštujući

pluralizam, da uzdigne duh i um do univerzalnih visina i, na neki način, da ih

transcendira. Nije preterano reći da, što se Komisije tiče, preživljavanje

čovečanstva zavisi od toga.


23

(Jacques Delors "Learning: the Treasure within")

Izvrstan program edukacije koji neguje i naglašava značaj ljudskih vrednosti i

celovitog obrazovanja je program EduCare, indijskog učitelja Satja Sai Babe.

Ovaj program, ne samo da se brine o fizičkim i mentalnim sposobnostima deteta,

već i o njegovom emocionalnom aspektu i duhovnoj sferi svesti koja se može

istražiti, oplemeniti i uzdignuti. ‘’To se može učiniti kada su didaktički alati i

školski nastavni plan i program usmereni na ljudske vrednosti. Ako stvorimo

okruženje prožeto tim vrednostima, i usmerimo decu kako da nauče da se povežu

sa svojom savešću, um i srce će delovati zajedno, telo će ih slediti, a ljudske

vrednosti će cvetati na sve strane!’’

Program EduCare može se sprovoditi direktno koristeći planove lekcija o

vrednostima ili indirektno, kada se vrednosti integrišu u redovni školski program.

Takođe, ovaj program se može lako prilagoditi na bezbroj načina u izvan

nastavnim aktivnostima. Zajednički, učitelji i roditelji koji su obučeni za Satja Sai

obrazovanje u duhu ljudskih vrednosti, drže ključ uspešnosti ovog programa.

Njihova predanost sprovođenja vrednosti u vlastitim životima omogućiće uticaj

na decu koja će ih slediti.

Program Satja Sai obrazovanja u duhu ljudskih vrednosti:

poziva decu da posmatraju svoje misli, reči, dela, karakter i srce

podstiče samopouzdanje - temelj ljudskog života

naglašava da vaspitanje i obrazovanje ne znače samo zarađivati za

preživljavanje, već za život

utvrđuje urođenu čovekovu božanskost i njegov potencijal ljudskog

savršenstva

‘’Danas čovečanstvo propada jer u životu nema ravnoteže. Ako budemo negovali

ljudske vrednosti, moći ćemo da zadržimo sklad u životu. ‘’ -Satja Sai Baba


24

Porodica koju prožimaju osećanja empatije, razumevanja i ljubavi, širi ove

vrednosti na svoju zajednicu, narod pa i na ceo svet. Posledica ovog

besprekornog kruga je nenasilje. Nenasilje se može iskusiti na tri nivoa- na

ličnom, društvenom i univerzalnom.

Lično nenasilje predstavlja poštovanje čovekove lične dobrobiti kao i dobrobiti

drugih ljudi. Deca postaju svesna svojih dela i emocija, uče kako da kontrolišu

negativne misli i uče šta znači biti strpljiv i oprostiti. Društveno nenasilje

obuhvata saosećanje, odnosno poštovanje prema svemu što postoji. Ono uključuje

izbegavanje lošeg društva, kritikovanje, ogovaranje i lakomislen razgovor.

Univerzalno nenasilje podstiče osećaj povezanosti sa svim oblicima života i sa

sâmom Zemljom, ali donosi i razumevanje jedinstva u različitosti.

Deca mogu lako da shvate nenasilje kad se ono odnosi na čuvanje biljaka, zaštitu

životinja ili pak odnos prema onome što je očigledno suprotno od ljubavi: nasilje,

sukob i rat. Ona brzo shvataju da biti nenasilan ne znači samo uzdržavati se od

fizičkog nasilja, već i ne uzrokovati bol rečima, pogledom ili pokretom.

‘’Značenje nenasilnosti (ahimse) u tome je da ni mišlju, ni rečju, ni delom, čovek

ne bi smeo nikome prouzrokovati štetu, ni naneti bol.'' -Satja Sai Baba

Nenasilje usađuje u decu osećaj moralnosti, jednakosti i poštovanje prava svih

ljudskih bića. Nenasilje podstiče poštovanje svih kultura i religija kao i brigu za

prirodu i sva živa bića. Ono je izraz univerzalne ljubavi koji ističe jedinstvo među

ljudima i svest da je čovek deo celine. Nenasilje proizilazi iz osećaja unutrašnjeg

identiteta sa životom i kao takvo predstavlja duhovni aspekt ljudskog bića.

Proces učenja

Kako bismo razumeli na koji način učimo i usvajamo znanja, prvo moramo

razmotriti na koji način naš um funkcioniše i na koji je način um podložan

različitim uticajima. Svesni um je deo uma koji možemo da prepoznamo. Svesni


25

um koristimo za razmišljanje. Kada, putem čula, primimo informaciju, svesni um

je taj koji prepoznaje tu poruku.

Podsvesni um je sedište naše memorije. Ovo je mesto gde skladištimo

informacije koje primamo. Bilo da su to informacije koje primimo putem čula, ili

informacije koje dobijamo putem neke radnje, sva ta saznanja se skladište u

našem podsvesnom umu. Podsvesni um sadrži sumu svega što smo doživeli u

prošlosti. Mi smo ono što jesmo sada, kao posledica svega onoga što sadrži naš

podsvesni um. Naše navike i naše emocije formiraju se u ovom delu našeg uma.

Misli se pojavljuju u našem svesnom umu kao rezultat stimulansa naših čula koja

automatski bude želje ili emocije pohranjene u našem podsvesnom umu.

Negativne misli se javljaju jer smo primili mnogo negativnih utisaka, kao što je

gledanje televizije i filmova punih nasilja, kriminala i ubistava. Svi ovi utisci

skladišteni su u podsvesnom umu. Pozitivne misli se pojavljuju kada smo

uskladištili mnogo lepih utisaka u svom umu. Na primer, ako čitamo dobru

literaturu ili slušamo lepu muziku, itd. Ako ispunimo svoj podsvesni um dobrim

mislima, tada će se negativne misli redukovati. Put ka ovome je:

''Ne vidi zlo, vidi dobro. Ne slušaj zlo, slušaj dobro. Ne govori zlo, govori dobro.

Ne misli zlo, misli dobro. Ne čini zlo, čini dobro.''

Satja Sai Baba daje nam preporuku da sebe okružimo dobrim u svim segmentima

našeg života. Značenje ove poruke nije samo u tome da izbegavamo da vidimo,

slušamo i govorimo loše o drugima, već nam daje na znanje da u ljudima i

događajima vidimo njihove pozitivne strane. Edukator Satja Sai Babinog

programa, tajlandski naučnik Džumsai predlaže da izloženost dece nasilju

možemo da iskoristimo za učenje o ispravnom ponašanju. Većini dece se neće

svideti to što vidi, pa samim tim neće želeti ni to da rade.

Kada je naš posvesni um, tokom vremena, registrovao mnogo negativnosti, nije

lako osloboditi se negativnih misli. Najbolji način je vežbati primenu 3HV u


26

našem životu. Kada se neka misao pojavi (head), odmah dobija odobrenje od

savesti super-svesnog uma (spiritual heart), onda možemo biti sigurni da je

možemo sprovesti u delo (hands).

Super-svestan um je čista svest. To je deo uma koji sadrži svu mudrost i znanje.

To je svest unutar nas samih. To je Istina. To je Božanskost u nama. Super-

svestan um ne samo da postoji u nama već je on u svima i svemu oko nas.

''Sposobnost da se misao, reč i delo uskladi može da se razvije, kada se u umu

neguju dobre misli, kada je naš govor ispunjen lepim rečima i kada nam telo služi

za činjenje dobrih dela. Srce, glava i ruke moraju da rade zajedno, moramo ih

integrisati u naše živote.'' -(Šri Satja Sai Baba, 1990.)

Ljudske vrednosti

‘’Govori se o tome da su škole nauku i tehnologiju razvile do neslućenih visina.

No, iako je čovek istražio milione kilometara svemira, nije savladao umeće da

istraži čak ni pola centimetra svog unutrašnjeg prostora.’’-Satja Sai Baba

Ako želimo da odgajimo hrast, prvo moramo dazasadimo žir. Ako želimo da naša

deca:

razviju jak, zdrav i srećan karakter

da razlikuju dobro od lošeg

da neguju više vrednosti sa senzitivnošću i osećaju jedinstva sa svim

bićima

…onda mi sami moramo prvo da im pripremimo teren i ponudimo im takvu

društeno-obrazovnu okolinu u kojoj će moći da rastu i cvetaju. Ovo je, u par reči,

cilj Satja Sai edukacije, čiji je glavni smisao da oblikuje karakter.

‘’Istinsko obrazovanje ne samo da omogućava detetu da nauči kako da zaradi za

preživljavanje, već ga osposobljava za život vredan življenja.’’


27

Satja Sai edukacija u duhu ljudskih vrednosti je jednostavno osmišljen obrazovni

program za učitelje, roditelje i decu. Ovaj program neguje i promoviše

univerzalne ljudske vrednosti koje su zajedničke u svim kulturama i verama, sa

ubeđenjem da:

istinsko obrazovanje je doživotni proces

koncentracija predstvalja srž obrazovanja, a da je izgradnja karaktera njen

konačni smisao

čovek može da dostigne izvrsnost negujući obrazac sveobuhvatnog učenja i

da postigne svoj puni potencijal

Kao što moćan hrast može da izraste od jednog sitnog žira, tako isto, kaže Satja

Sai Baba, ako želimo da mir i sreća cvetaju u našem društvu, moramo našu decu

da izložimo najvećim idealima od njihove najranije dobi. Jedino tada će njihov

uzvišen karakter da procveta. Kako budu rasli razvijaće se u pažljive i odgovorne

osobe, sposobne za životne izazove, snalažljive i svesne svoje unutrašnje snage.

Pedagogija integrativnog obrazovanja bazira se na univerzalnim ljudskim

vrednostima: istine, ispravnog delovanja, mira, ljubavi i nenasilja. Ovaj sistem


28

ima za cilj celokupan razvoj čoveka, pre nego puko prenošenje informacija o

određenim oblastima. Ovakav proces učenja, zajedno sa akademskim

instrukcijama, pomaže da srce, um i duša deteta otkrije puno razumevanje i

svesnost, doprinoseći jedinstvu srca, glave i ruku, što dovodi do oblikovanja i

transformacije karaktera.

Program u duhu ljudskih vrednosti može se uvesti direktno ili indirektno,

usvajanjem plana nastavnih jedinica posvećenih vrednostima ili kroz ugrađivanje

vrednosti u okviru redovnih nastavnih jedinica i lako ga je moguće prilagoditi na

velikom području izvan nastavnih aktivnosti. Učitelji i roditelji koji su obučeni u

Satja Sai program u duhu ljudskih vrednosti, u svojim rukama drže ključ

uspešnosti programa. Njihova predanost i posvećenost primeni vrednosti u

njihovim vlastitim životima i životom u skladu s njima osiguraće uticaj koji će

one imati na decu.

Ivana Srdanov Popović


29

SATJA SAI ŠKOLE – SEMENIŠTA LJUDSKIH

VREDNOSTI

“Cilj mudrosti je sloboda. Cilj kulture je savršenstvo.

Cilj znanja je ljubav. Cilj vaspitanja i obrazovanja je karakter.”

Satja Sai Baba, autor EduKare programa

Osnovna Satja Sai škola u Putapartiju,

Svamijeva škola u kojoj cvetaju ljudske vrednosti

Delegacija sa Balkana u poseti Satja Sai školi u Putapartiju, sa direktorkom koja je živi

primer Satja Sai učitelja


30

Anegdota iz života Mahatme Gandija priča da je jednom direktor jedne

škole pozvao Gandija da poseti njihovu ustanovu i da porazgovara sa

nastavnicima i učenicima. Nastavnici su se dobro pripremili za taj susret, u želji

da Gandiju pokažu svoju stručnost. Gandi je došao u zakazano vreme. Obišao je

razrede, školske radionice, laboratorije i fiskulturnu salu. Na kraju se pojavio i u

zbornici. Okružiše ga nastavnici, željni da čuju njegove utiske. Ali Gandi već na

početku razgovora zamoli nastavnike da mu svako pojedinačno kaže šta

podučava.

“Ja podučavam matematiku”, reče jedan nastavnik.

“Ja podučavam hemiju”, dodade drugi.

“Ja gramatiku”.

“Geografiju”.

I tako redom.

Kad su se svi izređali, Gandi reče:

“Vrlo dobro! Ali ko od vas podučava decu?” ( Po Krmpotić, 1999)

Fokus u procesu podučavanjau školi treba da je na deci, a ne na predmetu,

jer smo uočili tokom nastave da deca odlično uče i da se ponašaju saradnički kada

se vodi računa o njima i njihovim razvojnim potrebama. Naši pojedinčni

predmeti – maternji jezik, strani jezik, matematika, istorija, biologija – mogu da

se stave u kontekst razvoja mišljenja i na unutrašnjem planu i na planu

međusobne komunikacije. Takav pristup bi nam omogućio da uspostavimo

mnogo dublje i čvršće veze i sa decom i sa roditeljima i da postanemo

porodicama partneri koji učestvuju u odrastanju dece. To je i način na koji

možemo da se suočimo i borimo sa negativnim promenama nastalim u

savremenim društvenim okolnostima koje su unele principe tržišne ekonomije i u

procese vaspitanja i obrazovanja.

Savremeni svet današnjeg deteta je tehnološki svet koji se razvija velikom

brzinom i donosi ogromne promene već u okviru jedne generacije. Tehnologija je

donela ljudima mnogo prednosti, ali je i odvojila čoveka od prirode i osećaja

povezanosti sa svekolikim živim svetom na planeti, dajući mu iluziju da je

dosegao slobodu u kojoj je nezavisan od svog okruženja. Informatička era, koja

je naprosto eksplodirala u poslednje dve decenije, još više je pojačala tu

odvojenost. Osim što se čovek odvojio od prirode, on se odvojio i od samoga


31

sebe, jer je tehnološki napredak uneo principe materijalne proizvodnje i u razvoj

čoveka. Ta strašna materijalizacija od čoveka pravi mašinu koja postoji da bi

donosila materijalni profit, a ne da bi čoveku donela sreću i unutrašnji mir. Zbog

gubljenja veze sa svojim unutrašnjim životom, čovek gubi vezu sa ostalim

ljudima, i po horizontali i po vertikali. Po vertikali sa generacijama koje su mu

prethodile i gradile kulturu na čijim temeljima mi danas postojimo, a po

horizontali sa ostalim ljudima koji su u njegovom okruženju, ali otuđeni i

nedostupni za autentični odnos.

Tehnologija je donela i jedan veliki apsurd – ubrzala je vreme, ali ne tako

da čovek ima više vremena sebe i za prave vrednosti, nego naprotiv –

oduzimajući mu vreme neprestanim ubrzavanjem proizvodnje i egzistencijalnim

pritiskom da se steknu novi i novi uslovi za udoban materijalni život. Posledice

ovakve situacije najviše se uočavaju na čovekovom vrednosnom sistemu, koji je

postao relativan, nepovezan i nepostojan. Tako je na scenu stupila paradigma

modernog vremena, koja širi filozofiju totalne slobode, zasnovana na preteranoj

stimulaciji čula, lažnim potrebama koje iz toga proističu, telesnoj lenjosti koja je

posledica preterane udobnosti, odvajanju mišljenja od osećanja, ukratko, na

cepanju čovekovog unutrašnjeg bića.

Kao i u drugim naukama, koje su vremenom usložnjavale i umnožavale

svoje znanje, i u savremenoj pedagogiji su prisutni različiti pristupi koji, kao

nikada do sada, postoje paralelno i podjednako su vrednovani, od kulturno –

transmisionih teorija vaspitanja, zasnovanih na kultivisanju intelekta i transmisiji

informacija i kulturnim univerzalijama začetim još u antičko doba, preko

romantičarskih i humanističkih teorija koje se prvenstveno bave unutrašnjošću

deteta i samorealizacijom, do progresivističkih teorija koje su nastale na

osnovama postmodernizma i kapitalističkog pragmatizma ( Gojkov, G., 2006).

Mnoštvo ideja i pristupa je donelo, pored raznolikosti i slobode, i određenu

konfuziju koja štetno utiče na razvoj školskog sistema jer se zamagljuje ono što je

bitno, bez čega se u pedagogiji ne može, a to su ljudske vrednosti. One su suština

i osnovni cilj svakog obrazovanja. Bez njih svaki predmet, ma koliko interesantan

na površini bio, gubi svoj pravi smisao, jer ljudske vrednosti daju orijentaciju

svakom znanju i stavljaju ga u kontekst čovečnosti.

Prisustvo mnoštvo informacija i pristupa se odražava na svakodnevni život

đaka u obrazovnim institucijama tako što su deca dezorijentisana, preplavljena

informacijama sa kojima ne znaju šta zaista da rade i strahom od nesuspeha koji

postoji od prvog dana škole zbog različitih načina kojima se meri uspešnost đaka.


32

Deca u školama napreduju na osnovu kompetitivnog testiranja koje je

napravljeno prema proseku i standardizovano i koje ne prepoznaje nikakve

individualne razlike. Napredak je omogućen samo onima koji mogu brzo i

spretno da se snađu u toj novoj tehnologiji obrazovanja. Veliki broj dece ne

uspeva u takvom sistemu da bude uspešno i ostaje na marginama obrazovnog

sistema. Najteža posledica ovakvog pristupa razvoju deteta je što su “neuspešna”

deca ne samo izgubljena za buduće društvo, nego što se, ne uspevši da prepoznaju

svoje ljudske potencijale i kvalitete, njihova životna energija okreće u

negativnom smeru i ona tako zasigurno u krajnjem ishodu postaju teret za čitavo

društvo. U ovim pojavama leži i osnovni problem loše discipline na časovima

koji je sve prisutniji na svim uzrastima.

Osnovna škola pri Institutu Dharmakšetra u Mumbaiju, deca imaju grupne aktivnosti

na kraju radnog dana

Nema čoveka koji se u današnjem nepostojanom i promenljivom svetu sve

dramatičnije ne suočava sa svojom krhkošću i bespomoćnošću, a ako se našao u

ulozi vaspitača, nastavnika ili roditelja, onda je još svesnji koliko u savremenom

društvu cvetaju materijalizam i prividne slobode koje čoveku oduzimaju

dostojanstvo. Svakodnevno se kao odgovorni odrasli pitamo kako da zaštitimo

decu od štetnih uticaja kojima su izložena, kao što su različite vrste nasilja i

obesmišljavanja unutrašnjeg života, a posebno osećajnosti, koja se u savremenim

okolnostima življenja smatra nekom vrstom slabosti. Sigurno je da želimo da

ojačamo svoju decu, da im i omogućimo stabilan i srećan život, ali ne znamo

kako.

Zbog svega ovoga nam je potreban holistički pristup, koji je na prvi pogled

sporiji i traži mnogo više angažovanja od strane nastavnika, ali na duže staze

donosi mnogo dublje i pozitivnije rezultate.


33

Holistički pogled na svet i čoveka se pojavio kao protivteža uvođenju

tehnološkog razmišljanja u humane odnose, koje vodi čoveka u ukalupljivanje u

prosečnost. Termin holističko se prvi put pojavio 70. godina prošlog veka u

humanističkim naukama. Ova reč potiče od grčke reči holos i znači čitav, potpun.

Holistički pogled na svet posmatra čoveka kao jedinstvenu celinu, u neraskidivoj

vezi sa svekolikim životom oko sebe, koji teži samospoznaji i sposoban je da

preuzme odgovornost za sopstveni život.

Holističko obrazovanje se odnosi na grupu obrazovnih metoda čiji je

zajednički pristup u stavu da se suština obrazovanja sastoji u celovitom razvoju

ljudskog bića, a da je učenje proces rasta i sazrevanja na putu do celovitosti. U

središtu procesa nalazi se čovek kao dinamička celina, u složenom odnosu sa

svetom u sebi i oko sebe. Osim intelekta, holističke metode uključuju u proces

učenja i telesni pokret, emocije, umetničko izražavanje i konkretno životno

iskustvo, a obrazovanim čovekom se ne smatra onaj ko je akumulirao mnogo

informacija, nego onaj koji je pored stečenog znanja izgradio i svoj karakter i

tako zaista postao čovek.

Edukare (EduCare) program ljudskih vrednosti

Edukare (EduCare) program je osmišljen kao protivteža neoliberalnom

obrazovanju koje sa danas širi i u našoj sredini. Njegov cilj je da se oživljavanjem

ljudskih vrednosti i njihovim svesnim podsticanjem očuva dečji svet i da se deca,

kao nosioci budućeg razvoja društva i čuvari kultura iz kojih potiču, ojačaju u

onome što ih čini ljudima – u vrednostima koje su njihova društva gradile i koje

čine, da parafraziramo Lava Vigotskog, “kulturno – potporno sredstvo” pomoću

kojeg kultura jednog naroda oblikuje razvoj pojedinca.

Edukare program u svojoj osnovi ima postavku da je kraj svakog

obrazovanja karakter čoveka, a da se karakter gradi negovanjem i podsticanjem

ljudskih vrednosti. Fragmentacija procesa mišljenja, osećanja i činjenja, kojima je

savremeni čovek neprestano izložen, ometaju ga u izgradnji karaktera, koji, po

ovom programu, čini jedinstvo glave, srca i ruke, tj. misli, reči i dela.

Program rada je spoj naučnog i duhovnog pristupa: školski predmeti se uče

paralelno sa usvajanjem programa ljudskih vrednosti i u svim aktivnostima su ova

dva pristupa isprepletena. Postoje razrađeni sadržaji rada, aktivnosti, razrađene

tehnike, metodologija rada, evaluacija programa i obuka učitelja. Svi školski


34

sadržaji afirmišu ljudske vrednosti i sa njima su u korelaciji. Uspešnost programa

se zasniva na naglasku na kulturnom nasleđu zemlje u kojoj se program sprovodi

i u jačanju arhetipskih snaga deteta na individualnom planu, koje svoj karakter

izgrađuje na osnovu univerzalnih ljudskih vrednosti.

Ljudske vrednosti čine temelj ovog programa. Postoji pet univerzalnih

ljudskih vrednosti iz kojih proističu sve ostale, i to su: ljubav, istina, ispravno

ponašanje, mir i nenasilnost. Ovde se ne radi o emotivnim kvalitetama čovekove

ličnosti, već o arhetipskim silama koje su u osnovi svakog ljudskog razvoja i i

odnose se na najdublji ljudski potencijal. Pet ljudskih vrednosti predstavljaju

duhovni aspekt obrazovanja. One su međusobno dubinski povezane, neodvojive i

podstiču jedna drugu. One su večne, neprolazne, ne menjaju se u odnosu na

vreme i prostor. Izgradnja vrednosti je u osnovi svake ljudske kulture i njihova

univerzalnost nam omogućava da razumemo i druge vremenske epohe ili kulture

koje su nastale u vremenski i geografski udaljenim područjima u odnosu na

kulturu kojoj mi sami pripadamo.

Ime programa Edukare potiče od latinske reči educare, koja znači “izvući

na površinu, iznedriti ono što je unutra sakriveno”. U samom imenu je postavljen

kamen temeljac ovog programa – a to je da su vrednosti univerzalan,

transcedentan cilj obrazovanja jer svako ljudsko biće ima u sebi, u svakoj svojoj

ćeliji, prirođen potencijal za razvoj koji mi ljudi doživljavamo kao svoj duhovni

potencijal, zasnovan na našoj sposobnosti da stvaramo i volimo.

Ovakav pristup neguje obrazovanje koje ne treba da bude samo

prikupljanje informacija i sticanje određenih praktičnih veština, već razvoj

celovitog čoveka, koji poznaje sebe, ima osećaj svrhe u svom životu i kvalitete

koje su mu neophodne da bi sebe stavio na stvaralački način u službu te svrhe.

Obrazovanje ne postoji samo da bismo se osposobili za zarađivanje za život,

nego za ostvarivanje samog života, dubokog, smislenog i vrednog življenja.

Ovakvo obrazovanje je usredsređeno na ljudsko srce, a ne na glavu, jer u

ljudskom srcu su ukorenjene vrednosti. Vrednosti smo dobili kao svoj ljudski

potencijal koji nas razlikuje od bilo koje druge vrste živih stvorenja na planeti

Zemlji. Ljubav, mir, istina, ispravno ponašanje i nenasilnost pružaju nam

edukativni model koji ima snagu da preobražava ljudske umove i srca. Iz ovog

proističe suštinska pretpostavka ovog programa - da se duhovna priroda čoveka

može negovati i podsticati u svim vrstama i na svim nivoima obrazovanja.


35

Autor ovog programa, veliki indijski filozof i učitelj Satja Sai Baba, počeo

je da ga razvija 1968. godine, prvo pod imenom Bal Vikas (što znači,

rascvetavanje pupoljaka dečjih srca). Program se vrlo brzo raširio u svim

indijskim državama. Od 1979. godine , u saradnji sa Vladom Indije, Bal Vikas

menja ime u EHV (Education in Human Values) – Obrazovanje u duhu ljudskih

vrednosti. Godine 2002. Indijski parlament zvanično usvaja ovaj program kao

integralni deo obrazovanja dece u Indiji. Nivoi školovanja koji su danas razvijeni

idu od predškolskog uzrasta do fakulteta. Sada u Indiji ima oko 100 škola u

kojima je učenje o ljudskim vrednostima redovan deo nastave, dok u svetu ima

oko 40 Satja Sai škola. Najpoznatiji univerzitet u čitavoj Indiji pripada ovom

programu i već više godina je ocenjivan najvišim ocenama koje ga stavljaju na

vodeće mesto među univerzitetima mnogoljudne Indije. Takođe, u preko 100

zemalja u svetu program ljudskih vrednosti je postao važan deo nastavnih

planova, a posebno su uspešne škole u Tajlandu, Australiji, Argentini i Zambiji.

U međuvremenu je osnovano i više instituta koji se bave stručnim usavršavanjem

nastavnika, kao i evaluacijom i proverom kvaliteta nastave u Satja Sai školama. U

svetu ima oko 15 aktivnih instituta, od kojih je u Evropi dva.

U Satja Sai školi u Navsariju, država Guđarat, čas u 3.razredu gde smo imali prilku da

učestvujemo u nastavi:

deca su sa lakoćom naučila reči za ljudske vrednosti na srpskom i španskom jeziku

Trostruko partnerstvo

Da bi program ljudskih vrednosti u potpunosti podržao razvoj naše dece,

potrebno je da se odvija u atmosferi saradnje između nastavnika, roditelja i dece.

Ta saradnja nije samo profesionalna, nego i ljudska jer ovaj program nije jedan


36

od onih edukativnih programa koji se nudi kao roba na tržištu i tako postaje vrsta

biznisa, odvojena od ličnog rasta i razvoja. Ovo je program u kome nastavnici i

roditelji prvenstveno svojim primerom utiču na decu. Razvoj sebe kao integralne

ličnosti i čoveka od vrline zasigurno najbolje polazište za ulogu roditelja ili

nastavnika, ali i najbolje nasleđe koje možemo ostaviti svojoj deci.

Rad sa ljudskim vrednostima nam jasno ukazuje na činjenicu da nismo

bespomoćni i da uspostavljanje vrednosnog reda u našim životima neće ograničiti

našu slobodu, već nam otvoriti nove mogućnosti. Roditeljima i nastavnicima se

ovaj program ne obraća samo u kontekstu njihove uloge, već u kontekstu

njihovog celokupnog razvoja. Često se događa da nas uloga roditelja ili

nastavnika dodatno probudi, da nas optereti posebnom odgovornošću koja nas

neminovno tera da tražimo odgovore na iskušenja i razvojne probleme sa kojima

se u svojim ulogama susrećemo. Međutim, ovde centar nije u našem odnosu sa

spoljnim svetom, već sa nama samima, sa našim unutrašnjim svetom. Odrasli koji

nije sebe na taj način izgradio teško će moći da pomogne mladom čoveku, koji

postavlja teška pitanja i zove u pomoć najviše onda kada se neprimereno ponaša i

iskušava naše granice. Ponekad smo povređeni agresijom koja nam dolazi od

mladih ljudi, ali ne zaboravimo da takva deca prvenstveno sebe povređuju i da

je agresija znak da su izgubila vezu sa samima sobom.

Deca su obično prirodno dobra i žele da obave svoje dužnosti tako da

njihovi roditelji budu zadovoljni i ponosni. Ona žele da budu dobri đaci. Jedan

od uzroka njihove tvrdoglavosti i povremene nediscipline ima koren u odraslima

koji im daju loš primer, ne samo u porodici, nego i u široj društvenoj okolini.

Deca su izložena bezbrojnim uticajima. Na njih deluju i televizija, filmovi, video

igrice, sadržaji sa mobilnih telefona i interneta koje roditelji nedovoljno

kontrolišu. Pri tome, u školi većina je učenika izložena strahovitom pritisku da

budu uspešna i dobiju odlične ocene. U vaspitanju i obrazovanju koji ne

naglašavaju razvoj karaktera i nisu usmereni ka vrednostima, deca rastu bez

znanja o tome kako da se uhvate u koštac sa sobom i svetom oko sebe. Deca se

obično uče da biti uspešan znači imati dobar posao i zarađivati mnogo novca. To

je individualan cilj koji vodi pravo u otuđenost, jer nije dobro ako učimo decu da

se bore samo za svoju dobrobit, a ne i za dobrobit društava u kojima žive.

Roditelji treba da daju dobar primer svojoj deci i da se ponašaju onako

kako žele i njihova deca da se ponašaju, jer je njihov uticaj na decu najsnažniji.

Roditelje treba osnažiti u njihovoj ulozi tako što treba da shvate da je disciplina

znak inteligentnog življenja. Oni ne treba da dopuste svojoj deci da se otmu


37

njihovoj kontroli i da lutaju bez sidra i kompasa. Na primer, mnogi su roditelji

brižni i prezaštićuju svoju decu, a onda ih, u ime slobode, puštaju da sami nađu

prijatelje i vlastita zadovoljstva, a da pri tome ne proveravaju kakve navike i

karakter imaju ti prijatelji.

Vaspitač i učitelj imaju najveću ulogu u izgradnji budućnosti jedne zemlje.

Iako su današnje društvene vrednosti marginalizovale ulogu vaspitača i učitelja,

mi koji smo u toj ulozi treba da smo svesni koliko je naš posao važan. Od svih

zanimanja, ovo zanimanje je najplemenitije, najteže i najvažnije. Ako su vaspitač

i učitelj posvećeni svom poslu, oni mogu da oplemene karakter mnoge dece. A

karakterni muškarci i žene će moći da utiču na razvoj svojih društava, jer samo

jedna osoba odlučna na svom dobrom putu može da donese značajne promene u

svoju okolinu.

Roditelji, vaspitači i učitelji su prvi i neposredni modeli svojoj deci: ako

oni žive u skladu sa vrednostima, deca će ih automatski usvojiti. Ono što odrasli

podučavaju, treba da su lično proverili u svom životu, razumeli i onda u to

potpuno poverovali. Oni treba da predaju lekcije koje su sami u potpunosti

savladali. Njihovo podučavanje treba da izvire iz ličnih važnih iskustava.

Dakle, ne trebaju nam promene obrazovnih programa, već svesna promena stava

onih koji učestvuju u obrazovnim programima. Kada bi odrasli pravili atmosferu

smirenosti, sreće i uravnoteženosti, deca bi automatski usvajala ove vrednosti.

Najbolji način da iskažemo ljubav prema deci je da učinimo sve što je potrebno

da bi ona bila na pravom putu. Stara izreka kaže da samo lampa koja gori može

da upali druge lampe.

Škola u Navsariju, Guđarat,

trenutak ljubavi i ljubaznosti između učitelja i đaka


38

Tehnike podučavanja

Vrednosti se ugrađuju u školski program na dva načina: direktan i

integralan. Direktan način rada su časovi koji su u potpunosti posvećeni ljudskim

vrednostima i na kojima se one obrađuju putem pet tehnika. Integralni pristup se

odnosi na korelaciju drugih predmeta sa vrednostima – matematike, jezika,

nauke, društvenih nauka. Ovaj pristup čini znanje živim i povezanim sa životima

đaka i daje mu dublji smisao. U školama u kojima svi nastavnici učestvuju u

ovakvom oblikovanju rada stvara se pozitivna atmosfera koja blagotvorno utiče

na razvoj ličnosti učenika.

Osnovna škola u Navsariju, Guđarat, ovako izgledaju patike ispred učionice za

popodnevno učenje

Vrednosti istine, ispravnog ponašanja, mira, ljubavi i nenasilnosti se

istražuju uz pomoć tihovanja, mudrovanja, tj. razmišljanja o poslovici ili izreci,

pričanja priča i razgovora o priči, grupnog pevanja i grupne aktivnosti. Ovim

tehnikama treba dodati i još jednu savremenu tehniku rada: tehniku iskustvenog

učenja, koja se oslanja na kreativno mišljenje, mapiranje uma i razvoj

saradnje u grupi. Učenici su ovde od pasivnih primalaca znanja postavljeni u

aktivnu ulogu onoga koji stiče znanja kroz svoje iskustvo. Kada se telo, um i duša

skladno razvijaju, rezultat je integralna ličnosti u kojoj vlada jedinstvo misli, reči

i jela. Takođe, ako se deca vaspitavaju tako da razumeju da život ne zavisi samo

od sticanja materijalnih dobara i materijalnih vrednosti, njihova pažnja će moći

da s eusmeri i na plemenite ciljeve i više ideale.


39

Na nastavi u 3. razredu, blistavi đaci osnovne škole u Navsariju, Guđarat

Dobre misli i dobro društvo takođe su bitni za zdrav život i harmoničan

razvoj deteta. Znanje o tome kako se kontrolišu vlastite misli, važan je deo

ispravnog ponašanja. Razmišljanje je jedno od suštinskih karakteristika ljudskog

života i deca treba da prepoznaju snagu mišljenja: misli stvaraju ideje, koncepte,

obrasce ponašanja i načine života i tokom vremena oblikuju naše društvo. Vrlo je

važno da naučimo decu da se odgovorno ponašaju prema svojim mislima.

Važno je da razumeju da mogu da izaberu kakve misli žele da neguju. Kada se

ispravno ponašanje udruži sa drugim vrednostima, ono postaje dobro ponašanje,

poštovanje drugih, sposobnost služenja i negovanja dobrih odnosa. Rezultat

oživljavanja ovih vrednosti je principijelno etično i moralno ponašanje.

Zahvalnost

Sa domaćinima- nastavnicima iz škole u Navsariju, Guđarat, i kolegama iz čitavog sveta


40

Zahvalni smo mnogim učiteljima koji su nas nesebično prihvatili i u Indiji i

u Evropi i podelili sa nama svoje veliko ljudsko i profesionalno iskustvo i

omogućili nam da razumemo suštinu Svamijevog učenja natopljenog ljubavlju,

nadom i poverenjem u ljudske skrivene snage. Zahvalni smo i deci koju smo u

Satja Sai školama sreli, živim primerima ljubavi, odgovornosti i karaktera koji

plene. Svi smo mi bili dotaknuti velikim srcem Šri Satja Sai Babe koji nas je

okupio svojom dobrotom i pokazao nam da je ona među nama ljudima moguća.

Neka i deca sa kojom radimo i koju gajimo budu blagoslovena našim

primerom…

Verica Sekulić Opačić

PROMENA PARADIGME O ZDRAVLJU I

LEČENJU

Pojavom mikroskopa pre nekoliko vekova ljudima je omogućeno da posmatraju

život na nivou ćelije. Posmatrajući deliće živog i mrtvog tkiva, primećeno je da

na mrtvom tkivu ima puno bakterija i pogrešno je zaključeno da su one uzrok

smrti.

Posledica ove „mudrosti“ je sledeća, još gora po čoveka: potrebno je potrovati

(sterilisati - uništiti) ove bakterije da bi se vratilo zdravlje. Ovako razmišlja i

danas moderna medicina, sa svim negativnim posledicama po pacijente, jedino se

proizvođači lekova i hemikalija raduju…

Istina je možda na drugoj strani. Postoji pristup po kojem se smatra da su

bakterije dizajnirane od strane tvorca da uklanjaju smeće iz organizma. One ne

napadaju život, niti živu ćeliju (lako prolaze kroz nju bez oštećenja), već otpad

koji organizam skladišti u telu, zbog nemogućnosti da ga sam odstrani.Ubijati

bakterije bi bilo isto kao kada bi, na primer, u gradu zbog želje da nam bude

čistiji, potrovali sve đubretare.

Postoje i one patogene (zloćudne) bakterije. Njih ima oko 3% u odnosu na ove

korisne. One nastaju uglavnom mutacijom korisnih, i to najčešće zbog

nemogućnosti razgradnje derivata nafte. Od početka industrijskog korišćenja

nafte stvoreno je i imenovano 60.000 različitih derivata. Ni jedan od njih

bakterija ne može da razgradi – reciklira. U tim pokušajima ona mutira. Mutira i

prilikom tzv. lečenja – trovanja lekovima- i razvija svoju otpornost na njih.

Rešenje je svesno gajiti one dobre bakterije (već ih koristimo, na primer, u

probiotik jogurtu), jer kada ima njih u velikom broju, patogene bakterije nestaju.


41

Na ovaj način sa Efektivnim Mikroorganizmima (EM tehnologija) se leče, pored

ljudi, i zemljišta kao i vodotoci, jezera pa i bunari.

Tokom bolesti, kada bakterije uklanjaju smeće iz organizma, razvija se povišena

telesna temperatura koju ne treba skidati. Ona je korisna jer ubrzava proces

izlečenja nekoliko puta. Uzimanjem raznih tableta za skidanje temperature

pravimo sebi medveđu uslugu jer kiseline iz aspirina (acisala, brufena...) ostaju

trajno u telu i posledica je ta da mi više ne možemo da imamo visoku

temperaturu. I da ne zaboravimo, prilikom visoke temperature ne treba uzimati

nikakvu hranu, ni maminu supicu, ni dedino kuvano vino, ništa sem limunade...

Ove kiseline od lekova kao i ostalo nakupljeno smeće iz organizma moguće je

očistiti suvim postom. Suvi post se radi jednom nedeljno, najbolje ceo život.

Ukoliko izaberemo da postimo petkom, post započinje predhodno veče (četvrtak)

od 19 časova a završava se sledeće jutro (subota) u 7 ujutro. Znači, post traje 36

sati. Za to vreme se ne konzumira ništa, ni kap vode, ni mrvica hrane… U okviru

suvog posta postoji podela na meki i tvrdi. Tvrdi post je kad nema ni tuširanja,

pranja zuba, ruku, zapiranja, klistiranja i sl…

U celoj ovoj priči nismo spominjali parazite, oni su već ozbiljnija tema, i to bi

obradili u sledećem broju našeg časopisa…

Zinko Lagumdžija

ČUDESNI MIKROORGANSKI SVET

PROFESORA TERUA HIGE

EM™ je zaštićeni znak za “Efektivne Mikroorganizme” koje je osmislio i razvio

profesor Dr Teruo Higa, japanski naučnik sa Okinave. EM™ se sastoji od

širokog spektra delotvornih, dobroćudnih i nepatogenih mikroorganizama koji

nisu sintetizovani hemijskim putem ili genetskim inženjeringom, nego se

proizvode prirodnim postupkom i nalaze se u tekućem obliku.


42

EM mikroorganizmi imaju široku primenu. Oni nemaju nikakav

štetan, već samo blagotvoran uticaj na biljke, životinje i ljude. Jednostavno

rečeno, EM mikroorganizmi žive od našeg otpada, a mi živimo od “njihovog

otpada”. Njihov otpad se pretvara u zdravo okruženje za nas, u kojem EM

postaje neaktivan i tako se stvara i podržava uzajamna egzistencija. EM™ stvara

uslove za najbolje rezultate tako što ljudi neguju uslove i obezbeđuju izvore

hrane za EM, da bi se oni optimalno razvijali. Mikroorganizmi prirodno postoje

svuda u našem okruženju, od pukotina u kamenu do naših unutrašnjih organa.

Međutim, u našem sadašnjem okruženju, u sferi mikroorganizama najviše

prevladavaju mikroorganizmi truljenja koji su odgovorni za nastajanje bolesti u

živim organizmima.

EM ima potencijal da u dobrim uslovima potisne mikroorganizme truljenja,

da zavlada okolinom i obnovi okruženje, to jest, da preobrazi organsko kroz

proces fermentacije koji je suprotan procesu truljenja i da obezbedi organskim

materijama sredstvo pomoću kojeg će moći da se da spreči propadanje.

Propadanje se ovde odnosi na delovanje aktivnog kiseonika ili slobodnih radikala

kroz koje se organizmi degenerišu, a neorganska materija korodira, kao što je to

slučaj sa gvožđem koje rđa. Dakle, EM™ se može smatrati antioksidantom.

Dr Higa

Mikroorganizmi u EM

Kada se pomene reč mikroorganizam ili bakterija, čovek može da pomisli

na štetne klice. Međutim, mikroorganizmi koji se koriste u proizvodnji EM su

korisni mikroorganizmi. To su: bakterija mlečne kiseline, bakterija kvasca i

fototrofna bakterija.

Bakterija mlečne kiseline

Bakterija mlečne kiseline je generičko ime za bakteriju koja preobražava

velike količine šećera u mlečnu kiselinu kroz proces fermentacije. Tokom

proizvodnje mlečne kiseline ova bakterija takođe zaustavlja rast patogenih i

drugih raznih mikroorganizama koji smanjuju PH vrednosti. Bakterija mlečne

kiseline je široko poznata u proizvodnji fermentisane hrane kao što su sir i jogurt


43

koji mogu prirodnim putem da se čuvaju u dužem vremenskom periodu. Još od

vremena kada ju je otkrio Luj Paster 1857. godine, uočeno je da ona ima

blagotvoran uticaj na zdravlje i dug život. Novija istraživanja pokazuju da, osim

što je poznato da reguliše rad creva, ona takođe učestvuje u aktivnostima koje

stimulišu imunološki sistem, sprečava razvoj tumora, snižava holesterol i visoki

krvni pritisak.

Kvasac

Poznat kao pokretač fermentacije, kvasac je mikroorganizam neophodan za

varenje alkohola i pravljenje hleba. Kvasac je otkrio holandski trgovac Antoni

Van Lojvenhok (1632-1723), koji je prvi otkrio svet mikroorganizama. Kvasac se

razlikuje od ostalih gljivica po tome što je to jednoćelijski organizam tokom svog

čitavog života. Unutar sveta mikroba, ovakvi mikroorganizmi čine malu grupu

koja je od suštinske važnosti za ljudski život. Kvasac živi u okruženju bogatom

šećerima, kao što su nektar i površina voća. U EM kvasac proizvodi mnoge

biološki aktivne supstance kao što su aminokiseline i polisaharidi.

Fototrofna bakterija

Fototrofna bakterija (takođe poznata i kao fotosintetička bakterija) je

drevna vrsta bakterije koja postoji od vremena kada Zemlja nije imala sadašnju

koncentraciju kiseonika. Kao što joj i ime kaže, ova bakterija koristi sunčevu

energiju da bi održavala metaboličke procese u organskim i neorganskim

supstancama.

Ona postoji na pirinčanim poljima, u jezerima i svuda na Zemlji. Pošto ona

tako dobro rastvara organsku materiju, koristi se u tretmanima sa otpadnim

vodama, u poljoprivredi i vodoprivredi i uzgoju životinja.

Fototrofna bakterija učestvuje u različitim metaboličkim sistemima i igra

glavnu ulogu u procesima kruženja ugljenika i azota. Pošto ova bakterija dopušta

drugim mikroorganizmima u EM da zajedno postoje, ona je suštinski element

EM-a.

EM u ekosistemu

U našoj mlečnoj ishrani postoji različita fermentisana hrana. Za većinu

ovih namirnica se smatra da su slučajno proizvedene ili otkrivene tokom istorije.

Jogurt je, na primer, slučajno proizveden od fermentisanog kozjeg mleka

prenošenog u kožnim vrećama koje su koristila balkanska plemena hiljadama


44

godina unazad. Sir, vino, kvasni hleb su takođe postali poznati putem slučajnih

otkrića.

Kvasac i neki posebni mikroorganizmi odgovorni za fermentaciju hrane

postoje svuda, u vazduhu, vodi i našem telu. Iako su oni svuda, mikroorganizmi

koji oksidiraju, razaraju organsku materiju i izazivaju truljenje dominantniji su u

vazduhu punom kiseonika. Gustina mikroorganizama u tlu i vodi je mnogo veća

nego u vazduhu i ekološko stanje tla i vode u velikoj meri zavise od tipa

dominantnih mikroorganizama. Na primer, usevi će biti bolesni i podložni

insektima na poljima na kojima prevladavaju bakterije truljenja. Nasuprot tome,

na poljima na kojima prevladavaju mikroorganizmi odgovorni za procese

fermentacije, usevi odlično rastu.

Ključno rešenje se nalazi u promeni diverziteta mikroorganizama tako da

korisni mikroorganizmi postanu dominantni. Pošto u gramu tla živi od 100 do

1000 mikroorganizama, nemoguće je da se ovaj broj pobedi jednim preparatom.

Međutim, EM ima snagu da stimuliše prirodne mikroorganizme koji već postoje

u tlu da se razvijaju u saradnji sa EM. Dakle, EM tehnologija je zasnovana na

ideji koegzistencije mikroorganizama koji već postoje u tlu, a ne tako da ih

isključuje. I to je suštnski princip u ovom pristupu – veliki globalni problemi, kao

što su zagađenja vazduha i smanjenje proizvodnje hrane, razvili su se zbog

preteranog razvoja takmičarskih principa i zanemarivanja principa saradnje.

EM i pokretanje principa saradnje i uzajamnog prosperiteta mogu da

povećaju proizvodnju useva, da obnavljaju napuštena polja, možda čak i

pustinjsko tlo. U isto vreme, hrana ovako proizvedena ne iscrpljuje okolinu,

rešava problem zagađenja i podržava imunitet i zdravlje ljudi.

Primena EM je u Japanu donela mnogo dobrobiti. Tokijski zaliv je

obnovljen uz pomoć EM-a. Bazeni u državnim školama se čiste uz pomoć

preparata EM i taj posao obavljaju đaci, učeći se tako saradnji i razvijajući

grupnom duh. EM preparat je uklonio upotrebu hemikalija u bazenima, kao i loše

mirise i klizavost.

U zemljama koje su imale velike vremenske katastrofe praćene cunamijem

ili zemljotrese i poplave, kao što su Tajland, Indonezija i sam Japan, EM

tehnologija je postala poznata ljudima jer je rešavala velike probleme sa

zagađenjem vode i tla.

Priredila: Verica Sekulić Opačić


45

Vi niste ovce, vi ste lavovi!

Boravak u Prašanti Nilajamu tokom Svetskog festivala mladih zajedno sa 3000

Sai omladinaca iz svih krajeva sveta, bio je više nego veličanstven. Kako je to

izgledalo? Šetajući kroz ašram mogli ste videti nasmejane mlade ljude koji

opušteno ćaskaju na svakom ćošku. Mogli ste osetiti njihov entuzijazam a

božanska energija kojom su zračili skoro da je mogla da se opipa. Kako se Svami

manifestovao u njima? Sećam se da sam čekaIa u redu za vodu, kada su devojke

koje su bile ispred mene pružile prvo meni čašu vode da bi se nakon toga one

same poslužile. Neverovatno je biti okružen sa toliko ljudi koji neguju iste

vrednosti kao i ti i koji u svojim srcima nose Svamija i Njegova učenja. Bila sam

dirnuta dok sam samo posmatrala lica različitih boja i rasa. Mnogi od njih

poznaju jedni druge sa prethodnih konferencija, ali za mene je to bio prvi put da

sam prisustvovala tako značajnom događaju. Tamo, u Prašantiju, osetila sam

kako smo mi, Svamijeva omladina, jaki. Sećam se da sam razmišljala kako je

svet predivno mesto za život jer je ispunjen svim tim divnim mladim ljudima.

Bila sam počastvovana da

predstavljam svoju zemlju

tokom ceremnoije otvaranja

Festivala. Neobična priča

stoji iza toga kako sam

dobila nošnju kojom sam

trebala da predstavijam našu

zemlju - Svamijeva igra.

Budući da moja majka radi u Gradskoj upravi za kulturu, kontaktirala je ženu

koja je na čelu jednog kulturno-umetničkog društva, kako bi se raspitala o

iznajmljivanju nošnje. Moja majka nije želela da spominje Svamija jer u našem

okruženju ne možemo slobodno da pričamo o Njemu. Ipak, gospođa koju je moja


46

majka nazvala želela je da zna sve detalje moga puta. Naposletku, moja majka joj

je rekla da bi trebalo da putujem u malo selo Putaparti. Za trenutak je zavladala

tišina, nakon čega je gospođa rekla da je Sai Baba njen guru. Naravno da sam

nošnju dobila vrlo lako.

Ljubav je izvor. Ljubav je put. Ljubav je cilj. Ovo je bio slogan Festivala. Zbog

gustog rasporeda, nismo bili u mogućnosti da prisustvujemo svim predavanjima i

radionicama, ali to nije bilo ni potrebno jer je Svami znao šta je za svakog od nas

važno da čuje tako da je sve bilo savršeno sinhronizovano, kao i uvek u

Prašantiju.

Vi niste ovce, vi ste lavovi. Ovo su reči koje sam čula mnogo puta tokom

festivala. Toliko su puta ponovili ove rečenice, da su mi nakon izvesnog vremena

dosadile. Ipak, ovo je jasna poruka, vrlo važna za Sai omladinu. Treba da budemo

hrabri i snažni, kao lavovi.

Čuli smo veliki broj mladih ljudi iz različitih krajeva sveta koji su podelili sa

nama svoja iskustva o tome kako se najlakše povezuju sa Svamijem. Svet je

postao globalno selo i bez obzira odakle dolaze, svi mladi ljudi suočavaju se sa

istim ili sličnim izazovima ili iskušenjima. Lakše je kad shvatiš da i drugi prolaze

kroz brojne prepreke na duhovnom putu kao i ti. Tada možeš na delu da uvidiš

lepotu negovanja ljudskih vrednosti u praksi. Ključno je bilo da se osnažimo i da


47

dobijemo potrebne odgovore kako da se u svakodnevnom životu najlakše

‘’priključimo na izvor’’ pomoću Svamijevih učenja. Kulturni, muzički i plesni

progami bili su božanska hrana za naša čula i dušu. Energija u Kulvant holu,

tokom Festivala, dostigla je takav vrhunac, koji se ne može opisati rečima. Nikad

nisam ništa slično doživela u svom životu.

Bila sam blagoslovena da prisustvujem velikoj Grama sevi koju su organizovali

mladi. Bilo je približno 300, mladića i devojaka koji su služili hranu, odeću i

vibuti u 10 sela. Iako su nas ljudi dočekivali uz osmeh i izraze zahvalnosti, stekla

sam utisak da je to služenje bilo značajnije za nas, mlade, kako bismo doživeli

lepotu služenja. Veče pre Grama seve, kasno u noć, dok smo sakupljali odeću,

pevali smo bađane i doživljaj jedinstva koji sam tada osetila bio je zaista

magičan.

Tokom 2 nedelje boravka u Prašantiju, osećala sam neprestanu zahvalnost.

Beskrajno sam zahvalna Svamiju jer mi je omogućio da učestvujem na tom

prelepom, svetom događaju.

Ovo sam napisala poslednjeg dana tokom daršana u Prašantiju:

‘’…Srećna sam što sam ovde. Srećna sam što sam dobila priliku; srećna što sam

to zaslužila, srećna što je to Svamijeva volja, srećna što sam upoznala desetine

Svamijevih mladih poklonika, sa istom ljubavlju u srcu, sa istim vrednostima.

Srećna sam što sam prisustvovala takvom veličanstvenom događaju. Srećna što

me Svami voli i što mi je dao tako divne drugarice. Srećna što sam živela u

blaženstvu poslednje dve nedelje. Srećna što imam motivaciju, inspiraciju i svest

o lakoći prenošenja Svamijeve poruke. Svest o tome da nosim Svamija i Njegovo

učenje u svom srcu. U srcu, mislima i celom biću. Neka svi svetovi budu sretni. ‘’

U Svamijevoj Ljubavi,

Ivana Popović Srdanov


48

KRILO SLUŽENJA

Za udruženje dece sa smetnjama u razvoju "Zagrljaj" iz Valjeva smo saznali

tokom služenja nakon poplava i odrona 2014.g. Najpre smo upoznali Lepu Pirgić,

snažnu, energičnu majku devojčice sa smetnjama u razvoju koji su posledica

preranog porođaja; njena kći je na rođenju bila teška samo 850 grama.

Ogromnom ljubavlju, verom, strpljenjem, i trudom je uspela da njena Iva danas

normalno diše, komunicira, igra folklor, bavi se sportom....

Nadahnuta željom da pomogne roditeljima dece sa smetnjama u razvoju u

valjevskom kraju Lepa osniva udruženje "Zagrljaj". Pomaže roditeljima da se

kroz zajednički rad i aktivnosti edukuju kako pomoći svojoj deci. Organizuje

zajedničke aktivnosti za svu decu, članove udruženja.

Većina dece ometene u razvoju su iz siromašnih porodica gde često radi samo

jedan roditelj, a drugi se posvetio brizi o detetu. Zato je njima potrebna odeća i

obuća, a povremeno i hrana i sredstva za higijenu.

Ove jeseni su se na Lepin predlog, mame dece ometene u razvoju organizovale i

kod kuće pravile zimnicu: ajvar, slatka. đemove i to su prodavale i na taj način

dolazile do neophodnih sredstava za svoje porodice.

Dragan i ja smo upoznali nekoliko porodica koje redovno obilazimo i odnosimo

im obuću, odeću, a ono što decu najviše obraduje su slatkiši.

Zahvalni smo što možemo videti i osetiti radost koje nasi susreti donose i njima i

nama.

Uistinu je blagoslov biti uključen u dela služenja, uvek osetim da dobijamo

mnogo više nego što dajemo.

Sai Ram,

Ljiljana Ilić


49

POMOĆ DRUGIMA

Ono što mi se dešava u zadnje vreme, a što želim da podelim sa vama jeste da mi

se svakodnevno dešavaju situacije da treba da pomognem nekome. Nekada je to

starija osoba koja je jako nemoćna i kojoj čak i ulazak u autobus predstavlja

veliki napor, nekada je to dete kome je potrebno baš u tom trenutku da neko vidi i

shvati njegovu patnju i duševnu bol ili kolege na poslu koji su žrtve stresa koje

današnje vreme nosi. Kada i pružim nekome pomoć, vrlo često pomislim da to

nisam dovoljno dobro uradila, da sam mogla bolje, ali isto tako sam shvatila da će

sutra opet biti prilika da nekom pomognem i da moram biti pažljivija i uraditi to

na pravi način.

Predivno je osećanje kad vidim da sam nekome stvarno pomogla, kada vidim

ponovo sreću i radost kod te osobe. Nedavno sam počela da radim u jednoj

agenciji za ispitivanje javnog mnjenja koja radi telefonske ankete na razne teme i

taj posao je dosta stresan jer se sve radi preko kompjutera. Prvo je teško savladati

sam program za jako kratko vreme, a pored toga ceo postupak mora da se izvede

jako brzo. Moraju da se poštuju pravila koja postoje doslovno za svaku reč koja

se izgovori. Sve se to snima i preslušava, tako da na kraju dana dobijamo ocenu

za naš rad i ukoliko je ocean manja od 8, dobijamo otkaz. Sve je to jako okrutno i

stresno i vrlo je teško da se čovek i fizički i psihički nosi sa tim.

Jednog dana je pored mene sela žena od pedesetak godina koja se teško uklapala

u sve to. Na kraju dana mi je rekla da je imala sreće što je sela pored mene jer iz

mene zrači neki mir koji joj je pomogao da izdrži sve teškoće tog dana.To što mi

je rekla je za mene bilo toliko lepo i nadahnjujuće da sam bila srećna što mogu

nekome da pomognem, makar i tako što će ta osoba osećati moj mir. Isto tako

sam bila srećna što sam uspela, zahvaljujući svojoj duhovnoj praksi i pomoći

koju sam dobila od svih vas u SAI organizaciji, da izgradim taj mir u sebi i da

zahvaljujući njemu savladavam sve probleme koje mi život donosi.

Hvala, volim vas!

Jadranka Cuculović


50

KAD SE DETE RODI

Kad se dete rodi, ma gde to bilo,

zaljulja se nežno ovog sveta krilo.

I sve što postoji tada se udruži

da detetu dragom blagoslove pruži.

Dobilo je telo za svoja iskustva,

srce da oseća, a za priču usta.

Zatim roditelje ko’ svoje vodiče,

i braću i sestre, da na njega liče.

I majčinu ljubav, nežnu i bez kraja,

punu topline, tajanstvenog sjaja.

I ljubav očevu, to je vrlo važno,

da bi dete bilo i hrabro i snažno.

I dedu i babu, da istrajno, blago

čuvaju ljubav za to dete drago.

Majka dade jedan, otac drugi deo,

da bi njemu život stvarno bio ceo.

Onda će to dete, to majčino oko,

da poštuje život iskreno, duboko.

Čitava će Zemlja biti njemu draga,

srcem će da čuva sva njezina blaga.

I sve što je živo familija biće

koja se ljubavlju obnavlja i stiče.

U njegovom srcu srešće se dva sveta,

Nebo i Zemlja, dva kosmička cveta.

Verica Sekulić Opačić


51

Rađanje Sarasvati

Na počeku bio je samo haos. Sve je postojalo u besformnom, fluidnom

stanju. „Kako da unesem red u ovaj nered?” čudio se Brahma, tvorac. Najavljena

od pauna, sa svetim knjigama u jednoj i instrumentom sitarom u drugoj ruci,

obučena u belo, Božica se pojavila iz usta Brahme, jašući na labudu. Njena

lepota je ispunila prostor čudesnom svetlošću i prekrasnim zvukom. Brahma je

opčinjen gledao ovu božansku lepotu. „Znanjem”, odgovorila je ona, “znanje

pomaže da se nađu mogućnosti kada postoji problem”. Uz njenu pomoć Brahma

je zadobio sposobnosti da oseti, misli, razume i komunicira. Počeo je da na haos

gleda očima mudrosti i tako sagleda prekrasne mogućnosti koje tu leže. Brahma

je načuo melodije mantri u kakofoniji haosa. Uz ogromnu radost, on je Sarasvati

nazvao Vagdevi, božica govora i zvuka.

Zvuk mantri je ispunjavao univerzum vitalnom energijom ili pranom.

Stvari su počele da dobijaju oblik i struktura kosmosa se počela nazirati: svod

isprskan zvezdama izdigao se i oblikovao nebesa: more je potonulo u dubine, a

zemlja je ostala između njih. Bogovi su zavladali nebeskim sferama, demoni

podzemnim svetovima, a ljudi su se kretali zemljom. Sunce se izdizalo i zalazilo,

Mesec se punio i praznio… Tako je Brahma stvorio svet pomoću Sarasvati kao

svojom mudrošću.

Ona je bila prvo biće u svetu Brahme. On ju je posmatrao i zaljubljivao se u

nju. Sarasvati se okrenula govoreći: „Sve što ponudim treba da se upotrebi za

izdizanje duha, ne za upuštanje u čulnost.” Brahma nije mogao da kontroliše

svoje ljubavne misli i njegova obuzetost prekrasnom božicom je rasla.

Nastavljao je da gleda u nju gde god bi krenula. Tako je dobio četiri lica kojima

je mogao svuda da sledi njenu lepotu. Sarasvati se udaljila od Brahme prvo

uzimajući oblik krave. Tada ju je Brahma sledio u obliku bika. Zatim se

pretvorila u kobilu, a on ju je sledio kao konj. Svaki put kada se ona pretvori u

pticu ili životinju, on ju je sledio kao mužjak te vrste. Koliko i da se trudio, nije

mogao da sustigne Sarasvati ni u jednom od njenih oblika. Mnogooblična božica

je dobila ime Šatarupa (sa sto oblika). Ona je simbol govora i materijalne

realnosti koja je privlačna, no ipak brzo iščezne.

Sarasvati kao logos (tumačenje)

Sarasvati predstavlja prvostvoreno, prvu reč (Vaak, koja je na sanskritu

ženskog roda), prvu izraženu misao ka spoljnom, vezu između Boga i sveta,

unutrašnje i ono što se čini kao spoljno. Zato što je reč opšti posrednik, uključuje

spoljno delovanje, ali i unutrašnje kretanje duha. Spada u oba sveta: pre

stvaranja i stvorenog. Božica reči ima ogromnu kreativnu moć, jer je sve što je

stvoreno prethodno bilo trepet, misao i zvuk. Ona je uistinu primordijalna

misterija koja u sebi kombinuje tri vremenska sveta: prošlost, sadašnjost i


52

budućnost. Sve što postoji, ima svoj deo u svetoj reči (Vaak) budući da se na

njoj, kao vibraciji i kao prvom zvuku, temelji kosmos.

Bukvalno značenje njenog imena je „ona koja daje suštinu (sara) našeg

sopstvenog sebe (sva)”. No isto tako znači „ona koja se graciozno kreće” (misao,

govor, reka svesti). Iz nje proizlazi osam vrsta znanja (vidja) koja vode u

beskonačno blaženstvo. Njeno vozilo je Ham˗sa, što znači labud, ali

istovremeno, u jogi, to je samo zvuk disanja što se prirodno stvara. So – kada se

udiše i ham ‒ kada se izdiše. So˗ham znači bukvalno „To sam”. To je sveta

mantra povezanosti daha sa životom, a reč se „vozi” na kočiji daha. Dah kaže

„ja sam To“, gde je „To” konačna neizreciva suština koja nadilazi rodove. Kao i

sva božanstva u indijskoj mitologiji, Sarasvati se pojavljuje i pod drugim

imenima i oblicima: kao Gajatri – božica prosvetljenja i Majka Veda; kao Savitri

– kao božica svih oblika svetlosti, duhovne i vidljive.

Odlomak iz knjige 'Sa obale reke Gang- MALA ANTOLOGIJA INDIJSKIH

MITOVA SA TUMAČENJEM', Dr Svetlana Kamdžijaš

Priredila: Biljana Kljajić

put kojim treba da krene bhaktasaiorgserbia.com/pdf/glas-avatara-66.pdfglas avatara- interni glasnik...

Documents